Visoka tehnička škola strukovnih studijau Zrenjaninu

Specijalističke studije mašinstvaNastavni predmet: Odabrana poglavlja informacionih sistema u proizvodnji

INFORMACIONI SISTEM PRIJEMNOG ODELENJA BANJE "RUSANDA" MELENCI

Seminarski rad

Predmetni nastavnik: Student - br.ind.Dr Mile Lovre Dragan Jajić 8 /08-M

Lazar Čelar 1/08-M

U Zrenjaninu, novembra 2009.

Sadržaj1. UVOD..................................................................................................................................3

2. OPIS PROCESA RAZVOJA NOVOG INFORMACIONOG SISTEMA............................4

2.1. Utvrđivanje globalne koncepcije rešenja........................................................................4

2.1.1. Izbor oblasti rada..........................................................................................................4

2.1.2. Ciljevi informacionog sistema..........................................................................................4

2.1.3. Ciljevi softvera...............................................................................................................5

2.2. Snimanje stanja...............................................................................................................6

2.3. Utvrđivanje potpune koncepcije rešenja.....................................................................7

3. OPIS POSTOJEĆEG INFORMACIONOG SISTEMA........................................................7

4. OPIS PREDLOZENOG RESENJA.....................................................................................12

4.1. Koncepcija predloženog rešenja...................................................................................12

5. ZAKLJUČAK......................................................................................................................24

6. LITERATURA.....................................................................................................................25

2

1. UVOD

Jedna od definicija informacionog sistema je:"Informacioni sistem je skup ljudi i sredstava koji po definisanoj metodologiji i organizaciji obavljaju

prikupljanje, obradu i skladištenje podataka i dostavu informacija korisnicima u okviru određene organizacije." Polazeći od ove definicije, osnovna koncepcija seminarskog rada je prikaz postojećeg informacionog sistema uz analizu nedostataka kao i prikaz predloženog novog rešenja osmišljenog pre svega kroz softver.

U narednom odeljku biće opisan proces razvoja novog rešenja za informacioni sistem prijemnog odeljenja Banje "Rusande" u Melencima, gde će biti opisani parametri odlučivanja oko konceptualne osnove novog rešenja.

U trecem odeljku bice opisan postojeći informacioni sistem, gde je snimanje stanja vršeno u periodu 23.9.2009. do 30.11.2009., a koje u nastavku uzimamo za postojeće stanje, tj. polaznu osnovu za razvoj novog informacionog sistema.

U zaključnom odeljku biće opisani planovi daljeg razvoja ovog informacionog sistema.

Na kraju uvoda treba da spomenemo konvencije koje važe za ovaj seminarski rad po pitanju upotrebljene terminologije:

1. Specijalna bolnica (Ustanova, Banja)2. Prijemno odeljenje Ustanove (Odeljenje)3. Prijemno-Ambulantno-dijagnostička služba ustanove (Služba)4. dijagram objekti-veze-obeležja (DOV, ERA dijagram, EER dijagram )5. obrada, skladištenje, memorisanje i distribuiranje podataka i informacija (manipulacija

podacima)6. neko drugo odeljenje Ustanove ili ustanova izvan Banje (Entitet)7. standardizovan formalizovani dokument koji predstavlja nosioca podataka pri komunikaciji

odeljenja sa drugim entitetima (formular)8. materijalni i nematerijalni nosioci informacija sredstva za njihovu obradu, distribuciju i

skladištenje (sredstva u informacjonom sistemu)9. usmena saopštenja, saopštenja telefonom i svaki ostaii vid znanja i informacija koji nije prisutan

u materijalnom obliku (nematerijalni nosioci podataka)

10.formalizovana dokumenta, neformalna dokumenta, zapisi na disketama (materijalne nosioce informacija)

11.papirni nosioci informacija, a tu spadaju pojedinačni dokumenti u vidu lista ili spojeni listovi, kao knjige za evidenciju : registri, protokoli... (dokument)

3

2. OPIS PROCESA RAZVOJA NOVOG INFORMACIONOG SISTEMA

2.1. Utvrđivanje globalne koncepcije rešenja

2.1.1. Izbor oblasti rada

U našoj zemlji primena informatičkih tehnologija za podršku delatnosti zdravstva se svela na podršku funkcijama pratećih delatnosti (kadrovi, zarade, materijalno i finansijsko knjigovodstvo i si.). Informatička podrška obavljanju ovih funkcija se već izvestan period razvija i ne predstavlja nikakvu specificnost za zdravstvo. Međutim, oblast osnovne delatnosti zdravstva je specifična i kompleksna.

Ipak, činjenica da Sistem zdravstva naše zemlje, gde pripadaju sve zdravstvene ustanove u Srbiji, nema jedinstvenu i sveobuhvatnu koncepciju ni realizaciju informacionog sistema koji bi se zasnivao na upotrebi računara i računarskih mreža bio je osnovni razlog za izbor ove oblasti ljudskog rada kao semanticke osnove za naš seminarski rad. U okviru oblasti zdravstva, predmet našeg interesovanja vezan je upravo za oblast osnovne delatnosti tj. rad prijemno-ambulantno-dijagnostičke službe Specijalne bolnice za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju "Rusanda", Melenci, što znači: prijemno odeljenje, prijemna ambulanta i statistika. Namera nam je bila da damo jedno idejno rešenje, a koje nam može biti osnova za neka buduća sveobuhvatnija rešenja.

Paralelno sa globalnim aktivnostima na izgradnji Informacionog sistema zdravstva i svesni činjenice da koncepcija nije utvrđena u trenutku kada dajemo svoje rešenje za informacioni sistem podsistema informacionog sistema zdravstva, odlučili smo se da svoje rešenje zasnujemo na vlastitim konceptualnim osnovama, koje su opisane kroz ciljeve informacionog sistema.

2.1.2. Ciljevi informacionog sistema

Informacioni sistem je, dakle, sistem čiji su elementi: ljudi, sredstva (SOFTVER, Hardver), metodologija i organizacija. Ovi elementi su usko povezani, tako da projektovanje informacionih sistema mora da obuhvati sve elemente. Pri tome smo za osnovnu koncepciju utvrdili sledeće:

a) Koncepcija softvera treba da je takva da omogućuje dalji razvoj softvera u skladu sa postojećom reformom zdravstva. Dakle, osnovne osobine softvera jesu razvojnost i fleksibilnost.

b) Koncepcija informacionog sistema koji smo uradili kao osnova podrazumeva da naš informacioni sistem ne menja metodologiju rada na prijemnom odeljenju, nego da je u potpunosti podržava, ali uz osobinu fleksibilnosti, tj. mogućnost podešavanja sistema u skladu sa izmenama u metodologiji rada.

c) Koncepcija informacionog sistema koju smo utvrdili podrazumeva da naš informacioni sistem ne menja internu organizaciju rada u Banji "Rusanda", što se prvenstveno odnosi na tokove podataka i procese obrade podataka u pojedinim organizacionim jedinicama Banje - raspored i

4

vrsta aktivnosti se poštuju i naš informacioni sistem to u potpunosti podržava, sa mogućnostima izmene.

d) To se takođe odnosi i na kadrovski deo ovog odeljenja. Ovaj segment smatramo delom kadrovske politike ustanove. Ono što je bitno u informacionom sistemu koji predlažemo je softver koji treba da zameni ljudski potencijal u obavljanju zamornih i obimnih aktivnosti u oblasti obrade, skladištenja i dostavljanja informacija.

e) Sredstva koja čine informacioni sistem su softver i hardver i oni čine nerazdvojivu celinu. Koncepcija koju smo utvrdili zasniva se na primeni automatizacije poslova pri manipulisanju podacima, dakle nivo automatske obrade podataka. Softver predstavlja aplikaciju koja zasniva procese na radu sa bazama podataka.

2.1.3. Ciljevi softvera

1. Razvojnost - da ima mogućnost nadogradnje zahvaljujući internim mehanizmima i celokupnoj koncepciji.

2. Funkcionalnost - pokriva sve bitne funkcije, upotrebljiv je za rešenja konkretnih svakodnevnih informacionih potreba na odeljenju.

3. Fleksibilnost - podržava promene u internoj organizaciji i metodologiji rada na prijemnom odeljenju, podržava globalne promene informacionog sistema zdravstva, sve semantičke veze i podaci mogu da se menjaju.

