PROPALA POGANA NAMERA NAPREDNJAKA DA OD EVROPE SAKRIJU ISTINU

Uvodna reč glavnog urednika

Da li će iskreni, ali i oni interesom omamljeni rusofiliu dogledno vreme doći na svoje i dočekati sopstve-na priželjkivanja da Srbija postane jedna od ruskih

gubernija? Da li će se ona glupost iznikla iz stampedanaprednih radikala – „1 od 300 miliona“ pokazati kaovizionarska?

Nije važno koliko smo platili organizaciju ove farse (raču-nica se kreće od 200 do 400 miliona dinara), već koliko ćenas tek koštati to što je Putin pristao da provede osam sati uPotemkinovom kostimu ovog Vučićevog cirkusa. Ta priča ovelikom bratu zaštitniku samo služi za domaću upotrebu, jeristorija beleži uglavnom rusku ljubav prema nama kroz raznenjihove interese (Obrenovići, bitka na Čegru, Sremskifront…).

Ruska dominacija na ovom trustnom prostoru, u zaleđuNATO, strateški je značajna za budućnost. Pogotovo usituaciji kad SAD svojom arogantnom politikom smatraju daje Srbiju dovoljno držati na uzdi ignorisanjem. No, ruskakolonijalna politika ima drukčiji koncept baziran, pre svega,na energetskoj dominaciji. Pogledajte samo svilen odnosNemačke, čija skoro trećina privrede ovisi o ruskom gasu.

U lošem spinovanju target Putinove posete je, navodno,namera da Rusi investiraju u nekretnine na 45 hektara atrak-tivnog novobeogradskog zemljišta između dva mosta.Zanimljiv smokvin list za ono na šta zapravo veliki brat želida stavi šape – Đerdap i dotući Banatski Dvor. Krajnji cilj:preuzeti elektroprivredu Srbije i uz vlasništvo nad domaćimresursima nafte i NIS-om energetski porobiti Srbiju. A ener-getika je poslednja odbrana od kolonizacije. Sekundarna

namera se takođe tiče prirodnih resursa – izvorišta vode ibanje. Koliko je poznato, recimo, da su jednu od najčuveni-jih evropskih banja, Karlove Vari, odavno kupili kontro-verzni ruski biznismeni?!

Na energetskom planu Rusi su nas već namagarčili pričomo „Južnom toku“ i tako jeftino kupili NIS, i od tada beso-mučno eksploatišu naftu iz Banatskog Dvora ne plaćajućirudnu rentu. Sad, umesto „tužnog joka“, pred nosom nam jenova šargarepa – „Turski tok“, što će tek da nas košta.Uostalom, Rusi ovde odavno drže kontrolu nad energetikom,sad to samo treba i formalizovati. Čik neka vođa, recimo,smeni čuvenog „stručnjaka“ Bajatovića! Eto mu za vratomAlekseja Milera, Putinovog druga iz KGB-a i čoveka odvisokog poverenja. Kralj bi leteo momentalno, mimoredovnih ili vanrednih izbora.

IZ LAZI SREDOM GODINA II BROJ 42 23. 1. 2019. CENA 50 dinara

Koliko će nas koštati zloupotreba Putina?

Aca video Vladu,ostali statirali

ŠIROM SRBIJE PROTESTI „JEDAN OD PET MILIONA“, U NEKIM MESTIMA GRAĐANI SE SAMOORGANIZUJU

SUSRET VUČIĆA I PUTINA – POSLEDNJI ILI ZADNJI ZA SRBIJU?

SEKA ne priznaje „zlatno doba“

SRPSKA EKONOMIJA NA PRAGU NOVE GLOBALNE KRIZE

Srbija se budiiz radikalne hipnoze

Kako je DJB pobedio SNS usred Strazbura

2 POLITIKA

Beogradski/Srpski glas Godina druga, broj 42/7 Izlazi sredom. Rukopisi se ne vraćaju Izdavač: Restart klub d.o.o. MB 21332887; PIB 110298221 Direktor: Sunčica Stanojević Redakcija: Brankova 21, Beograd, tel: 328−2600 Email: glasbeogradski@gmail.com Glavni i odgovorni urednik: Milan Bečejić Zamenica gl. i odg. urednika: Ružica Mevorah

Redakcija: Branislav Krivokapić, Dragica Pušonjić, Radenka Marković Saradnici: Vladimir Gligorov, Slobodan Samardžija, Aleksandar Crkvenjakov, Danilo Šuković Dizajn i prelom Zoran Mihailović, Web urednik: Nikola Stanković Lektura: Zorica Antonijević Štampa: Štamparija Borba AD, Beograd

Glas razuma, 23. januar 2019.

DA LI ĆE SUSRET VUČIĆA I PUTINA BITI ZA SRBIJU POSLEDNJI ILI – ZADNJI?

Aca video Vladu – ostali Piše: Dragica Bg. Pušonjić

„Ja sam tu i nisam neko čudo...“

Strogim centrom prestonice odzvanja glas Olivera Mandića,zvezde osamdesetih godina prošlog veka i borca protiv„pastirskog roka“ muzičkog analfabete Gorana Bregovića i

njegovih sledbenika. Kroz saobraćajne žile kucavice, organizo-vano i disciplinovano, stižu građani na doček VladimiraVladimiroviča Putina, predsednika Ruske Federacije, po površininajveće zemlje na svetu i države čiji je globalni uticaj istorijskakonstanta. Vole Putina, hoće da ga vide i čuju.

U četvrtak 17. januara Beograd je stao. Kako i ne bi.Predsednik Putin je po četvrti put među Srbima, naš sepredsednik Aleksandar Vučić s njim susreće već 14. put. Isame te brojke dokazuju koliko smo kao narod i država važni,a i da je naš predsednik pravi čovek na pravom mestu.

Živimo ovaj istorijski dan. Ostale, takođe istorijske dane,koji su se toliko puta prelamali ka boljem sutra, ostavili smo utrezoru zgaslih nadanja. Moćni zaštitnik naše zemlje i naroda,istine i pravde, danas u našu korist okreće kolo mnogotrajneovdašnje nesreće. On će nas zaštititi od Zapada, vratiće namKosovo i Metohiju. Daće nam ekonomski bum, da opet živimoako ne siti, obučeni i zaposleni kao nekada, onda neuporedivobolje nego u ovim bezdan-decenijama, sa kojima je samerljivaona sveopšta oskudica koja je izbila nakon što smo uz pomoćCrvene armije oslobodili prestoni grad i posle po zluupamćenog Sremskog fronta.

Ta očekivanja od vekovne majke Rusije ljudi ne skrivaju.Naprotiv, rado ih iskazuju, ushićeni. A i zašto bi ih skrivali urođenoj zemlji, u vlastitoj prestonici?!

Uputstva o ponašanjuGradski bulevari i ulice su improvizovana parkirališta

na desetinama autobusa iz svih krajeva, od Subotice,preko Zaklopače, sela na periferiji grada, Vranja iVladičinog Hana, sve do Leposavića. Državni i privatniautobusi poređani kao na vojnoj paradi sliče džinovskim kiflama gledano sa krovova. Prevoznici sujoš pre polaska zalepili na šoferšajbnama natpis iz koggrada kreću, da ih putnici u povratku lakše nađu. Tu sui fotografije visokog gosta i domaćina, obojica suenergični i zrače pozitivnom energijom.

Tu energiju od građana očekuju organizatori dočekačak i u pisanim uputstvima koja se tu i tamo mogu vide-ti. Vladajući SNS, proruski nevladin sektor i anonimni,možda i ad hoc centar, obavljaju ovaj zadatak za mršavu tro-jku, mada među njima ima onih koji pamte kilometarskešpalire građana od surčinskog aerodroma, pa duž cele trasekojom prolaze visoki gosti u Titovoj Jugoslaviji. I tada se izfabrika i osnovnih škola išlo po zadatku, mahalo, klicalo ipevalo, u svečarskoj atmosferi i dostojanstveno.

Upravo sa dostojanstvom imaju problem organizatori, kojisu, uz uobičajenu ikonografiju, spremili megatransparent „1 od300 miliona“. Neinventivni odgovor na opozicione demon-stracije sada već i van Beograda, pod geslom „1 od 5 miliona“,dao je prioritet kućnim političkim trvenjima nad predstavljanjemSrbije pred svetom koji ne žmuri ni na dolazak šefa ruskedržave, a i pred samim visokim gostom. Od sebeniko nikada pobegao nije, pa kakvi su političari,takvo im je i vladanje. Pokazuju zašto se još u 12.veku na krstu Svetog Save našlo mesta za ona ocila,mitski prepoznata kao četiri „S“ („Samo sloga

Srbina spasava“). Preko socijalnih mreža doprinos daju i opozicionari. Od

plasiranja fotografija hrpe sendviča za pridošlice do, činjenicaje, potcenjivanja došavših građana kojima bi, da se pret-postaviti, takođe želeli da vladaju, a kojima policajci objašn-javaju gde je Hram Svetog Save. To je krajnje odredište ionima koji od 14 sati kod Terazijske česme čekaju pokret kanajvećoj pravoslavnoj svetinji na Balkanu.

Tako se, za medalju, i na ovaj dan Srbija pokazala onakvomkakvom je prave oni koji vladaju i oni koji bi da vladaju, sasvojim najrevnosnijim pristalicama.

Klozeti za pogrešne ljudeO toku posete šefa ruske države građani se obaveštavaju sa

video-bimova, uključuju se izveštači RTS-a. U pauzi se na svestrane ore srpske rodoljubive pesme i prepoznatljive ruskepatriotske pesme, narodne pesme i romanse, od „Kaćuše“ do„Дорогой длинною“. Prave se selfiji kraj fontane na Slaviji učekanju kolone sa Terazija. U pekarama su traženi četvrt burekai pola litre jogurta.

„Došli smo onako, lepa je atmosfera, nisu protesti i bezbed-no je za šetnju, vidite koliko je policije i žandarmerije, osećamse bezbedno“, kaže nezaposleni Beograđanin (22), koga vršnja-kinja drži ispod ruke. „Od Putina očekujem odgovor nasituaciju sa Kosovom i Metohijom, da nas podrži i pomogne.“

Negde oko 17.30, tek što se sa Slavije kročilo na kosinu uBulevaru oslobođenja, organizatori zaustavljaju čelo koloneod nekoliko desetina hiljada ljudi, sa transparentom„Спасибо, президент! Hvala predsedniče! Za slobodnu i pristojnu Srbiju“. Megafon razvejava poruku da ide uključenjeu program RTS-a, da je potrebno „da pošaljemo pravu sliku usvet, koliko se volimo, da aplaudiramo svi do jednog, Putine,Putine!“ Odrađeno je, ide se sve do Hrama. A tamo: „Imamogužvu gore!“. Jer mnogi su na plato došli samoinicijativno, dauhvate mesto. „Probijamo!“, pada naredba, i uz „Hriste bože,raspeti i sveti, srpska zemlja pod oblake leti“, kolona ulazi naplato. Redari sprečavaju stampedo, ljudi se sklanjaju. Kranoviza TV kamere i dronovi nadvisuju grotlo kraj Narodne bib-lioteke i oko spomena Karađorđu, koga je Napoleon cenio iNjegoš opevao, a koji je okrenut suprotno od Hrama, direktnoka spomeniku Milutinu Milankoviću, jednom od najvećihumova svih vremena u oblasti nauke o Zemlji...

Na plato stadoše svi koji su stali. Bulevar koji razd-vaja dva spomenika sablasno je prazan, kao i okolneulice, dok je park oko spomenika Milankovićudobrodošao, zbog ono malo drveća i žbunja, za urgentnefiziološke potrebe jer nisu svima vidljivi pokretni toaletipostavljeni na tri, četiri mesta. Prodavcima uspomenane pada na um da zađu u masu. Stoje sa strane. Bedževii privesci za ključeve sa likom Putina ili Vučiča su 100dinara, zastave Srbije i Rusije 100‒200 dinara, šalovi ubojama zastava dveju država 600 dinara, kačketi sa nat-pisima Srbija ili Rusija 600–1.500 dinara, majica sPutinovim likom „Всё идёт по плану!“ 700 dinara...

Rusima baza, nama spokojstvo„Šta sam prodao, ni deset bedževa i jedan kačket, a tu

sam od dva sata popodne“, priča čovek u pedesetim, promrzao,neobrijan, gladan. Roba je tuđa, a na pitanje – čija, mudro zborida se valja znati kome se javiti. Dnevnica? Od 500 do 1.000dinara, kako ko da. A kod kuće troje dobre dece i nezaposlenažena. Svaka je para zauvar, teši sam sebe. Drugi prodavac,izbeglica iz Hrvatske i sada Beograđanin, u neverici je zbogreči: „Kako ide prodaja bedževa?“ Gleda zgranuto. „Ko da ihkupi? Ovi što su došli? Znate li vi šta je za njih 100 dinara?!Odakle njima te pare?! Vidite li da ovde uopšte nemaBeograđana? Pa u Beogradu pojma nemaju da se kod njihkisela voda i danas prodaje na čašu od dva deci, za 20 dinara!“

Kroz Ulicu Branislava Crnčevića kreće kolonaMladenovčana. Lepa žena (30), našminkana,sa cinober karminom, radosna je i razgovorlji-va: „Ovo je istorijska prekretnica, posle tolikodržavnika koji su obeležili srpsku istoriju,jedan veliki predsednik odlikovao je drugog

Gradski bulevari i ulice pretvoreni u improvizovanaparkirališta desetinama autobusa iz svih krajeva Srbije

3Moćni zaštitnik naše zemlje i naroda, istine i pravde, danas u našu koristokreće kolo mnogotrajne ovdašnje nesreće. On će nas zaštititi od Zapada,vratiće nam Kosovo i Metohiju, daće nam ekonomski bum...

Glas razuma, 23. januar 2019.

I bi Putinvelikog predsednika, našeg savremenika, zato smosvečano obučeni...“ Stižu i iz Leposavića. Neko zviždikoračnicu „Uz Maršala Tita, junačkoga sina, neće nas nipakao smest’“. Izgubljeni traže jedni druge preko mobil-nih telefona, pokušavaju da objasne gde se nalaze...

„Dragi Beograđani, draga Srbijo, hvala što stepodržali srpsko-rusko prijateljstvo, uskoro očekujemo danam se obrati Vladimir Vladimirovič Putin“, čuje se sa

ozvučenja oko 18.30. Već tada neki odlučuju da odu ušetnju kroz novogodišnje ukrašeni grad, cena bedževaopada, sada su dva za 100 dinara... Najodaniji ostaju.Vranjanac (30) uz limenku piva i osmeh kaže da uBeograd dolazi „samo ovako, kad je za džabe prevoz“,da mu je super na izletu. Šta očekuje? „Očekujem daPutin napravi bilo gde u Srbiji rusku bazu“, obrazlažepotanko. „Kad Amerikanci mogu da je imaju na Kosovui Metohiji, što da Putin ne stavi S-300 ili S-400 i onda jemirna Bačka za sve za narednih 30 godina, a Kosovo iMetohiju posle lako rešavamo jer niko ne bi smeo da nasnapadne. Očekujem da to uradi ova ili neka narednavlast, da nam EU ne udara ultimatume ni zbog Kosova,ni zbog Republike Srpske.“

Patrijarh lobistaDesetine hiljada ljudi čekaju da čuju šta im predsednik

Putin ima reći, žagora nema, sve vreme vlada tišina.Nisu videli zvaničnike pri ulasku u Hram, ali zbivanjaprate preko video-bimova. Ne razabira se najboljeVučićeva molba patrijarhu Irineju da zamoli visokoggosta da se s dve, tri rečenice obrati građanima, čuje sepatrijarhova ponovljena molba za finansijsku pomoć zazavršetak Hrama... Kroz noć moćno odjekuje „ovo jeSrbija, govore grobovi ratnika iz slavnog vremena“, nas-taje tišina i razleže se: „Hvala. Hvala na prijateljstvu!“Kratka stanka, isto to na ruskom. Oni koji nisu gledalivideo-bim zgledaju se, shvataju da je to bio glas Putina,koji je, inače, malo popričekao da stigne mikrofon i ondaproverio da li radi...

Visoki gost i domaćini odlaze, na video-bimu sukadrovi sa odlikovanja našeg predsednika, građani serazilaze u rojevima, kao da je pukla brana, brže negošto su došli. Ispraća ih sa razglasa „ponesi odavdejedan cvet, nek svi vide, nek zna ceo svet“. Policajcistrpljivo objašnjavaju kako stići do autobusa. Ko budekasnio moraće da se snađe za povratak kući.Petnaestak minuta kasnije na blatnjavom platou jenešto limenki, prazne flašice za vodu. I snažan miriszemlje.

