isacs 05.20

Referentni broj ISACS 05.20:2012(BCSM)V1.0

© UN CASA 2012

MEĐUNARODNI STANDARD KONTROLE MALOKALIBARSKOG ORUŽJA

ISACS 05.20

Verzija 1.0 2012-08-27

Upravljanje zalihama: oružje

ISACS 05.20:2012(BCSM)V1.0

ii © UN CASA 2012 – Sva prava zadržana

Ukoliko ovaj dokument ne sadrži najnovije informacije, ažurirane verzije Standarda za kontrolu malokalibarskog oružja dostupne su na ISACS veb-sajtu:

www.smallarmsstandards.org

IZRAZI ZAHVALNOSTI

Ovaj dokument, kao jedan u nizu Međunarodnih standarda kontrole malokalibarskog oružja (ISACS), sačinjen je od strane mehanizma Ujedinjenih nacija za Koordinisanu akciju kontrole malokalibarskog oružja (u daljem tekstu: CASA), u saradnji sa brojnom grupom stručnjaka različitih specijalnosti iz državnih uprava, međunarodnih i regionalnih organizacija, civilnog društva i privatnog sektora. Kompletna lista saradnika na projektu ISACS nalazi se na prethodno pomenutom veb-sajtu.

Izrada Međunarodnih standarda kontrole malokalibarskog oružja ISACS realizovana je uz finansijsku podršku vlada Australije, Kanade, Irske, Norveške i Švajcarske, kao i Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), Kancelarije Ujedinjenih nacija za pitanja razoružanja (UNODA), Fonda Ujedinjenih nacija za decu (UNICEF) i Izvršnog direktorata Odbora za borbu protiv terorizma (CTED).

Sa engleskog prevela gđa Violeta Gaši, tehnička prevoditeljka UNDP SEESEC-a. © UN CASA 2012

Sva prava zadržana. Ovaj dokument se može reprodukovati u neprofitne obrazovne svrhe bez posebnog odobrenja nosioca autorskih prava, pod uslovom da se navode izvori. Po jedan elektronski primerak svih publikacija u kojima se ovaj dokument navodi kao izvor potrebno je dostaviti Jedinici ISACS-a za međuresornu podršku:

Koordinisana akcija kontrole malokalibarskog oružja (CASA) Jedinica ISACS-a za među-resornu podršku i-mejl: [email protected] veb-sajt: www.smallarmsstandards.org

Ovaj dokument se ne sme prodavati.

ISACS 05.20:2012(BCSM)V1.0

© UN CASA 2012 – Sva prava zadržana iii

Sadržaj Strana

Predgovor............................................................................................................................................. ivUvod … .................................................................................................................................................. v1 Polje primene .................................................................................. Error! Bookmark not defined.2 Normativne reference ................................................................................................................ 13 Termini i definicije ...................................................................................................................... 14 Okvir Ujedinjenih nacija ............................................................................................................ 24.1 Opšte informacije ......................................................................... Error! Bookmark not defined.4.2 Program aktivnosti UN ................................................................................................................. 24.3 Protokol UN o vatrenom oružju .................................................................................................... 35 Opšte informacije ....................................................................................................................... 36 Sastav zaliha ............................................................................................................................... 37 Lokacije zaliha ............................................................................................................................ 47.1 Opšte informacije ......................................................................................................................... 47.2 Parametri lokacije zaliha .............................................................................................................. 48 Procena rizika zaliha .................................................................................................................. 59 Fizičko obezbeđenje zaliha (na skladištu) ............................................................................... 59.1 Principi fizičkog obezbeđenja ....................................................................................................... 59.2 Cilj fizičkog obezbeđenja .............................................................................................................. 69.3 Razvoj Sistema fizičkog obezbeđenja .......................................................................................... 69.4 Bezbednosni propisi ..................................................................................................................... 79.5 Standardne operativne procedure ................................................................................................ 79.6 Plan bezbednosti .......................................................................................................................... 89.7 Bezbednosna provera i selekcija osoblja ..................................................................................... 89.8 Kontrola pristupa .......................................................................................................................... 99.9 Infrastruktura fizičkog obezbeđenja zgrada i objekata ............................................................... 109.10 Fizičko obezbeđenje infrastrukture perimetra ............................................................................ 1310 Fizičko obezbeđenje (jedinica za skladištenje) ..................................................................... 1710.1 Opšte informacije ....................................................................................................................... 1710.2 Oružnice ..................................................................................................................................... 1710.3 Sigurnosne prostorije ................................................................................................................. 1710.4 Sigurnosni ormari ....................................................................................................................... 1711 Evidencija o oružju .................................................................................................................. 1811.1 Upravljanjem stanjem na zalihama ............................................................................................ 1811.2 Prijavljivanje gubitaka i istraga ................................................................................................... 2112 Utvrđivanje viška zaliha ........................................................................................................... 2212.1 Opšte informacije ....................................................................................................................... 2212.2 Kriterijumi planiranja ................................................................................................................... 2212.3 Parametri za opremanje snaga bezbednosti .............................................................................. 2212.4 Izračunanje potreba za oružjem ................................................................................................. 2313 Transport oružja ....................................................................................................................... 2313.1 Opšti zahtevi bezbednosti .......................................................................................................... 2313.2 Dokumentacija ........................................................................................................................... 25Aneks A (informativni) Model plana bezbednosti ............................................................................. 26Aneks B (informativan) Matrica za izračunavanja potreba za oružjem (primer) ........................... 28Bibliografija ......................................................................................................................................... 31

ISACS 05.20:2012(BCSM)V1.0

iv © UN CASA 2012 – Sva prava zadržana

Predgovor

Mehanizam Ujedinjenih nacija (UN) – Koordinisana akcija kontrole malokalibarskog oružja (CASA) radi na poboljšanju sposobnosti koordinacije UN-a u pogledu izrade efikasne politike, programa i pružanja saveta državama članicama u oblasti zaustavljanja nedozvoljene trgovine, nekontrolisanog širenja i zloupotrebe lakog i malokalibarskog oružja. Osnovana 1998. godine od strane generalnog sekretara sa ciljem koordinacije aktivnosti Ujedinjenih nacija u oblasti malokalibarskog oružja, CASA danas okuplja više od 20 tela UN-a aktivnih u razvoju politike i/ili programa za lako i malokalibarsko oružje. 1

Nadovezujući se na prethodne inicijative UN-a za razvoj međunarodnih standarda u oblasti protivminskog delovanja (Međunarodni standardi za protivminsko delovanje)2, razoružanja, demobilizacije i reintegracije bivših boraca (Integrisani standardi razoružanja, demobilizacije i reintegracije),3 Ujedinjene nacije su razvile niz međunarodnih standarda kontrole malokalibarskog oružja (ISACS) kako bi pružile jasna i sveobuhvatna uputstva praktičarima i kreatorima politike o osnovnim aspektima kontrole lakog i malokalibarskog oružja. Ovaj dokument predstavlja jedan od preko 20 ISACS modula koji sadrže praktična uputstva o uvođenju efikasnih kontrola nad životnim vekom lakog i malokalibarskog oružja (svi ISACS moduli mogu se preuzeti na www.smallarmsstandards.org).

ISACS standardi se zasnivaju na postojećim globalnim sporazumima koji se odnose na kontrolu lakog i malokalibarskog oružja, a posebno na sledećim dokumentima:

• Program aktivnosti Ujedinjenih Nacija za sprečavanje, borbu protiv i zaustavljanje nezakonite trgovine malokalibarskim i lakim naoružanjem u svim njegovim aspektima (UN PoA);

• Međunarodni instrument koji omogućava državama da identifikuju i prate, na pravovremen i pouzdan način, nelegalno malokalibarsko i lako naoružanje (Međunarodni instrument za praćenje oružja); i

• Protokol protiv nezakonite proizvodnje i trgovine vatrenim oružjem, pripadajućim delovima i municijom, koji dopunjava Konvenciju Ujedinjenih nacija protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (Protokol UN o vatrenom oružju).

Kao deo ovog globalnog okvira, ISACS standardi se nadovezuju na standarde, smernice o najboljoj praksi, osnovne propise, itd., koji su razrađeni na regionalnom i pod-regionalnom nivou. Cilj ISACS standarda je da obuhvate osnovne oblasti kontrole lakog i malokalibarskog oružja u kojima se države mogu obratiti Ujedinjenim nacijama za savete, uputstva i podršku.

ISACS standarde je izradila, a i dalje radi na njihovom usavršavanju, šira grupa stručnjaka za lako i malokalibarsko oružje iz Ujedinjenih nacija, vlada, međunarodnih i regionalnih organizacija, civilnog društva i privatnog sektora (kompletna lista osoba koje su doprinele izradi ISACS modula može se preuzeti na: www.smallarmsstandards.org ).

ISACS moduli su sačinjeni u skladu sa pravilima navedenim u direktivama ISO/IEC, deo 2, Pravila za strukturisanje i izradu međunarodnih standarda, pod nadzorom CASA Radne grupe za ISACS standarde, kojom ko-predsedavaju Kancelarija Ujedinjenih nacija za pitanja razoružanja (UNODA) i Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).

1 Kompletna lista CASA partnera dostupna je na: www.poa-iss.org/CASA/CASA.aspx. 2 www.mineactionstandards.org 3 www.unddr.org

ISACS 05.20:2012(BCSM)V1.0

© UN CASA 2012 – Sva prava zadržana v

Uvod

Jedan od glavnih izvora nezakonitog malokalibarskog i lakog oružja je neadekvatno upravljanje zalihama naoružanja iz kojih određeni broj komada oružja „procuri“ na nelegalno tržište usled gubitaka i krađe.

Upravljanje zalihama oružja je termin koji se koristi za opisivanje procedura i aktivnosti koje su neophodne za bezbedno i sigurno evidentiranje, skladištenje, transport i rukovanje malokalibarskim i lakim oružjem.

Delotvorno i efikasno upravljanje zalihama naoružanja je, dakle, osnovni element svakog programa kontrole malokalibarskog i lakog oružja, budući da

• smanjuje rizik od gubitka i krađe oružja (a samim tim i nelegalne proliferacije oružja), i

• može se koristiti za utvrđivanje broja zastarelog i/ili viška oružja, kao i potrebe za nabavkom novog oružja.

Sistematska kontrola zaliha oružja se zasniva na principu „dužne pažnje“ i zahteva od država da umesto reaktivnog, primene proaktivni pristup i osiguraju adekvatno evidentiranje i obezbeđenje oružja.

MEĐUNARODNI STANDARD KONTROLE MALOKALIBARSKOG ORUŽJA ISACS 05.20:2012(BCSM)V1.0

© UN CASA 2012 – Sva prava zadržana 1

Upravljanje zalihama oružja

1 Polje primene

Ovaj dokument sadrži smernice o bezbednom, sigurnom, delotvornom i efikasnom upravljanju zalihama malokalibarskog i lakog oružja kao vid podrške sveobuhvatnom programu kontrole malokalibarskog i lakog oružja. Svrha ovog standarda je da doprinese sprečavanju gubitka i krađe malokalibarskog i lakog oružja iz državnih i drugih (npr. proizvođačkih) zaliha.

Ovaj dokument ne obuhvata upravljanje zalihama municije za malokalibarsko i lako oružje, budući da je to predmet Međunarodnih tehničkih smernica za municiju (IATG). 4

2 Normativne reference

Za primenu ovog standarda neophodno je upućivanje na dokumente date u nastavku. Kod referentnih dokumenata sa datumom primenjuje se samo citirano izdanje. Kod referentnih dokumenata bez datuma, primenjuje se poslednje izdanje dokumenta (uključujući i odgovarajuće izmene i dopune).

