informacije o časopisuudruženje privatnih doktora stomatologije srbije, 1995-. format 21x28cm ssn...

InformacIje o časopIsu

Naslov: STOMATOLOG - stručno informativni časopis

Web adresa: http://www.comdent.info

Prvo izdanje: 1995.

Izdaje se: Četiri puta godišnje

Tema: Klinička stomatologija

Opis:Časopis Stomatolog je jedini stručni stomatološki časopis u Srbiji. Moto časopisa je “Nauka u službi stomatološke prakse”. Nastoji da objavljuje stručne radove visokog kva-liteta iz kliničke prakse i na taj način bude korisno štivo stomatolozima kliničarima u svakodnevnoj praksi. Objav-ljuje stručne radove, pregledne radove, prikaze kliničkih slučajeva iz oblasti restorativne stomatologije i endodon-cije, dečje i preventivne stomatologije, protetike, oralne i maksilofacijalne hirurgije, ortopedije vilica, oralne medi-cine. Takođe objavljuje informativne tekstove, izveštaje i najave stomatoloških skupova, vesti iz oblasti stomatolo-gije, prikaze udžbenika i knjiga domaćih i stranih autora. Namenjen je stomatolozima, specijalistima svih stomato-loških grana, studentima stomatologije, stomatološkim tehničarima i asistentima.

Svi radovi podležu recenziji.

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije

616.31

STOMATOLOG-stručno-informativni časopis:

Udruženje privatnih doktora stomatologije Srbije,

1995-. format 21x28cm

SSN 0354-9089

COBISS:SR-ID 48321794

Odlukom Ministarstva za nauku i tehnologiju Srbije

(akt broj 413-00-29/96-01) 0d 13.06.1996.g.)

Na ovu publikaciju se ne plaća Opšti porez na promet.

Vlasnik: Udruženje privatnih doktora stomatologije Srbije

Adresa izdavača: Mileševska 36, Beograd, Srbija

Glavni urednik: Dr Zoran Varga Mileševska 36, Beograd [email protected] [email protected] Tel: +381 64 610 66 71

Zamenik glavnog urednika:Dr Mirjana Bastajić [email protected] [email protected] Tel: +381 63 721 77 46

Tehnički sekretar: Smiljana Glamočanin [email protected] [email protected] Tel: +381 62 113 10 08

Uređivački odbor: Dr Tomislav Živanović Dr Vladimir Ivanović, profesor Dr Milan Jurišić, profesor Dr Rade Živković, profesor Dr Predrag Nikolić, profesorDr Vanja Petrović, profesorDr Slobodan IvićPrim. Dr Slobodan AnđelkovićDr Predrag PopovićDr Ljubinko Đorđević

Međunarodni odbor savetnika:Dr Georg Arentowicz, profesor, NemačkaDr Andrea Bazzucchi, profesor, SADDr Julian Webber, profesor, Velika BritanijaDr Masoud Memari, profesor, Mađarska

Saradnici:Dr Ana SimićAleksandra Barjaktarević, student stomatologijeDr Miloš LjubičićDr Ernesto Nađ

PripremaVladimir Minović

Tiraž4500 primeraka

Stomatolog / Vol 22 • Broj 1 • april 2016

SadržajInfo

2

uvodnIk

Poštovane kolege,

3. apila održana je sednica Skupštine Stomatološke komore Srbije na kojoj se raspravljalo o dosadaš-njem radu Komore i o predviđenim aktivnostima u narednom periodu.

Dali smo inicijativu da se konačno reše pitanja rada privatne stomatološke prakse u smislu funkcionisa-nja opštih i specijaističkih ordinacija, kao i vrste pru-žanja usluga u njima.

Takođe je postavljeno pitanje odnosa stomatologa i države kao i osiguranje stomatologa od lekarske greške. S tim u vezi pokrenuta je i saradnja sa SKS-om u oblasti boljeg informisanja privatnih stomato-loga, a preko časopisa Stomatolog. Na taj način bi stomatolozi bili bolje upoznati sa aktuelnim zbiva-njima u SKS-u, a rešavanjem testova u Stomatologu mogu besplatno da dobijaju bodove u okviru konti-nuairane edukacije.

Na inicijativu Udruženja privatnih doktora stoma-tologije i sagaslosnosti SKS pokrenuto je i oragani-zovanje Asocijacije stomatoloških udruženja Srbije, koje bi imalo svoje predstavnike kako u skupštini Komore tako i u Medicinskom forumu koji obuhvata sve relevantne činioce zdravstvene zaštite i ima naj-direktnije odnose sa Ministarstvom zdravlja. Osim toga Asocijacija bi mogla direktno da pregovara sa dobavljačima materijala i opreme i tako ostavaruje značajne popuste u njihovoj nabavci. Ovo sve je mo-guće ostvariti ukoliko svi zajednički budemo delovali.

Zato vas molim, drage kolege, da svojim aktivnim učešćem preko vaših udruženja i Komore date do-prinos ovakvoj inicijativi za dobrobit privatne prakse.

S poštovanjem,

Dr Tomislav ŽivanovićPredsednik Izvršnog odbora Stomatološke

Komore Srbije ogranka za BeogradPravi otisak. Uvek.

ROW-Version

46977_NCC_Charisma_Charisma_Classic_AD_GB_210x297.indd 1 02.08.13 16:51heraeus-kulzer.com

Giving a hand to oral health.

ROW-Version

46977_NCC_Charisma_Charisma_Classic_AD_GB_210x297.indd 1 02.08.13 16:51

Charisma® Classic.

Charisma Classic je prvi kompozit na svetu baziran na Microglass II tehnologiji. Charisma Classic omogućava, ne samo brzo i jednostavno modelovanje zbog idealne konzistencije, nego poseduje odlične karakteristike pri završnoj obradi i poliranju što rezultira visokim površinskim sjajem.

■■ Primena jednostavne monohromatske tehnike postavljanja ispuna i bolje prirodne restauracije.■■ Jednostavan izbor boje i njeno prilagođavanje okolnoj strukturi zuba.■■ Jednostavnije prikrivanje diskoloracija.

Monohromatska tehnika nikad nije bila tako jednostavna!

Charisma Classic set 8 x 4 g: A1, A2, A3, A3.5, B2, C2, OA2, OA3, GLUMA 2Bond 4ml, GLUMA Etch 35 gel 2 x 2.5 ml, vodič boja

Charisma Classic set 4 x 4 g: A1, A2, A3, OA2, vodič boja

19.999RSD

Slike proizvoda su ilustracije. Navedena cena je preporučena i ne sadrži PDV. Tačnu cenu proverite kod vašeg dobavljača. Ponuda važi do isteka zaliha.

Dental Medical d.o.o.Harambašićeva 8, Subotica

tel.: 024 554 [email protected]

Vetmetal d.o.o.Savska 33/II, Beograd

tel.: 011 3613 [email protected]

Ponuda je dostupna kod Heraeus Kulzer ovlašćenih distributera:

Charisma Classic set 8 x 4 g + Charisma Classic 4 x 4 g

Volumen 22 • broj 1

Časopis Stomatološke komore Srbije

i Udruženja privatnih doktora stomatologije Srbije

SADRŽAJ

INFORMACIJE IZ STOMATOLOŠKE KOMORE SRBIJE ...4

COLGATE - vESTI ...............................................................8

SIMPOZIJUM OSTEOLOGIJA - MONAKO 2016 ............10

SIMPOZIJUM “PREPORUKE ZA USPEŠNU STOMATOLOŠKU PRAKSU” ...........................................12

PRECIZNO, PRILAGODLJIvO I EFIKASNO UZIMANJE OTISKAHelga Schaffner, Marcus Holzmeier, Michael Anger .................16

POSTAvLJANJE KOMPOZITNIh DIREKTNIh FASETA POMOćU vIŠEBOJNE TEhNIKE SLOJEvANJAMarleen Peumans ................................................................24

hORIZONTALNA AUGMENTACIJA ALvEOLARNOG GREBENA PRIMENOM CILINDRIčNIh BLOK GRAFTOvA IZ RETROMOLARNE REGIJESnježana Čolić ......................................................................32

TRI-KALCIJUM-SILIKATNI CEMENT BIODENTINTatjana Savić-Stanković .........................................................37

NOvE MOGUćNOSTI U TERAPIJI PROTEZNOG sTOmaTITIsaMirjana Perić, Rade Živković ..................................................44

MODELI IZvRSNOSTI U STOMATOLOŠKOJ ZDRAvSTvENOJ ZAŠTITIJasmina Tekić .......................................................................49

TEST ...................................................................................57

4

SadržajInfo


Poštovani članovi Stomatološke komore Srbije

Novo rukovodstvo u SKS od trenutka stupanja na dužnost susrelo se sa velikim problemom i propu-stima u vođenju pravne i tehničke dokumentacije u Komori. Nije postojao program evidencije članstva koji bi bio dostupan i sihronizo-van u svakom momentu. Podaci su se unosili u ta-bele, koje kao takve nisu mogle da zadovolje po-trebe savremenog siste-ma evidencije. Takođe, nismo u potpunosti sigur-ni ni da je dokumentacija koju posedujemo potpu-na, s obzirom da je pre našeg dolaska iznošena iz komore.Kako tada važeći Pravilnik o licenciranju i Pravilnik kontinuirane edukacije u mnogome nije doprino-sio poboljšanju položaja doktora stomatologi-je, sve aktivnosti su bile usmerene ka Ministar-stvu zdravlja radi izmene istih, naročito imajući u vidu činjenicu da preko 80 % doktora nije ispu-njavalo uslov za obnovu Licence u pogledu bodo-

va KE. Sa velikim zadovoljstvom vas obaveštavamo da su inicijative urodile plodom i da su oba Pravilnika izmenjena. Izmenama Pravilnika o licenciranju omogućeno je licenciranje doktora stomatologije koji su diplomi-rali i položili stručni ispit, što ranije nije bio slučaj, iz razloga što je zahtevan radni status za izdavanje Licence. Upravo Licenca treba da bude uslov za za-snivanje radnog odnosa, pa i navedena izmena u pravom smislu omogućava ostvarivanje njene uloge. Pomenutim Pravilnikom je i predviđeno da po struč-nom usavršavanju doktor ne dobija novu Licencu sa novim periodom važenja, već dobija novu Licencu sa istim brojem i periodom važenja. Na taj način steče-ni bodovi KE se računaju za ceo licencni period.Pomenutim Pravilnikom je smanjen neophodan broj potrebnih bodova na minimum 10 godišnje, odno-sno 140 za period od 7 godina. Za vreme nezaposle-nosti, mirovanja, odsustva sa rada, odnosno za pre-

5

Info


kide koji traju od 2 do 6 meseci u Licencnoj godini računa se da je član sakupio 10 bodova, a za prekide preko 6 meseci da je sakupio 20 bodova u Licencnoj godini. Ukoliko su u tim periodima pohađane edu-kacije, stečenim bodovima dodaje se razlika bodova koja bi im na osnovu odsustva pripala.Pravilnikom o kontinuiranoj edukaciji predviđeni su i bodovi za specijalističke i postdiplomske studije, po 10 bodova za svaku godinu zakonski propisanog tra-janja usavršavanja u okviru Licencnog perioda. Propisano je izricanje sankcija za organizatore KE, koji ne dostave uredne izveštaje, odnosno dostave netačne izveštaje o pohađanim programima. Predvi-đen je i drugačiji, povoljniji, sistem bodovanja.Za doktore kojima je izdata Licence do 31.12.2009. godine, za prvu Licencu godinu se priznaje 20 bodo-va nezavisno od stvarno stečenih bodova u toj go-dini, a u pogledu ostalih 6 godina potrebno je da su sakupili 120 bodova, što u praksi znači da će kole-gama za obnovu licence biti potrebno ukupno 120 bodova, nezavisno od broja sakupljenih bodova po svakoj godini. Pravilnikom je predviđena mogućnost polaganja Li-cencnog ispita za članove koji ne budu sakupili ne-ophodan broj bodova i na taj način omogući obnova Licence. Određene su i četiri Komisije za polaganje licencnog ispita koji će se za sada polagati usmeno.

