imunologija tooooo

1

OSNOVI IMUNOLOGIJE

Predavanja: po dobijenom rasporedu 2 časa nedeljno!

Vežbe: obavezne su i overa semestra je moguća samo za jednu vežbu bez nadoknade, ostale se nadoknađuju. Preko trri izgubljene vežbe samo uz odobrenje prodekana za nastavu

Ispit se polaže testom!

Test sadrži 28 pitanja iz teorijе. Prvih deset ima 4 ponudjena odgovora od kojih jesamo jedan tačan. Zaokružiti samo tačan odgovor (precrtan odgovor i zaokružen drugi odgovor se neće priznavati bez obzira da li je on tačan ili ne). Svaki tačanodgovor donosi 2 poena. Drugih deset teorijskih pitanja treba odgovoriti sa T (tačno) ili N (netačno). Ispravan odgovor na ova pitanja donosi po 1 poen. Narednih osam teorijskih pitanja zahtevaju pismenio kratak opisni odgovor a svaki tačan odgovor donosi po 5 poena. Maksimalno mogući broj poena na teorijskom delu ispita je 70. Praktični deo ispita se sastoji od 2 pitanja sa opisnim odgovorom koja donose po 5 poena i osam pitanja sa ponuđenim odgovorima koja donose po 2,5 poena. Maksimalno mogući broj poena na praktičnom delu ispita je 30. Ukupan broj poena (maksimalni) za ceo test iznosi 100!

OSNOVI IMUNOLOGIJE

Preporuke za spremanje ispita (samo korisne sugestije)

1. Ne započinjati pripremanje ispita bez položenih sledećih ispita:

- biologija (sa medicinskom genetikom)

- histologija

- hemija

2. Na ispit ne izlaziti pre položene fiziologije i biohemije

3. Učiti iz knjge (bilo koje od predloženih)

4. Obavezno kupiti knjigu ona će koristiti i za ostale kliničke predmete

5. Praktični deo učiti iz materijala koji je pripremljen za vežbe – kopija diska se može besplatno dobiti na Institutu za biomedicinska istraživanja – kupite prazan CD!

OSNOVI IMUNOLOGIJEObavezni i osnovni udžbenik:

OSNOVI IMUNOLOGIJEObavezni i osnovni udžbenik:

DEFINICIJE

Reč IMUNITET potiče od latinske reči immunitas koja je u starom Rimu označavala zaštitu senatora od progona legalne vlasti (poslanički imunitet)

U biologiji i medicini reč imunitet je prvobitno označavala zaštitu organizma od bolesti ili još preciznije od infektivnih bolesti

Ćelije i molekuli koji su angažovani u procesu zaštite organizma svake jedinke od infektivnih i mnogih štetnih agenasa spoljne sredine čine tzv. imunski sistem

FunFunkckciijaja iimunmunskogskog sisistemstemaa??

2

FILOGENEZA IMUNSKOG SISTEMA

IMUNSKI SISTEM

A. Urođena (nespecifična) imunost

B: Stečena (specifična) imunost

Obuhvata dve osnovne komponente imunosti:

Urođena ili nespecifična imunost:

Predstavlja prvu liniju odbrane organizma od invazije mikroorganizama i čine ga sledeće komponente:

1. Anatomska barijera

2. Fiziološka barijera

3. Fagocitna barijera

4. Inflamatorna reakcija

Adaptivna ili specifična imunost:

Predstavlja veoma složen sistem odbrane organizma i razvija se u odgovoru na prisustvo stranog agensa tj. adaptira se na infekciju pa se naziva specifični ili adaptivni. Osnovna karakteristika ove vrste imunskog odgovora je izvrsna specifičnost da ne samo grube karakteristike mikroorganizama već i pojedinih molekula i da pri ponovnom susretu sa njima reaguje mnogo snažnije.

Glavne komponente specifične imunosti su ćelije (limfociti) i njihovi produkti sekrecije

SPECIFIČNI IMUNSKI ODGOVOR ADAPTIVNA IMUNOST

Specifični imunitret je sposobnost imunskog sistema da prepozna i selektivno eleiminiše specifične strane mikroorganizme ili molekule koje nazivamo antigenima.