ISACS 01.20, Rečnik termina, definicija i skraćenica

ISACS 02.30, Nacionalni sistemi kontrole spoljnotrgovinskog prometa malokalibarskog i lakog oružja

ISACS 05.50, Uništavanje: oružje

EN 12320, Građevinski okov – katanci i prateća oprema – zahtevi i metode testiranja (Building hardware – Padlocks and padlock fittings – Requirements and test methods)

ISO 8271, Krila vrata – utvrđivanje otpora na pritisak tvrdog tela (Door leaves – Determination of the resistance to hard body impact)

3 Termini i definicije

Za potrebe ovog dokumenta primenjuju se termini i definicije navedeni u standardu ISACS 01.20, Rečnik termina, definicija i skraćenica.

U ISACS modulima, reči „mora“, „treba“, „sme“ i „može“ se primenjuju u skladu sa jezikom koji se koristi u svim standardima i smernicama Međunarodne organizacije za standardizaciju (ISO).

a) „mora“ označava zahtev: koristi se za iznošenje zahteva koje je potrebno strogo primenjivati u cilju poštovanja standarda i od kojih se ne sme odstupati;

b) „treba“ označava preporuku: koristi se kada se od nekoliko mogućnosti preporučuje jedna koja je posebno adekvatna, bez pominjanja ili isključivanja drugih, ili kada se izabere određeni

4 www.un.org/disarmament/convarms/Ammunition/IATG

ISACS 05.20:2012(BCSM)V1.0

2 © UN CASA 2012 – Sva prava zadržana

pravac delovanja, koji nije nužno i zahtevani, ili (u negativnoj formi: „ne treba“) kada se određeni pravac delovanja ne odobrava, ali nije zabranjen;

c) „sme“ označava dozvolu: koristi se za ukazivanje na mogući pravac delovanja u okviru ograničenja navedenih u dokumentu;

d) „može“ označava mogućnost i sposobnost: koristi se za izražavanje mogućnosti i sposobnosti, bilo da se radi o materijalnoj, fizičkoj ili slučajnoj mogućnosti.

4 Okvir Ujedinjenih nacija

4.1 Opšte informacije

Ovaj dokument sadrži praktične smernice za sprovođenje obaveza koje se tiču upravljanja zalihama oružja koje su sastavni deo multilateralnih instrumenata Ujedinjenih nacija u oblasti kontrole malokalibarskog i lakog oružja.

4.2 Program aktivnosti UN

U okviru Programa aktivnosti Ujedinjenih Nacija za sprečavanje, borbu protiv i zaustavljanje nezakonite trgovine malokalibarskim i lakim naoružanjem u svim njenim aspektima, sve države članice UN se obavezuju na sledeće:

a) „Osigurati da, shodno odgovarajućim ustavnim i pravnim sistemima država, oružane snage, policija ili bilo koji drugi organ ovlašćen da drži malokalibarsko i lako oružje uspostave adekvatne i detaljne standarde i procedure za upravljanje zalihama ovog oružja i njihovo obezbeđenje. Pomenuti standardi i procedure bi trebalo, između ostalog, da se odnose na: odgovarajuće lokacije skladišta, mere fizičke bezbednosti, kontrolu pristupa zalihama, upravljanje stanjem na zalihama i kontrolu evidencije, obuku osoblja, bezbednost, evidentiranje i kontrolu malokalibarskog i lakog oružja koje drže ili transportuju operativne jedinice ili ovlašćeno osoblje, i konačno, procedure i sankcije u slučaju krađe ili gubitka” (odeljak II, stav 17);

b) “Vršiti redovan pregled, po potrebi i shodno odgovarajućim ustavnim i pravnim sistemima država, zaliha malokalibarskog i lakog oružja koje drže oružane snage, policije i drugi ovlašćeni organi, i osigurati da se jasno identifikuju one zalihe koje su nadležni organi označili kao višak u odnosu na potrebe, obezbediti uspostavljanje i realizaciju programa za odgovorno uklanjanje tih zaliha (po mogućstvu uništavanjem) i da se te zalihe adekvatno čuvaju do uklanjanja” (odeljak II, stav 18);

c) “Podsticati države da unapređuju sigurno, delotvorno upravljanje zalihama i njihovo obezbeđenje, a posebno mere fizičkog obezbeđenja malokalibarskog i lakog oružja, i da u tom pogledu sprovedu, gde je to moguće, regionalne i podregionalne mehanizme” (odeljak II, stav 29);

d) “U cilju lakšeg sprovođenja Akcionog programa, države, kao i međunarodne i regionalne organizacije trebalo bi da ozbiljno razmotre mogućnost pružanja pomoći zainteresovanim državama, na njihov zahtev, na planu izgradnje kapaciteta u oblastima koje uključuju: ... upravljanje zalihama i njihovo obezbeđenje...” (odeljak III, stav 6); i

e) “Potrebno je razvijati regionalne i međunarodne programe za stručno usavršavanje na planu upravljanja zalihama malokalibarskog oružja i njihovo obezbeđenje. Na zahtev programa, države i odgovarajuće međunarodne ili regionalne organizacije koje su u situaciji da to čine treba da podržavaju ove programe. Ujedinjene nacije, u okviru postojećih resursa, kao i druge međunarodne ili regionalne organizacije treba da razmotre razvoj kapaciteta za obuku u toj oblasti” (odeljak III, stav 8).

ISACS 05.20:2012(BCSM)V1.0


4.3 Protokol UN o vatrenom oružju

Države potpisnice Protokola UN protiv nezakonite proizvodnje i trgovine vatrenim oružjem, pripadajućim delovima, komponentama i municijom, koji dopunjuje Konvenciju Ujedinjenih nacija protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (Protokol UN-a o vatrenom oružju) imaju obavezu da

a) „preduzimu odgovarajuće mere .... Da zahtevaju obezbeđenje vatrenog oružja, pripadajućih delova i komponenata i municije za vreme proizvodnje, uvoza, izvoza i tranzita preko teritorije te države članice (Član 11).

5 Opšte informacije

Smernice, principe i metodologiju sadržane u ovom dokumentu trebalo bi integrisati u faze strateškog, operativnog i detaljnog planiranja u oblasti razvoja programa kontrole malokalibarskog i lakog oružja.

Stručna metodologija prikazana u ovom dokumentu ima potencijal da izvrši snažan pozitivan uticaj na uspeh programa u smislu sprečavanja gubitka i krađe malokalibarskog i lakog oružja iz državnih i proizvodnih zaliha i daljeg nedozvoljenog širenja ovog oružja.

6 Sastav zaliha

Ukupne nacionalne zalihe malokalibarskog i lakog oružja – drugim rečima, celokupno malokalibarsko i lako oružje (uključujući pripadajuće delove, sklopove i municiju) koje koriste oružane snage jedne države treba da sadrže određenu količinu oružja razvrstanog prema sledećim funkcijama:

a) operativno oružje: neophodno za održavanje uobičajenih obuka i operacija vojske, policije i drugih organa bezbednosti države u okviru internih bezbednosnih operacija, mirovnih operacija, spoljašnjeg sukoba ili rata;

b) operativno rezervno oružje: neophodno da zameni

1) izgubljeno oružje,

2) oružje koje je u procesu popravke ili održavanja,

3) predviđeni gubitak oružja tokom budućih operacija (poznato i pod nazivom „opšta rezerva“).

c) oružje rezervista: neophodno kao podrška obuci i operacijama rezervista vojske, policije i drugih organa državne bezbednosti u okviru internih bezbednosnih operacija, mirovnih operacija, spoljašnjeg sukoba ili rata;

d) oružje za obuku: neophodno za održavanje početne obuke vojske, policije i drugih organa državne bezbednosti u objektima za obuku;

e) eksperimentalno oružje: to je obično vrlo mala količina oružja koje se koristi za probu i razvoj novih sistema; i

f) oružje koje čeka na uklanjanje: oružje koje predstavlja višak u odnosu na zalihe.

Pored nacionalnih zaliha, postoje i komercijalne zalihe malokalibarskog i lakog oružja (oružje iz proizvodnje), tj. oružje koje je proizvedeno i čeka na prodaju i nalazi se pod kontrolom proizvođača (obično civilnog).

ISACS 05.20:2012(BCSM)V1.0


NAPOMENA Komercijalno oružje može biti na raspolaganju vojsci tokom rata, ali ne bi trebalo da čini sastavni deo operativne rezerve, budući da se za raspoloživost ovog oružja ne može garantovati.

7 Lokacije zaliha


Zalihe malokalibarskog i lakog oružja trebalo bi obično da se nalaze u blizini mesta gde su redovno potrebne, premda to zavisi od nacionalnih politika odbrane i bezbednosti. Mogu se primeniti i prihvaćeni principi raspoređivanja zaliha po različitim lokacijama, mada se ove odluke moraju redovno preispitivati, a naročito u toku procesa restruktuiranja.

NAPOMENA Nacionalne zalihe malokalibarskog i lakog oružja se obično raspoređuju na više lokacija kako bi se obezbedio opstanak jedne količine oružja u slučaju katastrofa, požara, sabotaže ili štrajka koji je uvod u neki sukob.

7.2 Parametri lokacije zaliha

7.2.1 Centralizovane i decentralizovane zalihe

Lokacije zaliha se razlikuju u zavisnosti od nacionalne politike i tipa snaga bezbednosti od kojih se zahteva da drže oružje.

Sledeće vrste malokalibarskog i lakog oružja podeljene prema funkciji mogu se rasporediti na više odgovarajućih lokalnih skladišta oružja:

a) operativno oružje

b) oružje za obuku (školsko oružje)

c) oružje iz proizvodnje

U okviru centralne zalihe potrebno je imati što je moguće više sledećih vrsta malokalibarskog i lakog oružja, podeljenih prema funkciji:

d) operativno rezervno oružje

e) oružje rezervista

f) eksperimentalno oružje

g) oružje koje čeka na uklanjanje

U svim ovim slučajevima potrebno je vršiti bezbednosne preglede skladišta oružja.

7.2.2 Faktori koji odlučuju o lokaciji zaliha

Lokaciju skladišta zaliha trebalo bi odrediti na osnovu

a) procene rizika zaliha (videti tačku 8);

b) uslova za pristup;

c) procenjenog vremena potrebno za angažovanje eksternih bezbednosnih sredstava u slučaju većeg incidenta na skladištu;

d) lokalnih pitanja koja se tiču planiranja i životne sredine;

ISACS 05.20:2012(BCSM)V1.0


e) lokalne infrastrukture; i

f) broja radnika obezbeđenja potrebnih na određenoj lokaciji.

PRIMER Na lokacijama sa prirodnim odbrambenim karakteristikama kao što su reke ili pećine potreban je manji broj radnika obezbeđenja nego za objekat koji se nalazi u nekoj naseljenoj zoni.

8 Procena rizika zaliha

U svim objektima u kojima je uskladišteno malokalibarsko i lako oružje sprovode se procene rizika. Ove procene bi trebalo obnavljati u skladu sa promenom okolnosti.

U okviru procene rizika vrši se pregled lokacije zaliha i sigurnosnih sistema kako bi se utvrdilo sledeće:

a) eventualna fizička pretnja koju oružje predstavlja za lokalno stanovništvo;

NAPOMENA Ovo često nije slučaj kod malokalibarskog oružja, ali određeno lako naoružanje koje sadrži eksplozivne komponente, kao npr. ručni sistemi za protivvazdušnu odbranu (MANPADS) sobom nosi rizik od eksplozije. Smernice za upravljanje zalihama municije za malokalibarsko i lako oružje sadržane su u Međunarodnim tehničkim smernicama za municiju (IATG).

b) finansijska vrednost objekta i njegovog sadržaja;

c) aktivne opasnosti po bezbednost oružja i njihova učestalost (npr. verovatnoća gubitka, krađe, štete ili uništenja usled sabotaže ili drugih vrsta napada, itd.);

d) pasivne opasnosti i njihova učestalost (npr. elementarne nepogode kao što su poplave, zemljotresi, požari, itd.);

e) stepen u kojoj je jedan objekat privlačna meta unutrašnjeg ili spoljašnjeg napada (u zavisnosti od toga šta objekat sadrži, npr. tipovi i količina uskladištenog oružja i prijemčivost objekta za direktni ili krišom izveden napad;

f) podložnost špijunaži, krađi ili gubitku; i

g) podložnost sabotaži ili terorističkom napadu.

