U N I V E R ZI T E T U B E O G R A D U P O L J O P R I V R E D N I F A K U L T E T

I N ST I T U T ZA ZO OT E H N I K U

Prof.dr. Goran Grubi

ISHRANA KONJA

Zemun 2003. godina

Ishrana konja

2

Uvod Ishrana ne samo to predstavlja najznaajniju stavku u ukupnim trokovima odgajivanja konja, ve od nje direktno zavisi uspeh odgajivaa. Ovo je posebno izraeno kod grla koja se gaje za postizanje visokih rezultata. Trokovi ovakve ishrane znatno se vei, kako u relativnim tako i u apsolutnim iznosima, nego kod drugih domaih ivotinja. Ipak ako se moe rei i da je dobra ishrana konja relativno skupa, onda je loa, odnosno neizbalansirana ishrana jo i skuplja, jer ne dovodi do oekivanih rezultata. Odgajivanje konja zasniva se na korienju biljnih hraniva koja ove ivotinje, slino kao preivari, uspeno koriste. Korienje takve hrane, koja je veim delom nepodesna za ishranu ljudi, stavlja ovu vrstu ivotinja izvan kompetitivnog odnosa sa ovekom. Pri tome se od konja dobija koristan rad, kao i brojni proizvodi znaajni za ljude (meso, koa, kosti, stajnjak i td.). U razvoju ljudske civilizacije konj je odigrao veoma znaajnu ulogu. Sve do nedavno on je predstavljao nezamenljivu pomo oveku u gotovo svim oblastima ivota. Takoe, proizvodi dobijeni od konja igrali su znaajnu ulogu u zanatstvu i svakodnevnom ivotu. Zbog razvoja veoma efikasne mehanizacije (poljoprivredne, vojne i dr.) tokom poslednjih decenija, znaaj konja je danas znatno manji nego to je bio ranije. Usled toga je gotovo u celom svetu smanjen njihov broj. To je dovelo i do promene u strukturi konja koji se gaje: umesto radnih konja koji su korieni u poljoprivredi danas dominiraju sportski konji za rekreaciju i takmienja. I pored svega toga, konj ostaje vaan pratilac oveka, koji je na nekim mestima i terenima jo uvek nezamenljiv. U novije vreme dolo je do znaajnih unapreenja u oblasti nauke o ishrani konja. Do nedavno nisu postojali postupci ocene hranljive vrednosti i normativi namenjeni specijalno za konje. U glavnom normativi su bili izraavani po analogiji sa govedima. Tokom poslednjih 20 godina stvoreni su specifini sistemi ocene i normiranja potreba za konje koji uvaavaju razlike izmeu konja i preivara. Ovi sistemi omoguuju sastavljanje obroka koji veoma dobro odgovaraju konjima odreene namene. Od pravilne ishrane konja zavisi da li e oni dostii svoj maksimalni potencijal u pogledu reprodukcije, telesnog razvoja kao i sposobnosti za obavljanje rada. Ukoliko konj ne dobije odgovarajui obrok to e se negativno odraziti na njegove performanse. Nedovoljno hranjeno grlo troi telesne rezerve i mravi. Preobilno hranjeno, pak, poveava telesnu masu, goji se, oteano radi i postaje tromo. Pri ishrani se mora imati u vidu da su konji veoma individualni u pogledu svojih potreba u hranljivim materijama, pa se svi pomenuti sistemi mogu smatrati samo kao osnovni putokaz za sastavljanje obroka. U praksi svako grlo manje ili vie odstupa od predvienih normativa, pa dobar odgajiva to mora da uzme u obzir. Pored toga pojedina grla pokazuju i odreene specifinosti u pogledu vrste hrane koju rado konzumiraju, te je potrebno da se i o tome vodi rauna. Konji su vrlo osetljivi na promene pojedinih hraniva u obroku, to moe ii tako daleko da reaguju i na isto hranivo koje je odgajeno na drugoj lokaciji i u drugaiji uslovima. Pravilna ishrana konja, kao i kod svih drugih domaih ivotinja, znai zadovoljenje svih potreba u hranljivim materijama. Dobro izbalansiran obrok podrazumeva ne samo obezbeenje odreenih koliina hranljivih materija ve i odgovarajui odnos meu njima. Time se postie da ivotinja maksimalno iskoristi hranljive materije koje konzumira. Da bi se to postiglo moraju se uzimati u obzir sve specifinosti konja kao vrste ivotinja, a posebno njihovih organa za varenje i usvajanje hrane. Efikasnost konja u korienju hranljivih materija za obavljanje odreenog rada pored toga to prvenstveno pod uticajem ishrane, zavisi i od mnogo drugih faktora, kao to je rasa, konformacija i trening. Osnove pravilnog sastavljanja obroka za konje sastoje se u sledeem: 1. obrok mora da bude dovoljan u pogledu zastupljenosti suve materije i energije,

Ishrana konja

3

2. u okviru ukupne hranljive vrednosti obroka treba da bude dovoljno svarljivih proteina u skladu sa potrebama kategorije konja,

3. proteini u obroku treba da budu usklaeni po pitanju aminokiselina (meu kojima se posebno istie lizin),

4. u obroku je potrebno da bude zastupljeno dovoljno mineralnih materija, pre svega Ca, P, Na i Cl ali i svih ostalih,

5. u obroku je potrebno da bude zastupljeno dovoljno dovoljno vitamina, 6. obrok treba da bude ukusan, kako bi u potpunosti bio konzumiran, 7. obrok treba da bude raznovrstan, sastavljen od vie hraniva (najmanje 3), 8. obrok treba da bude to jednostavniji za rukovanje, 9. obrok ne treba da sadri tetne i toksine materije, 10. u okvirima koje postavljaju navedeni uslovi, cena obroka treba da bude najnia mogua. Kod konja je, moda vie nego kod drugih domaih ivotinja, vaan i kvalitet hraniva kojima se hrane. Ova vrsta je posebno osetljiva na lou i pokvarenu hranu. Posledice takve ishrane mogu da budu veoma ozbiljne a ponekad i fatalne. Delimino pokvarena ili kontaminirana hrana, koju bi preivari moda i mogli da iskoriste, konjima se ne sme davati. Neophodnost davanja samo kvalitetne hrane poskupljuje ishranu, ali je to opravdano kako vrednou same ivotinje, tako i rezultatima koje ona postie. Konano, ljudi koji u dananje vreme gaje konje, ine to iz ljubavi prema ovoj zaista izuzetnoj vrsti domaih ivotinja, pa im stoga nije teko da za svoje ljubimce obezbede najbolju hranu.

Karakteristike varenja i iskoriavanja hrane kod konja Iako su biljojedi, konji imaju srazmerno mali, jednostavan, eludac. Kapacitet njihovih tankih creva je oko etiri puta vei nego eluca. Debela creva konja imaju jo vei kapacitet i sastoji se od slepog creva (cekuma) i kolona u kojima se nalazi znaajna populacija mikroorganizama koja omoguuje da uspeno koriste i kabasta hraniva koja imaju vei udeo celuloze. eludac konja zauzima manje od 10% od ukupne zapremine organa za varenje. Nasuprot tome cekum i kolon su veoma razvijeni i ine 60%. Aktivnost mikroorganizama koja se tu odvija slina je onoj koja se deava u buragu kod preivara. Produkti fermentacije celuloze su, kao i u preivara, siretna, propionska i buterna kiselina. Njihov normalan udeo je 75 : 15 : 8. Zavisno od udela koncentrata u obroku, ovi odnosi mogu da budu poremeeni. Ponekad, kada u obroku ima dosta skroba moe da doe i do stvaranja mlene kiseline. Razlike u pogledu svarljivosti hrane izmeu konja i preivara prikazane su u tabeli 1. Svarljivost organske materije je slina u konja kao kod preivara. Kad je re o proteinima razlike koje postoje u varenju su rezultat mesta na kome se odvija mikrobijalna aktivnost. U osnovi konji vare hranu na slian nain kao i druge vrste sa prostim elucem, s tim da postoji i "dopunsko" iskoriavanje hrane uz pomo mikroorganizma cekuma. Smatra se da se koncentrovani deo obroka veim delom vari u elucu i tankim crevima, dok kabasta hraniva bogata u celulozi bivaju razloena tek u debelim crevima. Konji se i pored odreenih slinosti, veoma razlikuju od preivara. Kod njih nema naknadnog vakanja hrane odnosno preivanja. Brzina prolaska hrane kroz stomak je prilino veli-ka. Nema erukacije. Hrana je prvo izloena delovanju enzima u tankim crevima a zatim fermentaciji u debelim crevima. U tankim crevima se razlae gotovo sav skrob i protein obroka. U slepom crevu (cekumu) pod dejstvom mikroorganizama razlae se celuloza i sintetiu mikrobijalni proteini. Krajnji produkt razlaganja skroba je glukoza, a celuloze su isparljive masne kiseline (IMK): siretna, propi-onska i buterna. Ove materije se koriste kao izvori energije u organizmu, a zavisno od sastava obroka varira njihov udeo. Interesantno je napomenuti da mikrobijalni protein biva razloen u

Ishrana konja

4

cekumu i kolonu odnosno da se na tom mestu odvija i usvajanje (resorpcija) aminokiselina koje su rezultat tog procesa.

Tabela 1. Prosena svarljivost organske materije razliitih hraniva u konja i preivara (%)

Hraniva Konji Preivari Slama 35 50 Seno 50 55-60 Zelena hrana 65 70 Zrno ovsa 70 70 Zrnevlje drugih itarica 80-85 80-90 Repa stona 85 85-95

Vukavi (1967) je na bazi veeg broja literaturnih podataka sumirao slinosti i razlike izmeu konja i preivara. On navodi da usled razlika u grai digestivnog trakta preivara i konja postoje i razlike u varenju i iskoriavanju hranljivih materija. Ove razlike se ogledaju u sledeem: 1. konj vari proteine slino kao ovca, a bolje od goveeta; 2. preivari i konji priblino isto vare BEM; 3. ako obrok sadri vee koliine masti (preko 2,5%) konj ih vari slino kao preivari, ali loije nego nepreivari; 4. u varenju sirove celuloze postoje male razlike uslovljene vie vrstom hrane nego vrstom ivotinja. Poto je rad osnovni vid proizvodne aktivnosti konja za njegovo obavljanje je veoma vano snabdevanje energijom. Za miinu aktivnost osnovni izvor energije je adenozin trifosfat (ATP). U miinim elijama postoje odreene rezerve ATP, meutim relativno brzo se troe pa je potrebno da se one obnavljaju. To se postie na dva naina: 1. oksidativnom fosforilacijom i 2. glukolizom. Oksidativna fosforilacija prevodi ili razlae ugljene hidrate, masti i proteine do molekula ATP uz korienje kiseonika. To se naziva jo i aerobnom reakcijom. Glukoliza prevodi glukozu ili glikogen do ATP i mlene kiseline. U ovoj reakciji ne koristi se kiseonik i ona se naziva anaerobnom. Pri manjem optereenju konja energija se obezbeuje aerobnim putem, meutim, sa poveanjem intenziteta rada prelazi se na anaerobnu reakciju. Anaerobna glukoliza predstavlja najbri metaboliki put stvaranja ATP, ali je problem to se takoe stvara i u miiima akumulira mlena kiselina. Takoe je problem to je anaerobno iskoriavanje glikogena 12 puta manje efikasno od aerobnog. Naime, kada se 1 molekul glikogena metabolie aerobno nastaje 36 molekula ATP, a anaerobno se dobijaju 3 molekula ATP i 2 molekula mlene kiseline. Do skoro nisu postojali postupci ocene hranljive vrednosti i normativi za konje. U glavnom normativi su bili izraavani po analogiji sa govedima. Tokom poslednjih 20 godina stvoreni su specifini sistemi ocene i normiranja potreba za konje (NRC, 1978 i 1989; Vermorel i sar., 1984). U SAD je prihvaen sistem izraavanja hranljive vrednosti preko svarljive energije (digestible energy - DE) za konje. On ima osnovu u ukupnim svarljivim hranljivim materijama (TDN) koje se mnoe sa odreenim koeficijentima (0,0167 - za kabasta i 0,0185 - za koncentrovana hraniva) da bi se dobile vrednosti DE izraene u MJ. U Francuskoj se hranljiva vrednost izraava kroz "jedinicu ishrane za konje" ija vrednost odgovara 1 kg jema odnosno 9,2 MJ energije. Ova jedinica je proizala iz ispitivanja izvedenim na konjima. Da bi se od jema dolo do neto energetske vrednosti koriste se sledei koeficijenti: Svarljiva energija (DE) = 0,82 x Ukupna energije (TE)