4. Ekonomičnost - ušteda vremena, prostora i ljudskog potencijala.

5. Efikasnost - lak je za korišćenje, poštuje navike i znanja osoblja, tj. zahteva minimum napora za učenje.

6. Adekvatnost - pokriva postojeće informacione potrebe i poštuje postojeće propise i postojeće formulare.

7. Pouzdanost - funkcionisanje aplikacije je u potpunosti zavisno od upravljačkih aktivnosti korisnika.

5

2.2. Snimanje stanja

Snimanje stanja obavljeno je u periodu od 23.9.2009. do 30.11.2009. tako da će se u nastavku pod pojmovima "sadašnje", "trenutno" i si. podrazumevati stanje koje je utvrđeno u tome periodu. Snimanje se sastojalo od sledećih aktivnosti:

1) Upoznavanje uprave i osoblja sa globalnom koncepcijom informacionog sistemaUpravi Banje i osoblju Odeljenja je saopštena globalna koncepcija informacionog sistema, sa posebnim osvrtom na ciljeve softvera posebno. Takođe su utvrđene uzajamne obaveze prilikom prikupljanja podataka (snimanje stanja) i vremenski plan aktivnosti.

2) Prikupljanje podataka bitnih za razvoj Prikupljanje podataka je vršeno u oblasti:- prikupljanja dokumenata- intervjuisanje osoblja- snimanje procesa rada na prijemnom odeljenjuOve aktivnosti su vršene nesekvencionalno, jer su povezane i zato istovremene.

Pitanja u intervjuisanju i oblast posmatranja u snimanju su sledeće:

• o komunikaciji sa ostalim odeljenjima Banje i sa drugim ustanovama

• o procesu obrade podataka:

a) tokovi podataka (koji entiteti su u vezi, putem kojih dokumenata, frekvencija )b) procesi obrade (način popunjavanja dokumenata),c) domen vrednosti za svako obeležje iz dokumenta...

• predlozi poboljšanja rada na odeljenju• formalna i semantička ograničenja : zakoni, pravilnici, interni limiti u vezi prijema i zbrinjavanja

bolesnika,...

• semantičke veze medu podacima (npr. veza : dijagnoze -> terapije)

3) Sređivanje prikupljenog materijala

• izdvajanje bitnih dokumenata• izdvajanje bitnih podataka u dokumentima• stvaranje neredudantnog skupa svih obeležja, uz otklanjanje sinonima i homonima

• stvaranje semantičkih celina iz skupa obeležja i stvaranje pred-tabelal buduće baze podataka• uspostavljanje relacija između pred-tabela1 uz utvrđivanje jedinstvenih obeležja i stvaranje pred-

tabela2 buduće baze podataka• utvrdivanje domena za svako obeležje i definisanje novih domena (kao tip podatka) koji će se

koristiti u programu, a koji predstavlja domen vrednosti za vise obeležja iz skupa svih obeležja buduće baze podataka

6

2.3. Utvrđivanje potpune koncepcije rešenja

Potpuna koncepcija rešenja podrazumeva detaljno utvrđenu osnovu za projektovanje rešenja. Ova potpuna koncepcija rešenja nastala je kao presek izmedu globalne koncepcije i ciljeva informacionog sistema sa ograničenjima i zahtevima koji su utvrdeni nakon snimanja stanja.

3. OPIS POSTOJEĆEG INFORMACIONOG SISTEMA

Ako pođemo od definicije date u uvodnom odeljku, potrebno je opisati stanje sredstava, metodologiju i organizaciju, kao i kadrove na prijemnom odeljenju Banje "Rusande". Sve ove podatke dobili smo u procesu snimanja stanja koji je opisan u drugom odeljku, a čije rezultate prikazujemo ovde.

Pođimo najpre od naziva organizacije. U naslovu ovog seminarskog rada upotrebljeno je: Banja "Rusanda". Zapravo, ovaj naziv odgovara tradicionalnom nazivu za geografsku lokaciju lečilišta koje je smešteno kraj jezera Rusanda u Melencima i koje ima dugu tradiciju u radu, već 130 godina je prošlo od osnivanja ustanove. Naziv ustanove se menjao tokom godina, a sadašnji puni naziv je: SPECIJALNA BOLNICA ZA REHABILITACIJU "RUSANDA" -MELENCI. Iz samog naziva se može zaključiti da je osnovna funkcija ustanove medicinski teretman i zbrinjavanje bolesnika, dok bi iz naziva Banja "Rusanda" moglo da se zaključi da je osnovna namena rekreacija uz rehabilitaciju. Eventualnu zabunu rešava informacija da je trenutno najveci broj korisnika usluga zapravo bolesnički smešten uz adekvatnu negu, dok je ipak izvestan broj kreveta rezervisan za hotelski smeštaj tzv. rekreativaca. Dakle, na prijemnom odeljenju su prisutne dve osnovne kategorije korisnika usluga pacijenti i rekreativci.

