ISKUSTVENO UENJEPRIKAZ TEHNIKE KREATIVNOG UENJAVerica Sekuli

Sadraj: 1. ta je kreativnost? 2. Konvergentno i divergentno miljenje 3. Fluidna i kristalizovana inteligencija 4. Teorija o vieznanim inteligencijama Hauarda Gardnera 5. Komponente stvaralakog miljenja 6. Kriterijumi kreativnosti i kreativno ponaanje 7. Karakteristike deje kreativnosti 8. Znaaj kreativnosti u savremenoj koli 9. Tehnika iskustvenog uenja 10. Ideje koje lee u osnovi tehnike iskustvenog uenja a) Indijska tradicija purua kao realizovan, celoviti ovek b) Vieznana inteligencija Hauarda Gardnera c) Razgranato miljenje 11. Uloga uitelja u procesu iskustvenog uenja 12. Faze u procesu iskustvenog uenja 13. Primer iz prakse 14. Deji produkti 15. Zakljuak 16. Literatura

Strana 2 4 5 7 8 9 10 11 12 13 13 14 15 16 16 19 28 30 32

1

1. TA JE KREATIVNOST? Kreativnost nije lako definisati, iako ona jeste univerzalna ljudska osobina koja je gradila ljudski ivot u svim kulturama i u svim oblastima ljudskog rada. Ona se manifestuje u ivotu svakog oveka u odreenim ivotnim okolnostima, u razliitim fazama njegovog razvoja i u razliitom stepenu. Ipak, ona je nepredvidljiv fenomen koji ne moe da se prouava uopteno jer, kako je Lav Vigotski primetio, kod oveka ne postoji opta nadarenost koja bi se ravnomerno rasporeivala na sve strane linosti, ve je neizbeno da se usmerimo ka specijalnom izuavanju specifinih karakteristika pojedinanih funkcija u njenoj strukturi1. Danas u naunoj literaturi postoji preko 60 definicija kreativnosti i one se razlikuju u skladu sa irim teorijama linosti iz kojih su nastajale, kao to su humanistika, psihoanalitika, fenomenoloka kola u psihologiji ili faktorska teorija sposobnosti i teorija crta linosti. Re kreativnost je nastala od latinske rei creare, to znai stvarati ono to nije ranije postojalo.Danas se re kreativnost koristi u kontekstu moi stvaranja, izmiljanja, proizvodnje. Stvoriti se moe neki konkretan predmet, ali i ne mora. Vano je uoiti da je sam proces miljenja nosilac kreativnosti. Stvaralaki in kao mentalni proces ukljuuje stvaranje novih ideja, pojmova ili reenja problema ili novih veza izmeu postojeih ideja ili pojmova. Slovenska re izum jasno upuuje na to da je stvaranje aktivnost koja potie iz uma. Lav Vigotski razlikuje dve vrste ovekove misaone delatnosti: reproduktivnu, onu koja je povezana sa seanjem i ponavljanjem ranijih utisaka, u kojoj se ne stvara nita novo, i stvaralaku, onu koja stvara i kombinuje poznato na nov, nepredvidljiv nain, stvarajui nove predmete, mogunosti, svojstva, nove naine posmatranja i uoavanja neega. Ta sposobnost se javlja u svim oblastima kulturnog ivota, inei moguim umetniko, nauno i tehniko stvaralatvo.2 U antikoj Grkoj pojam stvaralatva nije ni postojao. Smatralo se da umetnik, kao deo kosmosa (opteg reda) otkriva, a ne stvara, on podraava prirodu, odreen zakonima, a ne slobodom. Sloboda stvaranja bila je prisutna jedino u poeziji. U Starom Rimu se slikarstvo pridruilo poeziji. Pojavio se i izraz za stvaranje creare. Sa pojavom hrianstva stvaralatvo je postalo iskljuivi atribut Boga koji ima mogunost da stvara ni iz ega i pojam kreator je pripadalo iskljuivo Bogu. Sa pojavom renesanse ovek stie svest o svojoj slobodi, samostalnosti i stvaralakim1 2

Lav S. Vigotski, (2005), Deja mata i stvaralatvo, Beograd, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, str. 23 Lav S. Vigotski, (2005), Deja mata i stvaralatvo, Beograd, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, str. 20

2

sposobnostima, po kojima je nalik Bogu. Do 18. veka i perioda prosvetiteljstva koncept kreativnosti se pojavljivao esto u teoriji umetnosti i bio je povezivan sa konceptom mate. U 19. veku pojam stvaralac ulazi u jezik umetnosti, a tek od 20. veka ulazi u mnoga podruja ljudskog ivota. Kreativnost se danas shvata kao opteljudski potencijal. Poetna taka u naunom istraivanju kreativnosti smatraju se istraivanja Gilforda (J: P: Guilford), koji je 1950. godine u svojoj uvenoj predsednikoj besedi pred Amerikim psiholokim udruenjem naglasio vanost prouavanja kreativnosti. Poto je u to vreme psihologija bila prvenstveno kognitivna, i prouavanja kreativnih sposobnosti su bila takva. Pomou metode faktorske analize Gilford je napravio iscrpnu analizu intelektualnih sposobnosti oveka i deo toga je bila i analiza sposobnosti produkcije novih ideja. On je pokuao je da unese red u rezultate do kojih je doao tako to je konstruisao model intelektualnih sposobnosti nalik na prostornu kocku. Kocka se sastoji od mnotva malih elija koje ine sadraji, operacije i njihovi produkti. Ukrtanjem i kombinovanjem ove tri sposobnosti dobija se 120 faktora intelektualnih sposobnosti. Nas u ovom radu zanimaju faktori koji se odnose na tzv. divergentno miljenje, a to su: fleksibilnost, fluentnost, originalnost i elaborativnost. Osim ovih faktora, za kreativnost su znaajni jo sledei faktori, koji ne pripadaju divergentnim faktorima: osetljivost za probleme i redefinicija. Na Gilfordovim temeljima razvijani su testovi i programi za identifikovanje i razvoj kreativnosti, kao to su Torensovi testovi, sa zadacima kao to su: crtanje to veeg broja crtea polazei od zadatog krunog oblika; razmiljanje o nainima poboljanja igraaka u obliku psa ili majmuna; navoenje to veeg broja nemoguih stvari; navoenje problema koji mogu da iskrsnu u nekoj svakodnevnoj situaciji, kao to je, na primer, kupanje. Problem kod ovakvih testova ostaje nain utvrivanja njihove valjanosti.

2. KONVERGENTNO I DIVERGENTNO MILJENJE Gilford je skrenuo panju na ogranienja konvencionalnih testova inteligencije u kojima postoji uvek samo jedan taan odgovor, a svaki drugi se, ma koliko genijalan, ne broji. Na osnovu ovakvog razmiljanja napravio je razliku izmeu konvergentnog i divergentnog miljenja. Iako su oba potrebna u kreativnim procesima, divergentno miljenje je apsolutno neophodno i pojavljuje se u svim definicijama kognitivnih preduslova za stvaralaki in. Divergentno miljenje je proces proizvoenja neobinih, udaljenih ideja. Tok misli se u divergentnom procesu razvija asocijativnim putem, razgranava se i i pravi bogatu mreu konekcija meu pojedinanim idejama na originalan nain. Ideje nisu hijerarhijski3

