14.05.2010.

ISTINA O VITAMINIMA - KAKO SU SINTETIKE HEMIKALIJE POSTALE VITALNI HRANJIVI SASTOJCI

Priredila: Ivona ivkoviNakon dugog tretmana raznim sintetikim lekovima mnogi lekari se dosete da na recept dopiu i neki kompleks vitamina da bi se organizam nakon bolesti oporavio. Te vitamine ete jednostavno kupiti u apoteci, uzimaete ih u propisanim dozama i... I trebalo bi da opet budete zdravi kao pre. Ako vam propisana terapija lekovima nija vratila zdravlje, onda e vam doktor promeniti terapiju i tretirati vas ponovo nekom drugom hemikalijom iz nekog vademekuma raznih farmaceutskih kompanija.Oni kojima ni to ne pomogne, ostaje da itavog ivota budu pod pod medikamentima, da idu od jednog do drugog lekara na razna ispitivanja i kontrole, po nove i nove lekove, dok e mnogi na svoju ruku poeti da gutaju i vitaminske tablete. Za one koji nakon svih ovakvih dugoronih alopatskih tretmana odu na Onaj Svet, rodbina e rei da su godinama od kojeega bolovali i da im je Gospod, eto, samo skratio muke. Uostalom, danas je postalo normalno ii kod lekara i piti sintetike lekove. Da jo napomenemo da e vam doktori kod uzimanja vitamina savetovati i da ne preterujete jer moe doi do hipervitaminoze. Mnogi su u svojoj praksi takve sluajeve i imali.

Naalost, i kada su ovi vitalni nutrijenti u pitanju, neka saznanja o njima su jednostavno istrgnuta iz istorije medicine i zauvek "pokopana" daleko od oiju strune javnosti i sudenata medicine. I to se dogodilo sa mnogim istraivanjima vitamina raenim sve do ezdesetih godina 20. veka. Jedan od pionira koji se ovom materijom ozbiljno bavio jeste i ameriki stomatolog Rojal Li, kada se najpre zapitao odakle nastaje karijes kod ljudi i zato je uestaliji kod dece koja su inae podlonija bolestima. On nije ovenan nikakvom nagradom i za njegove radove je malo ko u svetu uo. Ali je zato itavog ivota teko proganjan od amerikih sudova i amerike Federalne agencije za hranu i lekove, FDA, koja je ak izdejstvovala da mu sud naloi da sva svoja istraivanja o vitaminima mora da uniti. Radilo se o njegovim prouavanjima vitamina tokom 20 godina.

Njegove tvrdnje da skoro sve bolesti nastaju zbog pothranjenosti i da se odreenim vitaminima i mineralima mogu leiti mnoge bolesti, proglaene su tekim arlatanstvom, pri emu je posebno apostrofirana injenica da je on bio samo zubar i to bez prakse. A istina je da je Rojal Li bio veoma studiozan u svemu ime se bavio, da je razmiljao veoma iroko i da je u svemu eleo da doe do samog fundamenta. Roen je 1885. u Viskonsinu, a umro je 1967. Sam je publikovao mnogo radova za koje danas malo ko zna. Naalost, Rojal Li ne samo da je bio ispred svog vremena ve je imao i monog protivnika - a to je teko korumpirana amerika dravna administracija koja je radila (i danas radi) pod patronatom monog prehrambenog i hemijskog industrijskog kompleksa koji ne samo da proizvodi sintetike lekove i sintetike "vitamine", i sintetiki hranu i sintetike napitke, ve je nakon Drugog svetskog rata i uzeo pod svoju kontrolu i medicinsku edukaciju i izdavaku istraivaku delatnost.

Zato se danas i u SAD i u Evropi na studijama medicine vie panje posveuje leenju sintetikim lekovima, dok se ljudski organizam izuava analiziranjem mrtvih rgana i tkiva (anatomija i histologija) i uopte se ne vie pravi razlika izmeu sintetikog i pravog vitamina. Ali vitaminC nije askorbinska kiselina, a vitamin Enije tokofereol, dok vitamin A nije retinol itd.

TA SU ZAISTA VITAMINI?

Laiki se delovanje vitamina najlake moe uporediti sa dobro skuvanom i ukusnom pileom supom. Da bi ona bila prijemiva za jelo mora se pripremiti tako da svi sastojci budu stavljeni u proces kuvanja koji traje odreeno vreme. Neki od ovih sastojaka (na primer ivo pilee meso ili patrnak) ne mogu se jesti ako termiki nisu dobro obraeni, a argarepa moe, pri emu kuvanjem dobija sasvim drugaiji ukus, ali i drugu hranljivu vrednost (zapravo je gubi). Perun i luk se mogu jesti sirovi, ali nisu ba prijatni za ulo ukusa u velikim koliinama. Tu su onda i razni zaini koji slue da konani ukus skuvane supe bude potpuno drugaiji od svih ovih pojedinanih ukusa. Ali, pravi efekat je kad se oni pomeaju. I to je supa koju moemo da jedemo sa gutom. Neto slino se dogaa sa vitaminima. Zapravo jedan vitamin nije nikakvo pojedinano molekularno jedinjenje ili supstanca, ak ni kompleks jedinjenja ili supstanci, ve proces u kome se odreeni sastojci iz itavog vitaminskog kompleksa nau u meusobnoj elektro-biohemijskoj interakciji na odreenoj temperaturi (u ljudskom organizmu se "kuvaju" na 37 stepeni Celzijusovih) kako bi od svake elije omoguili transport i prihvat nutrijenata koji sadre elektrone. Ovaj proces se odigrava i kod biljaka i kod ivotinja. Samo je stepen termike obrade razliit.

Dakle, vitamini su samo bioloki kompleksi u trenutku njihove aktivnosti. Njihova aktivnost zavisi od okruenja u kome stupaju u elektro-biohemijske interakcije - odnosno od sredine u kojoj se biohemijski aktiviraju. Ova vitaminska aktivnost se odigrava samo kada su ispunjeni svi uslovi i kada su prisutni svi neophodni faktori za njihov rad. Tada je njihovo delovanje sinergijsko. Tako je jo Rojal Li zapisao da vitamin A predstavlja: "...jedan radni proces koji se sastoji od nutrijenta, enzima, koenzima antioksidanata i aktivatora tragova minerala."

Vitamini su iva kompleksna forma koja je aktivna ili se moe aktivirati u odreenim uslovima i niti jedan njen fragment se ne moe izolovati i nazvati vitaminom. Takvi izolovani fragmenti ne mogu biti vitaminski funkcionalni u organizmu, a samim tim nema ni vitaminskog (vitalnog) procesa. A da bi elija u organizmu uzela nutrijente iz vitaminskog kompleksa, koji uvek sadri i minerale u tragovima, ovaj kompleks se mora biti aktivirati odnosno mora postati iv. Ukoliko doe samo do simulacije ovakve aktivnosti, kada elija zbog slinosti oblika molekula uzima sintetiki fragment vitamina, to nee predstavljati funkcionalan unos nutrijenata, a moe dovesti i do toksikacije. A sintetiki vitamini to upravo i jesu - hemijske kopije fragmenata prirodnog vitaminskog kompleksa, ali izdvojene iz kompleksa, i onda kamuflirane u molekule istog oblika koji se tako ubacuju u proces hranjenja elija. Ali oni nisu hrana ve otrov za eliju. Dakle, ako u supu ubacite rezance od rafinisanog brana, vi ete tako ubaciti felerine mrtve molekule koji e se vremenom negde taloiti u organizmu jer e ih elije odbacivati kao - ubre. Rafinisano brano kao i rafinisan eer nemaju polje elektrona (kako je to otkrila dr Budvig) i njihovi molekuli su mrtvi.