Na osnovu važećeg pravilnika o sistematizaciji radnih mesta u ustanovi, ovo odeljenje pripada ambulantno-prijemnoj-dijagnostičkoj službi u okviru medecinskog sektora. Radna mesta na ovom odeljenju koja su predvidena pravilnikom su: administrativni radnik, blagajnik-statističar, medecinska sestra, telefonista. Iz analize njihovih zaduženja, koja su predvidena pravilnikom, saznajemo obim poslova iz kojih izdvajamo sve one koji su vezani za manipulaciju podacima. Takođe, iz pravilnika saznajemo i ostala radna mesta i odeljenja sa kojima prijemno odeljenje komunicira.

Od sredstava u postojećem informacionom sistemu pronalazimo nematerjalne nosioce informacija kao što su usmena saopštenja (o dnevnom broju pacijenata na stecionaru, o planu otpusta, rezervisanje mesta, obaveštavanje o početku leženja, itd.), zatim materijalne nosioce informacija: formulari (uputi, mesečni i tromesečni izveštaji, istorija bolesti, bolesnički karton, statistički listić tj. list rehabilitacije, terapijski karton, karton ishrane itd.), neformalna dokumenta (komparativni izveštaj, neformalni listić za za prijem privatno osiguranih itd.), dok se zapisi na disketama ne primenjuju. Od uredaja koji su prisutni su: telefoni, stoni kaukulator i računar. Na računaru je prisutan softver rađen u FOXBASE+ programskom jeziku, gde je "pokrivena" samo

7

evidencija opštih (nemedicinskih) podataka o pacijentima i štampanje matičnog lista sa listićem rehabilitacije. Pretpostavljamo da je ovaj softver na nivou AOP - datotečka organizacija podataka. Naš softver, kao novo rešenje neće se zasnivati na nadogradivanju postojedeg sistema prvenstveno iz sledećih razloga :

• naša koncepcija je BAZA PODATAKA kao organizacija podataka, a ne datoteka

• naredbe FOXBASE+ i novijih softverskih alata nisu kompatibilni

• naše rešenje je originalno i smatramo nedopustivim je korišćenje tuđih ideja

• organizacija podataka u tabelama koju predlažemo zahteva i vlastite forme za ažuriranje i izveštaj, dakle, nudimo jedinstven, koherentan i celovit sistem• Rešenje koje nudimo pokriva sve aktivnosti u vezi sa obradom podataka koje se vrše na prijemnom odeljenju, a to podrazumeva pre svega statističke obračune i izveštaje, prijem i otpust pacijenata i rekreativaca kao i različite upite nad bazom podataka.

Samo prisustvo neformalnih nosilaca podataka, kao i nematerijalnih nosilaca podataka smatramo nedopustivim i zato predlažemo rešenje koje ih formalizuje.

Metodologija manipulisanja podacima zasniva se na zakonima i propisima utvrdenih aktivnosti i to:

1. pravilnikom o sistematizaciji radnih mesta2. medunarodna klasifikacija bolesti 10. Verzija (MKB -10)3. formalizovanim dokumentima koji su nosioci tokova podataka izmedu odeljenja i spoljnjih organizacija.

Postupci metodologije manipulisanja podacima uglavnom (izuzev evidencije pacijenata) su manuelni. Nedostatak ovih postupaka je: višestruko prepisivanje istih podataka, duga i zamorna izračunavanja, mogućnost greške, itd.

Informacije koje smo dobili tokom snimanja stanja kao i detaljni prikaz procesa (prethodno spomenuti poslovi i aktivnosti pri manipulisanju podacima) i tokova podataka (prethodno spomenuta komunikacija odeljenja sa drugim entitetima) dati su u obliku dijagrama kao preglednijeg načina za opis stanja.

