industrijski parkovi u srbiji Čekajući zakon - siepa.gov.rs 4 - mart 2008.pdf · da procenu...

Broj

4, M

art 2

008.

Agencija za strana ulaganja i promociju izvozaVlajkovićeva 3/V, 11000 Beograd

tel: 011 3398 550fax: 011 3398 814

[email protected]

Boris Begović, predsednik CLds-A LiBerALizACijA, privAtizACijA, dereguLACijA opštinA koCeLjevA g r A d v o ć A i i n v e s t i C i j A H e n k e L H e m i j A uspeHA investiCije u prAksi projektni timovi

Industrijski parkovi u Srbiji

Čekajući zakonIndustrijski parkovi u Srbiji

Čekajući zakon

1

Udarna vest u poslednjih nekoliko meseci stiže iz – Inđije. U poslednje vreme javnost je naviknuta na pozitivne infromacije iz Srema, ali, po svojim razmerama, najavljeni projekat indijske Embassy grupe daleko prevazilazi ostale grinfild projekte u Srbiji. Ako budu ispunjene projekcije investitora, tehnološki park na površini od 220 hektara trebalo bi da, po fazama, angažuje čak 25.000 radnika. Sama finansijska vrednost projekta, iako impresivna, zaista je manje važna u odnosu na ostale direktne i indirektne efekte – rast fiskalnih prihoda za opštinu i državu uopšte, povećanje izvoza usluga, zapošljavanje domaćih IT stručnjaka, ali i kadrova iz drugih profesija koji će služiti kao podrška osnovnom biznisu. Veličinu uticaja najpoznatijih imena iz softverske industrije, inače redovnih klijenata indijske kompanije, na investicioni imidž zemlje nema potrebe ni pominjati.

Kao i u mnogo čemu drugom, reakcije na ovu vest bile su potpuno podeljene, od izraza iskrenog zadovoljstva zbog najave ovakvog projekta, do krajnje skepse zbog toga što „mi nemamo toliko IT eksperata“, „najbolje poljoprivredno zemljište ustupamo nekim Indijcima koji će tu da izgrade kargo centar za svoju robu“, ili „država nije izračunala sve koristi i troškove ovakve investicije.“ Ako izuzmemo druge motive i ovakve komentare pripišemo našem neshvatljivom defetizmu koji se onda često, takođe bez nekog racionalnog objašnjenja, pretvara u euforiju, u vezi sa poslednjom primedbom dovoljno je reći da procenu finansijskih aspekata investicije vrši onaj ko rizikuje svoj kapital. U ovom slučaju – indijska kompanija i to na stotine miliona evra.

Sa svoje strane, država bi trebalo, ne da pravi cost-benefit analize umesto privatnih investitora, nego da stvori zakonske i druge uslove da se koncept industrijskih i tehnoloških parkova, koji se pokazao vrlo značajnim na primerima brojnih zemalja, u što kraćem roku razvije i kod nas.

Vesti .......................................................................................................... 2

Globalni trendoviStrane direktne investicije iz zemalja u razvoju ......... 4

Lokalni trendoviStrane direktne investicije u Srbiji u 2007. godini .... 5

Top temaIndustrijski parkovi ......................................................................... 6

IntervjuBoris Begović, predsednikCentra za liberalno-demokratske studije .................... 10

Primer uspehaOpština Koceljeva ......................................................................... 12

Investicije u teorijiUticaj globalizacije na SDI ...................................................... 14

Investicije u praksiProjektni timovi (1) ...................................................................... 16

Lična kartaHenkel ................................................................................................... 18

Vaši partneriDelegacija nemačke privrede (AHK) ............................... 20

Predstavite seInvesticione konferencije u svetu ..................................... 21

Iz svetaIndustrijski parkovi u Mađarskoj ........................................ 22

AnalizeEBRD Transition Report............................................................. 24

Javno mnenjeAnketa među nemačkim investitorima ........................ 26

Iz ugla investitoraGrađevinske procedure u Srbiji .......................................... 27

Pitajte nas .......................................................................................... 28

Izdavač: Agencija za strana ulaganja i promociju izvozaVlajkovićeva 3/V, 11000 Beograd • tel: 011 3398 550; 3398 772; 3398 774fax: 011 3398 814 • e-mail: [email protected] • www.siepa.sr.gov.yu

Urednik: Dragan PejčićZamenik urednika: Božidar Laganin

Saradnici: Miloš Ćurčin, Mirjana Dimitrijević, Maja Vuković, Ines Novosel, Goran Radosavljević, Nataša Vujović i Nikola Janković

Tehnički urednik & dizajn: Saša ĐorđevićPriprema za štampu: Vladimir VuksanLektura i korektura: Boban Čupić

Štampa: Standard 2

Časopis je besplatan i izlazi kvartalno.

INVESTICIJE MART 2008.

INVESTICIJE, Broj 4, mart 2008. Reč urednika

Dragan Pejčić[email protected]

6

12

14

18

Vesti

Tehnološki park u Inđiji za 600 miliona dolaraIndijska kompanija Embassy Group planira da u izgradnju tehnološkog parka u Inđiji uloži najmanje 600 miliona dolara. Očekuje se ulaganje od minimalno 600 miliona dolara i izvoz od najmanje 2 milijarde dolara. Embassy Group planira da u Inđiji izgradi svoj prvi tehnološki park u Evropi na površini od 270 hektara, a u prvoj godini projekta je planirana izgradnja 25.000 kvadratnih metara poslovnog prostora i zapošljavanje 2.500 radnika. U periodu od pet godina planira se udesetostručavanje poslovnog prostora i zapošljavanja – 250 hiljada kvadratnih metara i čak 25.000 radnika. Ovim će biti realizovana najveća grinfild investicija u Srbiji, sa očekivanim ulaganjima od minimalno 600 miliona dolara, i uz očekivani izvoz od najmanje 2 milijarde dolara.

Tehnološki park u Inđiji će biti najveći specijalizovani IT park u Evropi i planirano je da se u njega usele najprestižnije IT kompanije iz sveta. Zbog svog obima, realno je i očekivati da će se ovim projektom eliminisati nezaposlenost u segmentu višeg i visokog obrazovanja u oblasti tehničkih i prirodnih nauka u Srbiji. Takođe, u zavisnosti od uspeha projekta u Inđiji, planira se otvaranje sličnih tehnoloških parkova u drugim regionima Srbije. Pored domaćih talenata i stručnjaka iz okruženja, očekuje se povratak i velikog broja profesionalaca iz Srbije, čiji će profili biti traženi u ovom IT parku.

Inače, kompanija Embassy Group osnovana je u Bangaloru u Indiji 1985. godine i predstavlja jednu od najuglednijih indijskih kompanija koja se bave razvojem IT i biznis parkova. Kompanija je do sada izgradila 1,89 miliona kvadratnih metara komercijalnih

i rezidencijalnih objekata širom Indije, a trenutno u Maleziji gradi sličan IT park, veličine 280.000 kvadratnih metara. Klijenti kompanije Embassy Group iz segmenta informacionih tehnologija su: IBM, Microsoft, HP, ANZ Information Technology, Goldman Sachs, Fidelity, Network Appliances, Covansys, LG Soft, Yahoo, Google, Cognizant, Mcafee, Daimler, Juniper Networks, Target Corporation, Super Valu, Lenovo, Bea Systems, Alcatel-Lucent, NVIDIA i drugi.

Ministar Mlađan Dinkić kaže da su „kompanije IBM i Hewlett Packard, koji namerava da premesti proizvodnju iz Bugarske, zainteresovane da započnu poslovanje u kompleksu u Inđiji” i dodaje da će opština Inđija ustupiti zemljište za izgradnju IT parka, a da će država iz Nacionalnog investicionog plana za 2008. godinu finansirati izgradnju infrastrukture.

Osnivač i generalni direktor Embassy Group Džitu Virvani kazao je da su u potrazi za povoljnom lokacijom za izgradnju IT parka obišli Češku, Mađarsku i Rumuniju, ali da su nakon prve posete Beogradu uvideli da je Srbija najbolje odredište. „Jedan od motiva što smo izabrali Srbiju, pored potencijala za razvoj i obrazovanih ljudi, je i što veliki broj srpskih stručnjaka radi u svetskim IT kompanijama i što bi mogli da se vrate ukoliko budu mogli da se zaposle u domovini”, kazao je on.

www.b92.net

Inđija među najboljima za ulaganjaPo izboru magazina fDi, Opština Inđija zauzela je 18. mesto na listi 25 najboljih evropskih destinacija za strana ulaganja. Konkurs je sproveden tokom druge polovine 2007. godine, kada je ovaj časopis, koji izdaje čuveni

Financial Times, poslao upitnike na adrese više od 1.000 gradova i regiona širom Evrope. Osnovni kriterijumi izbora bili su privredni potencijal, najznačajnija ulaganja u prethode dve godine, nivo ulaganja i broj otvorenih radnih mesta, rast BDP-a, privredne reforme i ciljevi. Učesnici su, takođe, odgovarali na pitanja u vezi sa strategijom i reformama koje koriste kako bi privukli strana ulaganja, kao i u vezi sa važnijim projektima u oblasti infrastrukture i urbanističkog planiranja.

www.b92.net

Državne donacije za 12.000 novih radnih mestaDonacije za podsticaj direktnog investiranja u Srbiju do sada su dobile 53 firme, što je omogućilo otvaranje više od 12.000 radnih mesta, izjavila je državna sekretarka u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja Jasna Matić. Ona je precizirala da je plasirano ukupno 26 miliona evra obezbeđenih iz Nacionalnog investicionog plana,

Ona je podsetila da je Uredbom o uslovima i načinu privlačenja direktnih investicija predviđena dodela bespovratnih sredstava za investitore u iznosu od 2.000 do 10.000 evra za novootvoreno radno mesto. Matićeva je rekla da je od 2.000 do 5.000 evra predviđeno za radno mesto u proizvodnji, od 5.000 do 10.000 evra za mesto u istraživanju i razvoju i od 2.000 do 10.000 evra za sektor usluga. Do sada je najveći interes bio za otvaranje radnih mesta u proizvodnji, a najzastupljenija su bile tekstilna, mašinska i elektronska industrija, rekla je ona. Sredstva su otišla u 27 opština u Srbiji, izjavila je Matićeva i naglasila da je pored domaćih investitora za sredstva najviše prijava bilo iz Italije, Austrije, Velike Britanije, Nemačke i Slovenije.

Danas

2 INVESTICIJE MART 2008.

SIEPA-i nagrada za promociju investicijaNa Svetskoj investicionoj konferenciji „La Baule 2007“, Agenciji za strana ulaganja i promociju izvoza Srbije (SIEPA) dodeljena je specijalna nagrada za najbolju promotivnu strategiju i kampanju o investicionoj klimi neke zemlje u Evropi. Srpska Agencija dobila je Nagradu “European Attractiveness Award“ na osnovu svog promotivnog filma o Srbiji, internet prezentacije i kompleta sektorskih brošura o domaćim ekonomskim potencijalima, čime je za Srbiju izborila pravo da na poznatom međunarodnom televizijskom kanalu Euronews besplatno prikazuje promotivni spot u trajanju od 30 sekundi o investicionoj klimi u zemlji. „Nagrada je samo nova potvrda kvaliteta rada naše agencije koja je pre nešto više od godinu dana u istraživanju specijalizovane agencije Svetske banke MIGA, u kome su upoređivane agencije za promociju investicija iz 114 zemalja u razvoju i tranziciji, bila u grupi od prvih osam“, izjavila je ovim povodom direktorka Agencije Vesna Perić.

Žiri konferencije „La Baule“ sastavljen je od predstavnika Komiteta regiona iz zemalja članica Evropske unije, a odluku da nagradu dodeli SIEPA-i, u konkurenciji agencija za promociju investicija svih evropskih zemalja, doneo je u saradnji sa partnerima iz kompanija Ernst & Young, PGA group i Eurada.

Pregled

Susret s kupcimaU EXPO centru na Novom Beogradu održani su susreti predstavnika multinacionalnih kompanija i malih i srednjih preduzeća iz Srbije, u organizaciji

Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza Srbije (SIEPA). Na skupu koji je nazvan „Susret s kupcima” učestvovalo je 15 multinacionalnih kompanija koje uspešno posluju u Srbiji, kao i više od 100 srpskih malih i srednjih preduzeća.

Susret pojednostavljuje povezivanje multinacionalnih kompanija, koje se ovde predstavljaju kao kupci, s potencijalnim dobavljačima, a to su domaća mala i srednja preduzeća, a pomaže i da se stvori povoljna investiciona klima, otvaraju nova radna mesta i razmenjuju znanja, veštine i tehnologije, rekla je državna sekretarka u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja Jasna Matić.

Danas

Manje korupcije u zemljiSrbija je popravila poziciju na ovogodišnjoj listi Transparency International-a, uz rast indeksa percepcije korupcije sa prošlogodišnjih 3,0 na 3,4 na skali do 10. Uprkos poboljšanju plasmana za 11 mesta, korupcija u Srbiji je još na veoma visokom nivou. Prema rečima direktora Transparentnost Srbija, Vladimira Goatija, Srbija se nalazi na 79. mestu, zajedno sa Gruzijom, Grenadom, Trinidadom i Tobagom i Saudijskom Arabijom. To, kako je rekao, nije okruženje s kojim bi neko trebalo da se zadovolji.

Goati kaže da se nivo korupcije prema CPI analizira u Srbiji od 2000, kada je iznosio 1,3, a narednih godina situacija je poboljšavana, uz minimalan rast. Međutim, kako je ocenio, da bi zemlja bila svrstana među one u kojima je korupcija obuzdana, trebalo bi da pređe CPI od 5,0. „Ako se nastavi ovakav trend, za četiri do pet godina izašli bismo iz oblasti visoke

korupcije“, kaže Goati i objašnjava da bi to značilo povoljnije kredite, zajmove, investicije i približavanje zemljama EU.