Ishrana konja

5

Metabolika energija (ME) = 0,90 x DE Neto energija (NE) = 0,78 x ME Mikroorganizmi cekuma konja, kao i oni iz predeludaca u preivara, ine vaan izvor pro-teina u ishrani konja. Mikrobijalna sinteza u cekumu je znatna i ona moe da unapredi kvalitet proteina, posebno kad se konji hrane voluminoznom hranom manje hranljive vrednosti. Oko 40% od ukupnog proteina sadraja cekuma je mikrobijalnog porekla. ivotinja obino moe da iskoristi oko 75% ovih proteina za svoje potrebe. Varenje i resorpcija proteina se odvija sve do rektuma. Prema Pagan-u (1992) izvori energije u ishrani konja mogu da budu: 1. skrob, 2. mast, 3. protein i 4. celuloza. Umenost u sastavljanju obroka za konje sastoji se u tome da se ovi izvori pravilno ukomponuju. Tako se s jedne strane izbegavaju problemi koji su povezani sa ishranom, a sa druge strane ivotinja se obezbeuje dovoljnom koliinom energije za svoju osnovu proizvodnju - rad. Skrob se razlae do glukoze u tankim crevima. Glukoza koja dospeva u krv moe da bude iskoriena za stvaranje ATP kao osnovnog izvora energije za miino tkivo, za stvaranje rezervi glikogena u miiima, ili da se lageruje u obliku masnog tkiva. Skrob je osnovna energetska materija za sve radne konje, ali ako se daje u prevelikim koliinama i ne razloi se sav u tankim crevima, onda onaj deo koji dospe u cekum moe da poslui za sintezu mlene kiseline. To dovodi do snienja pH vrednosti u debelim crevima, to nepovoljno utie na mikrofloru. Krajnji rezultat mogu da budu veoma ozbiljne kolike ili laminitis, ime se moe ugroziti ivot konja. Mast u organizmu konja moe da bude oksidovana da bi se koristila kao energija, ili da se deponuje u obliku masnog tkiva ivotinje. Ipak, ona se smatra dobrim izvorom energije za konje. Konji veoma uspeno vare mast (preko 90%). Usled toga ne postoji mogunost da nepovoljno utie na populaciju mikroorganizama u cekumu. Takoe, konji koji postiu visoke rezultate (npr. u treningu i takmienjima) esto ne mogu da konzumiraju dovoljno hrane da bi preko skroba i celuloze zadovoljili svoje potrebe u energiji. Kao najbolji izvor masti za ishranu konja Pagan (1992) navodi kukuruzno i sojino ulje. Autor smatra da je optimalni udeo masti u smeama za trkae konje izmeu 6 i 10%. Proteini postaju izvor energije samo u sluaju kada njihov udeo u obroku premauje potrebe konja. U tom sluaju se aminokiseline razlau u jetri, nakon ega viak azota, u vidu amonijaka biva izluen putem mokrae. Nakon dezaminacije ostatak molekula proteina se koristi ili direktno kao izvor energije ili se prevodi u masti i akumulira u adipoznom tkivu. Preterano konzumiranje proteina treba izbegavati u svih konja koji se vie napreu. Razlozi za to su viestruki, a pre svega taj to se time poveava nivo uree i amonijaka u krvi, to ponekad moe da dovede do nekih problema u metabolizmu i poveanja i ukupnih potreba ivotinje u vodi. Celuloza je veoma vaan izvor energije u ishrani konja. Zbog toga se smatra da dnevno konzumiranje sena ne treba da bude ispod 1% od telesne mase grla. Znaaj celuloze (tzv. strukturnih ugljenih hidrata) se ogleda u tome to se njenom fermentacijom praktino itavog dana stvaraju IMK koje predstavljaju permanentan izvor energije. Posebno karakteristino je da su konji izrazito individualni u pogledu ishrane. Meu jedinkama koje pripadaju istoj kategoriji i imaju istu telesnu masu mogu da postoje velike razlike u potrebama za hranljivim materijama, u iskoriavanju hrane i u pogledu toga koju hranu vole da jedu. Zato se smatra da je najbolje da se ishrana konja organizuje individualno. Hraniva koja se koriste u ishrani konja U prirodi konji ive na pai. Najpovoljniji nain ishrane za njih prema tome je ishrana sveom zelenom hranom. Kada se konj premesti u zatvorenu sredinu njegov obrok mora da obezbedi hranljive materije kao to bi to bilo na pai. Konji imaju znatno manji kapacitet organa za

Ishrana konja

6

varenje od preivara. eludac je 7 - 8 puta manji dok su creva neto dua. Zbog toga oni manje mogu da konzumiraju, a i neto slabije koriste kabasta hraniva od preivara. Ipak uobiajeno je da se obrok konja sastoji kako od kabaste hrane tako i od koncentrovane. Obrok mora da sadri makar deo kabaste hrane. Neophodni minimum kabaste hrane za veinu konja je priblino 1% telesne mase. To je obino seno, iako mogu da se koriste i druga hraniva. Uz kabasti deo obroka ide i koncentrovani, koji je obino u zrnastoj formi. Odnos kabaste i koncentrovane hrane u obroku je povezan sa potrebama ivotinje u energiji, kao i sa kapacitetom organa za varenje same ivotinje. Kada je potreba za energijom niska vei deo obroka moe da bude u kabastoj formi. Kako potrebe rastu tako se i koliina koncentrata poveava. Oekivano konzumiranje hrane i meusobni odnos kabaste i koncentrovane komponente obroka prikazani su u tabeli 2. Sastavljanje smea koncentrata za ishranu konja zavisi od potreba ivotinje i koliine hranljivih materija koja je podmirena iz kabastog dela obroka. Koncentrati treba da su tako formulisani da upotpunjuju kabastu hranu kakvu ivotinja dobija. Prema tome, razliito treba da budu balansirani koncentrati koji se koriste uz livadsko, leguminozno ili travno-leguminozno seno. Smee koncentrata mogu da budu sasvim jednostavne i da se sastoje od celog zrnevlja itarica i leguminoza. Bolje je ako se zrnevlje grubo prekrupi ili izgnjei, a najbolje je ako se kompletna smea zajedno sa mineralnim i vitaminskim dodacima peletira. Od kabastih hraniva za konje je najbolje kvalitetno seno koje se daje u koliini od 1,5 - 2% telesne mase. Iako konji mogu da konzumiraju i vie sena, to se ne preporuuje, posebno u radnih grla i mukih priplodnjaka. Velika koliina kabaste hrane u obroku umanjuje njihovu radnu sposo-bnost i oteava kretanje. to je rad tei to se manje sena daje, pa je u nekim situacijama dovoljna i koliina ravna 1% telesne mase. U pogledu toga kako se seno daje konjima, postoje razliita miljenja, a ovo je samo jedno od njih. Bolje je da se seno daje iz odgovarajuih jasala, a ne sa zemlje jer se tako onemoguava unoenje zemlje i drugih nepoeljnih materija u obroku. Vrste sena koje se koriste u ishrani konja su: livadsko, lucerkino, crvene deteline, graka, grahorice ili muhara. Ono treba da bude koeno u poetku cvetanja i to paljivije osueno, kako bi se ouvalo to vie lista. Seno sa plavnih livada (tzv. kiselo seno) nije preporuljivo. Potrebno je da proe bar mesec dana nakon spremanja sena da bi se poelo sa davanjem ivotinjama. Suvie mlado seno moe da izazove kolike. Leguminozna sena su bogata u proteinima, mineralnim materijama i vitaminima, pa su zato pogodna za ishranu drebnih kobila i drebadi. Problem je u tome da su leguminozna sena, zbog greaka pri spremanju, vrlo esto pranjava ili plesniva (zbog veeg udela lista u biljnoj masi). Loe konzervisana, ubuala i zagaena sena treba izbegavati u ishrani svih kategorija konja. Takva hrana moe da dovede do kolika a u drebnih kobila i do pobaaja. Zelena hrana je veoma dobra za konje. Kad god je to mogue treba ih drati na pai, ili kao zamena za to, da im se daje koena zelena hrana. U tu svrhu mogu da se koriste livadske trave, travno-leguminozne smee, lucerka, crvena detelina i druge leguminoze, a takoe i zeleni kukuruz. Najbolje je da se konjima daje svee pokoena biljna masa. Ona treba da se kosi svaki dan, a najbolje je za svako hranjenje. Paa ima viestruko povoljan uticaj na konje. To je za ove ivotinje najprirodniji nain ishrane. Ona je neophodna za odravanje dobrog zdravlja u svih kategorija konja. Takoe je vana i za pravilan porast podmlatka. Odrasli konji i starija drebad na mladoj i kvalitetnoj pai mogu da zadovolje sve svoje potrebe u hranljivim materijama. Na pai, takoe, deluje i povoljan uticaj sunca, istog vazduha i to je najvanije slobodnog kretanja. Kretanje na pai povoljno utie na razvoj ce-log organizma, poboljava apetit i ubrzava metabolizam kod ivotinje. Ni najbolji sistem dranja u staji ne moe da nadoknadi pau kod konja. Za napasanje se koriste zdravi panjaci koji nisu zaraeni. Ako se ne raspolae veim povrinama panjaka - ishrana se moe organizovati na luceritima ili drugim sejanim povrinama. Zakorovljeni, neisti, movarni i zaputeni panjaci mogu veoma nepovoljno da utiu na zdravlje

