IISTORIIJJAKULTURE II CIIVIILIIZACIIJJE

IstorijaIstorija je nauka koja obuhvata prosli, sadasnji, buduci inkontinijum.Istoriju u svakodnevici poimamo kao minulu stvarnost. Postoji od kada i ljudi, koji supamtili, crtali, beležili i ostavljali tragove o svom postojanju u dalekoj prošlosti.Počeci ljudske istorije su počeci kulture i civilizacije. Nauka o istoriji proučava stvarnost u celini, civilizacijske i anticivilizacijske pojave.

Termin istorija potiče iz grčkog jezika, sa indoevropskim korenom. Istorija na grčkom znači: znanje dobijeno ispitivanjem;nauka,opisivanjem, obaveštavanjem, pripovedanje.

Od XVI veka termin istorija upotrebljavan je prevashodno u smislu prošlih događaja i izveštaja o njima.Reč istorija imala je dva značenja: a)minula stvarnost i b) obrada, bavljenje njome.

IstorijografijaPojava pisma smatra se začetkom istorijske svesti koja pobuđuje potrebu da se bitna desavanja zabeleže za potomstvo.Istoriografiju u Antici činila su dela pojedinaca. Nije bilo teoretičara istorije. Tada je mašta nadvladala razum i verovalo se u tradiciju bez provere.Otac istoriografije bio je Tukidid.Leopold Ranke je imao suštinski uticaj na utemeljenje nauke o istoriji. Formulisao je normu istoriografije.Cilj istoriografije, kako govori Ranke je da nauka o istoriji „jednostavno kaže (prikaže) kako je to uistinu bilo“.

Teorija istorijeAgneš Heler shvata istoriju kao nauku o proslom, sadasnjem, buduem vremenu iz dela – Teorija istorija.Agneš Heler je predložila Teoriju istorije umesto filozofiju istorije. Helerova upućuje na višu teoriju, kao smisleni pogled na svet, i primenjenu teoriju .Istoriografija je objektivacija na nivou primenjene teorije. Filozofiju istorije i teorijuistorije posmatra kao antropologiju „Treba“ se izvodi iz „Jeste“. Na pitanje o istoriji odgovara: mi smo istorija.

Metod i metodologijaMetodologija je nauka koja proučava metode naučnog saznanja.

Interdisciplinarni pristupInterdisciplinarni pristup u istraživanju kulture i civilizacije je metodološkaorijentacija u proučavanju pojava dugog trajanja i kompleksnog sadržaja. Pojave su slozeni kompleksni procesi koji su dugog trajanja.

Interdisciplinarnošću je moguće kritičko prožimanje saznanja i njihova praktična primenau sve kompleksnijem sadržaju ljudske stvarnosti.

Kultura Pojam kulture je stvar naseg ucenja, delanja, rada i nase kreacije. T.j. covekovo delo.Termin kultura potiče iz latinskog jezika: cultus - u smislu gajenja, obrade polja; colere -uzgajati, obrađivati zemlju.Termin kultura je prvi upotrebio Ciceron ,ali ne misleci na obradu zemlje ,vec na obradu duha.Termin kultura se upotrebljavao s prefiksom agri sve do druge polovine XVIII veka. Vremenom je pojam kultura evoluirao od „obrade zemlje“ figurativno u „obradu duha“.Pojam Cultura Mentis :U srednjem veku pojаm kulture se upotrebljаvаo u okviru sintаgme cultura mentis i odnosio se duhovnu kulturu i usаvršаvаnje.U novovekovnom razdoblju, na evropskom tlu, termin kultura se javlja u renesansi uokviru rasprava učenjaka. Reč kultura susreće se najpre u francuskom jeziku krajem XIII veka, pa u engleskom jeziku od XX veka, pa u nemačkom jeziku.

Samjuel PufendorfSamjuel Pufendorf u drugoj polovini XVII veka, odvaja kulturu od njene ranije poljoprivredne konotacije. Smisao kulture vidi kao suživot s drugima.Novovekovni pojam kulture rođen je u XVIII veku.

