intervju: boško jakši] u subotici imam prava ko je ... · pdf file2 jun 2009....

FOTO VEST

Godina XVIII (LV) l Broj 6 l Beograd l JUN 2009. l SIVAN / TAMUZ 5769.

DOGAĐAJI

ANTISEMITIZAM

Okrugli sto u Subotici

Ko je Jevrejin?

Ekologija pod Lov}enom

Za ]ifute nema mjesta

strane 2 - 3

strana 21

jevrejski

INTERVJU: BOŠKO JAKŠI]

strane 4 - 6

strana 7

Imam prava da ne }utim

MAJ U MAUTHAUZENU

HOLOKAUST

Demjanjuk dolijao

NOVINAR POLITIKE

ISSN

182

1-10

62

2 jun 2009. Jevrejski

pregled

www.savezscg.org

piše: robert Kova~

Posle redovnog mesečnog opšteg sastanka, u utorak, 5. maja 2009. u Jevrejskoj opštini Subotica održan je okrugli sto na temu jevrejski iden-titet.

Moderator skupa je bio Nikola Novkov. Temu je uvodio sa dobro poznatim prostim pitanjem: Ko je Jevrejin?

I odgovori su bili u obliku pitanja. Da li je Jevrejin ko praznuje prazni-ke? Ili je onaj koji se drži jevrejske tradicije? Onaj ko se za našu zajednicu kulturološki vezuje? Onaj ko se preobratio u judaizam? Ili je Jevrejin onaj ko ima jevrejske korene? Koji su pak ti koreni?...

U drugom delu uvoda Novkov je govorio o raznim duhovnim struja-ma unutar jevrejskog naroda. Ortodoksni Jevreji dileme nemaju. Po njima je Jevrejin onaj, koji se drži svih 613 micvot (propisa). I razne konzer-vativne i neološke struje tragaju za odgovorom na ovo naizgled prosto pitanje. Radi se o živim ljudima, o njihovim osećanjima i stremljenjima, ali i o faktima da nam se zajednica na razne načine osipa, asimilira, stari ili, prosto rečeno, nestaje. Za rekonstrukcioniste ne postoji tzv. verska dilema u vezi ovog problema, jer oni i na jevrejski narod gledaju samo kao na etnos. No, i etničku pripadnost je teško definisati u našem slučaju, kada ne govorimo „maternjim jezikom” i kada veći deo Jevreja živi van matične države. I sam Izrael se stvarao posle dvehiljade godina starog sna o ponovnom uspostavljanju nacionalne države .

Šta da se učini da se ne izgubi jevrejski identitet? Postavlja se pitanje mešovitih brakova. Da li smo mi u našim zajednicama na dobrom putu da

se održimo kao etnička i verska zajednica? Jedan velikan moderne jevre-jske misli, Ahad Haam u vezi svoje rasprave sa Maksom Nordauom piše sledeće (Šabat vecijonut – Subota i cionizam):

„Onaj koji oseća bliskost sa životom svoga naroda kroz sva pokoljen-ja, taj – čak i ako ne veruje u drugi svet ili u uskrnuće jevrejske države – nikako ne može da zamisli postojanje naroda Izraela bez „kraljice Subote”. Bez ikakvog preterivanja može se kazati, da nije toliko Izrael sačuvao subotu, koliko je subota očuvala Izrael. Ako nam Šabat ne „vrati dušu” i ne obnavlja nam svake sedmice duh, tada bi teškoće svakodnevice jevrejstvo povukle u sve dublji ponor, a jevrejski čovek bi bio na dnu materijalističkog, moralnog i duhovnog srozavanja. Uistinu ne treba da budete cionista da osetite istorijsku svetost i zanos koji pripadaju suboti i svom snagom istupite protiv svakog ko na nju digne ruku.”

Mešanje nacionalnih i religioznih osećanja u vezi jevrejskog identiteta je vekovima prisutno u našim krugovima. Slično govori i rabin Menahem Meron u vezi parašat Emor gde se nabrajaju praznici Izraela:

„Često se postavlja danas pitanje: Ko je Jevrejin? Dve trećine našeg naroda živi izvan Države. Šta je to, šta u jednu nacionalnu zajednicu spaja desetak miliona Jevreja dijaspore sa Izraelcima? Kod Jevreja koji žive religioznim životom ovo pitanje ne postoji. Zakoni Tore, 613 micvot su osnova zajedništva. Problem u vidu ovog pitanja se postavlja među našom braćom koja se ne drže verskih propisa. Šta čini engleske, francuske i druge Jevreje da su oni jedna zajednica, jedan narod? (Od njih svako ni ne prihvata pojam „narod”.) Možda je jevrejski kalendar najvažniji osnov zajedničke pripadnosti Jevreja. I u životu nereligioznih Jevreja dva dana u ovom kalendaru imaju posebno značenje. To su Jom Kipur i Seder-večera Pesaha. Oni koji se na neki način u dijaspori identifikuju sa ova dva dana pripadaju našem narodu. Njihov osećaj pripadanja znači da se identifikuju sa istorijskim putem našeg naroda.

U vezi običaja i zakona ova dva dana Tora govori i o izopštavanju iz naroda. „A svaka duša koja se ne bi mučila u taj dan (Jom Kipur), da se is-trebi iz naroda svojega” (3. Mojsije, 23:29). Isto to stoji i za praznik Pesah (2. Mojsije, 12:15). I uistinu, možemo ispisati iz redova našeg naroda pokoljenja onih, kojima ova dva dana ništa ne znače.

Mnogi, Jevreji i drugi, smatraju da je narog Izraela samo religijska zajednica. U Mađarskoj Jevreji su bili Izraelitii, u Nemačkoj Nemci Mojsijeve vere i mogli bismo nastaviti s primerima. Samo jedno su nar-odi, a bome i mnogi među nama, zaboravili, da je jevrejska vera naciona-lna religija. U prisnoj je vezi sa zemljom Izraela i istorijom njenog nar-oda. Kada se Jevreji sveta, makar i u zemljama hladnog podneblja, mole za kišu, oni kišu ištu za polja Erec Jisraela. Kada broje omer od Pesaha do Šavuota, onda od prvog roda ječma do žetve pšenice na tlu Države broje 49 dana. Petnaestog dana meseca Ševat za praznik Tu bi-Švat slave cvetanje voćki u Erecu.

Kalendar, jevrejski kalendar čini jedinstvenim narodom Jevreje koji žive u Izraelu i one rasute po dijaspori. I praznici ovog kalendara ispol-javaju na najbolji način zajedničku pripadnost. „I uzeću vas da mi budete narod” (2. Mojsije, 6:7).”

U vezi pitanja jevrejskog identiteta piše i Jelena Erdeljan u pogov-oru srpskog izdanja knjige Dejvida Dž. Goldberga i Džona D. Rejnera „Jevreji, istorija i religija”:

„Jevreji se razlikuju od drugih naroda, ali se, u stvari, najviše razli-kuju između sebe. Elijas Kaneti, i svako ko poseti Izrael uveriće se koliko je on u pravu. Raznolikost likova, tipova, fizionomija, boje kože, odeće, hrane, muzike, jezika! Isprepleteni ivrit i ruski, arapski, mađarski, pa i srpski. I pre raseljenja postojala je u jevrejskoj tradiciji multilingvalnost (hebrejski i aramejski) a kasnije (pored ladina i jidiša) i razlike u obred-ima i običajima Sefarda i Aškenaza. Svaka je zajednica različita, a, opet, pripada jednom telu. Postoji, međutim, nešto što naizgled tako potpuno različite ljude spaja i drži na okupu toliko hiljada godina, i povezuje ih i kad su u rasejanju na toliko udaljenim tačkama zemaljskog šara, nešto što

RASPRAVA OKrugli stO: KO Je JevreJin?

subota je o~uvala izrael

@ivimo u svetu ~udne otu|enosti, mo`da i zbog prevelikogbroja mogu}ih izbora

3sivAn/tAMuZ 5769.Jevrejski

pregled

odoleva i pored tolikih stradanja.Pitanje jevrejskog identiteta stalno je aktuelno, predmet je rasprava

od vremena praotaca, a naročito od vremena rasejanja – među narodima (gojim) kao i među samim Jevrejima. Skorašnje rasprave u izraelskoj javnosti i među Jevrejima širom sveta – ko se može nazvati Jevrejinom – samo su, još jednom, sažele sva pitanja o tome šta to suštinski određuje bit jevrejskog identiteta u odnosu na druge narode. Rođenje, jezik, život u skladu sa određenim verskim propisima? Odgovori su, kako i dolikuje istinskoj tradiciji rabinskih rasprava, premda se debata nije odvijala samo u verskim krugovima, od jednog argumenta vodili drugom, često supros-tavljenom, ostavljajući uvek prostora za još jedno tumačenje.”...

Malobrojni smo, i treba svi, bez obzira na svoja gledišta, verska i sekularna ubeđenja, ako se osećamo Jevrejima, da jačamo ovu oslabljenu, ali ipak žilavu zajednicu, da svojim prisustvom jačamo svoj identitet, jer ako imamo jevrejski identitet, da li ga možemo imati samo u vezi muzike, ili samo prilikom komemoracija, ili samo za praznik koji se nama baš dopada... Živimo u svetu čudne otuđenosti, možda i iz razloga prevelikog broja mogućih izbora.

OKrugli stO: KO Je JevreJin?

subota je o~uvala izrael

David Halbror: - Živimo u okruženju gde je potrebna iz-

vesna asimilacija, ali tu je i rizik, da čovek izgubi svoj jevrejski identitet. U Jevrejskoj opštini Subotica je prisutna dobra volja; ne smemo više živeti u tuzi i depresiji i svi treba da učestvujemo u celokupnoj delatnosti za-jednice. Malo nas je ostalo, pa nemamo prava da zbog bilo kakvih uslovljavanja ne budemo prisutni. U svim aspektima jevrejstva: religiji, kulturi, na komemoracijama, u sportu... treba jedni druge da jačamo. Smatram da kod nas postoji jevrejski identitet. Treba bolje da se držimo zajedno, na okupu.

Sonja Epštajn: - U jevrejskoj porodici žena igra veliku

ulogu. Ženska sekcija ima tu ulogu u životu jevrejske opštine, da svojim aktivnostima žene doprinese uspehu svih ostalih dešavanja u za-jednici.

Tomislav Halbror:- Sve odlike naroda: nacionalni jezik,

nošnju... Jevreji su zapravo već tokom vavi-lonskog ropstva izgubili, ali ostala nam je jevrejska verska tradicija. Versku tradiciju su sačuvale i danas to treba da čuvaju jevrejske opštine. Postavlja se pitanje, šta može jevre-jska opština da ponudi ateisti. Na koji način da se on identifikuje, kroz koje sadržaje da on bude Jevrejin. Da li je dovoljno biti Jevrejin u okvirima nacionalne kulture? Treba videti ar-gumente i čuti mišljenje njih, da bi im se izašlo

u susret. Jer, jevrejska opština je utočište za svakog koji se vezuje za bilo koji vid jevrejske tradicije.

Đer|i Karad i}:- Kada sam išla u srednju školu, u jednom

letnjem kampu na Jahorini se među školarcima povela priča na temu jevrejskog identiteta. I mene su pitali, kada se ja osećam Jevrejkom, a na moj odgovor da je to kada idem u sina-gogu, bila sam ismejana. No, to su bila druga vremena.

Robert Sabadoš:- Najvažnije je definisati sadašnje stanje.

Ko smo mi? Bez velikog teoretisanja, pogle-dati kakvo je trenutačno stanje u Jevrejskoj opštini Subotica. Mi smo prvenstveno verska opština, a na taj način nas doživljava i grad, naše okruženje. Jedan deo članova Jevrejske opštine Subotica ima isto mišljenje, dok drugi sebe smatraju sekularnim Jevrejima. Pitanje jeste i to, po čemu je jevrejska zajednica jevre-jska? Šta nas čini jevrejskom zajednicom, a ne nekim drugim udruženjem, koje se obrazovalo na bilo kojoj drugoj osnovi. Odgovor može da bude samo to, da je ta veza za sve članove ove zajednice jevrejska tradicija, običaji i kul-tura. I na kraju, ko se opredeljuje da bude član jevrejske opštine? Svi oni koji sebe smatraju Jevrejima.

Šta je potrebno da se identitet kroz niz ak-tivnosti pokaže, oživi, aktivira? Kontinuirani rad i stalna, ustaljena dešavanja. Kod nas je Šabat taj „kvasac” života, koji iz nedelje

u nedelju okuplja zainteresovane i aktivne članove. Pitanje je i šta činiti da se mobiliše i drugi deo članstva, šta uraditi čime bi i seku-larni članovi bili zadovoljni; njihova intereso-vanja obuhvaćena. Smatram, da – pošto su sve mogućnosti za najrazličitije vidove aktivnosti: sport, druženje, šah, društvene igre, učenje jezika, gledanje filmova i sl. u jevrejskoj opštini date – nije se našla osoba koja bi njih animirala u aspektima takvih aktivnosti.

Dužni smo jedni prema drugima, i prema zajednici. Zajednica se uvek sastoji od poje-dinaca, gde su neminovno prisutna drugačija mišljenja o svim temama života. No, treba prevazići disonantne tonove koji razaraju za-jednicu – propisi halahe, zakoni Države Izrael i sl. – i treba nešto učiniti, jer nam zajednica odumire.

Nikola Novkov:- Da, ima primera da neshvatanje molitava

odbija ljude da uđu u sinagogu. Mi smo sa fo-netskim prepisom i datim prevodima tekstova molitvi pokušali da približimo ovaj aspekt svima koji su za to iole zainteresovani. Ali za drugačije sadržaje ne treba kriviti „nespo-sobnost” aktivnih članova koji imaju svoja in-teresovanja i to dobro rade, oni sami bi trebali da sebi stvore povod da se više nađu u jevre-jskoj opštini, da to ne bude samo neki ručak povodom neke proslave. Sekularnima treba da nudimo njihove sadržaje, ali oni bi znali na-jbolje da organizuju te aktivnosti... Danas su vrata otvorena za svakog ko želi da radi, da okuplja ljude i da osmisli aktivnosti za njih.

reKli su


pregled

INTERVJU

razgovor vodio: saša risti}

Boško Jakšić je novinar već 37 godina. Prvo zaposlenje do-bio je u „Politici“ koju nije napustio do danas. Posrećilo mu se da je vrlo brzo po stupanju na posao Spoljnopolitička rubrika htela da podmladi ekipu. Već posle dve godine uronio je u svet diplomatije, ratnih sukoba, mirovnih konferencija... U svemu tome snalazi se odlično, pa ga povremeno zovu da učestvuje na raznim okruglim i „ćoškastim“ stolovima, da gostuje u radio i TV emisijama. Godinama pokrivajući Bliski istok postao je najbolji njegov poznavalac u srp-skom žurnalizmu. Stigao je i da bude urednik „Politike“, ali izgleda da ga „kancelarijski“ posao duboko „vređa“, pa se na tom mestu svr-teo jedva osam meseci. Bio je dopisnik i iz Kaira i Rima i spada u „Politikine“ mezimce za koje važi da ne moraju svaki dan da dolaze na posao. Sekretarica redakcije nam je dala broj njegovog mobilnog upozorivši: „Samo, molim vas, nemojte ga zvati pre 12 časova!“ Kada smo mu to preneli slatko se nasmejao: „Jeste, jeste, ali znate li koliko je trebalo rada da se taj status zasluži?!“

Kao sada već trajna vrednost srpskog novinarstva, uvek je zanim-ljiv sagovornik. Ipak, povod za razgovor bio nam je skorašnji tekst „Nostalgija sile“ u kojem je oštro kritikovao izraelsko vojevanje u Gazi. „Rizikujem“ napisao je „da i mene sada neko optuži za anti-semitizam, da li zato što tako zaista misli ili zato što je zahuktala iz-raelska propagandna mašina podelila zadatke. Ne znam da li će me ponovo pozvati na proslavu Hanuke... Ako sam pisao o američkom masakru u iračkoj Faludži, zar treba da prećutim Gazu?“

Niste se čestito ni natrčali starijim kolegama po burek, a već su vam poverili Bliski istok?