Ishrana konja

7

konja, a posebno drebadi. To znai da pre nego to se konji puste na panjake povrine treba uiniti sve da se one oiste, melioriu, uklone paraziti i td. Smatra se da se konji najradije hrane na panjacima sa veim brojem biljnih vrsta: 70 - 80% trava, 10 - 15% leguminoza i 5 - 10% ostalih zeljastih biljaka. U ishrani konja mogu da se upotrebe slama ili pleva. Obino se koristi ovsena slama, cela ili seckana na 2 - 3 cm u koliini do 3 - 4 kg na dan. U ostala suva kabasta hraniva koja mogu da se koriste spadaju: slama jema, leguminoza (graka, grahorice, boba), sirka, kao i ovsena pleva. Kukuruzovina se daje cela - tako da konji mogu selektivno da pojedu lie i metlicu u kojima se nalazi najvie hranljivih materija. Konji slabo vare slamu i plevu zbog velikog udela celuloze, ali su zahvaljujui mikroorganizmima u cekumu u tome uspeniji od drugih monogastrinih ivotinja. Slame leguminoza imaju veu hranljivu vrednost od slama itarica. Slame jarih itarica su po pravilu hranljivije od ozimih. Seckanje slame u glavnom ne dovodi do njenog boljeg iskoriavanja. Silaa se ree koristi u ishrani konja. Ona moe da se daje, ali to treba initi oprezno jer kiseline koje su zastupljene u njoj mogu veoma nepovoljno da utiu na varenje. Odraslim ivotinjama moe da se daje do 10 kg a mladim do 4 u zimskoj ishrani ukoliko se ne raspolae sa dovoljnim koliinama sena. Konjima moe da se daje samo silaa najboljeg kvaliteta, koja nikako ne sme da ima neistou ili da tokom zime bude zaleena. Ako je silaa kiselija treba, u obrok ukljuiti i neko sredstvo za neutralizaciju kiselosti (mleveni krenjak, stona kreda i sl.). Korenasto - krtolaste biljke koje se koriste za ishranu konja su eerna, polueerna i stona repa, mrkva, ioka i krompir. Razliite vrste repe (eerna, polueerna i stona) su veoma dobra hrana za priplodne pastuve, kobile i drebad. Odrasla grla mogu da ih konzumiraju u koliinama do 10 kg. Mrkva je veoma zdrava hrana, posebno za podmladak. Krompir je izvor energije i moe da se koristi u koliini do 5 kg ako je presan. Vie (do 8 kg) se moe davati ako je zaparen. Konji rado jedu krtole ioke, kao i njeno nadzemno stablo (iseckano). Sva ova hraniva treba davati oiena od zemlje, a u obrok se uvode postepeno da se ivotinje naviknu na njih. Treba imati u vidu da su ova hraniva siromana u mastima, proteinima i mineralima. Uz njih uvek mora da ide odgovarajua smea minerala kojom se koriguje ovaj nedostatak. Takoe, zbog visokog udela vode, ona se uvek daju uz neko suvo hranivo (pleva ili slama npr.) koje e apsorbovati deo vode. Ukoliko konji konzumiraju velike koliine sonih korenastih hraniva moe da se desi da im oteknu noge (zglobovi). U tom sluaju treba smanjiti njihov udeo u obroku ili ih na izvesno vreme potpuno iskljuiti. Koncentrovana hrana je znaajna za ishranu konja - posebno radnih grla i podmlatka. Sa poveanim optereenjem u radu ili treningu treba da raste i udeo koncentrovanog dela obroka. Tradicionalno i najbolje hranivo za konje je ovas (zob), a manje se koriste kukuruz, jeam i druge itarice. Ovas zauzima posebno mesto meu itaricama koje se koriste u ishrani konja. On ima tri bitne osobine koje ga izdvajaju od ostalih itarica: 1. srazmerno visok udeo sirove celuloze; 2. znatnu zastupljenost ulja i 3. optimalan odnos energije i proteina. U odreenom smislu to je koncentrat koji konjima najbolje odgovara. To, meutim, ne znai da je i jedini koji se moe davati.

Tabela 2. Oekivano konzumiranje hrane u konja (kao % telesne mase) prema NRC (1978)

Kategorija Kabasta hrana Koncentrat Ukupno Odrasli konji

Odranje 1,5-2,0 0-0,5 1,5-2,0 Kobile, visokobremenite 1,0-1,5 0,5-1,0 1,5-2,0 Kobile, rana laktacija 1,0-2,0 1,0-2,0 2,0-3,0

Ishrana konja

8

Kobile, kraj laktacije 1,0-2,0 0,5-1,5 2,0-2,5 Radni konji

Lak rad 1,0-2,0 0,5-1.0 1,5-2,5 Srednje teak rad 1,0-2,0 0,7-1,5 1,7-2,5 Teak rad 0,7-1,5 1,0-2,0 2,0-2,5

Mladi konji drebad sa 3 meseca 0 1,0-2,0 1,0-2,0 drebad sa 6 meseci 0,5-1,0 1,5-3,0 2,0-3,5 Omad sa 12 meseci 1,0-1,5 1,0-2,0 2,0-3,0 Omad sa 18 meseci 1,0-1,5 1,0-1,5 2,0-2,5 Dvogoci sa 24 meseca 1,0-1,5 1,0-1,5 2,0-2,5

Ovas se odraslim konjima daje u zrnu. Starijim grlima kojima su zubi propali kao i drebadi moe da se daje i prekrupa. Treba napomenuti da ovas ne treba da se daje tokom prva dva meseca posle vridbe. Jeam se takoe daje u vidu prekrupe. Kukuruz moe da se daje u zrnu ili prekrupljen, ali i kao ceo klip. Takoe, u grubo samlevenom obliku moe da se daje i itav klip. Deo kukuruza moe da se zameni zrnom neke leguminoze - bob, graak, grahorica ili soja. Ra se nikada ne daje konjima a davanje penice treba izbegavati ako je mogue. Na penicu se konji sporo privikavaju i, ako se uopte koristi, ne bi trebalo da ini vie od 20 - 25% ukupne koli-ine koncentrata u obroku. Termika obrada (mikronizacija ili ekstrudiranje) itarica u ishrani konja daje dobre rezultate, odnosno omoguuje potpunije iskoriavanje ovih hraniva. Neki odgajivai nerado daju konjima druge itarice osim ovsa. U tome se ponekad i preteruje, pa se ide do toga da se smatra da je ovas jedina itarica koju konji mogu da jedu. To je, naravno, netano, a kontra - argumenata ima mnogo. Na primer, uveni arapski konji su odgajeni i gaje se potpuno bez ovsa - osnovnu energetsku komponentu njihovog obroka tradicionalno ini jeam. Pri tome se ne moe porei injenica da je ovas veoma sigurno hranivo za konje, kao i to da se u ivotinja koje ga dobijaju ne javljaju nikakvi digestivni problemi. Razlog za to je to su osnovne hranljive materije (skrob, protein, mast i celuloza) u zrnu ovsa zastupljene gotovo idealno u skladu sa potrebama konja. Pravilnom kompozicijom obroka to se moe postii i sa drugim itaricama. Zrnasta hrana treba da se daje teinski, a ne kao to se esto u praksi sree, zapreminski (pomou raznih kofa ili merica). To je veoma bitno jer hektolitarska masa nekih zrnastih hraniva moe, pod uticajem veeg broja faktora, da varira do 40%, a sa njom i koliina hranljivih materija koje obrok obezbeuje. Treba istai da koncentrovana hraniva konjima ne treba da se daju fino mlevena. Konji takvu hranu nerado jedu, a ako je i jedu obino je bez vakanja gutaju. To moe da dovede do problema u varenju. Ukoliko se iz nekog razloga (npr. zbog meanja vie hraniva u smeu) fino samlevena hrana mora dati, onda je dobro da ona bude peletirana. Mnogi sporedni proizvodi prehrambene industrije mogu da se koriste u ishrani konja. Kao proteinski dodatak koriste se same i pogae soje, suncokreta i lana. Koliina ovih proizvoda ne treba da bude velika, kako se ne bi javljao nepotreban viak proteina u obroku. Takoe daju se i penine mekinje koje pored toga to su izvor proteina imaju i povoljno dejstvo na varenje. Koliina mekinja u dnevnom obroku ne treba da prelazi 2 kg. Radi regulisanja peristaltike creva, to je est problem u konja koji se ne koriste za rad i nedovoljno se kreu, treba davati bar 2 - 3 puta nedeljno mekinje. Melasa se takoe ukljuuje u obrok konja jer se njom zaslauje obrok, a veoma je bogata i u mineralnim materijama. I ona povoljno utie na peristaltiku creva. Daje se uvek pomeana sa drugim hranivima, a pre upotrebe se razblauje vodom. Pivski trop, repini rezanci, dibra i slini sporedni proizvodi mogu se davati radnim konjima pre svega u suvom stanju. Kao svei ovi proizvodi mogu da budu kontaminirani, a konji su veoma

Ishrana konja

9

osetljivi na takvu hranu. Suvi repini rezanci se par sati pre davanja natapaju u vodu da nabubre. Opasno ih je davati direktno u suvom stanju, pa zatim pustiti ivotinju da se napije vode. Tako moe da se izazove nadun i time ugrozi ivot konja. Obroci kojima se konji uobiajeno hrane su ponekad deficitarni u lizinu. Zbog toga su normativi NRC predvideli ove potrebe. Hraniva koja imaju lizin zastupljen u neto veoj koncentraciji su zrnevlje soje, graka i grahorice, same soje i suncokreta, kao i ona koja su animalnog porekla (mesno i riblje brano, mleko i proizvodi od mleka). Iako konji u cekumu imaju razvijenu populaciju mikroorganizama, koja je u velikoj meri slina onoj prisutnoj u preivara, neproteinska azotna jedinjenja (NPN) dodata u obrok slabo koriste. Preivari uspeno koriste povoljnu mogunost da od neorganskih jedinjenja mikroorganizmi u njihovim predelucima sintetiu protein. Mogunosti za korienje NPN jedinjenja su u konja znatno manje (Hinz, 1984). Ureja koja dospeva u cekum iz krvi (reciklirana) se sasvim uspeno koristi od strane mikroorganizama za sintezu proteina. Opti zakljuak po ovom pitanju bi bio da se NPN ne moe koristiti kod konja u onoj meri kao u preivara. So (NaCl) treba konjima uvek da bude na raspolaganju. Bolje je kada je ona u obliku bloka za lizanje (tzv. "brik") nego u zrnastom stanju. Smee koje se kupuju gotove obino imaju dovoljno soli, ali na pai ili uz obrok koji se sastoji od sena i zrnaste hrane redovno se javlja potreba za dopunom ove vane komponente obroka. Potrebe konja u vodi priblino su zadovoljene ako grlo dobije 2,5 - 3 kg vode na svaki kg suve materije obroka. To znai da odraslo grlo dobija 25 - 45 l vode na dan. Potrebe za vodom iznose 15 - 20 l/100 kg telesne mase (nemaki normativi) ili 54 ml/kg telesne mase (engleski normativi), a prikazane su i u tabeli 3. Utroak vode zavisi od teine rada, vrste hrane, rase, uzrasta ivotinja i temperature ambijenta. ivotinje moraju da se napajaju bar 3 puta na dan (onoliko puta koliko se hrane), iako je bolje kada na raspolaganju imaju vodu po volji. Voda mora da bude ista i zdrava - kao i voda koju koriste ljudi. Nikako se ne preporuuje korienje vode iz bara ili otvorenih vodotoka iji je kvalitet neproveren i nepoznat. Ako je voda zaslanjena (sadri hloride i sulfate Na, K, Mg, Ca i dr.) moe bez problema da se koristi kada je koncentracija rastvora soli ispod 0,1%. Kada je udeo soli izmeu 0,1 i 0,3% voda moe da se koristi, ali u mlaih ivotinja postoji mogunost pojave proliva. Preko te koncentracije najbolje je da se ne upotrebljava. Temperatura vode najbolje je da bude 8 - 15 C. Ako se koristi hladnija voda konju je potrebno vie energije da bi je zagrejao do telesne temperature. Posebno su drebne kobile osetljive na hladnu vodu - kod njih ona moe da izazove i pobaaj. Pretoplu vodu konji nerado piju. Posle rada ivotinje treba prvo da se malo odmore, pa im se tek onda daje voda.