Zaceci kultureZačeci koncepta kulture u evropskoj civilizaciji mogu se pronaći kod sofista.Sofisti su slikovito obrazlagali da, kao što se pri obradi njive mora obezbediti dobro seme i plodno tlo, tako su i za čovekov razvoj, uz predispozicije, potrebni vaspitač, znanje, i aktivnost . U njihovom učenju su začeci humanističkih nauka.Gledište sofista bilo je suprotno biologizmu, sociologizmu, rasizmu i drugim strujanjima.Predrasudi o sofistima je doprineo Platon , govoreci o njima u pezorativnom, pogrdnom smislu. .

HerderHerderovo poimanje kulture. Herder je, tragajući za poreklom kulture, pitao šta karakteriše čoveka kao njenog kreatora. Bio je svestan covekove bioloske egzistencije , kao kreacije prirode. Govor cini coveka sustinski razlicitim od zivotinje . Čovek je svestan sebe i svog nesavršenstva, i zato treba da tezi da bude ono sto jeste - covek

Tipovi pojma kultureVeliki je broj tipologija pojmova kulture. Jedno od „operativnijih“ razgraničenja je nakulturu u A) humanističkom i B) antropološkom smislu.

Humanističko poimanje kulture je orijentisano ka pozitivnom vrednovanju njenogsadržaja i određenju šta i kakva bi trebalo da bude. Humanistički pojam kulture se stogasmatra i normativnim. Proces kultivisanja se proširuje „procesom civilizovanja“, i to na mikro i makroplanu, od pojedinca ka državi i društvu modernog doba.

Antropološki pojam kulture se afirmisao u vreme utemeljenja antropologije kao nauketokom XIX veka. Kultura je noseći pojam antropologije.Za razliku od normativnog pojma, koji polazi od toga kakva treba da bude kultura,antropološki pojam je usmeren na kulturu - onakvu kakva ona jeste.

CivilizacijaTermin civilizacija prvi put se javlja u Starom Rimu i potiče iz latinskog naziva civitas (država), civis (građanin),civilitas - oznaka za društveno poreklo, ponašanje i zakonski položaj rimskih građana uodnosu na ljude iz provincije.Civilitas konotira dobro uređen život u zajednici. Varvari i divljaci su, kao necivilizovani, iznje isključeni. „Lepo ponašanje“ je najpre na dvorovima,Civilnost se od dvora širi društvenom stvarnošću. Prepoznatljiva je u ophođenju ljudi, popristojnosti, tolerantnosti, dijalogu kojim se rešavaju sporovi...

Reč civilisation je u moderno vreme uvršćena u francuske i engleske rečnike kao pravničkipojam preokreta od kriminalnog ka građanskom procesu i s poboljšanjem naraviSmatra se da ju je prvi upotrebio Markiz de Mirabo 1756. godine,podrazumevajući pod njom moralno usavršavanje, a kasnije i razvoj društva po pravojprogresa.

Engleski empiristiEngleski empiristi (Hjum, Lok, Hobs) inspirisali su francuske prosvetitelje (Monteskje,Volter, Ruso) o pojmovima kulture i civilizacije novovekovnog doba. • identifikovana je suprotnost između kulture i prirode;• formulisana je ideja univerzalnosti;• afirmisan je smisao napretka, obrazovanja, nauke, rada...,• čovek je postavljen u središte univerzuma...

Nemacka tradicijaNemački mislioci su, naročito posle poraza Pruske tragali za smislom misije Germana i njihovog Duha. Akcenat je bio na originalnosti i vrednostima nemačkekulture dominantno postavljane u odnosu na civilizaciju.Pojmovi kulture i civilizacije su suprotstavljani tokom romantizma. Građanstvo, iako u ekonomskom usponu, bilo je udaljeno od politike. Nemački Kultur odnosi se pre svega na duhovnost i umetnost, s jasnom granicom premasferi politike, privrede i društva. U nemačkom poimanju kulture i civilizacije jasna jediferenciranost na duhovnu i materijalno-tehničku sferu.Civilizacija se smatra nusproizvodom kulture.

NičeNičeovo suprotstavljanje kulture civilizaciji. Niče je suprotstavio kulturucivilizaciji, za razliku od njihove komplementarnosti po tumačenjima prosvetitelja.„Na moral treba pucati!“ - obrušavao si Niče, ustajući protiv teorije napretka, hrišćanstva,prosvetiteljstva..., civilizacije.Čovečanstvo, ne samo da ne ide napred, nego, za Ničea, ni ne postoji.