Glavne kararkteristike specifičnog imunskog odgovora su:

• Antigenska specifičnost

• Raznolikost

• Imunološka memorija

• Prepoznavanje sopstvenog i stranog

3

FUNKCIJA UROĐENOG IMUNOLOŠKOG ODGOVORA SE OSTVARUJE ZAHVALJUJUĆI

POSTOJANJU:

- HEMATOPOETSKOG TKIVA U KOSTNOJ SRŽI I

- SPECIJALIZOVANIH ĆELIJA

1. Monociti i specijalizovane makrofagalne ćelije

2. Neutrofilni leukociti

3. Limfoidne NK ćelije

Kostna srž

HEMATOPOEZAFUNKCIJA ADAPTIVNOG IMUNOLOŠKOG SISTEMA SE OSTVARUJE ZAHVALJUJUĆI

POSTOJANJU:

A) ĆELIJE ADAPTIVNOG IMUNSKOG SISTEMA SU:

1. Antigen specifični limfociti

2. Akcesorne ćelije

3. Efektorne ćelije

4. Memorijske ćelije

B) LIMFOIDNA TKIVA I ORGANI

1. Primarni limfoidni organi2. Sekundarni

- IMUNOKOMPETENTNIH ĆEIJA- LIMFOIDNIH TKIVA I ORGANA

ĆELIJE IMUNOLOŠKOG SISTEMA1. Limfociti

Limfociti su jedine ćelije u našem telu koje mogu da specifično prepoznaju različite specifične antigenske determinante. Ove ćelije su nadalje odgovorne za dve bitne karakteristike imunološkog sistema a to su:

- specifičnost

- pamćenje

Činjenice koje potvdjuju njihovu ulogu su:1. Zaštita u toku invazije različitih mikroorganizama se može postići

pasivnim prenošenjem limfocita ili njihovih produkata od osobe koja je predhodno imunizovana na te mikroorganizme.

2. Neke kongenitalne ili stečene imunodeficijencije su praćene smanjenjem broja limfocita u perifernoj cirkulaciji

3. U kulturi limfocita (in vitro) dodavanje specifičnih antigena dovodi do reakcije koja je slična onoj koja se može viderti u in vivo uslovima.

4. Specifični receptori za antigene mogu produkovati samo limfociti


a) Mali limfociti (8-10 mm u dijametru), poseduju veliko jedro sa kondezovanim heterohromatinom i uzani prsten od citoplazme koja sadrži malo mitohondrija ribozome i lizozome (to su obično nestimulisani, tzv. “naivni” limfociti koji se nalaze u Go fazi deobnog ciklusa).

b) Veliki limfociti (10-12 mm u dijametru) imaju više citoplazme sa dosta organela, dosta RNK, a jedro je sa rastresitim hromatinom. Obično nastaju posle antigene stimulacije i nalaze se u G1 fazi ćelijskog ciklusa.

Postoje različite subklase limfocita koje se mođusobno razlikuju po svojoj funkciji i sastavu proteinskih produkata koje stvaraju nakon antigene stimulacije, ali se ni jedna od ovih klasa na osnovu morfologija ne može razlikovati. Jedini način na osnovu koga se mogu identifikovati pojedine subklase limfocita je detekcija ili specifičnih receptora na njihovoj površini ili identifikacija njihovih produkata putem različitih imunohemijskih metoda.

4

MORFOLOGIJA LIMFOCITA

A) Mali limfocit iz periferne krvi – svetlosna mikroskopija

B) Mali limfocit – elektronska mikroskopija

C) Veliki limfocit (imunoblast) – elektronska mikroskopija

LIMFOCITI

Skening elektronska mikroskopija


Subklase

B-limfociti – produkuju imunoglobuline a naziv ove klase je dobijen na osnovu njihove provobitne identifikacije u “burzi Fabricijus” kod ptica.

T- limfociti – predstavljaju efektorne ćelije imunskog sistema a dobile su naziv po tome što nakon stvaranja njihovih prekursora od strane kostne srži, migriraju u TIMUS (“T”) gde sazrevaju. Oni se nadalje dele u dve potklase:

- pomažići (helperni)

- citotoksični

NK - ćelije (prirodne ubice) i razlikuju se po svojoj funkciji i antigenskim karaktristikama i od T i od B limfocita.

MORFOLOGIJA PLAZMA ĆELIJE

A) Svetlosna mikroskopija

B) Elektronska mikroskopija

ĆELIJE IMUNOLOŠKOG SISTEMA

1. Limfociti

Limfociti različitih subklasa na svojoj površini ispoljavaju različite proteinske receptore koji su označeni tzv. CD nomenklaturom:

- CD4 – pomažući T-limfociti

- CD8 – citotoksični Tlimfociti

- CD3 – pomažući i citotoksični T limfociti

- CD19, CD21 B-limfociti

- CD16 – NK-ćelije

Ostali receptori su:

FC – receptori - B- limfociti

MHC klasa II B-limfociti i dr.


1. LimfocitiFunkcijaB-limfociti: produkcija antitela (humoralna imunost)

T- pomažući: stimulišu rast i funkciju B-limfocita, aktivišu makrofage u produkciji citokina.

T – citotoksični liziraju virusom inficirane ćelija kao i ćelije transplantiranih tkiva i organa koji nisu antigenski kompatibilni sa ćelijama domaćina.

U toku svog života limfociti menjaju svoju svoju funkciju u zavisnosti od antigenske stimulacije tako da se u funkcionalnim a donekle i morfološkim karakteristikama medjusobno razlikuju. Tako od prvobitno neiskusnih ćelija nastaju pod dejstvom antigene stimulacije tzv. efektorne ćelije i memorijske ćelije

5



Efektorne ćelije: za B-limfocite to su tzv. plazma ćelije koje produkuju imunoglobuline različitih klasa, a za T- limfocite to su subklase pomažućih i citotoksičnih limfocita. U toku funkcionalne diferencijacije pojedine efektorne ćelije dobijaju i nove fenotipske karakteristike

Memorijske ćelije: pamte antigenske determinante koje su dovele do stimulacije bilo B ili T limfocita, mogu mirovati u organizmu više godina a svojoj površini eksprimiraju proteine koji ih čine različitim od nestimulisanih “naivnih” limfocita.

B memorisjske ćelije poseduju na površini raličite klase imunoglobulina (IgG, IgM, IgA, ili IgE) dok “naivne” poseduju samo IgDi IgM.

T-memorijske ćelije eksprimiraju na površini veću količinu adhezionih molekula. Takodje se razlikuju i u pogledu tzv. CD receptora: dok “naivni” T limfociti poseduju CD45 receptor memoriskiT-limfociti eksprimiraju na površini CD44 receptor i td.

PROTEINAPROTEINAPOVRPOVRŠŠINSKIHINSKIHEKSPRESIJA EKSPRESIJA

MaliVeliki sa više citoplazmeMali oskudne citoplazmeMorfologijaMorfologija

Varijabilna ekspresijaMala ekspresijaVisoka ekspresijaHemokisni receptoriHemokisni receptori

Visoka ekspresijaVisoka ekspresijaMala ekspresijaAdhezioni molekuliAdhezioni molekuli

Mala ekspresijaMala ekspresijaVisoka ekspresijaHoming receptoriHoming receptori

Mala ekspresijaVisoka ekspresijaMala ekspresijaVisokoafinitetni ILVisokoafinitetni IL--2 2 receptorreceptor

+/-PostojiNemaĆĆelijska deobaelijska deoba

NemaSekrecija citokina citotoksična aktivnostNemaEfektorne funkcijeEfektorne funkcije

NiskaVisokaVeoma niskaFrekvencija Frekvencija ććelija koje elija koje odgovaraju na antigenodgovaraju na antigen

Pretežno u imnflamirana tkiva i sluzokože

Pretežno u inflamirana tkiva

Pretežno u periferna limfoidna tkivaMigracija

MEMORIJSKIMEMORIJSKILIMFOCITILIMFOCITI

AKTIVISANI LIMFOCITIAKTIVISANI LIMFOCITINAIVNI LIMFOCITINAIVNI LIMFOCITI

OSNOVNE KARAKTERISTIKE NAIVNIH, EFEEKTORSKIH I MEMORIJSKIH T- LIMFOCITA

MaliVeliki sa više citoplazme

Neki su plazma ćelijeMali oskudne citoplazmeMorfologijaMorfologija

?MaloVelika količinaPrisustvo hemokinskog Prisustvo hemokinskog receptora CXCR5 receptora CXCR5