poreane, ve se sve ravnopravno pojavljuju i vrednuju prema mogunostima da stimuliu nove ideje. Divergentno miljenje je nepredvidljivo, zasniva se na intuiciji i moe da bude skokovito. Ono predstavlja pravu mentalnu avanturu jer je vie okrenuto neisprobanim putevima miljenja. Ovde, po Gilfordu, nastaje produkcija iz nedovoljno poznatih informacija. Moe se zamisliti i kao lateralno i sintetiko, jer stvara celovitu sliku sa elementima meu kojima je omogueno mnotvo niim ogranienih veza. Konvergentni tip miljenja je okrenut najkraim, relativno utvrenim i najefikasnijim putevima do reenja problema. Ono je na prvom mestu logino i analitiko. Selektivno je jer trai jedan ispravan put i predvidljivo jer sledi logiki redosled. U kolama se obino insistira na ovakovom tipu miljenja, koje daje jasne temelje i strukturu znanja i stvara, po Gilfordu, produkciju iz poznatih informacija. Ovaj tip miljenja angauje prvenstveno intelektualne sposobnosti. Moe se zamisliti i kao vertikalno, jer ukljuuje kretanje izmeu vieg i nieg nivoa miljenja i podrazumeva hijerarhijski poredak ideja i informacija. Ova dva tipa razmiljanja nisu polarizovana, ve se nadopunjuju i prepliu u stvaralakom inu. S obzirom na racionalnost naunog miljenja, koja je i oblikovala kolu do sada, konvergentno miljenje je bilo zastupljeno na tetu divergentnog. Ipak, treba skrenuti panju da sposobnost stvaranja mnotva novih ideja nije dovoljna za kreativnost, ve sposobnost stvaranja valjanih ideja, a bez konvergentnog miljenja kreativni proces se ne moe dovesti do produktivnog zavretka. 3. FLUIDNA I KRISTALIZOVANA INTELIGENCIJA Jo jedan veliki psiholog 20. veka koji se bavio problemima ljudske inteligencije, Rajmond Katel (Raymond Cattell), identifikovao je dva opta faktora ljudske inteligencije: fluidno i kristalizovano rezonovanje tj. vrste intelignecije ije razumevanje doprinosi razvoju prouavanja kreativnih sposobnosti ljudskog miljenja. Ovi termini su donekle zbunjujui jer jedna inteligencija nije kristalizovana iz druge. tavie, smatra se da su one dva odvojena neuralna i mentalna sistema. Fluidna inteligencija ili fluidno rezonovanje je kapacitet za logino miljenje i reavanje problema u novim situacijama, nezavisno od steenog znanja. To je sposobnost analize novih problema, identifikovanje pravilnosti i odnosa koji se nalaze u osnovi problema. Neophodna je za reavanje bilo kojeg logikog problema, posebno za nauno i tehniko reavanje problemskih situacija. Fluidno razmiljanje ukljuuje i induktivno i deduktivno miljenje.

4

Fluidna inteligencija je relativno nezavisna od vaspitanja i iskustva i odreena nasleem. Ogleda se u brzini reavanja problema i meri se uglavnom testovima brzine izvoenja relacije i korelata. To je opta sposobnost otkrivanja relacija u svim oblastima, opta mo opaanja odnosa koja moe da se pokae u bilo kojoj pojedinanoj sposobnosti (ulnoj, motorikoj, muzikoj, itd). Testira se preko grafikog materijala, za koji se pretpostavlja da je univerzalan u svim kulturama. Fluidnu inteligenciju ine: indukcija, obim shvatanja i pamenja, asocijativno realcije, figuralna klasifikacija, faktori semantike relacije. Ona dostie svoj maksimum do 20 godine starosti. Kristalizovana inteligencija je sposobnost za upotrebu vetina, znanja i iskustva. Ne treba je izjednaavati sa sposobnou pamenja ili sa steenim znanjem, ali ona se oslanja na dostup informacijama iz sfere dugotrajne memorije. Kristalizovana inteligencija se prepoznaje u dubokom i irokom optem znanju osobe, irokom vokabularu i sposobnou korienja rei i brojeva. Kristalizovana inteligencija je steena i zavisi od kulture u kojoj ovek odrasta. Na njen razvoj utie nivo kolovanja pojedinca. To je sposobnost izvoenja relacija u specifinim oblastima i zavisi od kulturnih okvira, kolskih programa i godina kolovanja. Ona dostie svoj maksimum posle 20 godine starosti i ne opada sa starou, kao fluidna inteligencija. Kristalnu inteligenciju ine: verbalno shvatanje; iskustvena evaluacija (socijalna inteligencija, opaanje meuljudskih relacija); sposobnost deduktivnog i induktivnog rezonovanja; opteg rezonovanja; numerika sposobnost (raunske operacije); originalnost. Fluidna i kristalizovana inteligencija se, u prvom redu, razlikuju u razvojnom smislu fluidna zavrava svoj razvoj ranije i ranije tokom ivota poinje njeno opadanje, a kristalizovana se razvija kasnije i ne opada sa godinama; obe deluju uzrono na primarne mentalne sposobnosti. Fluidna i kristalizovana inteligencija su u korelaciji jedna sa drugom i veina IQ testova pokuavaju da izmere obe vrste. Na primer, fluidna inteligencija moe da se meri skalom vetine izvoenja zadatka, a kristalizovana verbalnom skalom. Opti kvocijent inteligencije zasnovan je na kombinaciji ove dve skale. Po Katelu, ovo su primarne sposobnosti na koje ova dva tipa inteligencije utiu: 1. Verbalna sposobnost 2. Numerika sposobnost 3. Spacijalna sposobnost 4. Perceptivna brzina 5. Brzina zatvaranja celine5

6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17.

Induktivno zakljuivanje Deduktivno zakljuivanje Neposredno asocijativno pamenje Mehaniko znanje i vetine Verbalna fluentnost Fluentnost ideja Fleksibilnost celine Opta motorna koordinacija Runa spretnost Muzika osetljivost za visinu i boju Vetina grafikog predstavljanja Fleksibilnost naspram rigidnosti

4. TEORIJA O VIEZNANIM INTELIGENCIJAMA HAURADA GARDNERA Primarne sposobnosti koje su ovde navedene, kao i druga istraivanja na polju kognitivne psihologije, inile su bazu za neuropsiholoka i razvojna istraivanja harvardskog naunika Hauarda Gardnera (Howard Gardner), koji je u svojoj teoriji o vieznanim inteligencijama (1983), ponudio alternativan, pluralistiki pogled na ljudski um, prepoznavi u oveku razliite finese kognicije, razliite kognitivne snage i raznovrsne stilove uenja. On je te kognitivne kompetencije opisao kao sklopove sposobnosti ili mentalnih snaga koje je nazvao inteligencijama. One su u najirem smislu, indikatori potencijala koji moe da se neogranieno razvija. On je definisao osam razliitih inteligencija: muziku, telesnu kinestetiku, logiko matematiku, lingvistiku, prostornu, interpersonalnu i intrapersonalnu i prirodnjaku. Teorija vieznanih inteligencija je otvorila novo poglavlje u prouavanju ljudske inteligencije i ljudskih stvaralakih potencijala uopte, odvojivi se od iskljuivog kognitivnog pristupa u prouavanju ljudskih umnih potencijala, zasnovanom na testiranju i statistikoj obradi podataka i naputanjem ideje da generalni faktor inteligencije (oznaen slovom g) dobijen analizom testova, nije mogue mnogo promeniti uenjem ili sticanjem iskustva. Gardner tvrdi da teorija vieznanih inteligencija vodi do tri vana zakljuka: 1. Svi ljudi imaju sve vrste inteligencije, ispoljene u razliitom stepenu; u kognitivnom smislu, one nas ine ljudskim biima. 2. Ne postoji dve osobe ak ni u sluaju dva identina blizanca koji imaju sasvim isti intelektualni profil jer, ak i kada je genetski materijal isti, individue imaju razliita iskustva koja ih oblikuju.

6

3. Imati potencijal za jaku inteligenciju ne znai da se ta osoba automatski ponaa inteligentno. Osoba sa visokim stepenom matematike inteligencije moe da koristi svoje sposobnosti za izvoenje vanih eksperimenata u oblasti prirodnih nauka koji e stvoriti nove znaajne rezultate; ali moe i da gubi vreme i taj potencijal igrajui igre na sreu ili mnoei velike cifre samo u svojoj glavi. 3 Teorija vieznanih inteligencija pokree mnoga vana i mona pitanja u polju obrazovanja, politike i kulture. Ona se ve pokazala kao vrlo primenjiva i posticajna u smislu razvoja ljudskih kreativnih potencijala, jer otvara veliko polje ljudskih mogunosti koje nisu samo logike i racionalne ili se ne mogu testirati na dosadanji nai i koje razvijaju itav niz sposobnosti koje do sada kole nisu prepoznavale kao bitan deo obrazovanja. U informatikoj eri 21. veka, u kojoj kompjuteri ve preuzimaju veliki broj racionalnih funkcija ljudskog mozga i prevazilaze oveka u mogunostima pamenja i brzoj mehanikoj obradi podataka, pitanje razvoja ljudske kreativnosti je sve znaajnije. 5. KOMPONENTE STVARALAKOG MILJENJA Kvaev4 navodi sledee komponente stvaralakog miljenja: 1.Originalnost:odnosi se na pronalaenje neeg novog i neobinog, to do tada nije postojalo; otkrivanje novih znaenja pojmova i relacija meu pojmovima; transformacija postojeeg u novo. Originalnost je nuna, ali ne i dovoljna za kreativnost, potrebni su i drugi faktori linosti i drutva. 2.Fleksibilnost:odnosi se na savitljivost, razliitost, kvantitativnost; dolazi do izraaja u naoj sposobnosti da promene vrimo u okviru ve formiranih klasa pojmova kroz otkrivanje novih znaenja i relacija. 3. Stvaralaka fantazija:odnosi se na pronalaenje neeg novog putem izmiljanja i fantazije. Trai razvijen stav koji vodi u pravcu oslobaanja od stvarnosti, onakve kakvom je mi do tada poznajemo i kretanje u pravcu koji procenjujemo kao realno nemogu. Fantazija moe da doe do izraaja u nestrukturisanim situacijama koje dozvoljavaju spontano i slobodno asociranje i izmiljanje. 4. Tolerancija prema neodreenosti: ova vana komponenta stvaralakog miljenja pomae da se podnese stanje neodreenosti, nesaglasnosti postojeih istina i nejasnoa i sposobnost da se privremeno ukloni normalna ljudska potreba za redom i izvesnosu. Ovakav stav e omoguiti nalaenje novih puteva za reavanje problema.3 4

Gardner, H. (2006),Multiple Intelligences New Horizons, New York, Basic Books, str. 23 Kvaev, R. (1981), Psihologija stvaralatva,Beograd, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, str. 12-24

7

5.Otvorenost i zatvorenost iskustva: u vezi je sa sposobnou obrazovanja novih saznajnih sistema raznih vrsta preceptivnih, konceptivnih, estetskihOtvorenost obuhvata u sebi i obuzdavanje tenje ka prevremenom donoenju suda, poto suditi znai strukturisati. Linosti otvorenog uma su sposobnije da sintetizuju nova verovanja u novi saznajni sistem. 6. Kreativna generalizacija:odnosi se na uoptavanje informacija koje imaju suprotna znaenja i razvijanje novih skladnih celina. 7. Fluentnost ideja:oznaava proizvoenje to veeg broja ideja, naslova, odgovora, rei, reenica, posledica. Moe da bude asocijativna i ekspresivna: asocijativna fluientnost se odnosi na stvaranje realcija, sinonima, analogija i slinosti; ekspresivna fluentnost seodnosi na sposobnost organizovanja i razvijanja ideja u odgovarajue nove sisteme ili strukture. 6. KRITERIJUMI KREATIVNOSTI I KREATIVNO PONAANJE Jamamoto5 analizira dva kriterijuma kreativnosti: produkte kreativnosti i procese kreativnosti. Ako prouavamo produkte kreativnosti, onda obraamo panju na nove, matovite i originalne ideje. Ako prouavamo procese, onda prouavamo zajednike karakteristike kreativnih pojedinaca. Milinkovi u svojoj studiji definie kretaivnog pojedinca kao onog iji jedinstven sklop crta linosti mu omoguuje da u odreenim okolnostima stvara nove proizvode od ireg drutvenog znaaja.6 Osobine kreativnih linosti, koje su se u raznim longitudinalnim istraivanjima redovno pojavljivale, su pokazale da je kreativnost u visokoj korelaciji sa sledeim osobinama; emocionalna stabilnost, nezavisnost, praktinost i izbegavanje pravila, sklonost riziku, drutvena hrabrost, odsustvo inhibicije i prisustvo spontanosti, staloenost i samouverenost, sklonost neprestanom istraivanju i preispitivanju, samouverenost, samostalnost u donoenju odluka, visoka motivacija, matovitost. Prema Gilfordu, Deksonu i Messik,7 kreativno ponaanje treba da zadovolji sledee kriterijume: 1. Kreativno ponaanje je originalno; ima nisku verovatnost pojavljivanja 2. Kreativno ponaanje je prikladno i relevantno 3. Kreativno ponaanje je teno; ono stvara mnoge nove sadrajne oblike5 6

Kvaev, R. (1981), Psihologija stvaralatva,Beograd, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, str. 295 Kvaev, R. (1981), Psihologija stvaralatva,Beograd, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, str 6 7 Bognar, B. (2010), kola koja razvija kreativnost, Zagreb, Educa, str. 2

8

4. Kreativno ponaanje je fleksibilno; ono istrauje i koristi netradicionalne pristupe reavanju problema Grejem Valas ( Graham Wallas) i Riard Smit (Richard Smith) su u svojoj knjizi Umee miljenja (1926), napravili jedan od prvih modela kreativnog procesa. Njihova podela etapa kreativnog procesa na pripremu, inkubaciju, nagovetaj, iluminaciju i verifikaciju se smatra danas tradicionalnom. Ali, poto je kreativan rad spontan, sa periodima uvianja i inkubacije, ovde nema stroge pravilnosti - etape ne moraju da se odvijaju jedna za drugom u nizu, ve je mogue da se preskau ili da se stvaralac vraa unatrag u skokovima. 1. Priprema: za vreme ove etape osoba uvia problem, primenjuje svoja znanja, vetine i razumevanje da bi prikupila injenice. Bavljenje idejama moe da bude namerno ili sluajno. Ovu faze prate neizvesnost, sumnja, nezadovoljstvo, prekidi, ali moe da bude i vrlo razigrana i istraivaka. 2. Inkubacija: znaenje ove rei je: leanje na jajima da bi se izlegli pilii. Ovo je faza u kojoj um poinje da formulie problem, esto uz pomo slika i asocijacija, bez ciljanog, aktivnog razmiljanja, materija se slee, sazreva. Moe da izgleda kao da je proces mislenog rada prividno prekinut. 3. Nagovetaj: osoba dobija predoseaj da je na pravom putu 4. Iluminacija: u ovoj fazi se problem osvetljava sutina problema postaje jasna , dolazi do inspiracije iznenadnog dolaenja do plodne ideje, tzv. srene misli. Druge ideje, koje nisu vie u skladu sa onom koja je postala primarna , se odbacuju. 5. Verifikacija: zamiljena ideja se razrauje, proverava u praksi, izvodi, proverava, uporeuje sa ve poznatim injenicama i zakonima, testira se u odnosu na korisnost, dovrenost, upotrebljivost, ispravnost. Po Hefelu (Haefell), treba imati u vidu da su tenzija i frustracija sastavne komponente procesa stvaralatva, tj, da su to komponente ukljuene u fazu inkubacije.

