InternetInternet

−Internet je globalna računarska mreža, skup svetskih računarskih mreža koje za svoje korisnike obezbedjuju niz servisa pomoću standardnih protokola.

−To je mreža svih mreža koja se sastoji od miliona privatnih, javnih, akademskih, poslovnih i vladinih mreža, od lokalnog do globalnog obima koji su povezani preko širokog spektara elektronskih, bežičnih i optičkih mrežnih tehnologija.

PoPočeci Internetačeci Interneta

− 1957. god. Sovjetski savez lansira Sputnjik 1957. god. Sovjetski savez lansira Sputnjik (prvi veštački satelit).(prvi veštački satelit).

− 1958. god., kao odgovor na lansiranje 1958. god., kao odgovor na lansiranje Sputnjik-a, SAD osnivaju Advanced Sputnjik-a, SAD osnivaju Advanced Research Projects Agency (ARPA).Research Projects Agency (ARPA).

− 1962. god., usvojena ideja da se počne 1962. god., usvojena ideja da se počne saradnja sa univerzitetima – osnsaradnja sa univerzitetima – osnoova va ARPANET-a (preteča Interneta).ARPANET-a (preteča Interneta).

istorija

ARPANETARPANET

• 1969.1969. god. mreža računara na god. mreža računara na ARPANETARPANET--u se sastoji od 4 računara:u se sastoji od 4 računara:

•UCLA (University of California Los Angeles)

•SRI (Stanford Research Institute)

•UCSB (University of California Santa Barbara)

•UTAH (University of Utah Salt Lake City)

istorija

ARPANETARPANET

• 1971.1971. god. ARPANET proširen (15 god. ARPANET proširen (15 čvorova):čvorova):

istorija

ARPANETARPANET

• 1971.1971. god. definisan god. definisan e-maile-mail – Elektronska pošta. – Elektronska pošta.• 1973.1973. god. god.

– definisan definisan File TransferFile Transfer – razmena datoteka, – razmena datoteka,– prvi čvor u ARPANET-u izvan SAD – University prvi čvor u ARPANET-u izvan SAD – University

College of London (Engleska),College of London (Engleska),– email čini 75% saobraćaja na ARPANET-u.email čini 75% saobraćaja na ARPANET-u.

• 1975.1975. god. definisane mailing liste – god. definisane mailing liste – diskusione diskusione grupegrupe..

istorija

ARPANETARPANET

• 1979.1979. god. god. – dat predlog da se uvedu tekstualni znaci koji označavaju dat predlog da se uvedu tekstualni znaci koji označavaju

emocije – smajliji: :-) ;-) :-(emocije – smajliji: :-) ;-) :-(– kreiran BITNET, kao još jedna mreža računarakreiran BITNET, kao još jedna mreža računara

• 1980.1980. god. ARPANET u kompletnom zastoju zbog god. ARPANET u kompletnom zastoju zbog virusa.virusa.

• 1981.1981. god. ukupan broj servera u mreži: 213. god. ukupan broj servera u mreži: 213.• kreiran CSNET, kao mreža institucija izvan kreiran CSNET, kao mreža institucija izvan

ARPANET-a.ARPANET-a.• 1982.1982. god. osnovan Europe Unix Network – god. osnovan Europe Unix Network – EUnetEUnet

– u početku spajao Holandiju, Dansku, Švedsku i Veliku u početku spajao Holandiju, Dansku, Švedsku i Veliku Britaniju.Britaniju.

istorija

ARPANET i druge mrežeARPANET i druge mreže

• 1983.1983. god. god. – ustanovljen Domain Name Systemustanovljen Domain Name System ( (DNSDNS)) – sistem – sistem

simboličkih adresa umesto numeričkih.simboličkih adresa umesto numeričkih.– ukupan broj servera na mreži: 562.ukupan broj servera na mreži: 562.

• 1984.1984. god. god. – iz CSNET-a kreiran NSFNET.iz CSNET-a kreiran NSFNET.– ukupan broj servera na mreži: 1024.ukupan broj servera na mreži: 1024.