SASTAV KOMISIJA ZA POLAGANJA LICENCNOG ISPITA

(Jednog člana određuje Ministarstvo zdravlja *, 2 direktor komore

I komislija – Oralna i Maksilofacijalna hirurgija: specijalista oralne hirurgije (* +1) specijalista maksilofacijalne hirurgije

II Komisija – Opšta stomatologija sa protetikom: 1.Specijalista stomatološke protetike (*) Specijalista bolesti zuba i endodoncije Specijalista parodontologije i oralne medicine

2. Specijalista parodontologije i oralne me-dicine (*)

Specijalista stomatološke protetike Specijalista za bolesti zuba i endodonciju

III Komisija – Dečja i preventivna stomatologija i or-topedija vilica Specijalista dečje i preventivne stomatologi-

je (* +1) Specijalista ortopedije vilica

IV Komisija – Parodontologija i oralna medicina, Bo-lesti zuba i endodoncija Specijalista za bolesti zuba i endodonciju

(*+1) Specijalista parodontologije i oralne medicine

Zahtev za obnovu Licence, članovi kojima je Licen-ca izdata 01.05.2009. godine podnose zaključno sa 30.04.2016. godine. Na osnovu raspoloživih poda-taka Komora je slala putem e-pošte specifikaciju bodova članovima zajedno sa zahtevima koje je po-trebno dostaviti. Ukoliko niste primili e-poštu ili isto obaveštenje niste dobili putem pošte, potrebno je da se javite Komori kako biste dobili potrebna oba-veštenja ili da ista pronađete na sajtu Komore www.stomkoms.rs.Podsećamo članove da svoje zahteve za obnovu Li-cence podnesu u roku, kako isti ne bi trpeli posledi-ce oduzimanja odobrenja za samostalni rad. Takođe, potrebno je da sve podatke vezane za promene koje se odnose na lične podatke, obrazovanje i poslovni status dostavite u Komori u roku od 30 dana od tre-nutka nastanka istih, kako biste na vreme bili obave-šteni o svim aktivnostima i kako ne biste trpeli sank-cije izricanja novčane kazne.Molimo članstvo da uredno izmiruje svoju obavezu plaćanja članarine, koja na mesečnom nivou iznosi 800,00 RSD.O svemu navednom se možete detaljnije upoznati kroz Pravilnik o bližim uslovima za izdavanje, ob-navljanje ili oduzimanje licence članovima komora zdravstvenih radnika (Sl.glasnik Republike Srbije, br. 119/2007, 23/2009, 40/2010 i 102/2015) i Pravilnik za sprovođenje kontinuirane edukacije za zdravstve-ne radnike i zdravstvene saradnike („Sl.Glasnik RS“ br. 2/2011 i 23/2016), iste možete pronaći i na sajtu SKS.Kako je u maju 2016. godine prvi relicencni period u Komori, to ovim putem vas obaveštavamo da je program KE instaliran krajem 2015. godine. Od tog momenta stručna služba je svakodnevno radeći evi-

6

SadržajInfo


dentirala preko 300.000 karakteristika u pogledu evidencije bodova. U Komori je uložen veliki napor da se maksimalno pomogne članstvu u relicencira-nju. Međutim, ono na šta želimo da vam ukažemo u ovom postupku relicenciranja je sledeće:· organizatori KME često nisu dostavljali izveštaje o

održanim programima te tako Komora nije mogla imati uvida u spisak programa koje su članovi po-hađali

· organizatori su često dostavljali spiskove učesnika koji nisu popunjeni elektronksi, već u rukopisu, na taj način nije se mogao čitko utvrditi broj Licence niti ime i prezime člana

Dostavljani su spiskovi na kojima su isti članovi više puta upisivani, a što nije dozvoljeno, kao i spiskovi sa istih predavanja ali različitih datuma, koji takođe u skladu sa propisima ne mogu da se prihvate ( doktor za jedan isti program može dobiti bodove samo za jedno pohađanje )· članovi su pohađali programe koji nisu akredito-

vani za doktore stomatologije, a po propisima isti ne mogu biti priznati. Akreditaciju programa vrši Zdravstveni savet Srbije i u svakom trenutku na portalu Zdravstevnog saveta Srbije možete proveri-ti sve podatke vezane za traženi program KE

· sertifikati koje su članovi dostavljali u Komoru, ne-retko nisu sadržali akreditacioni broj, broj bodova, ime i prezime, pečat organizatora, a sve navedeno predstavlja veliku poteškoću prilikom utvrđivanja autentičnosti takvog sertifikata, pronalaženju takvog programa u programu ZSS i na posletku upisivanja istih članu.Komora je pozvala sve članove da dostave kopije ser-tifikata koje nisu uneti na osnovu izveštaja i na taj način omogući što većem broju članstva da obave postupak relicenciranja.Za ubuduće, apelujemo na članove da prilikom edu-kacije obrate pažnju pre svega na pravni status tj. svojstvao organizatora, zatim na postojanje akredi-tacije programa koje pohađaju kao i na izgled i valid-nost sertifikata koje dobijaju.Komora će u 2016. godine putem časopisa, on-line edukacija, i programa KE, svojim članovima omogu-ćiti pohađanje kvalitetnih prigrama KE i svakako će upućivati pritužbe ZSS na sve organizatore za koje dobije informacije u pogledu protivzakonitog postu-panja i obmanjivanja članstva.

Komora je odlučila da bi se u buduće izbegle ne-popularne kaznene odredbe iz Pravilinika o bližim uslovima za sprovođenje KE za zdravstvene radnike i zdravstvene saradnike, da u saradnji sa Zdravstve-nim Savetom Srbije oformi komisiju za sprovođenje kontrole kvaliteta održanih programa KE, a organi-zatori su u obavezi da na vreme dostave potpune potvrde o učešću i prijavi programa za akreditaciju, a ujedno i olakšaju uvid o stečenim bodovima uče-snicima programa KE.U 2016 god. Komora je pokrenula unapređenje sajta koji će biti adekvatan izvor informacija o dešavanji-ma u Komori i budućim stručnim edukacijama, sa-vremenim dešavanjima u stomatologiji, kao i lakšem ličnom pristupu stomatologa radi provere broja evi-dentiranih bodova.Komora će ove godine u saradnji sa časopisom „Sto-matolog“, koji će biti i zvanično glasilo SKS, objavlji-vati sva dešavanja i obaveštenja o edukacijama, u sklopu časopisa će biti i testovi koji će nositi određe-ne bodove za stomatologe. Časopis će se besplatno distribuirati svim članovima komore koji rade u stru-ci. Ideja komore je da tokom sledeće godine obnovi svoj časopis pod nazivom „INFORMATOR“, koji će predstavljati još jedan vid obaveštenja o svim deša-vanjima u stomatologiji.U toku je postupak raspisivanja tendera za osigurava-juće kuće, po čijem okončanju će zdravstevni radnici, doktori stomatologije, biti osigurani od stručne greške.Treba napomenuti da smo postali i član Medicinskog foruma, koji nam omogućava i direktnu saradnju sa Ministarstvom zdravlja, i svim relevantnim činiocima zdravstvenog sistema, samim tim i bolju saradnju u poboljšanju položaja doktora stomatologije.Ovim putem pozivamo sve članove da se uključe u rad Komore, da svojim predlozima i zakonskim inici-jativama pomognu u postupku uređenja i unapređe-nja položaja stomatologa i stomatologije u zemlji, da zajedničkim aktivnostima loše funkcionisanje i od-nos nepoverenja prema Komori ostavimo u prošlo-sti, te da po uzoru na Komore u okruženju postane-mo stabilna, uspešna, korisna i pre svega na usluzi, zaštiti i pomoći svome članstvu Komora.

S poštovanjemRukovodstvo Stomatološke komore Srbije

Direktor, prof. dr Vitomir Konstantinović

7

Info


PODSEĆAMO NA VAŽAN DATUM U STOMATOLOŠKOM KALENDARU

21. Kongres BASS će biti održan od 12. do 15. maja 2016. godine u Banja Luci.

Kongres je podržan od strane tri stomatološka fakulteta iz Bosne i Hercegovine (Sarajevo, Banja Luka i Foča) i Udruženja doktora stomatologije Republike Srpske.

Sve o Kongresu pročitajte na:

www.e-bass.org/21thcongress

General Sponsor

9

Info


10

SadržajInfo


OSTEOLOGIJA MONAKO 2016

AKTUELNA PITANJA U REGENERATIVNOJ STOMATOLOGIJI

Internacionalni simpozijum Osteologija vraća se u Monako u aprilu 2016 – važan datum u kongresnom kalendaru mnogih stomatologa, oralnih hirurga i na-učnika. Naučni program će biti fokusiran na aktuelna pitanja u regenerativnoj terapiji u stomatologiji. Internacionalni simpozijum Osteologija, koji orga-nizuje Nezavisna osteološka fondacija, održava se svake treće godine i fokusira se na teme regeneracije oralnih tkiva. Predsednici naučnog odbora predsto-jećeg kongresa, Prof. dr Friedrich Neukam i Prof. dr Myron Nevins, sastavili su program pun uzbudljivih

tema za simpozijum u Monaku 2016. Ove teme su bliske praktičarima, kao i naučnicima koji se bave istraživanjima na ovom polju. Pod motom “Naučiti «ZAŠTO» i «KAKO» u regene-rativnoj terapiji”, 85 istaknutih internacionalnih predavača će razmatrati najznačajnija pitanja i nova naučna otkrića vezana za regeneraciju oralnih tkiva i prezentovati inovativne tehnologije i koncepte.

Kratak pregled tema naučnog programa:• Uspešnost na duže staze postavljanja implanata u

regenerisanoj kosti • Kliničke odluke u radu u posteriornim delovima

gornje vilice • Zubi za ceo život • Tretmani koji unapređuju estetski ishod • Komplikacije kod pacijenata sa implantima • GBR – Šta je novo? • Peri-implantitis – Zašto se javlja i kako ga tretirati?

Posebno zanimljive biće interaktivne diskusije, u okviru kojih će iskusni internacionalni eksperti odgo-varati na pitanja publike i prezentovati različite po-glede i pristupe problemima. Interaktivne diskusije održavaće se na sledeće teme : • Odluke nakon vađenja zuba • Tretman zahtevnih gingivalnih lezija Myron Nevins Neukam Friedrich

11

Info


Osnovna i klinička istraživanja Oni koji su zainteresovani za nauku neće biti zapo-stavljeni u Monaku 2016. Najznačajniji rezultati iz osnovnih i kliničkih studija biće predstavljeni na Oste-ološkom istraživačkom forumu. Takođe, biće održana i velika izložba postera. Apstrakti su se mogli podneti putem web-sajta kongresa do 1. decembra 2015.

Učenje od eksperata Naučni kongresni program biće upotpunjen radioni-cama. Na praktičnim i teorijskim kursevima, eksperti iz raznih polja će demonstrirati tehnike i trikove i da-vati savete. Po prvi put, Osteološki simpozijum 2016. u Mona-ku će održavati Master kurseve za kliničare na veliki broj aktuelnih tema, u okviru kojih će se vodeći svet-ski eksperti fokusirati na obučavanje o novim tehni-kama i konceptima tretmana.