Sredstva civilizacije - koja vode raspadu i dekadenciji - po Ničeu, ne poistovećivati skulturom!Ničeov imperativ je: kultura protiv civilizacije!

Periodizacija istorije čovečanstva kao određenje civilizacije -divljaštvo, varvarstvo i civilizacijaPeriodizacija istorije Morgana i Engelsa na divljaštvo, varvarstvo i civilizaciju je široko korišćena šema. Kritika civilizacije kao „otuđenog društva“ sve manje je bila usmerena na podsticanje njenog antagonizma s kulturom. Došlo je do promene i u samom poimanju civilizacije. Civilizacija je posmatrana kao najviša faza u razvoju čovečanstva.Podela rada, razmena i robna proizvodnja, procenjeni su kao činioci velikog preokreta -uspona civilizacije u odnosu na minule periode, divljaštva i varvarstva. Novac, trgovina, robna (industrijska) proizvodnja, „procvat“ liberalnog kapitalizma, monogamna porodica i država, označili su uspešan razvoj industrijske (građanske) civilizacije na svetskom prostoru.

Civilizacija kao kulturno-istorijski tip Nikolaja J. DanilevskogKulturno-istorijski tip je približan značenju pojma civilizacije.Danilevski je otkrio (Rossija i Evropa) da se opasnost jedne države nad drugom ogleda, neu političkom, nego u kulturnom gospodstvu Dominacija kulturno-istorijskog tipa jeprevalentna u odnosu na ma kakvo unutrašnje političko ustrojstvo.Život civilizacije teče po zakonima kruga. Civilizacije su smrtne. Najavio je kraj hegemonijeEvrope. Ne postoji opštečovečanska civilizacija. Predviđao je da će ruski kulturno-istorijski tip ući u kreativnu fazu.

Pojmovi kulture i civilizacije u savremenostiTeoretičari i istraživači koji su pristupili određenju i definisanju kulture i civilizacije usavremeno doba, suočili su se s nasleđenim teškoćama.Moguće je identifikovati trojake odnose pojmova kulture i civilizacije:1. pojmovi kulture i civilizacije - antinomi (opozitni),2. pojmovi kulture i civilizacije - sinonimi,3. pojmovi kulture i civilizacije - subordinarni.

AntonimiPojam civilizacije je suprotstavljen pojmu kulture. Ovakvo shvatanje je bilo dominantno u Nemackoj. Kultura je superiornija i podrazumeva duhovne vrednosti ,dok je civilizacija pojam koji karakterisu materijalna ostvarenja.Ovakvo shvatanje mozemo naci i kod Osvalda Spenglera.Osvald Špengler u „Propasti Zapada“, izložio je shvatanje da svaka kultura, posle rađanja i procvata, ima civilizaciju kao veštačko stanje i smrt.Megalopolis, gigantski grad, označen je uzrokom propadanja kulture. U megalopolisu nema zajednice nego mase koja vodi nomadski i parazitski život, bez cilja i smisla.Špengler je čoveka kulture, video okrenutog prema unutrašnjem svetu, a čoveka civilizacije prema spoljašnjem.Civilizacija modernog doba udaljila se od kulture.

SinonimiUpotreba pojmova kulture i civilizacije kao sinonima mnogo je šira. Tome je doprineorazvoj društvenih nauka, naročito sociologije i antropologije.Izjednačavanje pojmova kulture i civilizacije karakteristicno je narocito za francusku i englesku tradiciju i oba pojma obuhvataju i duhovnu i materijalnu kulturu.Lesli Vajt je smatrao da nema principijelne razlike između kulturne istorije iistorije civilizacije.Predložio je, umesto razlikovanja kulture i civilizacije, razlikovanje prirode ikulture. Simboli dele prirodu od kulture, odnosno civilizacije, pomoću kojih se one održavaju.