• 1985.1985. god. ukupan broj servera na mreži: 1.961. god. ukupan broj servera na mreži: 1.961.

istorija

InternetInternet

• 1986.1986. god. kreiran IETF (Internet Engineering Task Force) – god. kreiran IETF (Internet Engineering Task Force) – telo za tehničku koordinaciju mreža.telo za tehničku koordinaciju mreža.

• 1989.1989. god. god. – broj servera na mreži prelazi 100.000.broj servera na mreži prelazi 100.000.– objavljena priča o hakeru iz Nemačke koji je provaljivao u vojne objavljena priča o hakeru iz Nemačke koji je provaljivao u vojne

računare u SAD i prodavao informacije Sovjetskom Savezu.računare u SAD i prodavao informacije Sovjetskom Savezu.

• 1990.1990. god. god. – ARPANET prestaje da postoji.ARPANET prestaje da postoji.– osmišljen osmišljen hipertekst hipertekst sistem koji će postati osnova sistem koji će postati osnova wwwwww (World Wide (World Wide

Web).Web).– prvi komercijalni provajder – World (world.std.com).prvi komercijalni provajder – World (world.std.com).– ukupan broj servera na mreži 313.000.ukupan broj servera na mreži 313.000.

istorija

InternetInternet

• 1991.1991. god. startovan prvi WWW server god. startovan prvi WWW server ((nxoc01.cern.chnxoc01.cern.ch – kasnije preimenovan u – kasnije preimenovan u iinfo.cern.chnfo.cern.ch).).

• 1992.1992. god. god.– broj servera na mreži prelazi 1.000.000,broj servera na mreži prelazi 1.000.000,– pojavio se izraz “surfovati po mreži”.pojavio se izraz “surfovati po mreži”.

• 1993.1993. god. god. – Bela Kuća postavila svoju prezentaciju na internet: Bela Kuća postavila svoju prezentaciju na internet:

www.whitehouse.govwww.whitehouse.gov– broj servera na mreži: 2,056,000.broj servera na mreži: 2,056,000.

istorija

InternetInternet

• 1994.1994. god. god.– kupovina preko Interneta (naručivanje pice kod Pizza Hut),kupovina preko Interneta (naručivanje pice kod Pizza Hut),– broj servera: 3.864.000.broj servera: 3.864.000.

• 1995.1995. god. god. – WWW postaje servis broj jedan na Internetu,WWW postaje servis broj jedan na Internetu,– broj servera: broj servera: 66..642642..000.000.

• 1996.1996. god. god. – pojavljuju se kompanije koje omogućavaju telefoniranje preko pojavljuju se kompanije koje omogućavaju telefoniranje preko

Interneta,Interneta,– provaljeni (uhakovani) sajtovi: provaljeni (uhakovani) sajtovi: US Dept of Justice,US Dept of Justice, CIA, CIA, US US Air Air

ForceForce,,– pretraživači interneta (Altavista, Yahoo, i dr.),pretraživači interneta (Altavista, Yahoo, i dr.),– SR Jugoslavija dobila pristup na Internet (podignute sankcije).SR Jugoslavija dobila pristup na Internet (podignute sankcije).

istorija

InternetInternet

• 1997 – danas:1997 – danas:– uvođenje e-commerce,uvođenje e-commerce,– prvi veliki sajber-rat za vreme bombardovanja SRJ prvi veliki sajber-rat za vreme bombardovanja SRJ

(napadi hakera na NATO i ostale institucije),(napadi hakera na NATO i ostale institucije),– panika zbog milenijumske greške (godina 2000.),panika zbog milenijumske greške (godina 2000.),– mobilni telefoni pristupaju Internetu (WAP, GPRS, 3G),mobilni telefoni pristupaju Internetu (WAP, GPRS, 3G),– uvođenje Internet2 – brže, više čvorova.uvođenje Internet2 – brže, više čvorova.– 2003. god. broj servera na Internetu: 171.000.000.2003. god. broj servera na Internetu: 171.000.000.– društvene mreže,društvene mreže,– raraččunarstvo u oblaku,unarstvo u oblaku,– uuččenje na daljinu.enje na daljinu.