Aktuelne vesti iz industrije Teorijske i praktične radionice organizovane od stra-ne sponzora, kao i forum o implantima u subotu, sa govornicima odabranim od strane partnera iz im-

O FONDACIJI OSTEOLOGIJA

Moto Osteološke fondacije je „Povezati nauku sa praksom u regeneraciji“. Fondacija je osnovana 2003. godine i njene osnovne aktivnosti obuhva-taju finansiranje istraživačkih projekata i organi-zaciju nacionalnih i internacionalnih simpozijuma širom sveta. Poslednjih godina, Fondacija je pro-širila svoja interesovanja. Danas, ona takođe nudi i kurseve i priručnike specifično namenjene istra-živačima u polju regeneracije oralnih tkiva.

www.osteology.org

plantne industrije, upoznaće učesnike sa najnovijim razvojem proizvoda i terapeutskim konceptima. Registracija za Internacionalni simpozijum o osteolo-giji 2016. počela je u oktobru 2015. Detaljnije infor-macije o programu i organizaciji dostupni su na web-stranici kongresa: www.osteology-monaco.com

SadržajInfo

Simpozijum “preporuke za uSpešnu Stomatološku prakSu”

izveštaj Dr Ana Jotić

U Hotelu M u Beogradu, 19. i 20.marta 2016. godi-ne, održan je još jedan uspešan simpozijum sa pre-ko 600 učesnika, u organizaciji Udruženja privatnih doktora stomatologije Srbije. Tema simpozijuma je bila ”Preporuke za uspešnu stomatološku praksu”. Bile su u zastupljene sve obla-sti stomatologije, a atraktivne teme izlagali su prof. dr Dejan Marković, prof. dr Ljiljana Strajnić, prof. dr Ljiljana Stojanović, dr sci Aleksandra Čairović, doc. dr Rade Živković, doc. dr Zoran Mandinić, doc. dr Vesna Medić i prof. dr Milica Popović, nakon čega su usle-dila pitanja učesnika skupa. Simpozijum je bio akreditovan za stomatologe, sto-matološke sestre i zubne tehničare, sa 5 bodova KME za jedan dan i 10 bodova KME za oba dana, pod rednim brojem В-842/16-II i В-843/16-II.Skup je otvorio direktor Stomatološke komore Srbije Prof. dr Vitomir Konstantinović, koji je učesnike in-formisao o proceduri obnavljanja licence i bodovima sakupljenim u proteklih 7 godina tokom kontinuirane medicinske edukacije. Odgovarao je na pitanja kolega o rešavanju tekućih problema stomatološke prakse.

Naš generalni sponzor Colgate-Palmolive Adria obe-zbedio je svim učesnicima poklon paket promotivnih proizvoda , a Udruženje časopis “Stomatolog”.Raznovrsna predavanja iz svih grana stomatologije uče-snicima su pružila mnogo korisnih informacija i saveta.

Motivišite svoje pacijente daperu zube dva minuta sa novom

® ® Colgate Total Visible Action™

Preporučeno od Udruženjaprivatnih doktora stomatologije Srbije

®Colgate je plasirao jedinstvenu zubnu pastu sa tehnolo-gijom promene boje – koja se odnosi na rasprostranjeni problem nedovoljnog vremena pranja zuba.

Beograd, Srbija, Januar 2016. godine – Colgate-Palmolive je objavio pla-®siranje jedinstvene zubne paste sa tehnologijom promene boje - Colgate

®Total Visible Action™ - koja postaje plava u ustima. Proizvod je dostupan u prodavnicama počevši od januara 2016. godine.

® ®Napredna formula Colgate Total Visible Action™ zubne paste sadrži trake koje omogućavaju tehnologiju promene boje, aktivira se i otkriva plavu boju tokom pranja zuba. Cilj ove tehnologije je da motiviše pacijente, ohrabrujući ih da peru zube duže, dok se bela pasta pretvara u plavu penu. Efekat pro-

1mene boje ove tehnologije najbolji je nakon 2 minuta pranja zuba.® ®Nova Colgate Total Visible Action™ zubna pasta nadograđuje postojeće

® ®prednosti svetski vodećeg Colgate Total brenda. Pored uorida za zaštitu ® ®od karijesa, Colgate Total sadrži nadmoćnu antibakterijsku zaštitu za

100% površina usne duplje, jer njegova tehnologija sa produženim oslo-bađanjem sa triklozanom i kopolimerom, pomaže u kontroli ponovnog rasta bakterija za 12 sati na zubima, jeziku, obrazima i desnima.

® ®„Naše plasiranje Colgate Total Visible Action™ zubne paste je važan ko-rak promene u oralnoj higijeni“, rekla je Baerbel Keine, direktor odeljenja naučnih poslova Colgate-Palmolive Evropa. „Studije su pokazale da je najbolje uklanjanje plaka postignuto samo nakon dva minuta pranja zuba, ali zauzeti, stresni životi, znače da većina ljudi ne posvećuje dovoljno vre-mena svojoj navici pranja zuba. Novi proizvod se suočava sa ovim prob-lemom, tako što pruža pacijentima vidljivi dokaz njigovog napretka, tako da oni nastave sve dok njihovi zubi nisu zaista čisti – sa zaštitom svih oral-nih površina koja traje narednih 12 sati“.

Zašto prati zube dva minuta? Iako većina ljudi zna da bi trebalo da peru svoje zube dva puta dnevno, preporučljivo dva minuta svakog puta, i zbog uklanjanja plaka i zbog nanošenja uorida, svi dokazi ukazuju da većina ne provodi dovoljno dugo vremena radeći to. Pacijenti veruju da peru svoje zube dovoljno dugo, ali studije kažu da je zapravo prosek 30-60 sekundi.

2Jedna studija dece u školi u Engleskoj je otkrila da oni provode samo oko 33 sekunde na ovom zadatku.

3Važnost uspostavljanja pravilne navike oralne higijene istaknuto je studijom koja se bavila efektom vremena pranja zuba na uklanjanje plaka, korišće-njem i ručnih i električnih zubnih četkica, na pet različitih vremenskih inter-vala pranja zuba (30, 60, 120, 180 i 360 sekundi). Ovo je pokazalo najbolje uklanjanje plaka na dva minuta, i ručnim i električnim zubnim četkicama.

Dodatno, šest studija je jasno pokazalo da je dužina pranja zuba stalno povezana sa količinom uklonjenog plaka. Jedna od njih pokazala je nivo smanjenja plaka za 27% nakon jednog minuta, što se povećalo na 41%

4nakon dva minuta.

O Colgate-PalmoliveColgate-Palmolive je svetski lider u oralnoj nezi i veoma je posvećen po-boljšanju oralnog zdravlja uopšte. Kompanija poseduje vodeće brendove pasti i ručnih četkica u mnogim delovima sveta, prema podacima o udelu na

®tržištu, uključujuci internacionalno priznate brendove, kao što su: Colgate , ® ®Colgate Total , Maximum Cavity Protection plus Sugar Acid Neutraliser™,

® ® ® ®Sensitive Pro-Relief™, Max White One , elmex , meridol i Duraphat . Col-gate-Palmolive nastavlja da gradi uspeh kroz novi napredni proizvod i jaču saradnju sa stomatolozima, pacijentima i zajednicama kojima služimo.

1 Vidljiva promena boje može varirati kod pacijenta. Može se videti nakon nekoliko sekundi, među-

tim, što je duže pranje, jača je promena boje. Nakon dva minuta, promena boje je veoma primetna.2 Mcgregor and Rugg-Gunn (1985)3 Van der Wejden et al (1993)

4 Slot et al (2012)

Za više informacija posetite:

Za stručne informacije posetite:

www.colgatepalmolive.com

www.colgateprofessional.co.uk i

www.colgateoralhealthnetwork.com

®COLGATE TOTALOBEZBEĐUJE ZAŠTITU* POVRŠINA USNE

1 DUPLJE I DO 100%

†Obične zubne paste štite samo tvrdo tkivo, što čini220% usne duplje

Ostalih 80% usne duplje čine jezik, obrazi i desni,koji mogu stvoriti rezervoar bakterija za ponovnostvaranje zubnog plaka

Za više informacija, posetite www.colgateprofessional.co.uk

®* Pored fluorida za zaštitu od karijesa, Colgate Total obezbeđuje 12-časovnu antibakterijsku zaštitu za zube, jezik, obraze i desni. †Definisana kao neantibakterijska zubna pasta sa fluoridom. Citirani naučni radovi: 1. Fine DH, Sreenivasan PK, McKiernan M, et al. J Clin Periodontol. 2012;39:1056-1064. 2. Collins LMC, Dawes C. J Dent Res. 1987;66:1300-1302.

ZAŠTO SE ZADOVOLJITI SA 20% KADAMOŽETE PONUDITI PACIJENTIMA ZAŠTITU100% POVRŠINA USNE DUPLJE?


DESNI

JEZIK

ZUBI

OBRAZI

®Total koja ide i izvan zaštite zuba kako bi

obuhvatila i meka tkiva usne duplje. For-

mulisana sa triklozanom i kopolimerom,®Colgate Total prijanja i na tvrda i na meka

tkiva, obezbeđujući antibakterijsku zaštitu*čitave usne duplje i do 12 sati, čak i nakon

2-6jela i pića.

KLINIČKI DOKAZANA DA IMA ZNAČAJNE

PREDNOSTI ZA ORALNO ZDRAVLJE

®Prednosti Colgate Total su podržane klinič-

kim studijama. U dvostruko slepoj, trostruko2 ®prelaznoj srudiji , Colgate Total je obezbedila

značajno bolje smanjenje sveukupnog opte-

rećenja bakterijama i do 12 sati kada se upo-

redi sa zubnom pastom sa

natrijum fluoridom ili kalaj-

nim fluoridom – dodatno

smanjenje za 72%, 63%, 72% i

66% zubnog plaka, u plju-

vački, na jeziku i na obraznoj

sluzokoži, obezbedila je Col-®gate Total .

Zaštita oralnog zdravlja

Vaših pacijenata: Colgate®Total obezbeđuje do 100%

zaštite površina usne duplje,

uključujući desni, obraze, je-

zik i zube.

Kada je u pitanju očuvanje oralnog zdravlja Vaših

pacijenata, biranje prave zubne paste može na-†praviti razliku. Obične zubne paste sa fluoridom

**ne pružaju zaštitu čitave usne duplje , već ciljaju

samo na čvrste površine – zube, što čini samo 20%

površina usne duplje, ostavljajući meka tkiva ne-1zaštićenim. Bakterije plaka se razvijaju na povr-

šinama mekog tkiva poput jezika, obraza i desni i

mogu se ponovo stvoriti na zubima i ivici gingive

nakon pranja.

NEPREKIDNA OTPUŠTAJUĆA TEHNOLOGIJA®COLGATE TOTAL ZUBNE PASTE

Na sreću, mi možemo ponuditi rešenje u jedinstve-

noj neprekidnoj otpuštajućoj tehnologiji Colgate

ZAŠTITA ČITAVE USNE DUPLJE* SA®COLGATE TOTAL ZUBNOM PASTOM

VAŠ PARTNER U ORALNOM ZDRAVLJU

www.colgateprofessional.co.uk

Obične zubne paste†protiv karijesa štite

samo tvrda tkiva,što čini

20 %1usne duplje

80 %usne duplje čine

1meka tkivaZa više informacija:

Colgate Professional Oral Care

JEZIK

ZUBI

OBRAZI

DESNI

Citirani naučni radovi: 1. Collins LMC, Dawes C. J Dent Res. 1987; 66: 1300 –1302. 2. Fine DH, Sreenivasan PK, McKiernan M et al. J Clin Periodontal2012: 39: 1056 –1064. 3. Fine DH, Furgang 0, Markowilz K et al. JADA 2006: l37: 14D6 –14I3. 4. Amornchat C, Kraivaphan P, Triratana T. MahidolDent J 2004: 24: 103–111. 5. Xu T, Deshmukh M, Barnes VM et al. Compend Contin Edue Dent. 1004: 15 (Suppl): 46 – 53. 6. Kraivaphan P, ArmonchalC, Triratana T. J Clin Dent 2013: 24: 20 – 24. 7. Triralana T, Barnes V, Chung J et al. J Dent Res 2012: 91 (Spec Iss A): 1451.

®* Pored fluorida za zaštitu od karijesa, Colgate Total obezbeđuje 12-časovnu antibakterijsku zaštitu za zube, jezik, obraze i desni.** Definisana kao 12-časovna antibakterijska zaštita za zube, jezik, obraze i desni.† Definisana kao neantibakterijska zubna pasta sa fluoridom.


Variotime prECIzNO, prILAGODLJIvO I EFIkASNO uzImANJE OTISkA

Dr Helga Schaffner

Dr Marcus Holzmeier

Michael Anger (Master dentalni tehničar)

Uvod

Otisak predstavlja najvažniju vezu između ordinacije i laboratorije. Odličan otisak je savršena osnova za izradu visokokvalitetne, precizno-prianjajuće pro-tetske nadoknade. Otiskom je važno reprodukovati ne samo preparisani zub u njegovoj pravoj dimenziji nego i sve površine postojećih konzervativnih i pro-tetskih radova, implantatnih transfera kao i okolnih anatomskih struktura. Otisak je presudni faktor koji određuje preciznost, kvalitet površine i dimenzije modela i predstavlja najvažniju radnu osnovu za sve korake koji slede u laboratoriji.