Voda se moe davati za vreme ishrane ili posle. Postojalo je verovanje da ako se konji napiju posle ishrane koncentrovanom hranom deo ove hrane nerazloen biva sa vodom prebaen u creva gde stvara probleme u varenju Ipak, dokazano je da do toga ne dolazi, jer se popijena voda vrlo malo mea sa sadrajem eluca. To znai da momenat napajanja nije posebno definisan, ali je potrebno da ono ide redovno uz svaki obrok.

Tabela 3. Dnevne potrebe konja u vodi (po Meyeru) Kategorija Na 100 kg telesne mase. l

drebad 7-10 Odrasla grla Uzdrne potrebe 5 Lak rad 7 Teak rad 10-12

Ishrana konja

10

Kobile u laktaciji 8 Hranivo Na 1 kg hrane

Koncentrat 3,5 Kabasta hrana 3,0

Tehnika ishrane konja Konj po pravilu uzima male zalogaje (15 - 20 g) koje temeljno savae. Meutim, ako je hrana suvie usitnjena, dogaa se i da je konji progutaju nedovoljno savakanu. Ako se to ee dogaa, treba hranu davati na takav nain koji e da onemogui njeno halapljivo gutanje. To moe da se postigne 1. tako da se zrnasta hrana rasporedi na veoj povrini, 2. meanjem sa nekim drugim hranivom, 3. da se u valov stave krupniji obli kamenovi ili sl. Dnevna koliina hrane konja podeljena je obino u tri obroka. Kod svakog obroka prvo se daje kabasta hrana, zatim koncentrati. Koncentrovana hrana se ne daje odmah ve nakon izvesne pauze, da bi se kabasta hrana rasporedila u organima za varenje. U tom intervalu mogu i da se napoje. Posle ishrane koncentratima treba konjima dati 1 - 2 asa vremena za odmor. Nikako ih ne treba terati da odmah posle jela rade jer to moe da dovede do smanjenja u luenju eludanih sokova a time i do zastoja u varenju i pojave kolika. Takoe, konje ne treba uznemiravati u toku jela. Kabasta hrana se obino daje u tri dnevne porcije. Ujutro i u podne se daje po 1/4 od ukupne koliine a uvee 1/2, poto veernji obrok obino najdue traje. Neki odgajivai imaju drugi sistem : ujutro 1/3, u podne nita, a uvee 2/3 (ili ak 3/4). Ovaj sistem se obino koristi kod konja koji dosta rade u toku dana pa im se i ishrana organizuje na mestu gde obavljaju rad. Konji su vrlo osetljivi na pokvarenu hranu. Zbog toga posebnu panju treba posvetiti, s jedne strane da priprema hrane bude to bolja (paljivo suenje sena i sl.), a takoe i njeno kasnije uvanje. U tom pogledu posebno je vano da i seno a i zrnasta hrana budu dovoljno osueni (ispod 14% vode) kako se tokom lagerovanja ne bi pokvarili. uvanje hrane treba da bude na suvom i istom mestu kako bi se izbegla kontaminacija i problemi koji nastaju kada se konjima daje loa hrana. Uvoenje svakog novog hraniva u obrok treba da se izvede postepeno, dajui vremena ivotinji da se privikne. Period privikavanja je neto krai nego to je to u preivara, to je uslovljeno graom organa za varenje i sastavom populacije mikroorganizama u buragu odnosno cekumu. Ovaj period bi trebao da traje oko nedelju dana. Hrana se zadrava u organima za varenje konja proseno 2 - 3 dana. Brzina prolaska hrane zavisi od kompozicije i voluminoznosti obroka. Sheeney (1955) istie da izmeu dva hranjenja konja ne treba da proe vie od 6 sati. Moe da bude i fatalno ako se radni konji koriste u duem periodu za tei rad, pa im se zatim, izgladnelim, daje obilnija koliina hrane. Tada hrana ne moe da se svari i to dovodi do veoma ozbiljnih kolika. Uopte, kolike u konja mogu da se javljaju iz vie razloga. Jedan od najeih je ishrana plesnivim itaricama ili senom. Takoe i usled naglih uvoenja u obrok vee koliine svee zelene hrane. U svakom sluaju, osnovni razlog za javljanje kolika lei obino u ishrani. Cilj svakog odgajivaa treba da bude da se konjima obezbedi kvalitetan obrok. To je jedina prava preventiva za ove probleme. Iz tih razloga nikako im ne treba davati ostatke kabaste hrane od hranjenja drugih domaih ivotinja.

Potrebe konja za odranje

Ishrana konja

11

Potrebe za odranje osnovnih funkcija organizma u konja zavise od: veliine (mase) ivo-tinje, sredine u kojoj ona ivi i od individualnih svojstava u korienju hrane i metabolizmu. Ove potrebe obuhvataju i hranljive materije neophodne za kretanje koje je potrebno za normalno odranje organizma. Uzdrne potrebe konja su neto vee nego u preivara, posebno u energiji. To je zato to su oni temperamentniji od drugih biljojedih ivotinja, stalno su u pokretu i miii su im neprekidno aktivni. Po definiciji uzdrne potrebe u energiji se odnose na odrasle konje koji ne proizvode. Ove potrebe u konja obino su izraene u svarljivoj energiji i obraunavaju se prema sledeoj formuli (NRC, 1989):

DE (MJ) = 0,649 x TM0,75 gde je DE svarljiva energija izraena u MJ na dan a TM0,75 je metabolika masa u kg. Navedena formula, meutim, ne odgovara za grla ija je telesna masa vea od 600 kg. Za njih je predloena sledea formula:

DE = 7,58 + 0,16 x TM + 0,000063 x TM2 gde je DE svarljiva energija u MJ na dan a TM je masa u kg. Za grla u porastu potrebe u energiji se obraunavaju na bazi jednaine:

DE (KJ/g prirasta) = 15,9 + 51,5 x X - 27,6 x X2 gde je X procenat od mase odraslog grla. Zadovoljenost potreba u energiji se najbolje prati preko telesne mase ivotinja. Nedovoljna koliina energije u obroku rezultira u gubitku mase. Prevelika koliina energije dovodi do poveanja mase odnosno prirasta. Smatra se da najvei deo, pa i ukupne uzdrne potrebe u energiji mogu da budu zadovoljene iz kvalitetne kabaste hrane. Pored amerikih (NRC) normativa za uzdrne potrebe konja postoje i drugi, a kao primer mogu da se navedu nemaki (tabela 4). Potrebe u proteinima u konja nisu visoke, a ne postavlja se ni pitanje njihovog kvaliteta, jer se dejstvom mikroorganizama u cekumu njihov kvalitet donekle moe da popravi. Svarljivost pro-teina kod konja je 50 - 80%. Potrebe u svarljivim sirovim proteinima se obraunavaju prema formuli:

SSP (g/dan) = 3 x TM0,75 ili 4,63 g SSP na svaki MJ DE. Koliina proteina za zadovoljenje uzdrnih potreba u obroku treba da bude oko 8 -10% u SM. Potrebe razliitih kategorija konja u proteinima su sumarno prikazane u tabeli 5. Ukoliko kabasti deo obroka ne obezbeuje ovaj udeo proteina, onda se moraju davati i koncentrovana hraniva koja e dopuniti taj nedostatak. Zbog relativne jednostavnosti kojom se zadovoljavaju, uzdrne potrebe konja u aminokiselinama nisu preciznije ispitivane.

Treba istai da se u odraslih konja odreena panja mora posvetiti pitanju kvaliteta proteina u obroku, odnosno njihovoj biolokoj vrednosti. Mikroorganizmi cekuma donekle mogu da poveaju bioloku vrednost biljnih proteina, meutim, osnovni izvor aminokiselina za konje ipak predstavlja hrana. Takoe, u mladih grla, kod kojih mikroflora nije u potpunosti razvijena, a potrebe u proteinima su vee, vano je da u obroku bude i neki bogatiji izvor proteina (uljane same i sl.).

Tabela 4. Uzdrne potrebe konja (nemaki normativi prema Pejiu, 1991) Masa (kg) DE SSP

Telesna Metabolika MJ g 200 53,18 31,9 160 300 72,08 43,3 216 400 89,44 53,6 268

Ishrana konja

12

500 105,74 63,6 318 600 121,23 72,6 363 700 136,09 81,6 408 800 150,42 90,0 450

Odnos g SSP / MJ DE = 5/1

Tabela 5. Potreban udeo ukupnih proteina u obrocima za konje (prema NRC,1978)

Kategorija Udeo proteina % drebad do 6 meseci (pored mleka) 16,0 drebad 6 - 12 meseci 14,5 Omad 12 - 18 meseci 12,0 Dvogodci (ako nisu u treningu) 9,0 Pastuvi 11,0 Kobile u poslednja tri meseca drebnosti 10,0 Kobile (prva 3 meseca laktacije) 12,5 Kobile (poslednja 3 meseca laktacije) 11,0 Odrastao konj, lak rad 7,7 Odrastao konj, umereni rad 7,7 Odrastao konj, teak rad 7,7 Uzdrne potrebe odraslih grla 7,7

Poto u veini uobiajenih hraniva nema dovoljno natrijuma, potrebno je da ivotinje uvek na raspolaganju imaju so (NaCl). Najbolje reenje je da konji dobijaju so po volji. Kvalitetna kabasta hrana trebala bi da ima dovoljno kalcijuma i fosfora za uzdrne potrebe konja. Ipak sa siromanih zemljita se ponekad dobija biljna masa deficitarna u ovim elementima. U takvim sluajevima dopunska koliina Ca i P obezbeuje se kroz smeu koncentrata ili predsmeu minerala. Obrok konja treba proseno da ima 0,35% Ca i 0,25% P, a detaljniji normativi se nalaze u tabeli 6. Potrebe konja u vitaminima su obino podmirene ako se hrane kvalitetnim kabastim hranivima. Ipak, ivotinjama koje tokom dueg perioda dobijaju samo seno, treba obrok dopuniti vitaminom A. Orijentaciono treba da bude 25 IJ vitamina A na svaki kg telesne mase grla (odnosno 12500 IJ za grlo od 500 kg). Dovoljne koliine vitamina D e biti obezbeene u veine konja ako su izloeni sunevim zracima. Seno sueno na suncu obino ima dovoljno vitamina D. Konji koji se due vremena dre u stajama trebalo bi da dobiju dodatne koliine vitamina D. Seno dobrog kvaliteta najee sadri dovoljno vitamina E. Vitamini B kompleksa u konja se obezbeuju preko mikroorganizama u cekumu, tako da se retko javlja njihov deficit. U tabeli 7 prikazane su potrebe konj u vanijim vitaminima.

Tabela 6. Odnos kalcijuma i fosfora u obrocima za konje (Peji, 1991) Uzrast Odnos Ca : P

Minimum Optimum Maksimum drebe na sisi 1 : 1 1,2 : 1 1,5 : 1 6 do 12 meseci 1 : 1 1,5 : 1 2,0 : 1 12 do 18 meseci 1 : 1 2,0 : 1 3,0 : 1 18 do 24 meseca 1 : 1 2,0 : 1 3,0 : 1 Odraslo grlo 1 : 1 2,0 : 1 5,0 : 1

Ishrana konja

13

Kod konja postoje periodi mirovanja, odnosno u kojima ne rade. Tada se njihove potrebe nalaze na visini uzdrnih. Treba voditi rauna o tome da se u takvom periodu ivotinje ne ugoje, ve da zadre kondiciju koja je u skladu sa njihovom namenom. U tim intervalima se obino koriste jeftinija hraniva nie hranljive vrednosti.