Prema izveštaju Transparency International-a, indeksi su nastali na osnovu najmanje tri od 14 istraživanja sprovedenih u poslednje dve godine, uglavnom među poslovnim ljudima i investitorima, a pokazuju stepen opažanja korumpiranosti javnih službenika i političara.

Danas

Prva fabrika sendvič panela u SrbijiU Leskovcu je puštena u rad prva fabrika za proizvodnju sendvič panela u našoj zemlji. Direktorka fabrike plastificiranih limova Interlemind Nađa Petkova rekla je da je fabrika za proizvodnju sendvič panela investicija koja je vredna 10 miliona evra.

„Leskovac je prvi grad u Srbiji koji će proizvoditi sendvič panele”, rekla je Petkova i podsetila da je januara 2005. godine ova fabrika privatizovana. „Od privatizacije do danas, obnovili smo postojeću fabriku i podmirili sve zaostale obaveze, u vrednosti od 106 miliona dinara, odnosno 1.325.000 evra.” Prema njenim rečima, nova fabrika je samo nadogradnja postojećih kapaciteta i proširivanje proizvoda koje Interlemind ima u svojoj ponudi. Osnovna proizvodnja plastificiranih limova i njihova dorada, kao bazična proizvodnja, ovim putem se zaokružuje i ulazi u sferu modernih tokova u svetskim okvirima.

Petkova je rekla da je nova fabrika, sa proizvodnim kapacitetom od 2.500.000 kvadratnih metara sendvič panela na godišnjem nivou, „izuzetno značajna kako za leskovačku firmu i holding, tako i za opštinu Leskovac, jug Srbije, pa i za privredu Srbije u celini.”

www.b92.net

Vesti

3INVESTICIJE MART 2008.


U poslednjih dvadeset godina na svetskom tržištu dešavaju se velike promene. Strane direktne

investicije iz zemalja u razvoju iz godine u godinu beleže rast i očekuje se da postanu jedan od najvažnijih aspekata svetske ekonomije.

Prema podacima Konferencije Ujedinjenih nacija o trgovini i razvoju (UNCTAD), osamdesetih godina strane direktne investicije iz ove grupe zemalja iznosile su 3 milijarde dolara, deset godina kasnije 13 milijardi, da bi početkom ove decenije dostigle vrednost od 147 milijardi dolara. U 2005. godini priliv stranih direktnih investicija iz ovog izvora iznosio je 17% ukupnih svetskih tokova, dok je odliv porastao do nivoa od 133 milijarde dolara.

Azija i Rusija na čelu

Na ekonomsku ekspanziju industrijski razvijenih zemalja značajan uticaj imao je ekonomski rast u azijskim zemljama u razvoju, a pre svega u Kini. U najmnogoljudnijoj zemlji najveći izvor stranih direktnih investicija je, zapravo, Hong Kong koji se, po odlivu, nalazi među deset vodećih u svetu. U 2005. godini Kina je investirala u inostranstvu ukupno 11 milijardi dolara, a prethodnih godina SDI u proizvodnji i rudarstvu zabeležile su

dinamičan rast, dostigavši 60% ukupnih kineskih investicija. Impresivan ekonomski napredak ostvarila je i Indija koja, posle Kine, ima najveću stopu priverdnog rasta u Aziji, a može se očekivati da u bliskoj budućnosti ona postane nosilac ekonomskog razvoja Azije.

U Jugoistočnoj Evropi i Zajednici nezavisnih država glavni izvor stranih direktnih investicija je Ruska Federacija. Najveće ruske investicije u svetu potiču iz sektora, kao što su prirodni resursi (nafta, gas i metal), a mnogo se ulaže u proizvodnju električnih aparata (53%) i trgovinu (22%). Takođe, bitnu ulogu u ruskim direktnim investicijama imaju telekomunikacione kompanije iz ove zemlje.

Kad je reč o sektorskoj strukturi investicija, u 2005. godini 63% ukupne vrednosti transakcija činile su usluge i to sledećim redosledom: transport, skladištenje i komunikacije (37%), rudarstvo (10%), finansijske usluge (10%) i prehrambena industrija (7%).

U okviru primarnog sektora privrede, zemlje u razvoju predstavljaju važan izvor stranih investicija u poljoprivredi, kao i u vađenju rude, kamena i nafte i to zbog povećane tražnje za prirodnim resursima kompanija iz Kine, Indije i Ruske Federacije. U industrijskoj proizvodnji zemlje u razvoju zauzele suznačajnu poziciju u proizvodnji

električnih aparata, hemijskih proizvoda, proizvoda od minerala, kao i proizvoda od gume i plastike.

Generalno gledano, konkurencija zemalja u razvoju doprinosi rastu produktivnosti razvijenih zemalja, a samim tim utiče i na fleksibilnost tržišta radne snage i finalnih proizvoda. Sve to dovodi do ubrzanog restrukturiranja privrede ka dominaciji novih industrija i, posebno, tercijarnog sektora. Međutim, da bi održale sopstvene komparativne prednosti, pred razvijene zemlje postavlja se i imperativ ekspanzije novih tehnologija.

Maja Vuković[email protected]

Strane direktne investicije iz zemalja u razvoju

I nerazvijeni ulažuIako se smatraju prvenstveno primaocima stranih investicija, zemlje u razvoju postaju sve važniji izvori ulaganja

GLOBALNI TRENDOVI

3%

6%

9%

12%

15%

18%

30,000

60,000

90,000

120,000

150,000

180,000

1990

Odliv stranih direktnih investicija u milionima USD Udeo u ukupnom odlivu SDI u svetu

1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005

Odliv SDI iz zemalja u razvoju i tranziciji

Regionalna struktura kumulativnog odliva SDIiz zemalja u razvoju (u milionima USD)

19.888

68.230

59.048

0

Afrika

Azija i Okeanija

Latinska Amerika

Jugoistočna Evropa iZajednica nezavisnihdržava

31.961213.719

87.7432.708

44.710

614.605

196.78420.884

53.232

755.519

299.801

109.125

41.691

641.497

264.298

92.691

53.9872005.

2004.

2003.

2000.

1995.

1990.

874.306

339.338

123.719


Ukupno posmatrano, strana ulaganja u Srbiji u 2007. godini iznosila su 3,569 milijardi dolara bruto, računajući i priliv po osnovu povlačenja

ulaganja domaćih preduzeća u inostranstvu. S druge strane, u ovom periodu registrovan je značajan odliv kapitala. Ukupan iznos transferisanog kapitala stranih kompanija u njihove matične zemlje, zajedno sa ulaganjima srpskih preduzeća u inostranstvu, pre svega Telekoma Srbije u Bosni i Hercegovini, dostigao je 1,375 milijardi dolara. Kao rezultat, dobija se neto vrednost stranih investicija od 2,194 milijarde dolara.

U poređenju sa 2006. godinom, kada je bruto vrednost ulaganja stranih kompanija iznosila 5,474 milijarde, smanjenje u prošloj godini dostiže gotovo 2 milijarde dolara, a isto važi i za neto SDI koje su tokom pretprošle godine iznosile 4,387 milijardi dolara.

Grinfild u porastu

Na prvom mestu među najavljenim pojedinačnim projektima u 2007. godini nalazi se ubedljivo koncesija za izgradnju i održavanje autoputa Horgoš-Požega. Visina ovog ugovora zvanično iznosi 800 miliona evra, dok se procene ukupne vrednosti radova kreću do 1,5 milijardi evra. Ostale krupne transakcije odnose se na privatizaciju osiguravajuće kuće DDOR Novi Sad za 220 miliona evra, kupovinu A banke od strane belgijske finansijske grupacije KBC za 96,5 miliona evra, zatim otvaranje kazina u okviru hotela Jugoslavija u iznosu od 60 miliona evra, kao i privatizaciju beogradske konfekcije Beko od strane grčke kompanije Lamda u ukupnoj vrednosti od preko 55 miliona evra.

Kad je reč o grinfild investicijama, najavljen je jedan broj velikih projekata, poput izgradnje IT parka u Inđiji od strane indijske Embassy Group, postrojenja za proizvodnju iverice austrijske firme Kronospan, ili fabrike voćnih sokova, takođe austrijske, kompanije Rauch. U ovu grupu spadaju i značajne investicije italijanskih kompanija, kao što su Golden Lady i Calzedonia.

U strukturi neto priliva stranih direktnih investicija po zemljama, u celoj prošloj godini, prvo mesto zauzima Austrija, a iza nje sledi Grčka. Luksemburg se nalazi na trećem mestu, a prate je Crna Gora i Italija. Kipar je na šestom mestu, a po visini ulaganja još se izdvajaju i Švajcarska, Slovenija, Francuska i Nemačka. U odnosu na 2006. godinu nema bitnih promena u redosledu vodećih zemalja, osim što su kompanije iz Velike Britanije ove godine bile znatno manje aktivne na našem tržištu.

Skoro polovina priliva stranih direktnih investicija po granama delatnosti u periodu januar-septembar 2007. godine ostvarena je u bankarstvu, dok su značajni iznosi

stranih ulaganja zabeleženi i u telekomunikacijama, izgradnji nekretnina, prerađivačkoj industriji i trgovini. Za strukturu ulaganja po delatnostima važi isto što i za prethodnu tabelu – ona je uglavnom nepromenjena u poređenju sa prva tri kvartala prošle godine, s tom razlikom da tada, pre prodaje Mobija 063, nije bilo krupnijih investicija u sektoru saobraćaja, tačnije telekomunikacija.

Maja Vuković[email protected]

Strane direktne investicije u Srbiji u 2007. godini

Smanjen priliv, povećan odlivVelike transakcije u bankarstvu i telekomunikacijama i dalje dominiraju, ali raste i broj proizvodnih grinfild projekata

Izvor: Narodna banka Srbije

LOKALNI TRENDOVI

Strana direktna ulaganja po granama delatnosti u periodujanuar - septembar 2007. godine (u hiljadama USD)

Grana Iznos ulaganja

Finansijsko posredovanje 639.758

Saobraćaj 576.694

Poslovi sa nekretninama, iznajmljivanje 367.734

Prerađivačka industrija 354.902

Trgovina na veliko i malo, opravka 210.595

Druge komunalne, društvene i lične usluge 62.200

Građevinarstvo 56.814

Hoteli i restorani 44.455

Vađenje ruda i kamena 29.071

Poljoprivreda 13.581

Električna energija, gas i voda 118

Strana direktna ulaganja u novcu po zemljama u 2007. godini (u hiljadama USD)

Zemlja Iznos ulaganja

Austrija 1.161.096

Grčka 336.401

Luksemburg 241.537

Crna Gora 209.288

Italija 155.363

Kipar 137.427

Švajcarska 96.157

Slovenija 92.856

Francuska 84.391

Nemačka 69.530

Izvor: Narodna banka Srbije


Industrijski parkovi predstavljaju unapred definisano zemljište namenjeno za izgradnju novih

proizvodnih kapaciteta. Kako je broj novih proizvodnih kapaciteta i dalje nedovoljan u odnosu na razmere nezaposlenosti u našoj zemlji, razvoj industrijskih parkova može značajno doprineti povećanju grinfild investicija i otvaranju novih radnih mesta. U nastavku teksta biće prezentovana najvažnija pitanja vezana za osnivanje i rad industrijskih parkova, kao i njihove implikacije na priliv direktnih investicija i ekonomski rast u Srbiji.

Zašto parkovi, a ne zone?

Za razliku od dobro poznatog koncepta industrijskih zona, koje predstavljaju urbanističkim aktima predviđene površine za izgradnju industrijskih objekata i gde je za sva pitanja oko prenosa prava korišćenja zemljišta, komunalnog opremanja parcela, ili izdavanja građevinskih i ostalih dozvola nadležna lokalna samouprava, u industrijskim parkovima o ovim procedurama stara se društvo (preduzeće) za upravljanje industrijskim parkom. Preduzeće za upravljanje industrijskim parkom obično je zaduženo za parcelisanje zemljišta, njegovu prodaju ili izdavanje zainteresovanim investitorima, infrastrukturno opremanje parcela, olakšavanje procedure dobijanja građevinskih dozvola, kao i za pružanje dodatnih usluga stanarima industrijskih parkova, o kojima će biti više reči kasnije.

Osnivanjem industrijskih parkova države, zapravo, vrše realizaciju strategije i ciljeva ekonomskog razvoja. Kompanijama koje traže povoljne lokacije industrijski parkovi se nameću kao logično rešenje, jer je komunikacija sa administracijom znatno efikasnija,

svi potrebni priključci se već nalaze na samoj parceli ili u njenoj neposrednoj blizini, dok su procedure za dobijanje potrebnih dokumentata potpuno razrađene. Pored toga, lokalne i državne vlasti se, u nekim zemljama, odriču dela javnih prihoda na teret preduzeća korisnika usluga industrijskih parkova kako bi stimulisale razvoj ovog koncepta.

Generalno, postoje dva načina razvoja industrijskih parkova: tzv. bottom-up pristup koji podrazumeva

da se industrijski parkovi osnivaju svuda gde postoji interesovanje lokalne samouprave ili privatnih preduzetnika i, suprotno tome, top-down pristup, što znači da se strategijom razvoja industrijskih parkova na državnom nivou određuju okvirne lokacije za njihovo osnivanje (pa čak i industrijske grane koje mogu biti zastupljene u pojedinačnim parkovima), te se, shodno tome, poslovi osnivanja parkova i upravljanja njima prepuštaju lokalnoj samoupravi ili privatnim investitorima.