Informacije dobijene na osnovu procene rizika na skladištu zaliha trebalo bi iskoristiti za uspostavljanje prioriteta na planu upravljanja zalihama na jedan ekonomičan i bezbedan način. To će omogućiti da se zaostali rizik svede na najmanju moguću meru.

9 Fizičko obezbeđenje zaliha (na skladištu)

9.1 Principi fizičkog obezbeđenja

Sledeći principi fizičkog obezbeđenja primenjuju se na zone skladišta većih razmera koje sadrže na stotine ili hiljade komada oružja (za smernice o skladištima manjih razmera, videti tačku 10).

a) sistemi fizičkog obezbeđenja zasnivaju se na efikasnoj proceni rizika na skladištu (videti tačku 8);

b) fizičko obezbeđenje treba da bude sastavni deo novih objekata još u fazi projektovanja;

c) oružje bi trebalo skladištiti odvojeno od municije;

ISACS 05.20:2012(BCSM)V1.0


d) posebno opasno oružje (npr. ručni sistemi za protivvazdušnu odbranu - MANPADS) trebalo bi rasklopiti i bitne sklopove čuvati na različitim lokacijama (izuzev ako nije neophodno za aktuelne operativne potrebe);

e) neophodno je uspostaviti delotvornu infrastrukturu za bezbednost perimetra (videti tačku 9.10);

f) pristup se mora kontrolisati u svakom trenutku;

g) pristup ima isključivo ovlašćeno osoblje;

h) samo lica od poverenja koja su prošla bezbednosnu proveru dobijaju ovlašćenje za rad u zoni objekta;

i) osoblje koje radi u skladištu oružja mora da prođe odgovarajuću obuku – uključujući i obuku o važećim propisima iz oblasti bezbednosti, standardnim operativnim procedurama i planu bezbednosti – i treba redovno da usavršavaju svoja znanja i veštine; i

j) privremeno osoblje mora da ima pratnju u svakom trenutku.

9.2 Cilj fizičkog obezbeđenja

Nijedan obezbeđeni objekat nije u potpunosti zaštićen od napada ili krađe/ diverzije iznutra. Cilj fizičkog obezbeđenja zaliha oružja je da se

a) spreči i smanji svaki pokušaj upada ili interne krađe;

b) odvrati svaki pokušaj narušavanja bezbednosti;

c) odmah otkrije svako narušavanje bezbednosti ili pretnja;

d) procene razmere svakog narušavanja bezbednosti ili pretnje;

e) oteža nelegalno premeštanje oružja iz zone skladišta u smislu povećanja vremena potrebnog za to; i

f) radnicima obezbeđenja omogući da reaguju i preduzmu odgovarajuće mere.

9.3 Razvoj sistema fizičkog obezbeđenja

9.3.1 Zahtevi fizičkog obezbeđenja

Prilikom utvrđivanja zahteva fizičkog obezbeđenja za svaku pojedinačnu lokaciju, potrebno je uzeti u obzir sledeće:

a) tip oružja i druge imovine koja se štiti;

b) ulogu skladišta oružja;

c) vrednost oružja i druge imovine (bilo da se radi o novčanoj vrednosti ili u upotrebljivosti od strane nelegalnih korisnika) koja se štiti;

d) različite opasnosti za pomenutu imovinu (videti tačku 8);

e) željeni nivo zaštite od takvih opasnosti, što podrazumeva i analizu troškova/dobiti; i

f) eventualna ograničenja u projektu koja nameće organizacija koja skladišti oružje.

ISACS 05.20:2012(BCSM)V1.0


9.3.2 Komponente fizičkog obezbeđenja

Sledeće komponente, o kojima će biti reči u tačkama koje slede, trebalo bi da budu sastavni deo sistema fizičkog obezbeđenja:

g) bezbednosni propisi (tačka 9.4);

h) standardne operativne procedure (SOP) (tačka 9.5);

i) plan bezbednosti (tačka 9.6);

j) provera i izbor osoblja (tačka 9.7);

k) kontrola pristupa (tačka 9.8);

l) fizičko obezbeđenje zgrada i objekata (tačka 9.9); i

m) fizičko obezbeđenje perimetra skladišta (tačka 9.10).

9.4 Bezbednosni propisi

Potrebno je doneti sveobuhvatne zakonske bezbednosne propise (u vidu zakonodavnih, regulatornih ili zakonskih instrumenata) koji regulišu skladištenje malokalibarskog i lakog oružja, uzimajući u obzir odredbe ovog standarda.

Ovi propisi treba da budu što je moguće jasniji i jednostavniji i ne bi trebalo da nameću prevelika administrativna ili finansijska opterećenja onima koji su nadležni za obezbeđivanje zaliha malokalibarskog i lakog oružja.

Bezbednosni propisi treba da

a) se objavljuju kao pravni dokument;

b) budu dostupni svakom odgovarajućim nadležnom licu i saopšteni kroz obuke;

c) budu jasni, sveobuhvatni i dosledni, bez zakonskih ili operativnih kontradiktornosti;

d) budu primenjivi na sve zalihe malokalibarskog i lakog oružja unutar jedne države; i

e) se redovno revidiraju i ažuriraju.

9.5 Standardne operativne procedure

Bezbednosni propisi, koji predstavljaju zakonodavno i regulatorno pitanje, treba da se zasnivaju na detaljnim standardnim operativnim procedurama u kojima su izložene jasne operativne aktivnosti i odgovornosti.

Svi zaposleni na skladištu oružja treba da budu obučeni da primenjuju standardne operativne procedure.

Potrebno je razviti posebne standardne operativne procedure za svako pojedinačno skladište oružja, i one treba da sadrže, kao minimum, sledeće informacije:

a) delokrug instrukcija;

b) podatke o licu nadležnom za to skladište (zvanje, gde se fizički nalazi unutar objekta i broj telefona);

c) detalje o opštim bezbednosnim pretnjama;

ISACS 05.20:2012(BCSM)V1.0


d) imena, funkcije i brojeve telefona/oznake svih osoba na lokaciji skladišta koje su nadležne za bezbednost (uključujući i savetnike za bezbednost/sigurnost, oružare, službenike nadležne za prevoz oružja, radnike u prodavnicama, računovođe itd.);

e) individualni delokrug nadležnosti za sve funkcije, sa bezbednosnim dužnostima (napisane jednostavnim, nedvosmislenim jezikom);

f) politika kontrole pristupa;

g) politika za kontrolu bezbednosnih tastera;

h) procedure popisivanja i evidentiranja oružja;

i) bezbednosne procedure kojih se treba pridržavati u različitim zonama objekta za skladištenje oružja;

j) mere koje se preduzimaju nakon otkrića upada, krađe, gubitka ili neslaganja u evidenciji; i

k) mere koje se preduzimaju u slučaju aktiviranja alarma.

9.6 Plan bezbednosti

Plan bezbednosti je od presudnog značaja za delotvorno upravljanje zalihama malokalibarskog i lakog oružja i mora se zasnivati na zahtevima bezbednosnih propisa (videti tačku 9.4). Za svaku lokaciju zaliha se pravi pisani plan bezbednosti.

Svi zaposleni na skladištu moraju se upoznati sa planom bezbednosti i svojom ulogom u njemu.

Planovi bezbednosti se mogu razlikovati u zavisnosti od lokalnih zahteva. Aneks A sadrži nacrt za izradu plana bezbednosti, koji daje smernice o sadržaju tog plana.

Plan bezbednosti treba redovno ažurirati kako bi se ispratile promenljive okolnosti i zahtevi.

Za bezbednosnu klasifikaciju plana je zadužen je imenovani savetnik za bezbednost na skladištu oružja.

9.7 Bezbednosna provera i selekcija osoblja

Fizička bezbednost i sistem evidentiranja zaliha naoružanja mogu lako da zakažu ukoliko osoblje ne prihvata svoje odgovornosti i/ili ne poštuje standardne operativne procedure. Veća je verovatnoća da će nedovoljno plaćeno, obučeno i motivisano osoblje učestvovati u zloupotrebi položaja, uključujući i nemarno obavljanje dužnosti, sklonost mitu, pa čak i aktivno učešće u krađi naoružanja.

Zaposleni na skladištu oružja

a) ne smeju imati krivični dosije:

b) moraju proći bezbednosnu proveru pre početka rada u službi i u redovnim intervalima za vreme trajanja radnog odnosa;

NAPOMENA Bezbednosna provera je proces u toku kojeg se ispituje da li je neki pojedinac podoban za određeno radno mesto. Ona se obično sastoji od provere identiteta pojedinca i ispitivanja da li je povezan sa kriminalnim elementima, sa udruženjima sa kojima može postojati sukob interesa, i udruženjima koja bi mogla da izvrše pogrešan pritisak na tog pojedinca.

c) prolaze odgovarajuću obuku (posebno u oblasti sprovođenja standardnih operativnih procedura i plana bezbednosti) na početku službe i u redovnim intervalima za vreme trajanja radnog odnosa; i

ISACS 05.20:2012(BCSM)V1.0


d) primaju adekvatnu nadoknadu koja im omogućava da podmire osnovne fizičke, obrazovne i zdravstvene potrebe za sebe i svoju porodicu.

9.8 Kontrola pristupa

9.8.1 Ključevi

Ključevi svih zona i uređaja u kojima se skladišti malokalibarsko i lako oružje – uključujući zgrade, kontejnere, police, sisteme za detekciju upada itd. moraju se čuvati odvojeno od drugih ključeva, i ne smeju ni u jednom trenutku biti neobezbeđeni ili bez nadzora.

Ovi ključevi moraju biti dostupni samo nadležnim licima čije dužnosti nalažu pristup oružju. Lokalni organ zadužen za bezbednost oružja na određenom skladištu treba da ima listu nadležnih lica (čuvara) koja se redovno ažurira.

Broj ključeva treba svesti na minimum, a ključevi koji mogu da otvaraju više različitih brava (master ključevi) se ne smeju koristiti.

9.8.2 Šifre (za brave na šifru)

Kombinacije brojeva za brave na šifru se koriste na isti način kao i ključevi (videti tačku 9.8.1).

Šifre treba menjati u redovnim intervalima, kao i kada dođe do promene osoblja koje je obezbeđivalo jednu zonu uz pomoć ovakvih brava.

Šifre treba čuvati u zatvorenim kovertama u službenim prostorijama za bezbednost čak i u slučaju kada se one takođe nalaze na bezbednom računarskom sistemu.

Svaki objekat ili kontejner koji je obezbeđen bravom na šifru mora imati evidenciju pristupa (u kojoj se beleži ime, datum i vreme ulaska) postavljenu na vidnom mestu na vratima.

9.8.3 Ulazak u zone skladišta oružja

Pristup skladišnim zonama omogućen je samo nadležnim licima.

U svim zonama gde je uskladišteno malokalibarsko i lako oružje primenjuje se stroga kontrola pristupa zaposlenih i vozila.

Osoblje zaposleno i stacionirano u zoni skladišta oružja, i koje na osnovu svojih dužnosti ima pristup oružju, može dobiti stalno ovlašćenje za to. Ovo ovlašćenje ostaje na snazi dokle god je zaposlenima neophodan pristup oružju radi obavljanja dužnosti. Evidenciju o takvim stalnim ovlašćenjima trajno zadržava telo nadležno za bezbednost oružja.

Službenicima koji nisu zaposleni i stacionirani u zoni skladišta oružja, potrebno je pisano ovlašćenje koje izdaje telo nadležno za bezbednost oružja prilikom svakog ulaska u zonu skladišta oružja. Organ zadužen za bezbednost oružja beleži i čuva na neograničeno vreme sledeće podatke.

a) ime, adresa i kontakt podaci;

b) radno mesto (funkcija);

c) razlog posete;

d) datum posete; i

e) vreme ulaska u i izlaska iz skladišne zone.

Vozila i lica koja ulaze i izlaze iz zone skladišta oružja treba povremeno da prođu kontrolu i pretres.