- Ne, ne, Bliski istok je bio suviše važno područje da bi ga poverili početniku kao što sam ja tada bio. Imali smo tada „gomilu“ stalnih dopisnika, a ni Izrael još nije bio stalno dopisničko mesto. Kairo jeste. Tako da sam ja sa te strane polako uklizavao na teren. Na Bliski istok sam došao sa istoka Bliskog istoka. Prvi veći događaj koji me je, da tako kažem, „izbacio“ bila je Islamska revolucija 1979. godine.

Koliko ste tada imali godina?- Imao sam 30 godina. Krenuo sam sa Bliskim istokom jer je moj

pokušaj bavljenja Istočnom Evropom propao.Zašto?- Zato što su me proterali iz Čaušeskuove Rumunije. Uspeo sam

da se nađem sa svom četvoricom tamošnjih slobodnih sindikalista što je rumunskim vlastima zasmetalo, pa su mi uskratile gostoprimstvo.

Reputacija proteranog novinara mogli je da znači i kraj novi-

narske karijere, takoreći pre nego što je počela...- Pa, bilo je pritisaka iz Ministarstva, ali je „Politika“ stala iza

mene. Sve se završilo tako što su mi u redakciji rekli: „Nisi ti za Istočnu Evropu! Kreni ti lepo sa Iranom“. „Politika“ je, mogu da kažem, tada mnogo više štitila svoje ljude iako je ta zaštita bila vrlo ozbiljnija stvar. Zbog mog proterivanja mogao da strada glavni urednik ili, šta ja znam, direktor. Međutim, „Politika“ je čuvala svoje ljude i branila ih je u takvim i sličnim prilikama. I, tako krene Iran, a meni se u nozdrve uvuku prvi mirisi Bliskog istoka koji su mi se jaklo dopali. Tokom građanskog rata odlazio sam u Liban, a onda je nekako došao red i na Izrael. Kada sam prvi put otišao tamo, ovdašnja vladajuća politika bila proarapska. Odlazak u Izrael bio je vrlo problematična stvar. Tadašnji glavni urednik Dragan Marković, vrlo mudar čovek, rekao mi je: „Odavno neko nije bio u Izraelu. Trebalo bi da odeš, ali dok budeš tamo neću ti objavljivati tekstove nego tek kada se vratiš. Jer, ako budem pitao za dozvolu u MIP-u da ideš odgovor će biti nega-tivan. Zato te šaljem na svoju ruku, a tekstove ćemo objavljivati tek kada se vratiš“. Pišući kasnije knjigu o Izraelu, prelistavao sam i neke svoje tadašnje tekstove i podsetio se kako su bili zavučeni negde na 16-17 strani samo da ne bi bili prst u oko vlasti.

Kako vam je izgledao taj „problematični“ Izrael kada ste ga prvi put posetili?

- Bio sam dobro zaražen virusom Jerusalima koji me drma i dan danas, a prošao sam preko 90 zemalja. Jerusalim je neponovljiv. Svaki grad može da ima neku repliku. Toronto liči, ne znam, na Hamburg ili Frankfurt, Lagos na Daku, Atina na Marsej ili Bejrut, a Jerusalim... on je jednostavno neponovljiv. Kada sam se vratio urednik me je zvao da mu ispričam utiske. Kažem: „Slušaj, šetam se pored zgrade, a na njoj tabla sa natpisom: ‘Ovde je boravila Majka Božja’“. Iako nisam vernik, bio sam fasciniran. Kažem mu: „Znaš šta, ta ploča mnogo drugačije deluje na tebe nego kada vidiš onu na kojoj piše: ‘Odavde je drug Taj i Taj krenuo u narodno-oslobodilačku borbu’“. Ta fascinacija istorijom i civilizacijama Bliskog istoka me ni danas ne pušta. Da bih ga koliko-toliko razumeo, morao sam da učim o judaizmu, hrišćanstvu i islamu jer pripadam generaciji koja je imala ogromnu rupu u znanju o tim stvarima. Tako je to počelo, a onda sam polako sticao prijatelje i želju da sve više i više učim o Bliskom istoku, obožavao da odlaz-im tamo, dopadala mi se hrana, klima, mentalitet. Mlađim kolegama često kažem: „Novinar koji se bavi Bliskim istokom, nažalost, nikada neće ostati bez hleba“.

Ima li, ipak, rešenja krize?- Jedino rešenje je dve države. Sva vraćanja u prošlost, na Davida i

Golijata, Samsona i Dalilu ne vode ničemu. Sećam se šetnje Hebronom

intervJu: BOŠKO JAKŠi]

imam prava da ne }utim

Nekad bilo...Danas Izrael i Iran jedno drugom prete raketama, a nema

50 godina kako su zajednički radili na njihovom projektovan-ju. Te dve zemlje bile su nekad bliske, ne samo kao, uz Japan, najveći američki saveznici u Aziji nego i zbog okolnosti da su okružene Arapima. Iranci, arijevci, bili su neuporedivo bliži Jevrejima nego arapskim zemljama. A danas? Ako bi se tražio par najvećih neprijatelja to više ne bi bili Rusi i Amerikanci nego baš Izrael i Iran.

Novinar koji se bavi Bliskim istokom, na`alost, nikada ne}e

ostati bez hleba

Sam taj pokušaj izjedna~avanja cionizma sa rasizmom je van pameti


pregled

sa Moše Levingerom, rabinom nekih dvadesetak porodica koje nisu htele da odu sa svoje zemlje. Govorili smo o masakru nad Jevrejima 1929. godine i njihovom masovnom bežanju na zapad Palestine. Nešto malo ih je ostalo, pa se demografska struktura Hebrona preko noći promenila. Sada je tamo 100.000 Arapa koji kažu: „To je naš grad!“. Kada sam taj masakar pomenuo u tekstu, Palestinci više nisu hteli sa mnom da pričaju. Rekli su: „Jeste to bilo, ali zašto ste morali da pominjete?“. Isto je i sa druge strane. Ako pomenete Sabru i Šatilu ili problem izbeglica, onda jevrejska strana kaže: „Jeste, to je sve tačno, ali zašto to mora da se pomene?“. To uplitanje istorije apsolutno ne dozvoljava da se problem reši. Mi mislimo da imamo mnogo istorije „po glavi stanovnika“, a to je ništa u odnosu na taj region. Znači, dve države, a da li će biti podeljene tim nepopularnim zidom - ne znam. Svakako neće živeti u dobrosusedskim odnosima. Međutim i to je bolje od ove stalne tenzije.

Šta sa Jerusalimom? - To i jeste jedan od tri najveća problema (izbeglice,

granice i status Jerusalima p. a.). Izrael se obavezao kada je, ako se ne varam, 1985. godine, Jerusalim proglasio za nedeljivu i večnu prestonicu. Sva rešenja koja podržava i Zapad podrazume-vaju da istočni Jerusalim bude prestonica Palestinske države. Istorijska šansa je propuštena u vreme Kemp Dejvida kada je Ehud Barak bio jedini koji je pristao na davanje istočnog Jerusalima, međutim to je tada, iz meni do danas nerazumljivih ra-zloga, Jaser Arafat odbio. To je bila vrhun-ski blagonaklona ponuda jevrejske strane. Šta sada uraditi sa Jerusalimom sa svim no-vim naseljima koja se dižu poprilično menjajući demografsku strukturu? Svi kada pričaju o Bliskom istoku najčešće pominju je-dan pojam – bolne odluke. Zaista, svaka je bolna, jednom za jedne, drugi put za druge. Očigledno je da rešenje može da bude nađeno samo u ravnoteži bola. Nema tu vin – vin situacije niti je moguća vin – luz situacija. Luz – luz situacija, koliko god paradoksalno izgledalo, je-dino je rešenje. Ben Gurion je lepo rekao da je država Izrael jevrejska, demokratska i, sa

nadom da je to moguće, bio je skeptičan, na teritoriji erec Izraela. Pokazuje se sada sve više da je, ako hoćete da održite ova prva dva atributa, da bude jevrejska i demokratska, cena kojom to morte platiti - teritorija.

Jevrejska, a demokratska? Priraštaj stanovništva ide naruku Arapima. Ako jednoga dana brojem nadmaše Jevreje mogli bi na demokratskim izborima da dođu na vlast i Izrael gubi atribut - jevre-jska?

- Zato i kažem da treba što pre napraviti dve države, jer, neračunajući Arape izraelske državljane, sa Palestincima na istoj teri-toriji nema šanse da ostane jevrejska.

Pišući o sukobima u Gazi rekli ste da se tu radi o „brutalno nepro-porcionalnoj odmazdi“ sa izraelske strane. A šta je sa višegodišnjim Hamasovim raketiranjem Izraela u kojem je, takođe, stradalo mno-go nedužnih civila?

- Kako god to paradoksalno zvučalo - tako je. Kao neko ko živi ovde, znam kako lako može da se ukliza u „Srebrenicu“, a zarad visok-

ih ciljeva koje je postavila državna politika. U krajnjoj liniji, Izrael je imao priliku da nauči te propagandne lekcije u vreme Intifade

kada su slike palestinskog dečaka kako stoji sa praćkom is-pred moćnog izraelskog tenka obilazile svet. One ruše imidž uz sva moguća objašnjenja da tamo postoje tuneli za šverc oružja, da se tamo regrutuju najteži teroristi. To je kao u vreme kada je srpska vojska intervenisala na Kosovu. Onaj ko je pametniji mora da nađe druge načine da odgovori na te izazove, jer sila na silu dovodi do spirale nasilja. Izraelu, jedinoj ozbiljnoj demokratskoj državi u tom re-gionu, to narušava imidž.

Zar verujete da Izraelci ne bi primenili „druge načine“ kada bi ih bilo? Za pregovore su potrebne dve strane.

Hamas ne priznaje pravo Izraelu da postoji, kako onda pregovarati?

- Onda tim pre treba prihvatiti rešenje o dve države i razgraničiti

se.

imam prava da ne }utimMesto u parlamentu Irana

Zanimljivo je da u Iranu živi 30.000 Jevreja i da je to najveća jevrejska zajednica na Bliskom istoku. I zanim-ljivo je, takođe, da ovaj i ovakav Iran koji ima 70.000.000 stanovnika, omogućava da ta jevrejska zajednica ima za-garantovano mesto u parlamentu. S druge strane imamo Ahmadinedžadovu retoriku: spržiti, zapaliti, uništiti, ne-girati Holokaust...

Ovde postoji trend

da se ~itav antifašisti~ki

anga`manpotiskujeu stranu


pregled

www.savezscg.org

Kako da se razgraničite sa nekim ko vas ne priznaje?

- Da, ali ako jednu stranu dovedete u poziciju da stalno odbija sve ponude, onda će ona izazvati odijum svetskog javnog mnenja. Izrael je, dakle, spreman na dogovor, e sada, izvolite vi gospodo, pa mu priznajte pravo na postojanje! Hoćete mir, hoćete državu – ovo je preduslov! Ako oni tri puta to javno odbiju onda nema potrebe za tenkovima, onda će svetsko javno mnenje reći: „Ej, ne možeš ti sada da praviš strašne scene, da pucaš krijući se iza dece. Ti si taj koji snosiš odgovornost jer si nespreman na politička rešenja!“

Ma, oni su to odbijali ne tri nego 333 puta...

- Zato taj konflikt i jeste takav kakav jeste.U istom tekstu rekli ste da se „izraelski

establišment uporno predstavlja kao žrtva“. Zar ne mislite da jeste ako ga neko godinama rake-tira? Pa, Izrael bi se najviše radovao miru!

- Znam, ali postoje različite vizije tog mira. Onaj ko poznaje izraelsku politiku reći će vam da je to zemlja u kojoj linija podele između levice i desnice nije kao u evropskim demokratijama. Levicu i desnicu u Izraelu određuje odnos prema mirovnim pregovorima i rešenju bliskoistočnog sukoba. Kada desnica prevlada, kao što je sada trenutak, onda nastupa odbojnost prema mirovnom procesu. Evo, sada se odbacuje rešenje o dve države i vraća na početnu tačku.

Kažete „odbojnost“. Otkud? Verovatno iz nekih neprijatnih iskustava, zar ne?

- Ta odbojnost ide iz uverenja da se stvari mogu rešiti silom i bez gu-bitka teritorija ili iz dubokog mesijanskog uverenja ultra verskih partija koje nisu spremne na kompromis. Ono što je na neki način loše, a ja sad baš na-merno hoću da navedem neke stvari koje su loše jer izazivaju kontra efekat, to je težnja da se kritika određene politike prebacuje na teren antisemitizma. Sećam se da sam prethodnoj izraelskoj ambasadorkoi Jafi ben Ari rekao: „Sebe smatram liberalnim intelektualcem“ liberalan sam sigurno, a da li sam intelektualac to je već pod znakom pitanja, „i ako ja minuciozno kri-tikujem politiku Džordža Buša posle 11. septembra, onda ne možete da tražite od mene da ne kritikujem politiku Arijela Šarona“. To što imam pravo da ne podnosim ovdašnje radikale i desne formacije, ne znači da sam automatski antisrbin. Mislim da je loša propagande kada se kritika izraelske politike doživljava kao antisemitizam. To iritira. Antisemitizam je mržnja, a ne kritika određene politike! Kada bih danas kritikovao Jichaka Rabina i njegovu politiku onda bi to bilo: „E, pa ti kritikuješ sve!“ Ja i te kako uvažavam i cenim to što je on uradio. Mene je posle tog teksta u „Politici“ nekoliko mojih jevrejskih prijatelja nazvalo i reklo da je pošteno napisan. Pripadam onima koji su uvodili Izrael u ovdašnju javnost u vreme kada se u spoljnjoj politici Jugoslavije govorilo o mrskom cionizmu i aparhejdu.

U tekstu ste pomenuli moćnu propagandnu mašineriju... Imate li utisak da je ona mogla da pomogne imidžu Izraela tokom sukoba u Gazi?