I bi Putin. I behu međudržavni sporazumi. I orden, išarplaninac Paša. I bi aber iz Brisela da će Srbija nadan pristupanja evrouniji izaći iz svih sporazuma o slo-bodnoj trgovini s Rusijom. I tvitnu Kajl Skat da više oddecenije niko nije kažnjen za paljenje američkeambasade. I objaviše neke „novine“ da je u Hramupredsednik Rusije piljio u Svetlanu Ražnatović! Sa svefotografijom kao „dokazom“, koja ne dokazuje ništaod onog što se tvrdi, ali potvrđuje Ajnštajnovoparafrazirano iskustvo da je univerzum možda kon-ačan, ali medijske gluposti nisu.

Policajci strpljivo objašnjavalikako stići do autobusa

statirali Piše: Šejtan Efendija Mladen

I bi Putin. Dođoh, vidjeh, pobijedih.

Oživio je uspavane nacionaliste okupljene oko send-viča, nezaslađenog čaja od nane (filter-kesica), džabaprevozom iz srpskih provincija, mini-ekskurzija u

Beograd, onaj lijep grad, koji nam je i glavni, sa TV razgled-nica i razglednica iz prošlog vijeka. Jedino čudo posjetiocimaiz unutrašnjosti je što poznaju baš mnogo „Beograđana“!

Neko je dobio srpsku, neko rusku zastavu, jbm li ga, neri-jetko smo vidjeli genetski modifikovane orlušine kako visenaopačke, jbga kad su boje iste, ko će potrefit raspored!?

Neko i transparent sa likom Putina, u vojnoj uniformi,mornaričkoj kapi, a jest lijep, da nam je jedan ’vaki...

Predsjednika nismo držali visoko dignutog u vazduh, neznam zašto, valjda što ćemo ga vjerovatno dizat kasnije... dal’ na banderu, da l’ na obližnje drvo. To je tradicija. Ili njennajjasniji i ponovljivi dio. Srbi slave svoje vladare strasno,sve dok ne naiđe novi koji bolje zna obećavat (čitaj lagat), ajoš strasnije ih se odriču.

Ograđujem se od bilo kog učešća u motivisanju narodnogpamćenja, niti sam istog doveo na vlast, niti ću ga s nje ski-dati. To će narod, njegovi glasači. To je pravilo, istorijsko. Itoga je predsjednik svjestan.

No, Vladimir Vladimirovič je prilično nezainteresovanodojezdio na specijalnom avionu, koji je, kako kaže Lažanski,otporan na nuklearnu eksploziju... možda, ali lično ne vjeru-jem u te bajke. Ušao u svoj „Putinmobil“, kao Betmen u džep-nom izdanju i bez crne maske. On ima onu zaleđenu, krozkoju se sve vidi, a ništa ti ne otkriva. KGB je to školovao.

Došao čovjek da obezbijedi posao svojim državnim pre-duzećima i privatnim kompanijama čiji su vlasnici zvaničnii nezvanični finansijeri skupih stranačkih prohtjeva... iništa više. Dobro, donio je i orden, zarad uspavanognacionalizma i iskompleksiranog dobitnika istog. Krozsvoje školovanje u nespecifičnim uslovima, učen sam daprepoznajem govor tijela i gestikulaciju lica. A njegovo,pri kačenju ordena od duplo manjeg čovjeka rastom odnjega, ali toliko velikim da se ovaj pred njim ponašaokao nezreli dječak koji je rastom veći od svog učitelja izosnovne, u grču i strahu istom kao u prvom osnovne,njegovo lice mi je sve reklo... U tom trenutku ne bihvolio biti njegov donji veš jer je svakako ostao upišan.Ali osta on upisan u istoriji za vazda. Prvi Srbin nakonviše od vijeka, koji je svojim zaslugama zaslužio komadmetala podložnog patini i hrđi... koji obično bude zametnutu neku ladicu nesjećanja, kad se utiša potreba jednog kom-pleksa, pred drugim kompleksaškim izazovom. Taj drugi,obično rađa potrebu zadovoljštine u materijalnim sredstvi-ma, narodski rečeno: kol’ko sam ja tu dobar?!

Poslije radnog ručka, atmosferu je trebao podgrijati min-istar spoljnjih poslova, karakteristični nasljednikMiloševićeve krune, sa izraženim ambicijama da postanedvorska luda ili polupjevač, kad već nikada nije od MalogSlobe postao Veliki. Njegovi gabariti su se dodušeuvećavali u kilogramima, umjesto u centimetrima. Trebaoje, ali je imao problema sa mikrofonom. U predsjedništvusu oni iz Titinog vremena, pa ne ferceraju dovoljno jasno iglasno. Bezuspješna interpretacija dvije tradicionalne ruskepjesme razočarala je ionako smorenog Vladimira, pa jerekao srpskim kolegama da je njihov ministar kalibar za„Renome“, izdavačku kuću (muzičku) iz Bijeljine. To jeIvicu dotuklo, pa je na zvaničnom sastanku sa onimdugačkim dvostranodosadnim stolom, nervozno trljaoobraze i tražio kome će se najebati majke zbog tehničkihproblema pri nastupu. Jadni ljudi, tik su do penzije.

V. V. Putin dobio je poklon u vidu prelijepog mladog psa,rase šarplaninac... i najviše i najiskrenije mu se obradovao.

Toliko da mu je na vrh jezika bilo da kaže: „Daću vambesplatan gas!“... a onda se sjetio da je Srbija postala noviBangladeš, sa silom stranih zapadnih, turskih, američkihkompanija, pa mu nije u interesu da finansira konkurenciju...

Pas je dobio uredan pasoš, tipično srpsko vazalno ime Paša...i izazvao odmah reakciju zvaničnog Kosova, tvrdnjom da Srbipoklanjaju Putinu psa autohtone, albanske rase. Jbte, samo kodnas životinje imaju nacionalni, pa i vjerski predznak.

A onda nakon svega, oduženje onima s početka priče.Hram Sv. Save, saborno mjesto. Da na mjestu gdje su TurciOsmanlije spalili Svete mošti srpskog prosvetitelja (iako jedokazano da je spaljen na drugom kraju grada, ali ne tolikodominantnog položaja) uzdignemo pognute glave i suhatjelesa, u obući i odjeći iz prošlog vijeka, sa rijetkim osmijesima i fiziološkim potrebama (pa su neki izražajno urinirali po platou ispred Svetog hrama - kad može Vranješpokazivat kitu Jeci, mogu i ja Ceci, koja je pak, okruženatjelohraniteljima, ušla međ narod, ko prava prosvetiteljka,da vidi Velikog a malog Vladimira, Acu od Bugojna iPatrijarha srpskog Irineja Sarumana (ne znam kako se čovjek preziva, ali znam da me na nekog podsjeća).

Zadnju dvojicu viđa kad poželi, ali onog malog uglavnomna TV-u jer u Moskvi baš i nisu zainteresovani za šest kubi-ka silikona i „Lepi grome moj“... Imaju oni mnogo ljepše iatraktivnije, prirodno sisate djevojke...

I onda, nakon obilaska radova na Hramu, odoše delegacijeu podzemlje istog. A dole, ko u svakom normalnompodzemlju... mermer, i to brački, zlato, dragulji, sjaj...

Ikone u zlatu. Gledam ih i primjetim na licima Svetiteljaneprijatnost zbog raskoši u kojoj su okovani. Rekoh vam daznam čitati gestikulaciju... makar i naslikanog. Gleda komunistički agent, gleda nevjerni Aco i Štosamjaovdje patrijarh, krste se jedva u obliku krsta, meni više ličilo na

crtanje pentagrama... upališe po svijećicu, voštanicu... i pot-pisaše se... Svetiteljima kraj ramena... Na ikone... na svetiprikaz svetih ljudi! Na ono na šta se ne stavlja potpis samogautora ikone. Oni se poznaju po stilu, a oni koji nemaju stila,oni se potpisuju. Valjda. Doduše, Vladimir mi je izgledao izne-nađeno jer u ostatku pravoslavnog svijeta mu to niko nijetražio... nikada. U Srbiji, iako izgleda prilično blesavo i neplan-ski... sve ima smisla. Jednog dana, a možda i za par mjeseci,ikona koja, brat-bratu, vrijedi najviše desetak hiljada evra,zarad potpisa, i to Svete trojice... vrijediće mnogo više. U Srbaje prodaja svetosti uvijek imala dobru cijenu. Eno vam Kosova,pa vidite...

I izađe mali Mesija pred veliki Hram... i prozbori... dvijeriječi... na opšte iznenađenje, i to neprijatno, bugojanskogdelije rodom iz Čipuljića...

I ode... žureći na aerodrom, jer njegovoj ledenoj izraža-jnosti očito ne prija beogradskih +15 °C u januaru... i ne prijamu društvo puno nerealnih očekivanja... popeo se uz ste-penice do ulaza u avion, poklonio se Srbiji i odjurio kući.Iako ga je predsjednik ispraćao pogledom sve dok nijezamakao za oblake, nije dobio očekivano mahanje kroz maloavionsko okno. Kako u stvarnosti... tako i na avionskim okn-ima, zavjese su bile spuštene do kraja.

A je l’ neko vidio Milorada?!

Ispraćao ga je pogledom sve dok nijezamakao za oblake, nije dobio očekivano mahanje kroz malo avionsko okno - kako u stvarnosti...tako i na avionskim oknima, zavjese subile spuštene do kraja

4 POLITIKAGlas razuma, 23. januar 2019.

Priredila: D. Bg. Pušonjić

Širom Srbije su, od četvrtka 16. januara zaključno sasubotom 19. januara, održani građanski protesti podsloganom „Jedan od pet miliona“. Osim njih, u nekim

mestima, kao što su Pirot ili Prokuplje, građani su samoini-cijativno izašli na ulice, nezadovoljni stanjem u državi. IzŽitorađe su neki otišli u Niš, tvrde da u njihovom mestuproteste blokira strah.

Pod geslom „Jedan od pet miliona“ na ulice su izašli žiteljiKuršumlije, Novog Sada, Čačka, Zaječara, Bora, Niša,Šapca, Trstenika, Beograda, Kragujevca, Velikog Gradišta,Gornjeg Milanovca, Sremske Mitrovice, a po prvi put će upetak 25. januara protest biti organizovan u Kruševcu, Užicui Vranju, dan kasnije u Aranđelovcu.

Atmosfera puna naboja obeležila je drugi protest u Nišu(„Niš bez straha – 1 od 5 miliona“), gde se na Trgu kraljaMilana okupilo oko 2.000 građana, javlja naš dopisnikMarko Smiljković. Negodovanje su ovaj put podržali pojedi-ni profesori, asistenti i Natalija Jovanović, dekanFilozofskog fakulteta. Zoran Jovanović, upravnik depart-mana za novinarstvo i komunikologiju Filozofskog fakultetau Nišu, predložio je da svi zahtevi budu svedeni na samojedan: neopoziva, momentalna ostavka Aleksandra Vučićana mesto šefa države. Srđan Škoro, novinar, poručio je da jeSrbija ustala, da se protesti organizuju u 14 gradova, anaredne sedmice biće ih u 20. Rekao je da je Vučić državupretvorio u „privatnu prćiju u kojoj on i drugari kradu i lažu“i upitao „Dokle više?!“.

Nišlije ne odustaju od aerodroma„Ni stotinu Putina ti neće pomoći da ostaneš na vlasti jer

te dobar deo naroda neće“, rekao je Škoro. „Zašto Putina nisiodveo u Kuršumliju da vidi fabriku koja ne postoji iradnike koji ne postoje. Putin dobro zna šta suPotemkinova sela, ali bi se i on iznenadio za tu fab-riku.“

Nišlije su iznova zatražile ostavke ministarke sao-braćaja Zorane Mihajlović i gradonačelnika Darka

Bulatovića, vraćanje osnivačkih i upravljačkih prava GraduNišu nad Aerodromom „Konstantin Veliki“, „Jugoistokom“ iRegionalnom privrednom komorom. Traže zaustavljanjepartijskog zapošljavanja, prekid oduzimanja imovine odstrane javnih izvršitelja i zabranu isključenja struje socijalnougroženima.

Kako u Žitorađi, rodnom mestu ministra Ivice Dačića iestradne zvezde Svetlane Ražnatović, nisu mogli da seokupe, grupa od nekoliko muškaraca došla je da protestuje uNišu. Upadljiv je bio njihov transparent „Podrška najhrabri-jih – Žitorađa“. Kažu da u njihovom mestu vlada strah odiskazivanja političkog stava i zato su se pridružili protestimau najvećem gradu centralne Srbije.

Na Trgu topličkih junaka u Prokuplju stotinak građanazahtevalo je ostavku narodnog poslanika Darka Laketića,koji, rečeno je, vedri i oblači u ovom gradu kao kadar SNS-a. Ovde je ostavka zahtevana i od „svih penzionera koji suuzurpirali vlast u Gradskom veću i na vodećim mestima ujavnim gradskim preduzećima“. Posle šetnje, uz povike „Av,Av“, „Vučiću, lopove!“, „Izađite napolje!“, skup je završenkod Gradske kuće, na čijim su vratima ostavljeni zahtevi.

Kako dalje javlja Marko Smiljković, na Trgu pirotskihradnika stotinak građana bunt je iskazalo sloganom „Daostanemo u Srbiji“. Učesniciprotesta u Pirotu su još rani-je izjavili da ne prihvatajupomoć opozicije i da zasadažele samo bolji život uSrbiji. Druge zahteve jošnemaju, ali kažu da će ih for-mulisati ako se odazove većibroj građana.

Buna protiv dahijaPo prvi put protest se zbio

u Novom Sadu. IspredSrpskog narodnog pozorištaglumac Branislav Trifunovićje okupljene zamolio da zbogbudućnosti Srbije ne gledajuna to što su se okupili „i onikoji su desno i oni koji sulevo“. Pročitao je pismopodrške 105 profesoraFilozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Na plato jeizašlo više hiljada Novosađana sa zastavama Srbije,Vojvodine, Katalonije, kao i sa crnom zastavom sa natpisom„Za kralja i otadžbinu“, uz srpske zastave sa mapom Kosmeta.

Njihovo raspoloženje pokazuju transparenti „VojvodinaVojvođanima“, „Ovo nije Rusija“, „IzVučićemo se“, „Da oviodu, deca da nam ostanu”, „RTS, vaše pravo da ne znateništa“... Kritike nije pošteđena ni RTV Vojvodina. Međudemonstrantima su bili Zoran Lutovac i Aleksandra Jerkov izDS-a, čelnici Narodne stranke. Sa govornice se čulo da je zapromenu sistema potrebna promena vlasti, a onda i sistemavrednosti, što znači da najpre „sa čela države treba da odepravnik koji svakog dana krši Ustav Srbije, koji nikada ništanije radio i ceo život živi na račun drugih“, diktator i vođainteresne grupe.

Protestna šetnja kretala se preko Bulevara oslobođenja do

zdanja pokrajinske vlade. Na istom mestu bila je grupamladića sa crnim fantomkama i trubačkim orkestrom, kojisu u blizini ove kolone razvili transparent „Ne u EU, ne uNATO. Nema predaje“.

Prvi put su u protestnu šetnju izašli i Čačani, izveštavaza naš list Irena Milošević. Oko hiljadu građana okupilo sekraj spomenika vojvodi Stepi Stepanoviću, odakle su sekretali ulicama u užem centru grada. Organizatori protes-ta „Jedan od pet miliona“ su studenti iz Čačka koji seškoluju u Beogradu. Jedan od njih, Radiša Ćeriman, poz-vao je građane na promene, podsetio na zahteve sa protes-ta širom Srbije, od fer i poštenih izbora i slobode medijado prestanka nasilja nad političkim oponentima,pronalaženja ubica Olivera Ivanovića i kažnjavanjanapadača na Borka Stefanovića.

„Kad je o Čačku reč, imamo dva osnovna zahteva i tosu: sprečavanje zagađenja Morave i zaustavljanje odlivamozgova iz naše sredine“, obnarodovao je Ćeriman. Iovde se skandiralo „Vučiću, lopove!“, „Lopovi, lopovi!“,„Izađite na ulice“, dok je na transparentima pisalo „Bunaprotiv dahija“, „Aki je malo nervozan“, „Pravda za Davida“,„Uhapsite urbanističku mafiju“, „Vratite nam bioskop“,„Počelo je. 1 od 5 miliona“. Među okupljenima su bili

aktivisti „Dveri“, DS, Nove Srbije, DJB, SDS, Grupegrađana „Za napredniji Čačak“, a od lidera Boško Obradovići Velimir Ilić. Advokat Ivan Ćalović najavio je da će se poli-tički aktivirati na predstojećim lokalnim izborima.

Kod ulaza u zgradu Gradske uprave ostavljen je transparentsa natpisom „Prvo operite obraz, pa onda Moravu“, a nakratkose zastalo ispred kancelarija GO SNS-a, gde se zviždalo iuzvikivalo „Lopovi, lopovi“. Jednočasovni protest je, uzostale, simbolično pratila pesma Goblina „Ima nas gomila”.