TOP TEMA

Industrijski parkovi

Kroz zone do parkovaU susednim zemljama industrijski parkovi su imali važnu ulogu u privlačenju stranih investicija. Mogu li industrijske zone, koje se ubrzano razvijaju kod nas, da posluže kao adekvatna alternativa?

Prednost Srbije u privlačenju direktnih investicija može se značajno uvećati ili umanjiti u zavisnosti od tempa razvoja

budućih industrijskih i tehnoloških parkova


TOP TEMA

Izbor jednog od ovih pristupa u najvećoj meri zavisi od značaja koji se pridaje industrijskim parkovima u sklopu ukupnog ekonomskog razvoja.

U zemljama u okruženju koncept industrijskih parkova pokazao se kao odličan mehanizam za privlačenje direktnih stranih ulaganja u proizvodne kapacitete. Pored navedenih prednosti poslovanja u industrijskim parkovima,

stranim investitorima je izuzetno važno da ne budu sami na određenoj lokaciji, pogotovo ako je ona udaljena od naseljenog mesta. Razlozi su sasvim očigledni. Pored toga što ulaganja u proizvodne kapacitete podrazumevaju velike finansijske i kapitalne izdatke, pa investitori nisu spremni da kalkulišu i rizik neefikasne lokalne administracije u upravljanju investicionim projektima, njima je uvek jednostavnije da traže savet od drugih kompanija koje su već prošle sve procedure i imaju slične karakteristike. Udruženom akcijom lakše je izboriti se za neki ustupak, bilo da se radi o dodatnom komunalnom opremanju, zajedničkim uslužnim objektima, ili nečem trećem.

Gde sagraditi parkove?

Pitanje geografske lokacije svakako je veoma važno za uspešan rad industrijskog parka. Dostupnost glavnih putnih i železničkih saobraćajnica, industrijske infrastrukture, kvalifikovane radne snage, loklanih dobavljača za dnevne nabavke sirovina i repromaterijala, kargo aerodroma, rečnih luka, kao i lokalnih tržišta čine pitanje mikrolokacije izuzetno bitnim prilikom odlučivanja o započinjanju investicionog projekta. Osnivanje industrijskog parka na mestu koje može da odgovori zahtevima određenih industrijskih grana u velikoj

meri olakšava posao pronalaženja adekvatne lokacije sa pozicije ulagača i ubrzava investicioni proces. S druge strane, neadekvatne lokacije teško mogu da funkcionišu kao industrijski parkovi, jer se investitori stavljaju pred izbor poslovanja van industrijskog parka na adekvatnoj lokaciji za njih, nasuprot poziciji u industrijskom parku na lokaciji koja ne odgovara njihovim potrebama.

Kako je ponuda investicionih lokacija u regionu i dalje znatno veća od tražnje za njima, razumno je pretpostaviti da negde u okolini postoji lokacija koja zadovoljava oba kriterijuma.

Postojanje postrojenja za preradu otpadnih materija, kao što su zajednički kolektori otpadnih voda, predstavlja dodatni bitan faktor u selekciji lokacije, tako da se investiranjem uprave parka u ovakva postrojenja ili njegovim pozicioniranjem na mestima gde ona već postoje može dodatno podstaći izgradnja kapaciteta ciljnih industrijskih grana.

Opšte je mesto da Srbija poseduje značajne prednosti u privlačenju direktnih investicija, zbog povoljnog geografskog položaja u odnosu na okolne zemlje. Međutim, ta prednost može se značajno uvećati ili umanjiti u zavisnosti od tempa razvoja budućih industrijskih i tehnoloških parkova.

Pored prednosti rada u parkovima koje se odnose na postojanje planske dokumentacije, infrastrukture i administracije, oni nude i dodatne pogodnosti za svoje stanare. Parkovi, po pravilu, imaju zajedničku adminstrativnu zgradu, gde se nalazi uprava parka, ali se ona može koristiti i kao konferencijski prostor za sastanke i prezentacije svih stanara parka.

Samim tim, projektovana vrednost investicije može se umanjiti za troškove izgradnje konferencijskog prostora ukoliko park raspolaže adekvatnim prostorijama. U upravnim zgradama poslovni prostor obično imaju i advokatske kancelarije, računovodstvene firme, ili ketering agencije, dok veći parkovi raspolažu i maloprodajnim objektima, gde se zaposleni u kompanijama stanarima parka snabdevaju potrebnim namirnicama. Nisu retka ni obdaništa, rekreativni centri, odnosno manji apartmani za posetioce firmi u okviru parka.

Neki industrijski parkovi uspeli su da razviju i kancelarije za transfer tehnologije u okviru parka, gde se potrebe njegovih stanara za tehnološkim rešenjima prezentuju lokalnim istraživačko-razvojnim

U industrijskim parkovima o svim

procedurama stara se društvo za upravljanje industrijskim parkom


TOP TEMA

centrima (fakultetima, institutima, laboratorijama itd.) i definišu potencijali za zajedničke projekte ovog tipa.

Kako finansirati parkove?

Iako su se, kroz istorijat razvoja industrijskih parkova, pojavila brojna inovativna rešenja u finansiranju njihovog razvoja, generalno postoje tri modela osnivanja i finansiranja razvoja parkova.

1. Model lokalne (opštinske) uprave, što bi kod nas podrazumevalo da opština registruje preduzeće za upravljanje industrijskim parkovima, unese zemljište parka u kapital tog preduzeća, ili da preduzeće posreduje u zakupu industrijskog zemljišta između investitora i opštine. Pored toga, preduzeće za upravljanje parkom obezbeđuje infrastrukturno opremanje parcela u parku, bilo da se radi o investicijama iz lokalnog budžeta ili nekog drugog izvora. Problem sa ovim modelom može predstavljati veliki uticaj lokalnih političkih prilika na upravljanje parkom, kao i često problematična fleksibilnost i preduzimljivost adminstrativnog osoblja u privlačenju stanara i pružanju adekvatnog kvaliteta usluga.

2. Model privatne uprave koji podrazumeva da privatni investitor osnuje preduzeće za upravljanje industrijskim parkom, unese svoje zemljište u preduzeće i finansira infrastrukturne radove. Ovde problem može da bude planska dokumentacija vezana za namenu zemljišta, proširivanje parka u slučaju potrebe, kao i obezbeđivanje potrebnih dozvola od strane lokalne administracije.

3. Model PPP-a (javno-privatnog partnerstva), gde privatni investitor i opština organizuju zajedničko preduzeće za upravljanje industrijskim parkom, a zemljište i komunalno opremanje zavisi od udela u osnivačkom i naknadno unetom kapitalu partnera u preduzeću. Ovaj model, u velikoj meri, eliminiše nedostatke prethodna dva, ali uvodi dvojno upravljanje preduzećem, što, obično, predstavlja problem sam po sebi.

Jovan Miljković [email protected]

O trenutnom statusu koncepta industrijskih zona i parkova u Srbiji za Investicije govori gospodin Miodrag Miljković, pomoćnik ministra ekonomije i regionalnog razvoja.

U kojoj fazi se trenutno nalazi projekat opremanja industrijskih zona koji je finansiran iz Nacionalnog investicionog plana?Program formiranja industrijskih zona za 2007. godinu obuhvata 49 industrijskih zona u 50 opština u Srbiji. Ukupno odobrena sredstva za 2007. godinu iznose 1,1 milijardu dinara, a garancije za 2008. godinu su 1,4 milijarde dinara. Sklopljeno je 113 ugovora, a stepen realizacije ugovora je oko 70%.

Finansirano je infrastrukturno opremanje industrijskih zona u 20 opština, a u ostalim je finansirana izrada planske projektne dokumentacije. U ovom trenutku, nekoliko zona već je primilo prve investitore, a gotovo sve imaju pismo o namerama investitora.

Kada očekujete usvajanje Uredbe koja će regulisati funkcionisanje zona?Formirana je radna grupa za izradu Predloga uredbe o formiranju i upravljanju industrijskim zonama, čiji su članovi, pored predstavnika Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, i funkcioneri Ministarstva finansija, Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Ministarstva rudarstva i energetike, Kancelarije za NIP, SIEPA-e i Direkcije za imovinu.

S obzirom na to da pomenuta Grupa intenzivno radi na izradi teksta, očekuje se usvajanje Predloga uredbe u najkraćem roku.

Da li su, u ovom trenutku, poznate njene odredbe?Postoji radna verzija uredbe koja je podložna promenama. Promenama su podložne i odredbe koje su u ovom trenutku poznate, a na čijem se preciznom definisanju radi.

Ono što je važno istaći, to je da će Uredbom biti definisane tri vrste industrijskih zona i to Zone od nacionalnog interesa, Zone sa posebnim namenama i Zone od lokalnog interesa.


INTERVJU

Centar za liberalno-demokratske studije nedavno je objavio prvi izveštaj u okviru svoje studije „Grinfild investicije u Srbiji.“ Ovo je poslednji

u nizu projekata ove nevladine organizacije koja se poslednjih godina bavila brojnim temama od direktnog značaja za oblast investicija. O aktivnostima CLDS-a i aktuelnim ekonomskim temama za Investicije govori Boris Begović, predsednik Centra i jedan od naših najpoznatijih ekonomskih eksperata.

Kakvi su nalazi vaše studije o rezultatima regiona Jugoistočne Evrope u privlačenju stranih investicija? Koji se sektori karakterišu najvećim tokovima direktnih investicija?U našem regionu ima sve više stranih investicija. Recimo, u 2006. bilo je skoro 8 milijardi evra ulaganja, a 2000. manje od 2 milijarde. Međutim, to je i dalje mnogo manje nego u drugim zemljama Istočne Evrope koje su pretprošle godine imale 3 puta veće strane investicije.

O sektorima je kod nas, još uvek, rano govoriti. Naravno, ako u jednoj godini na tržište dođu Telenor i Mobilkom, telekomunikacije će imati najveći priliv, druge godine to će biti bankarstvo i tako dalje.

Zbog čega ste se opredelili upravo za analizu grinfild ulaganja? U čemu se sastoje prednosti ove vrste investicija u odnosu na druge kanale priliva stranog kapitala?Osnovni razlog je povećanje zaposlenosti koje grinflid investicije nose sa sobom, što, uglavnom, nije slučaj sa privatizacijom, ili merdžerima i akvizicijama. Naravno, kod ove vrste ulaganja vi podižete objekte „na ledini“, pa morate da angažujete i izvođače građevinskih radova, a i lokalna samouprava ima prihode od zemljišta, mada oni ne treba da budu primarni.

Brza privatizacija zemljišta

U okviru Nacionalne strategije privrednog razvoja, strane direktne investicije zauzimaju centralno mesto u ostvarivanju održivog rasta, a kao godišnji cilj postavljen je priliv od oko 3 milijarde dolara. Da li je, po Vašem mišljenju, ovako definisan cilj realan, posebno nakon završetka procesa privatizacije?U pravu ste, mi smo, do prošle godine, imali prosečan priliv od oko 1,5 milijardi dolara, od čega najveći deo čini privatizacija. Kad ovaj proces bude završen, biće nam potrebne „čiste“, grinfild investicije kojih, do sada, nije bilo dovoljno. S druge strane, mislim da će biti velikih ulaganja kroz kupovinu privatnih preduzeća. Odlični primeri su ulazak Merryl Lynch-a u MPC, što je važan signal za druge investitore, i preuzimanje MB pivare od strane Heineken-a.

Najvažnije primedbe međunarodnih kompanija uglavnom se odnose na probleme građevinskog zemljišta, a veliki deo aktivnosti Centra, takođe, obuhvata ovu oblast. Kako biste, ukratko, predstavili vaše predloge novih zakonskih rešenja u sklopu zemljišne reforme?Mi smo za potrebe Vlade uradili nacrt Zakona o privatizaciji građevinskog zemljišta i prošle godine smo ga uputili Ministarstvu privrede, kao nadležnom Ministarstvu. Naš predlog zakonskih rešenja polazi od potrebe za brzom privatizacijom i načela Superficies colo cedit, tj. da zemljište, na kome je izgrađen neki objekat i taj objekat treba da imaju istog vlasnika. Zato smo iz predloga izuzeli slučajeve povraćaja ranije oduzetih parcela koji treba da bude uređen posebnim zakonom. Naš stav je da raniji vlasnici treba da dobiju pravo na obeštećenje, kao i pravo da traže da država proda samo deo parcele koji je neophodan za normalan rad objekta, a da ostatak dobiju u fizičkom obliku. Takođe, mi smo predvideli pravo ranijih vlasnika i sadašnjih korisnika parcela da zahtevaju da im se uspostavi privatna svojina nad zemljištem. Konačno, korisnici zemljišta mogli bi da ga kupe po unapred utvrđenoj ceni. Inače, osnovni model privatizacije, po našem predlogu, treba da bude javna prodaja. Naša verzija sada se nalazi u Vladi, pisali smo i drugim Ministarstvima, pa ćemo videti šta će od toga biti usvojeno.

U najnovijem Indeksu ekonomskih sloboda američke Heritage fondacije, Srbija je jedna od pet zemalja koja je ostala neocenjena, zbog „nedostatka pouzdanih podataka.“ Gde je i da li je uopšte, po Vašoj oceni, državni intervencionizam, u ovom trenutku, ekonomski opravdan, odnosno u kojim bi oblastima trebalo liberalizovati privredne aktivnosti?

Boris Begović, predsednik Centra za liberalno-demokratske studije

Liberalizacija, privatizacija, deregulacijaPotrebna nam je brza privatizacija zemljišta kroz javnu prodaju. Državni budžet vodi u visoku inflaciju. Sporazum sa Rusijom je politički ustupak

Koji faktori uslovljavaju relativno veliki porast cena kod nas u odnosu na privrede koje su, takođe, izložene poskupljenju energenata na svetskom tržištu?