- Izraelu je sa stanovišta bezbednosti najviše pomogao Zid koji mu je, opet, medijski i propagandno najviše naškodio. Svi su slikali taj zid i govorili da se u vreme kada je porušen Berlinski u Izraelu gradi drugi. Ali, ako pogledate statistike, posle podizanja zida broj terorističkih akcija se drastično smanjio. Pokazalo se da je ta medijski nepopularna mera bila izvanredan bezbedonosni potez. To je samo još jedna ilustracija složenosti problema Bliskog istoka i zaista nije lako donositi dobre odluke. Nažalost, ta mašinerija nije mnogo pomogla, pa se javljaju i zahtevi da se ispita da li su tu činjeni ratni zločini do

čega, mislim, neće doći. Najbolji način da Izrael sačuva svoj ugled je da sam reaguje, ustanovi i jav-no saopšti greške, jer unutrašnja snaga demokratije daje kredibilitet zemlji. U ovo vreme ništa nije moguće sakriti.

Koliko ste uspeli da ispratite Konferenciju Ujedinjenih nacija o rasizmu u Ženevi?

- Ja sam u vreme Durbana (prve konferencije UN na tu temu 2001. održane u južnoafričkom gradu Durbanu p. a.) napravio dva velika teksta za „Politiku“, vrlo jasno stavljajuci do znanja da cionizam i rasizam ne mogu da budu izjednačeni. Od toga se odustalo i Ujedinjene nacije su povukle takvu rezoluciju. Sada dolazi do nove konferen-cije. Vitriolska Ahmadinedžadova retorika, negi-ranje Holokausta, pretnja da Izrael treba izbrisati sa karte sveta... štetna je upravo po narod koga predstavlja jedan takav čovek. Ako je po imidž Izraela Gaza loša, onda je ovo užasno loše po Iran. Sam taj pokušaj izjednačavanja cionizma sa rasiz-mom je van pameti. Drugo nešto je ako pričamo cionizmu u njegovom sadašnjem trenutku. I on je, kao svaki ozbiljan pokret, podložan menama i mora da se saobražava sa vremenom. Ako je cion-izam osnivača ostvario svoj cilj, raznim alijama dobivši konačnu krunu stvaranjem države Izrael, sada mora da ima drukčiju svrhu i ulogu. Uvek se, kada se neki veliki politički pokreti ostvare, post-

avlja pitanje: šta dalje? Kada je oboren Milošević, masa sveta je ostala da se pita šta ćemo sada. Kada je pobedila u hladnom ratu i srušila Sovjetski Savez, Amerika je isto tako morala da se pita: „Šta sad da radimo?“ Da li to onda uzrokuje potrebu za dežurnim neprijateljem kao potvrdu sopstvene bitnosti? Voleo bih da pročitam u izraelskim medijima sadašnje definisanje cionizma i njegove uloge koje ne bi dozvolilo nekom da mu uopšte padne na pamet da ga poistovećuje sa rasizmom.

Ima li smisla razgovarati sa antisemitima?- Ja sam pobornik toga da sa svakim treba razgovarati. Što je

neko ubeđeniji sa njim je čak lakše razgovarati. Ako veruje da ima argumente onda je spreman da sasluša i vaše. Najgori su novokom-ponovani antisemiti, oni što su na televiziji videli neke skinhedse, pa sada hoće i sami to budu ne shvatajući da mogu prouzrokovat jako ozbiljne efekte. Recimo, u Filmskom gradu, zvao sam da dođe neko iz „Politike“ i to slika, pisalo je: „Jevrejima ciklon B!“. Pretpostavljam da taj koji je to napisao ni ne zna šta to znači, ali efekat je porazan. Uvek se setim one priče kako su za sve krivi Jevreji i biciklisti koja govori kako se mic po mic usađuju mržnja i negativni stereotipi. Država je dužna da na te pojave reaguje.

Da li ste za to da se uvede zakon o zabrani negiranja Holokausta ili, možda, mislite da bi svako trebalo da može da kaže šta misli, pa makar i to da ga nije bilo?

- Postoje stvari koje su suviše opasne da bi se dovodile u pitanje. Zemlja demokratije u pubertetu plaši se da pokaže moć organizovane države iz straha da će joj prigovoriti da nije demokratska. Postoje st-vari gde je država dužna da reaguje. Trend da se, na primer, čitav antifašistički angažman potiskuje u stranu, može da otvori vrata i an-tisemitizmu. To što mi živimo u istoriji, pa kažemo da je u Srbiji bilo vrlo malo antisemitizma u vreme dok je on cvetao u drugim zemljama, ne znači da ga sutra neće biti. Ništa nije zakucano i za sva vremena. Uopšte ne bih imao ništa protiv da postoji zakon o krivičnoj odgov-ornosti za negiranje Holokausta, baš zbog toga što me brine koliko mnogo mladog sveta skreće u desno. Bolje preduprediti i doneti takav zakon nego čekati da nam se ko zna šta uvuče u svest ljudi.

INTERVJU intervJu: BOŠKO JAKŠi]

O~igledno je da rešenje mo`e da

bude na|eno samo u ravnote i bola


pregled

HOLOKAUST

ivan grozni ~eka su|enje

Ivan Džon Demjanjuk, optužen za nacističke ratne zločine, posle višenedeljnog odlaganja deportovan je nedavno iz SAD i dopremljen u Minhen. Demjanjuk je u Nemačku prebačen speci-jalnim avionom opremljenim medicinskom opremom, a u prat-nji je bila tročlana medicinska ekipa. Kako su najavile, nemačke vlasti su štiteći ga od očiju javnosti, pridošlicu smestile u zatvor Štadelhajm gde su ga podvrgle lekarskom pregledu, a potom mu pročitale nalog za hapšenje koji ima 20 stranica.

Nemačko tužilaštvo Demjanjuka tereti da je u koncentra-cionom logoru Treblinka-Sobibor učestvovao u ubistvu najmanje 29.000 evropskih Jevreja. Suđenje u toj zemlji je moguće, jer je među žrtvama bilo i 1.900 nemačkih Jevreja čiji su lični podaci u međuvremenu u potpunosti postali poznati. Za slučaj je nadležno tužilaštvo u Minhenu, jer je poslednje prebivalište optuženog Demjanjuka (89) na teritoriji Nemačke bilo u blizini tog grada.

Do poslednjeg trenutka su Demjanjuk i njegovi advokati pokušavali da sudskim putem u SAD i Nemačkoj onemoguće ili barem odlože proterivanje. Konačno, Vrhovni sud SAD doneo je odluku o deportaciji.

Demjanjukov sin je u elektronskoj poruci upućenoj i medijima ocenio da je proterivanje i podizanje optužnice protiv njegovog oca “neljudsko”.

- To nije pravda, nego osvetnički potez u lažno ime pravosuđa, u nadi da Nemačka na bilo kakav način može, ipak, da ispravi svoju prošlost – “prosvetlio” nas je Džon Demjanjuk mlađi.

Ipak, to Demjanuku nije mnogo pomoglo. Viši upravni sud u Berlinu je, kao najviša za to nadležna instanca, odbacio zahtev njegovih advokata da nemačka savezna vlada povuče saglasnost datu američkim vlastima da će da primi proteranog.

Demjanjuk, koji je rođen u Ukrajini, u Izraelu je već 1988. godine bio izveden pred sud.

Iako je tada više bivših logoraša iz Treblinke u optuženom pre-poznalo čuvara logora kga su zvali “Ivan Grozni”, njegov identitet tada nije mogao da bude nedvosmisleno utvrđen, te mu je izraelski vrhovni sud, posle duge revizije, 1993. ukinuo smrtnu presudu.

Od tada Demjanjuk ponovo živi u SAD, ali mu je oduzeto

američko državljanstvo. Time je bilo omogućeno da američke i nemačke vlasti dogovore njegovo proterivanje iz SAD i time iz-begnu složenu proceduru izručenja.

Centar Simon Vizental pozdravio je proterivanje Demjanjuka u Nemačku i današnji dan nazvao “veoma važnim za pravdu”.

Direktor Centra u Jerusalimu Efraim Zurof, naglasio je da u Demjanjuku “ne treba gledati starca, nego mladića koji je u cvetu mladosti svu svoju energiju trošio na to da ubija muškarce, žene i decu”.

Proces Demjanjuku biće jedno od poslednjih suđenja jednom nacističkom ratnom zločincu u Nemačkoj.

Nemačka centrala za razotkrivanje ratnih zločina u Ludvigsburgu i dalje traga za nacističkim lekarom Aribertom Hajmom. Hajm, poznat kao “Doktor Smrt”, posle Alojza Brunera, najbližeg saradnika Adolfa Ajhmana, na drugom je mestu liste najtraženijih nacističkih zločinaca.

(Beta)

deMJAnJuK dOliJAO

Efraim Zurof: “U Demjanjuku ne treba gledati starca, nego

mladi}a koji je u cvetu mladosti svu svoju energiju trošio na to da

ubija muškarce, ene i decu”

Osu|en na smrt pa oslobo|en

- On je Ivan Grozni - rekao je izraelski

sudija uz propratni aplauz u sudnici. Ali presudu je pet godina kasnije preinačio izraelski Vrhovni sud - zbog sumnje u svedoke. Demjanjuk je mogao da se vrati u Sjedinjene Države, čak mu je vraćeno i

američko državljanstvo.Drugi pravni postupak protiv

Ukrajinca, koji ističe da je kao pripad-nik Crvene armije dospeo u nemačko zarobljeništvo, počeo je tek prošle godine. Ovog puta 89-godišnji Demjanjuk se tereti za ratne zločine u koncentracionom logoru Sobibor.

Tragači za nacistima su sigurni - Demjanjuk jeste bio tamo. Oni su

pronašli njegovu službenu ispravu sa odgovarajućim podacima. Uverljivost do-kumenta potvrdili su i specijalisti bavarske policje. Državni tužilac Kurt Šrim kaže:

„Službena isprava sigurno igra važnu ulogu, ali nije jedini dokaz. Razgovarali smo sa jednim svedokom, koji je tokom i posle rata, dosta vremena provodio za-jedno sa Demjanjukom i on ga je identi-fikovao.“

DobrovoljacDemjanjuk je izgleda bio jedan od 5.000 dobrovoljnih pomagača

u sistemu koncentracionih logora iz Ukrajine i baltičkih zemalja. Jeste da su bili samo mali šrafovi u mašineriji za ubijanje, ali tokom selekcije za gasne komore, bez njih se, ipak, nije moglo. Prema službenoj ispravi Demjanjuk je od 1943. bio u Sobiboru.

- Još jedno otkriće je bilo važno. To su imena 29.000 ljudi, koji su za vreme Demjanjukovog „staža“ odvedeni u Sobibor i tamo ubi-jeni - kaže nemački tužilac. Krajem novembra 2008. zaključene su prve istrage. Optužnica je glasila: „Pomoć pri ubijanju“.


pregled

www.savezscg.org

nOvi pAZAr ISTORIJA

nema više ]ifutske }uprijeU nemirna vremena dubrova~ki trgovci napustili su varoš, a na njihovo mesto došli su jevrejski

piše: Jasna ]iri}

Smatra se da je Jevrejska veroispovedna opština Novi Pazar, osnovana sredinom XVIII veka, a pretpostavlja da su oni u tim krajevima bili i ranije. Putopisac Andre Šomat navodi da je 1807. g. u Novom Pazaru bilo oko 100 Jevreja, a njegov kolega Ruso piše da je 1866. g. u Novom Pazaru bilo oko 200 Jevreja. Godine 1896. u Novom Pazaru je registrovano 156 jevrejskih stanovnika, 73 muških i 83 ženskih.

Novi Pazar je bio raskrsnica puteva, koji su vodili za Beograd, Sofiju, Solun, Istanbul i dalje. U XVII veku izrasta u veliki trgovački i privredni centar Bosnskog pašaluka i posle Sarajeva drugi grad po veličini. Jevreji su većinom bili dobri i pošteni trgovci koji su tu nasledili Dubrovčane. U jednom dubrovačkom izveštaju iz 1776. g. piše da je Luka Miljković, dubrovački trgovac iz Novog Pazara, ustupio svoj bezistan jevrejskim trgovcima.

Većina novopazarskih Jevreja bili su sefardi, porodični ljudi, dobri susedi i kao Sefardi sporazumevali su se na ladinu. Trgovinom se u Novom Pazaru bavilo 44 jevrejskih trgovaca, Sjenica je imala četiri, Duga Poljana dva, a Tutin i Raška po jednog. Jedan Jevrejin bio je veterinar, jedan kafedžija, a bilo je i limara, berberina, šnajdera, šnajderki, stolara, bankara, trošarinaca, opštinskih i ver-skih službenika. Aktivno je radilo 93 člana Jevrejske opštine, a samo tri porodice nisu imale nijednog zaposlenog člana i kao takve bile socijalni slučajevi. Jevreji se nisu bavili poljoprivredom, ali su finansirali gajenje stoke na Pešterskoj visoravni.

Najbogatiji Jevrejin Novog Pazara i okoline bio je Samuel Konforti zvani Sumbuliko. Osim trgovine bavio se bankarskim poslovima i bio osnivač Novopazarske banke, u narodu poznatije kao Jevrejska banke.

Jevrejska veroispovedna opština je opstala i u periodu 1912-1915 kada je Novi Pazar bio okupiran od Austrougarske i posto-jala sve do proleća 1942.

Između 1920. i 1941. g. ona je obuhvatala Novi Pazar, Sjenicu, Dugu Poljanu, Tutin i Rašku. Ukupno je u ovim mestima bilo je oko 70 porodica sa približno 304 Jevreja.

Novi Pazar 61 porodica 247 JevrejaSjenica 4 porodice 31 JevrejinDuga Poljana 1 porodica 10 JevrejaRaška 2 porodice 8 JevrejaTutin 2 porodice 8 Jevreja

Sinagoga u Novom Pazaru bila je centar verskog, obra-zovnog i društvenog života Jevreja. Sazidana 1857.g. nalazila se u Podhamamu pored reke Raške u samom centru. Izgradnja sina-goge počela je i završila se u toku mandata predsednika Jevrejske opštine Heskije Bahara Čelebona. Izrada projekta za izgradnju si-

nagoge i opštinskog doma poverena je ing. Mihailovu Balašovu, kome je pomagao i Leon Bahar, prikupljajući novac za izgradnju tih objekata.

Uporedo sa izgradnjom sinagoge podignuta je i ćuprija na reci Raški. Ona je povezivala centar sa Podhamamom, gde je živeo najveći broj jevrejskih porodica. Ćuprija je bila u neposrednoj blizini Sinagoge te su je stoga i nazivali Jevrejska, Jehudijska ili Ćifutska ćuprija. Srušena je zbog zatvaranja Ulice cara Lazara (sada Svetozara Markovića) 1960. g.