Koraks u ŠapcuPo prvi put je protestna šetnja organizovana još u Šapcu,

Boru, Zaječaru i Trsteniku. Šapčani su nezadovoljstvoiskazali bez stranačkih obeležja, uz pištaljke i parolu „Zar jemoralo ponovo?“. Predstavnici građana obratili su se oku-

pljenima porukom „Vučiću, shvati, neće-mo stati!“, a oduševljenje je izazvalo pris-ustvo karikaturiste Predraga KoraksićaKoraksa, inače ovogodišnjeg predsednika„Čivijaške republike“. Traženo je daostavku podnese Nebojša Stefanović, a da

ŠIROM SRBIJE PROTESTI „JEDAN OD PET MILIONA“, U NEKIM MESTIMA

IzVučićemo se - Aki je malo

Ispred Srpskog narodnog pozorišta u Novom Saduglumac Branislav Trifunović je okupljene zamolio da zbog budućnosti Srbije ne gledaju na to što su seokupili „i oni koji su desno i oni koji su levo“

5Glas razuma, 23. januar 2019.

„Zašto Putina nisi odveo u Kuršumliju da vidi fabriku koja ne postoji i radnike koji ne postoje. Putin dobro zna šta su Potemkinova sela, ali bi se i on iznenadio za tu fabriku“

GRAĐANI SE SAMOORGANIZUJU

nervozan!KAKO JE DJB POBEDIO SNS USRED STRAZBURA

Propala pogana nameranaprednjaka

Aleksandar Vučić obrazloži plan za Kosmet, ali i da RTS odvoji pet minuta za protestenezadovoljnih građana i da jednako tretira sve političke opcije, da budu nađeniizvršioci i nalogodavci ubistva Olivera Ivanovića i napadači na novinara MilanaJovanovića.

U Zaječaru je više od hiljadu građana na Trgu Nikole Pašića zahtevalo da se safunkcija povuku svi koji su počev od 2004. učestvovali u vođenju grada i javnih pre-duzeća, napravivši više od dve milijarde dinara duga. Prevashodno je tražena ostavkagradonačelnika Boška Ničića, koji iz stranke u stranku preleće već 12 godina. Uz to,predstavnici opozicije su pozvani da odmah napuste gradsku skupštinu, da bojkotu-ju rad lokalnog parlamenta. Na čelu protesta je Nemanja Veljković, sindikalni lideru lokalnoj fabrici, koji je rekao da je „sramno da Srbiju i Zaječar vode bolesni ljudii političari koji su kupili gomilu diploma“. Incidenata nije bilo, javljaju lokalni por-tali, a prisustvo policije bilo je jedva vidljivo. Prozvani Ničić je preko socijalnihmreža smesta uzvratio da proteste predvodi „sindikalna šizika“, neostvarena glumi-ca, propali student prava, „otac krmeta Mirkovića“, „Miljojko iz Babušnicu“…

U Trsteniku je protest protiv diktature počeo polaganjem cveća na spomenikkneginji Milici, koja je posle Kosovskog boja vladala upravo iz ovog mesta, pa je zaTrsteničane ona simbol slobode, danas ugrožene. Prema pisanju portala, građanimase obratio preduzetnik Bojan Petrović, koji je decembra prošle godine priveden uočiposete Aleksandra Vučića jer je preko društvenih mreža najavio da će prilikomotvaranja nove fabrike postaviti pitanje šefu države. Otuda je poručio da je njegovohapšenje „dokaz da ne živimo u slobodnoj zemlji“. Šetnja je završena ispred TVTrstenik, u kojoj već tri godine nema mesta za opoziciono mišljenje, a iz opštinskogbudžeta je dobila 11 miliona dinara.

Samoorganizovanje građanaNa ulice su izašli i žitelji Beograda, Kragujevca, Prokuplja, kao i Sombora.

Beogradski protest, sedmi po redu i inicijalni u celoj zemlji, protekao je uobičajeno,s tim što do traženog sastanka sa Draganom Bujoševićem i Nenadom Lj.Stefanovićem, čelnicima RTS-a, nije došlo. Tražena je ostavka Vučića, kome jeglumac Nikola Kojo poručio i: „Aleksandre Vučiću, ovo je kraj, izvršio si svoj blick-rig, atak na kapital i resurse ovog naroda, vrhunski si uradio taj posao, suspendovaopravo i pravdu i pogasio sve institucije, zaigrao si se, ne plaćamo te da nas vređaš iponižavaš i nazivaš bagrom, ne plaćamo te da budeš i sudija, i tužilac, i selektor…“

Treći protest Kragujevčana okončan je bez incidenata, uz zviždanje ispred lokalnetelevizije zbog neobjektivnog izveštavanja. Po drugi put protest se zbio u GornjemMilanovcu, gde je oko 350 nezadovoljnih građana podržala GG „Mladi Milanovca“ istranke iz SzS koje su opozicija u lokalnoj skupštini. U Prokuplju je stotinak mladih naTrgu topličkih junaka nosilo žute prsluke i transparent „Prokuplje bez straha“ tražećida se iz Opštinskog veća izbace penzioneri, a na mesto njih dovedu stručni, obrazovaniljudi. Ovde već mesec dana manja grupa šeta svako veče u žutim prslucima, podržava-jući beogradske proteste. Oko 300 Somboraca prošetalo je gradom bez transparenatatražeći, uz ostalo, ostavku gradonačelnice i celog gradskog rukovodstva.

U Požegi se Nikola Maslać iz Inicijative za Požegu zahvalio predsedniku opštine,naprednjaku Milanu Božiću na tome što je „obezbedio besplatan javni prevoz da bigrađani mogli da dođu na skup“, pa to nije morala da radi Inicijativa. Na građanskomprotestu u Rumi, na Gradskom trgu, okupilo se nekoliko desetina građana, a na ulicesu izašli i građani Sremske Mitrovice…

U Žitorađi vlada strah od iskazivanja političkog stava

Piše: Dimitrije Gašić

Upotpunoj suprotnosti s pravilima rada Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, AleksandraTomić iz SNS-a odlučila je da narodna poslanica i predsednica „Dosta je bilo“ BrankaStamenković ne bude član delegacije koja učestvuje na zimskom zasedanju u Strazburu.

Uprkos činjenici da DJB ima svog poslanika u Parlamentu Saveta Evrope, Tomić je, u svojstvu šefasrpske delegacije, samovoljno i protivno pravilima Saveta Evrope donela odluku da isključi DJB sazimskog zasedanja u Strazburu tako što je službenicima Narodne skupštine Srbije zabranila da zaBranku Stamenković rezervišu hotel, kartu i obaveste je.

Dan nakon što se u DJB-u saznalo da su isključeni, uputili su zvaničan protest predsedniciParlamentarne skupštine Saveta Evrope (PSSE) protiv šefa srpske delegacije zbog samovoljne odlukeo isključenju. Oštro protestno pismo upućuju i Aleksandri Tomić, apelujući na nju da hitno preinačinezakonitu odluku.

Iako se delegacija u ponedeljak 21. januara zaputila u Strazbur bez poslanice Branke Stamenković,ona je istog dana stigla u Strazbur i, zahvaljujući prijateljskim odnosima DJB sa poslanicima drugihzemalja, uspela da se akredituje za ovo zasedanje.

„Veliku pomoć DJB i ja dobili smo od naše poslaničke grupe evropskih konzervativaca i reformista kojisu kontaktirali sa generalnim sekretarom i predsednicom Skupštine SE da objasne šta je šefica srpske del-egacije uradila da me spreči da dođem na zasedanje. Mnogo im hvala“, navela je Stamenkovićeva u svomobraćanju na društvenoj mreži „Tviter“.

Parlamentarna skupština Saveta Evrope nije isto što iEvropska unija jer je sastavljena od narodnih poslanika svihevropskih zemalja. Delegacija Narodne skupštine Srbije uparlamentu Saveta Evrope ima sedam predstavnika: triposlanika iz redova SNS-a, jednog iz SVM-a, jednog izSRS-a, jednog iz SPS-a i jednog iz DJB-a. Drugim rečima,DJB je jedini predstavnik srpske opozicije u Savetu Evrope.

SNS na sve načine, nezakonite i krajnje nemoralne, pokušava da uguši glas opozicije ne samo uSrbiji već i u svetu. Ovaj put im to nije uspelo.

Branka Stamenković je na zasedanju Skupštine Saveta Evrope, kao jedini predstavnik srpske opozi-cije, govorila o pogubnoj politici EU koja podržava autokrate na Balkanu, o kolonijalnoj politiciNemačke na Balkanu i o potpunoj razgradnji demokratije u Srbiji. Govorila je i o potpunom medijskom mraku, korupciji u vrhu vlasti, sprezi vlasti sa kriminalom, partokratiji koja je sve tri granevlasti podvela pod svoju partijsku vlast, manipulacijama sa biračkim spiskovima i izbornim krađama,o zastrašivanju građana, i o poruci koju Nemačka u kaputu EU šalje našim građanima da „Srbija ideu dobrom pravcu“.

Ovim sramnim gestom vladajuća koalicija sa SNS-om na čelu pokazala je da očigledno strahuje da seu relevantnim evropskim institucijama čuje bilo kakva poruka iz Srbije koja nije u skladu sa njihovomproklamovanom mantrom da „EU nema alternativu“ i kritika EU zbog podrške autokratama na Balkanukoji uništavaju demokratiju, kontrolišu medije, zastrašuju građane, manipulišu biračkim spiskovima.

Još jedna zavera vladajuće većine protiv jedinog opozicionog predstavnika Srbije u Savetu Evropenije uspela, a Srpska napredna stranka je ponovo obrukala građane Srbije pred Evropom.

Srpska napredna stranka je ponovoobrukala građaneSrbije pred Evropom

6 EKONOMIJAGlas razuma, 23. januar 2019.

Piše: Branislav Krivokapić

Postoji značajna mogućnost da će globalnaekonomija doživeti postepeno usporavanje iličak punu recesiju pre kraja 2019, upozorio je

analitičar Rojtersa Džon Kemp. Da privredna slikasveta podseća na onu iz 2008. saglasan je i kontraverzni američki milijarder Džordž Soros. Jošveći pesimista je Piter Šif, direktor i osnivač „EuroPacifik kapitala“. „Ekonomija je danas u mnogogoroj situaciji, strukturno, nego što je bila kada seprethodni put srušila. Ovo je početak mnogo većerecesije od one koju smo imali 2008. godine“, tvrdiŠif. Iako smatraju da se „opasnost ne vidi odmah izaugla“, nakon nedavnog pada na svetskim berzamautemeljenost upozorenja o mogućoj novoj globalnojrecesiji potvrdili su i stručnjaci MMF-a, korigujućipredviđanja globalnog ekonomskog rasta za 2019. i2020. godinu sa 3,9 na 3,7 odsto.

A šta će Srbija preduzeti ako nam, pored svihnaših problema, SEKA (Svetska ekonomska kriza)ponovo zakuca na vrata? Poslednji put kad se todogodilo, krajem 2008, vlada Mirka Cvetkovićareagovala je usvajanjem „leks specijalis“ zakona oprivremenom smanjenju zarada kojim su umanjenjesve zarade veće od 40.000 dinara – za 10 odsto naiznos od 40.000 do 100.000, a za 15 odsto na iznospreko 100.000 dinara. Iako se taj zakon odnosiosamo na javni sektor, pod šifrom SEKA zarade su

smanjene i u većini privatnih kompanija. U međuvremenu se svetska ekonomija stabilizo-

vala, ali je SEKA (Srpska ekonomska kriza) nastavilada drma Srbiju. Sve dok se nije pojavio veliki refor-mator koji nas je kroz proces fiskalne konsolidacije,prevashodno otimanjem para od siromašnih,„spasao“ od bankrota. Njegova naslednica na mestupremijera Ana Brnabić danas tvrdi da je sve tozapravo bila pripremaSrbije za novu globalnukrizu koju ćemo, ako secrne slutnje ostvare,dočekati u mnogopovoljnijoj poziciji negoprethodnu. Ta je pozicijatoliko „povoljna“, da Anasamo što nije izgovorilakako će nova SEKA bitinaša razvojna šansa, što jeglupost koju smo čestoslušali za vremeMiloševića, na primerkada je tadašnji predsed-nik PK Srbije VlajkoStoiljković izjavio da su „lude krava naša šansa“, alii 2008. kada su pojedini žuti nadriekonomisti tvrdili

kako će Srbija situaciju izazvanu krahom svetskeekonomije, najvećim posle velike recesije 1929,preokrenuti u svoju korist.

Srećom, Brnabićeva je pametna i odgovorna, brzose ugrizla za jezik i nije nam obećavala čudesa. To,međutim, nikako ne znači da sa Vladom na čijem jeona čelu možemo biti spokojni. Naprotiv. Količinalaži kojom nas vlast svakodnevno zasipa toliko jevelika da, za početak, ne možemo biti sigurni ni daće nas Vlada obavestiti da SEKA dolazi, a još manjeda će nam saopštiti istinu o tome koliko je njenamoć razorna. Priča o kosovskim taksama na srpskeproizvode to najbolje ilustruje.

Muva ili magaracCene hleba skaču svakodnevno, lekova ima sve

manje, a u pojedinim mestima na jugu ih uopštenema, poprilično dramatične vesti slušali smoneposredno nakon 21. novembra kada su vlastiKosova uvele uvozne takse od 100 odsto na robu izSrbije. Od tog dana pa do kraja 2018, prema izjaviministra trgovine i telekomunikacija Rasima Ljajića,pretrpeli smo štetu od 46,1 milion evra. Ljajićevašefica Ana Brnabić tvrdi da je šteta mnogo veća i damesečno iznosi 42 miliona evra, te da su Srbi naKiM zbog mera Prištine dovedeni na ivicu humanitarne katastrofe. Uvođenje taksa na srpskeproizvode Brnabićeva je okvalifikovala kao„nepromišljen i anticivilizacijski potez, suprotanrazumu u poretku stvari kojih su mnogi mudri ljudiu Kini bili svesni još pre dva i po milienijuma. A dabi pojasnila vezu između drevne Kine i situacije naKosovu, premijerka je podsetila da je čuveni mislilac Lao Ce (dvorski istoričar iz vremena vladavine dinastije Žou koga je, navodno, Konfučijenazvao neznalicom, a većina savremenih istoričaraveruje da nije ni postojao) rekao da ograničenja izabrane u svetu dovode do toga da ljudi žive siromašnije.

Na sličan, pomalo bizaran način vlast nam predočava i mnoge druge ozbiljne probleme. Ali nijebolja situacija ni sa ocenama stručnjaka posle kojih,takođe, teško možemo biti „pametniji“. Dok urednikčasopisa „Markoekonomske analize i trendovi“,doajen Stojan Stamenković, tvrdi da će BDP Srbijeove godine biti manji za 0,5‒0,7 procentnih poenaukoliko takse prištinskih vlasti ne budu ukinute,vrsni statističar Miroslav Zdravković procenjuje dapotencijalna šteta iznosi najviše 0,15‒0,18 odstoBDP-a, te da, ukoliko takse Prištine ne budu

ukinute, valja korigovati procenu rasta u 2019. sa 3,5 na3,35 odsto.

U 2017. vrednost plasmana izSrbije na KiM iznosila je 450miliona evra, ali čak i da ovegodine od izvoza na KiM nebude realizovan ni jedan jedinievro, to ne znači da će šteta bititolika jer roba uvek može da seplasira na druga tržišta, kažeZdravković, dodajući da je unovembru, kada su takse uvedene, na usporavanje našegsveukupnog izvoza mnogo višeuticao pad izvoza drumskih

vozila, pre svega „Fijata“, nego pad izvoza na KiM.„Kolika je šteta po stanovnike Kosova i Metohije,

SEKA ne priznajeKAKO BI SE SVE IZVESNIJA NOVA GLOBALNA KRIZA

KolonoskopPiše: Branislav Krivokapić

Urbani idiotizam

Posle više od pola veka stanovanja na istoj adresi, iz usta ministraenergetike i rudarstva Aleksandra Antića saznao sam da je ugovoro isporuci toplotne energije koji imam sa „Beogradskim elektrana-

ma“ lažan. Za neoborivu činjenicu da uslugu daljinskog grejanja plaćamveć 55 godina, uredno svakog meseca, i zimi i leti, ministar kaže da jenajobičnija „urbana legenda“, te da ja zapravo samo plaćam stvarnu cenukoštanja, a Goran Vesić mi „izlazi u susret“ i omogućava da novčaneobaveze po tom osnovu izmirujem u 12 mesečnih rata.

Ovakvom izjavom ministar je potvrdio da su čelnici „Beogradskihelektrana“ – na čijem sajtu stoji da cena isporuke toplotne energije zastambene prostore iznosi 1.432,71 dinara po kvadratnom metru godišnjeili evro po kvadratu na mesečnom nivou – najobičniji lažovi. Jer kadagodišnji trošak za daljinsko grejanje podelimo sa pet, a zbog toplih zimato je već godinama maksimalan broj meseci u kojima se toplotna energijaisporučuje, pa potom taj iznos podelimo sa površinom stana, lako ćemoizračunati da nas daljinsko grejanje košta 2,3 evra po kvadratnom metru.To je ta, kako kaže ministar, stvarna cena koštanja, poprilično veća odcena grejanja u Hrvatskoj ili Sloveniji, državama čiji građani u prosekuzarađuju znatno više od građana Srbije – u Hrvatskoj za 80, a u Slovenijiza čak 150 odsto – zbog čega nam razni Vesići ljubazno dozvoljavaju da„naduvane“ račune otplaćujemo sve do kraja letnjih žega.