Tabela 7. Potrebe konja u vanijim vitaminima (nemaki normativi prema Pejiu, 1991)

Vitamin Jedinica Konji u Grla u enska radu porastu grla A IJ/kg TM 75 150-200 100-150 D IJ/kg TM 5-10 15 15 E mg/kg TM 0,25-1 0,3 0,5 Tiamin mg/kg SM 3-5 3 3 Riboflavin mg/kg SM 2,5 2,5 2,5 Biotin mg/kg SM 0,05 0,1 0,2

Ishrana priplodnih kobila Ishrana ove kategorije zavisi od toga da li su kobile drebne ili dojne, kao i od toga da li rade ili ne. U prvoj polovini graviditeta pa i do poslednje treine, potrebe za razvoj ploda su male i nije potrebno da se odvajaju od uzdrnih. U to vreme ivotinje se koriste za lake ili srednje teke radove. U poslednjoj treini se vie ne koriste za rad, a potrebe u hranljivim materijama znatno se poveavaju. To je period u kome dolazi do razvoja 2/3 mase ploda, pri emu ishrana majke u velikoj meri utie na veliinu i zdravlje drebeta. Ako se kobile ne koriste za rad u toku graviditeta onda uzdrne potrebe treba uveati za 3% u prvoj treini i za 5% u drugoj. U poslednjoj treini potrebe u energiji rastu za 15%, Ca i P za 29%, proteina za 40% a vitamina A za 100%. Energetska vrednost ploda je 18,23 MJ po kilogramu. Masa ploda je 10% od mase majke. Iz tih proporcija proizilazi da tokom poslednjih 90 dana bremenitosti dnevno kobili treba obezbediti 10,13 MJ DE za potrebe razvoja ploda. Efikasnost korienja energije za stvaranje ploda iznosi oko 60%, to znai da treba obezbediti 16,89 MJ DE/dan. U ovom periodu pored potreba za plod, treba voditi rauna i o stvaranju telesnih rezervi kod kobile, tako da se ukupna dnevna koliina DE koja treba da bude zastupljena u obroku rauna preko formule:

DE (MJ) = 0,084 x TM0,75 Potrebe u proteinima se zasnivaju na zastupljenosti proteina u plodu, a to je 11,2% telesne mase. To znai da u zavrnoj treini bremenitosti kobila treba da u organizam unese onoliko proteina koliko je potrebno za deponovanje u plodu u koliini 1,12% njene telesne mase (plod ini 10% od te mase). Poto se 60% svarljivih proteina deponuje a 45% od deponovanih proteina se koristi za sam plod, to znai da je za 90 dana potrebno da se obezbedi koliina proteina jednaka 1,51% telesne mase majke - samo za porast ploda. Za stvaranje telesnih rezervi treba da se obezbedi jo koliina proteina ravna 40% od potreba za razvoj ploda. Orijentaciono u poslednjoj treini bremenitosti treba obezbediti 0,20 g SSP na svaki kg telesne mase kobile. Potrebe u proteinima drebnih kobila mogu i da se izraze kroz jednainu:

SSP (g/dan) = (A x B x C x 0,5)/(D x E)

Ishrana konja

14

gde je A - telesna masa kobile, B - telesna masa fetusa izraena kao% od mase majke, C - zastupljenost proteina u fetusu (112 g/kg), D - dani u periodu poslednje etvrtine drebnosti i E - efikasnost iskoriavanja proteina za rast fetusa (0,5 ili 50%). Veoma je znaajno da u poslednjoj treini bremenitosti majka dobija obrok koji sadri odgovarajue koliine mineralnih materija, kako bi se kod drebeta stvorile dovoljne rezerve u jetri i pravilno razvio skelet. Poto je mleko kobile deficitarno u cinku, gvou i kobaltu (Peji i sar. 1992), drebe u prvom periodu ivota, kada je porast najintenzivniji, mora da ima odreene rezerve ovih elemenata. Primeri obroka za ovu kategoriju su u tabelama 8 i 9, a normativi za sastavljanje smea koncentrata su prikazani u tabeli 10. U poslednjoj treini bremenitosti hrana treba da se to manje menja, a takoe i da zadri isti sastav jedno vreme nakon drebljenja. Na 10 dana pred partus smanjuje se koliina hrane koja se daje, pre svega kabaste. Daju se hraniva koja deluju laksativno i lako su svarljiva. Temperatura vode mora da bude iznad 10 C.

Tabela 8. Obroci za drebne kobile (evkovi i sar. 1980) kg/dan Hranivo A B C D E

Livadsko seno 2 4 6 5 2 Seno lucerke 3 3 - - - Ovas, zrno 3 3 3,5 5 5 Kukuruz, zrno 1,5 - - - - Mrkva 1 2 5 2 - Zelena masa - - - - 20 Mekinje, penine - 1 - - - Premiks 0,1 0,1 0,1 0,1 0,1 Stona so 0,05 0,05 0,05 0,05 0,05

Hranljiva vrednost SSP, g 998 1243 1178 1031 1105 DE, MJ 128 148 178 144 131

Prva hrana posle partusa treba da bude mlak napoj od mekinja, a kao suva hrana smea mekinja i ovsa. Tokom prve nedelje ne treba davati mnogo hrane. U normalnim okolnostima kobila se veoma brzo oporavlja od poroaja, tako da ve nakon dve nedelje moe da se koristi za lake radove. Ishrana kobila u laktaciji zavisi od proizvodnje mleka. U prva tri meseca, kada je proizvodnja najvea, kobila moe da daje i do 25 litara mleka. Sastav tog mleka je u proseku: protein 2,2%; mast 1,3 - 1,6%; eera 6,0%. Energetska vrednost 1 litra mleka je 2,3 - 2,5 MJ a za njegovu proizvodnju treba obezbediti 3 - 4 MJ DE. U drugoj polovini laktacije koliina mleka se smanjuje na 10 i manje litara. Obino se smatra da kobila lakih rasa tokom prvih 12 nedelja laktacije daje koliinu mleka ekvivalentnu sa 3% njene telesne mase, dok u kasnijem periodu (13 - 24 nedelja) to iznosi oko 2%. Udeo proteina u mleku kobile malo varira (2,0 - 2,5%) osim u prvom (kolostralnom) periodu. Promene u sastavu kobiljeg mleka prikazane su u tabeli 9. Potrebe u proteinima zavise od obima proizvedenog mleka, iako dobrim delom mogu da budu podmirene iz telesnih rezervi. Ova mogunost donekle moe da se koristi za sniavanje trokova ishrane, ali ivotinje ne treba due drati na negativnom bilansu proteina. Smatra se da su potrebe za proizvodnju 1 l mleka zadovo-ljene sa 40 - 50 g SSP.

Ishrana konja

15

Tabela 9. Promene u sastavu kobiljeg mleka (Cunha, 1980) Period laktacije Suva materija Protein Mast Laktoza (%) (%) (%) (%) Partus 25,2 19,1 0,7 4,6 12 sati 11,5 3,8 2,4 4,8 24 sati 11,4 3,3 2,5 5,2 48 sati 12,0 3,3 2,5 5,8 8 dana 11,5 3,1 2,0 5,9 5 Nedelja 11,2 2,7 2,3 5,7 2 meseca 10,3 2,2 1,6 6,1 3 meseca 10,4 2,0 1,4 6,6 4 meseca 10,0 2,0 1,3 6,5

Tabela 10. Dnevni obroci za priplodne kobile (Peji, 1991), kg/dan

Hranivo A B C D E F Livadsko seno 8 6 5 5 6 5 Lucerkino brano - 1 - - - 1 Svea mrkva - - - 2 - - Ovas, zrno 1 - 2 - - 2 Smea koncentrata - 1,5 2 2 8 2,5 Kukuruz, zrno - - - 1,5 - 3 Premiks 0,05 - - - - -

Hranljiva vrednost DE, MJ 79 77 90 90 146 48 SSP, g 533 647 714 820 1500 1180

Obroci A i B za drebnost < 8 meseci Obroci C i D za drebnost > 8 meseci

Obroci E i F u laktaciji U ishrani kobila se koriste sva uobiajena hraniva koja se koriste za konje uopte. Ipak, njihova hrana nikako ne sme da bude plesniva niti pranjava. Posebno to vai za seno, jer ishrana loim senom moe da dovede do pobaaja. Ako na raspolaganju nije paa, onda treba obezbediti i neko sono hranivo - mrkvu na primer (do 5 kg), stonu ili eernu repu (do 10 kg). Silaa moe da se daje u manjim koliinama (do 5 kg) i to do oko 2 meseca pred partus. Smee koncentrata za ishranu kobila prikazani su u tabeli 13.

Primeri obroka za kobile u laktaciji su dati u tabeli 12.

Tabela 11. Potrebne hranljive materije u smeama koncentrata za kobile i drebad (DLG prema Pejiu, 1991)

Komponenta Jedinica Kobile drebad Gravidne Laktacija Sirovi protein % 13-14 22 19 Svarljivi protein % 10,5-12 20 16 Lizin % - - 0,95 Sirova celuloza % 10-15 10 10 Sirova mast % 5 5 5 Ca % 0,5 2 1,5-2

Ishrana konja

16

P % 0,3 0,8 0,8 Cu mg 15 30 15-20 Vitamin A IJ 10000 25000 20000 Vitamin D IJ 1000 2500 2000

Tabela 12. Obroci za kobile u laktaciji (evkovi i sar. 1980), kg/dan

Hranivo A B C D E Livadsko seno 6 7 7 2,5 - Seno lucerke - - - 4,5 4 Ovas, zrno - - 1,2 2,5 4 Kukuruz, zrno 3 2 1,2 - - Sama suncokreta 1 - - - - Zelena masa - - - - 40 Mekinje, penine 3 1 - - - Premiks 0,1 0,1 0,1 0,1 0,1 Stona so 0,06 0,06 0,06 0,06 0,06

Hranljiva vrednost SSP, g 1506 790 710 960 1764 DE, MJ 147 104 95 99 182

Potrebe kobila u proteinima mogu da se izraze i kroz formulu:

SSP (g/dan) = (A x B x C) / D gde je A - telesna masa kobile (kg), B - koliina mleka izraena kao % od mase majke, C - zastupljenost proteina u 1 kg mleka (20 g/kg), D - efikasnost iskoriavanja proteina u sintezi mleka (0,74 odnosno 74%).