INDUSTRIJSKA PROIZVODNJA HRANE JE VEOMA UNOSAN BIZNIS

Funkcionalni vitamini u ivom organizmu su samo kompletni vitaminski kompleksi koji su ivi. I to je prirodna hrana oveka u "Rajskom vrtu". Plod voa ili povra direktno ubran sa grane ili iupan iz zemlje (kroz koje jo protiu elektroni). Naalost, kapitalistika filozofija stvaranja profita uinila je da se i proizvodnja hrane tretira iskljuivo kao biznis koji donosi profit. Besomuno oranje ispoene zemlje i uzgajanje goveda i ivine hranjenih koncentratima, uinilo je da prirodnog vitaminsko-mineralnog kompleksa nema vie ni u prirodnoj hrani. Stvaranje vetakog - sintetikog ubriva zadalo je poslednji udarac oveanstvu koje je poelo da se ozbiljno suoava sa pothranjenou. Dakle, industrija proizvodi ogromne koliine ukusne hrane, ali u njoj nema vitalnih nutrijenata.

O tome kakve su pogubne posledice ovog biznisa poeo je da shvata i Rojal Li, im se upoznao sa knjigom dr Harvija V. Vileja (Harvey W. Wiley), biveg direktora dravnog amerikog Biroa za hemiju. Wilej je bio njegov poslednji direktor sve do 1912., kada je smenjen, a biro ukinut. Razlog je to se ova institucija na elu sa Vilejem estoko suprotstavila plasiranju na trite hrane i pia sa opasnim satojcima. Njegov stav je bio sledei: "Nijedan prehrambeni proizvod u naoj zemlji nee imati tragove benzoeve kiseline, sumporne kiseline ili sulfata i ni najmanji sadraj stipse niti saharina, izuzev za medicinske potrebe. Nijedno bezalkoholno pie ne treba da sadri kofein ili teobromin (koji se nalazi u zrnima kakaoa). Nijedno izbeljeno brano ne sme ii u trgovine. Naa hrana i lekovi moraju biti u potpunosti lieni ijednog oblika krivotvorenja i lanog etiketiranja. Proizvoai hrane i posebno prehrambeni kombinati treba da posvete svu svoju energiju poboljanju javnog zdravlja i promovisanju sree u svakom domu tako to bi proizvodili penino brano od celog zrna, neusitnjeno itno brano i krupno brano."

Takvim stavom on je praktino poveo spor protiv Koka-Kole (videemo kasnije zato) . Zato je umesto Biroa za hemiju, korumpiran dravni vrh doneo zakon o osnivanju Agencije FDA. Na mesto direktora postavljen je podobniji doktor Elmer Nelson, koji je imao mnogo fleksibilniju filozofiju o pitanju ishrane, iskazanu njegovom tvrdnjom: "Potpuno je nenauno izjaviti da je dobro hranjeno telo spremnije da se odupre bolesti nego slabije hranjeno. Moje miljenje je da ne postoji dovoljno eksperimenata koji bi dokazali da je nedostatak nekih nutrijenata u ishrani neto to stvara prijemivost bolestima". (Elmer Nelson MD, Washington Post). Od tada do danas FDA nepogreivo radi u interesu profita privatne farmaceutske i prehrambene industrije.

VITAMINI SU KAO TOKOVI U TOKOVIMA

itav kompleks koji funkcionie kao vitamin A ( do sada se zna) sadri sledee molekule: retinole, retinoide, retinal karotinoide, karotine, masne kiseline, vitamin C, vitamin B, vitamin D, enzime, minerale. (Vitamins and Minerals, Somer 1992). Oigledno je da se u ovom vitaminu nalaze itavi kompleksi drugih vitamina. Zato je doktor Rojal Li vitamine opisivao kao "tokove u tokovima". I oni su funkcionisali samo tako. Kada se jedan toak izvadi iz drugog, to onda nije taj toak, ve neki drugi koji se takoe moe okretati, ali drugaije.

Sve do 1924. itav vitaminski kompleks iz hrane dobijan je iz cele biljke bogate vitaminima, tako to se iz vlakana uklanjala voda u jednom hladnom vakuumskom procesu, bez delovanja hemikalijama, i onda se pristupalo pakovanju tako da itav kompleks ostane postojan. Na ovaj nain su svi "tokovi" bili upakovani jedan u drugom i vitaminsko-mineralni kompleks je time bio netaknut. Ali, 1931. moni farmaceutski gigant La Roche otkrio je nain da sintetie jedan fragment vitamina A (koji je inae otkriven 1919). Tako su izdvojili retinoine kiseline, poeli da ih hemijski sintetiu i nazvali su to vitaminom A.

Veina sintetikih A vitamina sastavljena je od retinala, retinola ili retinoine kiseline. I to se naziva vitaminom koji je proien i kao takav se nalazi i danas u prodaji kao "vitamin A". I on u veim dozama, logino, deluje toksino. Toksinost vitamina A poznata je kao hipervitaminoza A, i iskljuivo je posledica unosa "proienog" vitamina, a nikada celog prirodnog kompleksa. Zato se danas u medicinskoj literaturi moe proitati i ovo: "Posledice trovanjavitaminom A su: rast tumora, poremeaj sa zglobovima, osteoporoza, suvoa oiju usta i koe, poveanje jetre i slezine, defekti pri roenju, pad imuniteta", navodi u svojoj knjizi Judit de Kava. Naravno, radi se o sintetikom vitaminu A.

SINTETIKI VITAMINI NISU ISTO TO I PRAVI VITAMINI

Izolovani od svoje celine, ovi fragmenti ne samo da ne mogu da obavljaju svoju vitalnu funkciju ve se tako sintetiki uoblieni ubacuju u proces povezujui se sa ostalim vitaminskim kofaktorima koji su ve u organizmu i tako ih zapravo izvlae iz organizma. Ovakvi sintetiki fragmenti tako dovode do demineralizacije itavog organizma. Ve smo pisali o tome kako se molekuli kiselina u organizmu pre nego to se preko bubrega izlue moraju neutralisati vezivanjem za molekule alkalnih minerala. Za taj proces ovi kiseli molekuli najee uzimaju kalcijum iz kostiju. Tako kada neki zabludeli doktori konstatuju da ak pola miliona ena u Srbiji boluje od osteoporoze, oni uopte ne vide da razlog moe biti ba prekomerno uzimanje raznih medikamenata koji se svi u organizmu razlau na teke kiseline i koji organizam demineralizuju. Ali, ostajui u svojim uverenjima (gde im je farmaceutski vademekum jedina biblija) nastavljaju da "lee"ovakve pacijente novim - jaim hemijskim supstancama i to takvim koje pacijenti "veoma teko podnose" i koji im stvaraju kamenie u bubrezima. Naalost, i iz ovoga je oito da dananja alopatska medicina nema veze sa ivotom, ve iskljuivo sa dilovanjem farmaceutika. Veina edukovanih lekara uopte ne poznaje medicinu bez hemikalija.

A u prirodnom biolokom procesu koji pokree kompleks vitamina A, beta karotin nastupa kao prethodnik - toak broj jedan.

Sintetizovana varijanta beta karotina je obino "stabilizovana" u rafinisanim uljima. U ovoj transmasnoj kiseloj formi tako dolazi do oksidacije beta karotina i hemijski ist beta karotin vie ne moe biti nutrijent. Ova promenjena forma se ne moe konvertovati u vitamin A.

Skoro sav sintetiki beta karotin se proizvodi u vajcarskom koncernu Hoffman - La Roche, od koga ga svi ostali kupuju i pakuju u svoje trgovake vitaminske formule. Ukoliko se ova sintetika forma uopte ne aktivira u organizmu mnogo je bolje nego ako se aktivira (uhvati u neki vitalni proces), jer tada moe delovati kao toksin.

Ali, ovakav nain proizvodnje vitamina koji se moe patentirati i sintetisati hemijski u velikim koliinama veoma je profitabilan. I tako nastaju skoro svi "vitamini" koje danas kupujemo po apotekama i dobijamo kao propisanu dopunsku terapiju od pogreno edukovanih lekara.

