1. Objasni pojam elektrine energije i elektrine snage . . Energija (kolicina rada) zavisi od napona, struje i proteklog vremena. Jedinica za energiju je J ali elekrinu energiju moremo mjeriti I u kWh. Snaga se definie kao energija utroena u jedinici vremena:

P=dW = dW dq = vi dt dq dt

2. Objasni transformaciju veze otpornika : trougao zvijezda i zvijezda trougao .

Jo dve esto koriene transformacije u reavanju elektrinih kola su transformacijetrougla u zvezdu i obrnuto. (tr zv i zv tr)

3. Objasni i nacrtaj fazorske dijagrame za napone i struje kod pasivnihR,L i C elementa.L - element:NAPON PREDNJAI U ODNOSU NA STRUJU ZA 90Fazorski dijagram:

C element:NAPON ZAOSTAJE U ODNOSU NA STRUJU ZA 90Fazorski dijagram:

R element:NAPON I STRUJA SU U FAZI (0)Fazorski dijagram:

4. Objasni kako se predstavljaju sinusuidalne veliine kompleksnim brojevima.Kompleksno opisivanje prostoperiodinih veliina svodi se na prikaz fazora kompleksnim brojevima. Svaki fazor u koordinatnom sistemu predstavlja se dvema svojim koordinatama, realnom i imaginarnom.

5. Objasni Tevenenovu teoremu .

Svako elektrino kolo sa zavisnim i nezavisnim izvorima i otpornicima se moe zamenitiekvivalentnim kolom koje se sastoji od idealnog naponskog izvora V , iji je napon jednaknaponu kola sa iskljuenim potroaem V , i serijskog otpornika R , ija je otpornost jednaka koliniku napona kola sa iskljuenim potroaem V i struje kroz kratkospojeni potroa I .

6.Objasni Nortonovu teoremu.

Svako elektrino kolo sa zavisnim i nezavisnim izvorima i otpornicima se moe zamenitiekvivalentnim kolom koje se sastoji od idealnog strujnog izvora I , ija je struja jednaka strujikroz kratkospojeni potroa I , i paralelnog otpornika R , ija je otpornost jednaka kolinikunapona kola sa iskljuenim potroaem V i struje kroz kratkospojeni potroa I .

7. Objasni pojam ta predstavlja elektrina struja .

Elektrina struja predstavlja meru koliine elektriciteta koja se pomjera u jedinici vremena.Uobiajena oznaka za struju je I ili i. Jedinica za struju je Amper (A).

8. Objasni pojam ta je elektromotorna sila .

Sposobnost generatora da odrava struju u kolu i da vri pretvaranje drugih vidova energlje uelektrinu, karakterie se pomou veliine koja se naziva elektromotorna sila, ili skraeno ems iobeleava se sa E. Elektromotorna sila nekog generatora definie se kao kolinik rada A sto gaizvri generator kada kroz njega protekne koliina naelektrisanja Q, i samog tog naelektrisanja:

E = A U

9. Objasni ta je srednja vrijednost prostoperiodine elektrine struje.

Prosena (srednja) struja I se definie kao kolinik ukupnog pomerenog naelektrisanja qi vremenskog intervala u kome se vri taj pomeraj t

10. Objasni ta je efektivna vrijednost prostoperiodine elektrine struje. - Efektivna vrijednostAko struja I napon na otporniku razvijaju istu snagu kao u sluaju sinusoidalne pobude. Takvavrednost struje naziva efektivna vrednost struje.

11. Objasni metod konturnih struja.Metod konturnih struja ima broj jednaina jednak (isti broj jednaina kao to se pie po drugom Kirhofovom zakonu), ali nepoznate veliine i u tim jednainama nisu struje grana ve ''zamiljene'' struje kontura. Opti sistem jednaina, na primer, treeg reda glasi:

Vano je da prilikom izbora i ucrtavanja kontura svaka mora biti nezavisna, tj. da svaka kontura mora imati barem jednu granu koja samo njoj pripada (na taj nain e jednaina koju piemo za tu konturu biti matematiki nezavisna). Ako postoji strujni generator u kolu, onda obavezno kroz granu sa njim sprovodimo samo jednu konturu. Tako e elektrina struja te konture biti jednaka struji strujnog generatora. Time se broj jednaina (broj nepoznatih) opteg sistema smanjuje za broj strujnih generatora u kolu .