Leon Bahar bio je bio predsednik Jevrejske veroispovedne opštine Novi Pazar izabran 1936.g. i na toj funkciji ostao do početka Drugog svetskog rata. Pre toga honorarno je vodio finan-sijske poslove Jevrejske opštine, jedno vreme bio i njen potpred-sednik, dok je za hleb zarađivao u Jevrejskoj banci.

U tom periodu opštinski odbor Jevrejske veroispovedne opštine Novi Pazar, doneo je tri vrlo važne odluke o ograđivanju, uređenju i čuvanje Jevrejskog groblja u Potok mahali. Sa južne strane u Ulici Donji Aleksinac, Groblje je ograđeno debelim kamenim zi-dom sa dvokrilnim ulaznim vratima kao i jednim jednokrilnim. Sa ostalih strana bilo je ograđeno debljim tarabama i bodljikavom žicom. Desno strane od ulaza u groblje bila su postavljena četiri stola sa klupama od dasaka, za odmor posetilaca. Na ovom groblju su sahranjivani Jevreji iz svih mesta koji su pripadali Jevrejskoj veroispovednoj opština Novi Pazar. Na severnoj stani groblja nalazila se kuća u kojoj je stanovao čuvar sa porodicom. On je Groblje uređivao, čistio i čuvao.

U Jevrejskoj veroispovednoj opštini Novi Pazar, postojala su tri društva . Društvo za podizanje novog jevrejskog hrama Tavot anavim, Dobrovoljno društvo za pomaganje sirotinje Tiferet bahu-rim i Mesna cionistička organizacija, osnovana 1930. g.

Pred sam početak rata, Odbor jevrejske opštine i njegovi članovi, obilazili su jevrejske porodice u ovom regionu i upozo-rili ih na dolazeću opasnost. Savetovali su i opominjali komšije da se sklone i sakriju, ali stav većine Jevreja bio je da ostanu u svom gradu i dele sudbinu svojih sugrađana. Jevrejske porodice u Raškoj ponašale su se malo drugačije. Porodica Isaka i Rene Papo pobegla je i krila se u potkopaoničkom selu Jelakce, porodica vet-erinara Josipa Franje pobegla je i krila se u selima na Goliji. Obe porodice su preživele ratne strahote Drugog svetskog rata.

U proleće 1942. nastali su crni dani za Jevreje Novog Pazara. Ponižavanje, maltretiranje, zlostavljanje i mučenje počelo je prvih dana okupacije. Odmah su registrovane njihove kuće, svi su obeleženi žutim trakama sa Davidovom zvezdom. Na izlogu svake jevrejske radnje pisalo je krupnim slovima na nemačkom jeziku: „Juden geschaeft“. Uporedo sa tim krenula je i pljačka

novi pazar, centar oko 1970. godine

Iako upozoreni na to šta ih ~eka, Jevreji nisu hteli da napuste grad


pregled

nema više ]ifutske }uprije

jevrejske pokretne i nepokretne imovine. To su bili najtragičniji dani za Jevreje Novog Pazara, dani koji su nagoveštavali njihovu likvidaciju. Aprila 1942., na praznik Purim, uhapšeni su svi Jevreji u gradu, od novorođenčadi do starih, bolesnih i iznemoglih ljudi i žena. Zatim je oterano i na Starom sajmištu u Beogradu likvidira-no njih 200 iz Novog Pazara, Duge Poljane i ostalih mesta. Ujedno je nemačka policija pretresla sve prostorije sinagoge i kancelarije Jevrejske opštine. Prvo su demolirali sinagogu, zatim u dvorište izbacili matične knjige rođenih, venčanih i umrlih, celokupnu ar-hivu, pa sve to što spalili što bacili u reku Rašku. Nameštaj su Nemci preneli u svoje prostorije i kancelarije. Tako su uništili sve materijalne tragove koji su svedočili su o životu i radu Jevreja u Novom Pazaru.

Za vreme rata organi albanske vlasti su u prostorijama sinagoge smestili izbeglice iz Bosne. Početkom novembra 1944. saveznička avijacija je tri puta bombardovala Novi Pazar i tom prilikom znatno

oštetila zgradu sinagoge. Posle oslobođenja nju i zgradu Jevrejske opštine koristio je Sekretarijat za unutrašnje poslove narodnog od-bora Deževskog sreza. Kasnije je ugostiteljsko preduzeće ,,Lipa“ ove prostorije adaptiralo i koristilo kao gradsku vešernicu. Godine 1979, kada je Novi Pazar zadesila velika poplava, nestala je zgrada sinagoge.

Posle rata izvedena je statistika o broju Jevreja, nastanjenih pre okupacije na području Novog Pazara, Sjenice, Duge Poljane,Tutina i Raške, zatim ubijenih, preživelih i onih koji su otišli u Izrael.

MESTOBROJ

STANOV.IZGUBILO

ŽIVOTPREŽIVELI

OTIŠLIU IZRAEL

Novi Pazar 245 217 20 8Sjenica 38 9 17 12Duga Poljana 10 10 - -Raška 14 - 9 5Tutin 13 6 4 3

Većina preživelih Jevreja iz ovih krajeva otišla je u Izrael, nekoliko njih se preselilo u Beograd i druge gradove Jugoslavije. Poslednji Jevrejin u Novom Pazaru Moša Mentović, preselio se sa porodicom u Beograd 1972. g. Od tada u Novom Pazaru nema više Jevreja.

Poslednji Jevrejin u Novom Pazaru Moša Mentovi}, preselio se sa porodicom u Beograd 1972. godine

Ku}a samuela Konfortija zvanog sumbuliko, snimljena 2008. godine

Mesto gde se

nekada nalazila ]ifutska }upruja

Ku}a bra}eBahar u centru novog pazara

Mesto bivše sinagoge u novom pazaru, i mesto placa za zidanje sinagoge


pregled

www.savezscg.orgwww.savezscg.org

Povodom proslave 61. godišnjice osnivanja države Izraela i Dana Jerusalima, u Delta sitiju je 21. maja 2009. otvorena izložba fotografija „Ispunjenje sna“, kao zajednički projekat Odeljenja za cionističke aktivnosti Svetske cionističke organizacije i Ministarstva spoljnih poslova države Izrael. Realizaciju su po-mogli Ambasada Izraela u Beogradu i Univerzitet umetnosti u Beogradu.

Izložbu čini zbirka od 14 fotografija koje obuhvataju šest de-cenija stalnih izazova i dostignuća savremene države Izrael. U ogromnom holu Delta sitija, u prvom trenuku gotovo da ne mogu ni da se primete paneli na kojima su okačene fotografije. Postavka koja deluje vrlo skromno i nenametljivo, ubrzo vas zarobljava tehnološkom čarolijom iz koje teško nalazite izlaz.

Osnovni koncept od kojeg su pošli autori izložbe jeste da ono što gledamo često zavisi od ugla posmatranja. Kako je takvih uglova bezbroj kada je Izrael u pitanju, koristeći savremenu teh-nologiju izrade fotografija, autori su nam predstavili po dve fo-tografije u jednoj. Zahvaljujući našem kretanju i igri svetlosti ili uglu pod kojim posmatramo fotografiju, naizmenično vidimo dve fotografije, tj. prošlost i sadašnjost države Izrael, na jednom mes-tu.

U jednom trenutku smo u snu Teodora Hercla, a u drugom u modernom Izraelu. Sećamo se želja i težnji generacija da se vrate pred Zid plača. U momentu smo tu, ispred njega, gledajući mod-

erne Jevreje kako se mole. Gledamo pustinju i ljude koji počinju da je oplemenjuju, da bi smo ubrzo ugledali zeleno drveće i savre-meno navodnjavanje. Privremene šatorske kampove smenjuju stambeni kompleksni najmodernijeg prostornog planiranja. Prve useljenike zamenjuju nasmejani mladi idealisti koji danas nasel-javaju Izrael. Univerzalno pravo glasa u Izraelu, kao demokratskoj državi koja poštuje manjine, proizašlo iz Izraelske deklaracije nezavisnosti, vidimo oličeno u Arapima koji su glasali i glasaju na izborima. Asimilaciju prvih useljenika smenjuje asimilacija novih, stare metode lečenja savremena dijagnostika, prve naučne labora-torije najsavremeniji naučno-istraživački centri. Stiče se utisak da ovoj neobičnoj fotografskoj priči nema kraja.

Autor kataloga dr. David Brejkstoun, šef odeljenja za cionističke aktivnosti SCO, kaže da je izložba „skroman dokument napora“ generacija Jevreja koje su ostvarile i ostvaruju san o modernom Izraelu. Izložba, možda skromna po obimu dokumenata koje nudi, u svojoj dubini je paradigma države Izrael oličene u jedinstvu sna, borbi, žrtava i neverovatnih ljudskh dostignuća ostvarenih za samo 61 godinu. Impresivno!

Na otvaranju izložbe bio je prisutan ambasador Izraela Artur Kol sa suprugom. Izraelski plesovi u izvođenju plesne grupa Nahar Haeš, predvođene Srđanom Ćirićem uvek raspoloženim za igru, privukli su pažnju brojnih posetilaca Delta sitija.

Jelena Kalderon

KULTURA iZlO@BA u deltA sitiJu

Ono što gledamo ~esto zavisi od ugla posmatranja,a kada je Izrael u pitanju njih ima bezbroj


pregled

Povodom 80-godišnjice grada u kojem živi, Jozef Žamboki, jedan od posled-njih preživelih koncentracionog logora Sajmište, koji od 1969. živi u Izraelu, pri-redio je concert “Nataniji s ljubavlju”.

Trudeći se da Izraelcima predstavi kul-turu kraja iz kojeg je potekao, angažovao je beogradske operske umetnice sa inter-nacionalnom reputacijom Jelenu Vlahović i Tijanu Grujić, a posebno prijatno iznenadenje ovog gala koncerta bilo je izvodenje pesme posvecene Nataniji, ciji

je autor Rut Žamboki, bivša solistkinja Radio-Novog Sada i Subotičke operete. Jelena Vlahović, koja je, nakon višekratnih gostovanja, miljenica izraelske publike, i ovoga puta je plenila voluminoznim, lepo obojenim glasom, a posebno dramaturškim pristupom arijama koje je izvela.

Tijana Grujić je oduševila savršenom interpretacijom i tehničkom doteranošću svog rafiniranog glasa. Pouzdano, sa osećanjem za stilske razlike u širokom dijapazonu, podršku im je pružila na kla-

viru Ljubica Grujić. Posebno zadovoljstvo predstvaljalo je izvođenje četiri romanse Čajkovskog. Na opusima istog autora dve pevačice toliko različitih karaketra i glas-ovnih usmerenja osvetlile su ovu muziku iznenađujućim dramatskim spektrima. Koncertu u Konzervatorijumu Natanije 9. maja prisustvovali su predstavnici diplo-matskog kora svih država sa podrucja bivše Jugoslavije, kao i Mađarske i rukovodioci grada Natanije.

dušan Mihalek

nataniji s ljubavlju

sAveZ JevreJsKiH OpŠtinA srBiJe

r A s p i s u J e53. nAgrAdni KOnKurs

za radove sa jevrejskom tematikom

Iz oblasti:

KnJi@evnOst (roman, pripovetka, pesma, dramsko delo)nAu^ni rAdMeMOAri i HrOniKe

l U svakoj kategoriji dodeljuju se prva i druga nagrada. Žiri može odlučiti da nagrade dodeli i drugačije. Žiri, takođe, može predložiti i da neki od radova bude otkupljen.

l U obzir dolaze radovi pisani na srpskom jeziku (i srodnim jezicima), kucani na pisaćoj mašini ili kompjuteru.

l Obim radova nije ograničen. Radovi se dostav-ljaju u dva primerka, koji se ne vraćaju.

l Autori ne mogu konkurisati sa radovima koji su već objavljeni, u delovima ili celini, ili koji su već nagrađeni na nekom drugom konkursu.

l Radovi, potpisani šifrom, dostavljaju se u velikoj koverti. U nju je, takođe, potrebno staviti manju, zatvorenu, kovertu u kojoj je rešenje šifre.

l Krajnji rok za podnošenje radova je 1. septem-bar 2009. godine.

l Rezultati konkursa biće objavljeni u listu „Politika“ krajem novembra.

radove slati na adresu: sAveZ JevreJsKiH OpŠtinA srBiJe

za nagradni konkursKralja petra 71 a/ iii

11000 BeOgrAd

KOncert ZA pAM]enJe u suBOtici

sekelj oduševioU izvanrednom ambi-

jentu prepunog auditorijuma velike većnice Gradske kuće u Subotici, nesvakidašnje interesovanje ljubitelja oz-biljne muzike pobudio je koncert Subotičke filhar-monije održan u ponedeljak, 11. maja. Ovo je istovre-meno predstavljalo početak koncertne sezone u gradu na severu Bačke.

Solista na klaviru bio je Isaac Ištvan Sekelj, koji nekoliko godina živi i radi u Španiji. Klavir svira od treće godine. Majstorsku diplomu stekao je na Kraljevskom konzervatorijumu u Briselu, kao đak vrsnih pedagoga i svetski poznatih pijani-sta: Matije Molcera, Oršolje Sabo, Aleksandra Madžara i Daniela Blumentala. Osvojio je brojne na-grade na domaćim (stara Jugoslavija) i međunarodnim takmičenjima. Nastupa i drži majstorske kurseve u Evropi, SAD, kao i na Južnoameričkim koncert-nim podijumima i muzičkim centrima.Trenutno priprema koncerte i bavi se pedagoškim radom u Alikanteu (Španija).

Na sugestivan način, briljantnom tehnikom i izvanrednom muzikalnošću Isaac Ištvan Sekelj dočarao je dela Gaal Ferenca “Svečanu uvertiru”, Mozarta “Koncert za klavir Es-dur”, Lista “Mrtvački ples” - parafraza na Diesirae za klavir i orkestar. Dugotrajnim aplauzom oduševljeni posetioci pozdravili su umetnika koji je nekoliko puta izlazio na bis.

Bilo je to nezaboravno koncertno veče. Sve pohvale domaćinu, Subotičkoj filharmoniji pod dirigentskom palicom Mr Čabe Paška koji je izuzetno zaslužan za muzički preporod Subotice.


pregled

www.savezscg.org

Ne kaže se badava da je svako čudo za tri dana. Tako je i prodajna izložba umetničkih radova Bazar Nesko trajala od 14. do 17. maja. Događaj se zbio u beogradskoj sinagogi, u organizaciji Dnevnog centra. Naziv smotre umetničkog stvaralaštva i rukot-vorina, mahom članova JO Beograd, dolazi, kako nam je objasnila Judita Kampos, šef ove, ali i ranijih “parada” i jedna od izlagača, od hebrejske reči “nes” što u prevodu na srpski znači – čudo.

- Nesko je posrbljeni deminutiv te reči, nešto kao malo čudo, „čudence“ – veli ona, podsećajući da je upravo ona bila kuma. - Čudence je, pre svega, divno druženje, na kojem se može razgov-arati, slušati muzika, popiti kafa, a ako se nešto i proda – tim bolje.

Svako se raduje kada nađe kupca za svoju „robu“, jer to onda znači da se rad umetnika dopao još nekom.