7. KARAKTERISTIKE DEJE KREATIVNOSTI Postoji razlika izmeu kreativnosti odraslih i dece. Kada govorimo o kreativnosti odraslih obino mislimo na neku vrstu ekspertnosti koja ukljuuje tehniku vetinu, umetniku9

sposobnost, talenat ili poznavanje potrebnih informacija koje mogu znaajno da doprinesu onome to stvaraju; odrasli imaju radne navike, razvijenu koncentraciju i istrajnost, sposobnost stvaranja novih mogunosti i otvorenost za nove ideje. Deca oigledno imaju manje iskustva nego odrasli i zato su manje struni, a njihove radne navike nisu razvijene. Ali ona imaju jedinstvene naine razmiljanja i pristupa koji su potpuno svei i neoptereeni ve nauenim. Fokus u radu s decom je na samom procesu stvaranja, a ne na produktima , kojih moe biti, ali nisu obavezni. Kad je kreativnost u pitanju, kod dece su posebno vane tri karakteristike miljenja: 1. Osetljivost na unutranje i spoljanje podsticaje 2. Izostanak inhibicije 3. Mogunost potpune obuzetosti nekom aktivnou

8. ZNAAJ KREATIVNOSTI U SAVREMENOJ KOLI Danas se vodi velika bitka izmeu dva pristupa koli i obrazovanju, iza kojih se nalaze dve filozofije ivota: jedna posmatra oveka kao upotrebnu vrednost u optem procesu proizvodnje koji ima za krajnji cilj gomilanje materijalnih bogatstava i posmatra obrazovanje kao osposobljavanje oveka da bude koristan na tritu rada, u slubi ekonomskih potreba sredine u kojoj ivi; druga posmatra oveka kao jedinstveno i celovito bie koje ima sposobnost da se tokom itavog ivota razvija, menja i stvara. Prva struja je visoko kompetitivna, usavrava testove, postavlja vremenska i prostorna ogranienja, a mogunosti obrazovanja uslovljava novcem i suava standardima koji su spolja postavljeni i nisu povezani sa konkretnom decom i njihovim potrebama. Druga struja ima sasvim drugaiju postavku, ona veruje u bazine potencijale ljudskog bia, i pokuava da ih sauva stvaranjem pozitivnog okruenja. U kontekstu ove druge struje obrazovanja pojmovi kreativnost i stvaralatvo dobijaju posebnu vrednost jer se sve vie smatra da je kljuni zadatak savremene kole da izgradi stvaralaku linost uenika. Pozitivno okruenje u koli je osnovni preduslov za bilo kakav rad na polju podsticanja i oslobaanja deje kreativnosti. Oslobaanje deje kreativnosti lei uglavnom na dva psiholoka uslova: psiholokoj sigurnosti i psiholokoj slobodi. Psiholoka sigurnost je spoljni uslov koji deci prua bezbednost i empatiju, dok je psiholoka sloboda unutranji uslov koji proizlazi iz deteta koje je slobodno da se samoizraava i slobodno igra.

10

Kreativnost ne bi trebala da u kolama bude na marginama nastavnog procesa, ve da postane jedan od najvanijih zadataka kole u obrazovanju celovitih linosti. Stvaranje atmosfere u kojoj se deca oseaju sigurna, slobodna da se izraze i socijalno prihvaena, uprkos svakoj razliitosti koju moda oseaju u odnosu na druge, je od najvie vanosti za integralni razvoj deteta. U takvoj atmosferi svako dete e razviti onaj potencijal koji mu je roenjem dat i svako e, uprkos razliitosti, biti sposoban da prui svoj doprinos zajednici u kojoj se nalazi.

9. TEHNIKA ISKUSTVENOG UENJA Tehnika iskustvenog uenja, ovde prikazana, deo je kolovanja u okviru educare programa koji je osmiljen kao protivtea neoliberalnom obrazovanju koje sa danas iri itavim svetom. Njegov cilj je da se oivljavanjem ljudskih vrednosti i njihovim svesnim podsticanjem ouva deji svet i da se deca, kao nosioci budueg razvoja drutva i uvari kultura iz kojih potiu, ojaaju u onome to ih ini ljudima u vrednostima koje su njihova drutva gradile i koje ine, da parafrazirano Lava Vigotskog, kulturno potporno sredstvo pomou kojeg kultura jednog naroda kultivie razvoj pojedinca. Tehnika iskustvenog uenja je bila deo obuke uitelja za rad u educare programu, sprovedena u Institutu Dharmaketra u Bombaju, drava Maharetra, i u rezidencijalnoj koli Sri Satja Sai Vidjaniketan u Navsariju, drava Guarat, tokom 2008.godine. Educare program u svojoj osnovi ima postavku da je kraj svakog obrazovanja karakter oveka, a da se karakter gradi negovanjem i podsticanjem ljudskih vrednosti. Fragmentacija procesa miljenja, oseanja i injenja, kojima je savremeni ovek neprestano izloen, ometaju ga u izgradnji karaktera, koji, po ovom programu, ini jedinstvo glave, srca i ruke, tj. misli, rei i dela. Postoji pet univerzalnih ljudskih vrednosti iz kojih proistiu sve ostale vrednosti: ljubav, istina, ispravno ponaanje, mir i nenasilje. Ovde se ne radi o emotivnim kvalitetama ovekove linosti, ve o arhetipskim silama koje su u osnovi svakog ljudskog razvoja i i odnose se na najdublji ljudski potencijal. Pet ljudskih vrednosti predstavljaju duhovni aspekt obrazovanja. One su meusobno dubinski povezane, neodvojive i podstiu jedna drugu. One su vene, neprolazne, ne menjaju se u odnosu na vreme i prostor. Izgradnja vrednosti je u osnovi svake ljudske kulture i njihova univerzalnost nam omoguava da razumemo i druge vremenske epohe ili kulture koje su nastale u udaljenim podrujima u odnosu na kulturu kojoj mi sami pripadamo.

11

Ime programa educare potie od latinske rei educare, koja znai izvui na povrinu ono to je unutra skriveno. U samom imenu je postavljen kamen temeljac ovog programa a to je da su vrednosti univerzalan, transcedentan cilj obrazovanja jer svako ljudsko bie ima u sebi, u svakoj svojoj eliji, priroen kvalitet boanskog, tj, sposobnost da stvara i voli. Educare program je holistiki jer predstavlja spoj naunog i duhovnog pristupa: akademski predmeti se ue paralelano sa usvajanjem programa ljudskih vrednosti i u svim kolskim aktivnostima su ova dva pristupa isprepletena. Postoje razraeni sadraji rada i aktivnosti, razraene tehnike, metodologija rada, evaluacija programa i obuka uitelja. Svi sadraji afirmiu ljudske vrednosti i sa njima su u korelaciji. Uenje je proces unutranjeg rasta i preobraaja. Osnovni stav prema obrazovanju je da ono ne treba da bude samo prikupljanje informacija i sticanje odreenih praktinih vetina, ve razvoj celovitog oveka, koji poznaje sebe, ima oseaj svrhe u svom ivotu i kvalitete koje su mu neophodne da bi sebe stavio u slubu te svrhe. Autor ovog programa, Satja Sai Baba, poeo je da ga razvija 1968. godine, prvo pod imenom Bal Vikas (to znai, rascvetavanje pupoljaka dejih srca). Program se vrlo brzo rairio u po svim indijskim dravama. Od 1979. godine , u saradnji sa Vladom Indije, Bal Vikas menja ime u EHV (Education in Human Values) Obrazovanje u duhu ljudskih vrednosti. Godine 2002 Indijski parlament zvanino usvaja ovaj program kao integralni deo obrazovanja dece u Indiji. Sada u Indiji ima oko 100 kola u kojima je uenje o ljudskim vrednostima redovan deo nastave, dok u svetu ima oko 40 Satja Sai kola. Takoe, u preko 100 zemalja u svetu program ljudskih vrednosti je postao vaan deo nastavnih planova, pod nazivom Educare. U meuvremenu je osnovano i vie instituta koji se bave strunim usavravanjem nastavnika, kao i evaluacijom i proverom kvaliteta nastave u Sathja Sai kolama. Najpoznatiji univerzitet u itavoj Indiji pripada ovom programu i ve vie godina je ocenjivan najviim ocenama. U Latinskoj Americi ima 8 instituta, u Africi 3, u Evropi 4 i 1 u SAD.