Međutim, tehnički i fizički parametri nisu jedine ka-rakteristike dobrog otisnog materijala. Klinički uspeh otisnog materijala određen je visokim stepenom teh-ničke pouzdanosti i optimalnim svojstvima rukovanja.

Prvi izbor na polju preciznih otisaka su adicioni si-likoni, lideri na tržištu otisnih materijala zbog viso-kog stepena tačnosti dimenzione replikacije i velikog spektra indikacija. Postižu odlične rezultate u od-nosu na preciznost, kvalitet površine, oporavak od elastične deformacije, osobine tečenja, hidrofilnosti i otpornosti na istezanje, ispunjavajući sve uslove protetskog otiska.

Da bi obezbedio najbolje moguće rešenje za sva-kodnevnu praksu, Heraeus Kulzer je, zahvaljujući decenijama iskustva u proizvodnji otisnih materijala, razvio precizan otisni materijal Variotime sa inova-tivnim konceptom vremena vezivanja. Variotime – Materijal

Variotime je adicioni silikon posebno dizajniran da zadovolji visoke zahteve moderne stomatološke

prakse. Specifičnim prilagođavanjem osobina ma-terijala omogućeno je postizanje visokog stepena preciznosti otiskivanja detalja i preciznost prianja-nja gotovog protetskog rada. Za pokrivanje celog spektra tehnika otiskivanja Variotime je dostupan u tri različite forme doziranja: Dynamix, ručno me-šanje i Automix kertridž; i u konzistencijama Easy Putty, Heavy Tray, Medium Flow, Light Flow i Extra Light Flow. Za otiske kod kojih je važna posebna finalna tvrdoća materijala, kao što je fiksiranje transfera kod implantatne protetike, otisak može biti uzet srednje viskoznim Variotime Monopha-se, alternativom dvofaznom uzimanju otiska. Obe procedure odgovaraju različitim tehnikama u im-plantatnoj protetici (pick-up, repozicioniranje ili konvencionalno uzimanje otiska), i obezbeđuju osnovu za preciznu tehničku realizaciju protetske restauracije.

Variotime otisci se lako uklanjaju iz usta čak i kod visokog stepena finalne tvrdoće.

Koncept vremena polimerizacije i reprodukcija detalja U poređenju sa drugim adicionim silikonima, Va-riotime ima inteligentan koncept vremena veziva-nja pri čemu je kinetika polimerizacije materijala kontrolisana temperaturom u ustima pacijenta. Ovo omogućava stomatologu vreme manipulaci-je van usta pacijenta od 1:00 do 2:30 minuta što predstavlja prednost u radu i kod “double-mix” otisaka i kod velikih protetskih radova, jer obez-beđuje dovoljno vremena za aplikaciju obe konzi-stencije kao i za otisak samo jednog zuba. Istovre-meno, vreme vezivanja u ustima je uvek jednako kratko zbog specijalne kinetike polimerizacije. Po-sle 2:30 minuta otisak može biti izvađen iz usta. Ova jedinstvena kombinacija varirajućeg vremena za rad van usta i uvek istog vremena intraoralne polimerizacije čini primenu Variotime otisne mase prijatnom i za osoblje ordinacija i za pacijenta. Va-riotime se prilagođava stilu rada osoblja omogu-ćavajući uzimanje otiska bez stresa, bez obzira na složenost protetskog rada. Više nema potrebe za brzovezujućim i normalvezujućim otisnim masa-ma kao kod drugih proizvođača.

SadržajPromo

16 Stomatolog / Vol 22 • Broj 1 • april 2016

Dynamix mikser Dugogodišnje iskustvo uzimanja otisaka pokazalo je da je ručno mešanje otisne mase i kod najpažlji-vijeg pristupa, veoma osetljiva procedura kod koje može doći do greške i uticaja na kvalitet otiska. Da bi se izbegli ovi problem Heraeus Kulzer je razvio Dynamix sistem. Osnovni proizvodi za ovaj sistem su Variotime Dynamix Putty, Heavy Tray i Mo-nophase, materijali koji se mogu mešati mehanički u kertridžu. Dynamix Putty ima istu konzistenci-ju kao i “putty” materijali za ručno mešanje. Svi Dynamix materijali omogućavaju ravnomeran od-nos komponenti, kvalitet mešanja bez vazdušnih mahurova i kontaminacije, za razliku od tehnike ručnog mešanja. Na ovaj način dobijaju se najbolji mogući otisci izuzetne preciznosti.

Prikaz slučaja Pacijentkinja strosti 48 godina, koja je godinama tretirana u našoj ordinacija konzervativnim, perio-dontalnim i protetskim tretmanima, došla je zbog tretmana implantatima. Zubi 44, 46 i 47, koji više nisu mogli biti sačuvani, bili su izvađeni nekoliko meseci pre dolaska pacijentkinje radi tretmana implantatima. Oralna higijena je veoma dobra, a periodontalna situacija stabilna (Sl.1 ).

Sl. 1: Inicijalna situacija: Periodontalno tretirani dentalni lukovi sa nepravilnim zagrižajem i

međuprostorima nakon gubitka zuba 44, 46 i 47.

Kliničkim i radiološkim pregledom otkriveni su ne-dostaci cervikalnih ispuna koje treba zameniti kao i neadekvatna delimična krunica na zubu 45 podmi-nirana sekundarnim karijesom. Prethodno tretira-

ni akutni periodontitis se na snimku pokazuje kao generalizovani horizontalni gubitak kosti. Raspolo-živost kosti za implantaciju u regiji 46/47 je dobra, i vertikalno i horizontalno, tako da nikakva dodat-na merenja nisu planirana. Bukalna augmentacija u regiji 44 je neophodna zbog tankog alveolarnog grebena.

Pacijentkinja je prihvatila predloženi plan terapije: ugradnju tri implantata i izradu keramičkih krunica na njima kao i izradu keramičke krunice na zubu 45. Nakon implantacije urađene kod oralnog hirur-ga i transgingivalnog zarastanja, pacijentkinja se vratila u našu ordinaciju zbog daljeg tretmana.

Tri meseca posle ugradnje implantata nije bilo zna-kova iritacije, gingiva je bila zdrave strukture i boje i dobro pripojena za gingiva formere (Sl.2).

Sl. 2: Situacija posle implantacije Conelog implantata, augmentacije na 44 i transgingivalnog zarastanja.

Neadekvatna krunica na zubu 45.

Rendgen snimak je potvrdio dobro pozicioniranje implantata (Sl. 3).

Sl. 3: Rendgen snimak za evaluaciju implantata u regiji 44, 46 i 47 pre protetske restauracije, posle perioda

zarastanja. Implantati su oseointegrisani.

Promo

17Stomatolog / Vol 22 • Broj 1 • april 2016


SadržajPromo

Rad na suprastrukturama i krunici na zubu 45 mogao je da počne. Pre preparacije zuba 45 uzet je segmen-tirani otisak četvrtog kvadranta otisnom masom Vari-otime Heavy Tray da bi se na osnovu njega izradila pri-vremena protetska nadoknada. Variotime je izuzetno dimenziono stabilan, a takođe u oblicima visokog vi-skoziteta veoma precizan, tako da se s jedne strane može brzo i lako napraviti privremena proteza, a sa druge strane otisak se može sačuvati sve do postavlja-nja definitivne restauracije, za slučaj da bude potreb-na ponovna izrada privremene nadoknade. Prvi korak je preparacija zuba 45 za izradu solo kru-nice i rekonstrukcija lingvalne strane Rebilda kompo-zitom LC (Sl. 4).

Sl. 4: Preparacija zuba 45 pre uzimanja otiska.

Za jasno ocrtavanje margine preparacije zuba 45, postavljen je retrakcioni konac. Posle uklanjanja gingiva-formera postavljeni su i osigurani šrafovi-ma Camlog transferi radi uzimanja otiska tehnikom otvorene kašike. Kašika za jednokratnu upotrebu je prilagođena regiji oko implantata i isprobana (Sl. 5), a otvori na šrafovima su zaliveni voskom.

Sl. 5: Fiksiranje transfera u regiji 44, 46 i 47 za “pick-up” otisak tehnikom otvorene kašike. Individualizacija

i proba konfekcijske plastične kašike.

Za “double-mix” otisak pripremaju se materijali Vari-otime Dynamix Heavy Tray, A-silikon visokog viskozi-teta iz Dynamix uređaja i Variotime Medium Flow iz Automix kertridža. Stomatolog ima na raspolaganju vreme rada od 1:00 do 2:30 minuta za sve Varioti-me proizvode. Na slici 6 se vidi precizno nanošenje otisne mase, bez vazdušnih mehurova direktno iz kertridža na transfere i adaptacija Variotime Medi-um Flow materijala u sulkus zahvaljujući njegovom svojstvu hidrofilnosti. Stomatolog ima dovoljno vre-mena za nanošenje ove otisne mase direktno oko transfera i zuba 45, dok asistent puni kašiku Varioti-me Heavy Tray otisnom masom iz uređaja Dynamix Speed (Sl. 7).

Sl. 6: Intraoralno ubrizgavanje otisne mase Variotime Medium Flow iz Automix kertridža. Viskozitet i

hidrofilnost omogućavaju ravnomerno i precizno tečenje na različite površine regije.

Sl. 7: Punjenje kašike otisnom masom Variotime Dynamix Heavy Tray istiskivanjem najvećom brzinom.

Materijal je stabilan u kašici.

Pre unošenja kašike još jedan sloj Variotime Medium Flow otisne mase je primenjen na Heavy Tray, za oti-skivanje sendvič tehnikom (Sl. 8). Kašika sa otisnom masom je zatim postavljena na još uvek mekan Va-

NOVO

NAŠA NAJNAPREDNIJA ČETKICA DO SADA.

JOŠ BOLJE ČIŠĆENJE*

ORAL-B® ELEKTRIČNE ČETKICENEŽNO. EFEKTIVNO. TEMELJNO.

ORAL-B® PRO 6000 SA TEHNOLOGIJOM NOVO DOSTIGNUĆE U TEHNOLOGIJI PRANJA ZUBASavršeno usmerena vlakna promenljive dužine doprinose boljem uklanjanju plaka za 22% i smanjenju gingivalnog krvarenja za 35%.†*U poređenju sa standardnom manuelnom četkicom i Sonicare® DiamondClean®. †U poređenju sa Sonicare® DiamondClean® nakon 6 nedelja korišćenja.Sonicare® DiamondClean® je registrovani brend kompanije Philips Oral Healthcare, Inc.

nastavlja sa negom koja počinje u Vašoj ordinaciji

SAVRŠENO USMERENAZA


riotime medium Flow u pacijentovim ustima (Sl.9). Povoljan viskozitet Variotime Heavy Tray sprečava curenje i obezbeđuje kašiku u stabilnoj poziciji za vreme polimerizacije u ustima. (Sl. 9).

Sl. 8: Aplikacija otisne mase Variotime Medium Flow za oti-sak sendvič tehnikom. Viskozitet materijala sprečava cure-nje. Vreme rada ekstraoralno varira od 1:00 do 2:30 min.

Sl. 9: Povoljan viskozitet obezbeđuje sigurnost pozicije kašike tokom vremena vezivanja otisne mase kao i uzi-manje funkcionalnog otiska mekog tkiva regije. Kratko

vreme vezivanja intraoralno od samo 2:30 min.

Posle 2:30 minuta, što je konstantno vreme za in-traoralno vezivanje otisne mase, Variotime je po-limerizovan i može biti lako uklonjen iz usta posle oslobađanja transfera. Variotime otisak pokazuje osiguranu i stabilnu poziciju transfera (Sl.10). Vario-time Medium Flow zbog svoje hidrofilnosti i niskog viskoziteta teče u najfinije strukture i jasno repro-dukuje površine. Zbog kontrasta između Variotime Dynamix Heavy Tray i Medium Flow, rezultat se

lako kontroliše. Čak se i najtanje niti Medium Flow otisne mase ne kidaju, margina preparacije na zubu 45 se jasno vidi, a otisnuti delovi mekog tkiva su funkcionalno oblikovani (Sl. 10).