8

paviljoni

uprava

fakturisanje

zavod za zdravstvenu zaštitu

IS p

r i j e m

n o

g o

d e

lj e n

j a

fondovi

specijalistička ambulana

terapije

pacijent

dokumenta za upravu

dokumenta paviljonu

dokumenta za zavod

dokumenta za fakturisanje

dokumenta za fond

dokuenta za zavod

uput

terapijski karton

terapijski arton

dokumenta od pacijenta

dokumenta pacijentu

Slika 1. Infirmacioni sistem prijemnog odeljenja

9

paviljoni

uprava

fakturisanje

zavod za zdravstvenu zaštitu

s t a c

i o a r n

i p r i j e m

2.

fondovi

specijalistička ambulanta

terapije

pacijent

zdravstvena knjižica

otpusna lista

lična karta

terapijski karton

komparativni izveštaj

izveštaj o broju usluga

uput

terapijski karton

mesečni izveštaj

a m

b u

l a n

t n i p

r i j e m

1.

dnevno brojno stanje

izveštaj

uput + formuar

otpustna lista

mesečni izveštaj

telegram

otpustna lista

potvrda

lična karta

zdravstvena knjižica

list rehabilitacije

izveštaj

istorija bolesti

plan otpusta

pacijent

arhiva

uput

formular

terapije

specijalistička ambulana

fondovi

uprava

zavod za zdravstvenu zaštitu

fakturisanje

uput

izveštaj

izveštaj

Slika 2. Ambulantni prijem

1. P r i j e m

pacijent

zdravstvena knjižicalična karta

otpustna lista

specijalistička ambulanta

uput

sa prijemauput

4. S t a t i s t i k a

3. P

r e g l e d

2. O

t p u s t

uput + formular

terapije

terapijski karon

otpusna listaotpusna lista

istorija bolesti

istorija bolestiistorija bolesti

otpusna listaotpusna lista

otpusna lista

uprava

uput + formular

uput + form

ularuput +

formular

registar bolesnika

registar bolesnikaregistar bolesnika

izveštaj

izveštaj

uprava

izveštaj

komparativni izveštaj

zavod za zdravstvenu zaštitu

izveštaj

fakturisanje

list rehabilitacije

fond

mesečni izveštaj

komparativni izveštaj

komparativni izveštaj

mesečni izveštaj

mesečni izveštaj

otpusna lista

uput+form

ular

uput + form

ular

telegram

potvrda

dnevno brojno stanje

rezervacije

rezervacije

paviljoni

plan otpuštanja

istorija bolesti

istorija bolestsi

plan otuštanja

Slika 3. Informacioni sistem prijemnog odeljenja

4. OPIS PREDLOZENOG RESENJA

4.1. Koncepcija predloženog rešenja

1. Pošto ovo odeljenje pripada ambulantno-prijemno-dijagnostičkoj službi Ustanove i uvidevši usku povezanost njegovih organizacionih jedinica, utvrdili smo kao cilj razvoj sledećih podsistema u okviru ove službe: prijemno odeljenje, prijemna ambulanta i statistika.

2. Dakle, na prijemnom odeljenju su prisutne dve osnovne kategorije korisnika usluga- pacijenti i rekreativci. Jedna od stavki našeg rešenja predviđa evidenciju i statistiku svih kategorija korisnika usluga u ovoj ustanovi na jednom mestu, tj. na prijemnom odeljenju.

3. Realizacija ciljeva softvera :

• Ekonomičnost se ogleda u ušteda vremena (statistički proračuni su podržani našim rešenjem softvera), prostora(arhiviranje podataka na cd-ovima, umesto na papirima u arhivi) i novca.

• Funkcionalnost se sastoji u softverskoj podršci svim procesima na prijemnom odeljenju, bez višestrukog unosa podataka, uz minimum redudantnosti podataka i sa mogućnošću povezivanja sa ostalim entitetima.

• Efikasnost se sastoji u tako postavljenom rešenju koje je lako i jednostavno za korišćenje i ne zahteva specijalizovanog korisnika, već ga mogu koristiti informatički needukovani korisnici uz minimalnu obuku, upotreba tastera na tastaturi je u skladu sa njihovim uobičajenim funkcijama, oblik formulara zadržava se i na ekranu, podaci koji se unose istog su oblika kao i na formularima.