Tabela 13. Smee koncentrata za kobile, % (Peji, 1991) Hranivo Kobile Gravidne Laktacija Ovas 35,25 27,25 Kukuruz 11,00 14,00 Jeam 11,00 9,00 Penine mekinje 10,00 6,00 Sama soje 13,00 23,00 Brano lucerke 10,00 10,00 Melasa 5,00 7,00 Dikalcijum fosfat 0,75 0,75 Stona kreda 1,00 1,00

Ishrana konja

17

Stona so 1,00 1,00 Premiks 2,00 1,00

Hranljiva vrednost SSP, g 126,30 147,70 DE, MJ 11,76 12,04

Tabela 14. Orijentacioni obroci za kobile u zavisnosti od njihove telesne mase i fiziolokog

stanja (Bahtijarevi, 1982) Hranivo 500 kg 650 kg

drebne kobile Ovas u zrnu 2,5 4,5 Penine mekinje 1,0 1,0 Pogaa suncokreta - 1,0 Seno crvene deteline 2,0 8,0 Livadsko seno 8,0 5,0 Mrkva 2,0 -

Dojne kobile Ovas u zrnu 3,0 5,0 Penine mekinje 1,0 1,0 Pogaa suncokreta 0,5 1,0 Seno crvene deteline 2,0 10,0 Livadsko seno 8,0 4,0

Ishrana priplodnih pastuva Ishrana pastuva ima osnovni cilj da obezbedi odranje ivotinje u odgovarajuoj kondiciji. Poto je nepoeljno da se pastuvi ugoje obroci za priplodna grla treba da ispunjavaju uzdrne potrebe. Samo u sluaju kada su ivotinje u slaboj kondiciji, treba im davati neto vie hrane, da bi se popravile. Gubljenje telesne mase u sezoni pripusta moe nepovoljno da se odrazi na njihovo korienje, te ishrana treba da bude takva da do toga ne doe. Najjednostavniji nain kontrole ishrane je da se ivotinje redovno mere i da se na bazi njihove telesne mase oceni da li obrok ispu-njava postavljene zahteve. U pogledu ishrane meu pastuvima postoje velike individualne razlike pa se i obroci sastavljaju za svako grlo posebno. Izvan sezone pripusta pastuvi se obino koriste za rad, jer je to najjednostavniji nain da se odre u kondiciji. Tokom sezone pripusta ivotinje se hrane u skladu sa optereenjem u priplodu. Pastuvima se daje manja koliina kabaste hrane - ne vie od 0,7% telesne mase. Takoe, ne daje se vea koliina sone i zelene hrane. Mrkva se daje u koliinama do 5 kg, zelene mase do 10 kg, silae 5 - 8 kg. Smatra se da zrno kukuruza ne bi trebalo da se koristi u veim koliinama zato jer dovodi do stvaranja masnog tkiva i gojenja ivotinja. Neki odgajivai smatraju lucerku za veoma dobru biljku u ishrani pastuva. Mogue varijante obroka za pastuve prikazane su u tabeli 15, a za ishranu u sezoni pripusta u tabeli 16. Ponekad se u elji da se postigne bolji kvalitet sperme pastuvima daju jaja ili mleko. S obzirom na uticaj mikroorganizama u cekumu na proteine obroka, to nije neophodno. Zapravo Peji (1991) navodi da uprkos postojeem miljenju, ne postoji nain da se preko ishrane utie na poveanje koncentracije sperme i poveanje libida. Porast proizvodnje sperme u sezoni pripusta ne poveava znaajnije potrebe ivotinje za proteinima.

Ishrana konja

18

Izvan sezone pripusta najbolji nain ishrane pastuva je na pai uz odgovarajue mineralne dodatke (blokovi soli). Pred sezonu pripusta (3 - 5 nedelja) moe se pastuvu davati neto koncentrata, ali ne vie od 50% obroka.

Tabela 15. Obroci za pastuve (evkovi i sar., 1980), kg/dan Hranivo A B C Livadsko seno 4 6 4 Seno lucerke 4 4 - Ovas, zrno 4 5 6 Kukuruz, zrno 2 - - Mekinje, penine 2 - - Zelena masa - - 10 Mrkva 5 5 - Premiks 0,1 0,1 0,1 Stona so 0,06 0,06 0,06

Hranljiva vrednost SSP, g 2108 1909 1130 DE, MJ 196 170 139

Tabela 16. Obrok za pastuva u sezoni pripusta (Peji, 1991), kg/dan

Hranivo Koliina Livadsko seno 7,0 Svea mrkva 3,0 Koncentrat 3,5

Ishrana drebadi Prva hrana drebadi je mleko. Period ishrane mlekom traje obino 5 - 6 meseci. Porast drebadi je veoma intenzivan i zbog toga mleko brzo postane nedovoljno kao izvor hranljivih materija. Sa odmicanjem laktacije koliina mleka koje kobila lui se smanjuje, a i udeo hranljivih materija u njemu. Tokom prvog meseca se masa ivotinje udvostrui. Od etvrtog meseca porast se usporava usled smanjene produkcije mleka. Ve od kraja druge nedelje ivota (uzrast od 10 - 15 dana) poinje se sa prihranjivanjem drebadi suvom hranom. Koristi se kvalitetno seno i ovas, gnjeeno zrno lana i mekinje. Posebno su dobre u ovom periodu peletirane smee koncentrata sastavljene prema potrebama ivotinja (u praksi se ove smee esto nazivaju predstarteri i starteri). Takoe, drebad se moe drati i na pai. Potrebe drebadi u osnovnim hranljivim materijama prikazane su u tabeli 17.

Tabela 17. Potrebna zastupljenost hranljivih materija u obrocima podmlatka konja ija zavrna masa je 500 kg (NRC, prema Pejiu 1992)

Kategorija Prirast DE SP Ca P kg/dan MJ/kg % % % drebad na sisi 1,20 12,89 16,0 0,8 0,6 drebad > 6 mes. 0,85 11,97 14,5 0,6 0,5 Omad (12 mes.) 0,55 11,05 12,0 0,5 0,4 Omad (18 mes.) 0,35 10,12 10,0 0,4 0,3

Ishrana konja

19

Dvogodci (24 mes.) 0,12 11,05 9,0 0,4 0,3 Ukoliko iz nekog razloga drebe ne moe da sisa majku, moe da se napaja kravljim pa ak i kozjim mlekom. Kravlje mleko mora da bude delimino obrano ili razreeno vodom (1:1) kako bi imalo sadraj masti slian kao u kobiljem mleku. Treba mu dodati i malo eera (30 - 40 g/l) kako bi i ukus postao sliniji. Tokom zime drebad dobija livadsko seno, a ono moe delom da bude zamenjeno i senom od lucerke. Od koncentrata najee se koriste ovas i kukuruz. Tokom toplijeg dela godine izvode se na pau, uz dopunu manjom koliinom koncentrata. Ve 1 - 1,5 sat posle partusa treba drebetu omoguiti da sisa. Pre prvog sisanja treba oprati vime i izmusti nekoliko prvih mlazova kolostruma. Znaaj kolostruma za drebe je viestruk. Pored toga to obezbeuje sve potrebne hranljive materije, on obezbeuje drebetu i pasivni imunitet preko antitela, a takoe deluje i blago laksativno. Veoma je vano da drebe to ranije konzumira kolostrum, jer mogunost prolaska imunoglobulina kroz crevni epitel se rapidno smanjuje, a posle 30 - 36 sati sasvim se gubi. drebe obavezno treba da dobije majino mleko. Bar prvih nekoliko dana treba ga ostavljati da bude zajedno sa majkom. Sa pet ili est dana ve moe da izae napolje, ako to vremenski uslovi dozvoljavaju. U toku nekoliko prvih nedelja mleko zadovoljava sve potrebe drebeta u hranljivim materijama. Prva dva meseca ivota drebe sisa esto - svaki sat, odnosno do 20 puta u toku 24 asa. Ukoliko se kobila koristi za rad treba imati u vidu da ona treba bar svakih 2 - 3 sata da bude sa drebetom. Pri tome kobila mora da se odmori pre podoja. Podesna smea koncentrata za poetak ishrane suvom hranom je smea gnjeenog zrna ovsa (60%) mekinja (20%) i lanenog brana (20%). Jo bolja je smea posebno sastavljena za ovu kategoriju (primer je u tabeli 18, a mogui obroci su dati u tabeli 19). Uz koncentrat ide i seno najboljeg raspoloivog kvaliteta. Sa 4 meseca drebe bi trebalo da konzumira oko 1 kg suve hrane. Poeljno je da se to ranije privikne na uzimanje suve hrane, jer mleko relativno brzo prestaje da bude dovoljna hrana. Neadekvatna ishrana drebadi moe da dovede do nepravilnosti u razvoju kostiju, to se ni na koji nain kasnije ne moe ispraviti. Za razvoj zdravog i snanog kostura (Peji, 1992) znaajni su kalcijum, fosfor, vitamini A i D3, kvalitet proteina i prisustvo nekih mikroelemenata (cink, bakar, mangan). Potrebno je da se o zastupljenosti ovih materija vodi rauna, kako u obrocima koje dobija drebad, tako i za kobile.

Tabela 18. Smee koncentrata za drebad (Peji, 1991) Hranivo Predstarter Starter Omad 12 -18 meseci

% % % Ovas 33,3 25,0 15,0 Kukuruz 34,5 30,3 33,0 Jeam - 15,0 20,0 Sama soje 15,0 15,0 17,0 Brano lucerke - 5,0 7,0 Obrano mleko u prahu 6,0 - - Stoni kvasac 2,0 - - Melasa 5,0 5,0 5,0 Dikalcijum fosfat 1,5 1,5 1,0 Stona kreda 1,3 1,2 1,0 Stona so 1,0 1,0 1,0 Premiks 0,5 1,0 1,0

Ishrana konja

20

Hranljiva vrednost SSP, g 125,9 129,6 122,6 DE, MJ 13,0 12,6 12,8

Kljuni moment u odgajivanju drebadi je odluenje. Ono mora da se izvede u momentu kada je grlo ve sasvim sposobno da sve svoje potrebe zadovolji iz suve hrane. U tom periodu je veoma vaan i sastav proteina u obroku. Tada moe da bude korisno prisustvo nekog od animalnih izvora proteina. U tu svrhu moe da se koristi riblje brano, mesno ili mesno - kotano brano, kao i kravlje mleko. Ovim se postie da ne doe do pada u porastu, koji u ovom periodu moe da se javi, a koji kasnije teko moe da se nadoknadi.

Tabela 19. Obroci za drebad, (evkovi i sar. 1980), kg/dan

Hranivo 6 meseci 12 meseci 16 meseci A B C A B C A B C Livadsko seno 5 2 - 5 2 - 2 3 - Seno lucerke - 3 - - 2 - 3 3 - Ovas, zrno 2,5 1 - 3,5 2 - 2 1 - Kukuruz, zrno - 1 1 - 1 1 1 1 1 Mekinje penine - 0,5 1 - 1 2 1 1 1 Mrkva 2 3 - 2 3 - 2 3 - Slama - - - 2 - - - 2 - Zelena masa - - 15 - - 20 - - 25 Premiks 0,1 0,1 0,1 0,1 0,1 0,1 0,1 0,1 0,1 Stona so 0,03 0,03 0,03 0,04 0,04 0,04 0,05 0,05 0,05

Hranljiva vrednost SSP, g 769 977 492 894 1038 726 1076 1139 672 DE, MJ 109 129 62 135 140 85 134 156 84

Odluenje obino nastupa sa 6 meseci, ali muka drebad mogu da sisaju i due (7 - 8 meseci). Tada odbijanje ide bez ikakvih problema jer su ivotinje potpuno prilagoene za korienje suve hrane. Odluenje bi trebalo da se desi u momentu kada drebe konzumira dnevno 4 - 5 kg suve hrane. U vreme odluenja drebe treba da dostigne 40 - 45% mase odraslog grla. Sa 2 godine njegova masa je 70% od mase potpuno razvijenog grla, koju dostie sa 3,5 - 5 godina (zavisno od rase). Odbijena drebad nastavlja sa ishranom senom i koncentratima (gnjeenim zrnom ovsa i mekinjama) a takoe i sonim hranivima (mrkva). Utroak koncentrata se smanjuje ako se drebad hrane na pai. Sa navrenom prvom godinom drebe treba da postigne 2/3 telesne mase odraslog grla. Zaostajanje u tom periodu teko se kasnije nadoknauje i stoga se ishrani mora posvetiti puna panja. Od prve do druge godine uzrasta, osnovna hrana podmlatka je seno i paa uz manju koliinu koncentrata (1 - 1,5 kg). Preko leta na kvalitetnoj pai koncentrat i nije potreban. Veoma je vano u tom periodu da ivotinje to vie vremena provode napolju na pai. Svea pitka voda i so moraju uvek biti na raspolaganju mladih grla. Ishrana radnih konja