Na Bazaru je živo. Posetioci se baš i nisu često hvatali za šlajpik pa je prvi dan protekao pod geslom TV junaka Šojića: „Polako, bre, s to plaćanje!“ Razgledali su eksponate, propitivali jedan drugog za zdravlje junačko i, tobož nezainteresovano, ko-liko šta košta. Jeste da su cene bile simbolične, ali, verovatno zbog svetske ekonomske krize, a može biti zato što su premišljanje i cenjkanje u duhu naše tradicije.

A imalo se šta videti. Lepe umetničke slike, duborezi, kerami-ka, bogme i razne sitnice i kičerice koje možda nisu od prevelike

koristi, ali su „slatke“ i svaka je – neponovljiva. - Ja sam ovde izneo keramiku – kaže penzionisani istoričar

umetnosti Bogoslav Svilan, koji očigledno voli zvuke i atmosferu bazara. – Zaista mi nije bitno da li ću nešto da prodam. Već i to što se ljudi zanimaju kako sam šta napravio za mene je dosta.

Nedaleko od njega Eliza-Beta Sadžak otvorila je „štand“, a na njemu rezbarija u orahu. Sve sa motivima iz jevrejske istorije i tradicije. Ima tu Deset Božjih zapovesti, Ruka sreće, Aleluja, Šema Jisrael, menora, molitva za hanuku... Njoj prodaja ne ide najbolje, a zna i zašto:

- Tržište traži minijature, jer su one jeftinije. - Mislim da izloženi radovi inspirišu ljude da i oni nešto

pokušaju da naprave. Svaki put kada je bazar ja se potrudim da nešto novo izmislim. Ove godine sam, recimo, napravila ukrase za zid koji su ustvari stilizovana hebrejska slova – ponovo će Judita Kampos, građevinski inženjer u penziji, koja godinama daje i časove hebrejskog.

Ipak, da sve ne bude platonska ljubav prema umetnosti i rukot-vorinama, pobrinuo se Aleksandar Mošić, počasni član IO SJOS. Uhvatio se prvi za budželar i time ne samo probio led nego i ob-radovao suprugu. To zaslužuje da bude ovekovečeno u slici i reči – Nes katan haja po! saša risti}

U SLICI I RE^I BAZAr nesKO

^udence u sinagogi


pregled

Ne kaže se badava da je svako čudo za tri dana. Tako je i prodajna izložba umetničkih radova Bazar Nesko trajala od 14. do 17. maja. Događaj se zbio u beogradskoj sinagogi, u organizaciji Dnevnog centra. Naziv smotre umetničkog stvaralaštva i rukot-vorina, mahom članova JO Beograd, dolazi, kako nam je objasnila Judita Kampos, šef ove, ali i ranijih “parada” i jedna od izlagača, od hebrejske reči “nes” što u prevodu na srpski znači – čudo.

- Nesko je posrbljeni deminutiv te reči, nešto kao malo čudo, „čudence“ – veli ona, podsećajući da je upravo ona bila kuma. - Čudence je, pre svega, divno druženje, na kojem se može razgov-arati, slušati muzika, popiti kafa, a ako se nešto i proda – tim bolje.

Svako se raduje kada nađe kupca za svoju „robu“, jer to onda znači da se rad umetnika dopao još nekom.

Na Bazaru je živo. Posetioci se baš i nisu često hvatali za šlajpik pa je prvi dan protekao pod geslom TV junaka Šojića: „Polako, bre, s to plaćanje!“ Razgledali su eksponate, propitivali jedan drugog za zdravlje junačko i, tobož nezainteresovano, ko-liko šta košta. Jeste da su cene bile simbolične, ali, verovatno zbog svetske ekonomske krize, a može biti zato što su premišljanje i cenjkanje u duhu naše tradicije.

A imalo se šta videti. Lepe umetničke slike, duborezi, kerami-ka, bogme i razne sitnice i kičerice koje možda nisu od prevelike

koristi, ali su „slatke“ i svaka je – neponovljiva. - Ja sam ovde izneo keramiku – kaže penzionisani istoričar

umetnosti Bogoslav Svilan, koji očigledno voli zvuke i atmosferu bazara. – Zaista mi nije bitno da li ću nešto da prodam. Već i to što se ljudi zanimaju kako sam šta napravio za mene je dosta.

Nedaleko od njega Eliza-Beta Sadžak otvorila je „štand“, a na njemu rezbarija u orahu. Sve sa motivima iz jevrejske istorije i tradicije. Ima tu Deset Božjih zapovesti, Ruka sreće, Aleluja, Šema Jisrael, menora, molitva za hanuku... Njoj prodaja ne ide najbolje, a zna i zašto:

- Tržište traži minijature, jer su one jeftinije. - Mislim da izloženi radovi inspirišu ljude da i oni nešto

pokušaju da naprave. Svaki put kada je bazar ja se potrudim da nešto novo izmislim. Ove godine sam, recimo, napravila ukrase za zid koji su ustvari stilizovana hebrejska slova – ponovo će Judita Kampos, građevinski inženjer u penziji, koja godinama daje i časove hebrejskog.

Ipak, da sve ne bude platonska ljubav prema umetnosti i rukot-vorinama, pobrinuo se Aleksandar Mošić, počasni član IO SJOS. Uhvatio se prvi za budželar i time ne samo probio led nego i ob-radovao suprugu. To zaslužuje da bude ovekovečeno u slici i reči – Nes katan haja po! saša risti}

Delovalo je da će 24. maj biti lep i sunčan, jer je tako osvanuo, a, kažu ljudi, po jutru se dan poznaje. Eh, šta sve ljudi ne kažu!

Kao i prethodnih godina, i ove smo se po tradiciji, okupili na Adi Cignaliji, da proslavimo Lag ba-Omer. Već oko 10 časova prvi gosti su počeli da pristižu, a stigli su nam iz raznih krajeva: Subotice, Novog Sada, Zrenjanina, Kikinde, Pančeva, Niša... i naravno Beograda. Kada su se svi okupili i program je mogao da počne.

A onda su pale prve kapi kiše. Dobro, nije strašno, dečica nisu od šećera, možemo da se igramo. I igrali smo se. Malo smo im-provizovali, ali šta je tu je – snašli smo se. U međuvremenu, kiša je prestala, ali oblaci su i dalje bili tu. I dok smo razmišljali šta i kako dalje ukoliko padne kiša, došlo je vreme i za ručak. A onda...

Pljusak! Nebo se otvorilo! Panika, nervoza, tenzija! Šta da se radi? Gosti su se brzo snašli i počeli da ulaze u restoran. Svako je sa sobom poneo poneku stolicu ili sto. Pravili smo mesta jedni drugima i našli mesta za sve. Bilo je malo napeto dok se svi nisu smestili, ali uspeli smo. Čim je ručak poslužen, tenzija nestade kao rukom odnešena, pa su gosti nastavili da uživaju.

Ručak se završio, kiša je prestala, nebo se razvedrilo, a sa njim i lica. Svi smo ponovo izašli napolje i više nego ikada uživali na suncu. Ko se još sećamo malopređašnjeg nevremena!

Došlo je vreme i za tombolu. Brojevi su izvučeni, pokloni podeljeni. Deca, a i oni malo stariji, su im se jako obradovali. Uz zvuke izraelskih plesova, završili smo druženje u popodnevnim časovima, a onda pozdravi i poljupci za srećan put uz obećanje da ćemo sve ponoviti dogodine. Mina pa{ajli}

lAg BA-OMer nA Adi

Ako je kiša, nije lav!


pregled

IZ JEVREJSKIH OP[TINA

unuka tra`i deduStigao nam je dopis Teodore Mićić iz Tuzle (B i H) u

kojem moli da joj pomognemo. Želi da sazna nešto više o sudbini dede po majci Hajnriha (Heinrich) Sterna.

Hajnrih Stern je dvadesetih godina prošlog veka otišao za Ameriku i od tada mu se gubi svaki trag. Njegov put je išao preko Beča, gde se neko vreme zadržao. Pre toga je boravio u Jasenovu, baveći se ćurčijskim (kožarskim) zanatom i tada se prezivao Zvezdošić. Na jedno od pisama koje je Bogdanka Mićić, Teodorina majka, upu-tila Međunarodnom crvenom krstu dobila je odgovor iz Meksika da se Hajnrihu Sternu trag gubi u Južnoj Americi.

Mole se svi koji bi mogli da pomognu u rasvetlja-vanju nestanka Hajnriha Sterna da se jave Savezu jevre-jskih opština Srbije ili Teodori Mićić, Slatina 18/7, stan 21, 75000 Tuzla, Bosna i Hercegovina. Tel: +387 35 28 69 12 ili +387 62 94 54 00. Takođe, moguće je infor-macije poslati Teodori Mićić i na uslužnu e-mail adresu: [email protected]

nOvi sAd

BeOgrAd

Zahvalnost Hevra kadiše

N. N donator kupio je, početkom maja, kolica sa prikolicom u vrednosti 205.000 dinara za potrebe Jevrejskog groblja. Komisija Hevra kadiša ovim putem najtoplije zahvaljuje na vrednom poklonu koji će biti od velike koristi za održavanje i uređenje ovog istorijskog spomenika!

Miroslav Grinvald, predsednik

rodna perspektivaNa „Susretu ponedeljkom“ 4. maja održana je promocija pub-

likacije „Rodna perspektiva u međureligijskom dijalogu u XX veku“. Jevrejska zajednica je zastupljena sa tri teksta: „Položaj žene u jevrejskoj zajednici kao susret tradicije i moderniteta“ Danijele Grujić, „Estera, šta nam kaže danas?“ i „Žene rebini“ Jelene Kalderon.

Promociji su prisustvovali predstavnici Jevreja, muslimana i hrišćana, a dijalog se odvijao u duhu tolerancije.

U Izraelu, čulo se, 22 posto žena ima visoko obrazovanje, a muškaraca svega 20 procenata. Ipak, nezaposlenost je nešto veća među ženama. Takođe, muškarci su bolje plaćeni. Žene čine svega 15 posto članova Kneseta. One ravnopravno služe vojni rok ali vrlo malo ih ima oficirske činove. Postoje i žene rabini koje ort-odoksne zajednice ne priznaju.

vratio ih se mali brojKao svake godine i ovog 27. aprila novosadski Jevreji setili su

se sunarodnika i sugrađana pre 64 godine odvedenih iz Sinagoge na put bez povratka odavši im poštu polaganjem venca na spomen ploču.

Okupljenim tom prilikom obratili su se predsednica jevrejske opštine dr Ana Frenkel i Bruno Hofman.

U ranu zoru tog 26. aprila 1944. počela su hapšenja Jevreja od dece u kolevci do staraca i svi su odvođeni u Sinagogu. Dovodili su ih madjarski žandari, gestapo i komšije. Uhapšeno je 3.020, a nekolicina je da bi izbegla sudbinu koju im je namenio okupator oduzela sebi život . Od uhapšenih 1.900 je odvedeno u logor smrti Aušvic, a vratio ih se neznatan broj. Prvi transport je krenuo u noći izmedju 26. i 27. aprila kada su u vagone ugurane čitave porodice.

Veče 11. maja bilo je posvećeno horu „Hašira“ povodom učešća na nedavno održanom Trećem međunarodnom festivalu horova „Slovakia cantat 2009“ u Bratislavi. Tamo su horisti „Hašire“ dobili srebrnu medalju, a Vesna Kesić-Krsmanović speci-jalnu nagradu za dirigovanje.

O istorijatu Hora govorila je Judita Fišl. „Hašira“ je osnovana 1993. godine

nasledivši tradiciju i ime hora Jevrejske opštine Novi Sad pre Drugog svetskog rata. Nastupila je na brojnim festivalima i drugim kulturnim događanjima, imala sa-mostalne koncerte i pobrala niz priznanja.

Utiske iz Bratislava izneli su Vesna Kesić-Krsmanović i sekretar Hora Olivera Vandejl. Konkurencija je bila jaka. Učestvovali su horovi iz Rusije,

Slovenije, Švedske,Bugarske, a iz Srbije je bilo još četiri hora. Hašira je izvela se-dam numera po slobodnom izboru. Bile su to jevrejske pesme, tehnički i muzički teške za izvođenje. Uspeh je zapažen, pa je Hor pozvan na takmičenje u Prag februara iduće godine. Odlazak „Hašire“ u Slovačku omogućili su Jevrejska opština, grad Novi Sad i Pokrajinski sekretarijat za kulturu.

„Haširino“ srebrno ve~e

priredila: ljiljana lepuša

U prostorijama Jevrejske opštine obeležen Jom hašoa. Prigodan tekst za tu priliku priredila

E.Čaligalović, a J.Ćirić je prezentovala tekst koji će uskoro pub-likovati o Jom hašoa.

Članice opštine prisustvovale su donatorskoj zabavi u organizaciji Kola srpskih sestara i dale

skroman prilog koji će biti iskorišćen za opremu sobe za bebe u niškom porodilištu.

Održano predavanje o Jevrejima u Višegradu. Predavači su bili Erna i Zoran Čaligalović, a nji-

hova nadahnuta beseda pomognuta je video projekcijom o gradu Višegradu. Tom prilikom Lj.Milojković je izvestila o Godišnjoj skupštini u Beogradu, kojoj je prisustvovala. Ženska sekcija i M.Adamović unele su novine u druženja članova Opštine, u koje spade i proslava rođendana S.Levi.

Prijemu u Skupštini grada Beograda koji je organizovala Ambasada Izraela povodom Jom

acmaut prisustvovala je predsednica Jasna Ćirić. Isti praznik, istoga dana obeležen je i u prostorijama opštine. Tom prilikom pročitani su prigodni tekstovi dobijeni od Ambasade Izraela.

Tokom boravka na porodičnom seminaru u Kladovu, koji je trajao do 3. maja 2009., J.Ćirić

je razgovarala sa tamošnjim pravnikom Rankom Jakovljevićem, koji se godinama bavi Kladovskim transportom, piše o Jevrejima koji su bili poslovno u Kladovu ili živeli tamo pre II svetskog rata. U saradnji sa Acom Gaonom, a uz pomoć Roberta Djerasija, organizovana je komemoracija ispred spomen obeležja stili-zovanog u simbol tri spojene Tore na gradskom šetalištu pored Dunava. Govor je održao pomenuti Jakovljević, Kadiš čitao Žika Haim Đorđević, a deca su položila cveće.

Održan je sastanak u Narodnom muzeju Niša povodom skorog otvaranja Galerije “Sinagoga”.

Grad je u renoviranje Sinagoge uložio 20 miliona dinara. Sastanku su prisustvovale i predstavnice Jevrejske opštine.

Sastanaku u Gradskoj stanbenoj agenciji na kojem je rešeno da Grad i UN HABITAT

rasele Rome koji žive na Jevrejskom groblju i od njega naprave Memorijal kompleks. Skupu je prisustvovala J.Ćirić.