Subordinarni U novije vreme preovladava upotreba pojma civilizacije kao višeg oblika kulture. Potome je pojam civilizacije subordinaran u odnosu na pojam kulture. To mišljenje jenajrasprostranjenije.Pismo, metalni predmeti, podela rada, urbanizacija, država, ekonomske nejednakosti,umetnost..., smatraju se osnovnim činiocima za pojavu civilizacije.Neki antropolozi Begbi ,Mamford, Čajld... smatraju da su gradovibili najvažniji za razvoj civilizacije.Vajt je rast energije identifikovao kao osnovni faktor razvoja civilizacijeCivilizacije dugo traju, diferenciraju se faze, koje se različito određuju i različito tumače.Kerol Kigli navodi sedam faza evolucije civilizacija: 1. mešanje, 2. bremenitost, 3. ekspanzija, 4. doba sukoba, 5. univerzalno carstvo, 6. opadanje i 7. invazija.

Nauka o kulturi Leslija Vajta Vajt je težio zasnivanju nauke o kulturi, kulturologije.Dve su ključne:a) objašnjenje kulture je determinističko kulturološko;b) primena metoda iz prirodnih nauka, naročito fizike u proučavanju kulture, kao da je rečo istovetnim pojavama.Vajt je objašnjavao da je predmet kulturologije, nauke o kulturi - kultura, a ne čovek - štoje predmet antropologije. Kultura je entitet sui generis, stvara samu sebe i može se objasniti samo sama sobom. Kultura je data čoveku, ali ne po biološkom određenju. Ljudi se rađaju u određenoj kulturi, koja je promenljiva i uslovljava njihovo ponašanje.Vajt zaključuje da ljudska bića ne određuju kulturu po svojim zamislima i željama, nego da upravo kultura određuje njihovo ponašanje.

ELEMENTI KULTUREElementi kulture su sve ono što ljudi stvaraju i koriste za život u zajednici.Prvo što se može uočiti u kulturi pojedinih ljudskih zajednica su predmeti, umeća,ponašanje, veštine...način života... Potpunijim uvidom otkrivaju se odnosi među ljudima,položaji (zanimanja), pravila…Vil Djurant, poimajući kulturu kao civilizaciju, opisuje elemente civilizacije, polazeći odpreduslova za njenu pojavu: ekonomski elementi civilizacije, politički elementi civilizacije,moralne osnove civilizacije i mentalne osnove civilizacije.posebno je izdvojio i kratko opisao osam elemenata:

1. rad - obrađivanje tla, zanatstvo, saobraćaj i trgovina...;2. vlada - organizacija i zaštita života i društva preko klana i porodice, zakona i države...;3. moral - običaji i ponašanje, savest i milosrđe, zakon, red, disciplinu...;4. religija - verovanja, mit, tradicija...;5. nauka - znanje, dovoljno objektivno da omogući predviđanje i kontrolu...;6. filozofija - razmišljanje o postojanju, njegovom smislu i značenju, o istini, lepoti, vrlini,pravdi, o idealnom čoveku i državama...;7. pismo - prenos jezika, obrazovanje, školstvo, opismenjavanje, pisanje, poezija, drama,proza...;8. umetnost - ukrašavanje života, tela, predmeta... bojom, ritmom, oblikom...:

Fernan Brodel civilizacijaFernan Brodel je u određenju civilizacije pošao od interdisciplinarnog stanovišta (istorija,sociologija, geografija, ekonomija, socijalna psihologija), objašnjavajući uzajamno delovanjekompleksa činilaca:1. civilizacije su prostori, podrazumevajući zemlje, reljefe, klime, vegetacije, životinjskevrste..., stečene prednosti, kulturne krugove;2. civilizacije su društva, gradovi (staništa) u središtu komplementarnosti civilizacija ikultura;3. civilizacije su gospodarstva, zavisna od ekonomskih, tehnoloških, bioloških,demografskih faktora...;4. civilizacije su kolektivni mentaliteti, svest, psiha, religija, moral...5. civilizacije su kontinuiteti koji pretpostavljaju pojave, događaje, „prekretnice“, procese,strukture..., ličnosti (heroje), organizacije, ustrojstva, duga trajanja i svakodnevne promene,prenose vrednosti iz različitih kultura...Širenje kultura je pojava dugog trajanja u okviru iste i različitih civilizacija. Ti procesi seoznačavaju kao kulturna dinamika. U okviru kulturne dinamike mogu se razlikovatiakulturacija, asimilacija, difuzija...