VITAMIN C NIJE ASKORBINSKA KISELINASlina je pria sa askorbinskom kiselinom koju je farmaceutski biznis nazvao vitamin C. Ali, askorbinska kiselina nije vitamin C, ve samo jedan metabolit koji se pojavljuje kao posledica aktivnog procesa (ivota) vitamina C.Askorbinska kiselina je samo "antioksidativni omota", jedan fragment vitamina C. Askorbinska kiselina je samo jedan izolovan destilat od vitamina C koji se stvara u prirodnim uslovima u jetri. Ona titi funkcionalne delove celog vitaminskog kompleksa od brze oksidacije ili brze razgradnje. Kompletan vitamin C mora da sadri, pored askorbinske kiseline, jo i rutin, bioflavonoide, Faktor K, Faktor J, Faktor P, tirosinaze, askorbinogen i druge komponente kao to su tragovi minerala.

Ukoliko bilo koja od ovih komponenti nedostaje, nee se se formirati vitalni bioloki proces nazvan - vitamin C.

Ali farmaceutska industrija je u svojim laboratorijama izolovala samo askorbinsku kiselinu i nazvala je vitamin C. Onda su analizirali molekul i pokuali da nau neki istog ili slinog oblika koji bi se dobijao u nekom hemijskom procesu koji bi stvarao ove molekule u velikm koliinama. I to su uspeli.

SINTETIZOVANA ASKORBINSKA KISELINA

Askorbinska kiselina se danas pravi u jednom patentiranom procesu koju ukljuuje kukuruzni skrob i isparljive kiseline. Preko 90 posto askorbinske kiseline u SAD se proizvodi u postrojenjima Nutley u Nju Derziju, koja su takoe u vlasnitvu Hoffman- La Roche, jednog od najveih proizvoaa sirovina za farmaceutike. Najvei broj kompanija onda kupuje na veliko askorbinsku kiselinu od njih. Nakon toga kree distribuiranje po tritu. Svaka trgovaka marka ima svoju etiketu, svoje argumente, svoje formulacije, svaka tvrdi da ima bolji vitamin C iako su svi od istog snabdevaa i nijedan nije uopte nije vitamin C.Postoji u SAD oko 110 kompanija koje prodaju vitamine. Samo u SAD se godinje troi 9 milijardi dolara na kupovinu sintetikih vitamina.Manje od pet kompanija koriste itav kompleks koji uestvuje u stvaranju vitamina C. I tako dobijeni vitaminski kompleks je mnogo skuplji. Razlog je to se itav vitaminski kompleks tee moe sauvati.

MALE I VELIKE DOZE VITAMINA C I "VITAMINA C"

Kad su u pitanju prirodni vitamini hipervitminoza se nikada ne dogaa. Razlog je to se prirodni vitaminski kompleks u vou i povru nalazi u veoma malim koliinama, pa se fizikim punjenjem eluca njihov unos nikada ne moe prekoraiti. eludac moe da primi samo odreenu koliinu nutrijenata pa se tako sadraj vitamina u njima meri u miligramima. Ali oni upravo tako u potpunosti postiu svoj efekat. Zato je doktor Rojal Li tvrdio da se skorbut (nedostatak vitamina C) moe eliminisati samo sa 20 miligrama vitamina C i za to je dovoljan samo jedan paradajz.

Ali, jedan paradajz u organizmu stvara manje od 20 miligrama metabolita nazvanog askorbinska kiselina, pa je odatle nastalo verovanje da se mora uneti mnogo vea doza "vitamina C".

"Ceo vitamin C se nalazi u paradajzu, luku i citrusnom vou i u stanju je da brzo izlei skorbut. Ali, sintetiki vitamin C to ne moe", objavljeno je jo 1842. u medicinskom asopisu Lancet.

Nobelovac dr Albert Szent-Georgi koji je zvanino otkrio vitamin C 1937, takoe je otkrio da se samo askorbinskom kiselinom ne moe izleiti skorbut. Tako je ponovo u laboratoriji istraivao delovanje C vitamina i pronaao da u njemu postoji i rutin.Tako se prelo na korienje askorbata, soli askorbinske kiseline, za koju su istraivai poput Lajnusa Polinga ili Irvina Stouna utvrdili da u megadozama ima izuzetan terapijski efekat za neke bolesti. Moemo li sada zakljuiti da je dvostruki nobelovac Lajnus Poling sa svojom ekipom naunika i dobio novac i Nobelovu nagradu upravo za ovakvu vrstu istraivanja - praktino istraujui samo delovanje askorbinske kiseline i askorbata. I on je pronaao da ovaj izolovani metabolit veoma povoljno deluje na mnoge kardiovaskularne bolesti. Pod uslovom da se daje u megadozama.

Ali, i rezultati ovakvih istraivanja farmakobiznisu se nisu dopali jer ni sintetizovani "vitamin C" se ne moe tako dobro unoviti kao to mogu neki daleko skuplji sintetiki "lekovi", a posebno kardiovaskularna hirurgija i transplantacija organa.

Dakle, sintetiki vitamini su veoma moni, ali kao sintetike droge (medikamenti), a ne kao vitamini. Jer i mala koliina vitaminskih sastojaka kada su kompletni kao "tokovi u tokovima", moe da napravi aktivan bioloki proces u kome nastaju i funkcioniu vitamini. Ako ovog procesa nema, bez obzira na to koliko smo miligrama ili grama askorbinske kiseline ili askorbata uzeli, vitamini nemaju dejstvo.Ali, davanje megavitaminskih doza sintetizovanih vitamina, posebno natrijum askorbata, kao to je pokazao Irvin Stoun, moe imati veoma jak efekat kod izbacivanja odreenih toksinih molekula narkotika. Razlog za to je to su molekuli askorbata u nekim receptorima mozga radije prihvaeni. U leenju narkomanije izgleda da se radi o borbi dva toksina od kojih jedan izaziva zavisnost (heroin, opijum, metadon), a drugi ne. Dugotrajna dijareja nakon tretmana natrijum askorbatom jasno pokazuje njegovu toksinost. ISTINA O VITAMINIMA (DRUGI DEO)

SINTETIKO ISPRED PRIRODNOG - NAJVEA TRAGEDIJA LJUDSKE CIVILIZACIJE

Priredila: Ivona ivkoviNa jednom svom predavanju januara 1951. doktor Rojal Li, koji se veoma hrabro i estoko suprotstavio ovoj korporativnoj "adaji" tvrdnjom da skoro sve bolesti nastaju zbog loe ishrane, izjavio je: "Jedna od najveih tragedija ljudske civilizacije je davanje prednosti hemijskoj terapiji nad ishranom. To je zamena prirodnog vetakim, ubacivanje u organizam otrova umesto hrane, i hranjenje ljudi otrovima sa ciljem da se time isprave posledice nastale zbog neuhranjenosti".

Naalost, industrijska proizvodnja hrane, kao i farmaceutika, vremenom je postajala tako povezana i profitabilna da je ova zajednika lobistika mrea svojim uticajem i novcem preuzela i kompletnu medicinsku edukaciju u najuglednijim medicinskim kolama. Danas veina lekara uopte i ne pomilja da sprovodi teko trovanje pacijenata kada se slepo dri medicinskih udbenika i farmaceutskih vademekuma i primenjuje alopatske terapije propisane i odobrene od svetskih medicinskih autoriteta. A takve terapije ne samo da teko truju ve i ubijaju. Da, ubijaju.

ENDOKRINI SISTEM I HORMONI

Koliko je doktor Rojal Li bio ispred svog vremena videemo iz njegovih decenijama skrivanih radova.On se posebno zanimao za rad endokrinog sistema i luenje hormona jer je upravo u njihovoj funkciji nasluivao glavnu sponu koja povezuje rad ljudskog organizma sa Univerzumom povezanim kosmikom sveproimajuom energijom i jedinstvenim principom veitog Stvaranja. Danas je poznato da se sve lezde sa unutranjim luenjem nalaze u blizini velikih energetskih taaka - koje su jo drevni narodi nazvali akre (tokovi), koje kao tokove pokree kosmika energija stvarajui u njima energetski vorteks ba kao to se po kosmikoj plazmi "kotrljaju" galaksije.