Članice Jevrejske opštine Niš posetile su Pirot i na spomen obeležje tamošnjim Jevrejima

položile venac. Na početku Jevrejske ulice u Pirotu nalazi se spomen tabla postavljena u znak sećanja na pirotske Jevreje koji su u noći između 12. i 13. marta 1943. nasilno izbačeni iz svojih kuća, odvedeni u logore i put bez povratka. Bilo je 178 Jevreja u Pirotu koji se nisu vratili u svoju mahalu. Jevrejska opština Niš ih nije zaboravila.

Predstavnici KP Mediana obišli su sa pred-sednicom Jevrejske opština Jevrejsko groblje.

KP Mediana je rešila da Groblje čisti dva puta godišnje u maju i avgustu. Istog dana u prostorijama Opštine prikazan je film edu-kativni “Paper clips” koji govori o toleranciji i razlici među lju-dima.

Gimnaziji „Svetozar Marković“ u Nišu Jevrejska opština poklonila je DVD sa filmom

„Paper clips“, koji će im služiti u nastavi.

Obeležen praznik Lag Baomer. O prazniku je govorila LJ.Milojković.


pregled

21. april

23. april

27. april

29. april

30. april

5. maj

7. maj

10. maj

11. maj

13. maj

14. maj

niŠ

^uvarke jevrejske tradicije

Osim ~lanica grupe „Manos Bendi~as“, u opštinu su došle i predstavnice enskih sekcija, a bugarski konzul bio je oduševljen što je pozvan na „`enski sastanak“

Dana 16. maja Opština je ugostila art grupu „Manos Bendičas“ iz Sofije. Po dolasku gošće su odvedene u Jevrejsku mahalu i pokazana im je Sinagoga koja uskoro treba da bude otvorena. Zatim su upoznate sa radom Opštine, istorijom jevrejske zajednice u Nišu, a pokazane su im i izložba i pinkase koje se rade već 15 godina. Mogle su videti na stotine slika koje svedoče o nekada čvrstoj vezi Jevrejske zajednice u Sofiji sa Jevrejskim opštinama Niš i Pirot, fotogafije porodica koje su se selile iz Niša i Pirota u Bugarsku, istih rabina...

U večernjim satima prvi put je u prostorijama Jevrejske opštine održan obred Avdale, gde je svečano, uz upletenu sveću, molitvu, vino i miomirise, ispraćen Šabat. U večernjim satima gošće su posetile Tvrđavu, a kasnije obišle nekoliko muzeja, jer je ta noć bila Noć muzeja.

Narednog dana, u jutarnjim satima pristigle su članice ženskih sekcija iz JO Zrenjanin, Pančevo, Novi Sad, Zemun, Beograd i Subotica, gošće iz raznih organizacija sa kojima Opština sarađuje, kao i Beka Lazarova, direktorka najelitnije gimnazije u Sofiji koja radi u sklopu Lauder fon-dacije i njenih sedam profesorki hebrejskog jezika. Sa domaćinima činili su grupu od 41 osobe. Nove prostorije nažalost imaju manje stolica, tako da se grupa preselila u kafić koji je bio prostraniji i komotniji za aktivnos-ti predviđene za taj dan. Posle pozdravnog govora J.Ćirić i predsednice ženske sekcije Niša M.Adamović, svim gošćama poklonjen je DVD sa filmom „Paper clips“ kao i materijal na srpskom jeziku o projektima ovih „čuvarki jevrejske tradicije“, a ni članice JO Niš nisu ostale praznih ruku. Svaka od učesnica predstavila se imenom, prezimenom i funkcijom koju obavlja u jevrejskoj zajednici. Art grupa „Manos Bendičas“, prezentovala je svoje projekte i na kompjuteru pokazala svoj rad i umeće. Govorile su i o jevrejskoj zajednici u Bugarskoj, svim tamošnjim aktivnostima kao i klubovima i ostalim art grupama koje postoje. Generalni konzul Republike Bugarske u Nišu Georgi Jurukov pridružio se i pozdravio skup, oduševljen što je pozvan na „ženski sastanak“. Skupu se obratila i Beka Lazarova objasnivši kako funkcioniše njena gimnazija, a profesorke he-brejskog govorile su o metodama rada u školi.

Po odlasku gošći iz Bugarske, predstavnice Ženskih sekcija Srbije pozvane su u nove opštinske prostorije gde smo im je prezentovano kako članovi rade, a govoreno im je i o istorijatu jevrejske zajednice u Nišu. Takođe, imale su priliku i da vide izložbu sa ornamentima i simbolikom koja se može naći na Jevrejskom groblju u Nišu, od decembra 2007. proglašenim za kulturno dobro. Potom su sa članicama JO prošetale cen-trom grada i obišle jevrejsku mahalu i sinagogu. Dan je završen obilas-kom tvrđave.

priredila: Jasna ]iri}


pregled

www.savezscg.org

piše: Branka d idi}

U utorak, 19. maja, u Velikoj sali Jevrejske opštine Beograd održana je promocija pete knjige Mi smo preživeli – Jevreji o Holokaustu. Govorili su: predsednik Saveza Aleksandar Nećak, glavni urednik Aleksandar Gaon, književnik Filip David, istoričar dr Milan Ristović i dramski umetnik Dejan Čavić, koji je sja-jnom interpretacijom tekstova iz knjige na poseban način dirnuo slušaoce. Promociji je prisustvovalo oko sto dvadeset slušalaca, među kojima predstavnici ambasada Izraela i Norveške, gosti iz Izraela i Kanade, iz Osijeka, iz jevrejskih opština u Srbiji, kao i novinari dnevih listova Politike i Večernjih novosti i TV B92. Svečanost je uveličao hor Braća Baruh, koji je izveo dve kom-pozicije: Es brend i Enoš.

Predsednik Saveza obavestio je prisutne da je na sednici Izvršnog odbora Saveza donesena odluka da se svim članovima redakcije: Luci Petrović, dr Eti Najfeld, dr Andreji Pregeru, dr Teodoru Kovaču, dr Evi Čavčić, Boži Rafajloviću, Aleksandru Mošiću, Evi Timar (posthumno), Eli Deleonu (posthumno), Milinku Radeviću, Aleksandru Gaonu, dr Miroslavu Demaju i Branki Džidić, sekretaru redakcije - za desetogodišnji, predani rad na knjigama, sakupljanju sećanja od preživelih sa područja cele bivše Jugoslavije, dodele megile i menore. Ovom prilikom uručene su im menore, a megile će im biti predate na posebnoj svečanosti.

Književnik Filip David rekao je da mu nikad ne dosadi čitanje sećanja onih koji su preživeli, jer u njima uvek otkriva nešto što nije znao, a dr Milan Ristović je istakao da budući istraživači Drugog svetskog rata neće moći da zaobiđu ove knjige, jer da one, pored činjenica, sadrže i lične priče koje te činjenice osvetljavaju i čine ih shvatljivijim.

Pročitano je pozdravno pismo gospodina Haima Mileta Pinkasa, bez čije finansijske i svake druge podrške ovaj pro-jekat ne bi mogao biti ostvaren. „Ovi momenti su kruna jednog desetogodišnjeg napora da se zabeleže priče onih koji su izbegli Holokaust u našoj zemlji. Sve bi se to zaboravilo da učesnici u redakciji nisu proveli, teško je verovati, deset punih godina u neu-mornom, požrtvovnom, nesebičnom radu“ napisao je Pinkas.

Pozdravno pismo poslala je i Mirjam Avijezer, iz Izraela, koja je u Jad Vašemu radila kao konsultant za istoriju Holokausta ju-goslovenskih Jevreja. Ona je s velikim interesovanjem pratila rad redakcije diveći se tako velikim i brzim rezultatima.

Pozdravna pisama poslali su i Đorđe Alpar, iz Nemačke, Buba Poleksić, sa Novog Zelanda, Vesna Najfel, iz Amerike, Julije Kemenji, iz Nemačke i drugi.

Đorđe Konforti, iz Kanade, rekao je da još postoji veliki broj nezabeleženih sećanja ljudi sa ovog područja. Naveo je slučaj svojih rođaka, koji su preživeli Holokaust zahvaljujući pomoći jednog italijanskog oficira, antifašiste, koji ih je spasio, prebacivši ih iz Splita u Italiju. On je rekao da bi sve takve slučajeve trebalo istražiti.

I, da se vratimo na početak, predsednik Saveza Aleksandar Nećak, između ostalog, rekao je da su postojali ljudi koji su, po cenu vlastotog i života svojih porodica, spašavali Jevreje, kao i da je za njih, iz zahvalnosti, država Izrael ustanovila dodelu visokog priznanja Pravednik među narodima...

IZ JEVREJSKIH OP[TINA BeOgrAd

pet KnJigA Mi sMO pre@iveli, tri We survived

decenija strpljivog radalanovima redakcije

Mi smo pre iveli sve~anouru~ene menore


pregled

VESTI

umro bokser salamo Aruh

Salamo Aruh, grčki Jevrejin i bokser koji je preživeo Aušvic zahvaljujući borbama sa sapatnicima logorašima, umro je u jed-noj izraelskoj bolnici u 86. godini. Pre nego što je 1943. godine deportovan u logor smrti bio je bokserski šampion i velika zvezda u svom rodnom gradu Saloniki. Aruh je dobio 208 borbi uz dve nerešene tokom boravka u Aušvicu. Svaka borba bila je nastavl-jana dok jedan od boraca ne bi izdahnuo, bilo od batina dobijenih u borbi, bilo tako što bi ga ustrelio neko od nacista koje su ti mečevi zabavljali. Godine 1945. bio je prebačen u Bergen Belzen gde je dočekao kraj rata i oslobođenje.

U Izraelu, Aruh je bio poznat po nadimku Šlomo. Jedno vreme je boksovao i tamo kao amater. Boksujući doslovno za ostanak u životu poslužio je kao osnova za film „Trijumf duha“, reditelja Roberta Janga.

Kibucnici blokirali grani~ni prelaz

Aktivisti kibucističkog pokreta blokirali su granični prelaz prema Gazi da bi sprečili transfer miliona šekela Palestincima. Protestanti su se okupili na prelasku Erec i buldožerima blokirali prolaz. Kao razlog za takav postupak naveli su to što kidnapovani izraelski vojnik Gilad Šalit, koji je po njihovima saznanjima u Gazi, još nije vraćen.

Novac, oko dvanaest miliona, trebalo je da bude isporučen po naredbi izraelskog premijera Benjamina Netanjahua za plate službenicima palestinske admin-istracije. Kritičari veruju da bi taj novac ionako pao u ruke Hamasu.

izvre|an izraelski ambasador u Španiji

Izraelski ambasador u Španiji bio je žrtva verbalnog antisemitskog napada dok se vraćao kući sa jednog fudbal-skog meča u Madridu. Trojica navijača išla su za Rafijem Šocom nazivajući ga “prljavim Jevrejinom”, “jevrejskim kopiletom” i “jevrejskim ubicom” – javljaju izraelski listo-vi. Napadači su lako prepoznali ambasadora zahvaljujući njegovom čestom pojavljivanju na televiziji tokom izrael-ske vojne operacije u Gazi. Dvojica španskih policajaca do-pratila je Šoca i njegovu suprugu do kuće kako bi sprečila eventualni fizički napad. Sve to mogli su videti brojni pro-laznici, ali ni jedan od njih nije pokušao da se umeša.

- Bio je to vrlo ružan incident, jedan od onih o koji-ma povremeno možemo pročitati u novinama. Međutim, doživeti na svojoj koži izlive antisemitske mržnje vrlo je teško emocionalno iskustvo – izjavio je Šoc izraelskom dnevniku “Haarec”

Zvaničnik Ministarstva inostranih poslova Španije i ambassador te zemlje u Izraelu pozvali su Rafija Šoca i iz-vinili mu se.

Ošte}ena drvena sinagogaIznenadni požar koji je ne-

davno izbio uništio je veliki deo stare, od drveta sagrađene, sinagoge u litvanskom selu Pakrujis. Njegov uzrok nije ot-kriven, ali policija veruje da je reč o podmetanju. Meštani su

izjavili reporterima da je klupa ispred sinagoge bila omiljeno mesto oku-pljanja lokalnih pijanaca, mahom mlađarije, kao id a je to već treći put u poslednje dve godine da seoski momci pokušavaju da podmetnu požar.

Hram je sagrađen 1801. godine i bio je najstariji među desetak još preostalih drvenih sinagoga u Litvaniji. Odavno napušten, korišćen je za filmske projekcije i kao sportska dvorana pedesetih godina prošlog veka. Kada je sagrađena pre više od 200 godina, sinagoga je imala raskošno ornamentisanu unutrašnjost sa šarenim zidovima i bogato ukrašenim Zavetnim kovčegom i centralnim oltarom. Prošle godine istoričari umet-nosti upozoravali su na opasnost od požara koji mogu izazvati beskućnici što su u njoj nalazili sklonište.

Pre Drugog svetskog rata u itočnoj Evropi bile su brojne drvene sina-goge, ali gotovo sve su uništili nacisti. Sve što je od njih preostalo jeste njih desetak poput ove u Pakrujisu.


pregled

www.savezscg.org

piše: robert Kova~

Ijar je drugi mesec u sinagogalnom kalendaru. Uvek ima dvadeset i devet dana. Mlađak ovog meseca prema kalendarskim pravilima može da pada samo na ponedeljak, utorak, četvrtak ili subotu. U Zodijaku ima znak Bika. U subotu koja sledi Mlađak ovog meseca objavljuju trojni post (post tri dana), koji počinje u ponedeljak, a nastavlja se u četvrtak i u naredni ponedeljak. Ovaj post se drži da se okaju eventualne nepravilnosti, koje su učinjene u danima slavlja tokom prethodnog meseca nisana, za vreme Pesaha.

Od praznika Pesah počinje brojanje omera. Sve dok je jerusal-imsko Svetilište postojalo, od svakog hodočasnika se zahtevalo da donese snop, tj. omer na hebrejskom, novopožnjevenog ječma, tako narednih sedam sedmica ili 49 dana, a vrhunac brojanja pred-stavlja drugi od tri hodočasnička praznika: Šavuot (Sedmice na hebrejskom), koji pada na pedeseti dan od početka brojanja omera. U pradavna vremena ovog dana je počela žetva pšenice.