Sl. 10: Transferi su sigurni u otisnoj masi zahvaljujući visokoj Shore tvrdoći. Odlična

reprodukcija detalja i uočljiva margina preparacije na zubu 45 zbog kontrasta.

U laboratoriji se analozi postavljaju na transfere pre izlivanja otiska gipsom (Sl. 11) i marginalna implan-tna regija se obezbeđuje gingivalnom maskom od silikona (Sl. 12).

Sl. 11: Postavljeni i osigurani analozi.

Master model pokazuje veoma jasno reprodukova-ne detalje svih struktura koji su neophodni za preci-znu protetsku restauraciju (Sl. 13).

SadržajPromo

NAŠA NAJNAPREDNIJA ČETKICA DO SADA.

ZDRAVIJI I JAČI ZUBI*OD 1. DANA

REDOVNOM UPOTREBOM

ZDRAVIJI I JAČI ZUBIOD1. DANA

REDOVNOM UPOTREBOM

*plak i eroziju zubne gleđi u odnosu na običnu pastu za zube

KARIJES ≥ DESNI • PLAK • OSETLJIVOST • KAMENAC • IZBELJIVANJE • ZADAH • ZUBNA GLEĐ


Sl. 12: Variotime otisak posle izrade gingivalne maske u implantnoj regiji.

Sl. 13: Neseparisani model sa gingivalnom maskom i analozima. Sve strukture su precizno reprodukovane.

U sledećoj fazi individualizovani cirkonijumski abatment je fiksiran na implant analog zuba 44 i privremeno fiksiran na titanijumsku adhezivnu bazu (Sl. 14).

Sl. 14: Separisani master model: margina preparacije zuba 45 je u fokusu, keramički abatment na zubu 44 je

ušrafljen u Camlog implant analog.

Baza za cirkonijumske solo krune za 44 i 45 je izrađena od Tizian Occlusal (Tizian, SchutzDental) i kompletno fasetirana keramikom. Krunice za 46 i 47 su takođe izrađene od kompletno fasetiranog cirkonijuma ali su spojene i direktno tj. bez dodatnog abatmenta, vezane na titanijumsku adhezivnu bazu (Sl. 15).

Sl. 15: Definitivna protetska restauracija, okluzalni pogled: Restauracija 44 i 45 solo krune i vezane krune 46 i 47.

Sl. 16: Gotova protetska restauracija, lateralni pogled: Zahvaljujući savršenom otisku, precizan rad na modelu

je bio moguć.

Pravilna pozicija cirkonijum abatmenta za zub 44 je proverena u ustima korišćenjem transfera. Postavljeni abatment je čvrsto zašrafljen za implantat i zaliven okluzalno kompozitom (Sl. 17).

SadržajPromo


Promo

Sl. 17: Provera pozicije abatmenta transfer ključem. Oti-sak je tačno reprodukovao in-vivo situaciju, abatment

savršeno naleže i može biti fiksiran.

Slika 18 pokazuje idealno naleganje krunica 4447 bez slobodnog prostora i tenzije. Krunice 46, 47 su precizno i lako postavljene na implantate što govori o apsolutno preciznoj reprodukciji situacije u ustima i otiskom i modelom.Krunice na zubima 44 i 45 su cementirane kompozitnim cementom, a ne zubima 46 i 47 su fiksirane okluzalnim šrafovima koji su zaliveni tečnim kompozitom Venus Diamond Flow.

Sl. 18: Adhezivno postavljene krune u regiji 44 i 45. Krune na implantatima 46 i 47 su direktno zašrafljene,

a okluzalni pristup je zaliven Venus Diamond Flow tečnim kompozitom.

Slika 19 pokazuje intraoralno okruženje odmah posle fiksiranja krunica i provere okluzije i artikulacije.

Sl. 19: Estetski i funkcionalno izvanredan finalni rezultat kompletnog tretmana.

Zaključak

Adicioni silikon Variotime je pouzdan sistem, jednostavan za upotrebu kod svih tehnika otiskivanja. Omogućava varijabilno vreme rada i kratko vreme intraoralnog vezivanja, visoko je hidrofilan, reprodukuje detalje jasno i postiže visoku finalnu tvrdoću za stabilizaciju implantatnih transfera. Proces rada sa Variotime sistemom se može prilagoditi željama stomatologa i zahtevima slučaja. Variotime garantuje konstantno odlične rezultate otiskivanja i precizan laboratorijski rad.


Postavljanje komPoZitnih direktnih faseta Pomoću višebojne tehnike slojevanjaPrikaz slučaja

Prof. dr marleen Peumans Stomatološki fakultet Uuniverziteta u Luvenu, Belgija

Tokom poslednje decenije fizička svojstva kompozita i čvrstoća njihove veze sa različitim podlogama značajno su poboljšani. Pored toga, najnoviji kompoziti imaju veliki raspon raspoloživih boja i opaciteta. Ta dostignuća pružaju mogućnost izrade kompozitnih ispuna prirodnog izgleda sa povoljnom srednje dugoročnom trajnošću. U području prednjih zuba korišćenje direktnih kompozitnih faseta za popravak zuba promenjene boje i oblika, defektnih ispuna ili razlika u liniji, postala je vrlo popularna terapija. Takva terapija zahteva više od naučnog znanja. Zahteva tehničku veštinu i umetničku sposobnost reprodukcije tačnog oblika i teksture površine obuhvaćenih zuba. Drugi važan faktor jeste iskustvo sa kontrolom osobina materijala koje određuju reprodukciju željene boje.

Boja je optičko svojstvo koje najviše doprinosi izgledu zuba. Stomatolog treba da ima široko razumevanje trodimenzionalnog prostora sastavljenog od tona, hrome, sjajnosti, translucencije i opaciteta, kako bi se postigao “izgled” prirodnog zuba.

• ton – čista boja

• hroma – zasićenost boje

• sjajnost – svetlina ili tamnost boje

Priroda zubne strukture takođe daje važnost drugim optičkim osobinama, kao što su translucencija, opalescencija i fluorescencija.

Kako se primećuju ta optička svojstva i time izgled zuba, određeno je načinom na koji zub reflektuje svetlo nazad u oko posmatrača. Postoje dve vrste refleksije:

• Refleksija ogledala je kad se sve talasne dužine reflektuju nazad u oko.

• Difuzna refleksija događa se kad se svetlo u zubu reflekuje od složenog niza sklopova, pa je ta vrsta refleksije odgovorna za percepciju tona, hrome i sjajnosti zuba, kao i translucencije i opalescencije.

Kako bi oponašao refleksivnost prirodnog zuba, materijal GC Gradia Direct sastoji se od kompozitne matrice sa mikro punilom sa spojevima uglavnom silikatnih i predpolimerizovanih punila. Odabrana je količina svakog sastojka i distribucija njegove veličine čestica tako da kada se spoje, stvaraju se mnogi sklopovi sa različitim refleksivnim svojstvima. Rezultat je različita višestrana unutrašnja struktura slična prirodnom zubu, koja stvara internu refleksivnost koja tačno reprodukuje refleksivnost prirodnog zuba za prirodnu estetiku.

Gradia Direct može da se koristi za mnoge ispune sa jednobojnom tehnikom. Ali, za stvaranje visoko estetskog prirodnog izgleda direktnih faseta, za vreme nadogradnje kompozita potrebno je koristiti više boja i opaciteta. Ako se ispravlja samo oblik i položaj zuba, prirodni zub se oponaša zamenom unutrašnje strane dentinskog sloja sa više opaknim dentinskim kompozitom (npr. unutrašnja specijalna boja), a spoljašnja strana dentinskog sloja dentinskim kompozitom (npr. standardna boja). Konačno, gleđni sloj mora da se zameni translucentnijim kompozitom (npr. spoljašnja specijalna boja), koji daje živost i vitalnost ispunjenom zubu.

Predlaže se različita tehnika slojevanja kad treba maskirati zub sa velikom diskoloracijom. U toj situaciji upotreba opaknog dentina (npr. unutrašnja specijalna boja) i dentinskog kompozita (npr. standardna boja) ne može potpuno maskirati veliku diskoloraciju. Zato je potreban opaker. U tu svrhu može se koristiti sveobuhvatni sistem opakera, kao što su opakeri sistema laboratorisjkog Gradia Indirect sistema.

Boja treba jedinstveno da se kontroliše duž celog ispuna pomoću četiri kompozita različitih opaciteta (opaker, dentinski opaker, dentinski ili gleđni). Opacitet kompozita treba da se smanji od preparacije do površine kompozita. Na taj način stomatolog stalno postiže prirodnu dubinu boje. Za postavljanje ova četiri različita sloja kompozita mora biti dovoljno

SadržajPromo


mesta (11.2 mm) kako bi se sprečilo stvaranje previše oblikovanog ispuna.

Prikazan izveštaj o slučaju opisuje postavljanje direktnih kompozitnih faseta pomoću višebojne tehnike slojevanja kod 25godišnje pacijentkinje.

Obratila se stomatologu, jer su joj tamno obojeni levi središnji sekutić (21) i klinasto oblikovani bočni zubi (12,22) bili estetski nezadovoljavajući. Budući da prethodni tretman beljenja zuba sa diskoloracijama nije dao željeni rezultat, odlučeno je da se tamno obojeni zub maskira direktnom kompozitnom fasetom. Istovremeno, klinasto oblikovani bočni zubi uradiće se dodavanjem kompozita Gradia Direct.

Slika 1: Početna situacija: Mlada pacijenkinja, 25 godina starosti, žalila se na promenjenu boju levog središnjeg

sekutića i klinasti oblik bočnih zuba. Plan lečenja obuhvatao je maskiranje diskolorisanog zuba i izradu bočnih sekutića kompozitnim fasetama Gradia Direct.

Slika 2: Pripremljen je voskirani model, što i stomatologu i pacijenkinji pruža dobar predložak završnog oblika

ispunjenog zuba.

Slika 3: Na dijagnostičkom modelu izrađen je palatinalno-incizalni silikonski indeks. Budući da će se taj silikonski indeks koristiti za vreme ispuna klinasto oblikovanih bočnih zuba, palatinalni rubni grebeni tih

zuba moraju biti jasno vidljivi. Posle čišćenja zuba profilaktičkom pastom, izabrana je boja pomoću vodiča

za boje GC Gradia Direct. Verzija ovog kompozitnog restorativnog materijala za prednje zube nudi 22 boje:

9 standardnih boja baziranih na Vita® ključu boja

• 4 specijalne boje (XBW: Extra Bleach White (ekstra bela za beljenje; BW: Bleach White (bela za beljenje); CV: Cervical (cervikalna); CVD: Cervical Dark (cervikalna tamna)

• 3 unutrašnje specijalne boje (AO2, AO3, AO4): takođe bazirane na Vita® ključu boja, ali za korišćenje ispod standardnih boja, imaju veći opacitet kako bi se sprečilo neželjeno “tamno prosijavanje” iz usta.

• 6 spoljašnjih specijalnih boja (DT: Dark Translucent (tamna translucentna); CT: Clear Translucent (prozirna translucentna); GT: Grey Translucent (siva translucentna); NT: Natural Translucent (prirodna translucentna); WT: White Translucent (bela translucentna); CVT: Cervical Translucent (cervikalna translucentna): za korišćenje iznad standardnih boja, oponašaju sjajnost i translucenciju gleđi pružajući ispunima vrlo prirodan izgled.

Promo


Slika 4: Desni središnji sekutić nepromenjene boje uzet je kao primer. U prvoj fazi odabrana je sjajnost zuba, što doprinosi oko 60% završnoj boji. Različiti uzorci

spoljašnjih specijalnih boja držani su uz incizalni rub desnog središnjeg sekutića. Odabrana je boja NT

(prirodna translucentna), kojom se postiže prirodni gleđni sloj, te se najviše koristi kod mladih.