Fernan Brodel istorijaBrodel je sredinom XX veka video istoriju i istoriju civilizacija na raskršću. On je razlikkovao 3 vremena istorije: 1. Istorija ,,sporog ritma'' -obuhvata pojave,,dugog'' trajanja kao sto su civilizacije.2.Drustvena istorija-istorija grupa i grupacija, privreda,drzava, ,...3.Dogadjajna istorija-tradicionalna, ,,kratka'', ,,brzog ritma'', -uzburkane povrsine, uzbudljiva,...

AkulturacijaIstorija je ispunjena prenosom elemenata iz kulture u kulturu tokom seoba, ratova,trgovine, putovanja, raznovrsnih misija, do informaciono-komunikacijske ere. Širenjeelemenata kulture zavisilo je od pripadnika zajednice koja ih je primala i pripadnika zajednice koji su ih prenosili ili nametali. Dodiri, kontakti, mešavine i preobražavanje, preuzimanje ili odbijanje i zabrana elemenata među zajednicama različitih kultura je neprekidan proces.Postoje različiti oblici akulturacije, dodira kultura, s različitim ishodima tokom istorije.

Čovek i kulturaČovek i kultura je osnovni odnos.Čovek živi u kulturi, a ne neposredno u prirodi. Čovek je od prirode dobio mozak po komese razlikuje od svih drugih živih bića. Sve drugo što je potrebno za život, čovek stvara sam. To je kultura.Čovek se od postanka učio životu, usvajajući i menjajući kulturu te zajednice, kulturuučećeg života, kojoj je pripadao, šireći je vremenom i prostorom.Mnoštvo je pojavnih oblika i pojedinačnih kultura od preistorijskog do savremenogistorijskog doba.

Kultura kao način životaOd najranijih kultura se smatra da je rad učinio da majmun postane čovek. Taj dalekipredak - pračovek, od sakupljača plodova radom je postao stvaralac. Iz rada i igre razvijala se kultura, kao što ih je i ona u dugom procesu unapređivala.Novovekovno vreme je podstaklo proučavanje kultura naroda, ne samo iznaučnoistraživačkih, nego i iz praktičnih potreba.

Kultura i igraIgra je pojava dugog trajanja, kao i čovek. Ideja igre se menjala kroz vreme. Značaj igre je bio toliki da su se i ratovi prekidali zbog olimpijskih igara. Igre su zaokupljalejavnu scenu i predstavljale najviši čin javnog nadmetanja. U vreme kapitalizma „čovek igre“ je potisnut „čovekom rada“ kao „stvaraocem profita“.Smisao života obeležavaju igre, kako ih je Kajoa klasifikovao:1. igre takmičenja 2. igre na sreću 3. igre prerušavanja 4. igre zanosa

Civilno društvo i kulturaCivilno društvo je novovekovni pojam. Kao izraz je poteklo iz radova filozofa. Prvo DžonaLoka potom Hegela i drugih.Rasprave o civilnom društvu ispunile su minulo novovekovno i savremeno doba. Događajii stvarnost koja se ekstremno udaljavala od proklamacija reaktuelizovali su staru ideju ocivilnom društvu.Koncept o civilnom društvu javio se kao suprotnost oživljavanju feudalnog nasleđa ipogotovo kao protivljenje apsolutizmu.

Tolerancija, prijateljstvo, dijalog...Tolerancija je iz perioda u period potvrđivala vrednost jednog od najznačajnijih elemenatakulture.Dijalogom kao modelom komuniciranja, prenosa vrednosti kultura i civilizacija i traganjaza rešenjima svakovrsnih problema može se izraziti najdublji smisao u odnosima ljudi, nesamo u institucionalnim i intelektualnim okvirima, nego i u svakodnevnom sve ubrzanijemživotuPrijateljstvo izgleda kao nada u povratak čoveka i vera da može postati ono što jeste.