Objašnjenje je vrlo jednostavno. Dovoljno je da pogledate naš budžet i visinu javne potrošnje. Uostalom, i naš ministar finansija je, kada je budžet usvojen, izjavio da je on „optimalan u ovom trenutku.“ „Ovaj trenutak“ su, naravno, izbori.


INTERVJU

Moram da priznam da mi ta fondacija nije jasna. Naš Centar je, inače, već godinama u odličnim odnosima sa njima. Nedavno smo održali sastanak sa njihovim analitičarima i ponudili im da uradimo kompletnu analizu za Srbiju, čak besplatno. Mislio sam da je sve u redu, a kada je potpredsednik Vlade, boravio u Americi takođe je imao sastanak u Heritage-u. Na kraju, od svega nije bilo ništa, ne znam iz kog razloga. Bez obzira na to, smešno je da budemo u istom društvu sa najgorim diktaturama na svetu.

Na drugi deo pitanja moj odgovor je vrlo kratak. Mi u Centru se zalažemo za ekonomski liberalizam i ne vidim zbog čega bi država trebalo da interveniše u bilo čemu. Jednostavno, treba prepustiti punu slobodu preduzetnicima, pa onda neka oni snose odgovornost za svoje dobre i loše odluke.

Politički sporazum

Sporazum sa Rusijom trenutnopredstavlja jedno od najkontroverznijih društvenih pitanja. Da li će koristi od ovog aranžmana biti dovoljne da kompenzuju nisku prodajnu cenu Naftne industrije? Mislim da je ovo vrlo nepovoljan sporazum za nas. Ne mogu da kažem kolika bi bila realna cena za NIS, jer bismo to mogli da saznamo samo na tenderu. Bilo je raznih verzija vrednosti imovine Naftne industrije, zavisno od visine dugova, ali nijedna nije išla ispod milijardu evra. Sporazum, međutim, predviđa cenu od 400 miliona za 51% kapitala, što znači da bi vrednost NIS-a bila 800 miliona evra.

Dalje, u tekstu se kaže da će naše tržište naftnih derivata biti zaštićeno još dve godine, a da će, do završetka modernizacije, važiti isti standardi kvaliteta proizvoda, za koje znamo kakvi su.

Što se tiče ostalih delova aranžmana, mi ne znamo ni kolika će biti propusna moć gasovoda, ni njegovu trasu, ni visinu tranzitnih taksi. Sve u svemu, radi se, pre svega, o našem ustupku za političku podršku Rusije.

Da li biste mogli da napravite poređenje između Srbije i drugih zemalja u tranziciji, u ovoj fazi razvoja?Zaista ne znam kako bih mogao da odgovorim na ovo pitanje. Ponekad imam utisak da je postignut priličan napredak, a onda mi se čini da su druge zemlje brže prolazile kroz ovaj proces. Međutim, činjenica je

da nijedna od njih nije imala ovakve političke probleme, od Haga, preko Crne Gore, do Kosova. Ne tražim opravdanje za naše političare, ali bi, u svakom slučaju, bilo bolje kada bi velike sile pokazale više razumevanja za našu specifičnu situaciju.



PRIMER USPEHA

Opština potpuno spremno dočekuje nove investicije. „Što se tiče opštinske infrastrukture koja se može staviti u službu industrijskog razvoja i privlačenja novih stranih i domaćih investicija, treba pomenuti, pre svega, Industrijsku zonu „Obilazni put“ sa svojih 45 ha u koju je do sada uloženo 12,7 miliona dinara i planirano dodatnih više od 20 miliona. Očekivani efekti ovih investicija su 14.000 kvadratnih metara industrijskog prostora i 650 do 1.000 novih radnih mesta. Lokalna zajednica je sposobna da zadovolji potrebu za radnom snagom u ovom obimu, jer sada na birou rada postoji oko 1.500 nezaposlenih, ali je realno da uskoro godine oko 500 ljudi dobije zaposlenje. Trenutna stopa nezaposlenosti je 9%, a sa ovim brojem ona bi pala na samo 6%“, saznali smo od opštinskog menadžera opštine Koceljeva.

Što se tiče efikasnosti lokalne samouprave, odnosno vremena koje je potrebno za realizaciju projekta, gospodin Mićić kaže da tu postoji dosta faktora i da mnogo zavisi od brzine kojom investitor „prati” opštinsku administraciju u delu posla koji njemu pripada. „Što se tiče opštinske administracije, izdavanje urbanističko-tehničkih dozvola za izgradnju može se završtiti za nekoliko dana. Sve je u paralelnom izvođenju aktivnosti – na osnovu idejnog rešenja, investitor dobija građevinsku dozvolu i kreće sa radovima. Kad uradi glavni projekat, može da izradi glavni projekat temelja i prijavi radove i tako redom.” Ono što gospodin Mićić navodi kao veliku prepreku za efikasno izvođenje projekata jeste rad pojedinih nadležnih institucija koje često ne daju investitoru potpunu i pravovremenu informaciju o

Opština Koceljeva

Grad voća i investicijaSa svega petnaestak hiljada stanovnika i preko 30 miliona evra stranih ulaganja, Koceljeva je rekorder u Srbiji

O samdeset kilometara od Beograda, na magistralnom putu M21, nalazi se Koceljeva – grad poznat po voću i proizvodima od voća, a u poslednje vreme i kao grad investicija. Nije ni čudo, s obzirom

da je ovo opština sa najvećim iznosom direktnih investicija po stanovniku. O ovom „fenomenu“, investiciji Rauch-a i načinima na koji je organizovana opštinska uprava razgovarali smo sa Branislavom Mićićem, opštinskim menadžerom. „Koceljeva će za godinu dana imati 2.000 evra stranih direktnih investicija po glavi stanovnika i ako govorimo o tom pozitivnom „takmičenju“ opština u privlačenju stranih direktnih investcija, onda ja kao naše najveće takmace u ovom pogledu vidim dve opštine: Lapovo i Mionicu“. Opština Koceljeva je do sada ugostila investicije u vrednosti od 34,3 miliona evra, što je, uz populaciju od 15 hiljada stanovnika, čini opštinom sa najvećim odnosom stranih investicija po stanovniku.

Niska nezaposlenost

Koceljeva ima mnogo toga da ponudi investitorima. Na podjednakoj udaljenosti od ovog mačvanskog mesta nalaze se dva veća grada tog regiona-Šabac i Valjevo, sa železničkim terminalima i lukom u Šapcu, tako da kompanije nemaju problema da lako i efikasno dođu do svojih kupaca. Uz preduzimljivost i znanje lokalne uprave, ovo su glavne komparativne prednosti Koceljeve za uspešno privlačenje stranih investicija. A da je do sada bila uspešna, pokazuju brojni domaći i strani investitori koji posluju u industrijskoj zoni nadomak Koceljeve: Rauch i Alas International iz Austrije, ZA Fruit iz Nemačke, ruska kompanija Rostfeniks, kao i Sviteks iz Francuske.


potrebnoj dokumentaciji, već to čine naknadno. Ovo, naravno, nije problem sa kojim se investitori susreću samo u opštini Koceljeva, već i na drugim mestima.

Poseban akcenat u ovom tekstu stavićemo na investiciju kompanije Rauch. Pitali smo gospodina Mićića kako je Opština Koceljeva uspela da „dovede“ investitora, kao što je Rauch i dobili odgovor da je možda ključnu ulogu odigrao kvalitet vode koji se može naći na tom lokalitetu. „Rauch je već 4 decenije prisutan u tom regionu, do tada samo kroz otkup voća i voćnog koncentrata, tako da su bili već upoznati sa kvalitetom vode koji je naknadno i potvrđen od strane zvanične institucije. Sve to je, u kombinaciji sa postojećim komparativnim prednostima opštine, rezultiralo realizacijom investicije Rauch-a“.

Od vode do sokova

Rauch je kompanija koja ima renome trećeg po rangu evropskog proizvođača sokova. Prvi proboj ove austrijske kompanije na srpsko tržište bila je kupovina fabrike za proizvodnju sokova Voćar iz Koceljeve koja je u tom trenutku bila u stečaju. Bila je to jedna od uspešnijih privatizacija u Srbiji (investicije u tu fabriku dosad iznose 12 miliona evra, a ukupno će biti uloženo preko 20 miliona evra). Razloge za odluku kompanije da započne proizvodnju u Srbiji treba tražiti u zaštiti domaće proizvodnje visokim carinskim dažbinama koje su činile proizvode ove kompanije relativno nekonkurentnim na

domaćem tržištu. Sada, sa statusom domaćeg proizvođača, Rauch može da „napada“ lidersku poziciju na tržištu, sa sadašnjeg 6. mesta. Kompanija je upravo izgradila postrojenje za punjenje PET flaša od pola litra i 1,5 litara i planira da otvori da otvori dva postrojenja za punjenje kartonskih pakovanja bocama od litar i 0,2 litra. Sledeća faza razvoja je prerada svežeg voća za proizvodnju voćnih koncentrata i voćnog pirea. Investicija je trenutno u fazi probne proizvodnje i vrlo uskoro se očekuje da u pogonu krene redovna proizvodnja.

Investicija austrijske kompanije imaće blagotvorno dejstvo na čitav region i omogućiće dalji razvoj

lokalne ekonomije. Prvi koji će osetiti boljitak biće lokalni poljoprivrednici, jer je planirano da se u zimskim mesecima, čim započne redovna proizvodnja u fabrici, ispitaju njihova očekivanja u pogledu međusobne saradnje. Naime, Rauch ima ambicije da postane važan partner srpskoj poljoprivredi, pošto će u procesu proizvodnje preuzimati velike količine svežeg voća. Od početka proizvodje pa do kraja 2007. posao u fabrici našlo je ukupno 80 radnika, a ove godine biće ih još 40. Rauch je već uložio 8 miliona dinara u poboljšanje izvorišta vode u Svileuvi, kao vrlo bitnom segmentu u proizvodnji sokova.

PRIMER USPEHA

„Što se tiče opštinske administracije,

izdavanje urbanističko-tehničkih dozvola za izgradnju može se završiti za

nekoliko dana“

Glavni pokazatelji opštine Koceljeva

Površina 257 km2

Broj stanovnika (2005.) 15.038

Bruto domaći proizvod (2005.) 1.096.531.000 dinara

Broj zaposlenih (septembar 2007.) 2.133

Broj nezaposlenih (septembar 2007.) 1.507

Prosečna mesečna neto zarada (oktobar 2007.) 27.053 dinara

Najveći investitori

RauchAlas International

ZA FruitRostfeniks


PRIMER USPEHA

Terminom globalizacija označavaju se korenite promene koje su se desile i još uvek se dešavaju na svetskom ekonomskom

planu, ali i promene koje nastaju u društvu, kao posledica ubrzanog kretanja kapitala, informacija i ljudi. U novim uslovima poslovanja, brze razmene informacija i kretanja kapitala menja se i priroda stranih ulaganja. U poslednjih 70 godina menjaju se tipovi stranih investicija, zatim investicione lokacije, kao i sektori u kojima se najčešće pojavljuju ovakvi projekti.

Većina stranih investicija pre Drugog svetskog rata odnosila se na ulaganja u infrastrukturu ili prirodne resurse, a posebno u rudno bogatstvo. Promene koje su nastale pedesesetih godina prošlog veka dovele su do ekspanzije prekograničnih aktivnosti kompanija koje investiraju u proizvodnju, trgovinu i razvoj, a u cilju osvajanja novih tržišta, kao i smanjenja troškova proizvodnje i poslovnih rizika. Danas je skoro nemoguće naći kompaniju koja u jednoj zemlji proizvodi ceo proizvod. Proizvodi se kompletiraju u delovima kompanije koji se nalaze u više zemalja sveta pa postaje nemoguće staviti nacionalni predznak ispred njihovih naziva. Globalizacija, tako, predstavlja snažan pokretač globalnog privrednog rasta i razvoja. Ona, naravno, podrazumeva otvoreno i nediskriminatorno tržište i slobodan protok kapitala i dovodi do stvaranja uslova za usklađivanje nacionalnih i međunarodnih razvojnih politika. Stimulisanje konkurencije među kompanijama utiče na promene u zakonodavstvu i ekonomskoj politici, a u cilju prilagođavanja promenama koje se odigravaju na međunarodnoj ekonomskoj sceni. Rezultati su, pre svega, povoljni za državu koja mora brzo da reaguje na promene u svetu, čime se obezebeđuje povoljan ambijent za poslovanje, unapređenje infrastrukture,

Uticaj globalizacije na SDI

Globalno u službi lokalnogProces globalizacije može doneti brojne koristi, pod uslovom da je država u stanju da minimalizuje njene negativne posledice

Globalizacija predstavlja snažan pokretač globalnog privrednog

rasta i razvoja

Kao konkretna korist za lokalnu zajednicu, može se navesti poboljšano vodosnabdevanje dela stanovništva ove opštine, što je do sada bio jedan od većih problema te sredine. Dalje, četiri lokalne firme se, između istalog, bave proizvodnjom paleta, pa će to biti dobra šansa i za njih. Grade se i ugostiteljski objekti za ishranu radnika, a postoji i proizvodnja kartonske ambalaže. Sve u svemu, može se reći da će investicija Rauch-a pokazati sve dobre strane stranih ulaganja na razvoj lokalne ekonomije.