I tako, dok Beograđanin za grejanje stana od 80 kvadrata godišnje izdvoji blizu hiljadu evra, što je dovoljno da se kupi pelat kojim se dâzagrejati kuća dvaput veće površine, vlasnik identičnog stana u Ljubljaniplaća upola manje – u grejnoj sezoni oko 70 evra mesečno, a tokom letamesečni paušal od 12 evra. A kako poseduje termostat na kom može podesiti da temperatura bude i viša od propisane, stanovnik Ljubljanemože šetati go po stanu, što je perverzija koju njegov kolega iz srpske prestonice teško može upražnjavati bez dodatnih stimulansa.

Postoji još jedan detalj „urbane legende“ koji je ministar zaboravio dapomene. Tročlana porodica u Ljubljani isporuku tople vode mesečnoplaća desetak evra, a jednako brojna porodica u Beogradu otprilike istusumu izdvaja – ali za hladnu vodu. A ako živi u naseljima bez bojlera,isporuku tople vode plaća 1.500 dinara mesečno po članu porodice ili čakčetiri puta više od Ljubljančana koji zarađuju dva i po puta više.

Ko god se udubi u ovu računicu zaključiće da tu nešto ne štima. Alitako je s legendama. Što su urbanije, manje su logične. Potvrđuje to ibiografija potpredsednika SPS-a Aleksandra Antića. Na sajtu Ministarstvarudarstva i energetike piše da dotični „ima dugogodišnje iskustvo urukovođenju velikim infrastrukturnim projektima i javnim komunalnimsistemima“. A legenda kaže da je Antić više od dve decenije bio klasičanpartijski poslušnik sa vrlo postepenim usponom, dodatno usporenim zbogčinjenice da mu je rođena sestra bila udata za Milana Zarubicu,uhapšenog 2003. i osuđenog na 11 godina zatvora zbog proizvodnjesirovine od koje se pravi sintetička droga amfetamin. Tek 2013, kad jezagrljaj Vučića i Dačića postao dovoljno čvrst da se zaborave repoviprošlosti i porodične hipoteke, Antić postaje prvo ministar saobraćaja, anaredne godine, navodno na urgenciju Rusa, zaseda u fotelju ministrarudarstva i energetike. Ubrzo je njegovo strpljivo sticano „znanje i iskustvo“prosto eksplodiralo, pa su mu nadređeni, kao apanažu za to što se ne mešapreviše u svoj osnovni posao, poverili mnoge važne funkcije: predsednikUO Direktorata civilnog vazduhoplovstva, član UO Fonda za razvoj,nacionalni koordinator u mehanizmu saradnje NR Kine i Centralne iIstočne Evrope (CIEZ), predsednik srpskog dela međuvladine komisije zaekonomsku saradnju Srbije i Bugarske itd.

A Antić, uvek nasmejan i spreman za šalu, na svakom koraku potvrđujesvoju multikompetentnost i širi optimizam bez granica. Pod kineskomupravom proizvodnja bakra će već za nekoliko godina sa sadašnjih jedanodsto dostići pet procenata BDP-a, poručio je nedavno. Nakon upozorenjastručnjaka da je tako nešto moguće samo ako proizvodnja prevaziđe postojeći kapacitet, a cena se udvostruči ili ako se, daleko bilo, BDPdrastično smanji, priznao je da je malčice preterao, munjevito se sa ruralnih preorijentisao na urbane legende i Badnje veče proveo s radnicima „Beogradskih elektrana“. Koliko da ih pohvali što je sistem stabilan, a reklamacije na grejanje za deset odsto manje nego prošlegodine. Skoro kao u Sloveniji.

Ako po pitanju Kosova nismou stanju da razlikujemo muvu od magarca, kako li ćemo setek raspametiti ako krenu danas bombarduju upozorenjimao domino efektu berzanskihšpekulacija

Najveći problemi srpskeekonomije*

Niska stopa privrednog rasta Loše stanje infrastrukture** Nizak kvalitet državnih usluga*** Neuređenost javnih f inansija

na lokalu Neuspešno poslovanje javnih

preduzeća*Ocena Fiskalnog saveta **Putevi, pruge,

ekologija ***Naročito u zdravstvu i prosveti

7Glas razuma, 23. januar 2019.

Pošto naprednjačke bajke o ekonomskom bumu ionako nisu realne, situacija jepovoljnija nego 2008. Otuda je kontinuitet niskih stopa rasta nešto najgore, alii najbolje što nas može zadesiti

ODRAZILA NA SRPSKU EKONOMIJU

drugo je pitanje, dok korist za švercere i ostale profitere natuđoj nesreći nije procenjiva“, kaže Zdravković, ističući dana osnovu podataka o minijaturnom značaju plasmana robena KiM na ukupnu dinamiku robne razmene, na koju mnogoviše utiče nekoliko velikih kompanija, „nije jasno zašto sepotenciraju ’veliki gubici’ zbog prištinskih carina, kada jemogućnost Srbije da kazni Prištinu nesrazmerno veća“.

Ako po pitanju Kosova, koje nam je svima blisko i o komse skoro svakodnevno govori, nismo u stanju da razlikujemomuvu od magarca, kako li ćemo se tek raspametiti ako krenuda nas bombarduju upozorenjima o domino efektu berzanskih špekulacija, posledicama trgovinskog rata SAD iKine, jedva vidljivog rasta vodećih evropskih ekonomijaVelike Britanije i Francuske…

Aduti beznačajne zemljeZasada, premijerka je optimista i tvrdi da je situacija

povoljnija nego 2008. jer smo smanjili javni dug na 50,1odsto BDP-a, a imamo i budžetski suficit od 32 milijardedinara. Ali šta će se dogoditi ako prestane priliv stranog kapitala? Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsićsmatra da bi to za Srbiju bila najdramatičnija posledica nekenove globalne krize jer bi se s prestankom stranih investicijaubrzo pojavio problem finansiranja dve i po milijarde evradeficita u tekućem platnom bilansu. Taj deficit jeste znatnomanji nego 2008, tada je iznosio skoro 20, a danas samo šestodsto BDP-a, ali stanje sa javnim dugom bitno je drugačijeod onog o kom govori Ana Brnabić. Naime, premijerkapotencira smanjenje u odnosu na decembar 2017. kad jejavni dug iznosio 61,5 odsto BDP-a. Međutim, u poređenjusa periodom uoči izbijanja krize 2008, kad je javni dug iznosio 28,3 odsto BDP-a, situacija je znatno nepovoljnija.

Zbog toga i profesor Arsić, za razliku od predsednice Vlade,smatra da bi Srbija u eventualnom sudaru sa globalnom krizom bila u lošijem položaju nego 2008. jer je prostor zanova zaduživanja mnogo manji, budući da je javni dug većna nekoj gornjoj granici prihvatljivosti.

Da svet čeka novi talasekonomske nestabilnosti, veruje islovenački ekonomista JožeMencinger, koji naglašava da krizuuvek prouzrokuju veliki, a da malezemlje nemaju gotovo nikakvemogućnosti da izbegnu posledice uvidu nezaposlenosti, niskih plata isl. Sa Mencingerovim stavom slažese i bivši guverner NBS DejanŠoškić, koji smatra da mala zemljanije u stanju da spremi adekvatanodgovor na udar globalne krize,poput one iz 2008.

„Srbija je jedna mala zemlja sapraktično beznačajnim ponderomu svetskim finansijskim i ekonom-skim odnosima“, kaže Šoškić. Nažalost, laž i manipulacijadanas su glavni aduti male Srbije. Otuda i bajke o „zlatnomdobu“ i neprekidno prebacivanje odgovornosti na prethod-nu vlast iako je ona, prema zvaničnim podacimaMinistarstva finansija, u periodu od 2000. do 2008. smanji-la učešće javnog duga u BDP-u za više od 700 procenata,dok je danas učešće javnog duga u BDP-u, i pored znača-jnog smanjenja u odnosu na rekordan nivo iz 2015, jošuvek gotovo dvostruko veće nego uoči krize 2008. kada suna vlasti bili „žuti lopovi“.

Rasipanje na lokalu

Ukoliko se prognoze o novoj svetskoj recesiji obistine,dva se poteza naprednjačke vlasti mogu predvideti gotovostoprocentno. Kao prvo, teško je verovati da će nas Vlada,a još manje predsednik države, istinito i realno obavestiti oglobalnim dešavanjima i posledicama po našu malenkost.A kao drugo, više je nego izvesno da će sav negativan uti-caj svetske krize na srpsku ekonomiju iskoristiti kao alibiza nebrojena sopstvena (ne)činjenja. Autorima budalaštineo „zlatnom dobu“ i nikad većim stopama rasta SEKA bipredstavljala sjajnu platformu za objašnjavanje zašto seobećani bolji standard stalno odlaže, posebno kad to pitan-je počne da postavlja i onaj deo pučanstva koji sadabezrezervno podržava naprednjake i njihovog vođu.Moglo bi se čak reći da bi, zbog načina na koji vodi državui ekonomiju, za ovu vlast bilo pogubnije da se SEKA nedogodi, bar ne u planetarnim razmerama. Jer onda bi impreostale samo njihove domaće gluposti koje je javnostisve teže objasniti. Na primer, zašto se na pokrivanjegubitaka lokalnih javnih preduzeća iz budžeta državegodišnje troši 200 miliona evra. Umesto da se investira upodizanje kvaliteta komunalne infrastrukture, subven-cionišu se monopolisti kojima bez izuzetka rukovode par-tijski poslušnici. Za poražavajući kvalitet života građana ičinjenicu da Srbija po pristupu ispravnoj vodi za piće,razvijenosti kanalizacione mreže, tretmanu otpada, pro-centu dece upisane u predškolske ustanove i brojnimdrugim pokazateljima znatno zaostaje za uporedivimzemljama Centralne i Istočne Evrope, nikoga nije briga.

Na osnovu analize budžeta četiri najveća grada u kojimaživi trećina stanovnika Srbije – Beograda, Novog Sada, Nišai Kragujevca – Fiskalni savet je zaključio da njihovarukovodstva gotovo ništa ne čine na unapređenju svojihjavnih finansija. Sva četiri grada redovno dobijaju relativnovelika sredstva iz budžetske rezerve republičkog budžeta, štoje verovatno opravdano kao pomoć Nišu i Kragujevcu, ali jenejasno zašto znatna sredstva iz republičkog budžeta dobijajui Novi Sad i Beograd, stav je Fiskalnog saveta, koji u svojojanalizi kao najveći problem na lokalu izdvaja neodrživ sistem javnog prevoza u Beogradu koji je poslednjih godinadodatno pogoršan, pa su i troškovi javnog prevoza koji se

pokrivaju iz gradskog budžeta povećani saoko 120 miliona evra 2016. na oko 150 miliona evra u 2018. godini. U ukupnom dugulokalnih samouprava Beograd učestvuje sa58,1 odsto. Na dan 31. januara prošle godinedug Grada Beograda iznosio je 328 milionaevra ili oko 220 evra po glavi stanovnika.

Iako je reč o zvaničnim podacima, njihovojavno iznošenje predsednik države bi verovat-no pripisao Đilasu i Šolaku, koji su se, nakonfešte sa Putinom, nakljukali „bensedinima“ iu Upravu za javni dug Ministarstva finansijaubacili svog čoveka da malo frizira državnustatistiku. Taj naš vrli predsednik, svakogdana sve više izgubljen u svemiru, centralnije problem priče o tome kako bi Srbija reago-

vala da je strefi neka nova SEKA. Kao što Nurijel Rubini,ekonomista poznat po nadimku Doktor Propast jer je pred-video recesiju iz 2008, praveći spisak deset razloga zbogkojih je svet na pragu nove krize, tvrdi da svaki od njihpočinje i završava se imenom Donalda Trampa, tako i uSrbiji rešavanje svakog iole značajnog pitanja počinje izavršava sa Aleksandrom Vučićem. Ako se stvari tako nas-tave, kaže profesorka Ekonomskog fakulteta DanicaPopović, ostaćemo na niskim stopama rasta zauvek. Satakvim vođom to je najgore, ali i najbolje što nam se možedogoditi.

„zlatno doba“

Srbija je jedna mala zemlja sa praktično beznačajnim ponderom u svetskimfinansijskim i ekonomskim odnosima, kaže bivši guverner NBS Dejan Šoškić

Neodrživ sistem javnog prevoza u Beogradu, čije sefunkcionisanje pokriva subvencijama od 150 miliona evra,najveći je problem lokalnih finansija u Srbiji

Učešće javnog duga u BDP-u

godina % BDP2000. 201,22008. 28,32010. 41,82012. 56,22015. 74,72016. 71,92017. 61,52018. 50,1*Podaci Uprave za javni dug

Ministarstva finansija

Karikatura: Saša Dimitrijević

9Glas razuma, 23. januar 2019.

8 GRAD NA DLANU

Sezona zagađenjaKako dođe zima, Beograd krene da se davi u smogu! Da

nam nije košave, ne bismo mogli da dišemo. Nije uživanje namrazu, ali košava je zdrava za prestonicu. Kad je nema,osvanemo na osmom mestu najzagađenijih gradova na svetu.Kakva je trenutna situacija, možete da pratite na sajtuaqicn.org, organizacije za globalno praćenje zagađenja urealnom vremenu. U danu kad je indeks za Beograd bio 172,a ova tabela objavljena, Inicijativa „Ne da(vi)mo Beograd“pozvala je gradonačelnika da sazove hitnu sednicu Skupštinegrada sa samo jednom tačkom dnevnog reda, a to je zagađen-je vazduha. Problem je ozbiljan kada se uzme u obzirpodatak Svetske zdravstvene organizacije da u Srbiji tokomjedne godine prerano umre više od 7.000 ljudi usledizloženosti zagađenjima, što je neslavno drugo mesto uEvropi po broju prevremenih smrti usled zagađenja vazduha.Oni predlažu radikalno poboljšanje javnog prevoza,masovno pošumljavanje grada, promociju održive urbanemobilnosti i prelazak sa fosilnih goriva na obnovljive izvoreenergije.

Dan čistih računa

Hvala Putinu što je u svojoj osmočasovnoj zvaničnojposeti Beogradu postavio stvari na svoje mesto. Novinarkaga je na konferenciji za štampu pitala šta će reći narodu kojise okupio oko Hrama Svetog Save da ga dočeka? Putin jeodgovorio: „Znate kako... U plan posete ne ulazi učestvovan-je u nekim mitinzima.“

Miting, dakle, a ne izraz ljubavi, vere i nade, kako je silansvet oko Hrama predstavila vlast. Dobar broj doveden je u

Beograd autobusima, nahranjen sendvičima i opremljen zas-tavicama, što je izvesno silan trošak, za koji izvesno nikonikada nikome neće polagati račune.

Bez namera da umanjujemo značaj posete, Srbiji je Rusijavažna kako god da okreneš, prezident je tim rečima na finnačin rekao predsedniku šta misli o SNS mobilizaciji Srbije.Da je zvanična poseta trajala tačno osam sati, autorka tekstazna iz prve ruke. Živi kraj auto-puta, pa joj je Putin četiri putaprošao ispod prozora.

Palata oslobođena kiča

Hvala Putinu što je bio u Beogradu. Da nije, i dan-danasbismo ispred Palate Srbija (bivši SIV na Novom Beogradu)gledali izložbu kiča zvanu novogodišnja dekoracija. Jelke,Deda Mrazeve, slavoluke nemogućih oblika i strašnih boja,kočije, svetleće dvorce, pahuljice... sve su to gradski ocisručili na plato ispred Palate. Čitav repertoar famoznog „Kiplajta“, firme koja već godinama lepo živi samo od vašarskogkićenja prestonice i naših para. Da ne bi Putinovog dočeka,sva bi ta skalamerija tu dočekala proleće. Kao što će gadočekati sve ono što košava ne raznese s drugih „deko-risanih“ lokacija. Ili polome mangupi skloni destrukcijidekoracije? Naime, Goran Vesić, zamenik gradonačelnikaBeograda, veruje da je na delu taj drugi agens promena.

Trg bez rupa

Hvala Putinu što je došao u zvaničnu posetu Beogradu. Danije, i danas bismo lomili noge na platou Hrama Svetog Save.Ovako su rupe pokrpljene. Ma i krpež je bolji od hazarda.Otkad su ovi krenuli da „rekonstruišu“ ulice, Beogradompametan čovek hodi tako što gleda u zemlju da ne polominoge. Ne daj bože da gleda oko sebe.

Da ne pominjemo beskrajno arčenje (naših) para napopravke uvek fušerski urađenih putnih i ostalih zahvata.