Slika 5: U drugoj fazi odabrani su ton i hroma postavljanjem uzorka standardne boje na cervikalni

deo zuba. Odabrana je boja A2.

Slika 6: Posle izbora boje započeta je preparacija središnjeg sekutića promenjene boje. Budući da je

trebalo maskirati velike diskoloracije, preporučujemo da se zub smanji za 1 mm. Dubina smanjenja pokazana je

preparacijom četiri uzdužne brazde debljine 0,8 mm pomoću dijamantnog svrdla (Komet 856-016).

Slika 7: Ravnomerno smanjenje od 1 mm postignuto je nešto debljim svrdlom (Komet 856-020). Cervikalni žljeb preparisan je gingivalno ili blago subgingivalno. Aproksimalna područja su pažljivo preparisana kako pacijentkinja ne bi videla tamni nepreparisani deo. Pored toga zadržani su prirodni aproksimalni kontakti. Na kraju je odstranjen stari incizalni kompozitni ispun.

Slika 8: Posle preparacije diskolorisanog zuba za direk-tnu kompozitnu fasetu, izvršen je precizniji izbor boje

poređenjem kompozita. Zato su četiri kompozitna sloja različitih opaciteta postavljena u tačnoj debljini na pre-

parisanu površinu zuba: opaker A2, AO2, A2 i NT (prirod-na translucentna). Na taj način može da se provjeri uticaj

diskolorisane površine zuba na boju završnog ispuna. Iako susedni zubi postaju svetliji usled dehidracije, može se primetiti da je boja ispuna bila previše tamna. Zato se završni ispun popravio zamenom prirodno translucentne boje (NT) belom translucentnom bojom (WT), jer se time

povećava svetlina ispuna.

SadržajPromo


Slika 9: Izolacija preparisanog diskolorisanog zuba po-stavljanjem trake za oblikovanje Contourstrip (Ivoclar-Vivadent). Sloj bonda je nanesen na spoljašnju stranu

(cervikalnu i aproksimalnu) trake i polimerizovan kako bi se traka pričvrstila i obezbedilo da sulkusna tečnost ne

kontaminira preparisanu površinu zuba.

Slika 10: Nanesen je i polimerizovan adheziv u skladu sa uputstvom proizvođača.

Slika 11: Opaker boje A2 pripremljen je mešanjem rub-nog opakera (Margin Opaque) i osnovnog opakera (Fo-

undation Opaque) od Gradia Indirect kompozitnog siste-ma u tačnom odnosu. Boja je proverena uzorkom boje.

Slika 12: Tankom četkicom nanesen je tanak sloj opakera A2 (GC Brush Round br. 1: 001533) na preparisanu dis-kolorisanu površinu. Ovaj sloj mora da spreči promenu

boje za oko 60%. Postavljanje prevelike količine opakera uzrokovaće neprirodan izgled ispuna. Pored toga, opaker

ne sme da se postavi na rub ispuna.

Slika 13: Posle polimerizacije opakera u trajanju od 60 sekundi, postavlja se unutrašnja specijalna boja AO2 za

nastavak procesa maskiranja. Ovaj se kompozit nanosi u tankom sloju, te treba u potpunosti da prekrije prepara-ciju fasete, osim rubova preparacije. Incizalni rub je malo

nadograđen dentinskim mamelonima.

Slika 14: Zatim se nanosi sloj standardne boje A2 preko cele površine. Incizalno se oblikuje dentinskim bojama za efekat.

Ostavi se oko 0,5 mm za postavljanje spoljašnje specijalne boje.

SadržajPromo


Slika 15: Za stvaranje iluzije da boja ispuna dolazi iz dubine, oponaša se sloj sklerotičnog dentina nanošenjem

tankog sloja prozirne translucentne (CT) boje preko incizalnog dela ispuna.

Slika 16: Na kraju se cela površina prekrije slojem bele translucentne (WT) spoljšanje specijalne boje. Kompozit

se postavi u malo većoj količini i polimerizuje.

Slika 17: Oblikovanje kompozitne fasete izvodi se grubim diskovima za poliranje i mikrofinim

dijamantnim svrdlima za završnu obradu.

Slika 18: U sledećoj fazi treba nadograditi klinaste bočne zube. Savršena izolacija radnog polja postiže se postavljanjem šest gornjih prednjih zuba ispod

koferdama. U vezi sa preparacijom, područje gleđi za spajanje ohrapavljeno je finim dijamantnim svrdlom kako bi se odstranio površinski sloj aprizmatske gleđi.

Ovako preparisana gleđ omogućava homogenije i ravnomernije nagrizanje i zato ima veću

sposobnost retencije.

Slika 19: Kontrola prijanjanja silikonskog indeksa na klinaste bočne zube.

Slika 20: Posle nanošenja adheziva na mezijalne i distalne strane postavlja se palatinalni gleđni sloj pomoću silikonskog indeksa. Mala količina bele

transparentne spoljašnje specijalne boje (WT) nanosi se u indeks te zatim postavlja na palatinalnu površinu. Višak kompozita se odstrani. Tanak sloj kompozita se

polimerizuje 20 sekundi sa bukalne strane.

Promo


Slika 21: Posle odstranjenja silikonskog indeksa postavlja se plastična milar traka aproksimalno te fiksira drvenim

kočićem. Nanosi se tanak sloj standardne boje A2 kako bi se sprečilo tamno prosijavanje iz usta kroz ispun.

Slika 22: Za spoljašnji sloj se završno nanose spoljašnje specijalne boje: NT (prirodna transparentna) na cervikalnu trećinu i WT (bijela translucentna) na

srednju i incizalnu trećinu.

Slika 23: Izvodi se slična kompozitna nadogradnja na distalnoj strani, te se isti postupak ponavlja za

nadogradnju desnog bočnog sekutića.

Slika 24 i 25: Izgled završnog rezultata. Ispuni su polirani do visokog sjaja gumicama za poliranje,

četkicama i pastama za poliranje. Boja, oblik i položaj zuba savršeno prijanjaju u ustima. Pacijentkinja je

veoma zadovoljna novim osmehom.

SadržajPromo


Info

svetski stomatološki kongres u Poljskoj

važni datumi

Prijava apstrakata završena: 1. aprila 2016.

Datum održavanja kongresa i izložbe: 7. - 10. septembra 2016.

Svečano otvaranje: 7. septembra 2016.

Gala večera: 8. septembra, 2016.

Poljsko veče: 9. septembra, 2016.

Sve informacije o kongresu nalaze se na:

https://www.fdi2016poznan.org/


SadržajStručnI rad

horiZontalna augmentacija alveolarnog grebena Primenom cilindričnih blok graftova iZ retromolarne regije

Prof. dr snježana čolićklinika za oralnu hirurgiju stomatološki fakultet, beograd

Ugradnja implantata u protetski optimalnu 3D poziciju zahteva odgovarajuću širinu i visinu alveolarnog grebena. Kliničke i eksperimentalne studije su pokazale da je neophodno da postoji koštani zid debljine najmanje 1mm sa bukalne i oralne strane implantata kako bi se obezbedili dugoročno pouzdani rezultati (Albrektsson et al, 1986, Lekholm &Zarb, 1995). Gubitak kosti posle vađenja zuba je neminovan, znatno više izražen sa bukalne strane i često rezultira neadekvatnom širinom alveolarnog grebena pa je neophodna horizontalna augmentacija pre ugradnje implantata. Opisane su različite hirurške tehnike i materijali koji se koriste u ove svrhe. Najčešće se praktikuje vođena regeneracija kosti (GBR) primenom granuliranih koštanih zamenika i resorptivnih membrana, augmentacija autolognim blok graftovima, a znatno ređe cepanje alveolarnog grebena (“bone splitting”) ili distrakciona osteogeneza. Iako su razvijeni i u upotrebi brojni biomaterijali za augmentaciju, autologna kost se i dalje smatra zlatnim standardom zahvaljujući svom osteoinduktivnom i osteogenetskom potencijalu. Međutim, zbog ograničene količine i nepredvidljive resorpcije autolognih graftova često je neophodno kombinovati ih sa koštanim zamenicima.

Uspešna primena autolognih koštanih blok transplantata kod horizontalne augmentacije dobro je dokumentovana u literaturi (Buser et al. 1995, 1996, von Arx 2006.). U rekonstrukciji uznapredovale koštane resorpcije najefikasniji su mandibularni blok graftovi (Chiapasco et al. 2006). Uzimaju se najčešće iz retromolarne (prednja ivica ramusa i linea obliqua) ili simfizne regije primenom fisurnog borera, piezo aparata ili testerice. Za precizno uzimanje koštanih blok graftova iz retromolarne regi

je vrlo često se koristi specifičan set trepan borera (Meisinger TransferControl Bone Grafting System).

Glavni nedostatak primene autolognih blok transplantata je resorpcija značajnog dela samog grafta. Deproteinizovani granulirani koštani zamenici goveđeg porekla otporni su na resorpciju bilo da se koriste za popunjavanja koštanih defekata ili nadogradnju alveolarnog grebena (Jensen et al. 1996; Araujo et al. 2002. Maiorana et al. 2005; Von Arx & Buser 2006). To je razlog zašto se ovaj material koristi u kombinaciji sa autolognim blok graftovima da bi se obezbedili stabilni rezultati u dužem vremenskom periodu. Resorptivna kolagena membrana primenjuje se u cilju stabilizacije koštanih graftova i promocije koštanog zarastanja.

Za horizontalnu nadogradnju alveolarnog grebena blok graftovi se primenjuju kada postoji odgovarajuća visina, a širina grebena je redukovana, odnosno manja od 4mm.

Preoperativno planiranje

U prošlosti su se primenjivale različite, manje ili više uspešne metode merenja širine alveolarnog grebena. Danas se CBCT (Cone Beam Computed Tomography) smatra standardnim snimkom u sklopu preoperatvnog planiranja jer omogućava precizno merenje svih dimenzija alveolarnog grebena, kao i procenu blizine susednih anatomskih struktura (zubi, pod sinusa, mandibularni kanal, mentalni otvor).

Na 3D snimku se, na mestu predviđenom za ugradnju implantata, na osnovu postojeće širine alveolarnog grebena precizno određuje kolika debljina koštanog grafta je neophodna da bi se obezbedili optimalni uslovi za ugradnju implantata. Na snimku se takođe, na mestu uzimanja grafta, procenjuje tačna lokalizacija, ali i moguća veličina koštanog grafta, kao i mogućnost povrede susednih anatomskih struktura u toku uzimanja grafta.

uzimanje koštanog grafta iz retromolarne regije – hirurška procedura

Na donor mestu incizija se pravi u pokretnoj sluzokoži, minimalno 3mm od mukogingivalne granice, počevši od prvog molara do koronoidnog procesusa.

Nakon podizanja mukoperiostalnog režnja eksponira se spoljašni deo ramusa i linea obliqua externa. Jedan ili više cilindričnih kortikospongioznih koštanih blokova odgovarajućeg dijametra se prepariraju trepan borerom na lateralnoj strani ramusa. (slika 1). Dubina preparacije (dužina bloka) je obično oko 10mm i zavisi prvenstveno od blizine mandibularnog kanala. Blok se iz ležišta mobiliše povijenim dletom tako što se potiskuje lateralno. Nakon odvajanja grafta, oštre ivice koštanog defekta se zaobljavaju, a defekt popunjava kolagenom ili sorbacel gazom. Nakon repozicije režnja, rana se ušiva pojedinačnim šavovima.

Blok graft se plasira na prethodno pripremljeno ležište. Preparacija ležišta se vrši odgovarajućim fisurnim borerima čija širina odgovara širini trepan borera kojim je uzet graft. Najčešće se u praksi koriste boreri prečnika 46mm (slika 2). Na ovaj način se obezbeđuje precizno i stabilno pozicioniranje grafta. Istovremeno se otvara veći broj koštanih kanalića čime se obezbeđuje bolja prokrvljenost, a samim brža i predvidljivija integracija grafta. Nakon pozicioniranja vrši se fiksacija grafta sa jednim ili dva osteosintetska šrafa dužine 7 ili 10mm (slika 3). Dužina šrafa zavisi od prečnika grafta i širine alveolarnog grbena na mestu augmentacije. (Meisinger Screw Fixation Kit).