10. IDEJE KOJE LEE U OSNOVI ISKUSTVENOG UENJA

a) Indijska tradicija purua kao realizovan, celoviti ovek U osnovi ove metode nalazi se prvenstveno drevno uenje koje pripada indijskoj tradiciji o oveku kao purui Bogu realizovanom u oveku u svom punom potencijalu i uenje o energetskoj strukturi ljudskog bia. Indijska tradicija govori o vieslojnoj12

strukturi ovekovog bia, koja ravnopravno ukljuuje, pored fizikog tela, i fina energetska tela - emocionalno, intelektualno i duhovno. Savremena nauka govori o sloenosti ljudskog bia svojim jezikom, ali slinosti u ovim objanjenjima koje razdvaja nekoliko hiljada godina su uoljive. b) Vieznana inteligencija Hauarda Gardnera U savremenoj psiholokoj literaturi koristi se termin vieznana inteligencija, koja podrazumeva ukljuivanje itavog niza ljudskih kvaliteta, vetina i sposobnosti. Mada klasina psiholoka nauka nije jo uvek u potpunosti prihvatila ovu teoriju kao nauno zasnovanu, ona se u praksi pokazala kao izuzetno primenjiva i efikasna. Podsetimo se da je klasina procena inteligencije po Bineovom testu zasnovana na proceni samo dve vrste inteligencije- logiko - matematike i verbalno lingvistike, i da je ipak pod snanim uticajem kulture u kojoj je nastala. Takav test je zasnovan na pretpostavci da je inteligencija fiksirana, bez razvojnog potencijala i u njemu se procenjuje samo zadnji odgovor, bez uvida u proces kojim se do odgovora dolo. On ne moe, na primer, da proceni kvalitete za vostvo, politiku, sposobnosti za poljoprivredu, manuelne vetine, kvalitete potrebne za umetnika ili sportska zanimanja, razvijenost oseaja za lepo, i sline kvalitete koje su od velike vanosti za celovit i ispunjen ljudski ivot. Psiholog Howard Gardner je 1983. godine u svojoj knjizi Okviri uma doveo u pitanje takvo shvatanje inteligencije. Gardner definie inteligenciju kao biofiziki potencijal za obraivanje informacija na odreen nain da bi se reio problem ili stvorili produkti koji se vrednuju u odreenoj kulturi ili zajednici. 8 U iskustvenom uenju razliitosti u sposobnostima pojedine dece se ispoljavaju na konstruktivan nain u grupi i doprinose radu i rastu itave grupe. Svi pojedinani naini uenja i stvaranja nastaju spontano, i svi su dobri i ravnopravni, jer svako ima prostora za nalaenje svog linog naina, nastalog iz autentinih potreba i sposobnosti i inspiracije svakog pojedinanog deteta. Tokom rada, fokus itave grupe je na procesu, a ne samo na eljenom rezultatu. Uspenost procesa se ne meri samo zavrnim produktom, nego nizom obogaujuih situacija koje ine prilike za uenje i sazrevanje. Rezultat rada je uvek kolektivan, nisu bitni jedan najbolji ak i njegovo postignue, jer se onda svi ostali vrednuju kao nedovoljno dobri, ve zajedniki rezultat, sloen iz mnotva pojedinanih iskustava.

8

Gardner, H. (2006), Multiple Intelligences New Horizons, New York: Basic Books, str. 6

13

Razgranato miljenje Ovde je zastupljen i najsavremeniji brain friendly pristup nastavi, zasnovan na naunim istraivanjima i teorijama o prirodi ljudskog mozga i miljenja. U procesu iskustvenog uenja kljunu alatku ini pravljenje mree pojmova na principima tzv. razgranatog miljenja (radiating thinking). Autori ove tehnike, Toni i Beri Buzan (Tony i Barry Buzan) su poetkom devedesetih godina dvadesetog veka uoili da proces miljenja nije linearan, ve asocijativan, i na osnovu toga osmislili tehniku razgranatog miljenja, tj. mapiranja uma. Mapiranje uma odraava prirodne procese i sposobnosti naeg mozga da stvara slike iz kojih izviru veze zasnovane na asocijacijama. Na mozak koristi rei kao okidae za te slike i asocijacije. Glavni putevi koji vode od centra predstavljaju glavne misli u procesu miljenja, sporedni putevi predstavljaju sporedne misli, i tako dalje. 9 Razgranjavanje misli oko kljunog pojma odvija se na isti nain na koji su neuroni organizovani u ljudskom mozgu. Neuroni, osnovne i najvanije elije u ljudskom mozgu, su glavni prenosioci informacija. Svaki je neuron jedna elija. Iz njega se ire dendriti tanane granice i jedan akson dugo vlakno. Neuron je, zajedno sa dendritima i aksonom, nalik na drvo koje iri svoje grane, cvet koji iri svoje latice, munju koja para nebo... Energija koja se vizuelno manifestuje u ovim oblicima je ona ista koja oblikuje nae misli. U mozgu ima oko 100 milijardi neurona i svaki od njih ima potencijal da napravi oko 60000 veza sa drugim modanim elijama. Osim prenosa informacija, neuronske elije su odgovorne i za povezivanje onoga to percipiramo sa onim kako se ponaamo. Neuroni su meusobno povezani u dugom nizu, izguvani u malom prostoru sive modane kore, ali je zanimljivo da oni nisu direktno povezani u nekoj vrsti mree. Izmeu njih postoji prazan prostor, tzv. sinapsa, u kojem se, u stvari, odvija razmena informacija putem vrlo sloenih hemijskih procesa. Hemijski prenosioci informacija prelaze taj prostor i vezuju se za poseban receptor na drugoj eliji. Raznovrsnost i kompleksnost ovog hemijskog i fizikog sistema je gotovo nesvatljiva. Nekoliko milijardi neurona u mozgu moe da napravi na hiljade sinaptikih veza. Zamislimo koliko je to dinamian i promenjljiv sistem u kome su sve komponente ukljuene u proces miljenja u neprestanoj promeni i pod neprestanim uticajem impulsa9

Buzan, T. (2002). How to mind map, London: Thorsons, str. 25

14

koji pristiu iz okoline. to se vie veza meu informacijama i utiscima u ljudskom mozgu napravi, to e saznato i naueno biti celovitije, kompleksnije i dublje.

11. ULOGA UITELJA U PROCESU ISKUSTVENOG UENJA Uloga uitelja u iskustvenom uenju je specifina, njegov zadatak nije da sipa znanje u deje glave, ve da inspirie decu na istraivaki odnos prema uenju i ivotu i da ih paljivo vodi do vlastitih sazanja. Vostvo u ovom smislu podrazumeva stvaranje pozitivne atmosfere u uionici, stimulisanje pozitivnih emocija i saradnje, postavljanje otvorenih pitanja koja postiu radoznalost i kreativnost, kao i obezbeivanje uslova u kojima se deca ne boje greke i tueg procenjivanja. Uitelj daje poetni impuls, prati proces, usmerava decu da budu aktivna, da koriste svoje potencijale, i na kraju zaokruuje proces pravei zajedniku, celovitu sliku o svemu to je naueno i iskuano i ne zaboravlja da na prikladan svean nain proslavi svaki uspeh koji su deca postigla. Poto uloga uitelja nije fiksirana i propisana, ona od njega takoe zahteva, pored uobiajene kompetentnosti, i itav niz kreativnih osobina: otvorenost, intuiciju, igrovnost i spremnost za promenu.Nije na odmet naglasiti da uitelj treba da obezbedi i fizike uslove u kojima deca imaju slobodu kretanja, kao i dovoljno kiseonika i svee vode. Deja radost i zadovoljstvo koji se tokom iskustvenog uenja javljaju su najbolji putokazi uitelju u pripremi i organizaciji rada. 12. FAZE U PROCESU ISKUSTVENOG UENJA