ISACS 05.20:2012(BCSM)V1.0


9.9 Infrastruktura fizičkog obezbeđenja zgrada i objekata

9.9.1 Zgrade

Konstrukcija jedne zgrade u kojoj je uskladišteno malokalibarsko i lako oružje (obično se naziva oružnica) mora biti dovoljno jaka kako bi se mogućnost nasilnog upada kroz zidove, preko krova/tavana, poda, prozora i vrata/kapija svela na najmanju moguću meru.

9.9.1.1 Zidovi

Zidovi oružnice treba da budu izgrađeni prema sledećim specifikacijama:

a) od punog armiranog betona minimalne debljine 250mm;

b) zidani prevezanom ciglom ili kamenom minimalne debljine 325mm; ili

c) sendvič zidovi od gustog armiranih betonskih blokova, cigle ili kamena, debljine najmanje 275mm, ne računajući šupljinu.

Konstrukcija treba da se sastoji od spoljašnjeg sloja debljine 100 mm i unutrašnjeg sloja minimalne debljine 175mm.

Postojeći zid od punog armiranog betona, zidan prevezanom ciglom ili kamenom ili sendvič zid, koji nije u skladu sa specifikacijama navedenim u tačkama od a) do c) potrebno je ojačati na jedan od sledećih načina:

d) povećati debljinu unutrašnjeg sloja da bi se dobio zid minimalne debljine 275mm; ili

e) u slučaju punog zida od prevezane cigle ili kamena, potrebno je dodati još vezivnog materijala na postojeću debljinu da bi se dobio zid minimalne debljine 325mm; ili

f) montiranje jakog unutrašnjeg ojačanja od žičane mreže debljine najmanje m 2,3mm, i minimalne gustine mreže 50mm x 20mm koja se pričvršćuje

1) bilo direktno na zid na razmacima od 300/400mm, i pričvršćuje podloškama od mekog čelika i posebnih ankera ili ankerom sa smolom (kotvom). Svaka tabla biće čeono spojena; ili

2) na čelični ugaoni okvir dimenzija najmanje 50mm x 50mm x 3mm sa poprečnim prečkama na razmacima od preko 1,2 m od centra kako bi se formirao kavez unutrašnje obloge (kostur).

9.9.1.2 Krov/plafon

Krov ili plafon oružnice trebalo bi da bude konstruisan prema sledećim specifikacijama:

a) od punog armiranog betona minimalne debljine 150mm, vezan za zidove. Kada se na ovaj način gradi krov zgrade, beton može imati određeni nagib radi lakšeg odvođenja vode. U tom slučaju debljina ivica krova ne sme biti manja od 120mm;

b) svod od cigle ili kamena koji pravi plafon od čvrstog materijala debljine najmanje 300 mm;

c) u slučaju da postoji krov/plafon:

Postojeći krov/plafon od armiranog betona ili svod od cigle ili kamena koji ne ispunjava zahteve navedene u tačkama od a) do c) trebalo bi ojačati na jedan od sledećih načina:

d) ojačanjem od armiranog betona kako bi se dobila izdržljivost ekvivalentna onoj navedenoj u tački a); ili

ISACS 05.20:2012(BCSM)V1.0


e) postavljanjem jakog unutrašnjeg žičanog ojačanja debljine od najmanje 4,5 mm i maksimalne gustine mreže 50mm x 20mm, koja je pričvršćena za I-nosače pomoću podloški ili posebnih čeličnih pričvrsnica veličine najmanje 10 koji ulaze u drvo na dubini od najmanje 60mm i ne na više od 300mm. Ojačanje treba tako postaviti da mreža, kada dosegne do ivica plafona/krova bude

1) savijena i pričvršćena za zidove pomoću građevinskih ili drugih jakih pričvrsnica; ili

2) zavarena na čelični ugaoni ram koji je pričvršćen na zid pomoću građevinskih ili drugih jakih pričvrsnica.

9.9.1.3 Pod

Pod oružnice bi trebalo graditi prema jednoj od sledećih specifikacija:

a) od punog armiranog betona minimalne debljine 150mm, vezanog za zidove. Kada je armirani beton deo poda i u drugim prostorijama, debljina treba da bude onolika koliko je neophodno za odgovarajuću čvrstinu veze između zidova i poda oružnice; ili

b) svod od cigle ili kamena za pod od čvrstog materijala debljine najmanje 300mm; ili

c) u slučaju da već postoji pod od betona, cigle ili kamena, potrebno je ojačati ga kako bi se zadovoljili zahtevi navedeni u tačkama a) i b); ili

d) u slučaju da postoji viseći drveni pod:

1) potrebno je staviti podni pokrivač od čeličnog lima debljine najmanje 3mm, koji se pričvršćuje za nosače poda zavrtnjima veličine minimum 10 koji prodiru u pod najmanje 60mm i ne na više od 300 mesta; ili

2) postavljanje jakog unutrašnjeg žičanog ojačanja debljine najmanje 2,3mm i maksimalne gustine mreže 50mm x 20mm. Table treba prekriti drvenim podom debljine najmanje 18mm koji se pričvršćuje za nosače poda šrafovima veličine najmanje 10 mm koji prodiru u gredu najmanje 60mm i ne na više od 300 mesta. Kada dođe do ivice podam mreža treba da se presavije i pričvrsti za zidove pomoću građevinskih ili drugih jakih pričvrsnica ili zavari na uglasti čelični ram koji je pričvršćen za zid pomoću građevinskih ili drugih jakih pričvrsnica.

Bilo kakvo prilagođavanje postojećih podova ne sme dovesti u pitanje jačinu konstrukcije, drvene delove ili nosače.

9.9.2 Vrata i kapije

Vrata i kapije koja omogućavaju pristup zonama u kojima se čuva malokalibarsko i lako oružje moraju biti dovoljno čvrsta da spreče nasilan ulazak. Drugim rečima,

a) vrata treba da budu napravljena od čelika ili punog drveta sa čeličnim elementima na spoljašnjoj strani;

b) okviri vrata i kapije treba da budu čvrsto ankerisani kako bi se sprečilo otvaranje reze podizanjem ili krivljenjem rama;

c) šarke na vratima i kapiji trebalo bi da se nalaze sa unutrašnje strane i da imaju fiksan osigurač ili rešenje ekvivalentno tome;

d) vrata i kapija moraju biti obezbeđeni visokobezbednim katancima.

Dodatna uputstva o izdržljivosti i zahtevima u pogledu vrata, kapija i drugih građevinskih komponenti dostupni su u:

ISACS 05.20:2012(BCSM)V1.0


e) ISO 8271, Krila vrata – utvrđivanje otpora na pritisak čvrstog tela; i

f) LPS1175, Specifikacija za testiranje i klasifikaciju izdržljivosti građevinskih komponenti na pokušaj provale, jakih tačaka i sigurnosne ograde.

9.9.3 Prozori

Prozori i drugi otvori na objektima skladišta oružja moraju da budu što manji i moraju da budu opremljeni sigurnosnim šipkama ili rešetkama sa odgovarajućim bravama.

9.9.4 Brave i katanci

Brave i katanci koji se koriste na vratima i kapijama objekata za skladištenje oružja treba da budu u skladu sa EN 12320, Građevinski okov – katanci i prateća oprema – zahtevi i metode testiranja.

9.9.5 Sistemi za detekciju neovlašćenog ulaza

Zgrade i konstrukcije za skladištenje malokalibarskog i lakog oružja treba da budu opremljene odgovarajućim sistemima za detekciju upada. Ove sisteme treba postaviti na sva vrata, prozore i druge otvore. Mogu se takođe koristiti i sistemi za detekciju pokreta ili vibracije.

9.9.5.1 Registrovanje alarma i vreme reagovanja

Svi signali koje šalju sistemi za detekciju upada trebalo bi da se primaju u centralnoj stanici za kontrolu ili praćenje odakle se može poslati interventni tim. Interventni tim bi trebalo da bude u stanju da stigne na mesto gde se aktivirao alarm najkasnije 15 minuta od aktiviranja.

9.9.5.2 Evidencija i testovi

Trebalo bi voditi svakodnevnu evidenciju o svim primljenim signalima alarma. Ovu evidenciju trebalo bi redovno pregledati kako bi se ustanovili i ispravili eventualni problemi u vezi sa pouzdanošću sistema za detekciju upada. Svakodnevna evidencija treba da sadrži informacije o

a) uzroku alarma (npr., neovlašćeni upad, pad sistema, smetnje prouzrokovane vetrom, životinjama itd.);

b) datumu, vremenu i lokaciji alarma;

c) osoblju koje je učestvovalo u intervenciji; i

d) akciji koja je preduzeta kao reakcija na alarm.

Sistemi za detekciju upada trebalo bi da budu podrobno testirani najmanje na svaka 3 meseca kako bi se obezbedilo pravilno funkcionisanje senzora alarma, kao i ostalih komponenti sistema.

9.9.6 Police za skladištenje oružja

Celokupno malokalibarsko i lako oružje unutar zona za skladištenje oružja koje nije spakovano u transportne sanduke ili druge kontejnere treba čuvati pojedinačno na policama u skladištu oružja radi lakšeg brojanja, upravljanja zalihama i otkrivanja krađe.

U zonama za skladištenje oružja koje nisu opremljene sistemima za otkrivanje neovlašćenog ulaska (videti tačku 9.9.5), oružje treba vezati za policu lancima ili čeličnim sajlama i obezbediti katancima.

Police za skladištenje oružja, koje se mogu lokalno proizvesti, treba da budu konstruisane i postavljene tako da se spreči lako odnošenje cele police. Treba koristiti vijke da se police pričvrste za zid i/ili pod i treba ih tačkasto zavariti ili na drugi način pričvrstiti kako bi se sprečilo njihovo lako skidanje.

ISACS 05.20:2012(BCSM)V1.0


9.10 Fizičko obezbeđenje infrastrukture perimetra

9.10.1 Fizičko obezbeđenje strukture perimetra

9.10.1.1 Opšte informacije

Svi objekti koji se koriste za čuvanje malokalibarskog ili lakog oružja moraju biti ograđeni ogradom ili zidom kako bi postojala barijera i kako bi se utvrdila granica zaštićene ili ograničene zone.

Nivo zaštite koji obezbeđuje ograda ili zid zavisi od njihove visine, tipa konstrukcije i materijala koji se koristi za povećanje performanse ili efikasnosti (npr. dodatak na vrhu ograde/zida, sistem za detekciju upada – PIDS5, osvetljenje ili video nadzor).

Tip ograde koja se koristi treba da odgovara vrsti opasnosti sa kojom se objekat suočava (npr. terorizam, kriminal, vandalizam itd.).

Ograde se rangiraju od klase 1 do klase 4, u zavisnosti od nivoa zaštite koji pružaju, pri čemu ograda 1. klase pruža najmanji, a ograda klase 4 pruža najviši nivo zaštite.

Delotvornost bilo koje bezbednosne barijere u velikoj meri zavisi od nivoa bezbednosti na tačkama ulaska. Kapije se konstruišu, u najmanju ruku, prema istom bezbednosnom standardu kao i ograda kroz koju se obezbeđuje pristup; pored toga, stroga kontrola pristupa mora biti na snazi sve vreme.

Broj pristupnih kapija za pešake i vozila kroz ogradu perimetra mora biti svedena na minimum, u skladu sa operativnim potrebama.

Znakove treba staviti na vidno mesto na svim prilazima perimetru, kako bi se neovlašćenim licima dalo do znanja da prilaze zabranjenoj zoni kojoj nije dozvoljeno pristupati. U zavisnosti od slučaja, takvi znakovi treba da ukažu i na prisustvo naoružanih stražara i pasa čuvara.

9.10.1.2 Sigurnosna ograda 1. klase

Sigurnosna ograda 1. klase pruža minimalni nivo bezbednosti i mora biti visoka najmanje 1,5 m. Namenjena je isključivo da označi granicu i može da zadrži uljeza samo na kratko.