Slika 1: Uzimanje koštanog blok grafta iz retromolarne regije primenom trepan borera

Slika 2: Preparacija ležišta za koštani blok graft i izgled nakon preparacije

StručnI rad




Oštre ivice blok grafta se nakon fiksiranja zaobljavaju dijamantskim borerom. U gornjoj vilici blok graftovi se uglavnom postavljaju u vertikalnoj poziciji, dok u mandibuli pozicija (vertikalna ili horizontalna) zavisi od oblika, veličine i lokalizacije defekta alveolarnog grebena. Podminirani prostori oko grafta popunjavaju se granuliranim strugotinama autologne kosti koja se nagrebe u okolini grafta primenom odgovarajuće grebalice za kost (“bone scraper”). Preko blok grafta, ali i preko koštanih strugotina postavlja se sporo resorptivni koštani zamenik. Celokupni augmentat se prekriva kolagenom membranom u cilju njegove stabi

lizacije, prevencije od fibrozne inkapsulacije, ali i zaštite od resorpcije (slika 4). Neki autori savetuju postavljanje kolagene membrane u dva sloja. Posle toga vrši se repozicija mukoperiostalnog režnja uz prethodno presecanja periosta u bazi režnja kako bi se omogućila njegova mobilizacija i nesmetano šivenje bez tenzije. Horizontalni deo režnja se ušiva madrac šavovima, a relaksacione incizije primenom pojedinačnih šavova.

Svim pacijentima koji se podvrgavaju augmentacionim procedurama preporučuje se da uzmu antibiotike sat vremena pre intervencije (amoksicilin ili

Slika 3: Fiksacija grafta

Slika 4: Aplikovan koštani zamenik i kolagena membrana preko blok grafta


StručnI rad

klindamicin) i nastave uzimanje sledećih pet dana. Dva dana nakon intervencije pacijenti započinju ispiranje usta 0,12% rastvorom hlorheksidinglukonata, dva puta dnevno i nastavljaju do uklanjanja konaca.

Uklanjanje konaca vrši se obično posle dve nedelje. Nošenje mobilnih protetskih nadoknada preko augmentirane regije ne preporučuje se najmanje 12 nedelja. Četiri do šest meseci posle augmentacije pristupa se ugradnji implantata nakon uklanjanja osteosintetskih graftova. Treba imati u vidu činjenicu da se postavljanjem kortikospongioznog blok grafta menja kvalitet kosti pa prilikom ugradnje implntata treba primenjivati protokol za ugradnju u kost velike tvrdoće.

Horizontalna augmentacija primenom autolognih blok graftova je pouzdana metoda za korekciju neadekvatne širine alveolarnog grebena pre ugradnje implantata.

Uzimanje cilindričnih kortikospongioznih blok graftova trepan borerima iz retromolarne regije je relativno jednostavan postupak. Primenom ove forme grafta obezbeđuje se njegova precizna adaptacija na preparirano ležište. Blizak kontakt spongioznog dela grafta i primajuće regije (ležišta) obezbeđuje uslove za brzu i intenzivnu revaskularizaciju grafta čime se samnjuje šansa da dođe do infekcije i nekroze grafta, a samim tim stvaraju se uslovi za njegovu uspešnu oseointegraciju . Dobra vaskularizacija je od krucijalnog značaja u koštanoj regeneraciji jer je produkcija koštanog matriksa od strane osteoblasta direktno zavisna od njihove ishrane i oksigenacije, uslova koji direktno uslovljavaju osteogenezu.

Jedan od osnovnih nedostataka horizontalne augmentacije blok graftovima je resorpcija. Primenom cilindričnih kortikospongioznih graftova, kortikalni deo obezbeđuje dimenzionalnu stabilnost grafta, a samim tim i odgovarajuću širinu alveolarnog grebena. Stavljanjem implantata u funkciju inhibira se koštana resorpcija rezidualne ali i transplantirane kosti. Dodatkom sporo resorptivnog koštanog zamenika i kolagene membrane preko blok grafta takođe se dodatno smanjuje njegova resorpcija u toku zarastanja što doprinosi njegovoj stabilnosti. Pored protekcije grafta na ovaj način se obezbeđuje i dobitak kosti jer partikule koštanog zamenika bivaju inkorporisane u novostvorenu kost.

Dodatni nedostatak ove procedure predstavlja ograničena količina kosti koja može da se uzme iz retromolarne regije, kao i povećan morbiditet davajuće regije, a samim tim i povećan rizik od intra i postoperativnih komplikacija.

Zaključak

Primenom cilindričnih koštanih blok graftova iz retromolarne regije moguće je dobiti odgovarajuću širinu alveolarnog grebena za ugradnju implantata. Za dugoročno stabilne i predvidljive rezultate neophodno je kombinovati autologne blok graftove sa sporo resorptivnim koštanim zamenicima i kolagenom membranom, a implantate ugraditi u periodu ne dužem od 6 meseci.

literatura:

1. Albrektsson T., Zarb G., Wothington P. & Ericsson A.R. (1986) The longterm efficacy of currently used dental implants: A review and proposed criteria of success. International Journal of Oral and Maxillofacial Implants 1:125.

2. Araujo, M.G., Sonohara, M., Hayacibara, R., Car daropoli, G. & Lindhe, J. (2002) Lateral ridge augmentation by the use of grafts comprised of autologous bone or a biomaterial. An experiment in the dog. Journal of Clinical Periodontology 29: 1122–1131.

3. Buser, D., Dula, K., Belser, U. C., Hirt, H. P. & Berthold, H. (1995) Localized ridge augmen tation using guided bone regeneration. II. Surgical procedure in the mandible. Interna tional Journal of Periodontics and Restora tive Dentistry 15, 10–29.

4. Buser D., Dula K., Hirt H.P., & Schenk R. (1996) Localized ridge augmentation using autografts and barrier membranes: A clinical study with 40 partially edentulous patients. Journal of Oral and Maxillofacial Surgery 54:420432

5. Buser, D., Dula, K., Hess, D., Hirt, H.P. & Belser, U.C. (1999) Localized ridge augmentation with autografts and barrier membranes. Periodontology 2000 19: 151–163.

6. Buser, D., Ingimarsson, S., Dula, K., Lussi, A., Hirt, H. P. & Belser, U. C. (2002) Longterm stability of osseointegrated implants in aug mented bone: a 5year



prospective study in partially edentulous patients. International Journal of Periodontics and Restorative Den tistry 22, 109–117.

7. Chiapasco M, Romeo E & Vogel G. (1998) Threedimensional reconstruction of a knifeedge edentulous maxilla by sinus elevation, onlay grafts and sagittal osteotomy of the anterior maxilla: preliminary surgical and prosthetic results. Journal of Oral and Maxillofacial Implants, 13:394399

8. Chiapasco M., Abati S., Romeo E., Vogel G. (1999) Clinical outcome of autogenous bone blocks or guided bone regeneration with ePTFE membranes for the reconstruction of narrow edentulous ridges. Clin Oral Impl Res 1999: 10:278288

9. Chiapasco, M., Zaniboni, M. & Boisco, M. (2006) Augmentation procedures for the rehabilitation of deficient edentulous ridges with oral implants. Clin ical Oral Implants Research 17 (Suppl.): 136–159.

10. Cordaro, L., Amade, D. S. & Cordaro, M. (2002) Clinical results of alveolar ridge aug mentation with mandibular block bone grafts in partially edentulous patients prior to implant placement. Clinical Oral Implants Research 13, 103–111.

11. Cordaro, L., Torsello, F., Accorsi Ribeiro, C., Libera tore, M. & Mirisola di Torresanto, V.M. (2010) Inlay– onlay grafting for threedimensional reconstruction of the posterior atropic maxilla with mandibular bone. The International Journal of Oral and Maxillofacial Surgery 39: 350–357.

12. Cordaro L., Torsello F., Morcavallo S, Mirisola di Torresanto V. (2011) Effect of bovine bone and collagen membranes on healing of mandibular bone blocks: a prospective randomized controlled study. Clin. Oral Impl. Res. 22, 2011; 1145–1150.

13. Ha ̈mmerle, C.H. & Karring, T. (1998) Guided bone regeneration at oral implant sites. Periodontology 2000 17: 151–175.

14. Jensen SS, Aaboe M, Pinholt EM, HjortingHansen E, Melsen F, Ruy ter IE. Tissue reaction and material characteristics of four bone substitutes. Int J Oral Maxillofac Implants 1996: 11: 55– 66.

15. Kuboki, Y., Jin, Q., Kikuchi, M., Mamood, J. & Takita, H. (2002) Geometry of artificial ECM: sizes of pores controlling phenotype expression in BMPinduced osteogenesis and chondrogenesis. Connective Tissue Research 43: 529–534.

16. Lekholm U & Zarb G.A. (1995) Patient selection and preparation. In: Tissueintegrated prostheses: Osseointegration in clinical dentistry. Pp. 199209. Chicago: Quintessence

17. Machtei, E.E. (2001) The effect of membrane ex posure on the outcome of regenerative procedures in humans: a metaanalysis. Journal of Perio dontology 72: 512–516.

18. Misch, C. M. (1997) Comparison of intraoral sites for onlay grafting prior to implant placement. Journal of Oral and Maxillofacial Implants, 6:767776

19. Maiorana, C., Beretta, M., Salina, S. & Santoro, F. (2005) Reduction of autogenous bone graft resorption by means of biooss coverage: a prospective study. International Journal of Periodontics and Restorative Dentistry 25: 19–25.

20. McAllister, B.S. & Haghighat, K. (2007) Bone aug mentation techniques. Journal of Periodontology 78: 377–396.

21. Nkenke, E., SchultzeMosgau, S., RadespielTro ̈ ger, M., Kloss, F. & Neukam, F.W. (2001) Morbidity of harvesting of chin grafts: a prospective study. Clinical Oral Implants Research 12: 495–502.

22. Sander, L., Frandsen, E.V., Arnbjerg, D., Warrer, K. & Karring, T. (1994) Effect of local metronidazole application on periodontal healing following guided tissue regeneration. Clinical findings. Jour nal of Periodontology 65: 914–920.

23. Schwarz F., Ferrari D., Balic E., Buser D., Becker J., Sager M. Lateral ridge augmentation using equine and bovinederived cancellous bone blocks: a feasibility study in dogs. Clin. Oral Impl. Res. 21, 2010; 904–912.

24. Simion M., Baldoni M., Rossi P. & Zaffe D. (1994) A comparative study of the effectiveness of a ePTFE membranes with and without early exposure during healing period. International Journal of Periodontology and Restorative Dentistry 14:167180

25. Von Arx, T & Buser, D. (2006). Horizontal ridge augmentation using autogenous block grafts and the guided bone regeneration technique with collagen membranes: a clinical study with 42 pa tients. Clinical Oral Implants Research 17: 359–366.