1.as zapoinje uitelj, predlaui poetnu ideju. To je ideja za koju uitelj zna da interesuje decu i da moe da podstakne iv razgovor meu njima, koju e oni moi da poveu sa situacijama iz svog ivota, sa iskustvima iz neposredbe okoline i sa znanjima koja su do tada stekli. 2. Sledei korak ini veba koja podstie divergentno miljenje, popularno nazvana oluja u mozgu, tzv. brainstoming: deca niu rei asocijacije na zadatu temu. Sve rei se prihvataju i zapisuju na tabli oko zadate teme, bez ikakve selekcije, razvrstavanja ili ograniavanja. Vano je da se deca u ovoj fazi ne sputavaju, da bi u potpunosti mogla da se oslone na svoje iskustvo i da mogu slobodno da prate svoj tok misli. 3. Kada se asociranje rei iscrpi, tj. kada uitelj oseti da je talas asocijacija uao u silaznu fazu i da vie ne tee sa lakoom, moe da se pree na sledeu fazu, u kojoj je potrebno konvergentno miljenje- na umreavanje rei u jedinstvenu mapu, nastalu15

oko glavnog pojma, tj. zadate teme. Odrede se kljune rei, one koje su nosioci glavnih znaenja i oko njih se slau ostale rei. Rei se esto grupiu prema naunim disiplinama, poto deca ve imaju u svom iskustvu dobro organizovano i klasifikovano kolsko gradivo. Pravljenje mree rei se odvija u manjim grupama u kojima deca sede u krugu, u intenzivnoj interakciji i slobodnoj razmeni ideja. Posle poetne buke i zbunjenosti, deca se usklade i njihova panja se usmeri na zajedniki zadatak. Uloga uitelja je posebno vana u ovoj fazi. Uitelj prati interes dece u konkretnoj grupi i skree panju na potrebne detalje. On blago usmerava decu u grupama kada se pojavi prevelika ili prekomplikovana mrea pojmova ili kada deca propuste neki od vanih pojmova, ali se ne uplie previe direktno kako ne bi ometao deji proces razmiljanja. Dovoljno je, na primer, da prebrzo ponudi neko reenje za klasifikaciju rei i da se deca pasiviziraju i odustanu od svoje potrage za dobrim reenjima. 4. Ideje razvijene u pojedinanim grupama se dele sa itavim razredom i svi zajedno prave zajedniku mreu rei, tzv. web - chart,tako to se svi usklauju osnovu mree ine one podele do kojih su svi doli i koje se meu grupama poklapaju, a zatim se dodaju i ona reenja do kojih su dole samo neke grupe. Meutim, u ovoj fazi je vano da svi aktivno uestvuju i da se sloe oko svih reenja. Za ovaj proces je potreban itav niz mentalnih i socijalnih vetina kao to su analiza i sinteza, sposobnost meusobne komunikacije, razumevanje tueg gledita, davanje i prihvatanje sugestija, potovanje drugih ukljuenih u proces miljenja, i sl.

16

Grafiki prikaz:

KLJUNA RE

KLJUNA RE

A B

TEMACKLJUNA RE

KLJUNA RE

5. Nakon to je zajednika mrea rei napravljena, razred se deli opet u manje grupe, prema podgrupama rei. Svako e, prirodno, prii onoj grupi koja ga najvie interesuje. Zadatak im je predstavljanje svoje podgrupe rei na nain koji oni odaberu, u odnosu na svoje talente i inspiraciju. Ovo je vrlo kreativna faza rada u kojoj deca mogu na nov nain da upotrebe sva svoja znanja i vetine. Oni mogu da napiu pesmu o svojoj temi, da sastave priu ili organizuju itavu predstavu. Oni koji su skloni matematici i nauci mogu da naprave neki eksperiment ili malo istraivanje ije rezultate e prikazati putem grafikona, a mogu da ukljue u svoje predstavljanje i bilo koji oblik umetnikog izraavanja bojom, pokretom, zvukom... Uitelj treba da obrati panju da sva deca budu zastupljena u radu i da budu u situacijama koje spreavaju specijalizaciju, ve zahtevaju razvoj razliitih vetina kod sve dece. 6. Zavrni deo ini prezentacija rada pred drugima, koja treba da je propraena pojaanom panjom itave grupe.Ovde se mogu ukljuiti i druge vane linosti iz detetovog okruenja - nastavnici, roditelji, aci iz drugih razreda, prijatelji. Iskustvo u kome su deca bila sposobna da proces dovedu do kraja i da pred sobom imaju konkretan rezultat njihovog rada je vrlo vano i ispunjavajue iskustvo kroz koje ona17

upoznaju sebe i svoje snaga za stvaranje. Zajednika i naglaena postignutog utie povoljno na dalji razvoj deje kreativnosti i samosvesti.

radost zbog

Trajanje rada na jednoj temi moe da varira od 6 do 16 kolskih asova. Bilo bi idealno kada bi iskustveno uenje trajalo vie dana po jedan as dnevno, jer bi se tako tema razvijala u kontinuitetu. Vano je da se stvaralaki proces ne prekida i da se spontano razvija, bez uurbanosti i strogih vremenskih ogranienja.

13. PRIMER IZ PRAKSE

Delovi ovde navedenih izvetaja primer su prakse koja je bila deo obuke nastavnika u ri Satja Sai Vidjkaniketan koli u Navsariju, Guarat, Indija, 2008. godine. Tema je bila razvijana tokom est dana svakodnevno, ponekadna asovima organizovanim i dva puta dnevno, to je zavisilo od interesovanja i potreba dece koja su bila ukljuena u rad. Razred se sastojao od 33 deaka uzrasta od 11 godina. Tema koja im je bila

18

predloena od strane nastavnika bila je Tehnologija i bila je odabrana na osnovu iskustva koje su nastavnici imali u svojim zemljama o deacima ovog uzrasta. asovi su se sastojali iz nekoliko delova: u uvodnom delu deca i nastavnici su se upoznavali, povezivali i usklaivali energiju grupe u aktivnostima kao to su kratke meditacije na svetlost i ljubav, jednostavne vizualizacije povezane sa glavnom temom, pevanje, igre sa imenima i reima vezanim za ljudske vrednosti. Osim engleskog, koji smo svi razumeli, koristile su se i rei na svim jezicima koji su u grupi bili poznati. U sredinjem delu asa pratili smo i razvijali nau temu, a u zavrnom smo koristili elemente nastale tokom rada da bismo stvorili nae zajednike radove i predstavili ih jedni drugima. asovi su zavravali pesmom ili meditacijom. Evo delova iz izvetaja koje su nastavnici o svom radu pisali: PRVI SUSRET Nakon upoznavali smo se kroz igre imenima: izgovarali smo svoja imena tiho, glasno, sa odgovarajuim pokretom. Igre su se zavrile zajednikim istovremenim pevanjem svih imena i pravljenjem melodije grupe. Predloili smo temu Tehnologija i putem tehnike slobodnih asocijacija (tzv. brainstorming a) irazgranatog miljenja, poeli da niemo asocijacije, koje su sa lakoom potekle sve dok itava tabla nije bila ispisana sa oko 140 rei. Bile smo iznenaene to su asocijacije vie tekle u pravcu ouvanja okoline, prirode i svemira, a manje u pravcu savremenih medija i tehnolokih predmeta, sa kojima su deca u Evropi u velikoj meri saivljena. Poto je ovaj deo bio vrlo iscrpan i ispunjujui, nismo imale nameru da odmah na prvom susretu klasifikujemo rei. Vreme koje nam je preostalo iskoristili smo tako to je svako dobio zadatak da odabere 5 rei od svih navedenih i poigra se malo sa njima, tako to e sastaviti kratku pesmu. U poetku su nam deca recitovala i pevala pesme koje su znala od ranije, pa smo ih usmerili da slobodno stvoreneto svoje. Deca su podeljena u grupe, pa su za vrlo kratko vreme sastavila nekoliko lepih pesama, uz koje su dodali i melodije koje su na licu mesta izmiljali i eleli da jedni drugima pomognu u izvoenju. Gotovo sva deca su uestvovala u tim predstavljanjima. Nas dve smo bile vrlo zainteresovane za sve to su deca htela da nam izvedu i pokau i to ih je radovalo. Traila su od nas da im otpevamo neto na naem jeziku, pa sam ja pevala pesmu o lepoti ume na srpskom, a moja koleginica iz Venecuele Liliana svoju pesmu na panskom. Bili su vrlo zainteresovani da uju kako nai jezici zvue. Aktivnost se zavrila sa jo nekoliko pesama, koje su nam deca otpevala i kratkom meditacijom. Na odlasku su nam deca traila autograme i dala nam male poklone: sliice iz uionice koje obino deaci tog uzrasta skupljaju. Deca su bila vrlo otvorena, puna pozitivnih emocija, naprosto su sjala od ljubavi i prijateljstva,

19

radoznala da se upoznaju sa nama i zemljama iz kojih smo doli. Oseali smo se sjajno jer smo sa decom bili bliski i u potpunosti prihvaeni.