Poetkom dvadesetog veka funkcije lezda sa unutranjim luenjem za modernu medicinu bile su jo nedovoljno istraene i teko shvatljive, a veina hormona nije ni otkrivena (kao niti jedan vitamin). Ali Rojal Li je bio ubeen da je ovaj sistem glavni kontrolni mehanizam tela (kao zupanici na satu) i da su hranjivi kompleksi kljuni u funkcionisanju endokrinog sistema.

Jo 1916, kada je imao samo 21 godinu, Li je poeo da radi na razvoju hranjivih formula koje bi podstakle pravilan rast endokrinog sistema. Nain leenja ovakvim formulama nazvao je organoterapija. Njegov prvi ovako formulisan proizvod nazvan je "Catalyn".

Sutina njegovih formula je bila da itav vitaminsko-mineralni kompleks kakav je dat u prirodi - koji u sebi uvek ima i shemu (recepturu, matriks) po kojoj je spojen i po kojoj se u organizmu razgrauje), tehnoloki tako upakuje da on ostane netaknut i da u organizam ue upakovan sa tom shemom. Zato je i izmislio hladan proces eliminacije vode i pakovanja ovih vitaminskih kompleksa.

Biologija se veoma razlikuje od hemije kada je u pitanju princip funkcionisanja. Vitamini, kao proces koji se odigrava u organizmu kada se ovakav kompleks aktivira po tanoj recepturi, jeste - sila ivota. Li je zato voleo da iikuje hemiare da od svojih sintetikih jedinjenja naprave takav funkcionalni bioloki mehanizam koji bi se sam pokrenuo kao ivot. Naravno da to nisu bili u stanju. Niti jedna hemikalija se ne moe ugraditi u ovaj proces tako da bude bioloki funkcionalan, ali zato moe da se ugradi tako da ovaj ivotni princip ometa, i sistematski u dugom periodu razara. Kao mehanizam sa pogrenim rafovima koji jedno vreme radi, a onda nastaju sitni pa sve krupniji kvarovi. Upravo unoenjem pogrenih molekula nastaju bolesti. A pogreni molekuli su (kasnije emo videti) upravo u industrijskoj hrani, rafinisanoj i danas ak i genetski modifikovanoj.

Iz korespondencije koju je sa nekim lekarima vodio Rojal Li 1946. vidi se da je nastojao da ih upozori da se prirodna antitela u tkivima (autoantitela) formiraju u zglobovima pacijenata sa remumatoidnim artritisom, kao i u drugim organima kod razliitih bolesti. U to vreme se smatralo da je reumatoidni artritis bolest koju prouzrokuju bakterije. Ali 1970. nova istraivanja su otkrila da je u pitanju virus. To je bilo vreme kada su virusolozi u svemu nalazili neki virus. Ve osamdesetih je nastao novi istraivaki trend, pa je ova bolest tumaena kao genetski nasledna. A onda je dalji "napredak" to formulisao novim terminom - autoimune bolesti. Rojal Li je smatrao da je ovaj degenerativni proces ipak posledica neadekvatne ishrane zbog ega su sve degenerativne promene bile u nekoj taki silazne spirale i tako razvijale jedan autoimuni proces. Slikovito reeno, u bioloki "mehanizam" su se ugradili pogreni "rafovi" sa navrtnjima na suprotnu stranu od matice.

Kako bi pomogao lekarima da koriguju ovaj poremeaj, Li je napravio svoju teoriju protomorfogena i na osnovu nje smislio specifinu organoterapiju koja se u to vreme u endokrinologiji primenjivala sve dok je nisu istisnuli sintetiki "lekovi".

SVE JE U JEDNOM

Li je poao od pretpostavke da geni sadre jedan organizovan skup manjih jedinica koje su determinanti individualne elijske morfologije (strukture). Te jedinice je nazvao citomorfogeni. Otiao je i dalje u pretpostavci da je citomorfogen sastavljen od jo jednostavnijih i prilino stabilnih jedinica sastavljenih preteno od minerala koji su determinanti odreene strukture i stanja biolokih proteina.Za ove osnovne determinante predloio je ime "protomorfogen". Tako je protomorfogen definisao kao jednu komparativnu postojanu ali kompleksnu grupu molekula koja je povezana u hemijskim afinitetima mineralne materije, i koji zbog svoje fizike i hemijske strukture odreuju taan plan ili matriks po kome su sastavni delovi specifinih proteina kombinovani. Tako se u svakoj eliji zapravo nalazi jedan veoma komplikovan mineralni skelet u obliku proteinskog molekula i on nakon spaljivanja, kada se preobrati u pepeo, zadrava svoj strukturalni integritet i specificitet.

Ova teorija se tako uklapa u teoriju skalarnog univerzuma gde se isti princip prolaska energije i stalnog stvaranja proima u itavom obliku u razliitim veliinama - od nama jedva vidljivih zvezda i galaksija i metagalaksija do nama nevidljivih elijskih organela i jo dalje. Sve je u Jednom velikom, i sve je u Jednom minijaturnom, i sve je jedan Univerzum. I to je danas sve vie prihvaen holografski izgled Univerzuma. U svakom redu veliina je cela slika.

Svaki tako stvoren sistem funkcionie na principu koji dalje stvara i oblikuje. Svaka jagoda je uobliena tako da nie iz zemlje na odreenoj temperaturi, na odreenom podneblju, u odreeno vreme kada je raspored planeta u Sunevom sistemu ovakav kakav je danas. U njoj se zato nalazi mineralni sistem uoblien u odreenu strukturnu shemu kroz koji samo u takvom obliku vlakana prolazi energija i unosi u nju hranjive materije koje se dalje, kada tu jagodu pojedemo, tano razgrauju na odreenom principu tako da elije naeg organizma dobijaju adekvatne nutrijente i stvaraju se gradivni blokovi. Ako bi se samo jedna planeta iz Sunevog sistema izvadila, promena bi se osetila i na svim drugim planetama. Ako se iz jagode izvue samo jedan mineralni deo, ona vie ne bi bila ta jagoda, u njoj bi bio drugi felerian matriks.

Rojal Li je ovaj princip voleo da uporeuje sa satom koji postoji samo kada je navijen i kada pokazuje tano vreme. Pare mesinga, gvoa, neto rubina i stakla kada se nasumino pomeaju ne ine sat. Sat funkcionie samo kada su svi delovi sklopljeni tano po odreenoj shemi i kada se itav mehanizam zupanika pokree nekom energijom.

Svaki molekul koji ue u na organizam mora da bude adekvatan kako bi se formirala prava biohemijska reakcija. Samo oni molekuli koji su deo itavog vitaminskog kompleksa i sa tim ciljem prirodno stvoreni mogu funkcionisati i prenositi materijal koji elije koriste da bi stvarale bioloko gorivo za svoj rad na stvaranju gradivnih proteinskih blokova. Tako su kiseonik i vodonik dva izuzetno zapaljiva elementa, ali kada se sjedine u molekul po shemi H2O oni postaju idealno sredstvo za gaenje vatre.

Zato samo unos tano odreenih molekula u ovaj sistem u tano odreenom rasporedu, koji izazivaju tano odreene biohemijske efekte, kljuni je zadatak u procesu ishrane. I to je sinergijski princip. U protivnom, umesto vode moete uneti vatru. Sintetiki lekovi mogu biti upravo takva "vatra".

Moete li sada da shvatite kako je itava savremena alopatska medicina koja u terapiji primenjuje hemikalije (esto teke otrove) potpuno pogrena i veoma opasna.

TERAPIJA NUKLEOPROTEINSKIM KONCENTRATOM Rojal Li je zato terapiju kod autoimunih bolesti unapredio tako to je razvio metodu pomou koje je nastojao da dobije kompletan nukleus iz proteinskih elija ivotinjskih organa. RNK i DNK kompleks kao proteinski matriks su time bili prirodno sadrani netaknuti u takvom nukleoproteinskom ekstraktu. To nije bio samo osuen organ. Iako DNK i RNK tada jo nisu bile otkrivene, bilo je poznato da nukleus kontrolie rast i popravku elija, pa je Li instinktivno ovo nazvao nukleoproteinski koncentrat ili jedan protomorfogen (proto znai primarni, a morfogen je ono to formira strukturu - shema). Na ovaj nain je eleo da koriguje poremeen autoimuni sistem. Nutritivna terapija je davana istovremeno. Poslednja biohemijska istraivanja (pedeset godina nakon Lija) otkrila su da je bio u pravu. Danas se ovaj matriks nastoji dobiti iz matinih elija, ali dokaza da ovo funkcionie za sada nema.