Opština Koceljeva je u cilju „uređivanja sopstvenog dvorišta” ušla u projekat „Strategija lokalnog održivog razvoja” kako bi strateški i planski definisala svoj razvoj u narednom periodu. Projekat se realizuje preko Stalne konferencije gradova i opština, a finansiran je iz donacije norveške vlade. Što se tiče ostalih projekata, Opština je uključena i u projekat rekonstrukcije javnih objekata koji realizuje GTZ. „Ono što očekujem od Vlade i institucija sistema jeste da opština koja dokazano zna sa novcem i sa dodeljenim sredstvima, jer ih je na vreme i na pravi način iskoristila i ima projekte, dobije pravi tretman. Dalje, potrebna nam je podrška u promotivnom smislu, odnosno da nas pozivaju na sve događaje u inostranstvu, gde se promoviše Srbija, jer smatramo da bismo se dostojno

prezentovali. Naš slogan je „Evropa u malom”, jer imamo i investitore i iz Rusije, Austrije i Francuske. Isto tako, potrebna nam je pomoć u izradi promotivnih materijala i edukaciji. Glavni partneri Opštine Koceljeva u realizaciji investicionih projekata su SIEPA, Minstarstvo za državnu u pravu i lokalnu samoupravu, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, Regionalna privredna komora Valjevo, SKGO i NALED.“

Goran Radosavljević[email protected]


INVESTICIJE U TEORIJI

generisanje kvalifikovane radne snage u različitim sektorima, kao i transfer znanja i tehnologija. Posebnu korist od ulaska stranih kompanija imaju mala i srednja preduzeća ukoliko su dovoljna brza i umešna u svojim reakcijama. Vrlo često se tvrdi da je jedna od posledica globalizacije ubrzano propadanje malih preduzeća kojima velike kompanije gase poslove s obzirom da su kao konkurencija nepobedivi. Globalizacija je, istina, usmerena na rast kompanija i činjenica je da se kao nosioci razvoja pojavljuju multinacionalne kompanije. Ipak, sa njima raste i broj malih i srednjih preduzeća koja se pojavljuju u njihovom procesu proizvodnje, kao dobavljači neophodnih komponenata.

Efekti zavisni od države

Multinacionalne kompanije su, zapravo, posledica globalizacije i stranih direktnih investicija. One danas dominiraju svetskim tržištem roba, usluga i novca i predstavljaju izraz koncentracije i centralizacije kapitala koji nastoji da ostvari maksimalne profite. S jedne strane, one itekako doprinose razvoju siromašnih zemalja, donoseći nove tehnologije i nova znanja, ali, s druge strane, važe i kao simbol eksploatacije prirodnih bogatastva i radne snage. Poslovna filozofija multinacionalnih kompanija govori da je ceo svet jedno jedinstveno tržište i one iskorišćavaju tu situaciju. Na državi je da stvori najpovoljniji mogući poslovni ambijent, u kome će kompanije biti u stanju da ostvare profitabilno i stabilno poslovanje i gde se poštuju pravila tržišta i konkurencije, ali i ljudska prava i slobode.

Na taj način se ostvaruje korist za sve, a negativne posledice globalizacije svode se na minimum. Strane direktne investicije su doživele svoju potpunu ekspanziju uporedo sa trendom globalizacije u 20. veku. Taj trend se nastavlja i danas, a strana ulaganja preuzimaju funkciju ključnog razvojnog faktora svetske privrede te postaju osnovni mehanizam globalizacije svetske privrede, odnosno internacionalizacije poslovanja pojedinačnih kompanija. Uslovi rastuće integracije i međuzavisnosti, uz sve veću konkurenciju, naveli su kompanije da nađu efikasne kanale koji će im obezbediti pristup tržištima, gde mogu da proizvode ili prodaju svoje proizvode ili usluge. U tom smislu, strane direktne investicije su ponudile idealno rešenje, jer se putem njih razmeštaju proizvodni sistemi i ostale poslovne funkcije kako bi se obezbedilo najpovoljnije snabdevanje, s jedne strane, (radna snaga, sirovine) i najprofitabilniji plasman proizvoda i usluga na svim važnijim tržištima, s druge strane. Uticaj globalizacije na strana ulaganja posebno bi morao da ima pozitivan efekat na razvoj privreda zemalja koje spadaju u kategorije nerazvijenih ili srednje razvijenih s obzirom da se na taj način smanjuje stopa nezaposlenosti, obezebeđuje transfer tehnologija, obučava radna snaga i utiče na produktivnost malih i srednjih preduzeća zemlje domaćina. Zato i ne iznenađuje oštra konkurencija među državama u cilju privlačenja što većeg broja poznatih transnacionalnih kompanija, kroz poboljšavanje uslova poslovanja i pružanje raznih podsticaja.

Mirjana Dimitrijević[email protected]


INVESTICIJE U PRAKSI

Timovi i timski rad su poslednjih godina postali veoma popularni kako u

menadžment literaturi, tako i u praksi gotovo svih srednjih i velikih organizacija u razvijenim zemljama. Tome je, svakako, doprineo izuzetan ekonomski razvoj Japana, kao i uspeh japanskih kompanija koje su, zahvaljujući svojoj kolektivističkoj nacionalnoj kulturi, uvek veoma intenzivno koristile timski rad. Kada se tome doda i važno mesto timova u upravljanju kvalitetom (npr. „krugovi kvaliteta“), koje je takođe poteklo iz Japana, onda se može razumeti želja mnogih kompanija u svetu da iskoriste sva pozitivna iskustva japanskih firmi u timskom radu.

Da bi se izgradili efektivni timovi u jednoj organizaciji, potrebno je obaviti dva osnovna zadatka. Prvo, potrebno je dizajnirati tim na pravi način i obezbediti efektivnost njegove interne strukture. Drugo,

neophodno je obezbediti adekvatan kontekst rada tima i pozicionirati ga na pravi način u organizaciji. U ovom kratkom radu, biće opisan prvi zadatak, dok će drugi zadatak biti objašnjen u narednom tekstu.

Dizajniranje efektivnog tima podrazumeva više aktivnosti kako u oblasti organizacionog strukturiranja, tako i na području upravljanja ljudskim resursima.

Faze izgradnje tima

Definisanje radnog zadatka tima. Prvo što treba uraditi kada se formira tim jeste da se odredi šta je njegov zadatak. Radni zadatak tima mora imati dve važne karakteristike da bi tim bio efektivan: značaj i identitet. Naime, da bi se članovi tima identifikovali sa timom i uložili svu svoju kreativnu energiju u njegov rad, neophodno je da tim ima zadatak koji je prepoznatljiv, jasan, celovit i izdvojen od drugih,

redovnih zadataka u organizaciji. Takođe, zadatak mora biti značajan za organizaciju u celini. Česta greška u dizajniranju timova jeste nedovoljno jasno određenje njegovog zadatka, što automatski stvara uslove za konflikte i smanjuje motivaciju članova tima.

Utvrđivanje autoriteta tima (autonomije). Tim mora imati jasno omeđen autoritet u rešavanju problema, odnosno ostvarivanju zadataka. Na tim se kolektivno mora delegirati značajan autoritet, tačnije on mora imati određenu autonomiju da bi mogao uspešno da radi. Saglasno principu balansa autoriteta i odgovornosti, tim mora imati autoritet da utiče na sve ono za šta on odgovara. Dakle, ako smo timu dali zadatak da snizi procenat škarta u proizvodnji, on mora imati autoritet da menja proizvodne procedure, organizaciju proizvodnje i slično. No, vrlo je važno da granice tog autoriteta budu jasno postavljene.

Određivanje optimalne veličine tima. Veličina tima zavisi od njegovog zadatka, ali bi u standardnim situacijama ona trebalo da bude između 5 i 7 članova. Istraživanja su pokazala da timovi sa više od 7-10 članova nisu efektivni. Takođe, timovi lakše donose odluke ako je broj njihovih članova neparan.

Struktura tima. Prilikom formiranja tima, mora se rešiti pitanje njegove interne strukture. To uključuje vrlo značajna pitanja, kao što je, na primer, ko će imati ulogu lidera tima i koji je njegov autoritet, da li lider može da bira članove tima, kakva je njegova uloga u procesu odlučivanja i slično. Drugo, treba odrediti kako će tim donositi odluke: konsenzusom, glasanjem, ili na neki treći način. Treba odrediti i uloge i zadatke pojedinih članova tima, posebno ako se neki od njih

Projektni timovi (1)

Formiranje projektnih timovaOvaj oblik organizacije može biti veoma efikasan, uz pravilan pristup formiranju tima i adekvatan izbor članova


INVESTICIJE U PRAKSI

specijalizuju za određena pitanja ili oblasti rada. Treba odrediti i način rešavanja konflikata u timu i arbitražni autoritet u slučaju nemogućnosti da se konflikt reši. Sva ova važna pitanja mogu se definisati unapred od strane autoriteta koji formira tim, ali je moguće i da se to prepusti samim članovima tima.

Izbor članova tima. Ovaj zadatak je od presudne važnosti za efikasan rad tima. Ukoliko se u tim uključe „pogrešni“ ljudi, nikakva dalja organizacija i vođenje tima neće moći da poprave situaciju. Članovi tima moraju zadovoljiti nekoliko važnih kriterijuma.

Osobine članova tima

Znanje, kompetencije. Članovi tima moraju raspolagati onim kompetencijama i znanjima koji su potrebni timu da bi obavio zadatak. Po pravilu, članovi tima treba da imaju komplementarne veštine, znanja i sposobnosti, a to praktično znači da oni moraju biti vrlo raznovrsni.

Sposobnosti i veštine. Članovi tima moraju raspolagati ne samo tehničkim kompetencijama, odnosno znanjem o problemu koji se rešava, već moraju imati i konceptualne i interpersonalne veštine. Konceptualne veštine se odnose na sposobnosti artikulacije problema i generisanja rešenja, dok se interpersonalne veštine tiču sposobnosti rada sa ljudima. Jasno

je da obe vrste veština moraju biti prisutne kod svih članova tima i da samo tehničko znanje o problemu koji je predmet rada tima nije dovoljno.

Ličnost članova tima. Članovi tima moraju biti zrele ličnosti koje su sposobne da prihvataju druge ljude takvim kakvi jesu i da sarađuju sa njima. Istraživanja su pokazala da su timovi čiji su članovi pokazivali viši stepen ekstrovertnosti, kooperativnosti, emocionalne stabilnosti i savesnosti, imali i bolje performanse. Međutim, vrlo su bitne i razlike u karakteru ličnosti u timu. Istraživanja ukazuju na to da su timovi u kojima postoje velike razlike u pogledu pojedinih ličnih karakteristika članova tima, manje efikasni, jer moraju izvesno vreme posvetiti prevazilaženju tih razlika. Takođe, uključivanje samo jednog člana tima sa lošim karakternim osobinama može veoma da ugrozi rezultate i rad čitavog tima. Ovaj efekat je poznat kao sindrom: „jedna trula jabuka može da pokvari sve jabuke u korpi“.

Preferencije ka timskom radu i fleksibilnost. Za članove tima treba birati one ljude koji imaju sklonosti ka takvoj vrsti rada. Prethodna iskustva i vaspitanje mogu itekako da utiču na sklonost ljudi ka timskom ili individualnom radu. Svi ljudi mogu

da rade u timovima, ali ipak, neki se mnogo lakše prilagođavaju tome, za razliku od drugih koji više vole da rade samostalno. Poželjno je prilikom dizajniranja tima dati prednost onim kandidatima za tim, za koje unapred znamo da se lakše prilagođavaju timskom radu kako ne bismo gubili vreme i energiju da ih učimo njemu. Naravno, ako je neko veoma dragocen član tima, zbog znanja kojim raspolaže, treba da bude uključen u tim.

Trening članova tima. Bez obzira što selekcijom biramo za članove tima one koji već imaju određenu sklonost ka timskom radu, vrlo je bitno da se preduzme sistematska aktivnost treninga i obuke zaposlenih u cilju sticanja sposobnosti i veština timskog rada. Ta obuka obično uključuje prezentaciju znanja o osnovnim karakteristikama timskog rada, osnovnim fazama u razvoju timova, timskim ulogama, tipičnim konfliktima u timovima i načinima njihovog prevazilaženja itd. Trening u oblasti timskog rada je poslednjih decenija najčešći oblik obuke zaposlenih u organizacijama u razvijenim zapadnim zemljama.

Dr Nebojša JanićijevićRedovni profesor na Ekonomskom

fakultetu u Beogradu


LIČNA KARTA

Najbolja fabrika

Na ovaj način, gospodin Nenad Vučinić, direktor Henkel-a u Srbiji, ukratko opisuje petogodišnje iskustvo svoje kompanije sa proizvodnjom u Merimi, za koju su njegovi pretpostavljeni u centrali u Beču rekli da „Henkel nikada u Srednjoj i Istočnoj Evropi nije kupio fabriku u takvom stanju.“ Osim relativno napredne proizvodne tehnologije, u kruševačkom preduzeću zatečena je veoma kvalifikovana radna snaga u svim segmentima proizvodnog procesa. Zato je najveći izazov, nakon privatizacije za 14,4 miliona evra, zapravo bila racionalizacija poslovnih procesa rešavanjem problema viška zaposlenih. Zahvaljujući izuzetno korektnom socijalnom programu, oko 400 radnika dobrovoljno je napustilo preduzeće, a interesantan je podatak da je, upravo usled ulaganja u Merimi, Henkel ograničio proizvodnju praškastih deterdženata sa ranijih šest na sadašnje četiri fabrike, ne računajući Rusiju.