Civilna religijaŽan Žak Ruso je upotrebio prvi pojam civilne religije u moderno doba. Civilna religija uidealno uređenoj građanskoj zajednici bi se ispunjavala poštovanjem Boga, vere u pravednost njegovog rada, nagrađivanjem vrline i kažnjavanjem poroka, upražnjavanjem verske tolerancije.Civilna religija se, po R. Belaju može tretirati kao ravnopravan sistem simbola iverovanja. Ima mesta između sekularne i duhovne sfere u tolerantnom demokratskom društvu kao istinske zajednice ljudi. Predstavlja univerzalnu i transcendentalnu realnost. Ne pripada nijednoj konfesiji. Karakteristična je za društva pluralističke demokratije.Civilna religija je element kulture i tradicije demokratskih društava u dugom trajanju.Predstavlja antipod političkoj religiji, naročito u vladavini obeleženoj harizmatskim vođama i ideološkim vođstvima.

Simbolički karakter kultura i/ili civilizacijaKulture i/ili civilizacije se izražavaju simbolima. Simboličkom sposobnošću ljudi sustvorili kulturu i/ili civilizaciju. Druga živa bića nemaju simboličku sposobnost, pa nemajukulturu i/ili civilizaciju.Kultura i/ili civilizacija su rezultati ljudskog stvaralaštva simboličkog karaktera.Reč simbol je grčkog porekla, od reči symbolo, u smislu znaka, znamenja, simbolon - štoznači dva dela jednog predmeta kao znaka raspoznavanja i spajanja.Simboli izražavaju čovekovo delovanje. Čovek je animal simbolicum.Simbolički karakter kulture se prepoznaje od ranih duhovnih oblika daleke prošlosti donajnovijih simboličkih modaliteta i varijacija komunikaciono-informatičke ere.Reprezentativne forme simbola su umetnost, mit, vera, filozofija, jezik, nauka, tehnologija,vrednosti...Saobraćajni znaci nisu simboli jer nemaju dublji, nego konkretan, jasno izražen smisao.Simboli pretpostavljaju razumevanje da bi se spoznao njihov smisao.Simboli su otvorili put čoveku u civilizaciju, po Ernstu Kasireru.

Kultura, mit i umetnostDominacija razuma u moderno vreme (od prosvetiteljstva) je potisnula mit iz središtastvaralaštva. Začeci racionalizacije se susreću još kod Platona i Ksenofana. U moderno vreme umetnost je gubila trku s razumom, a to znači u prvom redu s naukom i tehnologijom, jer je mitska fantazija bila proglašena za praznovericu.Postmodernisti su ukazali na osiromašenje tvorevina kulture bez mita. Mit i umetnost, kaodve značajne forme kulture, idu zajedno kroz istoriju. Komparativna mitologija ukazuje naznačajan udeo mita u „osvitu svake civilizacije“.U mitu su prisutne tri najvažnije ljudske funkcije: religijska, saznajna i estetska, kao dobro, istinito i lepo. Iz mita su se razvile

1. religija i vera, 2. nauka i filozofija, 3. umetnost i igra.

Hantington: sinteza civilizacija

S.H. DEFINISE CIVILIZACIJU KAO NAJSIRE KULTURNO GRUPISANJE LJUDI I NAJVISI NIVO KULTURNOG ENTITETA KOJI IH RAZLIKUJE OD DRUGIH VRSTA.Hantington je naveo različite definicije civilizacija, ukazujući na neodvojivost civilizacijeod kulture, jer „upućuju na ukupan način života ljudi“.Religija je glavna određujuća karakteristika civilizacije, smatrao je Hantington.Civilizaciju odredjuju objektivni elementi (jezik, istorija, religija, institucije, običaji...),ali i samoidentifikacija.Civilizacije se razvijaju na velikim prostorima, dugo traju, ali mogu i da nestanu, s mogućnošću obnavljanja.

Kulturna i biološka evolucijaSvi ljudi se hrane, što predstavlja biološku, a kulturnu činjenicu kako to čineNijedna kulturna pojava nije univerzalna.Biološka evolucija ima genetski sled, a kulturna - hronološki.

Multikulturalizam i interkulturalizamMultikulturalizam je izraz dugotrajne i rasprostranjene pojave mirnog opstajanjapripadnika različitih kultura na zajedničkom životnom prostoru.Interkulturalizam podrazumeva njihovu kreativnu interakciju, saradnju i obogaćivanjezajedničkog života i pretvaranje razlika u prednosti.Interkulturalizam je iznad multikulturalizama.