12. Objasni pojam i primjenu Kirhofih zakona.Kirhofi zakoni govore o ponaanju elekrtinog kola i o odnosima struje ili napona u vorovima tog kola.I KZ: Algebarska suma struja koje utiu u ma koji vor kola jednaka je nuli.II KZ: Algebarska suma napona u bilo kojoj petlji kola jednaka je nuli.

13. Objasni pojam i primjenu Omovog zakona za istosmjernu i za naizmjeninu struju.Omov zakon definie zavisnost napona od struje kod otpornika i glasi: Napon naotporniku je direktno proporcionalan struji kroz otpornik.U = RI Za naizmjenicnu stuju imamo jos imaginarni dio (impendansa).14. Objasni ta je elektrina provodnost otpornika.Provodnost otpornika G je reciprona vrednost otpornosti:G= 1 RJedinica za provodnost je Simens (S). Omov zakon izraen preko provodnosti glasi:I = GV15. Objasni mjeovitu vezu otpornika za naizmjeninu struju.

16. Objasni mjeovitu vezu otpornika za istosmjernu struju...

17. Objasni mjeovitu vezu kondezatora za istosmjernu struju..

18.Objasni mjeovitu vezu kondezatora za istosmjernu struju...19. Objasni i navedi pasivne elemente strujnih krugova.Element koji prima energiju naziva se pasivni element. Kod pasivnih elemenata pozitivna struja ulazi u pozitivni naponski terminal.

20. Objasni ta je to naponski izvor.

Naponski izvor je aktivni element koji stvara napon u elekricnom kolu.

21. Objasni ta je to strujni izvor.

Strujni izvor je aktivni element koji stvara struju u elekricnom kolu.

22. Objasni metodu napona vorova .

Prilikom odreivanja napona u kolu, jedanvor u kolu se bira za referentni vor, pa se preostali naponi raunaju u odnosu na njega.Referentni vor se najee naziva masa.Zatim se formirao takav sistem jednaina, prvo se za svaki vor (osim za referentni) napie odgovarajua jednaina po prvom Kirhofovom zakonu, a zatim se struje koje utiu u vor ili istiu iz vora izraze preko napona vorova i Omovog zakona. U sluaju kola sa N vorova, broj jednaina u sistemu je N - 1. Takav sistem jednaina se naziva sistem jednaina napona vorova.Po Omovom zakonu struja kroz otpornik izmeu vorova m i n je:

Imn = Vm Vn R

23. Objasni po prvom Kirhofom zakonu napisanom za vorove m i n , metodu vorova.

Imn = Vm Vn ROva struja se pojavljuje samo u jednainama po prvom Kirhofovom zakonu napisanomza vorove m i n.U sluaju kola sa N vorova, broj nepoznatih veliina (napona) u sistemu N-1, tj. isti jekao broj jednaina. Dakle, posle sreivanja napisanih jednaina, koje se sastoji u grupisanjulanova koji odgovaraju istim nepoznatim naponima i prebacivanja konstantnih lanova na desnustranu jednaina, formirani sistem izgleda ovako:

24. Objasni ta je razdjelnik ili djeljitelj napona

Posmatrajmo dve serijski vezane impedanse koje formiraju razdelnik napona, kao na slici

Poto kroz oba impedanse protie ista struja, naponi na impedansama su:

odnosno, napon izvora V deli se izmeu impedansi Z1 i Z2 u direktnoj srazmeri sa njihovimvrednostima.25. Objasni kako se pristupa analizi kola sa sloenoperiodinim strujama.U matematikoj teoriji Furijeovih redova pokazuje se da se svaka periodina funkcijaf (t) moe predstaviti pomou zbira sinusoidalnih funkcija, koje su linearno nezavisne. Dakle,imamo:

26. Napii i objasni sistem jednaina napona vorova za kola sa naizmjeninim strujama.Kao i kod analize jednosmernog reima, i kod kola sa naizmeninim strujama moe seprimeniti sistem jednaina napona vorova za reavanje kola. U sluaju kola sa N vorova, brojlinearnih jednaina u sistemu je N-1. U sluaju kola sa N vorova, broj nepoznatih veliina(napona) u sistemu N-1, tj. isti je kao broj jednaina. Sistem jednaina napona vorovapredstavlja sistem linearnih jednaina sa kompleksnim koeficijentima i izgleda ovako: