informatika i racunarstvo za 2011-12

S A D R Ž A J1 PETI RAZRED..................................................................................................................2

1.1 Cilj i zadaci.................................................................................................................2

1.1.1 Operativni zadaci:..........................................................................................................2

1.2 SADRŽAJI PROGRAMA...........................................................................................2

1.2.1 OPERATIVNI SISTEM (14)............................................................................................2

1.2.2 RAD SA TEKSTOM (14)................................................................................................2

1.2.3 UVOD U MULTIMEDIJU (8)...........................................................................................2

1.3 NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA.....................................................................3

2 ŠESTI RAZRED................................................................................................................5

2.1 Cilj i zadaci.................................................................................................................5

2.1.1 Operativni zadaci:..........................................................................................................5

2.2 SADRŽAJI PROGRAMA...........................................................................................5

2.2.1 RAD SA TEKSTOM (10)................................................................................................5

2.2.2 INTERNET (4)................................................................................................................5

2.2.3 GRAFIKA (10)................................................................................................................5

2.2.4 ANIMACIJA (3)...............................................................................................................6

2.2.5 IZBORNI MODULI (9)....................................................................................................6

Programiranje............................................................................................................................ 6

Interaktivna grafika....................................................................................................................6

2.3 Način ostvarivanja programa.....................................................................................6

3 SEDMI RAZRED...............................................................................................................9

3.1 Cilj i zadaci.................................................................................................................9

3.1.1 Operativni zadaci...........................................................................................................9

3.2 SADRŽAJI PROGRAMA.........................................................................................10

3.2.1 INTERNET (6)..............................................................................................................10

3.2.2 OBRADA ZVUKA (4)....................................................................................................10

3.2.3 OBRADA VIDEO ZAPISA (6).......................................................................................10

3.2.4 IZRADA PREZENTACIJA (10).....................................................................................10

3.2.5 IZBORNI MODUL (10).................................................................................................10

Програмирање (10)................................................................................................................10

Crtanje i grafički dizajn (10).....................................................................................................10

3.3 NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA..................................................................11

4 OSMI RAZRED...............................................................................................................15

4.1 Cilj i zadaci...............................................................................................................15

4.1.1 Operativni zadaci.........................................................................................................15

4.2 SADRŽAJI PROGRAMA.........................................................................................15

4.2.1 TABELARNI PRORAČUNI (10)...................................................................................15

4.2.2 IZBORNI MODULI (10)................................................................................................15

Programiranje.......................................................................................................................... 15

Prezentacije na mreži..............................................................................................................15

4.2.3 IZRADA SAMOSTALNOG PROJEKTA (14)................................................................16

4.3 NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA...................................................................16

PROGRAM RADA ::: INFORMATIKA I RAČUNARSTVO :::

OŠ”VUK KARADŽIĆ” u Kruševcu 2 Boban Jovanović


1 PETI RAZRED

(1 čas nedeljno, 36 časa godišnje)

1.1 Cilj i zadaci

Cilj obrazovno-vaspitnog rada izbornog predmeta je da se učenici osposobe za samostalno

korišćenje računara.

Zadaci obrazovno-vaspitnog rada:

upoznavanje učenika sa primenom računara u različitim oblastima ljudske delatnosti;

razvijanje interesovanja za primenu računara u svakodnevnom životu i radu;

podsticanje kreativnog rada na računaru;

osposobljavanje za rad na računaru.

1.1.1 Operativni zadaci:

upoznavanje učenika sa grafičkim radnim okruženjem operativnog sistema;

upoznavanje učenika sa organizacijom diskova, datoteka i direktorijuma;

upoznavanje učenika sa podešavanjem okoline za rad na srpskom jeziku;

upoznavanje učenika sa instalacijom dodatnih uređaja i programa;

upoznavanje učenika sa radom u programu za obradu teksta;

upoznavanje učenika sa osnovnim programima za rad u multimediji;

osposobljavanje učenika za samostalno korišćenje računarskih programa.

1.2 SADRŽAJI PROGRAMA

1.2.1 OPERATIVNI SISTEM (14)

Uvod u predmet. Grafičko radno okruženje operativnog sistema. Pokretanje programa. Rad u

programu za upravljanje datotekama i direktorijumima. Podešavanje radnog okruženja. Instalacija

programa. Instalacija dodatnih uređaja. Rad sa tastaturom i mišem.

1.2.2 RAD SA TEKSTOM (14)

Izgled osnovnog prozora. Unos i korigovanje teksta. Rad sa dokumentima. Format stranice,

podešavanje margina. Formatiranje znakova. Formatiranje pasusa. Štampanje. Rad sa slikama. Crtanje

u programu za obradu teksta.

1.2.3 UVOD U MULTIMEDIJU (8)

Uvod u multimediju. Programi za rad sa multimedijom. Primena multimedije u nastavi.

Korišćenje CD-a i DVD-a sa audio i video sadržajima (knjige, enciklopedije, atlasi).



1.3 NAČIN OSTVARIVANJA PROGRAMA

Pri realizaciji tematske celine "Operativni sistem" treba upoznati učenike sa operativnim

sistemom Windows ili Linux. Potrebno je na samom početku upoznati učenike sa grafičkim radnim

okruženjem, sa posebnim naglaskom na radnu površinu - Desktop i njegove delove (Taskbar, ikonice,

pozadinska slika). Objasniti učenicima šta je Shortcut i upotrebu desnog i levog klika mišem. Objasniti

učenicima rad sa objektima u My Computer-u. U okviru ove nastavne jedinice upoznati ih sa

organizacijom diskova, datoteka i direktorijuma. Objasniti prenosne i fiksne memorijske medijume:

diskete, CD i DVD, Flash memorije kao i hard diskove. Pošto su učenici savladali ovaj deo programa

treba ih upoznati sa programom za upravljanje datotekama i direktorijumima, Windows Explorer.

Učenicima ukazati na sličnosti sa ikonom My Computer, objasniti im rad sa objektima i funkciju desnog

tastera miša u ovom programu, a poseban akcenat staviti na Clipboard (na kopiranje i premeštanje

objekata). Svaki učenik treba da nauči da kopira odnosno premesti objekat sa diska na prenosni

memorijski medijum (disketu, flash memoriju, CD i drugo) i obrnuto. Nakon što su učenici savladali

osnove, objasniti im i ostale pojmove u Explorer-u, manipulaciju grupama objekata (pomoću tastera Shift

ili Ctrl) i akcenat staviti na pronalaženje fajlova odnosno na naredbu Find. Nakon što su savladali

Explorer, učenicima omogućiti da vežbaju jedan čas te da samostalno prave direktorijume i da pronalaze

određene vrste datoteka korišćenjem džoker znakova * i ? (na primer slike, *.jpg), kao i na osnovu

datuma izmene ili veličine fajla.