Ishrana konja

21

Za ishranu radnih konja najvanija je snabdevenost energijom. Meutim, iskoriavanje energije u poreenju sa drugim smerovima proizvodnje, za rad je najmanje. Smatra se da se samo 15% od ukupne energije unesene u organizam konj moe iskoristiti za rad. Lo put, meko zemljite i drugi oteavajui faktori predstavljaju smetnju za kretanje ivotinje, a time dodatno poveavaju utroak energije. Deo energije koji se utroi za pokretanje tela ivotinje iznosi oko 1/4 - 1/3 od korisnog rada koji ona obavlja. Potrebe konja u energiji zavisno od intenziteta rada prikazane su u tabeli 20. U principu rad se deli na lak, srednje teak i teak. Lak rad predstavlja utroak energije izmeu 7 i 15 MJ, srednji 15 - 21 MJ a teak preko toga. Prema NRC (1989) uopten pristup normiranju energetskih potreba za rad moe da bude sledei: pri lakom radu se uzdrne potrebe uveavaju za 25%, pri srednjem za 50 a pri tekom za 100%. Kod lakog rada u obroku moe da bude vie kabaste hrane, meutim, to je optereenje vee, to vie mora da bude koncentrata. S jedne strane, to je zbog poveanih zahteva u energiji, a s druge zato to su ivotinje iji je eludac ispunjen veom koliinom voluminozne hrane trome i imaju smanjenu radnu sposobnost. Novija istraivanja dala su veoma preciznu procenu potreba radnih konja u energiji. Ova istraivanja zasnivaju se na merenju miinog rada i preciznija su od bilo kojih ranijih (Hintz, 1983). U obzir se uzima ne samo rad, ve i uticaj utreniranosti ivotinje kao i spoljne sredine. Koliina energije koja se utroi tokom fizike aktivnosti zavisi od intenziteta miine aktivnosti. Za osrednju aktivnost u miiima se koristi glukoza i masne kiseline dugog lanca kao izvori energije (aerobna reakcija). Tokom intenzivne aktivnosti u miiima nema dovoljno kiseonika i to dovodi do transformacije glukoze u mlenu kiselinu (anaerobna reakcija), to dovodi do zamora. Treningom moe da se postigne poveana mogunost metabolikog korienja masnih rezervi. Kada se od konja oekuje krai ali intenzivan rad, najbolji obrok za njega se sastoji od skroba i eera (saharoze) koji se brzo prevode do glukoze potrebne miiima. Potrebe radnih konja u proteinima koji se koriste za rad miia nisu tano poznate. Verovatno je da su vrlo male, odnosno da ne mogu da se odvoje od uzdrnih. Poveani utroak energije za rad miia nije istovremeno praen porastom potreba u proteinima. Gubici u proteinu koji se javljaju usled znojenja su, izgleda, kompenzirani vikom proteina koji postoji u obrocima sa veim udelom koncentrata.

Tabela 20. Potrebe konja prema intenzitetu rada Vrsta rada KJ DE/kgTM po km na 10 min na as Korak 2,09 2,5 1,7 10 Lak kas 20,93 2,5 4,2 25 Srednji kas 52,33 3,4 8,3 50 Galop 96,28 6,0 25,0 - Pun galop 163,25 do 40 - -

Konji koji rade, hrane se obino tri puta na dan. Koliina koncentrata se deli na dva ili tri dela. Na primer, ujutro, pre rada im se daje 1/3 kabastog dela obroka a uvee posle rada ostale 2/3. U tom pogledu ima razliitih miljenja i teorija (npr.: ujutro i u podne samo koncentrat a uvee samo seno itd.). Primeri obroka za radne konje prikazani su u tabeli 21.

Tabela 21. Obroci za radne konje telesne mase 500 kg (evkovi i sar. 1980), kg/dan

Lak rad Srednji rad Teak rad Hranivo A B C A B C A B C

Ishrana konja

22

Livadsko seno - 3,5 - 3 5 - 3 5 - Seno lucerke 4,5 3,5 - 3 - - 3 - - Ovas, zrno 2 1,5 1 2 6 1 2 8 1 Kukuruz, zrno - 1 - 2 - - 4 - - Zelena masa - - 30 - - 40 - - 50 Slama 2,5 - 5 - 5 4 - 3 2 Premiks 0,1 0,1 0,1 0,1 0,1 0,1 0,1 0,1 0,1 Stona so 0,04 0,04 0,04 0,05 0,05 0,05 0,06 0,06 0,06

Hranljiva vrednost SSP, g 664 935 854 993 1439 1064 1149 1707 1264 DE, MJ 113 140 110 147 175 125 178 187 135

Posle ishrane konji moraju da se odmore. Ako se to ne omogui, moe da doe do zastoja hrane usled smanjene sekrecije eludanih sokova i da dovede do kolika, pa ak i do uginua. Takoe, pre napajanja se konji moraju ohladiti. U toku rada ne smeju se napajati hladnom vodom. Ishrana vojnih konja se u osnovi ne razlikuje u odnosu na ishranu ostalih radnih ivotinja. Klasian obrok za vojne konje je 5 kg sena i 5 kg koncentrata. Krmna smea koncentrata u novije vreme se peletira radi breg konzumiranja, manjeg rastura i lakeg transportovanja. Posebno izraen problem kod radnih konja u praksi javlja se ako se posle dueg perioda neaktivnosti i loije ishrane u toku zime, ivotinje odjednom izvedu da rade. Tada se esto desi da ivotinja naizgled bez razloga padne, odnosno da se premori. Ovaj problem moe da se izbegne, s jedne strane pravilnom ishranom i pripremom ivotinja za rad, a sa druge strane treningom.

Tabela 22. Orijentacioni obroci za radne konje telesne mase 450 kg (Bahtijarevi, 1982)

Tip rada Lak Srednji Teak Hranivo A B C D A B A B Zrno ovsa 3,5 - - - - 5,4 - 5,4 Klip kukuruza - 4,5 - - 5,9 - - - Zrno stonog graka - - 2,2 - - 0,5 - - Zrno kukuruza - - - 3,6 - - 5,4 - Seno livadsko 2,7 2,5 2,3 - 5,4 5,0 - 3,6 Seno lucerke 1,8 2,2 - 1,8 2,7 - 5,4 - Seno crvene deteline - - - - - - - 2,2 Slama ovsa - - 4,5 - - - - - Kukuruzovina - - - 2,7 - - 1,8 - Soja mlevena - - - - - - 0,5 - Mekinje penine - - - - - - - 0,9

Ishrana sportskih konja U ishrani trkaih konja i dalje je veoma prisutan tradicionalizam. S obzirom na veoma otru konkurenciju, kakva je danas prisutna na konjikim trkama, ne moe se biti zadovoljan sa zastarelim

Ishrana konja

23

emama ishrane, koje se ne zasnivaju na naunim osnovama. Obezbeenje hranljivih materija je od velikog znaaja za sve kategorije konja ali je poseban njihov znaaj u grla koja nisu zavrila porast a ula su u trening. Punokrvnjak postie 95% svog porasta i 80% telesne mase u starosti od 18 meseci. Zato je za ovu kategoriju neophodno da se pored potreba za treninge i trke obezbede i hranljive materije za porast. Odgajivanje punokrvnih konja za trke poinje jo pre njihovog roenja. Ishrani majke treba da se posveti velika panja kako bi drebad dola na svet pripremljena za zahteve koji e pred njega biti postavljeni. Od prvog dana ivota punokrvnog drebeta mora da se vodi rauna o njegovoj ishrani. Ishrana je osnovni faktor koji omoguuje da se odreena genetska osnova u veoj ili manjoj meri realizuje. Pravilna ishrana drebeta ne samo da obezbeuje lep izgled ivotinje ve odreuje i njene kasnije performanse u takmienjima. Ono to ishrana trkaih konja treba da omogui je formiranje vrstog kostura, jakih miia i dobro razvijenog vaskularnog, respiratornog i nervnog sistema. Sve to treba da bude povezano u jednu skladnu celinu koja omoguuje da u uslovima otre konkurencije grlo moe da da sve od sebe. Kao i u ostalih radnih konja, energija je najznaajniji deo obroka za trkaa grla. Dnevne potrebe u energiji zavise od intenziteta rada i u rasponu su od 90 (za laki rad) do 140 MJ DE (za najvee napore tokom trke). U njihovom obroku dovoljna zastupljenost energije se postie udelom koncentrovanih hraniva koji iznosi 1,75% a kabaste hrane 1% od telesne mase. Sa porastom intenziteta rada neophodno je da se povea i koliina energije u obroku konja. ivotinje u treningu imaju male zahteve za poveanjem koncentracije ostalih hranljivih materija (proteina, minerala, vitamina i td.). Primeri obroka za trkae konje su u tabelama 23 i 24. Ukoliko u obroku nema dovoljno energije konj gubi telesnu masu, dlaka mu postaje gruba i bez sjaja, gubi ivahnost, hronino je umoran i nevoljan za bilo kakav rad. Kod ivotinja koje se gaje i treniraju za trke, nedovoljna ishrana je nedopustiva, pa se retko sree. Zapravo, ei su sluajevi u kojima se sa ishranom preteruje, u elji da se grlu prui maksimum.

Tabela 23. Obroci za konje u treningu, (Peji, 1991) kg/dan Hranivo A B C

Livadsko seno 5 6 4 Ovas, zrno 2 - 8 Kukuruz, zrno 4 2 - Smea koncentrata (iz tabele 25) 1 5 - Penine mekinje - - 0,5 Premiks 0,05 - 0,1

Hranljiva vrednost DE, MJ 135 138 138 SSP, g 880 1075 995

Potrebe u proteinima odraslih ivotinja su na nivou uzdrnih. To je oko 8% svarljivih proteina za odrasla grla, odnosno 10% za grla 2 godine stara. Teko je tano definisati koliko proteina u obroku treba da bude da bi se zadovoljile potrebe sportskih konja. Smatra se ipak, da se potrebe dvogodaca u treningu mogu podmiriti kada koncentrovani deo obroka sadri 13 - 14% SSP uz dodatak dobrog sena. Starijim grlima je dovoljan koncentrovani obrok sa 12 - 13% uz seno dobrog kvaliteta.

Tabela 24. Obroci za jahae konje telesne mase 600 kg

Ishrana konja

24

(evkovi i sar. 1980), kg/dan Hranivo A B C

Livadsko seno 8 7 8 Ovas, zrno 9 - 1 Kukuruz, zrno - - 2 Smea koncentrata - 8,5 - Melasirani suvi rezanac - - 3 Vitaminski premiks 0,05 - 0,1 Kukuruzno ulje - - 0,9 Blokovi soli + + +

Hranljiva vrednost DE, MJ 178 160 163 SSP, g 1280 1300 820

Preporuke za potrebe konja u SSP zavisno od intenziteta rada kreu se od 970 g (laki trening) do 1552 g (vrlo naporan) na dan. Neka ispitivanja su pokazala da se postignuta vremena u trkama smanjuju za 1 do 3 sekundi za svakih 100 g SSP konzumiranih preko naznaenih potreba. Zbog toga i pored elje da se trkaim grlima prui najbolja mogua ishrana treba voditi rauna da se ne prekorauju dnevno propisane koliine proteina. Kod nas je uobiajena praksa da se trkai konji hrane zrnom ovsa i senom uz mineralne i vitaminske dodatke. U poslednje vreme vano unapreenje se ogleda u korienju kompletnih peletiranih obroka u kojima se sve hranljive materije nalaze u optimalnom odnosu. Takav nain ishrane garantuje da e ivotinja dobiti sve hranljive materije koje su joj neophodne.