NAPOMENA Slika (desno) prikazuje standardnu ogradu BS 1722, Deo 10, visine otprilike 2,9m, od pletene žice i sa bodljikavom žicom na vrhu. Stubovi koji drže ogradu mogu biti od armiranog betona ili od cevi od čelika. Žičana ograda nije pogodna za postavljanje sistema za detekciju upada zbog prirode svoje konstrukcije.

Slika 1: Sigurnosna ograda 1. klase

5 prim. prev. eng. PIDS – perimeter intrusion detection system

ISACS 05.20:2012(BCSM)V1.0



Sigurnosna ograda 2. klase je ograda koja nudi određeni nivo otpornosti na penjanje ili pokušaj upada nedovoljno veštog uljeza koji koristi materijal i opremu za upad pogodnu za nošenje.

Sigurnosna ograda 2. klase trebalo bi da ima podršku drugih sigurnosnih sistema, kao što su PIDS sistem i video nadzor. NAPOMENA Na slici (desno) prikazana je standardna ograda u skladu sa BS 1722, Deo 10. Visoka je 2,9 m i napravljena od varene žice sa bodljikavom žicom na vrhu.



Sigurnosna ograda 3. klase je ograda koja pruža srednji stepen zaštite i može da odvrati i oteža upad spretnog uljeza koji ima ograničen broj alatki. Dizajn i konstrukcija ograde obezbeđuju izdržljivost na pokušaje penjanja i provale. Sigurnosna ograda 3. klase nudi dobru ravnotežu između usporavanja pokušaja upada i cene.

Sigurnosna ograda 3. klase trebalo bi da ima podršku drugih sigurnosnih sistema kao što su PIDS sistem i video nadzor.

NAPOMENA Na slici (desno) prikazana je varena mreža koja pruža srednji stepen zaštite. Ova ograda je u skladu sa BS 1722, Deo 14. Ograda je visoka 4m i ima spiralnu bodljikavu žicu na vrhu. Žičana zavarena mreža ima male otvore kako bi se sprečilo penjanje i sečenje ograde.



Sigurnosna ograda 4. klase predstavlja visoko bezbednosnu barijeru koja je konstruisana tako da može da odvrati pokušaj upada veštog, odlučnog i dobro opremljenog uljeza. Projektovana je i konstruisana tako da nudi visok stepen otpora na penjanje i provalu.

Ograda 4. klase ima podršku drugih sistema za bezbednost perimetra, kao npr. video nadzor i sistem za detekciju upada.

Sigurnosna ograda 4. klase pruža najviši stepen zaštite i ometanja uljeza, ali je njeno montiranje skupo.

NAPOMENA Na slici (desno) prikazana je ograda od varene mreže koja pruža visok stepen zaštite. Ova ograda je u skladu sa BS 1722, Deo 14. Ograda je visoka 4,8m i ima spiralnu bodljikavu žicu na vrhu. Varena mreža ima male otvore i ima dodatni deo visok do 3m.


ISACS 05.20:2012(BCSM)V1.0


9.10.1.6 Čistine

Treba formirati i održavati zone u kojima nema vegetacije u prečniku od najmanje 4 m unutar sigurnosne ograde, i 10 m izvan nje (ukoliko to dozvoljava veličina imanja).

9.10.1.7 Sistem za odvođenje vode

Kanalizacione i vodovodne cevi koje prolaze kroz sigurnosnu ogradu perimetra ne smeju imati poprečni presek veći od 0,25m2.

Pristup kanalizacionim i vodovodnim cevima koje imaju poprečni presek veći od 0,25 m2 mora biti blokiran na oba kraja sigurnosnim šipkama ili rešetkama.

9.10.1.8 Osvetljenje perimetra

Spoljašnje i unutrašnje osvetljenje perimetra mora biti dovoljnog intenziteta da omogući čuvarima otkrivanje pokušaja upada.

Sve tačke pristupa perimetru moraju biti direktno osvetljene odozgo.

Prekidači za svetlo postavljaju se tako da budu dostupni samo ovlašćenom osoblju.

Za visoko-rizične lokacije i skladišta oružja velike vrednosti moraju se koristiti rezervni automatski generator i sistem napajanja.

Sistem za osvetljavanje perimetra treba da se nalazi unutar sigurnosne ograde jer će time biti otežana njegova sabotaža ili uništenje. Svetlost treba da bude uperena delimično ka spoljašnjosti kako bi se poboljšala vidljivost noću za čuvare unutar perimetra, a omela vidljivost za lica izvan perimetra.

9.10.2 Sistemi za otkrivanje upada u zonu perimetra (PIDS)

Sistem za otkrivanje upada u perimetar je opšti termin koji obuhvata širok spektar tehnologija dizajniranih da obezbede sistem za rano upozorenje na pokušaj upada u obezbeđenu zonu.

Svi sistemi za otkrivanje treba da uspostave ravnotežu između sposobnosti otkrivanja (osetljivosti) i stope neželjenih ili slučajnih aktiviranja alarma. Po svojoj prirodi PIDS sistemi su dizajnirani tako da mogu funkcionisati u manje povoljnim okruženjima u poređenju sa internim sistemima za otkrivanje upada (videti tačku 9.9.5).

Ograde perimetra oko zgrada i objekata za skladištenje malokalibarskog i lakog oružja trebalo bi da budu opremljene odgovarajućim PIDS sistemima. Svi signali alarma koje šalju ovi sistemi se primaju u centralnoj stanici za kontrolu ili praćenje iz koje se može poslati jedinica za reagovanja. Jedinica za reagovanje trebalo bi da bude u stanju da stigne do mesta gde se aktivirao alarm najkasnije 15 minuta po njegovom aktiviranju.

Adekvatnost i efikasnost određenih PIDS sistema zavisiće ne samo od unutrašnjih karakteristika tehnologije koja se koristi, već i od operativnih potreba, konkretnih uslova lokacije na kojoj se postavlja ovaj sistem i drugih ograničenja za njegovo funkcionisanje. Iz tog razloga trebalo bi potražiti uskostručni savet pre nabavke PIDS sistema.

PIDS sistem ne funkcioniše izolovano, već kao deo integralnog sigurnosnog sistema, i obuhvata mere tehničkog obezbeđenja kao što su

a) ograde i zidovi,

b) sistemi video nadzora,

c) osvetljene perimetra i

d) integracija sa bezbednosnim procedurama lokacije i čuvarske službe.

ISACS 05.20:2012(BCSM)V1.0


9.10.2.1 Vrste PIDS sistema

Moguće je postaviti više PIDS sistema, uključujući

a) ukopane sisteme za otkrivanje upada;

b) sisteme koji se montiraju na ogradu;

c) sistemi sa električnom ogradom;

d) FET sisteme;

e) sisteme za praćenje kontinuiteta;

f) samostalne sisteme;

g) sisteme sa zategnutom žicom; i

h) sigurnosne sisteme za zaštitu objekata.

Imajući u vidu asortiman sistema i promenljivost njihovog korišćenja, nije realno vršiti procenu troškova dok se ne utvrde zahtevi u pogledu sistema.

9.10.2.2 PIDS evidencija i testovi

Evidenciju o PIDS sistemima i njihovom testiranju treba vršiti u skladu sa tačkom 9.9.5.2.

9.10.3 Sistemi video nadzora

Video nadzor se može koristiti radi povećanja efektivnog opsega i površine terena koji nadziru radnici obezbeđenja, čime se potrebe za ljudstvom svode na najmanju moguću meru.

Dostupna je tehnologija koja može da omogući kako dnevni nadzor, tako i nadzor pri slabom osvetljenju i noćni nadzor. Međutim, takvu tehnologiju ne bi trebalo koristiti kao zamenu za odgovarajući broj fizički prisutnih pripadnika obezbeđenja.

Sistemi video nadzora, obično sistem obezbeđenja sa analognim video kamerama, se koriste

a) na svim kapijama, vratima, perimetru i u unutrašnjosti objekata za skladištenje oružja;

b) radi konstantnog praćenja u realnom vremenu; i

c) radi snimanja aktivnosti i ponovnog gledanja snimaka u slučaju gubitka ili krađe.

Postojeća tehnologija sistema kamera, pored koje se može primeniti čitav spektar različitih tehnologija za prenos podataka, obuhvata

d) tehnologije za normalnu vidljivost;

e) tehnologije za slabu vidljivost; i

f) infracrvene tehnologije.

Zahtevi tačke 9.9.5.2 u vezi sa evidentiranjem i testiranjem odnose se i na sisteme video nadzora.

ISACS 05.20:2012(BCSM)V1.0


9.10.4 Patrole i psi

Čuvar ili jedinica za reagovanje (vojne, policijske ili službe civilne zaštite) trebalo bi da proveravaju bezbednost skladišta oružja i van radnog vremena objekta, kako u redovnim propisanim intervalima tako i nasumično. Te provere treba beležiti, a evidenciju čuvati najmanje 90 dana.

Radnici obezbeđenja treba da budu adekvatno obučeni i opremljeni za obavljanje dužnosti u skladu sa odgovarajućim standardnim operativnim procedurama.

Kao podrška čuvarima i jedinici za reagovanje, mogu se koristiti obučeni psi.

10 Fizičko obezbeđenje (jedinica za skladištenje)


Za čuvanje manjeg obima malokalibarskog i lakog naoružanja na lokalnom nivou (npr. u policijskim stanicama, vojnim kasarnama ili proizvodnim objektima) potrebni su drugačiji sistemi zaštite od onih navedenih u tački 9 koji se odnose na skladišta većih razmera.

NAPOMENA Fizičku bezbednost oružja na nivou jedinice u policijskim stanicama i vojnim kasarnama olakšava činjenica da je taj objekat kompaktniji, da u njemu obično ima ljudi 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji, da je prisutno brojnije osoblje (često naoružano) i da takvi objekti već imaju uspostavljene bezbednosne sisteme za kontrolu pristupa.

Fizičku bezbednost naoružanja u takvim okolnostima treba ostvariti korišćenjem oružnice, sigurne prostorije ili, u slučaju manjih lokacija, sigurnosnog ormara.

10.2 Oružnice

Oružje se može čuvati u posebnoj zgradi oružnice u okviru perimetra jedinice o kojoj je reč. Uputstva za izgradnju oružnica mogu se naći u stavovima 42-75 Aneksa A Priručnika o obezbeđenju vatrenog oružja Velike Britanije6 ili u drugim relevantnim nacionalnim ili regionalnim smernicama i standardima.

10.3 Sigurnosne prostorije

Oružje se može čuvati u sigurnoj prostoriji unutar zgrade jedinice. Uputstva o izgradnji sigurnosnih prostorija mogu se naći u stavovima 29-41 Aneksa A Priručnika o obezbeđenju vatrenog oružja Velike Britanije ili u drugim relevantnim nacionalnim ili regionalnim smernicama i standardima.

10.4 Sigurnosni ormari

Oružje se može čuvati u sigurnosnim ormanima unutar zgrade jedinice. Uputstva o konstrukciji sigurnosnih ormana mogu se naći u BS7558, Specifikacija za ormare za čuvanje oružja, i u Aneksu C Priručnika o obezbeđenju vatrenog oružja Velike Britanije ili u drugim relevantnim nacionalnim ili regionalnim smernicama i standardima.

6 http://www.homeoffice.gov.uk/publications/police/operational-policing/firearms-handbook-2005/firearms-security-handbook?view=Binary

ISACS 05.20:2012(BCSM)V1.0


11 Evidencija o oružju

11.1 Upravljanjem stanjem na zalihama

11.1.1 Opšte informacije

Upravljanje stanjem na zalihama je od fundamentalnog značaja za upravljanje zalihama oružja. Ono doprinosi otkrivanju gubitka ili krađe oružja sa skladišta i olakšava identifikaciju i odlaganje viška oružja. Efikasno upravljanje stanjem na zalihama treba da bude prioritet za sve države.

Radi ostvarivanja celovitog i delotvornog programa upravljanja zalihama oružja, nacionalni organi (uz pomoć proizvođača u slučaju proizvodnje oružja) treba da utvrde

a) količinu oružja u okviru nacionalne zalihe;

b) detaljne informacije o oružju, u skladu sa tačkom 11.1.3;

c) fizičku lokaciju zaliha oružja;

d) stanje zaliha oružja; i

e) oznaku oružja (videti kategorije navedene u tački 6).