Objašnjavanje Control Panel-a početi sa podešavanjem izgleda radne površine i tastature.

Svaki učenik treba da nauči da promeni pozadinsku sliku i da podesi srpsku ćiriličnu i latiničnu tastaturu.

Ostala podešavanja, kao što su datum i vreme, podešavanje miša, multimedijalnih uređaja, zvuka i

postavljanje password-a pokazati učenicima bez detaljnije obrade ovih opcija. Objasniti im šta su to

fontovi. Učenicima omogućiti jedan čas da ponove stečena znanja kroz vežbu. Učenicima treba pokazati

kako se instalira program, a takođe i kako se uklanja nepotreban program opcijom Add/Remove

programs. Jedan čas dopustiti učenicima da vežbaju instaliranje programa, a uklanjanje programa im

dopustiti samo uz nadzor nastavnika. Objasniti grupe programa (Accessories, Communication, Fax,

Multimedia) i kako se njima manipuliše.

Instalaciju novih dodatnih uređaja učenicima objasniti na praktičnom primeru. Objasniti im

pojam plug&play (priključi i počni da koristiš) kao i tok instalacije. Na posebnom času za vežbanje svaki

učenik treba da instalira program sa CD-a, da ga pokrene i na kraju da ga pod nadzorom nastavnika

ukloni sa računara.

Objasniti pojam računarskog virusa i zlonamernog programa. Objasniti opasnosti od

računarskih virusa i zlonamernih programa i kako se od njih treba štititi. Objasniti pojam legalnog i

piratskog softvera.

Pri realizaciji tematske celine "Rad sa tekstom" pokazati učenicima na koje se načine može

pokrenuti program za obradu teksta (ikonica, Start/Programs, Start/Run). Posebnu pažnju obratiti na

radni prostor kao i na glavni meni i traku sa alatima. Svaki učenik treba da nauči kako se postavljaju i

uklanjaju toolbar-ovi. Pokazati učenicima kako se kreira novi dokument, odnosno kako se otvara već

postojeći. Objasniti kako se snima dokument i naročito naglasiti razliku između komandi Save i Save As.

Pošto su obrađene osnovne komande File menija objasniti učenicima kako se određuje izgled i veličina

strane, kao i margine (dijalog Page Setup).



Pošto su se upoznali sa osnovnim operacijama u programu za obradu teksta, učenicima

detaljno objasniti funkcije tastera sa tastature, naročito onih koji su neophodni za rad u programu za

obradu teksta (Del, Backspace, Insert&), kao i pojam kurzora. Pokazati kako se selektuje tekst a nakon

toga učenici sami treba da primene opcije Clipboard-a koje su naučili u prethodnoj temi (Cut, Copy,

Paste).

Pojam formatiranja objasniti na primeru znaka, objašnjavajući učenicima dijalog Font. Kroz

praktičan rad učenici treba da savladaju tehniku promene izgleda karaktera (promena veličine, boje,

vrste fonta).

Kod formatiranja pasusa objasniti funkciju tastera Enter i dijalog Paragraph, odnosno kako se

vrši poravnavanje teksta, uvlačenje redova i definisanje proreda. U okviru ove jedinice pokazati

učenicima i dijalog Bullets and Numbering. Učenicima obezbediti dovoljno vremena da utvrde stečeno

znanje kroz praktičnu izradu zadataka.

U nastavnoj jedinici štampanje objasniti ukratko učenicima kako se instalira štampač i posebno

se osvrnuti na dijaloge Print i Print Preview sa svojim komandama.

Učenicima treba objasniti na koji način se radi sa slikama u tekstprocesoru korišćenjem menija

Insert. Takođe demonstrirati upotrebu Word Art-a. Nakon toga nastaviti sa grafikom u programu za

obradu teksta i to sa toolbar-om Drawing. U ovoj nastavnoj jedinici pokazati učenicima kako se crtaju

objekti, gotove objekte (Autoshapes) kao i tekst boksove i objasniti im kako se vrši promena boje fonta,

linija i površine.

Pri realizaciji tematske celine "Uvod u multimediju" učenike upoznati sa pojmom multimedija.

Osposobiti učenike da koriste neke najčešće upotrebljavane aplikacije za rad sa multimedijom (npr.

Media Player, Real Player, Micro DVD ...). Dati im osnovne informacije o prenosu, obradi i reprodukciji

slike i zvuka na računaru. Demonstrirati i praktično realizovati upotrebu edukativnih CD-a i DVD-a

(elektronske knjige, enciklopedije, atlasi...).



2 ŠESTI RAZRED

(1 čas nedeljno, 36 časova godišnje)

2.1 Cilj i zadaci

Cilj obrazovno-vaspitnog rada izbornog programa je da se učenici osposobe za korišćenje

računara.

Zadaci obrazovno-vaspitnog rada:

upoznavanje osnovnih pojmova iz informatike i računarstva;


podsticanje kreativnog rada sa računarom;


2.1.1 Operativni zadaci:

upoznavanje učenika sa radom sa tabelama u programu za obradu teksta;

upoznavanje učenika sa primenom računara u oblasti informacija i komunikacija;

upoznavanje učenika sa osnovnim elementima programa za grafiku i animaciju;

upoznavanje učenika sa osnovnim elementima programiranja;

upoznavanje učenika sa različitim obrazovnim softverima.


2.2.1 RAD SA TEKSTOM (10)

Rad sa tabelama (kreiranje tabela, unos teksta, formatiranje, rad sa tekstom u tabeli, kretanje

po tabeli, umetanje redova i kolona, brisanje redova i kolona, spajanje i deljenje ćelija, širina i visina

redova i kolona). Okviri i senčenje tabele. Umetanje tabela u strane sa tekstom i slikama. Umetanje

zaglavlja i podnožja strane, broja strane, datuma i vremena. Prelom strane. Pozadina strane.

Podešavanje formata papira i margina. Pregled pre štampanja. Štampanje.

2.2.2 INTERNET (4)

Pojam globalne i lokalne računarske mreže. Povezivanje na Internet. Rad sa osnovnim

uslugama Interneta. Pretraživanje Interneta. Preuzimanje teksta i slika sa Interneta. Ponašanje na mreži

i zaštita ličnih podataka. Sigurnost na Internetu.

2.2.3 GRAFIKA (10)

Izvori digitalnih slika (crtanje, slikanje ekrana, skeniranje, fotografisanje, preuzimanje sa

Interneta). Obrada slika. Tipovi zapisa digitalnih slika. Konverzija između formata. Priprema slika za

štampu, ekranski prikaz i objavljivanje na Internet stranama.



2.2.4 ANIMACIJA (3)

Osnove animacije. Izrada jednostavne animacije.

2.2.5 IZBORNI MODULI (9)

Odabrana poglavlja iz programiranja ili interaktivne grafike.

Programiranje

Uvod u programiranje. Tipovi podataka i deklarisanje promenljivih. Osnovne komande

programskog jezika. Demonstracija mogućnosti programskog jezika.

Interaktivna grafika

Upoznavanje učenika sa programima za rad sa grafikom i njihova upotreba u realizaciji i

savladavanju gradiva drugih predmeta (matematika, fizika, tehničko i informatičko obrazovanje).

2.3 Način ostvarivanja programa

Predmet ima status izbornog. Anketiranje učenika vrši se na početku svake školske godine. Ako

se učenici opredele za ovaj predmet, pohađaju ga do kraja tekuće školske godine.

Od prijavljenih učenika na nivou škole, potrebno je formirati grupe od 15 do 20 učenika.

Preporučuje se da najveći broj učenika po jednom računaru bude dva.

Učenički računari treba da imaju osnovnu konfiguraciju, sa parom slušalica i mikrofonom zbog

obrade multimedijalnih sadržaja.

U učionici od tehničke opreme treba da se nalazi i jedan računar za nastavnika, uspostavljena

veza sa Internetom, skener, štampač i zvučnici.

U skladu sa mogućnostima škole, preporučuje se da svi računari u učionici budu umreženi i da

učionica ima jedan video projektor.

Programske sadržaje treba ostvarivati prvenstveno kroz vežbe i praktičan rad na računaru. U

cilju što optimalnijeg usvajanja znanja preporuka je da učenici imaju po jedan čas vežbi svake nedelje ili

da se realizuje dvočas svake druge nedelje.

S obzirom da učenici ne moraju pohađati predmet u sva četiri razreda, neki sadržaji se moraju

tematski ponavljati i provlačiti kroz više razreda da bi se predviđene teme što bolje savladale. Tu se pre

svega misli na obradu teksta koja ide od početnog ka naprednom nivou, a zatim na kreiranje i obradu

multimedijalnih sadržaja, kao i na njihovo uklapanje u funkcionalnu celinu kroz projektne zadatke.

Kod tematske celine Rad sa tekstom glavni akcenat treba staviti na rad sa tabelama koje nisu

obrađivane u petom razredu. Kroz primere i jednostavne vežbe obraditi pojmove redova i kolona tabele,

kreiranje tabele, pojam ćelije, umetanje redova i kolona, brisanje redova i kolona, spajanje i deljenje

ćelija, promenu širine i visine redova i kolona. Obraditi, takođe, kretanje po tabeli, unos teksta u tabelu,

formatiranje teksta unutar ćelije, kopiranje i premeštanje teksta. Objasniti postavljanje raznih vrsta okvira

i senčenja ćelija tabele, kao i automatsko formatiranje tabela. Zatim treba preći na kompleksnije vežbe

sa tabelama i objasniti umetanje tabela u strane sa tekstom i slikama. U okviru iste teme učenici treba da

ovladaju naprednijim tehnikama za oblikovanje stranica kao što su: umetanje zaglavlja i podnožja na

stranu, umetanje broja strane, datuma i vremena, prelom strane, promena pozadina strane. Nastavnu

jedinicu podešavanja formata papira i margina kao i pregled papira pre štampanja i tehniku samog



štampanja treba kratko ponoviti, u odnosu na peti razred i kroz zadatu vežbu proveriti koliko su učenici

usvojili od prezentovanog sadržaja.

Preporučuje se da se ova tematska celina obradi u programima Microsoft Office Word ili

OpenOffice Writer.

Tematsku celinu Internet demonstrirati na primerima. Ukoliko škola nema tehničke mogućnosti

za Internet konekciju, rad sa Internetom pokazati na nekoliko stranica smeštenih na hard disku, u offline

režimu. Pojam globalne i lokalne računarske mreže objasniti što je moguće jednostavnije. Povezivanje

na Internet objasniti više teorijski, a ukoliko postoji mogućnost pokazati i praktično. Ne zadržavati se na

tehničkim detaljima. Cilj ove teme je da stvori sliku kod učenika o Internetu i pravilnim načinima

korišćenja. Kroz praktičan rad po zadatku objasniti rad sa servisima Interneta (Web i elektronska pošta),

načine efikasnog korišćenja sajtova za ciljano pretraživanje Interneta, kao i načine preuzimanja teksta i

slika sa Interneta i njihovo skladištenje na memorijske jedinice. Posebnu pažnju posvetiti objašnjavanju

strukture Web i elektronske adrese. Detaljno obrazložiti strukturu elektronske poruke, načinima kreiranja,

čuvanja, brisanja, čitanja i odgovaranja na primljenu elektronsku poštu. Posebnu pažnju posvetiti

sigurnom i bezbednom pretraživanju interneta i sigurnoj i bezbednoj komunikaciji. Obavezno učenicima

objasniti značaj zaštite ličnih podataka pri radu na Internetu i pravila ponašanja na nepoznatim Web

sajtovima. Posebno istaći opasnost od otkrivanja ličnih podataka nepoznatim sagovornicima na

Internetu. Uputiti učenike da pitaju roditelje i nastavnike za savet u slučaju da nisu sami u stanju da

odluče da li je neka aktivnost na Internetu bezbedna ili ne.

U okviru tematske celine Grafika učenicima treba predstaviti različite izvore digitalnih slika.

Početi od kreiranja jednostavnih crteža, zatim objasniti slikanje ekrana i obradu tako dobijenih slika.

Nakon toga treba demonstrirati postupak skeniranja i fotografisanja digitalnim fotoaparatom. Omogućiti

svim učenicima da steknu praktično iskustvo u radu sa skenerom i digitalnim fotoaparatom. Ponoviti kroz

vežbu preuzimanje slika sa Interneta. Posebnu pažnju posvetiti načinima obrade slika i detaljno objasniti

promenu dimenzija i rezolucije slike, selekciju, kopiranje i odsecanje delova slike, podešavanje

osvetljenja i kolorita slike. Za obradu ove teme suštinski je važno da učenici usvoje saznanja o tipovima

zapisa digitalnih slika. Razjasniti pojmove bitmapirana i vektorska grafika i osobine pojedinih formata.

Obavezno učenike naučiti da razlikuju različite tipove zapisa digitalnih slika i da vrše konverziju iz jednog

formata u drugi. Kroz vežbu pokazati učenicima kako se vrši priprema slika za štampu, ekranski prikaz i

objavljivanje na Internet stranama.

Preporučuje se nastavniku da bitmapiranu grafiku obradi u programima PhotoShop ili Gimp, a

vektorsku grafiku u programima Corel Draw ili InkScape. Treba, takođe, uključiti i druge programe koji se

uklapaju u temu.

Za obradu pojma Animacija izdvojeno je svega tri časa i treba ih efikasno iskoristiti na

definisanje samog pojma, demonstraciju nekoliko primera i izradu jednostavne animacije na zadatu

temu. Nastavniku se preporučuje rad sa programima Gif Creator, Gif animator ili Microsoft Photo Story.

U okviru poslednje tematske celine pruža se mogućnost nastavnicima i učenicima koji su

zainteresovani za nastavu Programiranja da počnu sa izučavanjem nekog od aktuelnih programskih

jezika. Nastavnicima se preporučuje da programske sadržaje obrade u jednom od sledeća tri

programska jezika: C#, Java ili Visual Basic. U izabranom programskom jeziku potrebno je objasniti

učenicima tipove podataka sa deklaracijom promenljivih, kao i linijsku i razgranatu strukturu programa.

Naredbu uslova (IF-THEN-ELSE) i cikličnu strukturu (FOR petlja) predstaviti preko primera.

U odabranom programskom jeziku odraditi sledeće jednostavne vežbe:



1) Unos dva broja sa tastature i ispisivanje njihovog zbira i razlike;

2) Unos dva broja sa tastature i ispisivanje većeg (manjeg) od njih;

3) Unos dva cela broja a i b, a zatim, pomoću petlje, ispis svih celih brojeva koji se nalaze

između datih brojeva;

4) Kalkulator koji omogućava izvođenje operacija nad unetim brojevima, kako osnovnih

aritmetičkih (sabiranje, oduzimanje, množenje, deljenje) tako i drugih koje kalkulator

omogućava (izračunavanje recipročne vrednosti, kvadratnog korena, stepena). Ovaj

zadatak se može realizovati kao Windows program, uz upotrebu dugmića (Button) i polja

za unos teksta (TextBox).

Za učenike koji ne žele da se bave programiranjem, ponuđene su zanimljive nastavne teme iz

oblasti Interaktivne grafike. Ovde učenicima treba demonstrirati rad sa grafikom u različitim programima,

naročito onim koji su besplatni. Preporučuju se programi GeoGebra (primena programa u geometriji) i

Google SketchUp (primena u tehničkom crtanju i arhitekturi). Za realizaciju ove nastavne teme potrebno

je prezentovati učenicima radno okruženje programa i uraditi jednostavne primere. Od učenika zahtevati

samostalnu izradu vežbi koja je tematski povezana sa gradivom matematike, fizike ili tehničkog i

informatičkog obrazovanja koje izučavaju tokom školske godine.

Broj časova koji je predviđen za svaku nastavnu oblast je orijentacioni. Nastavniku se ostavlja

sloboda da ga koriguje u izvesnoj meri (2 do 3 časa po temi) ukoliko mu je to potrebno radi kvalitetnijeg

savladavanja programskih sadržaja.



3 SEDMI RAZRED

(1 čas nedeljno, 36 časova godišnje)

3.1 Cilj i zadaci

Cilj nastave informatike i računarstva jeste da se osigura da svi učenici steknu bazičnu jezičku i

informatičku pismenost i da napreduju ka realizaciji odgovarajućih Standarda obrazovnih postignuća, da

se osposobe da rešavaju probleme i zadatke u novim i nepoznatim situacijama, da izraze i obrazlože

svoje mišljenje i diskutuju sa drugima, razviju motivisanost za učenje i zainteresovanost za predmetne

sadržaje, kao i da se učenici osposobe za korišćenje računara i steknu veštine u primeni računara u

svakodnevnom životu.

Zadaci nastave informatike i računarstva su:

stvaranje raznovrsnih mogućnosti da kroz različite sadržaje i oblike rada tokom nastave

informatike i računarstva svrha, ciljevi i zadaci obrazovanja, kao i ciljevi nastave informatike i računarstva

budu u punoj meri realizovani



podsticanje kreativnog rada sa računarom;


3.1.1 Operativni zadaci

Učenici treba da se:

osposobe za primenu računara u oblasti informacija i komunikacija;

upoznaju sa opasnostima na Internetu i načinima zaštite od njih;

upoznaju sa osnovama programa za snimanje i obradu zvuka;

upoznaju sa osnovama programa za snimanje i obradu video zapisa;

osposobe za izradu multimedijalnih prezentacija;

osposobe za pisanje jednostavnih programa;

upoznaju sa osnovama programa za crtanje i grafički dizajn;

upoznaju sa obrazovnim softverom.




3.2.1 INTERNET (6)

Pojam elektronske komunikacije i preporuke za bezbedno ponašanje na Internetu. Elektronska

pošta. Pojam diskusije i komentara na Internetu, instant poruka, bloga, foruma, video-konferencije,

elektronskog učenja i učenja na daljinu. Digitalna biblioteka.

3.2.2 OBRADA ZVUKA (4)

Formati zvučnih zapisa. Konverzija između različitih formata. Snimanje i obrada glasa i drugih

zvukova. Praktičan rad na snimanju i obradi zvuka.

3.2.3 OBRADA VIDEO ZAPISA (6)

Snimanje video zapisa. Obrada video sekvenci. Примена визуелних ефеката. Монтажа

видео, звучних, графичких и текстуалних материјала у целину. Samostalna израда filma. Formati i

konverzija.

3.2.4 IZRADA PREZENTACIJA (10)

Pojam i struktura prezentacije. Rad sa slajdovima. Dizajn i gotovi šabloni. Rad sa tekstom,

slikama i objektima. Postavljanje eфекata. Повезивање слајдова унутар презентације. Повезивање

са споljним садржајима и веб страницама. Samostalna izrada prezentacije. Preporuke za uspešnu

prezentaciju.

3.2.5 IZBORNI MODUL (10)

Odabrana poglavlja iz програмирања или grafičkog oblikovanja sadržaja.

Програмирање (10)

Nizovi. Petlje i druge kontrolne структуре. Потпрограми, процедуре и функције.

Crtanje i grafički dizajn (10)

Rad sa alatima za crtanje. Rad sa bojama i teksturama. Specijalni efekti. Pregled pre

štampanja. Prilagođavanje crteža za ekranski prikaz, štampu i objavljivanje na Internetu. Praktičan rad.




Tokom ostvarivanja programa potrebno je uvažiti visoku obrazovnu i motivacionu vrednost

aktivnih i interaktivnih (kooperativnih) metoda nastave/učenja te kroz sve programske celine dosledno

osigurati da najmanje jedna trećina nastave bude organizovana upotrebom ovih metoda.

U nastavi koristiti, najmanje u trećini slučajeva, zadatke koji zahtevaju primenu naučenog u

razumevanju i rešavanju svakodnevnih problemskih situacija preporučenioh od strane Ministarstva i

Zavoda, a prilikom ocenjivanja obezbediti da su učenici informisani o kriterijumima na osnovu kojih su

ocenjivani.


se učenici opredele za ovaj predmet, pohađaju ga do kraja tekuće školske godine. Anketiranje učenika

za sledeću školsku godinu može se izvršiti i na kraju tekuće školske godine. Ocena iz predmeta je

brojčana i ne ulazi u prosek.