Tradicija svečanog odbrojavanja dana nastavljena je i nakon uništenja Svetilišta, sve do danas, uz odgovarajuće najavlji-vanje za vreme večernje molitve, a ceo ovaj period od 49 dana poznat je pod na-zivom sefira (brojanje) ili omer. Takođe, postao je to period uzdržavanja, i smatra se neprikladnim za obavljanje venčanja, šišanje kose ili nošenje nove odeće. To je verovatno bila posledica brige u vezi s još neizvesnim ishodom žetve. U jevrejskoj tradiciji za to postoje različita tumačenja, od kojih je najznačajnija priča iz Talmuda da je hiljade učenika rabi Akive umrlo za

vreme tog perioda od neke bolesti (Jevamot, 62b).Taj period predstavlja podsećanje i na druge tragedije jevrejske

istorije, kao što su masakri u Rajnskoj oblasti za vreme krstaških ratova i, ne tako davno, Šoa ili Holokaust. Ipak, na tri dana u pe-riodu sefire, ta sumornost može biti prekinuta. Prvi takav dan je godišnjica osnivanja države Izrael ili Dan nezavisnosti – Jom ha-Acmaut (5. ijar). Drugi je Lag ba-Omer, tj. 33. dan brojanja omera, na koji ograničenja ne važe: venčanja su dozvoljena, a u Izraelu se pale logorske vatre i deca takmiče u gađanju lukom i strelom. Postao je svojevrsni praznik školske omladine. Za te proslave, koje podsećaju na 1. maj i možda su sličnog porekla, postoje različita tumačenja. Tvrdi se, na primer, da je na taj dan prestala da hara bolest među učenicima rabi Akive ili da predstavlja podsećanje na dan kada je rabi Šimon ben Johaj, tradicionalno smatran osnivačem jevrejskog misticizma, umro spokojan, nakon što je sledbenicima otkrio svoje tajno učenje. Treći izuzetak je 28. ijar, koji se praznuje kao Jom Jerušalajim ili Dan Jerusalima, u znak sećanja na ujedin-jenje grada Davidovog u Šestodnevnom ratu 1967. godine.

Rabi Akiva ben Josef bio je jedan od najpoštovanijih mudraca u vreme nastajanja Talmuda. Kao pobornik egalitarističkih principa i protivnik patricijskog načina života, bio je umešan u politička zbivanja. Kada je rimski car Hadrijan 130. godine uveo restriktivne mere protiv jevrejskog stanovništva, rabi Akiva je postao glavni zastupnik Bar Kohbinog ustanka. Pošto je nastavio da podučava za sve vreme ustanka protiv Rima (132–135. godina), Akiva je na kraju uhvaćen i umro mučeničkom smrću u Kesariji.

RELIGIJA I TRADICIJA lAg BA-OMer

dan trideset tre}iOd svakog hodo~asnika se zahtevalo da donese snop,

tj. omer na hebrejskom, novopo`njevenog je~ma

Korišćena literatura: 1. David J. Goldberg and John D. Rayner: THE JEWISH PEOPLE, Their Histori And Their Religion, London, 1987. 2. Rabbi Israel Méir Lau: A zsidó élet törvényei, Tel Aviv, 2000.3. Zsidó Lexikon, Budapest, 1929.


pregled

Poštovani Gospodine!

Duboko smo vam zahvalni što ste nam poklonili više vrijednih publikacija iz istorije jevrejskog naroda u Srbiji, he-breistike, kao i jevrejske bogoslužbene knjige. Ovim Vašim prijateljskim gestom, punim ljubavi i razumijevanja, pomo-gli ste sadašnjim i budućim generacijama

studenata Bogoslovskog fakulteta Svetog Vasilija Ostroškog. [...] Naši studenti ne čitaju samo teološka izdanja na srpskom i stranim jezicima, već pokazuju veliki in-teres za istoriju religije, a naročito za istoriju mnogonapaćenog i srpskom narodu dragog jevrejskog naroda. Bogoslovski fakultet Svetog Vasilija Ostroškog predstavlja jed-inu pravoslavnu visokoškolsku instituciju

u Bosni i Hercegovini, te je svaka pomoć ovoj školi i njenoj biblioteci, ujedno dopri-nos očuvanju našeg naroda na ovim prosto-rima, kao i razvoju međureligijskog dijalo-ga i vjekovnog prijateljstva naših naroda.

S poštovanjem, Bibliotekar PBF Jelena Đogo,Dekan PBF prot. stavr. prof dr

Predrag Puzović

MAJ 2009. pismo zahvalnostig. Isaku Asielu, rabinu Srbije, Beograd

Fo~a11. maja 2009.

Na poziv Univerziteta u istočnom Sarajevu, Pravoslavnog bo-goslovskog fakulte-ta „Sv. Vasilije Ostroški“ i njegovog visokopreosveštenstva mitropolita dabro-bo-sanskog gospodina G. Nikolaja, rabin Isak Asiel je bio gost fakulteta u Foči od 6. do 7. maja. Tom prilikom održao je pre-davanje Deset Božjih ka-zivanja. Takođe je u ime SJOS, JOB i beogradske sinagoge „Sukat Šalom“ predao 47 knjiga na pok-lon biblioteci PBF „Sveti Vasilije Ostroški“.

^as judaizma za u~enike srednjih {kola

U subotu 9. maja nakon jutarnje službe u beogradskoj sinagogi „Sukat Šalom“ profe-sori i učenici veronauke gimnazije u Zemunu i srednje mužičke škole „Mokranjac“ imali su čas veronauke posvećen juda-izmu. Čas je održao rabin Isak Asiel odgovarajući na mnoga pitanja zain-teresovanih učenika.

^as judaizma studentima filozofije

Na poziv profesorke soci-ologije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Zorice Kuburić u utorak 26. maja rabin Isak Asiel je održao stu-dentima prve i četvrte godine dva predavanja iz judaizma.

postavljen nov Aron akodeš

U beogradskoj sinagogi „Sukat Šalom“ je postav-ljen nov Aron akodeš od orahovog drveta. Na vra-tima Aron akodeša ugra-virano je 10 zapovesti na hebrejskom jeziku. Stari Aron akodeš je sahran-jen na jevrejskom groblju u Beogradu. Posvećenje novog Aron akodeša je bilo upriličeno pre početka službe za Šavuot u četvrtak 28. maja svečanim unošenjem svitaka Tore.

Služba za oba dana Šavuota je bila održana u Beogradskoj sinagogi tokom četvrtka uveče, pet-ka ujutro i uveče i subotu ujutro. Prve večeri prazni-ka (četvrtak) tokom službe rabin Asiel je održao tradi-cionalnu deraša za Šavuot, a nakon svečane večere u Sali i čas o mističkom as-pektu u judaizmu.

Me|ureligijski veb sajt

U Sali pored košer kuhinje Beogradske sinagoge, u utorak 19. maja, okupili su se njegovo preosveštenstvo vladika niški g. Irinej, muftija srbijanski Muhamed ef. Jusufspahić, Eldin ef. Ašćerić, generalni sekretar Rijaseta Islamske zajednice Srbije, izaslanik beogradskog nadbiskupa monsinjora Stanislava Hočevara Danijel Galun, Dragan Tadić iz Eparhije niške i rabin Isak Asiel. Povod ovom okupljanju je inicijativa vladike niškog, g. Irineja za post-avljanje međureligijskog veb sajta koji bi beležio sve događaje od važnosti za međureligijski život u Srbiji, kao i sve oblike verske diskriminacije. Međureligijski sajt bi, takođe, podupirao i unapređivao zajedničke vrednosne stavove crkava i verskih za-jednica po raznim pitanjima. Na njemu bi se našli i međureligijski kalendar, kao i međureligijski pojmovnik. Dva dana kasnije, domaćin istog skupa, ovog puta u Beogradskoj nadbiskupiji, bio je mons. Stanislav Hočevar. Na tom sastanku je odlučeno da koordinatori projekta budu Dragan Tadić i Danijel Galun. Ideju o osnivanju međureligijskog sajta podržavaju Ministarstvo vera Republike Srbije i Konrad Adenauer fondacija.


pregled

www.savezscg.org

MAZAL TOV sve Je BilO pO HAlAHi

ven~ali se sara i AšerOsamnaestog ijara 5769/12. maja 2009. godine, u beogradskoj

sinagogi Sukat Šalom, venčali su se Ašer Alkalaj, sin Eliševin, (Stefan Sablić) i Sara (Milena Miletin), kćerka Esterina. Ceremoniji tradicionalnog jevrejskog venčanja, koju je vodio rabin Isak Asiel, prisustvovali su roditelji Jelisaveta Sablić, Ester Verona i prof. Milan Miletin, brojni rođaci i prijatelji.

Obred venčanja je obavljen ispod nove hupa, koja je za ovu priliku sašivena u Novom Sad, a koristiće se u sinagogi i za buduća venčanja. Hupa napravljena od teget platna sa izvezenim zlatim stihovima Ani l’dodi v’dodi li, bila je postavljena u dvorištu si-nagoge, pod zvezdanim nebom, što predstavlja nadu da će Ašer i Sara biti blagoslovljeni brojnom porodicom, u skladu sa blagoslo-vom kojim je Bog dao praocu Avramu (Postanje, 22:17): ’’Zaista ću te blagosloviti i seme tvoje veoma umnožiti, da ga bude kao zvezda na nebesima.’’

Budući da hupa simbolizuje mladoženjin dom, elegantni Ašer je prvi ušao pod hupa, gde je sačekao Saru. Pre nevestinog dola-ska, u pratnji brojnih svedoka i rabina, Ašer je ušao u sinagogu, gde je pročitao i potpisao ketubu. Sara je, pokrivenog lica, došla do hupa, u pratnji Orli Asiel.

Obred venčanja počeo je sa erusin (kidušin) ili zarukama (posvećenjem), tokom kojih je rabin Asiel izgovorio blagoslove, otpio gutljaj vina i prosledio čašu mladoženji i mladoj. Usledio je

obred kidušin, koji s pravnog stanovišta, predstavlja promenu sta-tusa para. Ašer je izgovorio Are at mekudešet li betabaat zo kedat Moše veJisrael (Ovim prstenom si mi posvećena prema zakonu Mojsija i Izraela), dok je stavljao prsten na Sarin desni kažiprst, koji je ona prihvatila u prisustvu dva svedoka, Isaka, sina Mirijam Papo, i Menahema, sina Hane Montiljo.

Venčanje je nastavljeno glasnim čitanjem ketube kako bi se obznanile dužnosti koje je mladoženja preuzeo u odnosu na svoju suprugu. Rabin je napunio drugi pehar i izgovorio Ševa berahot-Sedam blagoslova, kojim su Ašer i Sara postali muž i žena. Pehar je prosleđen novom bračnom paru. Vino je prvo otpio Ašer, a po-tom Sara. Pre nego što je razbio čašu, Ašer je izgovorio:

’’Ako te zaboravim Jerusalime, neka me zaboravi desnica moja. Neka prione jezik moj, za usta moja, ako tebe ne uspamtim, ake ne uzvisim Jerusalim u vrh veselja svog. Hvalite Gospda jer je dobar, jer je doveka milost njegova! Neka se umnože veselja u Izraelu, a uzdisanja neka beže!’’

Usledilo je aplauz i glasno MAZAL TOV! iz grla svih prisut-nih. Posle čestitanja, svadbeno veselje je nastavljeno u svečanoj sali Jevrejske opštine Beograd uz muziku i delikatesnu hranu koju je pripremila Hanika Gašić.

Jelena KalderonFoto: J. Kalderon i B. Brandajz

Ako tezaboravimJerusalime,

neka me zaboravi desnica moja

- rekao je Stefan Sablji}

pre nego {to je

zgazio ~ašu


pregled

Za ]ifute nema mjesta!

Poštovani,Na početku se želim zahvaliti g-dinu Aronu Albahariju na čije zala-

ganje ja i moja obitelj i dalje primamo „Jevrejski pregled“ i tako bar na neki način ostajemo u kontaktu sa Židovima i Savezom.

Vjerojatno znate, ali nije zgorega da napomenem, da je moja majka Hadassa rođ. Levi, Izraelka, te po tom osnovu se ja smatram, osjećam prije svega Izraelcem, nakon toga Židovom, i tek na kraju Bokeljem – Hrvatom (očeva obitelj Radimiri je u Boki Kotorskoj od 1311. god. – go-tovo 700 godina).

U Crnoj Gori prema popisu stanovništva iz 2003. godine živi svega osam Židova, u Tivtu dvoje, u Baru jedan i u Podgorici petoro. U Boki Kotorskoj ima mnogo židovskih prezimena, međutim, raznim povijesnim događajima, današnji njihovi nositelji pripadaju Rimokatoličkoj vjeri. Oni koji govore iskreno, kazuju da im je podrijetlo židovsko i da su dola-skom u Kotor i regiju mijenjali vjeru. Prezimena poput Kolleman, Hirsch, Grossman, Rozner, Kish, Ajgenmaht, Klajn i dalje žive u ovom kraju. Na gradskom groblju u Kotoru postoji i dio u kojem se nalaze nekoliko židovskih spomenika obnovljenih na inicijativu i donacijom izraelskog turiste koji ih je sasvim slučajno zapazio.

Moje ime je Slaven Radimiri, od oca Pava i majke Hadasse rođ. Levi. Rođen sam u Kotoru 1975. godine u prekrasnom Bokokotorskom zaljevu. Djetinjstvo sam proveo u Izraelu, Velikoj Britaniji i Italiji. Godine 1991. stalno se nastanjujemo u Tivtu. Sklon sam biti sarkastičan i kazati da nis-mo mogli izabrati bolje vrijeme, samo dva mjeseca nakon našeg „povrat-ka“ izbio je rat na području Dubrovnika. Tri godine kasnije osnovao sam plesnu skupinu u okviru Modnog kluba „Modest“ u Tivtu pod nazivom „Sabra“ i u sledećih nekoliko godina radio koreografije koje se baziraju na običajima i tradiciji Židova, u prvom redu Mizrahi (orjentalnih) kojima i sam pripadam, kao i Sefarda i Aškenaza.

Koreografije „Shalom“, „Menora“ i „ Haifa“ su osvojile prve nagrade na mnogobrojnim natjecanjima u Crnoj Gori i Hrvatskoj. Performans „Fredom Call“ kojeg sam napravio u spomen na najveću izraelsku pjevačicu Ofru Hazu je izveden u Nici, Ateni, Splitu i Kotoru.

Prvobitno sam završio Fakultet za pomorstvo u Kotoru, 1998. go-dine. Kako sam radio u turizmu 2004. godine upisao sam Fakultet za turizam u Baru, kojeg sam uspješno završio 2007. godine sa prosjekom 10. Samo godinu kasnije na istom Fakultetu odbranio sam specijalističku tezu „Izrael – elementi kvaliteta turističke destinacije“ i dobio ocjenu 10. Nedavno sam odbranio magistarsku tezu „Održivi razvoj na Mediteranu – turizam pokretač mira i blagostanja“ s posebnim akcentom na Izrael i povijesne okolnosti, takođe uz ocjenu 10.

U ovom uvodnom dijelu sam istakao pojedinosti o mom životu, kako biste stekli pravi dojam. U nastavku ću Vam napisati razlog i motiv moje-ga dopisa.

Crna Gora je društvo u tolikoj mjeri konzervativno da čovjek koji nije Crnogorac ima osjećaj da živi u strogo nacionalno uređenoj Državi. Vjerujem da Vas moja konstatacija iznenađuje, ali istinita je. Sve je u ovoj državi podređeno plemenskim i bratstveničkim relacijama i vezama, tako da neko sa strane veoma teško može napraviti bilo kakav progres.