• Fleksibilnost se ogleda u mogućnosti ažuriranja semantičkih tabela bez izmene izvornog koda, zatim način na koji su realizovani upiti nad bazama podataka itd.

• Adekvatnost prikazujemo kroz usaglašenost sa standardima, zakonskim i drugim propisima, zatim sa sistemiina službenog šifriranja i tabela za šifriranje, MKB(IO).

• Pouzdanost se rešava kako na planu zaštite programa i podataka tako i na planu kontrole unosa, pristupa podacima, "backupa", očuvanja integriteta podataka i dr.

4. Nematerijalni nosioci podataka su dovedeni na minimum, tako da je time delimično rešeno pitanje verodostojnosti i pouzdanosti usmenih saopštenja informacija.

5. U osnovi, metodologija i organizacija rada u Službi ostaju nepromenjeni. U cilju minimalne redundanse podataka osmišljena je baza podataka sa sledećom osnovnom organizacijom tabela:

12

Dakle, osnovna ideja koja menja dosadašnju organizaciju rada je:1. uvođenje lokalne mreže2. deo lokalne mreže koji se odnosi na prijemno-ambulantno-dijagnostičku službu sastojao bi se od

najmanje tri računara i to:

a) računar na prijavnici koji bi evidentirao opšte (nemedicinske) podatke pacijenata, pratilaca i rekreativaca,

b) računar u ambulanti, koji bi služio za evidenciju pregleda pacijenata, dakle medicinskih podataka i taj računar bi koristila medicinska sestra ili lekar prijemne ambulante,

c) računar na samom prijemnom odeljenju gde bi se izvršavali poslovi statističkih proračuna, rezervisanja mesta i evidencija podataka o zauzeću kapaciteta, dakle računar gde bi se objedinjavali podaci iz pojedinih čvorova.

Međutim, ostaje da se u nekom od narednih rešenja realizuje mrežni softver koji će realizovati tu ideju. Osnova za tu ideju je ipak realizovana kroz koncepciju baze podataka.

Koncepcija baze podataka prikazana je dijagramom koji je prikazan u nastavku, a za koje važe sledeće napomene:

• Dijagram sistema se sastoji od poddijagrama (tzv. Podmodela ) koji zbog obima podataka na dijagramima nisu mogli biti odštampani na jednom A4 listu papira, a za koje je uspešno izvršena

13

logička, sintaksna i semantička integracija u skladu sa principima izrade dijagrama. Zato dijagram prikazujemo kroz njegove podmodele.

• Dijagrami sadrže samo objekte i odgovarajuće veze, kako bi bili što pregledniji.

• Objekti na dijagramu predstavljaju zapravo tabele u bazi podataka i njihove relacije, sa prikazom pravila referencijalnog integriteta.

14

S

SS

zauzimanje osoba kontaktarezervacija

odgovarasoba

Slika 4. Dijagram zavisnosti

15

osoba

rekreativac pacijent radnik

lekar administrativni radnik

pac_na_stac pacijent_amb pacijent_pregled

paviljon

tip sobe

Slika 5. Informacioni sistem prijemnog odeljenja

16

ISprijemnogodelenja

korisnik usluga

pratilac odelenje fakturisanja

fond uprava

zavod za zdravstvenu zaštitu

specijalistička ambulanta

podaci o pacijentu

podaci o pratiocu

dokumenta za fond

mesečni izveštaj

dokumenta za upravu

parametri

stacionarni uput

ambulantni uputdokumenta za zavod

Slika 6. Protok podataka na prijemnom odeljenju

17

baza banja

obrada-opšti podaci

3.arhivauprava

obrada-rekreativci2.

obrada-pacijenti1.

korisnik uslugakorisnik usluga

pratilacspecijalistička

ambulanta

podaci o rekreativcima

podaci o pacijentu

stacionarni uput

podaci o pratiocu

ambulantni uput

podaci o pacijentu

podaci o rekreativcima

para

met

ri

opšt

i pod

aci

parametri opšti podaci

Slika 7. Protok podataka za pacijente

18

baza banja

evidencija pacijenta1.

evidencija pratilaca2.

lekarski pregled pacijenta

3.