Svi srećni i zdravi

I Hitna pomoć se radovala tokom posete Putina. Nikadmanje poziva nije bilo, nikad manje saobraćajnih nesreća,tuča i zdravstvenih problema. Dobro, jasno je zašto je bilomanje saobraćajki i nasilja. Nikad više pozornika nije bilo pogradu, a glavne saobraćajnice bile su mahom puste, ali kakoobjasniti manjak zdravstvenih tegoba?

Radošću? Srećom i veseljem koji su obuzeli ljude?Podjednako one na ulicama i one pred televizorima? Pazite,medicina poznaje i priznaje vezu između zdravlja i zado-voljstva životom. Poznaje ga i umeće vladanja. Panem etcircenses! Mi kažemo – hleba i igara, a cinični vladariantičkog Rima u slavnoj izreci pominju u stvari cirkus.

Zna to dobro i naš aktuelni vladar. Uostalom, evo kako jeruska novinska agencija prenela Vučićevu zdravicu Putinu naručku za 100 odabranih. Malo cirkusa je i u Palati Srbijausledilo nakon zdravice: Dačić je pevao „Kaljinku“.

„Mislim da ljubav i poštovanje srpskog naroda osećate idanas, a videćete ga i večeras. Policija mi je već saopštila daje više od 125.000 ljudi na ulicama, što se nije dogodilo uposlednjih 30 godina. Vi ste to zaslužili svojim predanimradom i poštovanjem koje ste uvek ukazivali našoj malojSrbiji“, rekao je Vučić.

Prestonički rekord

Prošlog petka je Grad Beograd uputio Republičkom geo-detskom zavodu zahtev da proglasi zabranu prometa za256.589 bespravno izgrađenih objekata na teritoriji preston-ice. Za kuće neupisane u katastar nova zabeležba (tako sekaže) odnosiće se na građevinsku parcelu.

Zakon iz novembra 2018. obavezao je sve lokalnesamouprave da popišu bespravno sagrađene objekte u nared-nih šest meseci i da potom završe proces legalizacije usledećih pet godina. Svi koji su gradili bespravno do 2015, aobjekti su im na satelitskom snimku, mogu da ih legalizujubrzo, uz minimalne troškove, poručuju nadležni.

Kad RGZ sačini 256.589 novih zabeležbi, svako ko želi dakupi bilo koju nekretninu u gradu znaće joj status, panesavesni investitori više neće moći da varaju kupce.

Nove pešačke zone

Dokle će to nepotrebno širenje pešačkih zona! Zar gradskioci ne znaju da u kulturna dobra može da se uđe i sa trotoarai da zbog toga nije nužno ukidanje saobraćaja? Tako jeInicijativa „Pešaci nisu maratonci“ reagovala na objavuMilutina Folića, gradskog urbaniste, da će tri ulice ispodZelenog venca postati pešačke: Kraljevića Marka, BraćeKrsmanović i Travnička. Grad tako, veli Folić, omogućavapešacima da bezbedno stignu do Savamale, Sava promenade,„Beograda na vodi“ i mnogih kulturnih ustanova.

Ulice će, naravno i blago nama, biti popločane istim onimpločama koje su na Slaviji, ili bilo kom drugom mestu,dokazale da mogu da traju čitavih 40 dana. Kao Zadušnice,bože me oprosti. Posle 40 dana duše im odlutaju, ostaju samolom i rupe.

Fušerajski rekord

Ni manjeg prostora, ni duže „rekonstrukcije“, ni većegfušeraja! Plato ispred Doma omladine toliko je dugo u per-manentnoj „rekonstrukciji“ da smo zaboravili kad je počela.Sad su stepenice propale! Bukvalno se krune, konstrukcija seraspada, a samo je godinu dana prošlo od kad su „otvorene“.Unaokolo su popucale i ploče, ama nadležni sada ne proziva-ju izvođače već krive nemarne vozače (Milutin Folić, grads-ki urbanista, prošle nedelje?!). Plato je inače pešački. Fušerajje u stvari drugo ime za sve što se radi po Beogradu.

Prevoz bez problemaProšli četvrtak bio je jedini dan za koji u GSB-u mogu

mirne duše da kažu da ih je viša sila omela u poslu. Viša silabio je Putin zbog koga su zatvarani mostovi, ulice, trgovi i

onaj jedan gradski tunel. Ali to opravdanje GSB nema zaostale zimske dane (pazite, zimi još nije kraj). GSB je javno

gradsko preduzeće za koje je odgovorna i nadležna grads-ka vlast, a GSB se ove zime bukvalno raspada, bez obzirana to što nadležni tvrde da radi normalno.

Zanimljivo je da se ne trude samo gradski oci da održeprivid normalnosti, već i privatne firme koje građaniizdržavaju, kao što je „Bus plus“. Ali fotografije govoreviše od reči: kontrolori „Bus plusa“ daju sve od sebe i kadje ozbiljno redukovan broj vozila u saobraćaju.

Samo metro kasniPrva linija metroa trebalo bi da bude završena u nared-

nih deset godina, rekao je Milutin Folić, gradski urbanista,u intervjuu za portal „Beoinfo“. Podsetimo, pre manje odgodinu dana tadašnji gradonačelnik Siniša Mali najavio jeda će prva linija metroa biti završena 2022. ili 2023.godine.

256.589 bespravnoizgrađenih objekata

popisano je u Beogradu

ČIM DUNE KOŠAVA, U BEOGRADU MOŽE DA SE DIŠE. SVE RAŠČISTI! SREĆA NAŠA, PA SE OVIH DANA RAŠČISTIŠE I NEKE NEDOUMICE, OPET ZAHVALJUJUĆI VIŠOJ SILI

Piše: Ružica Me vo rah

Glas razuma, 23. januar 2019.

Crveni broj znači da je vazduh nezdrav, ljubičasta znači veoma nezdrav, a smeđa – opasan

Beograđani su bolje prošli: osam sati blokade grada. Koliko jePutinova poseta trajala izletnicima?

Dom omladine: sendviči čekaju na klupi

Novogodišnja rasveta u Beogradu koštala je više od celogodišnje rasvete u Njujorku. Ivan Ivanović

Foto

: tra

cara

.rs

Hineni, hineni!Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta (27. januar) obeležava se

ove godine u Beogradu svečanošću pod nazivom „Hineni, hineni“. Ulazje slobodan, a događaj počinje u utorak 29. januara u 18 časova ubeogradskoj sinagogi „Sukat Šalom“ u Ulici maršala Birjuzova 19.Najpre će u društvenim prostorijama Sinagoge biti otvorena izložba đačk-ih radova iz cele Srbije prikupljenih na trećem konkursu „Holokaust: kul-tura sećanja“. Konkurs je ustanovila nevladina organizacija „HaverSrbija“ (haver je prijatelj na hebrejskom), koja je za pet godina postojan-ja neformalnom edukacijom o Holokaustu obuhvatila bezmalo 10.000učenika osnovnih i srednjih škola.

Nakon otvaranja izložbe sledi svečanost u samoj Sinagogi. Program jepriredila Nada Banjanin Đuričić, profesorka sociologije Železničketehničke škole iz Beograda, a izvođači su njeni đaci, učenici OŠ „VoždKarađorđe“ iz Jakova i studenti Fakulteta muzičke umetnosti.

Hineni je reč koju prvi put u Bibliji izgovara Avram kad mu se Bogobraća i saopštava mu da treba da žrtvuje svog sina Isaka. Hineni je inaziv molitve koja upućuje na poniznost, a izgovara se u vreme praznikaRoš Hašana, Jevrejske nove godine. Na hebrejskom jeziku hineni znači„(Bože), ovde sam“. Interpretacije su mnogobrojne, pa hineni može da

znači i spremnost, prisutnost i potpunu posvećenost.

Graničnici sećanjaNarodni muzej i Jevrejski istorijski muzej pozivaju na promociju

knjige „Graničnici sećanja: jevrejsko nasleđe i Holokaust“ u petak 1. feb-ruara u 17 časova u Narodnom muzeju. Na promociju se nadovezuje trib-ina „Antijevrejski zakoni“ u organizaciji NVO „Haver Srbija“. Knjigu„Graničnici sećanja: jevrejsko nasleđe i Holokaust“ kao urednice potpisu-ju prof. dr Nevena Daković i dr Vera Mevorah, a rezultat je zajedničkograda 19 autora, naučnika i stručnjaka iz Srbije iz oblasti kulture, istorije,muzeologije, umetnosti i obrazovanja. U knjizi se obrađuju ključna pitan-ja vezana za posmatranje Holokausta više od 70 godina nakon završetkaDrugog svetskog rata: kako se društvo i država odnose prema sećanju naHolokaust u Srbiji, regionu i u svetu; kakva je veza između Holokausta ijevrejskog kulturnog i istorijskog nasleđa danas; kako se muzeji i memo-rijalni centri odnose prema sećanju na Holokaust i zašto je danas značajnoobrazovanje o Holokaustu.

Zbornik „Graničnici sećanja“ u izdanju Jevrejskog istorijskog muzejajedan je od projekata iz prvog ciklusa finansiranja programa iz oblastinauke, kulture i obrazovanja vezanih za Holokaust u Srbiji, sredstvimaRepublike Srbije na osnovu Zakona o otklanjanju posledica oduzimanjaimovine žrtava Holokausta koje nemaju živih zakonskih naslednika.

Blago nama! I Ulica braće Krsmanović postaje pešačka zona

Vetar duva, lakše se diše

Cvetanova ćuprija na Zvezdari: rušenje nelegalne šestospratnicekošta oko 15 miliona. Sad zamislite: 256.589!

Plato Milana Mladenovića ispred Doma omladine

10 GRAD NA DLANUGlas razuma, 23. januar 2019.

Tekst: Ružica Mevorah

Jedna od stvari koje smoshvatili tokom prošlonedeljnezvanične posete ruskog

predsednika Vladimira PutinaBeogradu jeste da ćemo HramSvetog Save završiti ove godine.Pet miliona dolara dodatne pomoćiobećao je Putin za živopisanjeHrama. Sigurno je da bez tih paracrkva ne bi sinula punim sjajem ovegodine, kada SPC slavi 800 godinaod dobijanja nezavisnosti, jer zasadje samo četvrtina unutrašnjosticrkve pokrivena mozaicima. SPC jedobila autokefalnost 1219. godinekada je patrijarh Manojlo ICarigradski rukopoložio u NikejiSvetog Savu (Rastka Nemanjića) zaarhiepiskopa srpskih i primorskihzemalja. U Trnovu u BugarskojSveti Sava (1174‒1236) upokojiose 14. januara po starom, 27. janu-ara po novom kalendaru, i taj dan seod 1840. godine u Srbiji obeležavakao crkvena i školska slava.

Oduvek su i svuda velikihramovi podizani decenijama,nekad vekovima, pa nije ni beogradski hram prvog srpskog prosvetitelja nikao preko noći.

Pre ravno 140 godina (1879) Matija Ban, Srbin katoličke vere iz Dubrovnika, predložio je„Upraviteljstvu Varoši Beogradske“ da na Vračaru podigne crkvu Svetom Savi. Ban je tih god-ina kupovao zemlju po periferiji prestonice, pa jedno beogradsko brdo danas nosi njegovo ime.

Godine 1895, tri veka nakon spaljivanja moštiju Svetog Save, u Beogradu je osnovano Društvoza podizanje hrama na Vračaru, na mestu spaljivanja njegovih moštiju. Potonja istorijska istraži-vanja pokazala su da se taj događaj verovatno nije desio na današnjem Vračaru, koji je tada bio

daleko od zidina grada, već na uzvišen-ju Čupina umka, na Tašmajdanu, koji

se tada zvao Vračar. Mošti su Turci doneli iz Bugarske, kažu istoričari, ispalili ih na mestu današnje Crkve Svetog Marka.

Prvi javni konkurs za izradu projekta hrama raspisan je 1905, aliodbačeno je svih pet prispelih radova. Naredni konkurs raspisan jenakon velikih ratova 1926. i na njega su stigla 22 projekta. Prva itreća nagrada nisu dodeljene, drugu je dobio Bogdan Nestorović(1901‒1975), a dva rada su otkupljena, Nestorovićev i projekatAleksandra Deroka (1894‒1988).

Odbor za izgradnju hrama poverio je 1930. godine izradu glavnogprojekta arhitektama Nestoroviću i Deroku i inženjeru statike Vojislavu

Zađinu. Temelje je 1935. osveštao patrijarh Varnava, a do nemačke okupacije podignuta su dvazida visine sedam i 11 metara. Okupator je koristio prostor unutar nedovršenog hrama kao parki-ralište, a 1944. su ga za istu svrhu koristili partizani i Crvena armija. Kasnije su razna preduzećakoristila prostor kao magacin. Društvo za izgradnju Hrama prestalo je da postoji 1941.

Patrijarh German, na čelu SPC od 1958, obnavlja ideju o podizanju Hrama. Nakon 88ponovljenih molbi i isto toliko odbijanja, dobija dozvolu u leto 1984. Branko Pešić(1921‒2006), profesor Arhitektonskog fakulteta, imenovan za novog arhitektu Hrama,

prepravio je prvobitni projekat da bi se bolje iskoristili novi materijali igrađevinske tehnike.

Već penzionisani Aleksandar Deroko, profesor Arhitektonskog fakulteta ijedan od tri prva neimara, bio je ogorčen (Vojislav Zađina, profesor statike naGrađevinskom fakultetu, uhapšen je neposredno posle rata i preminuo nakonpuštanja iz zatvora). Deroko je čuvao sve skice i celokupan projekat po komeje pre rata Hram zidan. Da je bilo malo dobre volje, govorio je Deroko, i da senije pošto-poto išlo na nove tehnologije, kojima je valjda trebalo zadivitijavnost, moglo je da se nastavi onako kako je zamišljeno. Ali nije. Zidovi seprave od armiranobetonskih kutija, kupola se podiže hidraulički, kao da segradi pijaca a ne crkva... Ostarelog arhitektu više niko nije ni hteo da sluša, pase Deroko pred smrt odrekao autorstva.

Patrijarh German je 1985. godine ponovo osveštao temelje, Dušan Čkrebić,tadašnji predsednik Predsedništva Srbije, potpisao akt o nastavku gradnje (zato je od SPC dobio orden Svetog Save u znak zahvalnosti), pa je već 1989.podignuta centralna kupola teška 4.000 tona.

Društvo za podizanje Hrama Svetog Save obnovljeno je 2001. godine na ini-cijativu Zorana Đinđića, tadašnjeg premijera, a uz blagoslov patrijarha Pavla.Građevina je završena 2004, postavljena su zvona i prozori, završena fasada ipočeli su radovi na unutrašnjoj dekoraciji. Hram od 2011. živopišu ruski umet-

nici, predvođeni Nikolajem Aleksandrovičem Muhinom (1955). Muhin je poznati freskopisaci ikonopisac, narodni umetnik Rusije i član Ruske akademije umetnosti.

Skica Hrama Svetog Save, Aleksandar Deroko, diplomski rad, 1926.

Skica unutrašnjosti Hrama Svetog Save, AleksandarDeroko, diplomski rad, 1926.

Crtež stubova Hrama Svetog Save, Aleksandar Deroko, 1940.

Pre ravno 140 godina (1879) Matija Ban, Srbin katoličke vere iz Dubrovnika, predložio jeUpraviteljstvu Varoši Beogradske da na Vračarupodigne crkvu Svetom Savi

Patrijarh German obnavlja ideju o podizanju Hrama. Nakon 88 ponovljenih molbi i isto toliko odbijanja, dobija dozvolu u leto 1984.

Aleksandar Deroko je više od 60 godina živeo za Hram SvetogSave. Taj uistinu renesansni čovek diplomirao je 1926. godinearhitekturu u Beogradu projektom Hrama, iste godine svojrazrađeni diplomski rad predao na konkurs Društva za podizanjeHrama, od 1935. do 1941. bio skoro svakodnevno na gradilištuHrama, a potom se decenijama borio za obnovu tog velikogneimarskog poduhvata. Bio je jedan od 1.300 kaplara u Prvom

svetskom ratu i jedan od naših prvih ratnih avijatičara, poliglota igraditelj, veliki zaštitar i veliki pedagog, stručnjak za sred-njovekovno i folklorno graditeljstvo, slikar, pisac i akademik.Živeo je sa suprugom Ivankom na Topličinom vencu i primao sre-dom i subotom od 12. Tada bi salon Derokovih uvek počinjao, azavršavao se kad ponestane debatne inspiracije i dođe poslednjičas za odlazak na ručak.

140 godina zidamo Hram Svetog SaveVremeplov

Renesansni neimar

Akvarel Hrama Svetog Save, Bogdan Nestorović, 1931.

11Muzej je za posetioce otvoren svakog dana, osim ponedeljkom, od 10 do 20 časova. Ulaznicakošta 200 dinara, za grupne posete po 100 dinara, a za decu do sedam godina ulaz jebesplatan. Do kraja januara ulaz ovaj muzej i u Muzej nauke i tehnike je besplatan

Glas razuma, 23. januar 2019.