StručnI rad


tri-kalcijum-silikatni cement

biodentin

informativni rad

asst. dr tatjana savić-stankovićStomatološki fakultet,Univerziteta u Beogradu

klinika za bolesti zuba

Dr sci TatjanaSavićStanković je asistent na Klinici za bolesti zuba Stomatolškog fakulteta u Beogradu. Diplomirala je na Stomatološkom fakultetu u Beogradu 2000.godine, gde je 2005.godine specijalizirala Bolesti zuba i endodonciju a 2008.godine magistrirala. Doktorsku disertaciju iz oblasti restaurativnih materijala (trikalcijumsilikatni cement, Biodentin) odbranila je 2014.godine na Univerzitetu u Beogradu. Naučna interesovanja dr SavićStanković obuhvataju estetsku stomatologiju, izbeljivanje zuba, venire, restaurativne materijale, njihove fizičkohemijske karakteristike, vezu sa tvrdim zubnim tkivima. Predavač je i instruktor na radionicama i “handson” kursevima iz oblasti beljenja zuba. Član je istraživačke grupe DentalNet koja okuplja naučnike, lekare i studente koji dele slična interesovanja i žele da unaprede stomatologiju.

apstrakt

Cilj resturativne i rekonstruktivne stomatologije je uklanjanje oštećenog tvrdog zubnog tkiva i njegova potuna anatomska, morfološka, estetska i funkcionalna zamena materijalom koji bi po svim svojim karakteristikama uspešno zamenio nedostatak. U ovom informativnom radu je predstavljen nov tri

kalcijum silikatni cement pod fabričkim imenom Biodentin. Predstavljena su istraživanja njegovih svojstava, mehaničkofizičkih karakteristika, biokompatibilnosti, bioaktivnosti, veze sa zubnim tkivom, indikacije i prikaz kliničkog slučaja Biodentina u funkciji dentinskog zamenika.

ključne reči: Trikalcijum silikatni cement, Biodentin, dentinski zamenik

uvod

Komercijalni kompozitni materijali, adhezivni sistemi i smolommodifikovani glasjonomer cementi (GJC) sadrže organski matriks najčešće na bazi metakrilnih smola. Materijali na bazi smole polimerizuju se najčešće svetlosnom aktivacijom koja dovodi do kaskadne reakcije adicione polimerizacije a tokom koje nastaju i neizreagovani monomeri koji ostaju zarobljeni u polimernoj mreži.(1) Neizreagovani monomeri se mogu izluživati ka oralnoj sredini, ali i difundovati kroz dentinske tubule prema pulpi, čime utiču na biokompatibilnost materijala na bazi smole.(2) Drugi bitan nedostatak kompozita je kontrakcija pri polimerizaciji sa pratećim kontrakcionim stresom usled veze materijala za zubna tkiva koji se smatra glavnim uzročnikom mikropukotine između zubnih tkiva i kompozitnog ispuna.(3) U savremenoj praksi je raširena upotreba GJC kao dentinskih zamenika. Ovi materijali su još uvek jedini pravi samoadhezivni materijali jer ostvaruju hemijsku vezu sa dentinom.(4) Pored antikariogenog svojstva, pripisuje im se i slični koeficijent termičke ekspanzije i pojedine mehaničke karakteristike u poređenju sa dentinom.(5) Mane konvencionalnih GJC u pogledu relativno sporog vezivanja i osetljivosti na prisustvo vode značajno su redukovane kod smolommodifikovanih GJC.(6) Međutim, samo dodavanje smole dovodi do negativanog uticaja na biokompatibilnost GJC zbog izluživanja slobodnih monomera.(7) Glas jonomer cementi se uglavnom koriste kao dentinski zamenici u vidu podloge ispod kompozita u takozvanoj „sendvič“ tehnici, ali se takođe mogu koristiti za ispune na bočnim zubima.(8) Međutim, polje njihovih indikacija je suženo u odnosu na kompozite usled nešto slabijih mehaničkih karakteristika.(9)

U želji da se savladaju sve negativne karakteristike dosadašnjih najčešće korišćenih dentinskih zameni



ka, nekoliko godina aktivnog i saradničkog istraživanja između nekoliko univerziteta dovelo do stvaranja nove kalcijumsilikatne formulacije koja je pogodna kao zamena za dentin, naročito u slučajevima ekstenzivnih oštećenja krunice zuba. Pored već postojećeg endodontski reparatornog materijala pod nazivom mineraltrioksidni agregat (MTA) sličnog hemijskog sastava (Ca3SiO5/voda) koji ima visoku biokompatibilnost, istraživanjem se dolazi do materijala unapređenih fizičkohemijskih svojstava u smislu kraćeg vremena vezivanja i boljih mehaničkih karakteristika.(10) Ova svojstva učinila su trikalcijum silikatni cement klinički jednostavnim za rukovanje u odnosu na MTA i kompatibilnim ne samo za klasične endodontske procedure, nego i za rastauraciju vitalnih zuba. (11) Ovaj novi materijal iz porodice cemenata na bazi kalcijum hidroksida, preporučuje se za različite indikacije koje uključuju trajnu podlogu kod velikih kompozitnih ispuna (analogno sendvič tehnici kompozita i GJC), zatim prekrivanje pulpe i pulpne rane nakon pulpotomije, u sanaciji internih i eksternih resorpcija, u apeksnoj hirurgiji i u vidu apeksnog čepa i u endodontskoj terapiji.(12)

Biodentin predstavlja bioaktivni materijal. Dokazan je uticaj trikalcijum silikatnog cementa na formiranje reakcionog dentina, stimulacijom i diferencijacijom odontoblastnih ćelija u indirektnom prekrivanju pulpe (13) (sl.1). Ovim se može potvrditi opravdanost njegove kliničke primene u terapiji i regeneraciji pulpodentinskog kompleksa.

Pored uobičajenih endodontskih indikacija kalcijumsilikatnih cemenata (perforacije ili resorpcija, apeksifikacija, apeksna hirurgija...itd.), trikalcijum silikat

ni cement ima i restaurativna svojstva. Ovaj cement obezbeđuje dobro zaptivanje kod restauracija dubokih i velikih karijesnih lezija, bez postrestaurativne osetljivosti i osigurava dugotrajnost nadoknade kod vitalnih zuba.(14, 15)

Tri kalcijum silikatni cement predstavlja materijal koji kao i ProRoot MTA i Portland cement pripada grupi cemenata na bazi kalcijuma.(16) Na stomotaloško tržište stiže pod nazivom Biodentin (Septodont, Saint Maur des Fosses, France).(sl.2) Glavnu komponentu praha čini trikalcijum silikat uz dodatak kalcijum karbonata i cirkonijum dioksida. Tečnost predstavlja rastvor kalcijum hlorida i vodaredukujućeg agensa. Kao kod svih cemenata tako i kod Biodentina tokom vezivanja dolazi do formiranja gelozne faze u kojoj je omogućena dalja jonska razmena. U poređenju sa drugim cementima na bazi kalcijuma za ovaj materijal se smatra da ima dve prednosti: brže vreme vezivanja koje iznosi od 6 12 minuta i bolje mehaničke karakteristike.(17) Biodentin se nalazi u kapsuliranoj formi koja mu obezbeđuje optimalan odnos praha i tečnosti. Proizvođač predlaže dodavanje 5 kapi tečnosti u kapsulu sa prahom a zatim mešanje u mikseru pri brzini od 40004200 rotacija/min. u trajanju od 30 sekundi. Radno vreme ne sme biti duže od 6 minuta a samo trajanje aplikacije oko 1 minut jer u suprotnom dolazi do pucanja kristalne strukture što ometa proces očvršćivanja i rezultuje neadekvatnim mehaničkim karakteristikama materijala.

Tačan odnos praha i tečnosti nije striktan te se količina tečnosti može modifikovati u zavisnosti od indikacije.

Slika 1. Formiranje reakcionog dentina (Tran XV, Gorin C, Willig C, Baroukh B, Pellat B, Decup F, et al. Effect of a calcium-silicate-based restorative cement on pulp repair. J Dent Res. 2012 Dec;91(12):1166-71)


StručnI rad

očvršćivanje trikalcijum silikatnog cementa

Kalcijum silikat ima mogućnost interakcije sa vodom koja kao krajnji ishod dovodi do očvršćavanja cementa. Reakcija hidratacije trikalcijum silikata dovodi do stvaranja hidratisanog kalcijum silikatnog gela (CSH) i kalcijumhidroksida. Reakcija se odvija na površini svakog zrna kalcijum silikata. CSH gel i višak kalcijum hidroksida imaju tendenciju da se talože na površini čestica praha i u šupljinama (porama), dovodeći do zasićenja u medijumu. Na taj način nastaje depo kontinuiranog oslobađanja kalcijum hidroksida što ovom materijalu daje i glavnu biološku i bioaktivnu funkciju. Očvršćivanje Biodentina je vremenski zavisno jer nakon mešanja praha i tečnosti ne dolazi do ostvarivanja potpune reakcije vezivanja. Potpuno vezivanje Biodentina ostvaruje tokom 2 nedelje. Tokom inicijalne faze vezivanja Biodentina, dolazi do pojave poroznosti koja se postepeno popunjava tokom narednih dana novim kristalnim strukturama. Tokom završne faze vezivanja, čvrsta faza se pojačava i konačno dostiže maksimum.(18)

U cilju postizanja kratkog vremena vezivanja (12 minuta) i zadovoljavajućih mehaničkih svojstava koje odgovaraju prirodnom dentinu, kalcijum silikat se ne može koristi sam. Vreme vezivanja kalcijum silikatnih cemenata obično je u rasponu od nekoliko sati, što je predugo za većinu protokola u kliničkoj praksi.

Dosadašnji poznati kalcijum silikatni materijali iako veoma biokompatibilni imaju dugo vreme vezivanja (više od 2 sata) i otežano rukovanje. U cilju prevazi

Slika 2. Biodentin

laženja ovih problema razvijena je tzv “Aktivna Bi-osilikatna Tehnologija”. Ona podrazumeva kontrolu procesa formulacije materijala tokom svakog koraka od početka do kraja, primenom isključivo čistih sirovina. Uobičajeni kalcijum silikatni dentalni cementi (Portland cement, MTA) sadrže neprećišćenu mešavinu kalcijumsilikata, kalcijumaluminata, kalcijumaluminoferita, kalcijumsulfata, arsena i olova zajedno sa niskim koncentracijama metalnih nečistoća (hrom, olovo…itd.) koji dolaze iz prirodnih minerala.(19) Jedini način dostizanja ciljeva u pogledu kontrole čistoće, visoke mehaničke čvrstoće i optimalnog vremena vezivanja, je sintetisanje potpuno čistog kalcijum silikatnog proizvoda. Primenom aktivne biosilikatne tehnologije sada postoji mogućnost da se obezbedi čista kalcijum silikatna formulacija uz odsustvo bilo kakvih nečistoća kao što su aluminati i kalcijumsulfati.(11)

ostvarivanje veze trikalcijum silikatnog cementa i zuba-karakteristike

Spoj trikalicijum silikatnog cementa i zuba može se okarakterisati istom vezom koju ostvaruju svi cementi na bazi kacijuma (MTA, Portland cement) a koja se zasniva na formiranju “dentinskih mostova” i taloženju hidroksiapatita.Tačnije, radi se o formiranju mikromehaničke veze i prodoru precipitata u dentinske tubule koji formirajući mineralne “tagove” (produžetke, „prste“) doprinose adhezivnom svojstvu materijala. Daljim procesom rasta kristala koji se nalaze u dentinskim tubulima dolazi do mikromehaničkog “usidravanja” i „zaključavanja“ sa mogućom jonskom razmenom između cementa i zubnog tkiva.(20) Han i sar. su analizirali i upoređivali prodor kalcijuma i silicijuma Biodentina i MTA u dentin korena zuba posle 1, 7, 30 i 90 dana stajanja uzoraka u simuliranoj tkivnoj tečnosti, odnosno u fosfatnom puferu. SEM analiza je pokazala prisustvo tzv. “itermedijalnog sloja” i “prstolikih” struktura u dentinskim tubulima duž spoja dentina i ispitivanih materijala. Mapiranje elemenata itermedijalnog sloja je pokazalo povećane vrednosti za Ca i Si koji su rasli tokom vremena za oba materijala. Međutim dentinska zona bogata Ca i Si, tačnije, dubina njihovog prodora u dentin, bila je značajno šira kod Biodentina u odnosu na MTA.(21)



biokompatibilnost i bioaktivnost trikalcijum silikatnog cementa

Bioaktivnost predstavlja sposobnost materijala da u kontaktu sa tkivom izazove njegovu specifičnu reakciju koja rezultuje formiranjem jače veze između materijala i tkiva. Cementi na bazi trikalcijum silikata, pa tako i Biodentin u kontaktu sa tkivnim tečnostima dovode do precipitacije hidroksiapatita na svojoj površini.(22) Biokompatibilnost predstavlja mogućnost materijala da pokaže karakterističnu reakciju u određenoj primeni. Idealan bioaktivni materijal bi trebalo da stimuliše i modulira proces zarastanja tkiva, da dovodi do adekvatnog zaptivanja pulpe i time spreči dalji prodor bakterija.(23) Biološki

informacije o časopisuudruženje privatnih doktora stomatologije srbije, 1995-. format 21x28cm ssn...

Documents