Od prijavljenih učenika na nivou razreda, potrebno je formirati grupe od 15 do 20 učenika.

Preporučuje se da po jednom računaru bude najviše dva učenika.

Učenički računari treba da imaju zvučnike ili slušalice sa mikrofonom (zbog obrade

multimedijalnih sadržaja) a poželjna je i veb kamera.

U učionici od tehničke opreme treba da se nalazi i jedan računar za nastavnika, uspostavljena

veza sa Internetom, skener, štampač i zvučnici. Preporučuje se da svi računari u učionici budu

umreženi i da učionica ima računarski projektor.


cilju što boljeg usvajanja znanja preporuka je da učenici imaju po jedan čas vežbi svake nedelje ili da se

realizuje dvočas svake druge nedelje.

S obzirom da učenici ne moraju pohađati predmet u sva četiri razreda, neki sadržaji se moraju

tematski ponavljati i provlačiti kroz više razreda da bi se predviđene teme što bolje savladale. Tu se pre

svega misli na teme koje se tiču Interneta, a zatim na kreiranje i obradu multimedijalnih sadržaja, kao i

na njihovo uklapanje u funkcionalnu celinu kroz projektne zadatke.

Težište rada, kod prve nastavne teme Internet, treba da bude na raznim vrstama elektronske

komunikacije kao i pravilima bezbednog ponašanja u okviru takve komunikacije.

Objasniti pojam elektronske komunikacije i navesti primere komunikacije između ljudi preko

računara, mobilne telefonije i drugih elektronskih uređaja i opreme.

Diskutovati sa učenicima o tome koliko su ovakvi oblici komunikacije zastupljeni u njihovom

svakodnevnom životu i koliko utiču na njih. Tražiti od učenika da razmišljaju o dobrim i lošim stranama

tih uticaja. Izvući zajedničke zaključke o tome koliko nam je važan i koristan Internet i kojih se pravila

ponašanja treba pridržavati da bi smo zaštitili privatnost, lične podatke kao i računar i ostalu tehničku

opremu.

Najveći deo časova, od predviđenih, posvetiti praktičnom radu sa elektronskom poštom.

Detaljno obrazložiti strukturu elektronske poruke, načine kreiranja, čuvanja, brisanja, čitanja i

odgovaranja na primljenu elektronsku poštu, sa naglaskom na naredbe Attach, Reply, Forward. Obraditi

teme kao što su: korišćenje gotovih programa za rad sa elektronskom poštom, korišćenje veb pošte,

pravljenje i korišćenje adresara. Ukoliko postoje tehničke mogućnosti u školi, pružiti priliku svim

učenicima da uz pomoć nastavnika, kreiraju svoju, besplatnu e-mail adresu i razmene pisane poruke. U



okviru praktičnih vežbi uključiti zahteve da se uz pisanu poruku pošalju i dodatna dokumenta kao što su

slike, tekstualna ili zvučna dokumenta. Vežbati načine odgovaranja na već dobijenu elektronsku poruku,

načine prosleđivanja nepromenjene poruke dalje, rad sa adresarom i listom kontakata.

Ukoliko škola nema konekciju na Internet, u offline režimu pokazati sve moguće detalje oko

rada sa elektronskom poštom.

Pored rada sa elektronskom poštom, posebnu pažnju posvetiti razjašnjavanju pojmova kao što

su diskusije i komentari na Internetu, pojmu bloga i foruma i načinima rada sa njima, pojmu video-

konferencije, elektronskog učenja i učenja na daljinu, pojmu instant poruka i ćaskanja na Internetu.

Ukoliko postoji mogućnost, demonstrirati postupak rada sa telekomunikacionom opremom za

uspostavljanje video-konferencije. Skrenuti pažnju učenicima na veliku riznicu znanja na Internetu i kako

da prepoznaju tačne i pouzdane izvore informacija.

Razjasniti pojam autorskih prava i skrenuti pažnju na načine deljenja digitalnih materijala,

odnosno načine preuzimanja tuđih materijala i postavljanje svojih na Internet.

U okviru svakog pojma koji se obrađuje, insistirati na pisanim i nepisanim pravilima ponašanja

u toku navedenih načina komunikacije. Uputiti učenike da pitaju roditelje i nastavnike za savet u slučaju

da nisu sami u stanju da odluče da li je neka aktivnost na Internetu bezbedna ili ne.

Kod teme Obrada zvuka učenicima predstaviti formate zvučnih zapisa, izdvojiti one koji se

najčešće koriste i istaći njihove prednosti i nedostatke u poređenju sa drugima. Demonstrirati rad na

obradi zvuka u nekom od dostupnih programa (npr. Audacity, Windows Media Encoder, Adobe Audition,

Sound Forge, Nuendo...). Posebnu pažnju posvetiti celinama kao što su: konverzija između različitih

formata, snimanje i obrada glasa (i drugih zvukova) i montaža audio zapisa (od već postojećih muzičkih

numera). Ostaviti vremena da se učenici praktično upoznaju sa alatima za rad i isprobaju segmente rada

u programu: konverzija, snimanje, montaža i obrada zvuka.

Temu Obrada video zapisa započeti snimanjem video zapisa. Za snimanje video sekvenci

koristiti digitalne fotoaparate i mobilne telefone. Ukoliko škola poseduje neku vrstu kamere, omogućiti

učenicima da praktično rade sa njom. Snimljene materijale uvoziti u program za obradu video sekvenci

(na primer Windows Movie Maker i drugi). Pokazati osnovne alate za odsecanje, brisanje, pozicioniranje,

kopiranje, premeštanje, postavljanje na vremensku liniju video sekvenci radi finalne montaže. Na video

sekvence primeniti визуелне ефекте, додати звук и текст. Задатак за вежбу може бити самостална

израда malog филма на тему по избору. Објаснити начин чувања и запамћивања пројектног

фајла, као и начин самосталнe израде филма. Истаћи фormate video zapisa koje program nudi.

Diskutovati sa učenicima o kvalitetu video zapisa u odnosu na format video zapisa. Obavezno

pokazati načine konverzije između različitih video formata (na pr. Windows Movie Maker, Windows

Media Encoder, Super Encoder i drugi).

Izrada prezentacija je tema koja se naslanja na prethodno obrađene sadržaje u okviru petog,

šestog i sedmog razreda, kao što su: uvod u multimediju u petom razredu, rad sa tekstom u petom i

šestom razredu, grafika i animacija u šestom razredu i obrada zvuka i video zapisa u sedmom razredu.

Da bi se učenici obučili da izrađuju kvalitetne multimedijalne prezentacije, neophodno je obučiti ih da

prvo umeju da pripreme materijale za rad. S obzirom da je predmet izborni i bira se svake godine iznova,

neophodno je prvo napraviti pregled koliko sadržaja su učenici imali prilike da usvoje. Ukoliko neki

učenici nisu pohađali predmet u svim ranijim razredima, preporučuje se da se neki neophodni delovi u

vezisa obradom teksta, grafike i animacije ukratko ponove.