U prirodnom kompleksu vitamina uvek je tako upakovana i shema (protomorfogen) po kojoj se oni u organizmu aktiviraju. Kada se iz kompleksa uzima samo fragment, ova shema je unitena ili teko oteena. Zato askorbinska kiselina nikada ne moe aktivirati proces koji se naziva vitamin C.

Ili efekat koji za zube ima vakanje prirodnog eera iz trske, a to je da gradi zubnu gle i titi zube od razaranja. Ali, kada se unosi u organizam rafinisan izbeljeni eer, nastaje suprotan efekat - zubna gle se razara (Vitamines in Medicine by Bicknell and Prescott 1946.)

DEKSTROZA JE HRANA, LEVULOZA JE OTROV

Sintetiki produkt nikada nije isti sa prirodnim iako moe da izgleda potpuno isto.Sintetiki proizvod je uvek samo jednostavna hemijska supstanca, dok je prirodan kompleksna meavina slinog materijala koji je deo Univerzuma i koji u sebi uvek sadri i shemu Stvaranja.

Kako izgleda kada se prirodno zameni vetakim na primeru laktike (mlene) kiseline koja se prirodno dobija iz kiselog mleka, ali je poela za industriju da se proizvodi u velikim koliinama sintetiki? U prirodnoj Kreaciji ona se itava sastoji od molekula koji su desnorukog karaktera (d-). (Staro ime za ove molekule su "dekstroze" jer rotiraju polarizovanu svetlost udesno, kako je otkrio jo Paster.). Sintetika mlena kiselina je meavina jednakih delova desnorukih molekula (dekstro mlene kiseline d-) i levorukih molekula (levo laktine kiseline l-). Takva meavina je poznata kao rasemika ili groana kiselina (r-). Ona sadri dva izomera koji su optiki aktivni u suprotnim smerovima, kao slika u ogledalu, ili kao rafovi sa suprotnim navojima.

U katalozima proizvoaa ovih kiselina prefiksi l-, d- ili r- prethode svakom etiketiranju pa se to nalazilo i u katalogu kompanije Eli Lili iz 1938. Ali, problem je to proizvoai mlenih proizvoda nisu hteli da njihov sintetiki proizvod u oima kupaca dobije manju vrednost. Jer svako zna da prirodno vredi vie. Zato su prestali da ovakve etikete stavljaju na svoje proizvode, a zakon koji ih je na to obavezivao u SAD vremenom je sve manje primenjivan ili jednostavno kren.

Ali, efekat unoenja ovakvih sintetikih molekula u organizam (koji su optiki aktivni u suprotnom smeru) je kao kada u veoma preciznu mainu u kojoj su predvieni rafovi sa navrtnjima nalevo stavljate rafove sa navrtnjima i nalevo i nadesno. Oni rafovi sa navrtnjima nadesno logino je da se nikada nee dobro ugraditi i vremenom e postati smetnja koja onemoguava pravilan rad maine. Ili kada jednostavno na levu ruku navuete desnu rukavicu.

Ovaj problem se moe reiti samo ako se u bioloku mainu ubaci dovoljan broj desnorukih molekula koji e popuniti sva rapoloiva mesta i levoruki e jednostavno biti izbaeni iz procesa kao viak. Zato je Rojal Li upozoravao majke da hraniti dete ovakvom hranom koja sadri sintetike mlene kiseline predstavlja istu budalatinu. Danas se po definiciji laktika acidoza definie kao metabolika acidoza koja nastaje usled poveanog stvaranja laktata i smanjenja pH arterijske krvi. ta mislite od kakve mlene kiseline ova acidoza nastaje?

"KRPLJENJE" I "MONTIRANJE" KOJE SE NAZIVA MLEKO

Rojal Li je estoko kritikovao izbeljivanje brana i pasterizaciju mleka. Zato se ovo i danas radi? Jednostavno zato to se tada ne vidi stvarni kvalitet penice, pa se i ona loijeg kvaliteta, kao i buava, tako zakamuflira i prodaje. Na primer, proces nazvan homogenizacija mleka je zapravo meanje sveeg mleka sa onim ve ustajalim, te se na taj nain izvri "osveavanje" onoga to na tritu ne bi moglo da proe jer je ve poelo da dobija obrise zgruavanja.

Pasterizacija mleka ima za cilj da u mleku ubije sve bakterije i enzime koji stalno "rade" i stvaraju (jer to je ivot), kako bi se to due odrao sve izgled mleka i da se u njemu ne bi dalje razvijale bakterije. Ali, kada se unite enzimi kao to su fosfataze, mleko izgubi svoju hranjivu vrednost. Naime, fosfateze slue da hranu u naem organizmu razgrade (sadre shemu razgradnje) tako da iz nje elija moe da asimilira mineralne soli koje se nalaze u formi fitata. A bez unosa minerala nema nam ivota jer minerali su nam osnovna unutarelijska gradivna "skela" koja provodi elektrone. Naalost, ljudski organizam uopte ne lui fosfataze, kao to to ine pacovi, pa ove fitate creva ne mogu apsorbovati ukoliko se enzim fosfataza ne unese upakovan sa hranom. A fosfataze se nalaze samo u sirovom mleku i celom zrnu cerealija. Na osnovu ovoga logino je i zakljuiti da trave i nisu prirodna hrana za oveka, ali on tu hranu moe da koristi samo ukoliko je unese netaknutu sa enzimima koji je u crevima i razgrade.

Kada nekome "zaribaju" kolena ili kukovi onda on ide kod specijaliste ortopeda koji konstatuje degenarativne promene (zapravo demineralizaciju) i zakljue da se ovi organi iz nekog razloga nisu snabdevali kalcijumom. Medicinski biznis u ovome vidi najbolje reenje - ugradnju vetakog kuka ili kolena, razne elektroterapije i ostale gluposti koje sve donose zaradu. O tome da je uzrok ovog poremeaja viedecenijska ishrana belim branom i pasterizovanim mlekom - mnogi lekari jednostavno nisu informisani.

Drastini efekti degenerativnih bolesti su se tako odavno pokazali u eksperimentima kod maaka koje su ovako hranjene i to se manifestovalo eludanim ulcerima, konstipacijom, artritisom, bolestima jetre, srca... Dakle, sve ono to pogaa savremenog oveka.

"Kada se ne bi vrila pasterizacija mleka ono bi moralo da bude isto i proizvedeno pod daleko boljim higijenskim uslovima ili bi se njegovo loe stanje pokazalo vidljivim zgruavanjem pre nego to i stigne do kupca. Pasterizacijom se pravo stanje mleka prikriva ba kao to se beljenjem brana prikriva rav kvalitet penice. Tako se u stvari samo poveava prodaja", upozoravao je dr Li. Takoe treba napomenuti da pasterizacija ne smanjuje broj bakterija nakon to se mleko konzumira, jer bacili onda u crevima rastu bre u pasterizovanom nego u sirovom mleku, tako da njihov broj u crevima ak premai onaj koji je bio u sirovom, tvrdio je Li."OBOGAIVANJE VITMINIMA"Jo zanimljiviji su proizvodi na koje je stavljena etiketa "obogaeno vitaminima" ili "vitaminizirano" i koji tako imaju veu cenu jer im je i hranljiva vrednost "vea". Recimo mleko ili hleb obogaen vitaminima. Kako se hleb obogauje vitaminima? Jednostavno tako to se sintetikim vitaminima poprska penica ili pasterizovano mleko. I to zadovoljava propisane standarde da se moe staviti etiketa - "obogaeno vitaminima".