DRUGI SUSRET

Posle meditacije na svetlost, poigrali smo se naim razliitim jezicima: deca su nam na hindiju ispisala rei za pet ljudskih vrednosti na tabli, ja sam dodala rei na srpskom, pa Liliana na panskom, a onda su opet deca zavrila sa svojim jezikom guaratijem. Bilo je jako interesantno uti kako deca izgovaraju sve te nepoznate rei sa lakoom. Sledilo je pravljenje mree rei i pojmova. Objasinili smo im zadatak i deca su podeljenja u est grupa koje su radile sa koncentracijom i sa puno panje. Nastavnici su sve vreme etali meu grupama i blago usmeravali decu kada je to bilo potrebno, najvie u odreivanju podkategorija, tj. odreivanju zajednike rei, imenitelja za svoje podgrupe. Deci je trebalo mnogo vremena za pravljenje ilustracija koje su obeleavale podelu pojmova u mrei, jer su teila gotovim i savrenim reenjima i svaka greka koju bi uoili u radu bila bi odmah brisana i sve ispisivano ispoetka. Uz glavne rei su, osim malih simbolinih crtea, lepili sliice. Usmeravali smo ih da u prvi plan stave svoje ideje oko odabranih rei, a ne finalni izgled mree, jer ih je to blokiralo u miljenju i trailo vreme za izradu detalja, tako da su traili produetak asa da bi zavrili zapoeto.

20

Nekoliko deaka je donelo svoje pesme koje su zapoeli na prethodnom susretu, a zavrili ih u veernjim asovima u svojim spavaonicama. Bile smo vrlo prijatno iznenaene njihovim aktivnim ueem. Poto nismo imalivie vremena, dogovorili smo da se pesme proitaju na sledeem asu.

TREI SUSRET Na ovom susretu smo predstavili mree rei koje smo u manjim grupama sastavili i napravili nau zajedniku mreu, oko koje smo diskutovali sve dok se nismo sloili oko njenog finalnog izgleda. Rei vezane za tehnologiju bile su podeljene u est grupa. Izgled konane mree rei:

SVEMIR IZUMI

PRIRODA

TEHNOLOGIJA

21

NAUKALJUDSKO BIE

PRIRODNA OKOLINA

Jo jedan susret je organizovan u popodnevnim asovima. Uvodni deo su bile igre sa reima koje su bile nosioci podkategorija. Na primer, odabrali smo nauku i onda nabrajali rei za maine u krugu, uz dobacivanje mekom lopticom. Ko ponovi neku ve pomenutu re, ispada iz igre. Podelili su se u grupe po interesovanjima i dobili zadatak da razmene ideje i dogovore se o tome kako da svoju grupu rei predstave. Poeli su sa crteima i reima,a pomo su traili i od nas i u svojim kolskim knjigama, to je bilo odlino, jer su na taj nain ponavljali naueno i upotrebljavali ga u kontekstu svog promiljanja o temi. Pojavila se i jedna ideja o dramskom prikazu. Dok su u jutarnjim asovima deca bila prilino nemirna i jedva ekala da predstave svoje mree misli, u popodnevnim asovima su bila tiha i skoncentrisana na rad. Imali su mnogo pitanja u vezi svojih ideja i otvoreno traila pomo u razjanjavanju svojih nedoumica. Imali smo malo potekoa sa sporazumevanjem, jer je potreba za jasnoom bila pojaana, ali deca su bila jako strpljiva u razgovoru. Sve smo mree iz pojedinanih grupa okaili na zid uionice i svi su bili vrlo sreni i ponosni na ono to su uradili.

22

ETVRTI SUSRET Deca su nas sa nestrpljenjem oekivala. Nauili smo ih pesmu o ljudskim vrednostima na engleskom jeziku i ona im se jako svidela. Mnotvo ideja koje se proteklog dana pojavilo se danas uobliilo u konkretnije realizacije.Za vreme rada deca su imala jo vie pitanja. Nastavnici su etali meu grupama, pomaui im da oblikuju svoje ideje i inspiriui ih da prate svoje stvaralake impulse. Danas su svi mnogo crtali i dodavali crteima rei. Podsetili smo ih na njihove ve sastavljene pesme i oni su bili jako inspirisani da nastave da ih izmiljaju. Jedna grupa je sastavila kviz o mainama, drugi su detaljno predstavili ljudsko telo, trei su nacrtali svemir i satelite u njemu. Bili su opet jako okupirani detaljima, svako slovo im je bilo vano. Opet smo ih usmeravali da se oslobode preterane pedantnosti i da ne pridaju vanost moguim grekama. Susret smo zavrili ponovnim pevanjem pesme sa poetka asa. Deca su pevala prekrasno, punog srca i sa ushienjem koje se retko sree u naim sredinama. Pesma

23

je vie puta otpevana i na kraju je razmatrana mogunost da se upotrebi kao deo projekta.

PETI SUSRET as je zapoeo kreativnom vizualizacijom putovanjem svemirskim brodom. Osim uobiajenog cilja da sepoveemo dublje sa sobom i grupom, ova vizualizacija im je bila i model kako mogu i sami da upotrebe tehnike vizualizacije i meditacije u svojim projektima. Zajedniko vreme smo proveli vrlo konstruktivno. Mnogo smo priali, poto su deca razvijala ideje o naem finalnom zajednikom predstavljanju. Barijera u komunikaciji je uklonjenja i na odnos je bio topao i otvoren. Deca su se jako radovala mogunosti da predstave itavoj koli svoje ideje i svi su uestvovali vrlo aktivno u daljem radu. Nae divljenje i zainteresovanost za njihove pesme i crtee bili su okidai za nove ideje. Bilo je teko zaustaviti ih na kraju asa. Zato smo u popodnevnim asovima ponovo dole i24

oni su vredno nastavili da dovravaju svoje prezentacije. Usput smo se sve vie meusobno upoznavali. Bilo je mnotvo pitanja o naem ivotu, deci sa kojom radimo, naoj linoj deci kako sezovu, koliko godina imaju, ta rade u svojoj zemlji. Zamolili su nas da dodjemo i posle veere. Poto je u uionici uvee svetlo iskljueno, nali smo ih ispred uionice kako sede ili lee na podu sa svojim crteima i kvizovima, uronjene u rad. Shvatili smo da su proveli itavo popodne u radu. ESTI SUSRET U popodnevnim asovima bile su planirane zajednike prezentacije svih razreda. U prepodnevnim asovima smo napravili konaan dogovor. Svi su bili uzbueni zbog oekivanog dogaaja. Doneli su svoje radove zavrene, a pored toga i lino napravljene pozivnice za nastavnike, ega su se sami setili, kao i jo etiri nova, potpuno zavrena kviza. Pitale smo se kada su uspeli sve to da urade. Bili su razoarani kada su uli da je nae vreme za prezentacije ogranieno i da treba da skrate neke delove, koje su neprestano proirivali. Kraj asa smo doekali u procesu koji je bio daleko od zavretka, jer su nove ideje neprestano izvirale. inilo nam se da bi i dalji viednevni nastavak rada bio vrlo plodonosan. Bili smo zaista zateeni njihovom vrednoom i ozbiljnou sa kojom su uestvovali u svemu to smo radili. Na kraju asa smo im dali mali poklon koji smo i mi pripremale u slobodnom vremenu svako je dobio malu estitku sa svojim linim imenom i iseenom pahuljom na naslovnom strani, poto su nam rekli da nikada nisu videli sneg. Unutra se nalazio blagoslov ispisan na engleskom, srpskom i panskom. Nakon to je svako bio lino prozvan i dobio svoju pahulju, deca su bila dirnuta i zahvalna na nain koji zaista nikada do sada nismo doiveli. Imajui potrebu da nam uzvrate i pokau svoju zahvalnost, doneli su mnotvo svojih malih poklona, od onoga to su imali u uionici sliica, olovaka, papiria. Stali su u red da nam dodirnu stopala. Poto nismo navikle na takvo potovanje, bile smo zapanjene. Prili su nam sa takvom ljubavlju i radou da su se naa srca istopila. Shvatile smo neto to u svojim sredinama nikada ne bi mogle da shvatimo da iskazivanje nekome dubokog potovanja i zahvalnosti nema nikakve veze sa idejama o pobedniku i poraenom. Pitali su nas kada odlazimo. Rekli smo sledeeg dana. Pitali su kada emo ponovo doi. Odjednom je i nama bilo jako ao i teko da im kaemo da neemo vie dolaziti. Svi su spontano krenuli da se rukuju s nama i u jednom trenutku su se sve nae ruke spojile u jedan veliki cvet prijateljstva. Nikada neemo zaboraviti tu sliku njihove ljubavi i potovanja koje su ta divna deca tako prirodno iskazala. Popodnevne prezentacije su prole u sveanoj atmosferi, oko koje se potrudilo mnogo odraslih ljudi gostiju i osoblja kole. Uz poasne goste i nastavnike, bilo je prisutno oko 500 uenika kole. Svi smo uivali u plodovima svog rada, oseala se velika povezanost meu decom, ali i odraslima koji su doli da svojom panjom uveaju ovaj25

