VISOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA OBRAZOVANJE VASPITAA

VISOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA OBRAZOVANJE VASPITAA

NOVI SAD

Predmet: Programi pripreme dece za polazak u koluTema: Ispitivanje zrelosti dece za upis u I razred osnovne kole

UVOD

Predkolsko detinjstvo je najburniji period razvoja i svaki od uzrasta u okviru ovog detinjstva ima svoje specifinosti. Vodjenje rauna o ovim specifinostima, kao i individualnim karakteristikama svakog deteta, uslov je uspenog vaspitno-obrazovnog rada. Da bi taj rad bio nauno zasnovan i ujednaen do one mere do koje se javljaju razlike u okviru pojedinih uzrasta, on treba da se odvija prema Optim osnovama predkolskog programa, koje donosi Nacionalni prosvetni savet. Istovremeno, da bi rad sa decom bio prilagodjen uslovima u kojima predkolska ustanova deluje, kao i potrebama, mogunostima i interesovanjima konkretne dece, svaka predkolska ustanova donosi sopstveni predkolski program, polazei od Optih osnova predkolskog programa.

Uvaavajui deje uzrasne karakteristike, kao i potrebu da se izmedju predkolske ustanove i kole uspostavi kontinuitet, Opte osnove predkolskog programa podeljene su na tri medjusobno povezane celine:

Osnove programa nege i vaspitanja dece od 6 meseci do 3 godine,

Osnove programa vaspitanja i obrazovanja dece uzrasta od 3 godine do ukljuivanja u program pripreme za kolu,

Pripremni predkolski program.1. Uloga roditelja u pripremi deteta za koluUloga roditelja je nezamenjiva kada se govori o pripremi deteta za polazak u kolu. Bitno je da dete to uspenije odgovori naporima i zahtevima koji se pred njega postavljaju. Da bi poetak bio to uspeniji potrebno je da dete bude spremno u fizikom, emocionalnom, socijalnom i intelektualnom smislu.

Pod fizikom zrelou podrazumevamo odreenu visinu i teinu koju dete mora zadovoljiti (devojice 1,2m i 20kg, deaci 1,21 i 21kg), da ima dobru ravnoteu i koordinisane osnovne pokrete. Put do kole i do kue, noenje kolske torbe, mirno sedenje u kolskoj klupi, fiziki su napori koje valja to uspenije savladati.

Emocionalna stabilnost i kontrola, suzdravanje od naglih emocija i istrajnost u kolskom uenju i onda kada mu ba nije zanimljivo, pokazatelji su emocionalne zrelosti.

Poznavanje slova ili ak znanje itanja i pisanja nisu dovoljni za uspean poetak pa ak ni nuni, mnogo je vanije da su razvijene govorne sposobnosti, sposobnost opaanja i zakljuivanja i mogunost zadravanja voljne panje 10 20 min.

Socijalna zrelost ogleda se u usvojenim higijenskim i radnim navikama, reakcijama deteta na uspeh i neuspeh, u njegovoj spremnosti da svoju omiljenu igraku podeli sa svojim drugarima.

Meutim, intelektualna zrelost ipak predstavlja najvaniji aspekt zrelosti, jer ukazuje na razvijenost onih funkcija ija e aktivnost biti najpotrebnija za kolsko uenje.

Do polaska u kolu porodino vaspitanje dominira detetovim ponaanjem, pomaui vie ili manje u razvijanju intelektualnih funkcija deteta. Svakodnevno druenje roditelja i dece bitno e uticati na razvoj svih komponenti vanih za to uspeniji polazak ukolu. Stoga roditelji u svom nastojanju da pomognu detetu mogu primenjivati:

drutvene igre.

puzzle

izrada aviona, broda, kape... od papira

zapamti to vie detalja detetu se pokae nepoznata slika sa to vie detalja, slika se pokrije a dete treba da ispria ta je sve videlo na slici

reci re koja se rimuje (luk vuk), mogu biti i besmislene rei

zagonetke - zajedniko pisanje razglednica i izrada estitki ili pozivnica za roendan

odlazak u kupovinu...

Nadalje, dete nikako ne treba iskljuivati iz svakodnevnih aktivnosti, raditi stvari umesto njega, za koje roditelj sigurno zna da je dete sposobno da obavi, pohvaliti za svaki uspeh, pustiti ga da delimino odluuje o nainu provodjenja svog slobodnog vremena, nainu odevanja... Na taj nain razvija se samopouzdanje kod dece, podstie se samostalnost, ali ono to se ni u kom sluaju ne sme zaboraviti, to je: da su detetu jo uvek potrebne igrake.