Tabela 25. Smea koncentrata za sportske konje (Peji, 1991) Hranivo Zastupljenost % Ovas 32,00 Kukuruz 12,75 Jeam 12,50 Sama soje 13,00 Penine mekinje 5,00 Dehidrirana lucerka 8,00 Glukoza 5,00 Melasa 7,00 Dikalcijum fosfat 2,00 Stona kreda 0,75 Stona so 1,00 Premiks vitamina 1,00

Hranljiva vrednost SSP, g/kg 110,60 DE, MJ 14,41 Lizin, % 0,72

Ishrana konja

25

Posebno treba istai i to da su trkai konji veoma individualni u pogledu zahteva i potreba. ak i kada se ivotinje dre pod istim uslovima, potrebe mogu da se dosta razlikuju. Zbog toga kondicija svakog grla mora da se prati i da se obrok koriguje prema potrebi. Bez obzira na norma-tive koji su obraunati kao prosene vrednosti - svako grlo manje ili vie od toga odstupa pa vlasnik, odnosno osoba koja se stara o grlu, o tome treba da vodi rauna. Ovo tim pre to se esto radi o ivotinjama koje su skupocene, tako da ishrana, ma kako kvalitetna bila, ini samo mali deo u ukupnim trokovima. Ishrana konja u tovu U naoj zemlji ne postoji organizovan tov veeg broja konja. U glavnom se na klanje alju stara, isluena, grla kojima je kondicija eventualno neto popravljena poboljanom ishranom. Vea proizvodnja konjskog mesa (kao i kod svih drugih vrsta domaih ivotinja) podrazumeva organi-zovan pristup gajenju mladih ivotinja. Kod njih je porast najintenzivniji a kvalitet mesa najbolji. Proizvodnja mesa se, u zemljama gde je to uobiajeno, zasniva na mukoj drebadi. Ishrana se odvija na panjacima ili u staji. Za tov se koriste drebad tekih (hladnokrvnih) rasa koji veoma dobro iskoriavaju kabastu hranu. Oni takoe imaju veoma izraen porast miine mase i mirniji temperament, pa su zbog toga podesni za tov. Osnovi parametri sistema odgajivanja tovnih konja prikazani su u tabeli 26. Tov drebadi u tali - obino se drebad odbija u uzrastu 6 - 7 meseci a tov traje jo 4 - 9 meseci. Dnevni prirasti mogu da dostignu 1,0 - 1,4 kg. Meso mladih grla je veoma kvalitetno a konverzija hrane dobra. Obrok se sastoji od kabaste hrane, po volji, dok je udeo koncentrovanih hraniva 35 - 60%. Hrana mora da bude kvalitetna. Tov drebadi na panjaku - paa je ekonomian vid ishrane. Za tov su potrebni panjaci dobrog kvaliteta. Ovaj tov obino traje 18, 24 ili 30 meseci. Zavisno od duine trajanja postoje razliite sheme ishrane (tabela 26). U osnovi, ivotinje se tokom leta dre na pai. One dobijaju kon-centrat (oko 3 kg na dan) u zavrnoj fazi tova. Tokom zimskog perioda hrane se kukuruznom silaom uz manje koliine koncentrata (5 - 15%). Na panjacima se konji esto dre zajedno sa preivarima sa kojima se veoma dobro dopunjuju. Zajedno, ove dve grupe ivotinja bolje iskoriavaju panjak nego kada su pojedinano zastupljene.

Tabela 26. Sistemi ishrane konja u tovu u Francuskoj (prema Pejiu, 1991)

Uzrast (meseci) Ishrana Sistem 6-7 Mleko + trava + koncentrat Intenzivan

10-15 KVALITETNA KABASTA HRANA (ad lib) Livadsko seno rano koeno Intenzivan Silaa biljke kukuruza oko 30% SM Koncentrat 35 - 60% obroka

18 (1) KABASTA HRANA SREDNJEG KVALITETA (ad lib.) Livadsko seno kasno koeno Polu intenzivan Silaa biljke kukuruza sa 25% SM Silaa trava sa 22% SM

22 (2) KVALITETNA KABASTA HRANA Silaa biljke kukuruza oko 30% SM Polu intenzivan Silaa trava > 22% SM Koncentrat 10 - 20% obroka

30 LOA KABASTA HRANA (ad lib.)

Ishrana konja

26

Livadsko seno kasno koeno Ekstenzivan Sporedni proizvodi preh industrije (ad lib.) Slama Koncentrat 5 - 10 % obroka

(1) Zavrni tov na panjaku + neto koncentrata (2) Zavrni tov u tali Ishrana magaraca, mula i mazgi Magarac (Equus asinus), mula (E. mulus) i mazga (E. hinnus) spadaju u porodicu konja (Equidae). Gajenje ovih ivotinja znaajno je u nekim delovima nae zemlje. Zbog svoje otpornosti, loe ishrane i dobre upotrebne sposobnosti ove ivotinje se koriste za rad ak i u najteim uslovima. Kako navodi Obraevi (1967), sva hraniva koja su pogodna za ishranu konja mogu da poslue i za magarce, mule i mazge. Obino se smatra da su oni u pogledu ishrane skromniji od konja i izdrljiviji na obrocima sastavljenim od hraniva slabijeg kvaliteta, kao i da konzumiraju neka gruba hraniva koja konji ponekad odbijaju da jedu. Za takvo miljenje nema sigurnih potvrda u praksi. Malobrojna istraivanja koja su izvedena na ovim ivotinjama pokazuju da one vare hranu na isti nain i sa slinom efikasnou kao i konji, te se zakljuuje da izmeu njih ne postoje bitnije razlike u iskoriavanju hranljivih materija. Obino se smatra da su mule paljivije i manje pohlepne pri hranjenu od konja, pa se zbog toga u njih ree javljaju digestivni problemi. To olakava i pojednostavljuje njihovu ishranu. One se, za razliku od konja, mogu hraniti smeom hrane (koncentrati i usitnjeno seno), grupno i po volji, iz automatskih hranilica i gotovo bez opasnosti od kolika. Pri takvoj ishrani utroi se neto vie hrane nego kada se ivotinje hrane "iz ruke". Veliina i hranljiva vrednost obroka zavisi od mase grla i obima i teine rada koji ono obavlja. Orijentaciono potrebe izraene na 100 kg telesne mase smatra se da su iste ili vrlo sline kao u konja. Ako grla obavljaju srednje teak ili teak rad preporuljivo je da im se na svakih 100 kg telesne mase daje 1 - 1,25 kg koncentrata i isto toliko sena. Pri lakom radu koliina koncentrata treba da bude proporcionalno manja. Veina itarica uspeno slui kao koncentrovana hrana za magarce, mule i mazge, posebno ako su u voluminoznom delu obroka zastupljene leguminoze. Kada nema leguminoznog sena, treba u koncentrovanom delu obroka obezbediti neki dopunski izvor proteina (oko 10%). Veoma dobar obrok mogu da sainjavaju prekrupa kukuruza, seno leguminoza ili smee trava i leguminoza. Pri lakem radu seno se moe zameniti i drugim hranivima manje hranljive vrednosti (slama, kukuruzovina i sl.). Suva kabasta hrana se, zavisno od sezone, moe zameniti adekvatnom koliinom zelene hrane ili silae. Stariji podmladak i grla koja ne rade mogu uspeno da se hrane samo na panjaku, bez potrebe da se obrok dopunjuje koncentratima. Podmladak se kod ovih ivotinja hrani na isti nain kao podmladak konja. U sezoni pripusta priplodnjaci se hrane obrocima koji imaju poveanu energetsku i proteinsku vrednost u odnosu na ishranu van sezone. Najjednostavniji nain da se to postigne je davanje 1 kg lucerkinog sena na 100 kg telesne mase plus koncentrovani deo obroka.

Literatura

1. Bahtijarevi, E. (1982): Krmiva, krmne smjese, ishrana stoke. Glas. Banjaluka. 2. Cunha, T.J. (1980): Horse feeding and nutrition. Academic Press. New York.

Ishrana konja

27

3. Hinz, H.F.(1984): Energy and protein requirements of horses. Recent Advances in Animal Nutrition. pp 177-186. Butterworths.

4. Jovanovi, R., Stanisavljevi, S., Kosanovi, M. (1990): Ishrana domaih ivotinja. Str.:287-292. Novi Sad.

5. NRC (1978): Nutrient requirements of domestic animals. No.6. Nutrient requirements of horses. 4.ed. National Research Council. Washington DC.

6. NRC (1989): Nutrient requirements of domestic animals. Fifth revised edition. Nutrient requirements of horses. National Research Council. Washington DC.

7. Obraevi, . (1967): Ishrana magaraca, mula i mazgi. Poljoprivredna enciklopedija. Jugoslavenski Leksikografski Zavod. Zagreb. Knjiga 2. Str.:129.

8. Ott, E.A. (1988): Dietary nutrient allowances for horses. Feedstuffs Refference Issue. V. 60. No. 31: 78-80.

9. Pagan, J. (1992): Correct mixture of energy sources key in horse diet. Feedstuffs. Vol. 64. No.23.: 11-12. 10. Pavlievi, A., Grubi, G., Joki, . (1990): Praktikum za ocenu hranljive vrednosti hraniva i balansiranje

obroka za ishranu domaih ivotinja. Poljoprivredni fakultet - Zemun i Via poljoprivredna kola - abac. (Izdanje II).

11. Peji, N. (1991): Ishrana konja. Prosveta. abalj. 12. Peji, N., Jovanovi, R., Kosovac, P., urkovi, S. (1992): Ishrana trkaih konja. X. Inovacije u

stoarstvu. Poljoprivredni fakultet. Str.:142-147. Zemun. 13. Peji, N., Kosovac, P., urkovi, S.(1992): Uticaj ishrane i treninga na intenzitet porasta spotrsih

grla.Zbornik radova prvog simpozijuma o sportskoj medicini konja. Subotica. 14. Robinson, D.W. (1974): Energy and protein requirements of the horse. Nutrition Conference for Feed

Manufactures: 7. Str.185-199. Butterworths. 15. evkovi, N., Pribievi, S., Raji, I. (1980): Ishrana domaih ivotinja. Str.:497-512. Nauna kniga.

Beograd 16. Vermorel, M., Jarrige, R., Martin-Rosset, W. (1984): Mtabolisme et besoins nergtiques du cheval, le

systeme des UFC. Le Cheval, Reproduction, Slection, Alimentation, Exploatation. INRA. Paris. Str.:239-276.

17. Vukavi, D. (1961): Ishrana domaih ivotinja. II deo. Str.: 382-420. Poljoprivredni fakultet. Novi Sad. 18. Vukavi, D. (1967): Ishrana konja. Poljoprivredna enciklopedija. Jugoslavenski Leksikografski Zavod.

Zagreb. Knjiga 1. Str.:652-658.