Piše: Radenka MarkovićFoto: Muzejska arhiva

Obilaskom izložbe „Medicina u Srbiji krozvekove“ u Muzeju srpske medicineSrpskog lekarskog društva može se na

veoma pristupačan način – kroz izložene doku-mente, fotografije, tekstualne legende, medicinskeinstrumente, aparate i druge eksponate – saznatiod čega su sve naši preci bolovali, kako i čime suse lečili, kako je izgledao razvoj zdravstva, medicinskog školstva i pojedinih grana medicineu Srbiji. I to od perioda kasnog paleolita, dakle prenego što su Srbi počeli da naseljavaju ovaj prostor,pa sve do današnjih dana.

Hatišerifom odobreno osnivanje bolnica

Najstariji eksponat na izložbi je lakatna kost kromanjonca stara oko 7.000 godina, poklon Muzejuod dr Srboljuba Živanovića. U istoj zbirci iz paleopa-tologije su i četiri lobanje iz srednjeg veka, a na jednoj od njih vidljiv je prelom leve temene kosti.

Iz tekstualnih legendi koje prate zbirke možese saznati da patološke promene na proučenimskeletnim ostacima ukazuju da su drevni ljudi sanašeg podneblja bolovali od bolesti koje poznajemo i danas – npr. od spondiloze, artritisa,skorbuta. Takođe i da je čovek metalnog dobaprimenjivao jednu od najstarijih hirurškihoperacija, a to je otvaranje lobanje.

Zatim da je temelje srednjovekovne srpskemedicine postavio Sveti Sava, te da su u dobaRimskog carstva i kod nas postojali urbanivojni centri sa razvijenom zdravstvenomslužbom. Lekari su bili uglavnom grčkogporekla, često specijalizovani za jednu oblast.Veoma dobro su baratali spravljanjem lekovitihpreparata od bilja.

U tursko doba vratili smo se tradicionalnimnačinima lečenja, a bolesnike su lečili berberi,hećimi ili lekari, samouki vidari i vidarice. Osimosnovnog zanata, berberi su se bavili i vađenjemzuba, radili manje hirurške intervencije, puštalikrv. Za zdravlje se molilo svetiteljima, a zapomoć se obraćalo i hodžama i dervišima, kojisu lečili pravljenjem zapisa i amajlija. Od 17.

veka bilo je široko rasprostranjeno lečenje pomoćuvradžbina i magijskih formula.

Dalje se beleži da je prvi Srbin koji je postao doktormedicine bio Jovan Apostolović, rodom iz Budima.Bilo je to u 18. veku. U istom veku, preciznije 1730.godine, hatišerifom Visoke porte Srbija je dobila pravoda osniva bolnice, čime je položen kamen-temeljacoblasti zdravstva u našoj zemlji.

Zubarska klešta kovačko umećeIzložba prati njegov dalji razvoj kroz vreme, ali i

pojedine oblasti kao što je hirurgija, zatim anestezijai čime su sve u prošlosti pacijenti uspavljivani –između ostalog i onesvešćivanjem udarcem u glavu.Poseban deo posvećen je stomatologiji. Pored slike

Vrščanina Ilije Ranimira, prvog zubara u Srbiji,posetioci mogu da vide zubarsku stolicu sa bušilicomna nožni pogon s kraja 19. veka. Presvučena crvenomtkaninom, izgleda veoma lepo i čini se da je na njojprijatnije sedeti nego na ovim današnjim zubarskim

stolicama. Ili se zubarska stolica prijatnomza sedenje može doživeti samo kada je umuzeju.

Naročitu pažnju posetilaca svakakoprivlače izloženi medicinski instrumenti ipribor koji je korišćen u lečenju i dijagnos-tici. Aparat za merenje krvnog pritiska, termometri, hirurške igle i konci iz prvepolovine 20. veka, set instrumenata zadirektnu transfuziju krvi iz tridesetih godinaprošlog veka, stetoskop s početka 20. veka,tablica za ispitivanje vida iz 1906. godine...

Pored tog modernijeg pribora može sevideti i dosta starijih instrumenata, kao štosu volovski rogovi koji su u srednjem vekuslužili za merenje lekovitih supstanci i zapuštanje krvi, ali i klešta za vađenje zubakoja je skovao kovač i kojima je težak ratnik oslobodilačkih ratova Srbije JosipRajić iz Debelije vadio seljanima zube uperiodu između dva svetska rata.

Osim zanimljivih medicinskih knjiga,priručnika i predavanja, čuva se i prvouverenje o specijalizaciji u Srbiji doktoraVojislava Subotića.

U doba Rimskog carstva i kod nas su postojaliurbani vojni centri sa razvijenom zdravstvenomslužbom. Temelje srednjovekovne srpske medicine postavio je Sveti Sava

Prva varoška bolnicaMuzej srpske medicine Srpskog lekarskogdruštva osnovan je 1955. godine na inicijativu prof. dr Vladimira Stanojevića,predsednika Sekcije za istoriju medicine ifarmacije. Osnivanjem Muzeja nastavlje-na je tradicija prikupljanja i čuvanja medicinskih predmeta u Srpskomlekarskom društvu koja datira od 1872.godine. Muzej je od 2007. u sastavuMuzeja nauke i tehnike.I sama zgrada u kojoj se nalazi – u UliciDžordža Vašingtona 19, nekadašnjaVidinska – od istorijskog je značaja. U njojje 1868. svečano otvorena zgrada Bolnicevaroši i okruga Beograda. U tom zdanjunekad je bila smeštena Opšta državna bolnica, a kasnije Klinika za očne bolesti, ukojoj su lečila i operisala velika imenasrpske medicine – dr Vladan Đorđević, drLaza Lazarević, dr Vojislav Subotić i školovale se generacije lekara. Ona sadaima status spomenika kulture od velikogznačaja i sedište je Srpskog lekarskogdruštva.

VAN TURISTIČKE RUTE – MUZEJ SRPSKE MEDICINE

Lečenje u Srbiji kroz vekove

12 DRUŠTVOGlas razuma, 23. januar 2019.

SudijePiše: Dragica Bg. Pušonjić

Jedanaest godina sudovi ne moguda utvrde da li je ugledni inženjersaobraćaja Goran Pančić (56) sve

to vreme pod orkestriranom torturom uSaobraćajnom institutu CIP. Zato smo idobili ubedljivo najdužu parnicu zbogzlostavljanja na radu. Kako stvari stoje,ni bacanjem pasulja nećemo saznatikoliko je još godina sudijama potrebnoda zaštite pravo na rad i dostojanstvoovog stručnjaka. Ali taj maratonskiproces pokazuje da su ustavne garanci-je, norme radnog prava i antimobingpropisi – poligon za pravničko nadmu-drivanje onih koji su dužni da sudskuzaštitu pružaju ni po babu, ni po striče-vima.

Društveno je ponižavajuće saznanjeda pravosuđe tako dugo ne može daobjasni zašto je u CIP-u za neradnikanajvišeg stepena naprasno proglašeninženjer koji tu radi od 1992, koji je skolegom uradio projekat prugeZaječar–Ćićevac, bio i u projektu brzihpruga, odlazio s kolegama na terenskezadatke, nije odbijao poslove za kojesu školovani mašinski inženjeri, a zakvalitet i efikasnost rada je sve vremenovčano nagrađivan (stimulacija naplatu).

„Iskijaćeš ti ovo“, obeća generalni

Sve je krenulo kada je inž. Pančićzadužen da fotografiše sve mostovekoje je 1999. srušio ili oštetio NATO,a da potom napravi fotografije tih istihali rekonstruisanih mostova. CIP jeobjavio monografiju u kojoj su i tefotografije, ne pominjući njihovogautora, kog su obavestili da „kod njihne postoje autorska prava“ (?!). Zatojuna 2002. Pančić tuži CIP zbog zaštiteautorskih prava, a posle pet godinaCIP gubi parnicu. Pravosnažna presu-da obavezuje firmu da obešteti svogzaposlenog.

„Platili su mi odštetu u iznosu kojije sud odredio, ali je pre toga do menestigla informacija da je MilutinIgnjatović, generalni direktor, nakolegijumima direktora izjavljivao daću to da iskijam“, kaže inž. Pančić zanaš list. „Zlostavljanje na radu počeloje čim sam dobio taj spor.Jednostavno, oduzeli su mi posao.Prestali su da mi daju radne zadatke,trpeo sam celu godinu. Onda sam2008. podneo tužbu zbog diskrimi-nacije na radnom mestu, po Zakonu oradu, jer u to vreme nije postojaozakon o sprečavanju mobinga“.

Inače, celog radnog veka, sve do

Parapolitičke parastrankePiše: Lebrecht Gaspar

Kako reče izvršni direktor CeSID-aBojan Klačar, u izjavi za Betu, on je„potpuno siguran“ da su protesti ele-

ment o kojem u Srpskoj naprednoj stranci(SNS) i te kako razmišljaju. Odmah zatim sleditvrdnja kako „Vučić ima tu privilegiju da bira

kad će se izbori održati“. Drugi pak mediji istim ili sličnim povodom ističuda su u „najužem rukovodstvu“ SNS-a najratoborniji Stefanović dr Nebojšai Miloš Vučević, kojima je navrhvođa, sve će biti poodavno, udelio uloguratobornih sokolova. Onim drugim uloga manje ili nimalo ostrvljenih biće danije dodeljena, a i kako bi bila, ulogu političara sa karakterom i razumom,ulogu razumnog, umerenog i produhovljenog političara i lidera navrhvođanad vođama rezervisao je za sebe, uz sve ostale karakteristike, poputmarljivosti, vrednoće, o kompetentnosti za sve i svašta, uključujući i ucrta-vanje trase koridora od 10 do unedogled, da i ne govorimo.

Nesumnjivo Bojan Klačar polazi od pretpostavke da je SNS poli-tička stranka. Sve će biti da tu neupitnost potvrđuju i ostali tzv. poli-tički analitičari poput Anđelkovića, Krstića, Dejana Vuka, kako godse prezivao, nije ni bitno, i ostalih saopštavača epohalnih mislipredsednika svega i svačega u neverovatnom sticaju. I više od toga,spremni su da se zakunu da je SNS politička stranka par ekselans naovim prostorima, a možda i šire.

U SNS nema izboraAli hajde da stvari posmatramo i iz drugog ugla. Kada pored vojs-

ki postoje i paravojske (o čemu je navrhvođa sem Šešelja stekao uzzarđalu kašiku i bogato životno iskustvo 90-ih), ili ako je suditi potvrdnjama prof. dr M. Lukića iznetih tokom predavanja, pored državamogu postojati i paradržave, zašto ne bi osim političkih stranaka pos-tojale i parapolitičke stranke? Krajnje je umesno pitanje da li u poli-tičkom životu jednog društva, jednog naroda, jedne zemlje, pa idržave, mogu sem političkih strana-ka delovati i parapolitičke, ili poli-tičke parastranke, ili kao što je toslučaj sa SNS-om, parapolitičkeparastranke?

Kao što paravojne jedinice imajusve karakteristike i naizgled se nemogu lako razlikovati od vojnih for-macija u organizacionom ili nekomdrugom smislu, tako se danas i ovde(u Srbiji) ozbiljno može postaviti paralela između političkih stranakai parapolitičkih parastranaka u svim mogućim varijetetima.

SNS, organizaciju koju Klačar, i ne samo on, podvodi pod političkustranku, kao da se to podrazumeva, ipak svojom na početku ovog tek-sta citiranom rečenicom dovodi u pitanje, jer saopštava opštepoznatučinjenicu da će navrhvođa personalno odlučiti kada će se izboriodržati. Nije li to upravo ono što je sušta suprotnost ustavnim i zakon-skim odredbama o duhu i prirodi ne samo političkih stranaka već ipolitičkom životu u normalnoj državi, dobro, ne i u zemlji Srbiji?

Pa da vidimo.SNS, ma kako je ko doživljavao, formirana a kasnije i prereg-

istrovana izraženom voljom 10.000 osnivača da se udruže oko jednepolitičke ideje i proklamovanog programa, ima i statut (koji joj nikonije osporio, a i kako bi?), ima i predsednika, skupštinu, predsedništ-vo, izvršni odbor… ima čak i opštinske i mesne odbore. Čovek birekao: pa eto, stranka kao svaka druga.

No, da li? Odgovor bi mogao biti i sledeći: pa i paravojne jedinice imaju

glavnu komandu, štabove, formacijske jedinice, činove, čak i vojnesudove, sve kao i pravavojska, a opet su i dalje paravojne jedinice.

Politička stranka bar po slovu zakona jeste organizacija građana slo-bodno i dobrovoljno udruženih radi ostvarivanja političkih ciljevademokratskim oblikovanjem političke volje građana i učešća naizborima, kao izbor građanskog prava na mišljenje, slobodno izraža-

vanje mišljenja i udruživanje. U praksi, dugi nizovi dokaza nampoprilično ubedljivo svedoče da se ovi ustavni i zakonski okviri uslučaju SNS-a teško mogu u svojoj suštini identifikovati, mada senavrhvođa i njegovo okruženje svojski trude da ubede širu domaćujavnost da ispraznom formom sliče onome što bi politička stranka tre-balo biti - organizuje skupštine i glavne odbore u „Sava centru“ saslikanjem, okuplja odano podaništvo na sednicama predsedništva iizvršnog odbora. Ipak, teško da navrhvođa može da dokaže – čak niĐuki Moleru to ne bi pošlo za rukom da okreči ili keramičaru daprelepi pločicama – da su prisutni na tzv. stranačkim skupštinamalegitimno izabrani, a onda je i legitimitet članova glavnog odbora,predsedništva i, naravno, samog predsednika krajnje upitan i sporan.Teško je pronaći nekog od osnivača SNS-a koji se seća kad su posled-nji put u nekom opštinskom odboru organizovani skupština i izbori.Ako neko misli da je bar statut te navodne političke organizacije nes-poran, grdno se vara – sporan je, menjaju ga, pišu-brišu, dopisujukako kome padne na pamet, a na pamet padne samo i isključivosamom navrhvođi.

Novi izbori – perfidna prevaraIstine radi, valja priznati da se slične primedbe s punim pravom

mogu uputiti i mnogim drugim strankama u Srbiji. Uostalom, posto-jeći zakon nije navrhvođa krojio po sopstvenoj meri, mada musavršeno odgovara, činile su to neke druge stranke i koalicije i nekedruge vođe. Ako se pritom ima u vidu liderski karakter i ovih i onihstranaka, a pride i to da njihov liderski karakter nesumnjivo iposlovično znači pomanjkanje demokratičnosti, posve je jasno da jeonda građanima svejedno koja je stranka na vlasti, budući da su svedesno od izvornog pojma političke stranke koji se može pronaći čak ina stranicama „Vikipedije“ kreću u gami do parapolitičke parastranke.

Ako je verovati čuvenom pravniku i teoretičaru, profesoruSlobodanu Jovanoviću, političke stranke nisu razjedinjujući već ujed-injujući faktor građanskog utvrđivanja i artikulisanja opšte volje neo-

dređenog broja individua koje se ukonkretnom društvu okupljaju okojedne političke ideologije u cilju sao-braznog vršenja državne vlasti uinteresu društva i na demokratskinačin. Međutim, ako se pak ideologi-ja zameni interesom, onda se strankakao demokratski ustrojena organi-zacija pretvara u nešto drugo, naprimer zajednički ovakav ili onakav

kriminalni poduhvat, onda je valjda jasno da je đavo odneo šalu.A da je đavo odneo šalu, građanima Beograda i Srbije koji već

nedeljama izražavaju svoje jasne političke stavove više je nego jasno.Njihov stav „da ovi odu a da se oni ne vrate“ jasno govori o tomekakav je njihov odnos prema ogromnoj većini stranaka u Srbiji. I nji-hovim samozvanim i ubeđenim liderima, naravno. Jasno je građanimada bilo kakvi izbori sa ovako ustrojenim strankama jesu još samojedna perfidna prevara, ma ko da pobedi; jasno je građanima da poli-tičke stranke moraju odražavati istinske političke i ideološke stavove,da moraju biti demokratične i transparentne i da se politička pravagrađana na stranačko organizovanje i njihovo slobodno izražavanjeideja i stavova potom i artikulisanje zajedničke ideologije i njena kon-trola od strane građana mora garantovati. Međutim, mi danas imamona snazi zakon koji garantuje formalnost uslova za osnivanje stranke iništa više, stavljajući njene lidere u poziciju da tu organizaciju izdignuiznad zakona i svakog građanskog političkog prava koje članovistranke po Ustavu imaju, osporavajući mu pravo da bude građanin isvodeći ga na podanika.

Ukoliko se građani između ostalog ne izbore i za nenarušivost svo-jih političkih prava smislenim i suštinski drugačijim zakonom o poli-tičkim strankama, zakonom koji će predvideti i delotvorne procedurezaštite narečenih prava koja predstavljaju u svojoj ukupnosti i jedan odnajviših nacionalnih interesa svakog društva, džabe će sedmicamašetati, biće isto, izvršiće se „korenite promene“ da se ništa ne promeni.