istorija

Funkcionisanje Interneta

Internet, u svojoj osnovi, funkcioniše nalik na poštanski sistem. Svaki uređaj na Internetu ima svoju IP (Internet Protocol) adresu, koja ga jedinstveno definiše. Svi podaci koji se razmenjuju putem Interneta putuju između računara uz pomoć tog istog Internet Protocol-a, koji funkcioniše tako što podatke deli u pakete, koji sadrže adrese pošiljaoca i primaoca, kako bi uspešno pronašli svoj put i stigli tamo gde treba. IP adresa je upravo to što pomaže tom Internet "poštaru" da zakuca baš na vaša vrata i isporuči vam tekst, sliku ili video.

”Put” kojim taj poštar mora da prođe, krcat je "raskrsnicama", tj. ruterima, koji usmeravaju poštara gde treba dalje da ide da bi stigao do svog odredišta. Ta mreža rutera, sa računarima i drugim mrežnim uređajima na krajevima saobraćajne mreže, zapravo čini Internet.

15

Delovi paketa podatka

• IP - identifikator paketa – za razlikovanje paketa• APr - adresa primaoca• APo -adresa pošiljaoca• TPo - definisanje tipa podataka – da li je ASCII karakter ili

binarni sadržaj• polje podataka• provera ispravnosti podataka – na mestu prijema se

izračuna broj koji je upisan

IP APr APo TPo Podatak IsPo

Paket je osnovna jedinica mrežne i Internet komunikacije.

Adresiranje na InternetuAdresiranje na Internetu

• Računari se identifikuju na osnovu Računari se identifikuju na osnovu IP adreseIP adrese: a.b.c.d: a.b.c.d

a, b, c, da, b, c, d su brojevi u rasponu od 0 do 255 su brojevi u rasponu od 0 do 255

Primer: Primer: 147.91.173.1147.91.173.1

• Podela IP adresa:Podela IP adresa:– javne javne (jedinstvene na Internetu, vidljive sa svake adrese na (jedinstvene na Internetu, vidljive sa svake adrese na

Internetu),Internetu),– privatneprivatne (unutar privatnih mreža; primer: 192.168.0.1) (unutar privatnih mreža; primer: 192.168.0.1)– specijalne namenespecijalne namene (broadcast). (broadcast).

Adresiranje na InternetuAdresiranje na Internetu

• Alternativan način identifikacije – simbolička Alternativan način identifikacije – simbolička adresa:adresa: ime_računaraime_računara.domen .domen domen = domen = institucijainstitucija..tip_institucijetip_institucije..lokacijalokacija

Primeri:Primeri:wwwwww..nsns..acac..yuyupipinpipin..tmdtmd..nsns..acac..yuyuwww.whitehouse.gov

• Domeni:Domeni:– nacionalninacionalni– internacionalniinternacionalni/ame/američkirički

Nacionalni domenNacionalni domen

• Lokacija – dvoslovna skraćenica na kraju adrese, Lokacija – dvoslovna skraćenica na kraju adrese, prema prema ISO-3166 ISO-3166 standardu:standardu:

rs, србrs, срб – – Republika SrbijaRepublika Srbija, , ukuk – Velika Britanija, itd.). – Velika Britanija, itd.).

• Tip institucije:Tip institucije:– acac (akademske ustanove), (akademske ustanove),– cocomm (komercijalne ustanove), (komercijalne ustanove),– orgorg (nekomercijalne organizacije), (nekomercijalne organizacije),– itd.itd.