Navedene informacije potrebno je uneti u nacionalnu bazu podataka, koje potom obrađuje i kontroliše imenovani nacionalni organ. Ovo će omogućiti nacionalnim organima da nadziru

f) pojedinačne lokacije zaliha oružja;

g) buduće potrebe za nabavkom i isporukom oružja;

h) prenos oružja; i

i) zahteve za odlaganje oružja.

To čini osnovu delotvornog sistema upravljanja zalihama oružja, po mogućstvu u okviru jedne centralizovane baze podataka koja prikuplja i organizuje sve informacije o stanju na zalihama oružja.

11.1.2 Podela nadležnosti

Treba uspostaviti sistem međusobne kontrole kako bi se osiguralo da članovi osoblja koji učestvuju u upravljanju zalihama malokalibarskog i lakog oružja nemaju istovremeno nadležnosti koje će im olakšati da kradu ili na drugi način prisvoje oružje dok istovremeno prikrivaju tu zloupotrebu.

a) isti članovi osoblja ne treba istovremeno da budu nadležni za funkcije čuvanja, evidentiranja i kontrole;

b) članovi osoblja nadležni za fizičku proveru prenosa oružja ne treba da budu nadležni za sastavljanje fizičke evidencije prenosa oružja;

c) članovi osoblja nadležni za evidenciju oružja ne treba da učestvuju u proveri stanja zaliha bez direktnog nadzora osoblja koje čuva oružje;

NAPOMENA Ovom procedurom se obezbeđuje da osoblje koji se pridržava zakonskih propisa bude bolje zaštićeno od krivice u slučaju gubitka ili krađe.

d) Potrebno je vršiti redovne eksterne revizije zaliha oružja angažovanjem nezavisnih tela.

ISACS 05.20:2012(BCSM)V1.0


11.1.3 Lokalna evidencija o oružju

Na svakom skladištu oružja potrebno je voditi evidenciju koja će sadržati sledeće informacije o svakom komadu oružja sa skladišta:

a) marka;

b) model;

c) kalibar;

d) serijski broj;

e) zemlja proizvodnje ili poslednji uvoznik;

f) jedinica koja trenutno drži to oružje i njena lokacija;

g) datum unosa u evidenciju;

h) datum prenosa na drugo skladište;

i) beleška o modifikacijama i/ili popravkama; i

j) ukupna količina oružja, razvrstana prema tipu.

Evidencija o oružju treba da bude u elektronskoj formi, ali može se čuvati i u štampanoj formi.

Bez obzira na format u kojem se čuva, evidencija o oružju mora imati rezervnu kopiju. Rezervne kopije bi trebalo da budu i u elektronskoj i u štampanoj formi, ali mogu biti i samo u štampanoj formi.

Bez obzira na format rezervnih kopija, one se moraju čuvati odvojeno od originala i jedna od druge kako bi se sprečio gubitak svih podataka u slučaju krađe, požara itd., i to u prostorijama za vođenje evidencije o oružju.

Evidencija o oružju čuva se na neodređeno vreme, ali najmanje 20 godina nakon prodaje, prenosa, uništenja ili onesposobljavanja oružja.

NAPOMENA 1 ’DREAM’ softver paket UNDP-a sadrži osnovne funkcije za vođenje evidencije o oružju.

NAPOMENA 2 Sistem registracije i upravljanja oružjem SEESAC-a/UNDP-a bivše Jugoslovenske Republike Makedonija (BJRM) je posebno osmišljen za vođenja evidencije o oružju i registracije na nacionalnom nivou. On je dizajniran tako da se može lako prilagoditi (uključujući i promene jezika) za upotrebu u bilo kojoj državi. Takođe može da se integriše u Integrisani balistički identifikacioni sistem (IBIS, videti tačku 11.1.4).

11.1.4 Forenzička evidencija

Svako vatreno oružje ostavlja jedinstvene mikroskopski male otiske na površinama ispaljenih metaka i čaura, drugim rečima, balističke otiske. Moderna balistička tehnologija omogućava da se u roku od nekoliko sati razmene i uporede na hiljade balističkih otisaka uz pomoć sledećih sistema.

11.1.4.1 Integrisani balistički identifikacioni sistem (IBIS)

Kao deo evidencije o oružju može se voditi forenzička evidencija za svaki komad oružja u nacionalnim zalihama. Integrisani balistički identifikacioni sistem (IBIS) se koristi za dobijanje takve evidencije i može biti moćno sredstvo u borbi protiv oružanog kriminala.

NAPOMENA IBIS se koristi za lasersko skeniranje potrošenih metaka i čaura. Ovaj sistem digitalno beleži jedinstvene tragove na svakom metku/čauri koje napravi izolučena cev, udarna igla i ekstraktor. Kada se prilikom uviđaja pronađu meci ili čaure, oni se laserski skeniraju uz pomoć IBIS-a, koji sadrži spisak, poređan prema statističkoj verovatnoći, podataka iz baze podataka IBIS-a koji se poklapaju sa metkom/čaurom sa pomenutog

ISACS 05.20:2012(BCSM)V1.0


uviđaja. IBIS je posebno moćno sredstvo koje postaje sve efikasnije kako se baza podataka proširuje. Sistem omogućava razmenu podataka sa drugim državama koje takođe koriste IBIS, i na taj način olakšava prekogranične krivične istrage. Sistem garantuje zaštitu podataka, jer je svaki zapis koji se odnosi na određeno oružje/metak/čauru zaštićen jedinstvenom identifikacionom šifrom (barkodom). Podaci o licima na koje se odnosi ta šifra čuvaju se u posebnoj bazi podataka. Administrativne procedure zahtevaju sudsko odobrenje pre nego što se jedan barkod poveže sa određenim pojedincem.

11.1.4.2 Balistička informaciona mreža INTERPOL-a (IBIN)

Balistička informaciona mreža INTERPOLA (IBIN) je platforma Međunarodne kriminalističke policijske organizacije (INTERPOL) za međunarodnu razmenu i upoređenje balističkih podataka velikih razmera. Ona povezuje države članice ili teritorije koje koriste tehnologiju Integrisanog balističkog identifikacionog sistema (IBIS).

Kao što podaci o otiscima prstiju mogu povezati krivično delo i kriminalce širom sveta, isto se može postići i međunarodnom razmenom balističkih podataka. IBIN može da ukaže na veze između odvojenih zločina koje bi inače prošle nezapaženo. Sa vremenom se očekuje da će analiza razmenjenih balističkih podataka otkriti trase nezakonite trgovine oružjem i pružiti policiji ključne informacije o krijumčarima vatrenog oružja i drugim nasilnim kriminalcima.

11.1.5 Upravljanje skladištem

Svakodnevno upravljanje skladištem se vrši na osnovu tipa jedinice, organizacije i lokalnih procedura. Trebalo bi, međutim, imati na umu sledeće opšte stavke:

a) oružje treba skladištiti zajedno prema vrsti, jer to olakšava proces upravljanja stanjem na zalihama;

b) određene delove (npr. mehanizam za bravljenje, rukohvat itd.) trebalo bi čuvati odvojeno od oružja u slučaju dugoročnog skladištenja; i

c) brave/katanci koji obezbeđuju sanduke, kontejnere, ormane, police itd. koji sadrže oružje trebalo bi lepiti zvaničnom trakom koja otkriva svako neovlašćeno rukovanje li drugim materijalima, kako bi se smanjila potreba za njihovim otvaranjem tokom provere zaliha (videti tačku 11.1.7).

11.1.6 Izdavanje oružja

Samo ovlašćena lica smeju da iznose lako i malokalibarsko oružje iz zona skladišta.

Neophodno je izraditi i primeniti sistem za pouzdano utvrđivanje i potvrđivanje identiteta lica ovlašćenih da iznose oružje iz zona skladištenja.

Takav sistem treba da sadrži i registar ili dnevnik koji se lako može unakrsno povezati sa evidencijom o oružju u kojoj se beleže, u najmanju ruku, sledeće informacije:

a) ime i potpis pojedinca koji iznosi oružje;

b) datum i vreme izdavanja i vraćanja oružja;

c) marka, model i serijski broj oružja koje je izneto i vraćeno; i

d) svrha iznošenja oružja.

11.1.7 Provere zaliha

Sadržaj zaliha oružja se mora redovno proveravati i upoređivati sa lokalnom evidencijom (videti tačku 11.1.3). Drugim rečima,

a) potrebno je izvršiti fizičku proveru zaliha kao i tipa oružja,

ISACS 05.20:2012(BCSM)V1.0


1) svakodnevno kada se radi o skladištu manjih razmera (videti tačku 10), i

2) svake nedelje kada se radi o skladištu većih razmera (videti tačku 9);

b) potrebno je vršiti fizičku proveru zaliha prema serijskom broju na minimum 10% oružja na zalihama

1) svakodnevno kada se radi o skladištu manjih razmera, i

2) svake nedelje kada se radi o skladištu većih razmera;

c) potrebno je vršiti fizičku proveru 100% zaliha prema količini, tipu i serijskom broju

1) svakih 6 meseci, bez obzira na količinu oružja na skladištu, i

2) uvek kada se vrši trajna primopredaja ključeva između odlazećeg i novog ključara; (videti tačku 9.8.1).

11.2 Prijavljivanje gubitaka i istraga

Svaki gubitak ili krađa oružja mora se odmah prijaviti nadležnom organu, koji treba da pokrene nezavisnu istragu koju sprovodi lice ili organizacija koji nisu u vezi sa sistemom upravljanja oružjem.

Potrebno je sačiniti izveštaj o istrazi, koji bi sadržao sledeće informacije:

a) Identitet oružja, uključujući i

1) marku,

2) model,

3) kalibar,

4) serijski broj i

5) zemlju proizvodnje ili poslednji uvoznik;

b) datum, lokaciju i jedinicu o kojoj je reč;

c) opis okolnosti pod kojim se desio gubitak;

d) obrazloženje gubitka (npr. nemar, krađa itd.);

e) preduzete disciplinske i/ili mere krivičnog gonjenja;

f) preporuke za sprečavanje ponovnog događanja slučaja;

g) datum i mesto pronalaska oružje (ako je to slučaj);

h) opis okolnosti pod kojima je pronađeno oružje (ako je primenjivo).

Identitet izgubljenog ili ukradenog oružja, kao što je prethodno navedeno u stavki (a), evidentira odgovarajući nacionalni organ i čuva tu evidenciju najmanje 20 godina kako bi se olakšala pravovremena identifikacija u slučaju pronalaženja oružja.

Prilikom vršenja korekcija stanja na zalihama, nijedan gubitak oružja se ne sme pripisati neslaganju u evidenciji ili popisu ukoliko se istragom ne utvrdi da gubitak nije bio rezultat krađe.

ISACS 05.20:2012(BCSM)V1.0


12 Utvrđivanje viška zaliha


Isključivo je pravo država da odrede vrste i količina malokalibarskog i lakog oružja koje je potrebno njihovim snagama bezbednosti za ostvarivanje unutrašnje i spoljašnje bezbednosti.

Nacionalne zalihe malokalibarskog i lakog oružja se moraju redovno kontrolisati u cilju određivanja tipova i količine oružja koje je postalo višak u odnosu na nacionalne potrebe.

Viškom zaliha smatra se funkcionalno malokalibarsko i lako oružje (uključujući i njegove delove, sklopove i municiju) u nacionalnim zalihama koje više nije potrebno oružanim službama države za osiguranje unutrašnje i spoljne bezbednosti.

Oružje za koje se utvrdi da je višak u odnosu na nacionalne potrebe trebalo bi

a) zvanično proglasiti viškom u odnosu na nacionalne potrebe;

b) evidentirati u evidenciji o oružju kao višak u odnosu na nacionalne potrebe (videti tačku 11.1.3) i u nacionalnoj bazi podataka (videti tačku 11.1.1);

c) povući iz upotrebe;

d) skladištiti odvojeno (videti tačku 6); i

e) uništiti u skladu sa ISACS 05.50, Uništavanje: oružje.