Ukoliko se građani ne izbore i zanenarušivost svojih političkih prava smislenim i suštinski drugačijim zakonom opolitičkim strankama, džabe će sedmicamašetati, biće isto, izvršiće se „korenitepromene“ da se ništa ne promeni

13Glas razuma, 23. januar 2019.

ne znaju šta je mobing!ZAŠTO JE CIP GODINAMA SOCIJALNI ZATVOR ZA INŽ. GORANA PANČIĆA

Ovaj maratonski proces pokazuje da su ustavne garancije, norme radnog pravai antimobing propisi – poligon za pravničko nadmudrivanje onih koji su dužnida sudsku zaštitu pružaju ni po babu, ni po stričevima

tada, inž. Pančić je mesečno dobijao dva-tri radna zadatka itakođe je svakog meseca, zbog kvaliteta rada, nagrađivanstimulacijom od 30 do 40 odsto u odnosu na osnovnu platu.Takva je praksa u Institutu. Međutim, posle tužbe zbogdiskriminacije pretpostavljeni, kao po komandi, prestaju damu daju bilo kakva zaduženja, smanjuju mu platu za desetodsto svakog meseca, sve dok se nije stiglo do umanjenja od50 odsto na mesečnom nivou – što rade već više od decenije!

„Kad god odem da tražim posao, pretpostavljeni ćute“, gov-ori inž. Pančić. „Kao da ništa rekao nisam i da ništa čuli nisu.Neki su mi u četiri oka rekli: ’Ti znaš zašto ne radiš, tužio sifirmu i za tebe posla nema!’ Ali to ne priznaju javno jer čuva-ju svoje pozicije. Dešavalo se da uđem u kancelariju kolega, aoni me lepo zamole: ’Ajde, molim te, izađi, čuće generalnidirektor da si bio, pa ćemo imati problema.’ I ja odem. Moglisu da mi stave žutu traku kao nacisti Jevrejima, pa da svi znajuko je taj koga treba izbegavati. Kolegama je bilo jasno o čemuje reč, ali u strahu su za svoja radna mesta, a zna se i da nisamjedini u ovakvom položaju. Mada, jedini tražim sudsku zašti-tu svojih prava.“

Ignorisan više od 4.000 danaKako ne pada sneg da pokrije breg, već da svaka zverka

pokaže svoj trag, pojedine kolege su preko noći postale drskeprema inž. Pančiću. Mislili su, kaže, da će za to biti nagrađeni.U mišju rupu su utekli sindikalci iz CIP-a, izostala je pomoć,pa se inž. Pančić iščlanio („Kakva je svrha sindikata ako nijezaštitio radnike?“).

Kako izgleda radni dan inž. Pančića od 2008. do dana ukome čitate ovaj tekst? Na posao dolazi oko pola osam, uosam počinje radno vreme. Uključi kompjuter. Sedi za njimdo 16 sati, kad je kraj radnog vremena. Sa njim niko ne raz-govara. Od njega se ništa ne traži. I tako 4.015 dana zare-dom, osim vikendom, na državni praznik ili kad je godišnjiodmor. Po zakonu je to „sindrom praznog stola“.

„Tokom ovih godina poskidao sam sa interneta milionstručnih radova, napravio fajlove, da budem u toku sa timšta rade pametni ljudi po svetu kad mi jednog dana omoguće

da radim“, kazuje inž. Pančić štaradi kad na poslu za njega poslanema. „Objavio sam u stručnimknjigama dva naučna rada, 2007. i2011/12, ali mi nisu dopustili da ihprezentujem na stručnim skupovi-ma. Marija Zarić, tada direktorka,rekla je da firma neće snosititroškove, što je suprotno praksi, daodem za svoje pare i da ispod mogimena ne smem napisati da radim uCIP-u. Svi direktori zavoda u komesam nastavljaju istu praksu. Tako mije bivši direktor Igor Kovačevićsvakog dana dolazio u kancelariju iunosio se u lice, jednom je ispredlifta nasrnuo na mene, udario me unameri da me isprovocira ne bih liuzvratio, pa da imaju za šta da seuhvate.“

Inženjer Pančić oseća se poniženozato što je, kaže, školovan, kulturan i sposoban za posaokojim se oduvek bavi. U CIP-u ima posla za profesoremarksizma, odbrane i zaštite, turizmologe, ali nipošto nemaza Pančića, koji ima dve inženjerske diplome. A da poslaima preko glave, vidi se i po angažovanju penzionera pougovoru o delu, uz dobru naknadu; najstariji među njimaima, mašala, 89 godina. Kad je o novcu reč, sudski veštacisu utvrdili da je inž. Pančić npr. 2011/12. dobijao oko20.000 dinara, dok su na istom radnom mestu početnici pri-mali 100.000 dinara. U kakvom je socijalnom zatvoru,možda se najprimitivnije pokazalo kad su mu pre dva mese-ca, od tridesetak kolega, samo troje, četvoro izjavilisaučešće zbog smrti majke. Ovoliko je dovoljno kada je rečo načinima zlostavljanja, mada bi i roman mogao da budeispisan.

Sudska nadigravanjaTuženi CIP, sa svoje strane, neprestano ubeđuje sudije da je

inž. Pančić izgubio inicijativu na poslu, nezainteresovan je zarad, ne ume da radi, plata mu je desetkovana jer „nedostajeobim izvršenog posla“… U tome se Milutinu Ignjatoviću, kojije sve vreme generalni direktor, pridružila nekolicinazaposlenih.

„Kolege su me ocrnile na sudu“, gorko kaže inž. Pančić.„Lažu monstruozno. Jedna od koleginica, na primer, nije nitrepnula kad je u sudu izjavila da ja noge držim na radnomstolu dok pevam na sav glas uz muziku sa kompjutera, aonda lepo ustanem, popnem se na radijator i radim nekakvevežbe! Pitam se kakav je um to mogao da smisli.“

U ovom sporu stalno se menjaju sudije iz raznih razloga,počev od zlosrećnog reizbora u vreme Borisa Tadića, pazbog prekomponovanja sudske mreže i dalje redom. Kada je2010. donet specijalni Zakon o sprečavanju zlostavljanja naradu (mobing), u skladu sa njim tužba je dopunjena, a stan-je je nastavio da prati ekspertski tim Udruženja „NoMobbing“ iz Beograda. Prvostepena presuda stigla je krozosam godina: maja 2016. Viši sud nalaže CIP-u da inž.

Pančiću nadoknadi zakidanje na plati od 2005, kao i da muisplati nematerijalnu štetu zbog pretrpljenih bolova, povredeugleda i časti, slobode i prava ličnosti, u iznosu utvrđenompresudom. I da namire njegove troškove suđenja.

Uz takav odnos prema zaposlenom, ali i pravnom poretkuzemlje, bilo bi čudo da se CIP nije žalio zbog izgubljeneparnice. Žalba stiže Apelacionom sudu u proleće te iste2016, ali je drugostepenim sudijama trebalo godinu i po daodluče. Novembra 2017. ukidaju prvostepenu presudu inalažu ponovno suđenje, da bi Viši sud opet razmotrio čin-jenice, otklonio protivrečnosti i, što je neverovatno, razjas-nio „šta znači ’sindrom praznog stola’“! Pravnici bi se teškooteli utisku da su apelacione sudije u obrazloženju takveodluke samo prepisale navode iz žalbe CIP-a, čiji jeadvokat ubeđen da „Zakon o sprečavanju zlostavljanja naradu ne poznaje mobing ’praznog stola’“. U sudskoj praksi„resavske presude“ nisu raritetna pojava, baš kao i ispraznasporenja nekih sudija, iz njima znanih razloga, o pravnimfaktima koji su čvrsti kao Himalaji.

Zagađena duhovna sredinaVišem sudu je trebalo godinu dana da održi prvo ročište u

ponovljenom postupku. Prošlog novembra je saslušan većsaslušavani direktor Ignjatović, kome se u inž. Pančiću god-inama priviđa eklatantan primer neradnika i antistručnjaka.Direktor mangupski izbegava odgovore, ignoriše sudskuvlast, pa na pitanje da li inž. Pančić uopšte dobija radnezadatke, filozofira: „Morao bi da dobija, po pravilniku!“Ignjatovića u sudnici ni pamćenje, kao, ne služi, pa upitan dali je naredio zaposlenima da sroče pismenu izjavu o liku idelu kolege Pančića, veli: „Moguće da jesam, ali ja se togane sećam!“ Zato su sudije podučene da ako zaposleni „nedoprinosi ništa i ne uradi ništa, ne bi trebalo da primi ništa“!

Naredno ročište je prošlog novembra zakazano tek za april2019. Opravdanje se traži u prenatrpanosti sudova, što kodnas naravno pije vodu, ali nema prođu pred Evropskimsudom za ljudska prava u Strazburu. Od 2002, kada je ovajsrpski stručnjak prvi put zatražio sudsku zaštitu svojih pravau svome preduzeću, zaključno sa 2018. godinom, dakle zacelih 17 godina sudovi su zakazali ukupno 33 ročišta i većinuodržali. Sa 1,9 suđenja na godišnjem nivou vidimo i zašto jebroj obraćanja sudu u Strazburu iz Srbije tri puta veći odevropskog proseka.

Šta čelnik CIP-a hoće u ovoj priči? Tokom jednog odfinansijskih veštačenja u službenim prostorijama CIP-a,advokat tog državnog preduzeća bez zazora pita inž.Pančića: „Zašto ne napustite firmu kad vas niko ne želi?“ Upravno uređenim državama i zemljama stabilne demokratijetakav poslodavac bi odavno bio postrojen i uveden u okvirepravno dopuštenog odnosa prema zaposlenom.

U čekanju da takav ambijent neko indukuje u Srbiji, dadržava ne samo u CIP-u zaustavi obrazac ponašanja kolek-tivno-staljinističkog tipa, opominju reči akademika ĐureŠušnjića da danas mnogi istražuju posledice zagađivanjaprirodne sredine, a retko ko se seti da istražuje posledicezagađivanja duhovne sredine. A možda je putokaz za svenaše Pančiće postavila Jelena Karleuša. Tvitnula je predsed-niku Vučiću da zaustavi porno-skandal koji joj razara porod-icu, i interesovanje novina za preljubu, gle čuda, počinje dajenjava.

Ti znaš zašto ne radiš,tužio si firmu i za tebe posla nema!

A da posla ima preko glave, vidi se i po angažovanju penzionerapo ugovoru o delu, uz dobrunaknadu; najstariji među njima ima - 89 godina!

Za 17 godina, koliko traje maltretiranje inž. Pančića, sudovi suzakazali ukupno 33 ročišta i većinuodržali. Sa 1,9 suđenja na godišnjem nivou!

Foto

: e-s

tock

age

ncy/

Milo

š Ra

failo

vić

Piše: Marko Smiljković

Miloš Banđur, zamenik gradonačelnika Niša,koji navodno slovi za tolerantnog i vaspi-tanog čoveka, u prepisci na društvenoj

mreži „Tviter“ nazvao je beogradsku nezavisnu nov-inarku Senu Todorović „matorom žutom kučkom“.Istina, ona je pre toga njegovu majku poredila spernatom životinjom ćurkom, ali to ne umanjujenjegov prostakluk i odgovornost. Banđur je,inače, i univerzitetski profesor fakulteta izKosovske Mitrovice.

Todorovićeva je na društvenoj mreži „Tviter“ komen-

tarisala mentalitet raseljenih lica sKosova i Metohije, a Banđur joj jeodgovorio na prost način. Začudo,ovaj njegov ispad nije u javnostiizazvao mnogo pažnje iako je reč oprofesoru, političaru i uvrediupućenoj ženi.

Reagovala su neka udruženja,nekolicina stranaka, bilo je neko-liko retvitova, osuda i to je to. Ujednom danu ovakav incident jezaboravljen, uprkos tome što bi unormalnim zemljama moralo dausledi bar izvinjenje, a možda iostavka. Naprotiv, Banđur je daosvoje opravdanje biranim medijimai to više niko nije spomenuo.

Savez za Srbiju u Nišu zahtevaoje njegovu hitnu smenu, što jeučinila i grupa okupljena okopokreta „Niš bez straha“, koja naTrgu kralja Milana okuplja oko2.000 ljudi.

„Sena Todorović, nezavisni nov-inar i jedan od osnivača NUNS-a,na ’Tviteru’ je na najgori načinvređana od zamenika gradonačelni-ka Niša. Savez za Srbiju u Nišu zahteva hitno izvinjenjeMiloša Banđura i njegovu bezuslovnu i trajnu smenu, bezbudućih eventualnih nagradnih funkcija“, naveli su iz SzS-a.

Banđur se nije izvinio, već je rekao da se on saTodorovićevom nije susreo na ulici pa joj to rekao, nego daje bio isprovociran njenim stavom: „Mi se nismo sreli nanekom skupu gde bih joj ja to rekao. To je bila moja reakci-ja kad je komentarisala raseljene ljude s Kosova, što je bionapad i na mene.“

Zorica Miladinović, novinarka lista „Danas“, kaže da je Srbija

postala takva država da su ovakvi ispadi postali normalni. „Neko je skoro rekao da je Srbija postala pornografsko društ-

vo. Apsolutno se slažem s tim. Dovoljno je pogledati naslovnestrane tabloida i shvatiti da je to potpuno tačno. Takođe jedovoljno baciti pogled na društvene mreže i opet se uveriti u isto.Suvišno je reći da je to što je uradio zamenik gradonačelnikaNiša nedopustivo, nepristojno, nevaspitano i politički nekorekt-no. Još gore je što je posle toga rekao da mu je žao, ali se nijeizvinio. Loše je i što se gradsko rukovodstvo s gradonačelnikomna čelu nije ogradilo od te izjave i pozvalo na odgovornost čove-ka koji je daje. Nažalost, mislim da ovo nije poslednja takva izja-va ili napis političara u ovom gradu“, smatra Miladinovićeva.

Društvene prilike u Nišu odavno vonjaju na miris ustajalog.Ovakvi ispadi samo podsećaju da je potrebno osveženje ilisamokontrola koja piše granice između čoveka i životinje.Nazvati kučkom bilo koga je neoprostivo, ali tako će biti dokpsi jašu.

Izvor: Portal Pressek (Foto M.J.)

Gradska vlast u Smederevu donela je odluku o likvidaci-ji Turističke organizacije i sve njene poslove prenela unadležnost novoosnovanog javnog preduzeća

„Smederevska tvrđava“. Osim posla, „Tvrđava“ je preuzela i tričetvrtine zaposlenih nekadašnje Turističke organizacije

Iako je vladajuća većina u Smederevu na sednici Skupštinegrada 20. novembra 2016. godine donela odluku o osnivanjunovog javnog preduzeća „Smederevska tvrđava“, ono podistim nazivom i matičnim brojem postoji u registru Agencijeza privredne registre još od februara 2012. godine.

Otkazi onima bez knjižiceNa sajtu Agencije ne postoji nijedan dokument koji bi

ukazao na stečaj, likvidaciju ili privremeni prekid rada ovogpreduzeća, a zanimljivo je da postoji rešenje kojim se namesto v. d. direktora „Smederevske tvrđave“ 25. novembra2016, pet dana posle sednice, imenuje Goran Jovšić.

Osim nejasnoća oko vremena osnivanja ovog preduzeća,nije baš najjasnija ni namera smederevskih vlasti da u gradu,koji je tada imao već devet javnih preduzeća i za njihov radizdvojio preko 80 miliona dinara, osnuje još jedno. Naročitozato što je posao koji sada obavlja JP „Smederevska tvrđava“identičan onom koji je do njenog osnivanja obavljalaTuristička organizacija Smederevo. Ipak, na pomenutoj sed-nici odbornici vlasti usvojili su odluku o likvidaciji Turističkeorganizacije, a umesto nje osnovali novo javno preduzeće.

Ne samo da je „Tvrđava“ nastavila da radi posao koji je dotada sprovodila Turistička organizacija već je novo javno pre-duzeće preuzelo i 17 zaposlenih iz firme koja je otišla u likvi-daciju. Preostalih šestoro radnika ostalo je bez posla i pravana otpremninu. Zanimljivo je i da je novi v. d. direktora

14 SRBIJA NA DLANUGlas razuma, 23. januar 2019.

NIŠ ZAMENIK GRADONAČELNIKA NIŠA NAZVAO NOVINARKU „MATOROM ŽUTOM KUČKOM“

Ispad Miloša Banđura nije u javnostiizazvao mnogo pažnje iako je reč oprofesoru, političaru i uvredi upućenoj

ženi

Kad profesor zašilji jezik

SMEDEREVO UGAŠENO JAVNO PREDUZEĆE DA BI SE

Presipanje iz

„Tvrđave“ postao Jovšić, koji je 20 godina radio uTurističkoj organizaciji Smederevo, što kao turistički vodič,što kao član Upravnog odbora.

Izgleda da ovaj potez gradske vlasti nije bio najjasniji niopoziciji u Smederevu, koja je još na sednici na kojoj je ovopreduzeće osnovano iznela niz kritika na rad lokalne uprave.Naime, predstavnici Demokratske stranke konstatovali sutada da je vlast na prethodnoj sednici usvojila strategijurazvoja turizma u gradu i da tada nije bilo nijedne reči o osni-vanju novog javnog preduzeća.