Primer: Primer: www.google.rs www.google.rs

Internacionalni/američki domenInternacionalni/američki domen

• Tip institucije:Tip institucije:– eduedu (akademske ustanove) (akademske ustanove)– comcom (komercijalna ustanova) (komercijalna ustanova)– orgorg (nekomercijalne organizacije) (nekomercijalne organizacije)– milmil (vojne organizacije) (vojne organizacije)– govgov (vladine organizacije) (vladine organizacije)– itd.itd.

Primer:Primer:www.ibm.comwww.ibm.comwww.revlon.comwww.revlon.comwww.sony.comwww.sony.com

• SAD uglavnom koriste domene: edu, gov, mil SAD uglavnom koriste domene: edu, gov, mil (www.whitehouse.gov).(www.whitehouse.gov).

Servisi na InternetuServisi na Internetu

• Servisi su usluge.Servisi su usluge.• VrsteVrste::

– wwwwww (World Wide Web) – multimedijalni dokumenti (World Wide Web) – multimedijalni dokumenti na Internetu,na Internetu,

– Elektronska poštaElektronska pošta (email, (email, e-maile-mail, Email, ...),, Email, ...),– Prenos datoteka (Prenos datoteka (FTPFTP – File Transfer Protocol), – File Transfer Protocol),– TelnetTelnet – rad na udaljenom računaru – rad na udaljenom računaru,,– ChatChat, , voice chatvoice chat, , video telefonijavideo telefonija,,– Diskusione grupe,Diskusione grupe,– RaRaččunarstvo u oblaku,unarstvo u oblaku,– UUččenje na daljinu,enje na daljinu,– Radio / TV,Radio / TV,

ww ww ww-(Web)-(Web)• Sistem se sastoji iz klijenata i servera.Sistem se sastoji iz klijenata i servera.• Multimedijalni dokumenti se kreiraju upotrebom Multimedijalni dokumenti se kreiraju upotrebom HTMLHTML jezika jezika

((HyperHyper Text Markup LanguageText Markup Language).).

• ww ww w Klijenti:w Klijenti: – spajaju se na WWW servere i zahtevaju resurse (html datoteke, slike, spajaju se na WWW servere i zahtevaju resurse (html datoteke, slike,

muziku, itd.)muziku, itd.)– trenutno aktuelni: trenutno aktuelni: Internet Explorer, Mozilla, Opera,Internet Explorer, Mozilla, Opera, Google Chrome Google Chrome itd. itd.

• ww ww w Serveri:w Serveri: – čekaju klijente i opslužuju njihove zahtevečekaju klijente i opslužuju njihove zahteve– trenutno aktuelni: trenutno aktuelni: Apache, Apache, Internet Information ServicesInternet Information Services (IIS), itd. (IIS), itd.

• Protokol za komunikaciju između klijenata i servera je Protokol za komunikaciju između klijenata i servera je HTTPHTTP protokol (protokol (HyperText Transfer ProtocolHyperText Transfer Protocol).).

Omogućava tzv. surfovanje internetom (pretraživanje), odn. gledanje internet prezentacija.

Za korišćenje ovog servisa potreban je program koji se naziva Internet Browser (Internet “istraživač”). Na primer:

•Internet explorer (sastavni deo windows-a)

•Mozilla Firefox

•Google Chrome

•Opera

www (World Wide Web) –Web servis

Internet prezentacija – (Veb Sajt, Web site)

• Skup uređenih podataka na određenu temu (podrazumeva

multimedijalni sadržaj, odnosno tekst, 2D ili 3D grafiku, fotografiju, video i zvuk), sadržaj koji može biti interaktivan (korisnik može uticati na redosled pregledanja sadržaja).

EE--mailmail• E-mail servis omogućava primanje/slanje elektronske

pošte. Ovaj servis je za mnoge korisnike postao nezamenljiv način komuniciranja, pošto poruke veoma brzo stižu u bilo koji deo sveta

• Sistem se sastoji iz klijenata i servera.Sistem se sastoji iz klijenata i servera.