12.2 Kriterijumi planiranja

Nacionalne strategije ili politike odbrane i bezbednosti treba da obezbede osnovne pretpostavke za planiranje kojima se utvrđuju vojni, policijski bezbednosni zadaci, operativni koncepti, a stoga i veličina, organizaciona struktura i potrebe snaga bezbednosti.

Do viškova zaliha može doći i treba ih identifikovati u slučaju

a) kad dođe do značajnih izmena nacionalne strategije ili politike bezbednosti i odbrane (na primer, usled promena u pogledu pretnji, političkog ili finansijskog ambijenta, tehnologije, itd.);

b) kad reforma sektora bezbednosti uključuje restrukturiranje i/ili racionalizaciju organizacija koje uobičajeno imaju oružje;

c) kad se izvrše značajne organizacione promene u snagama bezbednosti;

d) kad naoružanje ne odgovara željenim potrebama u pogledu učinka;

e) kad usled programa ponovnog opremanja, naoružanje zastareva ili je postalo zastarelo ili

f) kad nabavka oružja nije zasnovana na jasnim parametrima za opremanje snaga bezbednosti.

12.3 Parametri za opremanje snaga bezbednosti

Prilikom utvrđivanja tipova i količina malokalibarskog i lakog oružja koje je potrebno u nacionalnim zalihama, potrebno je koristiti sledeće parametre:

a) broj pripadnika snaga bezbednosti koji koriste malokalibarsko i lako oružje;

b) organizacija snaga bezbednosti;

c) potrebe snaga bezbednosti za opremom, na osnovu zahteva kapaciteta;

ISACS 05.20:2012(BCSM)V1.0


d) trenutne količine malokalibarskog i lakog oružja u posedu i njihova efikasnost za buduće zadatke (npr. da li se operativno oružje može preneti u oružje za rezerviste?); i

e) raspoloživa finansijska sredstva.

12.4 Izračunanje potreba za oružjem

Izračunavanje potreba za malokalibarskim i lakim oružjem može se zasnivati na matrici iz Aneksa B, premda će države morati da izmene i dopune ovu matricu kako bi se obuhvatile određene vrste oružja i nivoe faktora povećanja.

13 Transport oružja

13.1 Opšti zahtevi bezbednosti

Sledeće opšte principe treba primenjivati prilikom prevoza malokalibarskog i/ili lakog oružja:

a) Pre svake operacije prevoza potrebno je uraditi procenu rizika za određenu pošiljku kako bi se utvrdio traženi nivo bezbednosti. Sledeće informacije je potrebno razmotriti prilikom procene rizika:

1) količina oružja koje se prevozi;

2) tipovi oružja koje se prevozi;

3) dužina vremena tokom kojeg će oružje biti u prevozu;

4) koliko puta će biti potrebno utovariti/istovariti/pretovariti/ oružje; i

5) očekivani incidenti narušavanja bezbednosti duž planirane transportne rute, na osnovu prethodnog iskustva i analize preovlađujuće situacije.

b) Ne smeju se koristiti usluge prevozničkih agencija, avio-linija, preduzeća za drumsku ili železničku vuču ili brodski prevoz ukoliko

1) su navedeni u izveštajima grupe za praćenje Komiteta za sankcije UN-a, ili

2) nacionalnim organima poznato da su ranije bile povezane sa nezakonitom trgovinom malokalibarskim ili lakim naoružanjem ili drugom nezakonitom trgovinom;

c) ako se za drumski, pomorski, železnički ili vazdušni prevoz oružja angažuju civilni ugovarači, potrebno je unapred ustanoviti procedure za odobrenje, obezbeđenje, praćenje i pregled (1) svakog pojedinačnog transporta i (2) samih ugovarača.

d) oružje treba prevoziti odvojeno od municije;

e) kutije ili sanduke koji sadrže malokalibarsko i lako oružje potrebno je obezbediti i zapečatiti pre utovara u transportne kontejnere (npr. teretne kontejnere, kamione itd.);

f) oružje se prevozi u zaključanim i zapečaćenim transportnim kontejnerima. Brave na takvim kontejnerima moraju ispunjavati zahteve tačke 9.9.3;

g) kontejneri za naoružanje koji se otvaraju sa kraja ili sa boka postavljaju se tako da su im vrata okrenuta jedna prema drugima tokom prevoza (tj. kraj prema kraju odnosno bok prema boku);

h) pošiljke se moraju proveravati prilikom prijema a, gde je to moguće, i tokom tranzita kako bi se obezbedilo da brave i pečati kontejnera ostanu netaknuti. Ukoliko se ustanove tragovi krađe,

ISACS 05.20:2012(BCSM)V1.0


diranja ili oštećenja, potrebno je odmah izvršiti proveru količine da bi se utvrdilo da li nešto nedostaje, u skladu sa tačkom 11.2;

i) oružje koje se prevozi zajedno sa drugom robom stavlja se u zadnji deo kontejnera, iza predmeta koji nisu osetljivi, kako bi se smanjila verovatnoća krađe.

13.1.1 Drumski transport

Drumski prevoz malokalibarskog i lakog oružja može da se obavlja obeleženim ili neobeleženim vojnim vozilima (uključujući i oklopna vozila) ili ga mogu obavljati civilni prevoznici.

Civilni prevoznici treba da budu opremljeni sistemima zaštite (npr. alarmnim sistemima na vozilima i/ili elektronskim uređajima za praćenje u kutijama) i trebalo bi da ih prati policija ili čuvaju vojne ili snage bezbednosti, u zavisnosti od nalaza procene rizika (videti tačka 13.1(a)).

Transportne rute treba unapred isplanirati, a informacije o tim rutama treba tretirati kao tajne. Rute kojima idu redovni prevozi oružja između dve lokacije treba menjati i redovno preispitivati.

Radi osiguranja dodatne bezbednosti tokom drumskog prevoza, oružje se može delimično rasklopiti, a bitne komponente prevoziti u zasebnim vozilima.

13.1.2 Pomorski transport

Pre pomorskog prevoza, pošiljalac oružja treba da stupi u kontakt sa zapovednikom transportnog plovila kako bi se, na osnovu plana brodskog skladišta, dogovorili oko najpovoljnijeg mesta za postavljanje jednog ili više kontejnera sa naoružanjem.

Kontejnere sa predmetima koji nisu osetljivi treba koristiti kako bi se blokirala sva preostala pristupačna vrata do kontejnera sa oružjem.

Oružje treba prevoziti plovilima koja obezbeđuju direktan prevoz do luke odredišta da bi se smanjila mogućnost istovara oružja tokom puta, bilo greškom bilo na osnovu zločinačkog plana

13.1.3 Železnički transport

Trebalo bi koristiti barijere na železničkim vagonima da bi se sprečio pristup kontejnerima koji se otvaraju sa boka.

13.1.4 Vazdušni transport

Transport malokalibarskog i lakog oružja vazdušnim putevima može da se odvija vojnim avionima ili angažovanjem civilnih prevoznika.

NAPOMENA Civilni avio-prevoznici su lica ili organizacije, kao što su kompanije za prevoz tereta ili agencije za avionski prevoz tereta, koje organizuju prevoz oružja od mesta otpreme do krajnjeg odredišta. One mogu da koriste iznajmljenu ili čarter letelicu sa unajmljenom posadom.

Civilni avio-prevoznici moraju dobiti neophodnu dozvolu za preletanje od država preko kojih se odvija transport oružja.

Neophodno je napraviti detaljne planove leta i rute koje će kontrolisati odgovarajući nacionalni organ države izvoznice kako bi se obezbedilo poštovanje planova leta i bezbednost na putu.

Oružje treba prevoziti letelicama koje obezbeđuju direktan let do odredišnog aerodroma, da bi se smanjila mogućnost da se naoružanje istovari tokom puta, bilo greškom bilo na osnovu zločinačkog plana. Avioni se mogu zaustaviti isključivo radi dopune goriva.

Ne smeju se angažovati prevoznici ili avio-prevoznici koji su navedeni u izveštajima grupa za praćenje Komiteta UN-a za sankcije.

ISACS 05.20:2012(BCSM)V1.0


13.2 Dokumentacija

Prilikom svakog transporta potrebno je imati odgovarajuću prevoznu/špeditersku dokumentaciju. Potrebno je ustanoviti protokole primopredaje koji zahtevaju overu i potpis po prijemu robe, u skladu sa ISACS 03.20, Nacionalne kontrole međunarodnog prometa malokalibarskog i lakog oružja.

ISACS 05.20:2012(BCSM)V1.0


Aneks A (informativni)

Model plana bezbednosti7

A.1 Opšte informacije

Lista koja sledi sadrži stavke koje treba obuhvatiti u planu bezbednosti u kontekstu upravljanja zalihama malokalibarskog i lakog oružja:

a) Naziv, mesto i broj telefona savetnika za bezbednost objekta;

b) Obim plana;

c) Sadržina i vrednost zaliha;

d) Opšte bezbednosne pretnje;

e) Detaljna geografska mapa lokacije i njenog okruženja.

f) Detaljni crteži rasporeda lokacije, uključujući sve zgrade, ulaze, izlaze, i lokacije svih karakteristika kao što su generatori/trafo-stanice, priključci za vodu i gas, putevi i pruga, pošumljene površine, površine sa čvrstom i mekom podlogom, itd.

g) Kratak opis mera fizičkog obezbeđenja lokacije, uključujući, pored ostalog, podatke o

1) ogradama, vratima i prozorima;

2) osvetljenju;

3) sistemima za otkrivanje upada (IDS)

4) sistemima za otkrivanje upada u štićeni otvoreni prostor (PIDS)

5) sistemima automatske kontrole pristupa;

6) čuvarima;

7) psima čuvarima;

8) bravama/katancima i spremištima;

9) kontroli ulaska i izlaska lica;

10) kontroli ulaska i izlaska robe i materijala;

11) sigurnim prostorijama;

12) ojačanim zgradama, i

7 Preuzeto iz OEBS-ovog „Vodiča za najbolju praksu o nacionalnim procedurama za upravljanje zalihama i bezbednost“, FSC.GAL/14/03/Rev.2 od 19. septembra 2003.

ISACS 05.20:2012(BCSM)V1.0


13) video nadzoru (CCTV).

h) Nadležnosti obezbeđenja (uključujući, ali ne ograničavajući se na sledeće osoblje, u zavisnosti od slučaja):

1) savetnik za obezbeđenje;

2) savetnik za bezbednost;

3) lice nadležno za oružje;

4) rukovodilac proizvodnje;

5) savetnik za prevoz;

6) načelnici odeljenja;

7) službenici za zalihe/nabavku;

8) šef operacija/evidentiranja /prenosa;

9) radnici, i

10) celokupno osoblje koje ima odobrenje da ulazi na lokaciju.

i) bezbednosne procedure koje treba poštovati u zonama proizvodnje/obrade, zonama skladišta, prilikom servisiranja, obrade, testiranja, u domenu obezbeđenja kvaliteta, klimatskih i drugih testiranja kao i drugim aktivnostima u vezi sa upravljanjem zalihama malokalibarskog i lakog oružja.

j) kontrola pristupa skladištu i prostorijama za obradu, zgradama, objektima i određenim zonama.

k) procedure za rukovanje oružjem i njegov transport.

l) kontrola sigurnosnih ključeva – u aktivnoj upotrebi i duplikata.

m) evidentiranje – kontrole i provere zaliha.

n) edukovanje i informisanje osoblja o bezbednosti.

o) postupak u slučaju otkrivanja gubitka/viška.

p) podaci o interventnoj jedinici (npr. veličina, vreme intervencije, nalozi, aktiviranje i raspoređivanje).

q) postupak u slučaju aktiviranja alarma.

r) postupak u slučaju vanredne situacije (npr. požar, poplava, napad, itd.)