Kupovina Merime predstavlja tipičan primer investicije primarno motivisane potencijalom tržišta, za koje gospodin Vučinić navodi sledeće: „Domaće tržište je vrlo značajno, jer kod nas postoji veliki broj domaćinstava sa mašinama za pranje veša. Čak 85% srpskih domaćinstava ima mašinu za rublje, dok u Bugarskoj ili Rumuniji ta brojka ni dan-danas nije veća od 50%. Navike naših potrošača kad je u pitanju upotreba kućne hemije veoma su razvijene, apsolutno na istom nivou kao u zapadnim zemljama. Svakako da postoje razlike u visini izdataka i da naši ljudi opreznije biraju šta će kupiti, zbog toga što je kupovna moć kod nas daleko manja.“ Zbog toga su nižim segmentima tržišta ponuđeni brendovi deterdženata, kao što su Meril ili Merix, dok je kupcima sa većom platežnom sposobnošću na raspolaganju njihov ekskluzivni proizvod – Persil. Inače, politika kompanije podrazumeva maksimalnu fleksibilnost

Henkel

Hemija uspehaVeliki potencijal našeg tržišta glavni je razlog što je nemački multinacionalni gigant, posle kupovine Merime, investirao u novu fabriku građevinskih lepkova u Inđiji

„U 2007. izvezli smopribližno 31% odsto

deterdženata“

Od svog osnivanja 1876. godine, do danas, Henkel se razvio u globalnu kompaniju koja posluje u 125 zemalja, sa sedištem u Diseldorfu i gotovo 52.000 zaposlenih širom sveta. U ukupnom prihodu od 12,7 milijardi evra u prošloj godini najveće učešće imali su adhezivi, ispred kućne hemije i kozmetike. Zvaničan slogan kompanije „A Briend like a Friend“ sugeriše nameru Henkel-a da život učini lakšim, lepšim i boljim, zahvaljujući sopstvenim proizvodima i tehnologijama.

„M i smo veoma zadovoljni poslovanjem naše fabrike u Kruševcu. Merima je kupljena, prvenstveno, zbog pozicije koju je imala u oblasti deterdženata. Naravno, Merima proizvodi i kozmetiku,

ali u mnogo manjem obimu nego što je ranije bio slučaj. Naime, Henkel teži ka tome da, kada kupi neku fabriku, krene u regionalizaciju proizvodnje. Najbolji primer je bivši Zlatorog koji je u nekadašnjoj Jugoslaviji proizvodio kozmetiku, deterdžente, industrijske deterdžente, kao i sapune. Krajem osamdesetih, Henkel je ušao u Zlatorog i onda je zaustavljena proizvodnja, u narednih deset godina, deterdženata, sapuna, industrijskih deterdženata, a specijalizacija je izvršena u pravcu kozmetike. Sada je to naša druga po veličini fabrika širom sveta, od šesnaest ukupno, koje proizvode kozmetiku. Tada je tamo bilo, naravno, otpora, međutim oni sada imaju, možda, isti broj zaposlenih koji su imali i ranije, sa svim drugim oblastima. Kad je u pitanju Merima, veliki deo proizvodnje kozmetike izmešten je u Maribor, pri čemu smo naišli na izuzetno razumevanje radnika koje smo pokušali da preusmerimo u druge delove unutar fabrike.“


LIČNA KARTA

u odnosu na uslove lokalnog tržišta, tako da su Merimine tradicionalne robne marke zadržale svoje prepoznatiljive nazive – Mer je, recimo, kod nas ostao Mer, iako se u celoj Istočnoj Evropi prodaje pod imenom Pur ili Pril.

Od tri osnovne kategorije proizvoda u asortimanu kompanije – kućna hemija, kozmetika i adhezivi upravo ovi poslednji imaju dominatnu poziciju u globalnom prometu, sa udelom od 44%. U sklopu strategije organizacionog restrukturiranja, u Kruševcu je, što je manje poznato, 2004. godine pokrenuta proizvodnja građevinskih lepkova u ukupnom obimu od 50 hiljada tona godišnje. Međutim, kako ocenjuje gospodin Vučinić, apsorpciona moć domaćeg tržišta znatno prevazilazi pomenuti kapacitet, što je bio razlog za izgradnju nove fabrike u Inđiji, vredne preko 5 miliona evra. U ovom trenutku, radnici u dve smene postižu fizički obim od 100 hiljada tona na godišnjem nivou, a proizvodi su grupisani u dve linije – CM9 i CM11. Kao apsolutni lider na tržištu adheziva za industriju u Srbiji, Henkel, ipak, ima prostor za dalji rast domaće proizvodnje. Primera radi, postrojenja u Poljskoj, po rečima direktora inđijske fabrike Vladimira Martinenka, u svom asortimanu nude znatno veći broj proizvoda.

Skok izvoza

Za ovako globalnu kompaniju mogućnost plasmana na širem regionalnom području zauzima prioritetno mesto u poslovnoj strategiji. Zbog visokih carina u Bugarskoj i Rumuniji, do sada su glavna tržišta za kruševačke deterdžente bile države bivše Jugoslavije. Ulazak naših istočnih suseda u Evropsku uniju, međutim, sada znači drastično bolju poziciju za Henkel Merimu. „Mi smo u 2007. izvezli otprilike 31% ukupne proizvodnje deterdženata. Bugarsku i Rumuniju je lakše snabdevati odavde nego iz Beča ili iz Mađarske, a nama je važno da budemo što veći konkurenti fabrikama u Austriji i Mađarskoj, što možemo postići samo ako nam cene budu niže“, objašnjava ambicije svoje kompanije gospodin Vučinić.

Jedan od glavnih načina za ostvarivanje cenovne konkurentnosti svakako je nabavka sirovina i repromaterijala od lokalnih dobavljača. Skoro celokupnu ambalažu Henkel već kupuje u zemlji, ali to nije slučaj i sa sirovinama. Gospodin Vučinić opisuje primer jedinjenja pod nazivom natrijum-tri-polifosfat koje se kod nas proizvodi u Prahovu, ali ga kompanija više ne upotrebljava na globalnom nivou, zbog štetnog dejstva fosfata iz otpadnih voda na floru i faunu u vodenim tokovima. U vezi s tim, gospodin Martinenko dodaje da je i nabavka specijalnih vreća za pakovanje gotovih proizvoda iz fabrike u Inđiji odnedavno moguća i u našoj zemlji.

U ovom trenutku, svi zaposleni u proizvodnji građevinskih lepkova potiču iz Inđije i, u tom pogledu, Henkel nije imao nikakvih problema prilikom regrutovanja kadrova. Isto važi i za kruševačku fabriku, gde je kompanija uložila određena sredstva, pre svega, u trening kadrova iz oblasti, poput marketinga, prodaje i finansija. „Mi smo u Kruševcu zaposlili negde 40 potpuno neiskusnih mladih ljudi i to najviše u finansijama, informacionim tehnologijama i logistici. Oni će jednog dana sigurno, recimo u narednih pet godina, preuzeti liderske pozicije u svojim odeljenjima. Henkel mnogo investira u njihov razvoj, šaljemo ih na obuku u Beč i očekujemo da će nam se ta ulaganja vratiti uskoro“, veoma pohvalnim tonom govori o svojim zaposlenima gospodin Vučinić.

Prošlogodišnja investicija u Inđiji pokazuje da Henkel, svakako, spada u veliku većinu nemačkih kompanija u Srbiji koje su, prema zvaničnim anketama, zadovoljne poslovanjem u našoj zemlji. Pre neke buduće fabrike, planovi su trenutno vezani za – novu poslovnu centralu i spajanje dve domaće firme u jedno pravno lice. Moderno zdanje, odakle će se ubuduće upravljati poslovanjem jedinstvene kompanije, simbolizuje težnju ka promenama i inovacijama, što i jeste jedan od najvažnijih elemenata njene korporativne kulture.


Naziv kompanije Henkel Merima d.o.o.

Godina osnivanja 1839.

Generalni direktor Gradimir Milošević

Adresa Stanoja Atanackovića bb,37000 Kruševac

Telefon 037 422 421

Faks 037 23 091

E-mail [email protected]

Web site www.henkel.com

Lokacije fabrika Kruševac, Inđija

Proizvodni program Deterdženti, adhezivi

Broj zaposlenih 595

Realizovane investicije (EUR) 7.000.000 (do kraja 2007.)

Planirane investicije (EUR) 12.000.000 (do kraja 2007.)

Godišnji obim proizvodnje 117.000 tona

Godišnji prihod (EUR) 108.000.000 (do kraja 2007.)

Godišnji izvoz (EUR) 29.000.000 (do kraja 2007.)


Prema rezultatima druge ankete Nemačkog privrednog udruženja u Beogradu i Delegacije

nemačke privrede (AHK), nemačke kompanije u Srbiji zadovoljne su sopstvenom situacijom, ali poslovnom okruženju u zemlji daju nešto slabije ocene. Anketa je sprovedena u martu 2007. i potvrdila rezultate prve ankete sprovedene krajem 2005. godine – skoro sve nemačke firme u Srbiji sa optimizmom planiraju svoje buduće poslovanje. Tragom ove informacije, posetili smo predstavništvo AHK u Srbiji i razgovarali sa gospođom

Maren Diale Šelšmit, šeficom Delegacije, sa namerom da saznamo više o aktivnostima ove nemačke organizacije.

„Predstavništvo AHK je aktivno u Srbiji od 2001. godine, kada je otvoreno kao jedno od 80 predstavništava širom sveta koje predstavljaju aktivnosti nemačke Komore. One nisu usmerene samo na pomoć svom članstvu da uđe na tržišta stranih zemalja, u ovom slučaju u Srbiju, već predstavlja i kanal kojim srpska preduzeća mogu stupiti u kontakt sa nemačkim kompanijama – potencijalnim partnerima“, kaže gospođa Diale Šelšmit. Ova pomoć obuhvata i pružanje saveta srpskim preduzećima o carinskoj i pravnoj regulativi za

poslovanje na nemačkom tržištu, načinu stupanja u kontakt sa potencijalnim partnerima, sajmovima na kojima treba da uzmu učešće kako bi maksimizirali efekte svojih ulaganja u promociju na nemačkom tržištu i slično. AHK ne organizuje same nastupe na sajmovima, već je to prepušteno institucijama, kao što su GTZ i SIEPA. Takođe, saznali smo da AHK poseduje veliku i ažuriranu bazu podataka o nemačkim kompanijama i da, po prispelom upitu, mogu pružiti listu potencijalnih uvoznika konkretnog proizvoda, njihove kontakt podatke i specifikaciju njihovih

potreba. „Što se tiče mogućnosti da AHK pronađe nemačke kompanije koje su zainteresovane da investiraju u Srbiji, tu je situacija malo teža. Ipak, svaki upit od strane nemačkih kompanija uredno se obrađuje i, u saradnji sa lokalnim partnerima, kao što je SIEPA, pretvara u konkretan projekat.“

Osim toga, mogućnosti za srpska preduzeća otvaraju se i putem internet portala, na kome srpska preduzeća mogu da predstave svoju ponudu i tako stupe u kontakt sa nemačkim kompanijama koje su zaineresovane za saradnju. Osnovni paket podataka o kompaniji se ne plaća, a za detaljnije informacije o proizvodnom programu potrebno je izdvojiti simboličan iznos.

Dobra iskustva sa opštinama

U razgovoru sa gospođom Diale Šelšmit dotakli smo se i saradnje sa lokalnom samoupravom i opštinskim vlastima. Za šeficu misije AHK ona je izuzetno važna, posebno kada se radi o realizaciji investicionih projekata, a prenela nam je i svoja iskustva iz te oblasti. „Investitori traže jednostavnost u procesu, a naše iskustvo pokazuje da su neke opštine u tome manje, a neke više uspešne. Ukoliko investitor naiđe na lokalnu administraciju koja je otvorena za saradnju i predusretljiva, to smatraju velikim podsticajem da započnu sa realizacijom projekta. Iz našeg iskustva, znam da se takve opštine mogu naći širom Srbije.“

Upoređujući svoju organizaciju sa drugima koje imaju za cilj unapređenje poslovnih odnosa između Nemačke i Srbije, gospođa Diale Šelšmit navodi da, za razliku od npr. GTZ-a, koji ima striktno definisane projekte na kojima radi, AHK deluje više kroz saradnju sa kompanijama na dnevnoj bazi.

Na kraju, da ukratko približimo i rad pomenutog Nemačkog privrednog udruženja u Beogradu (DWB). Udruženje je osnovano krajem 2003. u Beogradu

od strane Nemačke privredne komore u Beogradu (DIHK) i brojnih nemačkih kompanija u Srbiji. Trenutno broji skoro 110 članica kako nemačkih kompanija koje imaju proizvodnju u Srbiji, tako i onih koje su rezultat zajedničkog nemačko-srpskog ulaganja, zatim uvoznika i zastupnika nemačkih proizvoda. Dakle, članstvo nije ograničeno samo na nemačke kompanije, već obuhvata i domaća preduzeća koja posluju sa Nemačkom. Za svoje članove Udruženje obezbeđuje međusobne, kao i kontakte sa različitim institucijama, organizuje razne seminare i okruge stolove. Najzad, Udruženje pruža usluge traženja poslovnih partnera i podršku pri pregovorima, sve do izrade tržišnih studija.