ambulantno lečenje pacijenta

4.

stacionarno lečenje pacijenta

5.

sumarnastatistika

6.

upravazavod za

zdravstvenu zaštitu

fond

dokumenta za fond

dokumenta za zavod

dokumenta za upravu

podaci za statistikuambulantni podaci

stacionarni podaci

podaci o pregledu

podaci o pratiocu

opšti podaci o pacijentu

Slika 8. Protok podataka za rekreativce

19

baza banja

evidencijarekreativca

1.

lekarski pregledrekreativca

2.

statistika rekreativaca

3.

podaci o rekreativcima podaci o lekarskom pregledu

podaci za statistiku

arhivadokumenta za arhivu

Slika 9. Protok podataka opštih procesa

20

baza banja

postavljanjeparametara

1.

postavljanje upita

2.

statistika rekreativaca

3.

parameti upiti

podaci za arhivu

arhivapodaci za arhivu

uprava

parameti

Slika 10. Protok podataka za ambuulantno lečenje

21

baza banja

ambulantni prijem

2.

ambulantni otpust

3.

ambulantni uputi

1.

ambulantaprodužavanje

4.

ambulantnastatistika

5.

arhiva

dokumenta za arhivu

podaci za statistikuambulantni uput

podaci o produžavanjupodaci za produžavanje

datum otpustapodaci za otpust

podaci o prijemu

podaci za prijem

specijalistička ambulanta

ambulantni uput

Slika 11. Protok podataka za stacionarno lečenje pacijenta

22

baza banja

stacionarniuputi

1.

stacionarnastatistika

7.

stacionarni otpust

6.

rezervisanje mesta

2.

stacionar-produžavanje boravka

3.

izdavanjepotvrda

4.

podaci za potvrdupodaci o rezervacijama

podaci o produženju

podaci za otpustdatum otpusta

podaci za statistiku

podaci o uputu

stacionarni prijem

5.

podaci od prijemu

podaci za prijem

arhiva

dokumenta za arhivu

specijalistička ambulanta

stacionarni uput

U aplikaciji koja koristi bazu podataka zastupljene su operacije kaskadnog brisanja i ažuriranja nad tabelama u bazi podataka, u cilju očuvanja referencijalnog integriteta. Način kako su modelirani procesi u sistemu ilustruju DTP (dijagrami tokova podataka) za predloženo novo rešenje, prikazani u nastavku.

Neophodno je napomenuti sledeće :

• Podproces nekog nivoa dekompozicije odgovara podmeniju ili stavki nekog menija na formama za prikaz izbora aktivnosti.

• Na dijagramu najvišeg nivoa dekompozicije prikazani su kao podprocesi pojedini programski moduli. Konkretno, jedan takav podproces odgovara skupu aktivnosti koje se mogu odvijati nad uglavnom jednom tabelom baze podataka tj. prosečnom skupu aktivnosti koje se mogu odvijati na jednoj formi aplikacije.

23

5. ZAKLJUČAK

Svesni smo da softver tek treba da prode kroz dug period testiranja u samoj Ustanovi gde će

se utvrditi da li je zamisao i realizacija bili adekvatni i stvarno korisni. Smatramo da će naš rad

doživeti zadovoljenje tek kada u ustanovi bude realizovana ideja o lokalnoj mreži. Koncepciju baze

podataka smatramo dobrom osnovom za dalju nadogradnju, pa i ako još aplikacija koja je koristi nije

mrežni softver, već celina sastavljena od pojedinih delova budućeg mrečnog softvera, planiramo u

nekoj skorijoj budućnosti posvetiti pažnju i realizaciji tog dela.

24

6. LITERATURA

1. Pravilnik o sistematizaciji radnih mesta u Specijalnoj bolnici za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju

"Rusanda", Melenci, majl996.

2. Slobodan Trifković: Visual Basic 4.0, baze podataka, Institut za nuklearnr nauke "Vinča"Beograd,

1995.

3. Milovan Obradović: YUBIS, softver za podršku rada stacionarnih zdravstvenih ustanova, "Info",

Beograd, 6/96

4. Uputstvo za korišćenje "case" alata Artist , Fakultet organizacionih nauka,

Beograd, 1996.

5. Dragan Mihajlović: Informacioni sistemi, Novi Sad, 1993.

25