• Protokoli za komunikaciju između klijenata i servera: Protokoli za komunikaciju između klijenata i servera: SMTPSMTP (Simple Mail Transport Protocol), (Simple Mail Transport Protocol), POP3POP3 (Post (Post Office Protocol), Office Protocol), IMAPIMAP (Internet Message Access (Internet Message Access Protocol).Protocol).

• Organizovano po principu postojeće pošte (elektronsko Organizovano po principu postojeće pošte (elektronsko sanduče prima poruke, klijenti preuzimaju poruke iz sanduče prima poruke, klijenti preuzimaju poruke iz sandučeta i prikazuju, postoji adresa primaoca, pošiljalac sandučeta i prikazuju, postoji adresa primaoca, pošiljalac ne mora da se identifikuje).ne mora da se identifikuje).

Email adresa: Email adresa: username@adresa_računarausername@adresa_računara

Primer: Primer: mmaraara@@ptt.rsptt.rs gimnazijakursumlijagimnazijakursumlija@gmail.com@gmail.com

Trenutno aktuelni klijenti: Trenutno aktuelni klijenti: Microsoft Outlook, Microsoft Microsoft Outlook, Microsoft Outlook Express, Outlook Express, Gmail, HotmailGmail, Hotmail itd. itd.

Chat, telefonijaChat, telefonija

• ChatChat – mogu – mogućnost komunikacije pisanim ćnost komunikacije pisanim porukama u realnom vremenuporukama u realnom vremenu

• Voice chatVoice chat – razgovor preko interneta – razgovor preko interneta• Video telefonVideo telefoniijaja – razgovor uz upotrebu – razgovor uz upotrebu

kamere preko interneta.kamere preko interneta.

Programi:Programi:– MIRC, Yahoo messanger,MIRC, Yahoo messanger, MS Messanger, MS Messanger,

Skype, ICQ, ...Skype, ICQ, ...

• Diskucione grupe (forumi) – koriste posebne programe za primanje, čitanje i slanje poruka o nekoj temi, nezavisno od vremena (of-line).

• IRC (Internet Relay Chat) – „Četovanje“ – istovremena komunikacija i razmena poruka na ekranu u realnom vremenu (on-line).

Učenju na daljinu

Učenju na daljinu (Distance Learning, e-Learning) omogućavanje pristupa materijalima za učenje, skriptama, multimedijalnim prezentacijama i ostalim obrazovnim resursima preko Interneta, uz kontinuirano testiranje, proveru znanja na svim nivoima, elektronsku komunikaciju sa profesorima i drugim polaznicima kursa. 

Računarstvo u oblaku 

Računarstvo u oblaku (Cloud computing) predstavlja isporuku računarskih usluga, resursa i skladišnih kapaciteta preko mreže, najčešće Interneta.

Korisnici pristupaju aplikacijama u oblaka preko veb pregledača, ili desktop aplikacije na mobilnom telefonu, dok se softver i korisnički podaci nalaze na servirama na udaljenoj lokaciji.

Šta se to nalazi u oblaku?• serveri koji omogućavaju izvršavanje aplikacija

• diskovi za skladištenje naših podataka i bekapa istih

• sistemi za zaštitu podataka, kontrolu, održavanje bekapa…

• interfejs prema klijentu

Neki servisi koji rade na principu oblaka• Gmail, Yahoo, Hotmail

• Google Documents i drugi slični Google proizvodi

• Amazon

• Microsoft Azure

• DropBox i drugi...

Pristup Internetu

Dial-upAnalogna telefonska linija Potreban običan modem Brzina pristupa do 56 Kb/s

ISDN

Potreban ISDN modemMax brzina pristupa 128 Kb/s

ADSL i DSL (kablovski)Potreban ADSL modemBrzina pristupa nekoliko Mb/s

Bežični pristup (Wireless)Potrebna Wireless karticaBrzina pristupa nekoliko Mb/s

Satelitski pristupPotrebni satelitska antena i

receiverMax brzina pristupa 16 Mb/s

Mobilna telefonijaPotrebna 3G mrežaMax brzina pristupa 7,2 Mb/s