Po očevoj starni pripadam obitelji koja je još u 14. stoljeću koristila srebrni i zlatni escajg, imala posjede u Veneciji, Dalmaciji i Grčkoj. Do kraja 19. stoljeća obitelj Radimiri je prepoznata kao najutjecajnija pomor-ska obitelj na južnom Jadranu. Povijesnim događajima i ratovima koji su uslijedili, te nasilnom nacionalizacijom i oduzimanjem imovine moja je obitelj izgubila nekadašnju poziciju i utjecaj. Ipak, ostali smo na svojoj

grudi i gledali kako plemena iz okolnih brda prisvajaju našu tradiciju i počinju je svojatati. Sudbina je htjela da mi majka bude Židovka, pa da moj položaj bude još teži, sa jedne strane dakle sam „Latin – ustaša“, a s druge „Čifut“.

Iako najbolji na oba Fakulteta koja sam završio, te najboljim prosjekom na magistarskim studijama za mene jednostavno nema slobodnih radnih mjesta. Već duže vrijeme moje upite na raznim konkursima odbijaju bez obrazloženja.

Razlog zbog kojeg Vam pišem jeste upravo moje posljednje nepri-jatno iskustvo. Potpisao sam u aprilu suglasnost da predajem na Fakultetu u Tivtu koji se otvara u septembru, međutim ona je poništena na inicjativu lokalnih opštinskih čelnika. Na moje inzistiranje da mi se kaže razlog takve odluke, ne malo sam bio iznenađen kada mi je rečeno da za „čifute nema mjesta“. Na zahtjev da mi se to i pismeno napiše, zamoljen sam da napustim prostor tivatske Opštine. Vjerujem da su i drugi moji pokušaji za kvalitetno zaposlenje imali istu pozadinu. Eto dragi moji, Crna Gora, malo je reći, je Država u kojoj žive ljudi koji u Židovima i dalje vide krivce za smrt Isusa, za sve nedaće koje se dešavaju u svijetu. Kada bu-dete čitali ove redove molim Vas da sjetite da živimo u 2009. godini, da nismo u Srednjem vijeku ili u vremenu II svjetskog rata.

Kako sada stvari stoje za Židove, Hrvate, Muslimane i druge nema nade da budu zaposleni.

Ja, sa svojim prijateljima, organiziram svake godine glasanje za Izrael na pjesmi Eurovizije. Neću da ispadnem arogantan, ali podaci mobilnih operatera Monet, Promonte i M-tel kazuju da su glasovi za Izrael u 90% slučajeva stizali iz Tivta i Kotora. Da napomenem 2008. godine je iz Crne Gore, Izraelu dodijeljeno sedam bodova (bilo je 789 glasova, od čega 723 iz ova dva grada), a 2009. dakle ove godine četiri boda (432 glasa, od čega 408 iz Tivta i Kotora).

Ovo ističem ne da bi mi se iskazala zahvalnost, već iz razloga što brojnije židovske zajednice poput Vaše ne uspjevaju animirati svoje članstvo. (Eurosong je samo glazbeni festival, ali je i prigoda da se vidi da nas Židova ima u Europi, najsvjetliji primjer je Francuska u kojoj židovske organizacije, sms porukama, na facebook-u, u novinama pozivaju i ani-miraju Židove i prijatelje Izraela da glasaju).

Možda sve ovo što sam napisao nekoga iritira, i vjerojatno da je tako. Imao sam potrebu da iz Crne Gore napišem nekoliko riječi, da ukažem na antisemitizam vlasti.

Ja ću i dalje raditi i zarađivati, jer nekim ljudima je potrebno moje znanje u turizmu i znanje četiri strana jezika, pa mi daju kakvo takvo za-poslenje. I dalje ću svim srcem biti uz Izrael i Židove, ma koliko to imalo negativnih posljedica u budućnosti.

Vama se gospodo iskreno zahvaljujem i nadam se da Vam nisam oduzeo dragocjeno vrijeme.

Srdačan pozdrav, Shalom!Slaven Radimiri

NapomeNa: prema podacima Ministarstva inostranih poslova Crne Gore u protekle četiri godine, nekretnine u Crnoj Gori je kupilo 682 Židova, najviše iz Rusije, Mađarske, Ukrajine, Njemačke i Izraela. Ukoliko se svi nastane u Crnoj Gori, imat ćemo mogućnost da formiramo židovsku organizac-iju – Savez !!!


pregled

www.savezscg.org

in memoriam

Cadik Braco Danon, dipl. ing. arhitekt i knjizevnik, umro je 27. aprila 2009. Objavio je knjigu “Sasečeno stablo Danonovih”, auto-biografiju na 268 strana, koja je imala dva iz-danja na srpskom i dva na engleskom jeziku. Tri puta je nagrađen na konkursu Saveza jevrejskih opština u oblasti istorijsko-memoarske građe, hronike i secanja savremenika. Član Udruženja književnika Srbije postao je 2007. godine. Ono mu je, u znak posebnog priznanja, 27. decembra 2008. dodelilo Plaketu zahvalnosti za trajni do-prinos ugledu i razvoju Udruženja književnikaBorac za nezaborav

Poslednji put kad smo se videli bio je odsu-tan iz ove vremenske i prostorne dimenzije. Dve stvari u ovoj rečenici smetaju onima koji su ga poznavali: sam opis i upotreba prošlog vreme-na. Odsutnost nije bila karakteristična za čoveka čiji je život označila borba kao opredeljenje, kao suprotnost mirenja sa sudbinom i kao ne-prihvatanje talasa zla, bilo u formi ljudskih sla-bosti, zverskih instikata ili krhkosti tela. „Desilo se najgore“, javila mi je skrhana gospođa Olga. Gospodin Danon nije više sa nama, od 4. maja njegovo telo počiva na Jevrejskom groblju u Beogradu. Igra životnih slučajnosti učinila je da se upoznamo prošle 2008. godine. Neobično energičan životni duh koji je izvirao kroz svaku

konverzaciju vođenu sa njim činio je da smet-nete s uma da razgovarate sa 85-godišnjim gos-podinom. Kroz svaku reč tekla je energija, volja za životom, znanje, proživljeno i preživljeno iskustvo, nepresušna vera u dobro i u smisao borbe.

Prvo sam upoznala čoveka, potom knjigu, a kroz ispisane strane bezdno boli jednog života. Cadik Isidor Danon Braco, rođen 1923. godine u Sarajevu u trgovačkoj porodici sefardskih Jevreja, bio je osamljeni preživeli član velike i razgranate porodice Danon, čije je stablo sasečeno tokom Drugog svetskog rata. Bes an-tisemitske ludosti oduzeo i 45 nedužnih života ove, porodice. Braco je do nedavno bio posled-nji živi beogradski svedok i nosilac preteških sećanja na stradanja Jevreja, Srba i Roma u Jasenovačkom logoru smrti.

Naš poslednji susret. Njegova voljena gospođa Olga mi se kriomice požalila. Braco je bio pozvan da drži radionicu o Holokaustu, o Jasenovcu, o svom iskustvu. Još jednu. Činio je to uvek kada bi ga pozivali. Smatrao je to svojom obavezom. “Ne sme da se zaboravi” govorio je. Ali, nakon svakog takvog susreta, aktivnog sećanja i ponovnog prolaženja kroz gnusne slike mučenja, patnje, bola, zla, nje-govo telo bi posustajalo, bolest bi uzimala maha, prošlost svoj danak, a deo njegove snage

napuštao bi ga zauvek.Braco je bio uvažen, poštovan i nadasve

voljen čovek. Ta svest činila ga je dovoljno ja-kim i odlučnim da nastavlja da se seća i da one koji dolaze podseća. Poslednje godine života predano je posvetio borbi za sećanje, za nez-aborav. Pisao je, govorio je, ponovo prolazio staze koje bi bilo lakše zatrpati. U njegovim rečima nije bilo mesta za mržnju, ne za strah, ne za osvetu niti traženja pravde. On se nije ko-ristio političkim retoričkim oružjem ostrašćenih govornika sa drugim ciljem. On je hteo da zna-mo, da o tome govorimo, da se prisećamo da je ljudska priroda satkana i od dobra i od zla, da niko nije rođen imun ni na jedno ni na drugo. Da okolnosti bude u čoveku skrivene demone, al i neočekivanu snagu. Da izgovori ne služe, jer uvek postoji izbor.

To je njegova najsvečanija zaostavština, uzeo je od sebe, predao nam svoja sećanja da ne bismo dozvolili da se ponovi. vesna Jari}

strog, principijelan, neumoran

Dana 6. maja 2009. agencije, među kojima i Beta, objavile su šturu vest: “Leon Davičo, dugogodišnji novinar i nekadašnji dopisnik agencije Beta, preminuo je u selu Meseri nadomak Ženeve, gde je živeo skoro tri decenije”. A zatim još nekoliko redaka raz-rade te vesti sačinjenih tako da “prelamač” može tekst da iseče u bilo kom trenutku - da reči ne “cure”. Leon se na to ne bi naljutio.

Razumeo bi odlično. Bio je novinar celog života. Rasan. Leon Davičo je rođen 1926. godine u Beogradu i ceo život je proveo u novinarstvu. Radio je za Politiku i bio je prvi glavni urednik Politike ekspres, čijem je os-nivanju najviše doprineo.

Sredinom sedamdesetih prošlog veka, Leon Davičo je radio u Parizu kao direktor informis-anja UNESKO, a potom je bio angažovan i za šefa informacija u UNHCR. Kao stalni dop-isnik ili kao specijalni izveštač pisao za Politiku iz Berlina, Rima, Pariza i Ženeve. Od 1979. godine živeo je u Meseri, i bio je višegodišnji predsednik Udruženja stranih novinara pri Ujedinjenim nacijama u Ženevi. Kao dopisnik agencije Beta iz Ženeve Leon Davičo je bio i predsednik Švajcarskog novinarskog kluba, organizacije koja okuplja 500 švajcarskih i inostranih novinara. Dobitnik je Povelje za

izuzetan doprinos novinarstvu Udruženja novi-nara Srbije (UNS). Leon Davičo ima suprugu i dvojicu sinova. Njegova supruga Gabriela i on su sinove usvojili u Beogradu, kao decu bez roditeljskog staranja.

“Sa sebi svojstvenom skromnošću, Davičo nikada nije spominjao diplomu počasnog doktora jednog od najboljih bri-tanskih univerziteta Durhama, koju mu je uručio slavni glumac i humanista Piter Justinov” rekao je sećajući ga se jedan od članova ženevskog pres kluba. “Govoreći tim povodom, Justinov je Daviča opisao kao starog neumornog kolegu iz Uneska i Unicefovog Visokog komesarijata za izbeg-lice, dodajući da počasni doktori poput Leona žive u skladu sa svojim strogim principima i osećajem za istinske ljudske vrednosti, čineći svojim duhom čast Univerzitetu”.

Cadik I. Danon Braco (1923-2009)

Leon Davi~o(1926-2009)

in memoriam


pregled

dOBrOvOlJni prilOZipOrOdi^ne vesti li^ne vesti

BeOgrAd

Za socijalnu delatnost50 evra – Brankica i Rade Kosorić, u znak večnog sećanja na prijatelje Tildu Musafija iz Tel Aviva i Avrama Altarasa iz Jerusalima 50 evra – dr Blaža Kuculović, povodom smrti majke Matilde Baruh-Kuculović 2.000 dinara – Nina Kabiljo, povodom godišnjice smrti ujaka Salamona Romana

Za Omladinski klub

1.000 dinara – Rašela Knežević

Za Sinagogu

50 evra – dr Blaža Kuculović, povodom smrti majke Matilde Baruh-Kuculović

Za Hevra kadiša – Jevrejsko groblje

50 evra – Brankica i Rade Kosorić, povodom sedam godina od smrti majke i tašte Ane, Dragić, Altarac3.000 dinara – Olga Danon, povodom smrti supruga Cadika Brace Danona, njegove majke Done i oca Isidora2.000 dinara – Žarko Polak

Za Hor „Bra}a Baruh“

3.000 dinara – Zita Glavaški, povodom rođenja praunuke Ines Urošević

Za „Jevrejski pregled“

1.000 dinara – Dijamanti Kovačević, Beograd

ZeMun

Za Groblje

2.000 dinara - Isak Levi (Švajcarska)2.000 dinara – Aleksandra i Ivan Klajn

nOvi sAd

Za Groblje

10.000 dinara – majka Ružica i sestra Milena, povodom godišnjice pogibije u Gazi Željka Jakova Mrvice

Za Socijalni fond

3.000 dinara – Erna Ramadanski u znak sećanja na nedavno preminulog supruga Dragića Ramadanskog

Mazal tovDr Vera Gusman i Zoran Strajindobili su 27. marta 2009. godine sina Mateju.

uMrli:

BeOgrAd

anastazija asja papo, rođena 1922. godine, preminula 19. maja 2009.

iZrAelDebora Dezi pijade, devojačko Mandilović, iz Holona, rođena u Beogradu 1922. godine, preminula 5. aprila 2009.

Izdavač: Savez jevrejskih opština Srbije, Kralja Petra 71-a, POB 30, tel: 011/26 24 359, 26 21 837; Fax: 011/26 26 674, e-mail: [email protected]; Izlaženje Jevrejskog pregleda pomaže Ministarstvo vera Srbije; CIP – Katalogizacija u publikaciji;

Narodna biblioteka Srbije, Beograd; Jevrejski pregled – Savez jevrejskih opština Srbije; COBISS.SR-ID 81280012; Glavni i odgovorni urednik: Stanimir Saša Ristić; Tehnički urednik: Dušan Oluić;

Svi potpisani članci odražavaju lično mišljenje autora, koje se ne podudara uvek sa mišljenjem redakcije. Rukopisi za naredni broj se primaju do 20. u mesecu; Redakcija zadržava pravo da prilagodi priloge; Štampa: SPRINT d.o.o. – Beograd

tisKOvinAiMpriMee

exp. savez jevrejskih opština srbije, 11000 Beograd, Kralja petra 71a

pOB 30srBiJA / serBiA

leFKAdA u septembru 2009!

Društvo za organizovanje druženja Jevreja i njihovih prijatelja organizuje i ove godine putovanje u GRČKU na ostrvu LEFKADA u mestu NIDRI u vilama KONSTADIN, ANGELOS, BABIS, VASSIA i AFRODITI u dvokrevetnim i trokrevetnim apartmanima i studijama ( mala kuhinja + terasa).

LEFKADA je sa kopnom spojena mostom , a dužina putovanja je 15-16 sati autoputem.Polazak autobusa u BGD sa parkinga hotela Interkontinetal dan ranije.Osim autobuskog, postoji i avionski prevoz.Cene su u zavisnosti od smeštaja (dvokrevetni, trokrevetni ili četvorokrevetni apartman):

od 7. septembra - 140 do 210 € na bazi 10 noćenja od 17. septembra – 105 do 160 € na bazi 10 noćenja Termini za ostale rate po dogovoru.Za podrobnije informacije javite se:

David 064/ 1762770 i 069/3538512Jadranka 063/ 7763869 i 064/0544487

intervju: boško jakši] u subotici imam prava ko je ... · pdf file2 jun 2009....

Documents