Goran Radosavljević[email protected]

Delegacija nemačke privrede (AHK)

Na usluzi nemačkoj, ali i srpskoj privrediSve intenzivnija ekonomska saradnja Nemačke i Srbije značajnim delom je i rezultat delovanja Delegacije nemačke privrede u Beogradu

„Aktivnosti Delegacije nisu usmerene samo na pomoć svom članstvu da uđe na tržište Srbije, već predstavlja i kanal kojim srpska preduzeća mogu

stupiti u kontakt sa nemačkim kompanijama“

VAŠI PARTNERI


FDI EXPO

FDI EXPO koji će, po prvi put, biti održan ove godine u Londonu zamišljen je kao investicioni sajam, sa značajnim pratećim dešavanjima, kao što su edukativni seminari i investiciona konferencija. Konferencija je osmišljena tako da pokriva sve važne teme povezane sa stranim direktnim investicijama, a prezentacije će održati visoki predstavnici kompanija koji se bave raznim aspektima stranih ulaganja. Neke od tema o kojima će biti reči tokom ovog skupa odnose se na analizu zakonodavnih, ekoloških i granskih trendova od uticaja na međunarodne investicije i trgovinu, zatim različite privredne sektore, finansijske podsticaje za strana ulaganja, ili kreiranje užeg izbora investicionih lokacija.

Sajam u Londonu pruža velike mogućnosti za uvećanje baze klijenata, uspostavljanje važnih kontakata, upoznavanje novih poslovnih partnera, pozicioniranje u odnosu na konkurente i promovisanje sopstvene ponude.

Bez obzira na visinu budžeta, organizatori nude razne pogodnosti za predstavljanje na Sajmu i to u cilju ostvarenja maksimalnih koristi od sajamskog nastupa i realizacije marketinških ciljeva.

FDI EXPO je zakazan za 2. i 3. april 2008. godine (www.fdi-expo.com).

WAIPA World Investment Conference

Dvanesta po redu godišnja sesija WAIPA World Investment Conference na temu Novi izvori SDI: Uspon zemalja u razvoju, koja je održana u Ženevi 8. i 9. marta prošle godine, okupila je preko 280 delegata iz 77 zemalja. Skupu su prisustvovali zvaničnici nacionalnih agencija za promociju investicija, ali i predstavnici privatnog sektora, međunarodnih organizacija, kao i državnih organa.

Teme ovogodišnje Konferencije uglavnom su bile vezane za nove kanale stranih direktnih investicija, probleme globalizacije i protekcionizma, odnosno izvore finansiranja privrednog razvoja.

Osim same investicione konferencije, organizovano je šest radionica koje su privukle preko 100 učesnika, a bavile su se su pitanjima, kao što su: doprinos privatnog sektora radu agencija za promociju investicija, investicione odluke zasnovane na znanju u zemljama domaćinima, privlačenje projekata iz zemalja u razvoju i druge.

Inače, Svetska asocijacija agencija za promociju investicija (WAIPA) osnovana je 1995. godine i registrovana kao nevladina organizacija u Ženevi. WAIPA broji ukupno 220 članica iz 154 zemlje. Cilj Asocijacije jeste da poboljša saradnju među agencijama za strana ulaganja na regionalnom i globalnom nivou i pospeši razmenu iskustava u privlačenju stranih ulaganja. Tokom godine, WAIPA organizuje niz investicionih seminara, treninga i konferencija.

Ove godine Konferencija će biti održana, takođe, tokom marta (www.waipa.org).

Ines [email protected]

Investicione konferencije u svetu

Od Ženeve do LondonaNajveće svetske investicione konferencije predstavljaju idealnu mogućnost za upoznavanje sa glavnim trendovima na ovom području

PREDSTAVITE SE


IZ SVETA

Od 50 najvećih svetskih multinacionalnih kompanija čak 39 ima neki oblik poslovanja u mađarskim industrijskim parkovima koji

učestvuju sa ¼ u industrijskoj proizvodnji našeg severnog suseda. Kako se ovaj koncept pokazao veoma uspešnim instrumentom za privlačenje direktnih investicija, već je masovno primenjen i u drugim zemljama u našem regionu. Na početku procesa njihovog razvoja u Srbiji svakako je interesantno upoznati najznačajnija mađarska iskustva, o kojima za Investicije govori gospođa Žužana Pašti, potpredsednica Mađarske asocijacije naučnih i tehnoloških parkova i jedan od njihovih vodećih autoriteta u ovoj oblasti. Gospođa Pašti je, isto tako, angažovana kao konsultant prilikom izrade studija izvodljivosti i za industrijske parkove u našoj zemlji, a poslednji projekat ove vrste vezan je za opštinu Kanjiža.

Šta biste izdvojili kao glavne prednosti industrijskih i tehnoloških parkova za domaće i strane investitore?U osnovi se može reći da je industrijski park skup industrijskih i uslužnih kapaciteta koji investitorima mogu osigurati osnovne uslove za proizvodnju savremenih proizvoda, primenom moderne tehnologije. Industrijski park im, sa jedne strane, stavlja na raspolaganje neophodnu fizičku infrastrukturu, a sa druge strane, različitim uslugama pomaže njihov rad, što je u današnje vreme neophodno za uspešno poslovanje.

Koliki je broj industrijskih i tehnoloških parkova u Mađarskoj? Kakav je njihov regionalni raspored?U Mađarskoj ima 179 industrijskih parkova koji nose taj naziv. Ukupna površina parkova je 9.888 ha, naseljenost je 53%, a broj kompanija 3.184 (prosečan broj je 18). Zahvaljujući dinamičnom razvoju, već 2006. godine kompanije koje su vršile delatnost u industrijskim parkovima dale su gotovo četrvtinu od ukupnog broja zaposlenih u industriji.

Inače, parkovi su prilično ravnomerno raspoređeni. U prečniku od 30 km nalazi se najmanje jedan park. Iz iskustva se vidi da su parkovi u stanju da se razvijaju u većoj meri nego njihova okolina. Među regionima nema bitnije razlike u pogledu broja parkova, a jedino je upadljivo to da u zapadnom delu Mađarske oni imaju veći ekonomski značaj, bez obzira što je njihov broj manji.

Deset godina razvoja

Kako je tekao razvoj ovog koncepta u vašoj zemlji?Ove godine se slavi desetogodišnjica postojanja programa industrijskih parkova u Mađarskoj. Kod nas su oni počeli spontano da se razvijaju 1990. godine, a u to vreme glavni cilj je bio otvaranje novih radnih mesta, razvijanje industrije, ulaganje kapitala i inkorporacija multinacionalnih firmi. Od 1997.godine, pored gore navedenih, kao prioritet se javlja i problematika regionalnog razvoja.

Prvi biznis park osnovan je kod grada Đera. Reč je o grinfild investiciji, gde je grad dao plac, a izgradnju infrastrukture je finansirala Bank Austria. I pored toga što je kapital uložen na najfrekventnijem mestu u zemlji, u prve tri godine samo je jedna firma počela sa radom. Ali, posle deset godina, ovaj park spada u najrazvijenije.

Glavni razlozi za spor razvoj programa bili su nedostatak kapitala u privredi, opadanje industrijske proizvodnje za 40%, nepostojanje Vladine koncepcije, kao i nedostatak pravne regulative. Međutim, od 1997. godine, pošto je Vlada prepoznala da industrijski parkovi mogu odigrati značajnu ulogu u promeni privredne strukture, da mogu mobilisati izvore lokalne radne snage, povećati konkurentnost i rešiti problem nezaposlenosti, ona počinje svojim uredbama aktivno da podržava ovaj program. Predviđen je dvostepeni sistem za dodelu pomoći, gde su u

Industrijski parkovi u Mađarskoj

Skupa, ali isplativa investicijaIndustrijski i tehnološki parkovi imaju ogroman značaj za ekonomski rast Mađarske. Partnerski odnosi i aktivna uloga države obeležili su njihov desetogodišnji razvoj

„Industrijski parkovi su stvorili mogućnosti za intenzivan razvoj zemlje“


IZ SVETA

prvom stepenu određeni uslovi da bi poslovna zona mogla da dobije zvaničan naziv „industrijski park”. U drugom stepenu, oni koji bi ispunili sve uslove, mogli su dalje da konkurišu za subvencije za razne investicije.

U čemu se sastoji uloga države kao jednog od partnera u razvoju industrijskih i tehnoloških parkova u Mađarskoj? Da li se iz državnog budžeta vrši direktno finansiranje izgradnje infrastrukture u okviru parkova?Postoji više oblika državne podrške: jedan od njih je bespovratna pomoć za investicije u tehnološku modernizaciju ili razvijanje usluga za inovativne i logističke centre. Iznos subvencija je od 100 do 300 milliona forinti (od 30 do 100 miliona dinara, prim. aut.) po jednom projektu, a visina sredstava zavisi i od toga u kom regionu će biti realizovan projekat. Tome treba dodati pomoć za mala i srednja preduzeća, recimo za kupovinu mašina i opreme, što je proteklih godina bio najpopularniji oblik podrške. Takođe, Ministarstvo privrede je iniciralo donošenje propisa, po kome, ukoliko je investicija od nacionalne važnosti, mađarska Vlada, na osnovu posebne odluke, može odobriti specijalan tretman za konkretan projekat.

Kakav je odnos između centralnih vlasti i lokalne samouprave u Mađarskoj prilikom razvoja parkova?Postoje razne vrste industrijskih parkova, počev od klasičnih grinfilda sa velikim investorima, preko profesionalnih privatnih industrijskih parkova, do agrarnih i logističkih parkova. Na osnovu ranijih podataka, opštinski (državni) i privatni kapital u nešto više od polovine slučajeva pojavljuje se zajedno u industrijskim parkovima, oko 40% je u privatnoj svojini, a 5-8% se nalazi isključivo u opštinskom vlasništvu. Industrijski parkovi upravo su i osnivani na inicijativu lokalnih samouprava, ali mogu da kažem da je jedan od naših najvećih problema danas pitanje finansiranja i zato je potrebno povećati učešće države.

Partnerstvo kao recept za uspeh

Kolika su sredstva potrebna za izgradnju jednog industrijskog ili tehnološkog parka u vašoj zemlji? Da li biste mogli da procenite ukupan iznos koji država do sada investirala u njihov razvoj?Iznos kapitala za izgradnju jednog industrijskog ili tehnološkog parka uvek zavisi od toga kakvog tipa je park, odnosno da li predstavlja grinfild ili braunfild projekat. Kod grinfilda, obično je veća udaljenost od naselja i potrebno je izgraditi infrastrukturu, šta znači da je potreban značajan kapital, ali prednost je u tome da se mogu uzeti u obzir želje investitora prilikom izgradnje infrastrukture.

U slučaju braunfild parkova, izgradnja je jeftinija, ali ponekad, zbog zastarele tehnologije, treba sanirati ekološke probleme, tako da oni mogu biti i skuplji nego grinfild projekti. Generalno, bez obzira na vrstu parkova, ukupni troškovi iznose više milijardi forinti.

Koje kompanije su najviše zastupljene u mađarskim industrijskim i tehnološkim parkovima? Da li raspolažete podacima o ukupnoj vrednosti privatnih ulaganja u okviru parkova u dosadašnjem periodu?Činjenica je da je u granama koje su u razvoju, kao na primer elektronika ili industrija automobila, realizovano mnogo investicija. Ove investicije su donele u Mađarsku savremene tehnologije i proizvodnju konkurentnih brendova, čime su stvorile mogućnosti za intenzivan razvoj zemlje. Ukupne investicije dostigle su 1.987 milijardi forinti, ostvareni prihodi 7.553 milijardi, dok je 65% proizvodnje namenjeno izvozu.

U Srbiji se ovaj koncept nalazi u početnom stadijumu razvoja. O kojim faktorima bi, po Vašem mišljenju, naša država morala posebno da vodi računa u narednim fazama?Iz iskustva se vidi da program industrijskih parkova ima strategijski značaj za datu privredu. Ono što je izuzetno važno jeste da, kod izgradnje parka, zainteresovane strane sarađuju kao finansijeri. Osim toga, za uspešnu primenu ovog koncepta neophodno je obezbediti jedinstvo stavova svih aktera, jasno definisan program, kao i odličnu komunikaciju među partnerima.

Na osnovu mađarskog primera i podataka, može se zapaziti da krajem 2004. godine program počinje malo da zaostaje, pošto je nekoliko multinacionalnih kompanija otišlo iz Mađarske. Ipak, na osnovu statističkih podataka, vidi se da je u ovom periodu porastao broj firmi u industrijskim parkovima, što pokazuje da su njihov razvoj osigurala mala i srednja preduzeća. Prema tome, i njima bi trebalo pokloniti veliku pažnju.


Da li su za ulaganje u mađarskim industrijskim i tehnološkim parkovima predviđene neke olakšice?Lokalna samouprava, tj. opština ima pravo da dodeljuje određene olakšice. Na primer, lokalne vlasti mogu sopstvenim propisima da oslobode investitore plaćanja poreza ili da predvide njegovo umanjenje.


E vropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) objavila je Izveštaj o tranziciji za

2007. godinu. Prema navodima iz izveštaja koji prati napredak 29 zemalja u tranziciji, najbolju ocenu u regionu dobila je Hrvatska, koja je sa ocenom 3,5 nadmašila i Rumuniju i Bugarsku, dok je Srbija, zajedno sa Bosnom i Hercegovinom, dobila ocenu 2,7 i ostvarila najniži plasman u dosadašnjim istraživanjima.

Prosečna ocena sastoji se od devet indikatora kojim se meri napredak u strukturnim i institucionalnim reformama, a ocene se kreću od 1 do 4+, pri čemu 4+ označava visokorazvijenu tržišnu ekonomiju. Niže ocene od Srbije i BiH dobili su Turkmenistan, koji se nalazi na začelju liste sa prosekom

od 1,3, Belorusija – 1,8, Uzbekistan – 2,1, Tadžikistan – 2,3 i Azerbejdžan koji ima nešto manji skor od 2,7.