VINSKE AMINO KISLINE

Jo 1895. godine Pol Volden sa univerziteta Rostok u Nemakoj otkrio je da se u molekulima izolovane kristalno iste supstance, koja je izvaena iz svog prirodnog okruenja (kada dolazi do spajanja sa drugim koloidnim faktorima), pokree spontani intramolekularni proces potpunog preureivanja molekularnog sadraja, pa ovakvi molekuli postaju delovi racemikih (groanih)jedinjenja (koja se pretvaraju u vinsku kiselinu). Efekat je da se atomski raspored u molekulu postavi "naglavake", te se tako dobijaju optiki efekti potpuno suprotni od onih koji su evidentirani u prirodnom kompleksu. Zato su sintetike aminokiseline neupotrebljive i zapravo toksine. Samo desnorke aminokiseline mogu biti asimilovane u ljudskom organizmu na pravi nain. Sve sintetike aminokiseline su racemike (vinske). SINTETIKI ADRENALIN PODSTIE DIJABETES

Adrenalin je istaknuti primer sintetikog proizvoda koji je komercijalizovan, pri emu se ne obraa panja na razliitosti u fiziolokim aktivnostima prirodnog i sintetikog.Prirodni (d-) adrenalin je petnaest puta aktivniji od sintetike forme u svom efektu koji proizvodi na krvne sudove, dok je sintetiki levulozni adrenalin 18 puta efektniji u stvaranju glikosurije (prisustvo eera u urinu).S obzirom na to da je svrha najeeg korienja sintetikog adrenalina u medicini u tome da podstakne brze vaskularne promene koje ublaavaju gr bronhija kod tekog astmatinog napada, glikosurija (podsticanje dijabetesa) definitivno nije cilj u terapiji sa sintetikim adrenalinom. Ali da bi se dobio isti vaskularni efekat, 15 puta18 ili 270 puta vie sintetike supstance mora biti upotrebljeno da bi se postigao eljeni efekat u terapiji i to za posledicu ima stvaranje dijabetesa.

ISTINA O VITAMINIMA (Trei deo)

TRINO MODELIRANJE VITAMINA

Tekstovi koje je dr Rojal Li objavio pre ezdeset godina pokazuju koliko se jo tada znalo o tetnom delovanju rafinisane i konzervisane hrane na biohemijske procese u organizmu. Ipak, ameriku prehrambenu industriju sve ovo nije spreilo da takvu hranu iznosi na trite, izigravanjem svih tada postojeih zakona, kao i perfidnim uspostavljanjem kontrole nad dravnim agencijama koje su imale zadatak da vre nadzor nad hranom i lekovima u prometu

Priredila: Ivona ivkovi

Mnogim Amerikancima poznato je da Federalna agencija za hranu i lekove (FDA) lako stavlja etiketu "preporuuje se za ljudsku upotrebu" na one proizvode koji su odavno definisani kao tetni po zdravlje. Iza svega ovoga stoji moni naftno-hemijsko-farmaceutski kapital koji godinje profitabilno obre trilione dolara.

Tako su nametnuta i mnoga nauna istraivanja koja su zamaglila razliku izmeu sintetikih i prirodnih vitamina. Danas se vitaminima nazivaju supstance koje se stvaraju na nain na koji se u prirodi nikada ne bi stvorile i nikada ne bi ule u biohemijski proces u ljudskom organizmu, da nisu propisane lekarskom terapijom.

Vitamini se tako dele na sintetike i prirodne, ali ono to je danas na tritu etiketirano kao prirodno uglavnom nije vitamin u prirodnom obliku. Jer, pod prirodnim se za potrebe trita prave prevashodno vitamini koji su ekstrakovani (izdvojeni) iz originalnog vitaminskog kompleksa i na taj nain su oni jednostavno proli proces "konverzije" molekula. To nisu prirodni vitamini. esto ovi "vitamini" nose oznaku da su organskog porekla samo zato to njihovi molekuli sadre u sebi atom ugljenika. Ali, takav vitaminski molekul moe biti napravljen u laboratoriji ime se bavi takozvana "organska hemija". Zato dr Rojal Li i njih svrstava u "sintetike" vitamine.

Da podsetimo jo jednom: pravi vitaminski molekuli uvek prelamaju svetlost na desnu stranu, dok sintetiki prelama na levu stranu zbog izvrenog prerasporeda u molekulu nakon izdvajanja iz kompleksa. To to je neki vitamin dobijen iz prirodnog izvora, ne ini ga vie prirodnim im je dolo do promena u njegovim molekulima.

Kao sintetiki vitamini uglavnom su definisani samo oni koji su nastali hemijskim sjedinjavanjem kojeega u laboratorijama. Patenti za pravljenje ovakvih "vitamina" su brojni.

Sintetiki vitamini se prave od istog materijala kao i mnogi sintetiki medikamenti (od ugljenog katrana, fino usitnjene drvne mase, produkata nafte, ivotinjskih otpadnih produkata, usitnjenog kamenja, koljki, metala). Recimo, vitamin B12 se pravi od otpadnog blata.Veina vitamina D nainjena je zraenjem ulja. Mnotvo vitamina je bioloki produkt industrijskih hemijskih procesa. Niacinamid (iz kompleksa B3) se pravi kuvanjem sumpora u prisustvu azbestnih vlakana. Kalcijum suplementi se prave uglavnom od neorganskog kalcijuma iskopanog ispod zemljita, od starih kostiju ili mrvljenjem koljki ostrige. Mnogi takozvani prirodni vitamini imaju dodate sintetike da "poveaju" mo ili da standardizuju koliinu u kapsuli ili smei. Sintetikim vitaminima se dodaju i razne sintetike formule u obliku soli kako bi odravale njihovu postojanost. Ovi sintetici se u nazivu jedinjenja otkrivaju po terminima - acetat, bitartrat, hlorid, glukonat, hidrohlorid, nitrat i sucinat. Tako ete nai vitaminske formule koje sadre d-alfa tkoferol sucinat, bakar glukonat, vitamin B6 je piridoksin hidrohlorid, niacin je niacinamid itd.Sada kada ovo znate, jednostavno uzmite svoju vitaminsku formulu i proitajte paljivo etiketu.

Jedan patent iz 1953. predlae pravljenje aktivnih produkata vitamina B12 od otpadnog blata.

TA JE ZAISTA VITAMIN E

Sintetiki vitamini se apsorbuju u organizmu ili ostvaruju neki efekat najvie 50 odosto, dok isto toliko spreavaju apsorpciju nekih drugih prirodnih sastojaka.

Tako se za supstancu nazvanu tokoferol kae da predstavlja vitamin E. Prirodni vitamin E je tako etiketiran sa oznakom d- u imenu d-alfa-tokoferol. A sintetiki je dl -alfa tokoferol.

Problem je, meutim, to forma nazvana d-alfa tokoferol nije kompletan E vitamin, jer se ta supstanca u prirodi nikada ne pojavljuje sama. Pravi E vitamin se sastoji od najmanje 4 tokoferola (alfa, beta, gama i delta) i 4 tokotrienola (alfa, beta, gama i delta).

Zato je onda od ovih osam komponenti koje sainjavaju prirodni vitamin E definisana samo jedna, d- alfa-tokoferol?

Jednostavno zato to su istraivai videli da komponenta d-alfa-tokoferol preovlauje u vitaminskom procesu i tako zakljuili da on mora biti najvaniji. I nazvali su ovu komponentu prirodni vitamin E.

Ali, kako se vitamini pojavljuju i funkcioniu kao "tokovi u tokovima", kasnije je otkriveno da alfa-tokoferol zapravo i nije najvaniji "toak" u ovom kompleksu (iako moe predstavljati najvei "toak").

A nedostatak E vitamina (to znai i neunoenje itavog kompleksa) najee je povezano sa degenerativnim promenama u kardiovaskularnom sistemu. Naime, alfa-tokoferol u itavom E kompleksu je antioksidant i on spreava nastanak brzog oksidativnog procesa koji bi neki faktor prilikom njegovog aktiviranja (oivljavanja u organizmu) mogao da izazove. E vitaminski kompleks se nalazi u celom zrnu mnogih itarica. Kada se, na primer, penino brano proisti izbeljivanjem, unitava se E vitamin. Mlinarska industrija na taj nain spreava starenje brana, odnosno njegovu oksidaciju, tako to brano lii ovog oksidativnog faktora i jednostavno ga "umrtvi". Iz mrtvog brana moljci ne izlaze.

