interkulturni menadžment - seminarski kako poslovati sa finskom

7/25/2019 Interkulturni Menadment - SEMINARSKI Kako Poslovati Sa Finskom

1/17

Think Finland

Fakultet za poslovne studije u Poarevcu

Predmet: Interkulturni menadment

Poslovna kultura u Finskoj

Student: Jelena Filipov F-006/2015-IV


2/17


3/17

POPULACIA:5.4 miliona stanovnikaVALUTA:Euro

MEUNARODNI STATUS : neavisnost o! 1917;

lanica EU od 1995; vojno neutralna

!"O#O$%"A %T&U"TU&A:Usluge69 % od GD!industrija "#%! $oljo$rivreda %; i&vo& 9 % odGD

PO'&(I#A:#!''' km( )1'!5'' s*uare miles+

LO"ACIA: ,everna Evro$a!grani-i se savedskom! /orve0kom iusijom)lavni *rad: +elsinki

)stanovni0tvo 2 596.'''+

,'A#ICI!,ICI:3inski9'.4 %! vedski 5.4%

&!LI)I!:Evangelisti-ko uteranskarkva# %; ravoslavna rkva 1 %; religio&none$redeljeni 19 %; druge religio&ne &ajednice

" %

%I%T!$ 'LA-A'I#!:arlamentarna

GDP PER CAPITA

33,600

USA

FINLAND

GERMANY

EU


4/17

%TA.IL#O -&U(T'O

3inska je trans:ormisala svoju ekonomiju i $ostala jedna od naj7ogatiji8&emalja i najsta7ilniji8 dru0tava na svetu.

ou&danost i stru-nost su omoguene u 3inskom sta7ilnom dru0tvu.3inska je ne$rekidno rangirana u vr8u me$artijska demokratija je karakteristi-na $o jakoj sklonosti

$rema konsen&usu i $ragmati-noj $olitici im$lementiranoj od stranekoalicione vlade.


5/17

?7og nji8ove $rirode! klime! nasle


6/17

3inci su veoma tradicionalan narod.

?7og toga! -esto! iz1e*avaju novo! a ljude i stvari do=ivljavaju crno>7elim.

#isu otvoreni pred strancima! ali takav stav je veoma -esto re&ultat nji8ovein:eriornosti ili stidljivosti.

U$ravo &ato 0to su usmereni ka so$stvenom =ivotu i 0to $o0tuju tuemotivni ljudi njima su strani i oni se ne snala&e ukontaktu sa takvima.

Odsustvo osmeha u konverzaciji! ma koliko nam i&gledalo gru7o i neemotivno! u3inskoj je uo7i-ajena stvar.


7/17

Finski o1i/ajni 1onton nalae:

@ po3tenje i li/ni inte*ritet

4 po3tovanje privatnosti

@ vo


8/17

@ $o0tovanje tu


9/17

Ukoliko $itate nekog Amerikanca ili ,r7ina 0ta misli o ne-emu! on e vam odma8

odgovoriti. Finac 2e 2utati! jer e ra&mi0ljati o onome 0to ste ga $itali.

3inci pri/aju malo i izraavaju se direktno! a govor tela sveden je na minimum)ne tresu glavom sem &a da ili ne i retko korite ra!ena ili ruke u ko!unika"i#i$%

%umnji/avi su u odnosu na $reterano elokventne ljude! a kada se odlu-e da

$rogovore! govore direktno! 7e& okoli0anja. /e daju kom$limente niti i8 njimamo=ete &avarati.

Bnogi narodi 3ince do=ivljavaju pesimisti/nim! ali oni su $re svega realisti/ni!jer ne o7eavaju ono 0to ne mogu is$uniti. Ceoma -esto! -ak ni u $oslovnim$regovorima! nee vam dati nikakav povratni znak i -inie vam se da uo$0tenisu &ainteresovani &a ono o -emu ra&govarate.

Finci su pouzdani0 o1razovani i smireni pre*ovara/i. Govore da je u$ravo tojedan od ra&loga &7og koji8 je &okia poti'la veliki upe(%


10/17

FI#CI %U POU,-A#I PA&T#!&I

Finska poslovna kulturaje 7a&irana na visokoj etici istandardima. 3inska je konstantno rangirana kao &emlja u svetu sanajmanjom koru$cijom.

U $oslovnim $regovorima 3inci ne $ola=u mnogo $a=nje naneo7ave&an ra&govor! ve se veoma 7r&o $re7acuju na konkretne

stvari.

3inci su veoma detaljni i ta-no se dr=e odre


11/17

&ukovanja su ne0to -ime se &a$o-inje $oslovni ra&govor! ali to mora da 7ude kratakstisak sa o7ave&nim gledanjem u o-i. /a jak i dug stisak! ta$0anje! smejuljenje! lju7ljenje il

kojekakve gestove na$rosto ne $omi0ljajte. re samog rukovanja! slu=7eni 7onton &a8teva da

se $oslovni $artneri $rvo $redstave $unim imenom i $re&imenom! a na $rvom sastanku i titulom

ad &aka&ujete sastanke! imajte u vidu da je radno vreme od 567789677 8 sa $au&om &a

ru-ak koja $o-inje od 1".''>1.'' 8. ?a &aka&ivanje je ra0ireno kori0tenje e>maila! -ak i sms

$oruka. udite ta/ni i klasi/no poslovno o1u/eni. /a sastancima! koji su konci&ni i je&groviti

i generalno u $oslu! $rili-no su ;ormalni.


12/17

Kao saunu, i prirodu doi!"#a!a#u kao mesta gde se $%"o i u& 'is$% i gde seracionalnije razmilja, nije uopte redak obiaj da vas fnski poslovni partner pozove

u svoju vikendicu u prirodi, ili u saunu, kako bi i tamo priali o poslu.

Razlika je samo u tome to se u (an)%"ari#a&a i poslovnim prostorima moravoditi samo poslovna konverzacija, dok se u prirodi i sauni, moe proiriti oputenijim razgovorima, ali samo na temu kulture, muzike ili sporta.

T%&% o is$ori#i, ra$o!i&a, porodi)i i"i p"a$a&a nemojte zapoinjati. Na prvedve teme su izuzetno ranjivi i to im je bolna taka kojom i nemojte izazivati, a akose budete raspitivali o njiovoj porodici, privatnom ivotu ili linim primanjimasmatra!e vas nekulturnim, a to vam sigurno ne!e biti od koristi u daljem poslovanjusa njima.

"koliko se dogodi da vas poslovni partner pozove u svoj dom, do&a*i)i seuvek nosi cve!e.


13/17

FI#%"A !"O#O$IA3inska u&iva najvi0i mogui AAA>status kod glo7alni8 kreditni8

rejting agencija kao sto je 3itc8 atings.

/ajvei sektor u 3inskoj ekonomiji su usluge 69!6 %! sledi$roi&vodnja i re:ining "!5 %. rimarna $roi&vodnja je "!# %.

Glavne &emlje i& koji8 se uvo&i van Evro$ske Ekonomske?ajednice su usija! ina! U,A! Fa$an i eru.

Uvoz iz %r1ije u Finsku


14/17


15/17

!FI"A%#O O&)A#I,O'A#O $ALOP&O-A#OT&?I(T!

otalna vrednost 3inskog malo$rodajnog tr=i0ta je 4 7illion evra.

Celiki trgova-ki lanci dominiraju na malo$rodajnom tr=i0tu.Hni tako


16/17


17/17

interkulturni menadžment - seminarski kako poslovati sa finskom

Documents