Bolja zaštita konkurencije

U ovogodišnjoj studiji EBRD navodi da je Srbija ostvarila poboljšanje samo u jednoj od devet kategorija, tako što je popravila ocenu u oblasti konkurencije boljom primenom antimonopolskih propisa i povećanjem broja stručnjaka u Komisiji za zaštitu konkurencije. Naša zemlja je u ostalih osam oblasti zadržala prošlogodišnje ocene i to 3- za privatizaciju velikih sistema, 4- za privatizaciju malih preduzeća, a 2+ za upravljanje preduzećima i njihovo restrukturiranje. Za slobodno formiranje cena Srbija je ostala na

oceni četiri, za trgovinu i sistem spoljnotrgovinske razmene – 3+, reforma bankarstva i liberelizacija kamata ocenjena je sa 3-, tržište kapitala zadržalo je ocenu 2, isto kao i infrastrukturne reforme.

Najveći problemi u razvoju tranzicije, kako je navedeno u Izvešataju, odnose se na odlaganje roka za završetak privatizacije do kraja 2008. godine, kao i na pitanje monopola. Prema podacima iz istraživanja, u Srbiji je do sada je privatizovano 1.737 preduzeća, ali je ostalo još preko 1.000 preduzeća za prodaju putem javnih aukcija, kao i 77 preduzeća za privatizaciju metodom tendera. Kad su u pitanju monopoli, potrebno je da Komisija za zaštitu konkurencije bude aktivnija na suzbijanju monopola u zemlji, što je jedan od važnih uslova da Srbije postane privlačnija za strane investitore.

Najveći državni projekti za izgradnju infrastrukture sadržani su u Nacionalnom investicionom planu. Prema izveštaju, napredak je primetan u usklađivanju cena električne energije sa tarifama u Evropskoj uniji, kao i u odobravanju koncesija za izgradnju putne mreže. U oblasti telekomunikacija takođe je zabeležen značajan pomak izdavanjem licence za trećeg mobilnog operatera, dok problem i dalje predstavlja monopol Telekoma Srbije na području fiksne telefonije.

Što se tiče finansijskog sektora, broj banaka je i dalje visok. Kreditna zaduženost građana je u porastu uprkos restriktivnoj monetarnoj politici Narodne banke Srbije. Reforma penzijskog sistema nalazi se u početnoj fazi, dok je sektor osiguranja još uvek u većini slučajeva u državnom vlasništvu.

EBRD Transition Report

Podrška za brže reformeSrbija ima potencijal za visok privredni rast, ali je neophodno dalje unapređenje poslovne klime, kao i ubrzana privatizacija i restrukturiranje. Većina stanovništva veruje u demokratiju i tržišnu privredu, iako je nezadovoljna sopstvenim životnim standardom

ANALIZE

Ocena strukturnih reformi u Srbiji

Izvor: EBRD Transition Report

4,00Liberalizacija cena

Privatizacija malih preduzeća3,67

Sistem spoljnotrgovinske razmene3,33

Reforme bankarskog sektora2,67

Privatizacija velikih sistema2,67

Restrukturiranje preduzeća2,33

Infrastrukturne reforme2,00

Tržište kapitala i ostale �nansijske institucije2,00

Zaštita konkurencije2,00


ANALIZE

godinom, zatim stavovima o demokratiji i slobodnom tržištu, kao i očekivanjima od budućnosti. Za Srbiju je karakteristično da spada u grupu zemalja sa najmanjim procentom populacije koja je zadovoljnija visinom svog sadašnjeg dohotka u odnosu na period pre početka tranzicije. U regionu Jugistočne Evrope jedino Crna Gora i Bosna i Hercegovina zaostaju po ovom parametru. Slična ocena zabeležena je, međutim, i u skoro svim ostalim državama, gde znatno manje od polovine stanovništva smatra da je u proteklih dvadesetak godina ostvareno poboljšanje.

S druge strane, principi demokratije i tržišne ekonomije ipak imaju većinsku podršku. Kod nas se oko polovine ispitanika izjasnilo za demokratski poredak, nasuprot manje od 20% koji se zalažu za autoritarno uređenje. Najzad, uprkos sopstvenoj materijalnoj situaciji, preko 40% stanovnika Srbije podržava tržišnu ekonomiju, što je dvostruko više od broja zagovornika planske privrede.

Miloš Ćurč[email protected]

Ukupno posmatrano, privreda zemlje nastavlja da jača i pored usporavanja tempa ekonomskih reformi u proteklih godinu dana. Kako ocenjuju autori studije, ekonomski potencijali Srbije sastoje se u njenom geografskom položaju, veličini zemlje i njenoj poslovnoj klimi, što se odražava na veliko interesovanje potencijalnih investitora. Međutim, u narednom periodu neophodno je ubrzano restrukturiranje preduzeća, kao i završetak procesa privatizacije kako bi ti potencijali bili iskorišćeni u punoj meri.

U sferi makroekonomske politike, Izveštaj sadrži preporuke da Vlada Srbije zadrži javnu potrošnju pod kontrolom i smanji subvencije za preduzeća koja loše posluju, što bi omogučilo održavanje dostignute makroekonomske stabilnosti. Za 2007 godinu procenjeni rast u

državama Jugoistočne Evrope iznosi 6,1%, što predstavlja pad od 0,3% u odnosu na 2006. godinu, a za 2008. predviđeno je da će ostati otprilike na istom nivou.

Nezadovoljstvo životnim standardom

Veliki deo studije ovoga puta je posvećen ispitivanju stavova stanovništva u tranzicionim zemljama o efektima ovog procesa na kvalitet života. Anketa, koja je obuhvatila 29.000 ljudi, bavi se odnosom prema životnom standardu u poređenju sa 1989.


Nakon nekoliko godina privredne recesije, nemačke kompanije su

ponovo počele sa intenzivnijim investiranjem u inostranstvu. Većina nemačkih kompanija u Srbiji zadovoljna je svojom poslovnom situacijom. Ova ocena proizilazi iz ankete koju su sproveli Nemačko privredno udruženje u Beogradu i Delegacija nemačke privrede za Srbiju (AHK). Istraživanje koje je 2007. godine urađeno po drugi put

potvrđuje rezultate prve ankete s kraja 2005. godine. Skoro sva nemačka preduzeća gledaju pozitivno u budućnost i očekuju rast prometa, dok mnogi pripremaju i nove investicije. Poslovnom situacijom je nezadovoljno samo 5% privrednika. Inače, anketom su obuhvaćene firme iz oblasti proizvodnje (15%), trgovine (35%) i usluga (50%). Polovina ispitanih u Srbiji je zastupljena kroz samostalna preduzeća, 25%

u formi predstavništva, 5% putem zajedničkih ulaganja, a ostali preko lokalnih zastupnika.

Poslovni rezultati

Svoju poslovnu situaciju u prošloj godini 53% kompanija ocenilo je „pozitivno“, a još 42% kao „zadovoljavajuće“. Čak 86% očekuje dodatno poboljšanje situacije, dok niko od ispitanih ne smatra da će ona biti pogoršana. Slično je i sa prometom – 78% je 2006. godine zabeležilo povećanje, a čak 85% predvidelo je povećanje prometa i u 2007. godini. Zato ne iznenađuje da, nakon porasta investicija kod 54% preduzeća u 2006. i 2007. godini, 74% ispitanih planira investicije u većoj ili istoj meri. Skoro 60% firmi takođe očekuje i rast broja zaposlenih. Uprkos rastu troškova, samo mali broj kompanija predvidelo je manju dobit u 2007. godini.

Ohrabrujuće deluju i poređenja Srbije, kao mesta za investiranje, sa drugim zemljama regiona. Kao i u anketi iz 2005. godine, Srbija se nalazi ispred zemalja, poput Bugarske i Hrvatske, a čak 90% ispitanih ponovo bi izabralo Srbiju za svoje poslovanje.

Privredni ambijent

S druge strane, većina predstavnika nemačkih kompanija stanje poslovnog okruženja u Srbiji ocenjuje kao „zadovoljavajuće“. Konkretno, 60% ispitanih smatra da je opšta privredna situacija „zadovoljavajuća“, 28% je ocenjuje kao „lošu“, a 12% kao „pozitivnu“. Maren Diale-Šelšmit, šefica Delegacije nemačke privrede u Beogradu, ističe da za jačanje srpske privrede nije dovoljno da samo prisutne kompanije budu

Anketa među nemačkim investitorima

Nastavak pozitivnog trendaVećina nemačkih investitora zadovoljna je svojim rezultatima u Srbiji. Nove investicije zavise od pravnog okvira i rada administracije

JAVNO MNJENJE


zadovoljne. „Važno je motivisati i druge firme da se angažuju u Srbiji. Potencijalni investitori moraju biti sigurni u najbolju moguću podršku ovdašnjih institucija i uklanjanje administrativnih prepreka,“ kaže Diale-Šelšmit.

Predstavnici nemačkih firmi prilično su podeljeni u pogledu budućeg razvoja uslova poslovanja: 53% ne očekuje poboljšanje, dok se 47% ispitanih nada pozitivnim kretanjima. Za uspešno poslovanje u Srbiji, prema njihovom mišljenju, potrebno je dodatno unaprediti političku stabilnost, efikasnost javne uprave, borbu protiv korupcije i kriminala, pravnu sigurnost i transparentnost pri javnim nabavkama. Samo uz rešavanje ovih problema, Srbija može postati zaista privlačna lokacija za nemačka ulaganja. Ovakve ankete značajne su, jer ukazuju na pozitivne, ali i negativne aspekte poslovne klime u Srbiji. Zbog toga, one pozitivne treba koristiti u marketinške svrhe za privlačenje stranih investicija, a one negativne mogu da budu da budu smernica za rešavanje glavnih problema u poslovnom okruženju.

Nikola Janković[email protected]

IZ UGLA INVESTITORA

Milutin Ivanović,direktor kompanijeKnauf Beograd

Koliko vam je vremena bilo potrebno da obezbedite građevinsku dozvolu i ostale dokumente za novu fabriku u Zemunu?

Kada smo započeli ovaj projekat, bili smo svesni da će procedura zahtevati prilično mnogo vremena. Naime, mi smo kupili poljoprivredno zemljište, za koje smo onda morali da izvršimo prenamenu u građevinsko, izradimo urbanistički projekat i ispunimo ostale zakonske uslove. Sve u svemu, pre nego što smo uopšte tražili građevinsku dozvolu, prošlo je otprilike dve godine.

Takođe, pošto na toj parceli nije bilo nikakve infrastrukture, morali smo da se obratimo velikom broju javnih preduzeća u vezi sa dozvolama za priključke, što je, isto tako, usporilo završetak investicije.

Šta smatrate glavnim problemima u ovom procesu?

U našem slučaju, opština Zemun nije imala nikakve nadležnosti, pa smo komunicirali sa odogovarajućim službama na nivou grada. Mogu da kažem da smo kod svih institucija nailazili na dobru volju, ali, uprkos tome, procedura, siguno, nije jednostavna.

Kakva su, u ovom pogledu, iskustva kompanije Knauf u drugim zemljama Istočne Evrope?

Knauf je među najvećim investitorima u ovom delu sveta, ali Beograd je jedan od retkih velikh gradova u kojima imamo proizvodnju. Na primer, u Surdulici nam je bilo lakše, s tim što smo tamo kupili već postojeći pogon. Isto važi i za neke druge zemlje, kao što su Makedonija i Bugarska, gde imamo fabrike van velikih gradova, pa smo dobili određene olakšice.

Moj osnovni utisak je da su u okruženju birokratske procedure, ipak, jednostavnije, a da njihove lokalne vlasti imaju veća ovlašćenja nego kod nas.


Nemačke investicije u svetu

Nemačka industrija i u 2007. godini ubrzano je nastavila svoju strategiju pojačanog internacionalnog delovanja. Čak 43% industrijskih kompanija u narednih dvanaest meseci realizovaće investicione projekte van granica Nemačke, što je za 3% više nego u protekloj godini. Prilikom ulaganja u inostranstvu, za nemačke privrednike važniju ulogu igra strateški značaj tržišta nego smanjenje troškova. Najatraktivniji region za nemačke firme je i dalje 15 starih članica Evropske unije. I dok privlačnost Istočne i Srednje Evrope slabi, Rusija, Kina, Turska i Jugoistočna Evropa su Nemcima sve interesantniji.

Građevinske procedure u Srbiji


Postavite nam pitanje

Dragi čitaoci,

Od narednog broja Investicija želeli bismo da vam damo priliku da našim stručnjacima postavljate konkretna pitanja iz oblasti investicija. Sva pitanja možete nam uputiti na sledeću adresu:

Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike SrbijeNaznaka – Pitanje za časopis InvesticijeVlajkovićeva 3/V11000 Beograd

Pitanja možete postaviti i putem faksa na broj: 011 3398 814 ili na e-mail: [email protected].

Naručite besplatan primerak Investicija

Vaš besplatan primerak časopisa možete naručiti na isti način.

Investicije

Opština

Adresa

Poštanski broj i mesto

Telefon

Fax

e-mail

Kontakt osoba

Investicije

Opština

Adresa

Poštanski broj i mesto

Telefon

Fax

e-mail

Kontakt osobaPitanje

PITAJTE NAS

Broj

4, M

art 2

008.

Agencija za strana ulaganja i promociju izvozaVlajkovićeva 3/V, 11000 Beograd

tel: 011 3398 550fax: 011 3398 814

[email protected]

Boris Begović, predsednik CLds-A LiBerALizACijA, privAtizACijA, dereguLACijA opštinA koCeLjevA g r A d v o ć A i i n v e s t i C i j A H e n k e L H e m i j A uspeHA investiCije u prAksi projektni timovi

Industrijski parkovi u Srbiji

Čekajući zakonIndustrijski parkovi u Srbiji

Čekajući zakon

industrijski parkovi u srbiji Čekajući zakon - siepa.gov.rs 4 - mart 2008.pdf · da procenu...

Documents