ISA

CS

05.2

0:20

12(B

CSM

)V1.

0

© U

N C

AS

A 2

01

2 –

Sva

pra

va

za

drž

an

a

28

Ane

ks B

(in

form

ativa

n)

M

atric

a za

izra

čuna

vanj

a po

treb

a za

oru

žjem

(prim

er)

B.1

O

pšte

info

rmac

ije

Ma

tric

e u

na

sta

vku

mo

gu

se

ko

ristiti k

ao

po

mo

ć p

rilik

om

izra

ču

na

va

nja

na

cio

na

lnih

po

tre

ba

za

za

liha

ma

ma

loka

liba

rsko

g i la

ko

g o

ružja

, ka

o i z

a u

tvrđ

iva

nje

viš

ko

va

.

Ma

tric

e s

ad

rže

pri

me

re izra

ču

na

va

nja

da

bi se

ilu

str

ova

la p

rim

en

a t

ih m

atr

ica

. K

ori

šće

ni p

od

aci su

izm

išlje

ni i n

e z

asn

iva

ju s

e b

ilo k

ojim

po

se

bn

im s

na

ga

ma

b

ezb

ed

no

sti.

Da

ti p

od

aci su

sa

mo

de

limič

no

un

ese

ni u

ma

tric

e isklju

čiv

o u

ilu

str

ativn

e s

vrh

e.

ISA

CS

05.2

0:20

12(B

CSM

)V1.

0

© U

N CA

SA 2

012

– Sv

a pr

ava

zadrža

na

29

Mat

rica

1 –

Proc

ena

naci

onal

nih

potr

eba

za z

alih

ama

oruž

ja

Red

ni

broj

K

onkr

etna

funk

cija

za

liha

Indi

vidu

alno

nao

ruža

nje8

Nao

ruža

nje

sa p

osluži

ocim

a9 N

aoruža

nje

za o

prem

u10

Uku

pna

potr

eba

za n

aoruža

njem

B

roj

osob

lja

Fakt

or

uveć

anja

11

Međ

uzbi

r B

roj

posl

užila

ca

Fakt

or

uveć

anja

M

eđuz

bir

Bro

j op

rem

e Fa

ktor

uv

ećan

ja

Međ

uzbi

r (c

) x (d

) (f

) x (g

) (i)

x (j

) (e

) + (h

) + (k

)

(a)

(b)

(c)

(d)

(e)

(f)

(g)

(h)

(i)

(j)

(k)

(l)

1 O

pera

tivno

na

oruž

anje

65

,000

1a

P

išto

lj 9

mm

20

,000

1.

25

25,0

00

0 0

0 0

0 0

25,0

00

1b

Ju

rišn

a p

uška

5.5

6m

m

65,0

00

1.4

91,0

00

0 0

0 0

0 0

91,0

00

1c

Te

ški m

itra

ljez 1

2.7

mm

0

0 0

4,00

0 1.

4 5,

600

290

1.5

435

6,03

5

2 N

aoru

žanj

e za

re

zerv

iste

14

0,00

0

2a

P

išto

lj 9

mm

20

,000

1.

25

25,0

00

0 0

0 0

0 0

25,0

00

2b

Ju

rišn

a p

uška

5.5

6m

m

140,

000

1.4

204,

000

0 0

0 0

0 0

204,

000

2c

Te

ški m

itra

ljez 1

2.7

mm

0

0 0

1,00

0 1.

4 1,

400

30

1.5

45

1,44

5

3 O

pera

tivno

na

oruž

anje

i ra

tne

reze

rve

12 13

0

0 0

0 0

Ukl

juče

no u

br.

(1) i

(2

).

4 N

aoru

žanj

e za

obu

ku

0

0

0 0

0 U

ključe

no u

br.

(1) i

(2

).

5 Ek

sper

imen

taln

o na

oruž

anje

25

20

10

0 14

5

6 N

aoru

žanj

e iz

pr

oizv

odnj

e

1,

000

100

500

1,60

0

7 N

aoru

žanj

e ko

je č

eka

ukla

njan

je

2,50

0

50

0

30

0 3,

300

8 U

kupn

o 20

5,00

0

348,

525

5,00

0

7,62

0 32

0

1,38

0 35

7,52

5

8 N

a p

rim

er,

piš

tolji

, ju

rišn

e p

uške

ili

laki m

itra

ljezi (L

M).

9 N

a p

rim

er,

te

ški m

itra

ljezi (T

M)

ili m

ino

ba

ca

či.

10 N

a p

rim

er,

mitra

ljezi m

on

tira

ni n

a b

orb

en

om

oklo

pn

om

vo

zilu

(B

OV

).

11 O

vo

je

fa

kto

r ko

ji se

mo

že

ko

ristiti k

ako

bi se

uze

lo u

ob

zir

na

oru

ža

nje

za

ob

uku

i o

pe

rativn

o r

eze

rvn

o n

ao

ruža

nje

. N

jeg

a u

tvrđ

uje

drž

ava

ko

ja d

rži za

lihe

. F

akto

ri u

ve

ća

nja

ko

ji se

ko

riste

u o

vo

j ta

be

li slu

že

isklju

čiv

o u

ilu

str

ativn

e s

vrh

e.

Uko

liko

se

ko

riste

, sta

vke

po

d b

r. 3

i 4

ne

tre

ba

pri

me

njiv

ati.

12 O

bič

no

se

ra

ču

na

ka

o p

roce

na

t o

pe

rativn

og

oru

žja

i o

ružja

za

re

ze

rvis

te k

ori

šće

nje

m f

akto

ra u

ve

ća

nja

. 1

3 B

roj o

pre

me

za

ob

uku

tre

ba

un

eti u

po

lja 3

(i)

i 4

(i).

ISA

CS

05.2

0:20

12(B

CSM

)V1.

0

30

© U

N CA

SA 2

012

– Sv

a pr

ava

zadrža

na

Info

rma

cije

do

bije

ne

u M

atr

ici 1

po

tom

se

pre

no

se

u M

atr

icu

2,14

u k

ojo

j se

pro

ce

nju

ju u

ku

pn

e p

otr

eb

e z

a s

va

ko

m v

rsto

m n

ao

ruža

nja

i e

ve

ntu

aln

i viš

ko

vi

za

liha

.

NA

PO

ME

NA

Z

a p

od

atk

e p

od

br.

4 d

o 7

ta

ko

đe

će

biti p

otr

eb

no

ra

ščla

njiv

an

je p

o v

rsti o

ružja

, ka

o i p

o k

on

kre

tno

j fu

nkciji

.

Mat

rica

2 –

Proc

ena

ukup

ne p

otre

be z

a za

liham

a po

vrs

ti na

oruž

anja

i m

oguć

ih v

iško

va n

aoru

žanj

a

Red

ni

broj

V

rsta

oružj

a K

onkr

etna

funk

cija

zal

ihe

Potr

eba

za

indi

vidu

alni

m

naor

užan

jem

Potr

eba

za

naor

užan

jem

sa

po

služ

ioci

ma

Nao

ruža

nje

za

opre

mu

Međ

uzbi

r U

kupn

a po

treb

a za

na

oruž

anje

m

Tre

nutn

a za

liha

15

Eve

ntua

lni v

išak

(d) +

(e) +

(f)

Zbi

r ko

lone

(g)

za s

vako

na

oruž

anje

(i)

– (h

)

(a)

(b)

(c)

(d)

(e)

(f)

(g)

(h)

(i)

(j)

1a

Pišt

olj 9

mm

Op

era

tivn

o n

ao

ruža

nje

25

,000

0

0 25

,000

50,0

00

53,2

21

3,22

1

1b

Na

oru

ža

nje

za

re

ze

rvis

te

25,0

00

0 0

25,0

00

1c

Op

era

tivn

o n

ao

ruža

nje

i r

atn

e r

eze

rve

0

0 0

0 1d

N

ao

ruža

nje

za

ob

uku

0

0 0

0 1e

E

ksp

eri

me

nta

lno

na

oru

ža

nje

0

0 0

0 1f

N

ao

ruža

nje

iz p

roiz

vo

dn

je

0 0

0 0

1g

Na

oru

ža

nje

ko

je č

eka

na

ukla

nja

nje

0

0 0

0 2a

Jurišn

a pušk

a 5.

56m

m

Op

era

tivn

o n

ao

ruža

nje

91

,000

0

0 91

,000

295,

000

265,

000

-30,

00016

2b

Na

oru

ža

nje

za

re

ze

rvis

te

204,

000

0 0

204,

000

2c

Op

era

tivn

o n

ao

ruža

nje

i r

atn

e r

eze

rve

0

0 0

0 2d

N

ao

ruža

nje

za

ob

uku

0

0 0

0 2e

E

ksp

eri

me

nta

lno

na

oru

ža

nje

0

0 0

0 2f

N

ao

ruža

nje

iz p

roiz

vo

dn

je

0 0

0 0

2g

Na

oru

ža

nje

ko

je č

eka

na

ukla

nja

nje

0

0 0

0 3a

Teš

ki m

itral

jez

12.7

mm

17

Op

era

tivn

o n

ao

ruža

nje

0

5,60

0 43

5 6,

035

12,5

25

44,0

00

31,4

75

3b

Na

oru

ža

nje

za

re

ze

rvis

te

0 1,

400

45

1,44

5 3c

O

pe

rativn

o n

ao

ruža

nje

i r

atn

e r

eze

rve

0

0 0

0 3d

N

ao

ruža

nje

za

ob

uku

0

0 0

0 3e

E

ksp

eri

me

nta

lno

na

oru

ža

nje

25

20

10

0 14

5 3f

N

ao

ruža

nje

iz p

roiz

vo

dn

je

1,00

0 10

0 50

0 1,

600

3g

Na

oru

ža

nje

ko

je č

eka

na

ukla

nja

nje

2,

500

500

300

3,30

0

UK

UPN

O

348,

525

7,62

0 1,

380

357,

525

357,

525

332,

221

4,69

6

1

4 O

vo

se

mo

že

ura

diti a

uto

ma

tski p

om

oću

sta

nd

ard

nih

fu

nkcija

pro

gra

ma

za

ta

be

larn

i p

rika

z.

15 S

am

o p

rim

er.

1

6 O

vo

bi u

ka

ziv

alo

da

je

po

tre

bn

o o

ba

viti n

ab

avku

. 1

7 P

retp

osta

vlje

no

je

da

se

zb

iro

vi za

eksp

eri

me

nta

lno

na

oru

ža

nje

, n

ao

ruža

nje

iz p

roiz

vo

dn

je i n

ao

ruža

nje

ko

je č

eka

na

ukla

nja

nje

u T

ab

eli

1 s

vi o

dn

ose

na

te

ški m

itra

ljez

ka

libra

12

,7 m

m.

Očig

led

no

je

da

je

ve

om

a m

alo

ve

rova

tno

da

je

ta

ko

.

ISACS 05.20:2012(BCSM)V1.0


Bibliografija

1. OSCE. Best Practice Guide on the Definition and Indicators of a Surplus of Small Arms and Light Weapons. FSC.GAL/36/03/Rev. 3. Vienna: Organization for Security and Co-operation in Europe, 19 September 2003.

2. OSCE. Best Practice Guide on National Procedures for Stockpile Management and Security. FSC. GAL/14/03/Rev. 2. Vienna: Organization for Security and Co-operation in Europe, 19 September 2003.

3. RECSA. Best Practice Guidelines for the Implementation of the Nairobi Declaration and the Nairobi Protocol on Small Arms and Light Weapons. Nairobi: Regional Centre on Small Arms and Light Weapons, 2005.

4. SEESAC. RMDS/G 05.30, Weapons storage and security. 4th ed. Belgrade: South Eastern and Eastern Europe Clearinghouse for the Control of Small Arms and Light Weapons, 20 July 2006.

United Nations Coordinating Action on Small Arms (CASA) International Small Arms Control Standards (ISACS) Inter-Agency Support Unit

[email protected] | www.smallarmsstandards.org

Coordinating Action on Small ArmsCASA

United Nations

isacs 05.20

Documents