Sledeća etapa u obradi ove teme bi trebalo da bude definisanje pojma prezentacije i

upoznavanje sa njenom tipičnom strukturom kroz prikazivanje dobro urađenih primera. Učenike

upoznati sa karakteristikama uspešne prezentacije i kriterijumima za njeno ocenjivanje. Takođe,

učenicima skrenuti pažnju na poštovanje preporuka prilikom samostalne izrade prezentacije.

Preporuke obuhvataju: odnos boja na slajdovima, količine teksta, slika, animacija, grafikona i

drugih video sadražaja, kao i uklopljenost zvukova u celinu. Posebnu pažnju skrenuti na način

povezivanja slajdova unutar prezentacije. Analizirati sa učenicima pokazane primere sa osvrtom

na pozitivne karakteristike i eventualne negativne karakteristike prezentacija. Poseban akcenat

treba staviti na vrste prezentacija i razjasniti da se prezentacije mogu praviti kao podrška

predavaču ili kao programirani materijal koji se daje učenicima za samostalno učenje.

Konkretan rad na izradi samostalne prezentacije sa učenicima započeti odabirom tema koje će

biti obrađivane i prezentovane u toku preostalih časova. Nakon toga predstaviti radno okruženje

programa i krenuti na rad sa slajdovima (umetanje novog, brisanje, promena rasporeda, kopiranje,

premeštanje, pregledanje). Posle kreiranja osnovne strukture prezentacije pokazati mogućnosti

programa za vizuelno oblikovanje pojedinačnih slajdova i primenu gotovih, dizajniranih šablona. Kroz

rad sa tekstom ponoviti najvažnije zakonitosti obrade teksta. U radu sa slikama ponoviti ukratko sve o

tipovima zapisa digitalnih slika i konverziji između formata. Pokazati kako se slike umeću na slajd ili u

pozadinu i kako se mogu obrađivati. Nastaviti sa umetanjem drugih grafičkih objekata kao što su

dijagrami, tabele, gotovi oblici, animacije i drugi grafički elementi (clip art, word art...). Po jedan čas

posvetiti radu sa zvukom i radu sa video zapisima. Objasniti pojam objekta u prezentaciji i obraditi

postavljanje eфекata na objekte kao i na same slajdove. Nakon toga pokazati načine pomoću kojih se

mogu pовезати слајдови унутар презентације као и начине повезивања слајдова са споljним

садржајима и веб страницама. Завршити израду сamostalne prezentacije preko demonstracije

mogućnosti programa da se prezentacija sačuva u drugom formatu. Nakon toga dati preporuke za

uspešnu prezentaciju. Skrenuti pažnju na podešavanje vremena izlaganja, način izlaganja kao i na

tehničke preduslove koje treba ispuniti da bi prezentacija bila ocenjena kao uspešna.

U okviru poslednje tematske celine pruža se mogućnost nastavnicima i učenicima koji su

zainteresovani za nastavu Programiranja da nastave sa izučavanjem nekog od aktuelnih programskih

jezika sa kojim su se susreli u VI razredu (C#, Java или Visual Basic). Pri realizaciji ove tematske celine

učenike treba upoznati sa sledećim konceptima:

1) Nizovi – pojam i upotreba nizova. Obraditi učitavanje niza brojeva sa tastature i njegovo

ispisivanje na ekranu.

2) Razne vrste petlji, poput For i While. Naredbe za kontrolu petlji, Break i Continue.

Obraditi primer učitavanja niza ocena, sve dok se ne učita broj manji od jedan ili veći od

pet.

3) Naredbe za kontrolu toka, poput Switch, koja omogućava višestruki uslov. Obraditi

primer u kojem se na osnovu učitanog rednog broja od 1 do 12 ispisuje naziv meseca.

4) Potprogrami, realizovani kao procedure, funkcije ili metodi, u zavisnosti od odabranog

programskog jezika. Obraditi primere potprograma za sortiranje niza brojeva,

pronalaženje najvećeg i najmanjeg elementa u nizu i za računanje prosečne ocene na

osnovu unetog niza ocena.



5) Ukoliko je to moguće, obraditi neki od prethodnih primera u grafičkom okruženju, tj.

razviti program koji za unos i ispis podataka koristi ekranske forme (prozore), tastaturu i

miš.

Učenicima koji su tek u sedmom razredu izabrali informatiku i računarstvo kao izborni predmet,

tematsku oblast Programiranje realizovati po nastavnom planu i programu za VI razred, a teme

predviđene za VII razred uraditi u obimu koliko je to moguće.

Za učenike koji ne žele da se bave programiranjem, ponuđene su zanimljive nastavne teme iz

oblasti Crtanje i grafički dizajn. Ova tema je posvećena izradi dvodimenzionalnih grafičkih rešenja za

različite potrebe kao što su časopisi, reklamni panoi, posteri, pozivnice, vizit karte i drugo. Podsetiti

učenike na разлику између векторске и битмапиране графике. Detaljno objasniti rad sa alatima za

crtanje (crtanje, brisanje, umetanje teksta i grafičkih elemenata, promena dimenzija i položaja na

pozadini, kopiranje, premeštanje, promena redosleda). U okviru rada sa bojama i teksturama pokazati

kako se može uticati na oblikovanje nacrtanih elemenata. U skladu sa mogućnostima programa pokazati

alate za primenu specijalnih efekata na delovima crteža. Skrenuti pažnju učenicima na obavezno

pregledanje materijala pre štampanja. Prilagođavanju crteža za ekranski prikaz, štampu i objavljivanje na

Internetu treba posvetiti dovoljno vremena da učenici razumeju kako se može uticati na kvalitet

izrađenog materijala prema potrebi. Kroz praktičan rad primeniti naučeno i izraditi konkretne materijale.

Za obradu ove nastavne teme preporučuju se programi kao što su Corel Draw, Adobe Illustrator, Ink

Scape, i drugi.






4 OSMI RAZRED

(1 čas nedeljno, 34 časa godišnje)

4.1 Cilj i zadaci

Opšti cilj nastave informatike i računarstva jeste da se učenici osposobe za korišćenje računara

i steknu veštine u primeni računara u svakodnevnom životu.

Ostali ciljevi i zadaci nastave informatike i računarstva su:



osposobljavanje za rad na računaru;

podsticanje kreativnog rada na računaru.

4.1.1 Operativni zadaci

upoznavanje učenika sa primenom računara u oblasti tabelarnih proračuna i

izradi grafikona;

upoznavanje učenika sa fazama izrade problemskih zadataka na računaru;

upoznavanje učenika sa osnovama jezika za izradu jednostavnih prezentacija na

mreži;

upoznavanje učenika sa mogućnostima specijalizovanih programa za izradu

prezentacija na mreži;

osposobljavanje učenika za samostalnu izradu projekta primenom računarskih

tehnologija.