Najviše zamerki opozicija je imala na nejasne kriterijumepo kojima je odlučivano ko će ostati bez posla, a ko ne,ističući da su zaposlene od otkaza čuvale jedino članske karteSrpske napredne stranke.

Bez prihoda, a trošili Odluka gradske vlasti o osnivanju novog javnog pre-

duzeća čudi i sa finansijske strane, budući da su sva pre-duzeća koja funkcionišu pod okriljem Grada u velikimdugovanjima, uprkos velikim subvencija koje Smederevoizdvaja u te svrhe.

JP „Smederevska tvrđava“ bar tokom prve godine posto-janja nije dobila subvencije iz Gradske uprave, a iz ovogpreduzeća nisu mogli da nam odgovore koliki su bili priho-di i rashodi tokom 2017. jer još uvek nisu sastavili završniračun za tu godinu. Međutim, finansijski izveštaj za prethod-nu, 2016. godinu pokazuje da ovo preduzeće nije imalo pri-hoda, što je logično budući da je osnovano tek krajemnovembra, ali pokazuje 351.000 dinara poslovnih rashoda.

Taj novac potrošen je za plate zaposlenih – 181.000 i zatroškove amortizacije – 170.000 dinara. Nejasno je na kojisu način ti troškovi finansirani jer preduzeće nije imaloprihode i nije dobilo subvencije iz Gradske uprave.

U njemu je sada zaposleno 14 radnika, koji se bar premašifri delatnosti bave zaštitom i održavanjem nepokretnih kul-turnih dobara, kulturno-istorijskih lokacija, zgrada i sličnihturističkih spomenika. Oni su tako npr. preuzeli organizacijumanifestacije „Smederevska jesen“, koja je ove godine orga-nizovana 130. put i tokom tri dana ugostila oko 250.000 ljudi.

Cena ulaznice u Smederevsku tvrđavu je 120 dinara, dokje povlašćena karta za penzionere, učenike i studente 60dinara. Posetioci mogu da angažuju i turističkog vodiča,čija tura od 30 minuta kroz Mali grad košta 500 dinara, dokdvaput duža tura kroz Veliki i Mali grad unutar Tvrđavestaje 1.000 dinara. Jasno je da sa ovim prihodima pre-duzeće ne može da se izdržava, pa ćemo videti kako će i dali će preživeti bez subvencija iz gradske kase tokom 2018.godine.

15Glas razuma, 23. januar 2019.

Protest u Trnavi organizovan je i povodom toga što bi uskoro trebaloda počne da saobraćaja đački autobus, koji će preko neobezbeđenogpružnog prelaza prevoziti najmanje 50 mališana

Do sada poginulo devetoro ljudiČAČAK PROTEST MEŠTANA TRNAVE ZBOG NEBEZBEDNOG PRUŽNOG PRELAZA

Piše: Irena Milošević

Nakon nekoliko nesreća na pružnim prelazima sa smrt-nim ishodima, koje su tokom poslednjih meseciprošle godine potresale Srbiju, i dalje se oni koji žive

u blizini pruge osećaju nebezbedno. Mnogi pružni prelazi idalje su loše ili nisu uopšte adekvatno obezbeđeni. Jedan odtakvih je i u prigradskom naselju Trnava kod Čačka. Meštaniovog sela organizovali su miran protest u nadi da će nadležniimati sluha za njihov problem.

Meštani Trnave prinuđeni da protestuju ističu da su se dosada obraćali na mnoge nadležne adrese, ali uzalud.Na pružnom prelazu u Trnavi život je do sada izgubi-lo devet osoba, a Trnavci zahtevaju od Infrastruktureželeznice Srbije i Grada Čačka da obezbede pružniprelaz rampama, kako se nesreće ne bi ponavljale.Prelaz je sada obezbeđen samo znakom STOP iAndrejinim krstom.

Strepnja zbog školskog autobusaMilan Ikonić je 2014. godine na ovom pružnom

prelazu izgubio brata. Tada su nadležni obećali daće ubrzo obezbediti rampe, ali to se nije desilo.

„Došli smo do uvida u glavni projekat u kom sudefinisane najkritičnije tačke i prelazi na delu pruge odČačka do Kraljeva. Prema tom projektu, prvi najkritičnijipružni prelaz je kod čačanske bolnice, drugi je naš, treći uBaluzi, a četvrti u Vapi. Do sada je urađen prelaz kod bol-nice i „na divlje“ rampa u Atenici“, kaže Ikonić, ističući dasu meštani još 2014. godine pozvali nadležnu inspekciju,koja je izašla na teren i donela zaključak da bi pružni prelaztrebalo da se obezbedi i postavi rampa. Međutim, od tada,nažalost, nije urađeno ništa.

„I sa leve i sa desne strane pruge je žbunje koje namograničava preglednost. Kada je magla, vozače zbunjujejavna rasveta koja se nalazi takođe sa obe strane. Nadležni nereaguju ni na naše zahteve niti na peticije“, priča Ikonić.

Srđan Lisica automobilom svakodnevno prelazi prugu i podesetak puta. Kako kaže, najteže mu je kada su u kolima decakoju vozi u školu. Da bi što bezbednije prešli prugu, Srđančesto ugasi automobil i oslušne ide li voz ili ne. „Jedino takosam siguran, jer je na ovom delu pruge brzina voza 100 kilo-metara na čas, a njegov nailazak uvek može biti fatalan zbog

zaustavnog kočenja od čak 800 metara“, priča Lisica. Član Saveta Mesne zajednice Mirko Subotić ističe da je

ovaj protest organizovan i povodom toga što bi uskoro tre-balo da počne da saobraćaja đački autobus, koji će ovimputem prevoziti najmanje 50 mališana.

„Imam 62 godine i pamtim da je ovaj pružni prelaz odu-vek bio problem. Do sada smo izgubili devet meštana iSrbija više nema dece za bacanje zbog nečije neodgovornos-ti. Posebno me pogodila činjenica da se ministarka ZoranaMihajlović i direktor policije Rebić prepucavaju na temu koje kriv i šta će istraga da utvrdi. Nama istraga ne treba poslesvega toga što se desilo. Zar je bila potrebna tragedija da bise obezbedio pružni prelaz? U našem kraju dece je hvala

bogu sve više, a uskoro bi trebalo da počne da saobraćagradski autobus i zbog toga smo svi uplašeni“, rekao jeSubotić.

Ilići obezbedili AtenicuNa pruzi Čačak‒Kraljevo postoji 26 pružnih prelaza, od

kojih su samo dva obezbeđena najsavremenijom opremom,ostali tek odgovarajućim saobraćajnim znacima.

Nakon protesta oglasio se pomoćnik gradonačelnika MilanBojović obećavši da će Grad insistirati da se što pre ovdeizgradi pružni prelaz, ali i u Mršincima i Bapskom Polju, gdeje takođe bilo smrtnih slučajeva.

„Otvoren je tender za izbor izvođača radova na dva pružnaprelaza, jedan u Baluzi, a drugi u Mršincima. Kada je reč oprelazu u Trnavi, više puta smo bili na toj lokaciji i dobiliinformacije od ljudi iz Železnica da je taj prelaz već 60‒70odsto opremljen, da je dovedeno napajanje i da su bili stvorenisvi uslovi da se on uradi, međutim, u poslednjem trenutku, prenekoliko godina, ta rampa je preneta u Atenicu“, objašnjavaBojović. Prisetimo se, pre nekoliko godina na vlasti u Čačkubila su braća Ilić, čije se kuće nalaze baš u Atenici.

Bojović je kaže da je Grad dobio uveravanja od Infrastruktureželeznice Srbije da će pružni prelaz u Trnavi biti urađen u 2019.godini, a lokalno rukovodstvo će insistirati i na postavljanjuautomatske rampe na pružnom prelazu u Mršincima – BabskoPolje, gde su takođe neophodni zbog nesreća. Jedna od najvećihnesreća na pružnim prelazima u čačanskom kraju dogodila se 14.oktobra 2005. godine, kad je nastradalo pet žena u kamionu kojiih je prevozio do obližnje njive gde je trebalo da rade za nadnicu.

Da bi što bezbednije prešli prugu,ljudi često ugase automobil i oslušnu da li ide voz

OSNOVALO ISTO TAKVO, NOVO

šupljeg u prazno

16 REPORTAŽAGlas razuma, 23. januar 2019.

NADA BANJANIN ĐURIČIĆ, PROFESORKA, O CILJU UČENJA O HOLOKAUSTU

Piše: Radenka MarkovićFoto: Foto: E-stock Agency/ Katarina Mihajlović

Profesorka Nada Banjanin Đuričić sa svojim učenicimaiz Železničke tehničke škole, gde predaje sociologiju,ustav i prava građana i građansko vaspitanje, svake

godine učestvuje u osmišljavanju i izvođenju svečanih komem-oracija koje se organizuju povodom 27. januara,Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta.

Tako će biti i ove godine. Svečanost pod nazivom „Hinenihineni“, što na hebrejskom znači „Ovde sam (Bože)“, održaćese 29. januara u beogradskoj sinagogi „Sukat šalom“. Počećeotvaranjem izložbe učeničkih radova pristiglih na konkurs„Holokaust: kultura sećanja“, a tekstove koji se bave ličnim ikolektivnim sećanjem, identitetom, verom i ljubavlju, kao iprigodne pesme, osim učenika Železničke tehničke škole,čitaće i pevati i učenici Osnovne škole „Vožd Karađorđe“ izJakova, te studenti Fakulteta muzičke umetnosti.

Žrtve su bića ne brojeviMeđunarodni dan sećanja nije jedini dan kada se Nada sa

svojim učenicima bavi Holokaustom. O toj temi oni uče itokom školske godine i obilaze mesta stradanja Jevreja, Srbai Roma u Drugom svetskom ratu u Beogradu.

Nadina posvećenost ovoj temi datira od pre desetak godina,od pohađanja jednog seminara u „Jad Vašemu“ u Jerusalimu.

– „Jad Vašem“ je svetski centar koji se bavi istraživanjem,memorijalizacijom i edukacijom o Holokaustu. Na seminarusam dobila osnovne informacije, ali i jaku inspiraciju dadalje čitam, tragam, izučavam. Ovde je važno reći da „JadVašem“ neguje poseban pristup učenicima i pedagošku filo-zofiju koja kaže da đaci nisu naše igračke pa da se mi s njimaigramo i podučavamo ih na kakav god hoćemo način. Njihovpristup je takav da gradivo treba da se prilagodi uzrastuučenika i da se oni ne traumatizuju učenjem o Holokaustu.Učenje ne počinje prepričavanjem strašnih događaja, nitigledanjem užasnih fotografija, jer to vređa dostojanstvo žrta-va, a kod mladog čoveka bi stvorilo otpor i mentalnublokadu. On ne bi mogao da ostvari empatiju prema žrtvi kaoljudskom biću – priča Nada.

Poštujući te pedagoške principe, a shodno zakonu koji nas-tavnicima dozvoljava da unekoliko izmene nastavni plan iprogram, ona deo časova i vannastavnih aktivnosti posvećujeučenju o Holokaustu i obilasku mesta stradanja u Beogradu.

Učenjem se đaci na razne načine upoznaju sa nekom odžrtava: čitanjem njene životne priče, njenog svedočenja iliposmatranjem njene fotografije.

– Poenta je baviti se imenima i licima a ne brojevima.

Treba upoznati žrtve kao ljudska bića, to je prvi preduslov zaempatiju. Deca uče na dva nivoa, na emotivnom i na intelek-tualnom. Ako ih samo bombardujete činjenicama, oni će ihnakratko usvojiti, reprodukovati izaboraviti, ali vi nećete izgraditi kodnjih vrednosni sistem, stavove premazločinu, žrtvi i počiniocima. Ovde sedugotrajnim učenjem kod decenajpre stvara empatija prema žrtvi,onda se polako uvode u temu da birazumeli kolike su razmere tog zloči-na. Na kraju pokušavamo da rekon-struišemo kako je moguće da se todogodilo, odnosno, mi to kažemo,kako je to ljudski bilo moguće. To nam je najteža tema –naglašava Nada i dodaje da rezultat kome teži nije samoznanje nego stav. Dakle, ljudske vrednosti, osuda zločina istav koji se proteže na svakog počinioca, bilo kog ratnogzločina i na empatiju prema bilo kojoj žrtvi.

Politika pamćenja i kultura sećanjaSa znanjem stečenim na časovima idu u obilaske mesta

stradanja. Najčešće obilaze Staro sajmište, nekada Topovskešupe, a posetili su i Muzej Banjičkog logora.

– Temeljno se pripremimo za obilazak, pa kada, recimo,

idemo na Sajmište, učenici već dobro znaju ko je bila HildaDajč, devojka koja je pomagala zatočenicima i sama stradalana Sajmištu, pročitali su njena pisma, nosimo sa sobom

njenu fotografiju, odlomke njenih priča.Nosimo i priču Beate Niman, kćerke ratnogzločinca Bruna Zatlera. Ona je u knjizi „Mojdobri otac“ raskrinkala zločinačku prošlostsvoga oca. Na određenim mestima na Staromsajmištu učenici čitaju odlomke iz tih teksto-va, zatim tekstova istoričara Koljanina,Brauninga i Bajforda, nosimo mapu igledamo koji je koji paviljon.

Strašno je, nastavlja naša sagovornica, štodeca sada vide da se u nekim od tih paviljona

nalaze restorani, u jednom je sportska sala ili se pak koristeza stanovanje.

– Deca uvek budu začuđena i razočarana što to nisu znala,ali su i zgrožena kada vide u šta su ta mesta danas pretvorena.Mi uvek popričamo sa nekim od stanara i deca razumeju daoni nisu krivi za to što tamo žive, jer nemaju gde drugde. Aliu velikoj meri osuđuju državu koja o tome ne vodi računa.

Kako učenici razmišljaju, vidi se i iz zapisa Ane Matić,bivše učenice 4‒2‒2 odeljenja: „Umesto da to mesto stradan-ja hiljada Srba, Jevreja i Roma bude obeleženo na dostojannačin – na tom mestu stanuju ljudi. U paviljonima, u kojima

su nekada bili mrtvačnica, bolnica, mučionica, sada susportski i ugostiteljski objekti. Ljudi ni ne znaju da se tunalazio logor. Oni su žrtve neznanja i neinformisanosti. Ai ja sam se, doskora, ubrajala među njih.“

Mesta stradanja obilaze se polako jer da bi se osetioprostor, treba vremena. Učenici i te kako osećaju gde senalaze i po kakvom mestu hode. Kako svedoči njihovaprofesorka, hodaju polako, sa nekom vrstom strahopošto-vanja, pazeći da nekim pokretom ili gestom ne povredeposebnost mesta.

Tako, za razliku od mnogih Beograđana koji ne znajušta se sve dešavalo na Starom sajmištu i šta bi tamo tre-balo da gledaju budući da mesta stradanja nisu obeleže-na, Nadini učenici to dobro znaju.

– Sa edukativnog stanovišta, meni je svejedno da liučenike vodim u banjički muzej ili na Sajmište, gdenema ničega. Važna je priča nastavnika i pripremljenostučenika. Ali sa stanovišta politike pamćenja i kulturesećanja, nedopustivo je što su mesta stradanja neobeleže-na – kaže Nada Banjanin Đuričić.

Strašno je što decavide da se u nekimod paviljona smrtisada nalazerestorani, sportskasala ili se koriste za stanovanje

Holokaust (grčki holos – ceo, potpun; kaustos – spaljen: uništenje spaljivanjem) jeste naziv za sistematski planski državni progon i genocidnad oko šest miliona evropskih Jevreja tokom Drugog svetskog rata, kojisu počinili nacistička Nemačka i njeni saradnici. Generalna skupštinaUjedinjenih nacija proglasila je 27. januar – dan oslobođenja logoraAušvic – za Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta.

Osuda nasilja i empatija prema žrtvi

Šta kažu učenici Naša je velika obaveza da nikad ne zaboravimo jednuod najvećih tragedija ikada i, možda još bitnija dužnost –da se suprotstavimo svakom režimu koji pokuša da namoduzme naša prava na dostojanstvo, jednakost i slobodu.Mirko Matić, bivši učenik, sada student Pravnog fakulteta

Bila sam posramljena tolikim neznanjem o mom rodnomgradu. Kao da živimo u eri zaborava i poništavanja svegašto je važno znati. Tako malo ljudi, pogotovu mojih vršnja-ka, zna nešto o Holokaustu, zna nešto o nekadašnjimlogorima na teritoriji Beograda. Staro sajmište je na meneostavilo najsnažniji utisak. Imala sam vremena, mogla samda osetim taj prostor, da čujem glasove ljudi i huk upal-jenog motora dušegupke. Koliko je sramotno što se zločindešavao tu, tako blizu, nadohvat grada. Još je sramotniješto se danas to zaboravlja, ili se ne zna, ili se o tome ćuti.

Maja Stanković, bivša učenica 4/6

Foto: Maja Stanković, učenica