2. Test TIP 1

Test kojim se slue struni saradnici u kolama u celoj Srbiji zove se TIP-1 i namenjen je samo ispitivanju gotovosti dece za polazak u prvi razred.Uzrast na kojem se primenjuje test je 6,8-7,4 godine.Zadaje se individualno i nikada ne traje due od 45 minuta.Testiranje se sprovodi iz praktinih razloga:-Slui da ujednaavanje odeljenja prvog razreda-Za rano otkrivanje dece koja mogu imati potekoa u uenju-Ispituje se predznanje deteta-Utvrdjuje se nivo socioemocionalne zrelosti-Verbalne sposobnosti deteta- Intelektualne sposobnosti.Test se sastoji od 5 vrsta tj. grupa zadataka koji ispituju sve napred navedeno.Na osnovu uspeha u reavanju tih zadataka, na osnovu ponaanja deteta u situaciji testiranja, na osnovu kraeg prigodnog razgovora, eventualno crtea porodice, formira se zakljuak o detetu i nivou njegove spremnosti.Test slui ujedno i zato da predvidi budui kolski uspeh uenika i ta prognoza ima smisla u toku prve tri, etiri godine godine kolovanja. Na taj nain, struna sluba (pedagog, psiholog) moe da sugerie buduem uitelju prvaka ta i koliko od kog deteta moe da oekuje kao i da napomene oblasti u kojima se oekuje slabiji uspeh. Kasnije se u toku kolovanja, intelektualni status deteta utvruje drugim za to namenjenim testovima, ukoliko je potrebno.Test za ispitivanje gotovosti za polazak u kolu se ne ocenjuje ocenama.Ne bi trebalo zastraivati decu time to e doi u kolu na testiranje, a jo manje ih treba obuavati i pripremati za ono to e biti pitani.Na testiranje deca neka dou oputena, dovoljno odmorna, sa jednim od roditelja obavezno, jer dokle dete na testiranju u prostoriji pedagoga/psihologa, roditelj e popuniti upitnik i dati podatke potrebne za kolsku evidenciju. Prisustvom roditelja umanjuje se i strah deteta od testovne situacije.

3. Pravila uenja i izrada domaih zadataka

-Dete treba uputiti kako da trai pomo, da ne bi uilo napamet, ve sa razumevanjem.

-Potrebno je i obezbediti i uslove za rad. Idealno je da to bude deja soba ili neki drugi miran kutak, odvojen od pogleda odraslih, bez suvinih detalja i dobro osvetljen.

-Izrada plana rada plan treba da sadri to precizniju satnicu za celu radnu nedelju. Dete upisuje kolske obaveze, ali i druenje s prijateljima, treninge, vankolske aktivnosti, dakle ukljuuje i organizaciju slobodnog vremena.

-Vreme za uenje ono to je detetu najvei problem ili to najmanje razume. Princip je: najtee gradivo dete mora obraditi onda kad je najvie koncentrisano i odmorno.

-Podela lekcije na manje delove (od jednog do drugog podnaslova ili po odlomcima) kako bi dete uilo pratei logian sled. Treba obratiti panju da svaka odabrana celina bude i smisaona.

-itanje teksta potrebno je podsticati dete da ita s punom panjom, kako bi to pre shvatilo tekst. Upravo je to svrha itanja teksta (ne da ga ita to vie puta, ve da razume to to ita).

- Podvlaenje podvlaenjem (pri itanju) vanih rei i reenica, dete se veba u odvajanju bitnog od manje bitnog te sebi olakava na taj nain to pri svakom sledeem itanju prati samo podvuene rei.

- itanje naglas kada se slua, dete se nesvesno primorava da bre misli i pronalazi prave rei te da se veba u verbalnom izraavanju, to e doprineti i boljem i bogatijem reniku. Tek ponavljanjem naglas stie se prava slika o znanju.

- Domai zadatakPre svega, domai zadatak je obaveza deteta a ne obaveza roditelja. Detetu treba olakati na taj nain to e mu roditelj pruit objanjenje gde mu je ono potrebno. Radei zadatke umesto deteta, roditelj utie na to da dete u potpunosti ne shavti sutinu nastavnog sadraja.

Ono to se u ovakvim situacijama istie kao negativno je i : kidanje listova iz sveske, podsticanje uenja za ocenu, uslovljavanje, kanjavanje zbog slabe ocene, uporeivanje sa drugom decom.ZAKLJUAKVaspitai koji vaspitavaju i obrazuju decu do polaska u kolu, programiraju, planiraju i prate rezultate svoga rada polazei od predkolskog programa koji je donela Ustnova u kojoj rade, ali i onog segmenta Optih osnova predkolskog programa koji se odnosi na uzrast dece u njihovoj vaspitnoj grupi. Ovi programi treba da predstavljaju polazita za njiihovu kreativnu razradu i prilagodjavanje svakome od dece sa kojom rade. Istovremeno, oni sadre i kriterijume na osnovu kojih je mogue vrednovati rad vaspitaa obezbedjujui mu sticanje potrebnog iskustva i profesionalni razvoj u njegovom odgovornom poslu.LITERATURA

1. Priprema dece za polazak u kolu E. Kamenov, Dragon 2006. god.

2. Model B pripremnog predkolskog programa E. Kamenov, Dragon

3. Osnove predkolskog programa

4. Literatura sa inerneta

PAGE 2