4.2.1 TABELARNI PRORAČUNI (10)

Radna sveska i radni list. Unos podataka. Formatiranje ćelija. Rad sa formulama.

Korišćenje ugrađenih funkcija. Rad sa grafičkim objektima. Izrada grafikona.

Štampanje.

4.2.2 IZBORNI MODULI (10)

Odabrana poglavlja iz Programiranja ili Prezentacije na mreži.

Programiranje

Postupci za rešavanje problemskih zadataka. Rešavanje problemskih zadataka.

Prezentacije na mreži

Osnovni elementi jezika HTML. Boja i slika za pozadinu. Rad sa tekstom. Rad sa

slikom. Hiperlink. Rad sa tabelama. Specijalizovani programi za izradu veb



stranica.

4.2.3 IZRADA SAMOSTALNOG PROJEKTA (14)

Izbor teme. Izrada plana rada na projektu. Izbor sredstava za realizaciju projekta.

Izrada projekta. Vrednovanje projekta.



se učenici opredele za ovaj predmet, pohađaju ga do kraja tekuće školske godine. Anketiranje učenika

za sledeću školsku godinu može se izvršiti i na kraju tekuće školske godine.

Od prijavljenih učenika na nivou razreda, potrebno je formirati grupe od 15 do 20 učenika.

Preporučuje se da po jednom računaru bude najviše dva učenika.

Potrebno je da učenički računari imaju zvučnike ili slušalice sa mikrofonom (zbog

obrade multimedijalnih sadržaja) a poželjna je i kamera. U učionici je neophodno da se nalazi i jedan

računar za nastavnika, uspostavljena veza sa internetom, skener, štampač i zvučnici. Preporučuje se da

svi računari u učionici budu povezani u mrežu i da učionica ima računarski projektor.


cilju što boljeg usvajanja znanja, preporuka je da učenici imaju po jedan čas vežbi svake nedelje ili da se

realizuje dvočas svake druge nedelje.

S obzirom na to da učenici ne moraju pohađati predmet u sva četiri razreda, neki sadržaji se

moraju tematski ponavljati i provlačiti kroz više razreda, kako bi se predviđene teme što bolje savladale.

Tu se, pre svega, misli na teme koje se tiču interneta, a zatim na pravljenje i obradu multimedijalnih

sadržaja, kao i na njihovo uklapanje u funkcionalnu celinu kroz projektne zadatke.

U tematskoj celini TABELARNI PRORAČUNI obraditi teme na sledeći način:

Radna sveska i radni list. Objasniti radno okruženje i osnovne elemente prozora.

Objasniti pojmove: radna sveska, radni list, ćelija, redovi, kolone, adresa ćelije.

Obraditi kroz vežbu rad u radnoj svesci (čuvanje, brisanje, premeštanje i kopiranje, otvaranje

nove i postojeće radne sveske), kretanje kroz radni list (pomoću miša i tastature), ubacivanje novog

radnog lista, brisanje radnog lista, promenu imena, kopiranje i pomeranje radnih listova. Pokazati

selekciju ćelije, reda, kolone i celog radnog lista. Vežbati selekciju susednih i nesusednih ćelija, redova i

kolona.

Vežbati promenu širine redova i kolona.

Unos podataka u ćeliju. Objasniti koji se tipovi podataka mogu unositi u ćeliju.

Vežbati unos tekstualnih, brojčanih i datumskih podataka, njihovo brisanje, izmenu, kopiranje i

premeštanje.

Formatiranje ćelija. Objasniti kako se formatom ćelije određuju načini prikaza podataka u

obliku teksta, broja, datuma i vremena. Vežbati formatiranje podataka (vrsta, veličina, stil i boja slova).

Pokazati kako se mogu bojiti pozadina i okviri ćelije.

Rad sa formulama. Objasniti pojam formule, način njenog unosa, koncept povezivanja ćelija

unutar formula preko adresa ćelija. Vežbati na jednostavnim primerima.

Korišćenje ugrađenih funkcija. Objasniti pojam funkcije i način njenog unosa.

Obavezno obraditi osnovne funkcije za sabiranje, prosek, minimum i maksimum.



Pokazati mogućnost "pametnog" kopiranja formula. Vežbati na jednostavnim primerima.

Pokazati da jedna formula može da se sastoji od više ugrađenih operacija.

Rad sa grafičkim objektima. Pokazati mogućnosti rada sa gotovim grafičkim objektima,

njihovo umetanje na radni list i formatiranje (slike, dijagrami, gotovi oblici, okviri za tekst, ukrasna slova,

simboli i drugi objekti). Povezati sa stečenim znanjima.

Izrada grafikona. Objasniti način izrade grafikona na osnovu unetih podataka.

Pokazati i preporučiti određene tipove grafikona. Vežbati izradu grafikona, izmenu podataka i

formatiranja na izrađenom grafikonu kao i umetanje grafikona na isti i na poseban radni list.

Štampanje. Objasniti postupak pregledanja radnog lista pre štampe i postupak štampanja.

Takođe, objasniti mogućnosti formatiranja stranica za štampu, tj.određivanja veličine i orijentacije papira,

kao i podešavanje margina. Skrenuti pažnju na mogućnosti odabira štampača, štampanja određene

stranice i određenog broja kopija, kao i na mogućnost štampanja cele radne sveske.

U tematskoj celini IZBORNI MODUL nastaviti obradu zadataka iz programiranja ili predstaviti

učenicima način izrade prezentacija na mreži. Teme realizovati na sledeći način:

Programiranje

Preporučuje se nastavniku da osam časova posveti izradi zadataka u programskom jeziku koji

je izučavan u VI i VII razredu. Zadaci za vežbu mogu biti neke od sledećih tema: sortiranje, evidencija

prisustva, prosečna ocena, fiskalni račun itd. Preporučuje se nastavnicima da sa učenicima urade neki

od sledećih primera:

1) Slogovi (ili klase, zavisno od programskog jezika) - Grupisanje srodnih podataka u jedan

tip podataka. Primer: definisati tip sloga (klasu) koji predstavlja učenika i sadrži ime,

prezime, datum rođenja, adresu, razred i odeljenje.

2) Potprogrami - Napraviti potprogram (proceduru ili metod, zavisno od programskog

jezika) koji sa tastature učitava podatke u slog učenika i drugi potprogram koji ispisuje

podatke o učeniku na ekranu.

3) Nizovi - Pomoću rešenja prethodnih zadataka sačiniti program koji učitava podatke o

svim učenicima u odeljenju, a zatim ispisuje podatke samo učenike koji su rođeni

određenog dana ili samo za učenike iz određenog mesta ili odeljenja.