trenutak. Nae prezentacije su bile raznovrsne - od pesama, kvizova, malih predstava, do naunih analiza i pevanja, U svemu to su ti mladi ljudi pokazali provlaio se pogled na svet u kome ovek treba da misli o itavoj planeti i neguje vrednosti i principe po kojima eli da ivi. Kada je naa tema u pitanju, bilo je vrlo uoljivo da decu vie zanima uticaj tehnologije na ivi svet nego predmeti kojima su deca u savremenim drutvima preplavljena, to je bilo za nas nastavnike neoekivano. Bile smo prijatno iznenaene njihovom visokom sveu o povezanosti oveka sa okolinom i ivota na planeti.

26

14. DEJI PRODUKTI

Pesma 1 Srce je u oveku, ovek je u selu, Selo je u gradu, Grad je u provinciji, Provincija je u dravi, Drava je na zemlji, Zemlja je u solarnom sistemu,

Solarni sistem u galaksiji, A galaksija nikada nije bila viena.

Pesma 2 Okolina je predivna, Sunce nam daje svetlo, Vreme se menja svaki dan, Godinja doba se menjaju,

27

ivotinje riu i laju na zemlji, Ptice lete u vazduhu, Planeta se okree oko Sunca...

Ne bi trebalo da seemo drvee Jer onda ima vie ugljen dioksida. Ne bi trebalo da seemo drvee i cvee!

Pesma 5 Mora da ste videli biljke to poinju svoj rast u batama i na poljima. To je zato jer od biljaka mnogo toga dobijamo. Od njenih razliitih delova mogu da izrastu nove biljke. Da li zna kako toliko toga dobijamo od biljaka? Biljke nam daju kiseonik A mi njima ugljen dioksid, I zato su nam biljke jako vane.

Pesma 3 Za vreme kinog perioda nivo vode u rekama poraste. Da li zna da ponekad talasi okeana mogu da preplave obale i naprave poplave? Da li zna da u Americi nema kinih perioda, nego da samo pada sneg? Hej, deae, ako eli jo da pria, priaj, 1,2,3, poinji!

Pesma 6 Pesma 4 Zagaenje unitava nau okolinu, Vodu zagauju ljudi, Vazduh zagauju maine, Zemlju zagauje otpad. Ribe se zagauju u prljavoj vodi, Zemlja se zagauje bacanjem otpada! Jednom ree moja baka: Neka je blagoslovena kua na ije zidove senka drveta neno pada. U naem selu nije bilo drveta u blizini, i ja zaadih jedno prolog prolea. Sada mu je est meseci28

i ono raste brzo. Za est godina ono e biti Boji blagoslov.

15. ZAKLJUAK

Ovo vrlo uzbudljivo iskustvo koje sam imala kao nastavnik i kao ovek mi je jasno pokazalo da je mogue baviti se kolskim znanjem na nain koji ne iskljuuje emocije i ljubav i koji omoguava i deci i nastavnicima veliku slobodu izraavanja i slobodnog korienja svih do tada steenih znanja. U centru ovog procesa bilo je dete, sa svim njegovim znanjima i potrebama. Deca su kroz ovaj rad stekla lino iskustvo i u vezi kolskih znanja i u vezi svojih stvaralakih sposobnosti. Tokom ovog rada mogle su se uoiti pojedinane line sklonosti, znanja i talenti dece (ali i nas odraslih).

29

Komunikacija izmeu dece i nastavnika, kao i izmeu same dece je bila vrlo intenzivna i podsticajna. Deca su sve vreme mnogo saraivala i bila zainteresovana za sve to se u naem polju zajednikog rada pojavljivalo. Kreativan proces je bio nalik na krugove u vodi koji se stvore kada u vodu ubacite kamen iz dana u dan su se krugovi proirivali, i iako su liili na one prethodne, postajali su sve vei i vei. Na rad se zasnivao na kolskom znanju koje su deca tokom redovne nastave stekla, zajedno sa znanjima iz oblasti ljudskih vrednosti. Bilo je lako uoiti da deca puno ue i da su svi dobri aci. Iznenaujui je bio i stepen njihove svesti o ouvanju ovekove zdrave okoline i o onome to je naoj planeti potrebno, s obzirom na to da je njihov uzrast bio samo 9 godina. Bili su donekle optereeni pedantnou, ali su, s druge strane, pokazali visok stepen discipline i koncentracije tokom rada. Takoe je bilo uoljivo da u razredu od 33 deaka nema sklonosti ka takmienju zbog izgraenog vrlo visokog stepena saradnje. Kada neko neto zna, drugi ga u tome podravaju, zajedno recituju, crtaju, iznose predloge... U itavoj koli je inae bio uoljiv visok stepen discipline i meu acima i meu nastavnicima. Disiplina je bila prirodna, verovatno zato to su pravila ponaanja bila postavljena na opti stepen i bila ista i za decu i za odrasle. Takav stepen discipline je omoguavao dobru atmosferu za kreativan rad jer je mogunost za ometanje zajednikog radabila iskljuena. Dakle, ovakvu disciplinu moemo ukljuiti u kvalitete obogaene sredine za kreativni rad.

ovako u koli izgledaju patike ispred uionice za popodnevno uenje

Obogaena sredina u kojoj su deca dobila svu potrebnu panju i podrku, ali imala i veliki izazov,bila je vrlo negujua. Vrhunac je bio dan kolektivnog predstavljanja svega postignutog ispred druge dece i svih vanih odraslih, zajedno savanim gostima iz lokalne zajednice. Nakon uspenog predstavljanja, i odrasli i deca su porasli od novosteenog samopouzdanja i ponosa zbog postignutog. itav proces je zavren visokim stepenom povezanosti svih nas koji smo u njega bili ukljueni. Svi smo se oseali sposobniji, ojaani i lepi nego obino. Kada je doao dan rastanka, bilo nam je teko da se rastanemo. Deca su do poslednjeg asa bila uz nas, skupljajui autograme i zapisujui nae adrese, a direktor kole se sa svakim nastavnikom lino pozdravio, izgovorivi svako pojedinano ime nastavnika bez greke30

pri pozdravljanju, iako smo bili iz vrlo razliitih kultura. Doiveli smo ovaj gest kao veliko iskazivanje potovanja, ali i filozofiju ljudskih vrednosti, jer niko od nas nije bio bezlian u mnotvu u kome smo se nali. Sa takvim potovanjem smo i otili iz ove kole u kojoj smo imali prilike da vidimo program ljudskih vrednosti na delu.

16. LITERATURA

1. Sri Satya World Foundation (2007), Sri Satya Sai Education, Arcadia, USA

31

2. Institute of Sathya Sai Education (2006), Experiential Learning, Dharmakshetra, Mumbai, India 3. Buzan, T. (2002). How to mind map. London: Thorsons. 4. Gardner, H. (2006). Multiple Intelligences New Horizons. New York: Basic Books. 5. Kvaev, R. (1981), Psihologija stvaralatva,Beograd, Zavod za udbenike i nastavna sredstva 6. Bognar, B. (2010), kola koja razvija kreativnost, Zagreb, Educa 7. Vigotski, L. (2005), Deja mata i stvaralatvo, Beograd, Zavod za udbenike i nastavna sredstva 8. Norman, S. (2003), Transforming Learning, London, Saffire Press

32