Ali kada se takvo "mrtvo" brano bez alfa-tokoferola unese u ogranizam kree elektro-bio-hemijski proces veoma brze oksidacije koja zahteva unos kiseonika ak i do 250 odsto od uobiajenog. Tako velika koliina kiseonika koja tada prolazi kroz tkiva kardiovaskularnog sistema ostavlja efekat kao korozija na metalu. Masti postanu uegle, fosfolipidni omotai nerava se razore kao kod poznatih nutritivnih bolesti nazvanih beriberi ili pelagra, i kao rezultat ovog jakog oksidativnog procesa nastaje paraliza i periferni neuritis. Donatan Forman u svojoj knjizi "Zemljite, hrana i zdravlje" iz 1948. ovako je to formulisao: "...Degenarativne bolesti se najbolje mogu sagledati kao korozija cirkulatornog sistema ...prouzrokovane konstantnom i dugotrajnom upotrebom belog brana, belog eera i druge takve hrane iz koje su uklonjeni esencijalni vitamini i minerali ili su jednostavno uniteni."

Lekari kau da je srani udar je posledica odumiranja sranog tkiva . Ali, od ega je ovo tkivo propalo?

Unitavanje ovih vitaminskih kompleksa u hrani vri se i kuvanjem. A kuvana hrana se danas najee koristi. Rojal Li zato navodi i podatak da su brojni eksperimenti odavno pokazali da domae ivotinje hranjene kuvanom hranom mnogo krae ive i ee obolevaju od onih koje jedu sirovu travu ili meso."Oksidacija masti iz tkiva i fosfolipida nastavlja se sve dok oni ne postanu mrtvi u organizmu koji je jo iv. Tako vezivna tkiva gube elastinost i snagu dok na kraju jednostavno ne otkau", zapisao je jo pre 60 godina doktor Li. Merenje elastinosti tkiva je tako odavno vreno kako bi se ispitao eventualni nedostatak vitamina C (koji je takoe izuzetno vaan antioksidant u transportu kiseonika). Merenja su pokazala da je gubitak elastinosti tkiva do dve treine bio uobiajen.

Dakle, danas nije nepoznato da nedostatak vitamina E i vitamina C dovodi do kardiovaskularnih oboljenja. ta inae drugo moe da dovede do potpune istroenosti sranog tkiva i njegovog naglog pucanja? Zato se onda sve pripisuje navodnom faktoru nazvanom stres, kada je jo pre ezdeset godina utvreno da je taj faktor rafinisano brano i rafinisan eer koji izazivaju teku oksidaciju tkiva? Koliko lekara vam je reklo da ne jedete rafinisanu i kuvanu hranu?

Naalost, za leenje ovog poremeaja savremena alopatska medicina najvie voli da vam prepie neki skup medikament (hemikaliju) za "jaanje" sranog miia ili vas alje na operaciju koja je veoma skupa. Kardiohirurgija je tako postala bizbnis koji ima i slavne i skupe kardiohirurge (zapravo kasapine sa vetim prstima, finim noiima i jo finijim koncima koji veto skidaju manje istroeno pare sranog tkiva i onda ga zaiju na onaj deo koji se pocepao). I to krpljenje tkiva se danas naziva vrhunskom hirurgijom i vetinom za koju treba iz raznih osiguravajuih fondova isplatiti "kardio-majstorima" iza kojih stoji farmakobiznis ogromne svote novca. Jer uz takve operacije ide i mnotvo skupih aparata, medikamenata, anestetika itd. A sve je to profit - znate ve za koga. Pare, pare, pare...

INCLUDEPICTURE "http://www.ivonazivkovic.net/hirurg-bez-posla-vukajlovic.jpg" \* MERGEFORMATINET Najobinije krpljenje oteenog sranog tkiva je taj "veliki napredak" savremene medicine, gde skupa hirurgija ima poasno mesto. I to je glavni posao za koji je poslednjih godina zaduen srpski ministar za "zdravstvo" sa znakom svog masonskog poslodavca u reveru kao i ostali (izabrani i postavljeni) lanovi njegove mafije koji forsiraju skupe operacije, istau novac iz zdravstvenih fondova i nepotrebno sakate i pljakaju sopstveni narod.

VITAMIN A I BETA KAROTIN

Poto svi vitamini funkcioniu kao "tokovi u tokovima" danas se zna da vitamin E omoguava (svojim tokovima) promet vitamina A (nazvanog jo retinol i akseroftol). Poto se retinol rastvara i skladiti u mastima, kada ga organizam uzima odatle on povue za sobom i komponente vitamina D, pa lekari danas znaju da kada prepiu sintetiki vitamin A uvek daju i vitamin D.

Prirodni izvor "vitamina A" je, kau udbenici, beta karotin. Za ovaj vitamin udbenici kau da je neophodan za dobar vid, sintezu DNK, slui kao antioksidant tj. titi elije od slobodnih radikala, itd. Ali, sve to se odnosi na prirodan vitamin A (dakle vitaminski proces) to nije sluaj i sa sintetikim vitaminom A.

Jedna studija iz 1994. raena u Finskoj na 30.000 stanovnika pokazala je da sintetiki "vitamin A" uopte nema nikakva antioksidativna svojstva. Naprotiv, osam odsto onih koji su primali sintetiki beta karotin imali su srane napade, modane udare i kancer plua, za razliku od onih koji su uzimali placebo. Sintetiki "vitamin A" ne samo da nije delovao ve je izazivao stres imunog sistema, jetre, bubrega, organa koji su svi nastojali da razgrade ovu hemikaliju i da je trajno uklone iz organizma.

Poznato je da vitamin A nastaje aktiviranjem u organizmu beta karotina. Ali, ni beta karotin ne postoji kao izolovana forma nigde u prirodi. On je uvek deo karotenoidnog kompleksa. Samo u jednoj argarepi ima vie od 400 karotenoida.

Sintetisan beta karotin koji se dobija iz acetilen gasa nije kompletan beta karotin, iji molekul sadri dvostruke veze kao trans i cis forme. Sintetiki beta karotin sadri samo trans forme i to nije kompletan karotinoidni kompleks, iako im je molekularna formula ista.

Trans i cis forme molekula.

Lurotin je sintetika forma beta karotina napravljena istiskivanjem benzenovih prstenova iz acetilen gasa i onda njihovog sastavljanja tako da se formira 100 postotni trans-beta karotin. U prirodi, meutim, ne postoji hrana gde se nalazi 100 procentni trans beta karotin, ve su prisutne i cis forme. U prirodnom izvoru vitamina A kao to je alga Dunaliella salina, trans i cis forma beta karotina su prisutne priblino u odnosu 50:50.Neke studije su navodno pokazale kako se sintetiki beta karotin moe bolje apsorbovati u ogranizmu nego njegova prirodna (trans-cis) forma. Ali, druge studije otkrivaju da samo prirodni beta karotin izaziva odreena poboljanja u organizmu kakva sintetiki nije u stanju da izazove. Ve smo ranije pisali da argarepa ima veoma jako antikancerozno dejstvo.

TRINO MODELIRANJE "VITAMINA" A

Ipak, nastojanja da se vitaminski preparati industrijski naprave i spakuju tako da se mogu prodavati i da ipak izazovu neki pozitivan efekat (makar kratkotrajni) bila su i ostala pravi izazov za farmaceutsku industriju. Sva njihova istraivanja i nastojanja da doteraju svoje sintetike "hranljive" supstance odraavala su se u novim otkriima i preformulisanjem vitaminskih formula.

Na primer, im je otkriveno da je on glavni sastojak vitamina A, krenulo sa njegovom prodajom u sintetikoj formi.

Popularni mediji su najpre izvetavali o njegovom velikom uinku protiv kancera, onda su dole nove studije koje su otkrile da on nema efekat u borbi protiv kancera. Obe studije su zapravo raene sa sintetikim beta karotinom i skoro i danas je sav beta karotin na tritu sintetiki dobijen iz acetilen gasa. On se ne moe u organizmu aktivirati u pravi vitaminski proces A.

Onda se zaboravilo na beta karotin i svako je poeo da se poduava novom karotenoidu likopenu (lycopene). Likopen je navodno odmah bio preporuivan za prevenciju od raka prostate. Onda je doao na red lutein, takoe karotinoid. On je navodno spreavao propadanje miinog tkiva. Ali, kada se sve sagleda vidi se da je i tu priroda ve odavno spakovala sve ove stvari u jedan kompleks. Pored argarepe, koja sadri priblino 400 karotenoida, alga Dunaliella salina sadri sve popularne karotenoide, plus itavo mnotvo drugih sastojaka, kao alfa karotine i zeksantin (ksantofil karotenoid). Mnogi od ovih karotenoida su ak i aktivniji u procesu stvaranja vitamina A od samog beta karotina. Dakle, sve ih je odavno zajedno spakovala Priroda.

Sintetiki beta karotin je proizvod (patent) nemakog hemijskog koncerna BASF. Ovaj koncern je jedan od glavnih sponzora u nametanju kompleta zakonske regulative u vezi sa proizvodnjom i prodajom hrane na globalnom tritu, koje UN polako namee itavom svetu kao famozni Codex Alimentarius. Jedna od ideja ovog kodeksa je da poljoprivrednici nee moi tek tako sami, na svoju ruku da uzgajaju na svojim zemljinim posedima ta im padne na pamet, ve e u svemu morati da se potuju meunarodna pravila i koriste odreene vrste semena.

TRINO MODELIRANJE "VITAMINA" C

Slino je bilo i sa "vitaminom C". Tako je pre petnaest godina "vitamin C" u obliku iste askorbinske kiseline bio u modi, uz preporuku strunjaka da se svaki dan popije bar jedna tableta od 500 miligrama.

A onda, nakon to su se ljudi godinama dobro napunili askorbinskom kiselinom, otkriveno je da ljudski organizam nije u stanju da dobro apsorbuje askorbinsku kiselinu ukoliko ona nije uneta u kombinaciji sa bioflavonoidima (koje je upravo Rojal Li definisao kao kompleks vitamina P) i koji sadri hesperidin (P2) i rutin (P1), a koji je izgleda i glavni antioksidant kod kompleksa vitamina C. Dakle, opet se pokazuju "tokovi u tokovima". Da napomenemo da u kompleks vitamina C ulazi i vitamin K (o ijoj sintetikoj varijatni emo tek pisati).Ali, ni tu nije bio kraj jer je ubrzo otkriveno da se vitaminski kompleks C ne moe dobro aktivirati u organizmu ak i kada su hesperidin i rutin prisutni, ako sa njima nije u kompletu i kalcijum. Tako je krenula nova trgovaka formula, kao vitamin C u obliku soli askorbinske kisline (askorbata) u kombinaciji sa kalcijumom. I to je za sada navodno najjaa formula po kojoj se "vitamin C" apsorbuje u organizmu. S obzirom na to da se askorbat moe unositi u velikim koliinama, i efekat je time bri.

Kao to savremena medicina ljudski organizam sagledava iz delova, radije nego kao celinu, koncept izrade vitaminskih formula za dopunsku ishranu zasnovan je na istom parcijalnom principu leenja. Tako se smatra da se pojedini hranljivi sastojci iz vitaminskih kompleksa jednostavno mogu izolovati i onda grupisati u formule koje bi se usmerile na poboljanje rada pojedinih delova tela. Takve formule zapravo rade na istom principu kao sintetiki lekovi. Za njih je karakteristino da se moraju uzimati uvek u velikim dozama da bi se pokazao neki efekat.

Ali, izvesni Don Baron, nutricionista istraiva, za sve ove farmaceute kao i lekare koji sugeriu terapije ovakvim fragmentisanim vitaminskim formulama ima i nekoliko loginih pitanja. Najpre, ta je bilo sa ljudima koji su godinama primenjivali ovu terapiju (dok se smatralo da je askorbinska kiselina itav vitamin C)? Koliko su oni nutritivnih vrednosti u sebe uneli svih tih godina uzimajui samo askorbinsku kiselinu? Ako sama askorbinska kiselina nije mogla da se apsorbuje u organizmu, da li je svih tih godina pre nego to je otkriveno da vitamin C mora biti kompleksan, postojalo neko bolje jedinjenje (sa bioflavonoidima i sa kalcijumom), a koje lekarima nije predoeno da postoji? Da, postojalo je. To je pomoranda.

itav ovaj paket vitaminskog kompleksa C sa kalicijumom sadre i pomoranda i grejpfrut. Imala ga je oduvek i barbadoska trenja (koja je najvei izvor vitamina C). Dakle, priroda je odavno spakovala hranljivu formulu nazvanu vitamin C u oblik koji se u organizmu moe savreno apsorbovati. Da biste ovu prirodnu "hranljivu tabletu" progutali nije vam potrebna ni voda. I voda je ve ukljuena u formulu. ALI...

Prodaja onoga to raste u prirodi i to svako moe ubrati ne donosi zaradu kao prodaja skupih medicinskih aparata i hemikalija, zar ne? Biznis se mora stvoriti.

Efekat je da godinje samo u SAD od trovanja lekovima umre preko 100 000 ljudi, to je vie nego broj svih poginulih amerikih vojnika za godinu dana u Drugom svetskom ratu i Vijetnamskom ratu.

Da li znate koliko ljudi se godinje UBIJE u Srbiji zbog pogrene medicine? Velika "briga" drave o natalitetu je jedno teko licemerje. Jer za jednu drutvenu zajednicu ekonomska vrednost radno sposobnog oveka je daleko vea od ekonomske vrednosti jednog novoroeneta. A bez razvijene ekonomije nema opstanka ni ivota niti jednoj drutvenoj zajednici.

Naalost, veina gradskog ivlja je danas potpuno oduena, ne samo od kontakta sa prirodom, ve i od shvatanja da je ovek deo prirode koju, da bi iveo, mora da deli sa zdravim ivotinjama i zdravim biljkama, a ne sa asfaltom, automobilima, apotekama i supermarketima i pogreno edukovanim lekarima.

Pismo Kenediju o medicinskoj mafiji

Rojal Li je 1962. godine uputio i pismo predsedniku Donu F. Kenediju u elji da ga informie o opasnoj povezanosti uticajnih lanova Amerike medicinske asocijacije (AMA) sa industrijom hrane. On je predsedniku tada predoio da se ameriki sudovi u sudskim procesima najvie konsultuju sa ovom asocijacijom, ak apsolutno uvaavajui njihovo struno miljenje. Li je otvoreno napisao da su najuticajniji lekari u ovoj asocijaciju upravo na platnim spiskovima monih kompanija prehrambene industrije, te da oni svojim strunim stavovima zapravo tite interese tih kompanija. Tako je AMA zaizela stav da neuhranjenost nije glavni uzronik mnogih bolesti, te da se samo ishranom nijedna degenerativna bolest ne moe izleiti.Li je, tako,e predoio predsedniku Kenediju da je mo ove asocijacije postala takva da nijedan lekar u SAD vie nije u stanju da sprovede neki tretman prirodnim vitaminima, ak i kada se on u praksi ve vie puta pokazao delotvornim, ukoliko to ne odobri AMA. Tako je, po zakonu koji je izglasao Kongres, ova lekarska asocijacija postala neprikosnoveni autoritet koji je lekarima jednostavno nametao kakav tretman smeju, a kakav ne smeju da sprovode. Vremenom je ulogu AMA preuzela Svetska zdravstvena organizacija, tako da ona danas globalistiki namee alopatsku medicinu kao jedinu ispravnu. Hemoterapija kanceroznih bolesnika, kada se primenjuju teki otrovi, kao i zraenje X zracima, danas je jedina terapija koju ova organizacija preporuuje i to edukovani lekari (ako misle da imaju licencu za rad) moraju da primenjuju. Bez obzira na to koliko ljudi pobili. Da, da... zatrovali i pobili!