4) Napredne operacije sa nizovima - Sortirati uneti niz učenika po prezimenu ili po datumu

rođenja.

5) Ukoliko je moguće, obraditi neki od prethodnih primera u grafičkom okruženju, tj.razviti

program koji za unos i prikaz podataka koristi prozore, tastaturu i miša.

Preostala dva časa posvetiti teorijskoj obradi faza izrade problemskih zadataka na računaru.

Ova celina će kod učenika zaokružiti sva znanja stečena iz programiranja kroz ponavljanje i

razjašnjavanje niza koraka koji se preduzimaju prilikom rešavanja problemskih zadataka na računaru.

Time se kod učenika razvija sposobnost da sagledaju ceo proces izrade programa, a da pojam

programiranja ne povezuju samo sa jednom njegovom fazom (najčešće se pojam programiranja

povezuje sa fazom pisanja programskog koda). Dakle, učenicima objasniti da se proces programiranja ili

projektovanja softvera sastoji iz nekoliko faza i svaku od njih rastumačiti: projektovanje zahteva, analiza

zahteva, pravljenje modela sistema (pomoću algoritma ili na neki drugi način), definisanje zahteva i

njihovo zapisivanje, izbor softvera i alata za rad, izrada programa (pisanje programskog koda), dizajn,

testiranje rešenja, analiza grešaka, dorada, završna faza pisanja dokumentacije u vidu tehničkog



uputstva. Naglasiti da se u realnom vremenu neke od navedenih faza prepliću i ponavljaju a da je za

izradu ozbiljnog softvera potrebno imati čitav tim u kome su uloge učesnika tačno podeljene.

Prezentacije na mreži

Obnoviti sa učenicima pojmove kao što su servisi interneta, prezentacije na internetu, mapa i

struktura prezentacija na mreži, pojam sajta, preuzimanje materijala sa drugih prezentacija, autorska

prava na internetu i drugo. Izradu prezentacija na mreži započeti radom sa jezikom HTML. Objasniti

osnove jezika HTML. U okviru nastavnih jedinica koje slede napraviti jedostavnu prezentaciju na mreži.

Obradu jezika HTML i izradu jednostavne prezentacije na mreži podeliti na sledeće

celine:

Osnovni elementi jezika HTML (pojam tagova sa primerima osnovnog kostura programa,

koncept kreiranja strane, pogled iz veb čitača).

Boja i slika za pozadinu.

Rad na tekstu (unos teksta, izmena, brisanje, prelazak u novi red, razmak između reči,

specijalni znaci, centriranje, font, veličina, boja, stil).

Rad na slici (umetanje slike na stranu, promena dimenzije slike, pozicioniranje na

ekranu, postavljanje i pozivanje izvora slika).

Hiperlink (tekst, slika, E-mail).

Kreiranje tabela (definisanje tabela, redova i kolona, spajanje redova, spajanje kolona,

okviri za tabelu, rad sa tekstom i slikama).

Na kraju demonstrirati mogućnosti specijalizovanih programa za izradu prezentacija na mreži

(MS Publisher, MS Front Page, Dreamweaver, Joomla itd).

Pričati sa učenicima o kriterijumima za vrednovanje veb stranica.

Podsticati učenike na kritičko vrednovanje informacija dostupnih na mrežnim prezentacijama.

Pričati sa učenicima o utvrđivanju vrednosti prezentacije postavljanjem sledećih pitanja:

Da li je sadržaj korektan i aktuelan?

Da li je sadržaj prezentacije u skladu sa uzrastom učenika?

Da li su kvalitetni tekstualni, grafički i multimedijalni elementi (ako postoje)?

Da li postoji preporuka neke relevantne ustanove za korišćenje prezentacije?

Da li je lako kretanje (navigacija) kroz prezentaciju?

Da li svi linkovi u prezentaciji funkcionišu?

Da li prezentacija sadrži biografiju autora i njegovu elektronsku adresu?

Da li je autor veb prezentacije poznato ime u svojoj oblasti?

Da li postoji link do posmatrane prezentacije sa neke prezentacije u koju već imamo

poverenja?

Da li se navode potpuni bibliografski podaci u citatima, kako bi se mogli pronaći

originalni izvori?

Da li posmatrana prezentacija ima obeležen datum postavljanja i datum poslednjeg

ažuriranja?

Da li je to bitna karakteristika kvalitetne prezentacije?

Teme za IZRADU SAMOSTALNOG PROJEKTA su deo sadržaja nekog predmeta koji se

izučava tokom školovanja ili su slobodne. Kao cilj treba postaviti izradu projektnog zadatka. Za

realizaciju projektnog zadatka učenici koriste znanja stečena u okviru predmeta Informatika i



računarstvo. Projekat može biti realizovan individualno ili u grupi do 3 učenika. Ukoliko se radi u grupi,

za svakog učenika jasno definisati zadatke i celine koje treba samostalno da uradi.

Izbor teme. Zajedno sa svakim učenikom pojedinačno, odabrati temu za rad.

Preporučiti teme iz školskog programa ili slobodne teme, kao što su: Naša škola, Odeljenjski

CD, Stari i retki zanati itd. Diskutovati i analizirati odabranu temu i uputiti učenike na potrebnu literaturu.

Obnoviti pojam autorskih prava i skrenuti pažnju na načine deljenja digitalnih materijala, odnosno načine

preuzimanja tuđih materijala i postavljanje svojih na internet.

Izrada plana rada na projektu. Objasniti učenicima sve faze izrade projekta pojedinačno:

određivanje zadatka projekta i ciljne grupe kojoj je projekat namenjen, istraživanje na zadatu temu,

prikupljanje podataka, sortiranje i izbor najkvalitetnijih materijala, obrada materijala na računaru, odabir

forme za prikaz projekta, rad na projektu, testiranje funkcionalnosti projekta, predstavljanje projekta

ciljnoj grupi, evaluacija projekta.

Izbor sredstava za realizaciju projekta. U odnosu na odabranu temu razgovarati sa

učenicima i sačiniti izbor potrebnih programa i alata za izradu projekta, kao što su: digitalni fotoaparat,

kamera, skener i drugi. Izbor programa izvršiti od obrađenih u okviru predmeta Informatika i računarstvo.

Izrada projekta. Broj časova koji je na raspolaganju rasporediti tako da se najviše časova

posveti izradi projekta. Preporučuje se od šest do osam časova. Pratiti učenike u radu i podsticati ih na

samostalan rad.

Vrednovanje projekta. Prikazati i prezentovati urađene projekte odeljenju ili široj zajednici.

Komentarisati i analizirati predstavljene projekte zajedno sa učenicima. Razgovarati o teškoćama na

koje su učenici nailazili tokom realizacije projekta i na koje načine su ih prevazišli.





informatika i racunarstvo za 2011-12

Documents