Hermeneutika – veština tumačenja.Egzegeza – tumačenje svetog pisma.Opalizacija teksta – višeznačnost, ambigvitet teksta (opal - dragi kamen, preliva nijanse svetlosti).

Serž Dubrovski : ''Kako čitati književnost''.Adornovi i Hajdegerovi tekstovi o umetnosti.Postojao je veliki spor između Sartra i Kamija po pitanju angažovanja.

Roman Ingarden, poljak, Huserlov učenik, pokušao da razradi njegovu filozofiju, da izvrši korekciju Huserlove logike, i zaobilaznim putem postao originalan mislilac.

- ''O saznavanju književnog umetničkog dela''.- ''Književno umetničko delo'' – nije prevedeno.- Ostala dela : ''O anatomiji umetnosti'', ''Umetničko delo i vrednost'', ''O Aristotelovoj poetici'' –

časopis Književnost 70-ih g., ''28 shvatanja istine u umetnosti''

1.- Aristotel, Kroče, Bergson – delo se shvata kao celina koja se ne može raščlaniti,2.- književno delo je celina, ali se mogu posebno uočiti momenti koji tu celinu čine.

Ingarden – svako književno delo ima 4 sloja, i ponekad imaju peti sloj – sloj metafizičkih kvaliteta.Književno delo ima poseban ontološki status.Postavlja se pitanje – kako saznajemo književno delo. Čitanje je jedna složena aktivnost, jedinstven

čin čiji se momenti (iako se simultano pojavljuju) mogu analitički odvojiti.Književno-umetničko delo je JEZIČKO delo.Označitelj (zvuk, skup fonema, glasova koji nose neki smisao) i označeno – ideja ruskih formalista..

Momenat zvučanja i momenat značenja (Šklovski). Momenat zvučanja možda je i značajniji. Ingarden je otišao dalje : osim ova dva postoje još dva sloja – prikazanih predmetnosti i shematizovanih aspekata ( + peti sloj metafizičkih kvaliteta)

- ''Fenomenologija i višeznačnost književnog dela'' - D Stojanović- ''Ironija i značenje'' – videti poglavlje o Ingardenu

Ingarden ne polazi sa lingvističkog stanovišta (ceo strukturalizam se izvodi iz de Sosirove lingvistike).

Fenomenološki metod je osnovniji, obuhvatniji od strukturalističkog.Huserlova koncepcija (zasnovana je na platonijanskoj ideji) :

1.- idealne premetnosti (onotološki autonomne) i 2.- prave predmetnosti realnog sveta koje su podložne promeni (ontološki heteronomne).

Jezik ima intencionalnu snagu da projektuje stanja stvari koja se stapaju u prikazane predmetnosti.Određeni (npr. crn) i neodređeni aspekt prideva (crni).Prema onome što fonema intendira, mi razlikujemo šta je označeno.Reč ne upućuje odmah na nešto u stvarnosti. Sloj značenja se ne izjednačava sa slojem prikazanih

predmetnosti.Intencionalni korelat – postoji iako ne postoji referencijalni predmet. Npr. Kentaur – ne postoji u

realnom svetu, ali mi razumemo taj pojam.Sfera intencionalnih koralata je kao neki prozor (ili pre vitraž) – odvaja nas od spoljašnjosti, ali nas i

spaja sa njom On treba da zadrži pažnju čitaoca, nezavisno od stvarnosti.Superiorno čitanje proističe iz znanja čitaoca o višeslojnosti i višeznačnosti književnog dela.

SLOJ SHEMATIZOVANIH ASPEKATA (VIDOVA).

Načelno uzev, percepcija nikad nije konačna. Ona je nezavršiva. Uvek je moguće da se problem perspektive, stanovišta promeni. Mi i u stvarnom životu nikada ne možemo sagledati sve tačke nekog bića.

SHEMA ASPEKATA – IZBOR VIDOVA NEKOG PREDMETA.Ono što nije rečeno čitalac domišlja na osnovu veze između navedenih (značenjskih) jedinica. To

mesto izaziva naročit efekat (Lotman – minus efekat???)Idealni čitalac uzima u obzir sve značenjske jedinice. Tako postoji teorijska mogućnost da saznamo

sve značenjske jedinice, jer u svakom delu postoji konačan broj određenja. Tako dobijamo predmetnost koja je uvek shematična. U stvarnosti, predmetnost nikada nije shematična, već je percepcija shematična.

SHEMA – IZBOR

2 PITANJA :1.- ŠTA ČINI AKT ČITANJA (3 SIMULTANE AKTIVNOSTI).2.- PITANJE IDENTITETA KNJIŽEVNOG DELA U VREMENU (DELO JE UVEK IDENTIČNO, ALI SU

PRODUKTI ČITANJA RAZLIČITI KROZ VREME).Književnost se proučava da bi se na kraju uspostavio neki vrednosni sud. Nedostatak

fenomenološkog metoda – izostaje vrednovanje književnog dela.Termin metafizički kvaliteti Ingarden je pomenuo samo jednom.Po Ingardenu postoje privilegovani trenuci u kojima se čoveku objavi suština bivstvovanja u nekom

znaku (u znaku tragičnog, komičnog, sakralnog...). Satori - epifanija 1927.- Hajdeger objavljuje svoju čuvenu knjigu ''Sein und Zeit''.Ingarden uvodi aksiologiju – vrednovanje. Postoje književna dela koja su u stanju da nam proizvedu

doživljaj u kom nam se otvaraju dubine bivstvovanja, koja nam omogućuju da život sagledamo u znaku tragičnog, sakralnog...

Ostranenie – očuđenje, začudnost – dejstvo um dela da novim očima sagledamo svet oko sebe. Šklovski – saplitanje o kaldrmu nas podseća da hodamo.

Gotfrid Ben, jedan od retkih koji nije emigrirao kad su nacisti došli na vlast.ZORNO – u smislu prizora, ono što se vidi, očito.Kostolanji – mađarski pisac : ''Ševa'' obrađuje sličnu temu kao i Kamijev Stranac, ali je po

Stojanoviću bolji.