NemaSekrecija antitela NemaEfektorne funkcijeEfektorne funkcije

Relativno visokPovećava se u toku imunskog odgovoraRelativno nizak

Afinitet za Afinitet za umunoglobulinsku umunoglobulinsku produkciju produkciju

Često IgG, IgA i IgEČesto IgG, IgA i IgE IgM i IgDMembranski imunoglobulinski izotip

MEMORIJSKIMEMORIJSKILIMFOCITILIMFOCITI

AKTIVISANI LIMFOCITIAKTIVISANI LIMFOCITINAIVNI LIMFOCITINAIVNI LIMFOCITI

OSNOVNE KARAKTERISTIKE NAIVNIH, EFEEKTORSKIH I MEMORIJSKIH B- LIMFOCITA

LIMFOIDNA TKIVA I ORGANI

Primarni

U primarnim limfoidnim organima dolazi do stvaranja nejvećeg broja ćelija adaptivnog imnskog odgovora koje u njima stiču fenotipske i osnovne funkcionaln karakteritike.

Primarni limfoidni organi su :

kostna srži

timus

LIMFOIDNA TKIVA I ORGANI

Primarni

a) Kostna srž

Kostna srž je mesto stvaranja svih ćelija periferne krvi odraslih, uključujući nezrele limfocite. U njoj dolazi do sazrevanja B –limfocita. U fetalnom životu je hematopoeza uglavnom vezana za ekstraosealne organe kao što su žumečetna kesa, zatim paraaortalni mezenhim a kasnije jetra i slezina. Tek pri krajufetalnog života i kod odraslih, hematopoeza se odvija u kostima pre svega pljosnatim koje sadrže crvenu kostnu srž.

Kostnu srž čini sunđerasta retikularna mreža smeštena između dugih koštnih gredica. Ova mreža je ispunjena sa ćelijama masti, stromalnim fibroblastima i prekursornim ćelijama hematopoeze.

Kako prekursorne ćelije sazrevaju, one migriraju preko mreže vaskularnih sinusa u perifernu cirkulaciju.

6

Kostna srž LIMFOIDNA TKIVA I ORGANI

Primarnia) Kostna sržSve ćelije krvi potiču od tzv. stem ćelije koja može da se diferentuje u ćelije različitih loza: eritroidnu, megakariocitnu, granulocitnu, monocitnu ilimfocitnu. Sa sazrevanjem stem ćelije eksprimiraju dva važna markera: CD34 i antigen stem ćelije-1. na osnovu kojih i prepoznajemo stem ćelije u suspenziji ćelija iz kostne srži.Proliferacija i diferencijacija stem ćelija zavisi od stimulacije različitim citokinima – mnogi od njih su nazvani faktori koji stimulišu stvaranje kolonija (CSF).Hematopoetske citokine stvaraju:

- stromalne ćelije kostne srži

- makrofagi kostne srži

- antigenima stimulisani T limfociti i aktivisani makrofagi

Za razliku od B-limfocita, funkcionalno sazrevanje T-limfocita se ne odvija u kostnoj srži

HEMATOPOEZA LIMFOIDNA TKIVA I ORGANI

Primarni

b) Timus

Nezreli T-limfocti iz kostne srži (timociti) naseljavaju preko krvnih sudova koru timusa gde započinje njihovo sazrevanje. U toku sazrevanja timociti se pomeraju ka meduli a odande samo zreli T-limfociti putem krvnih sudova napuštaju timus i odlaze do sekundarnih limfnih organa!

TIMUS

Shematski prikaz

TIMUS

Shematski prikaz

7

LIMFOIDNA TKIVA I ORGANISekundarniLimfni čvorovi i limfni sistemLimfni čvorovi su mesta gde započinje specifični imunski odgovor.. Svaki limfni čvor predstavlja mali nodularni agregat sastavljenod brojnih limfocita. Okružen je fibroznom kapsulom koju probija veliki broj tzv. aferentnih limfnih sudova koji donose limfu koja se izliva u subkapsularni ili marginalni sinus.

Limfa sa periferije prodire ka tzv. medularnim sinusima odkle napušta limfnu žlezdu putem eferentnog limfnog suda. Ispod subkapsularnog sinusa se nalazi tzv. spoljašnji korteks i unutrašnji parakorteks. U spoljašnjem korteksu su smešteni gusti agregati limfocita koji čine tzv. folikul. U sredinjem delu folikula se nalazi svetlija zona koja se naziva germinativni centar. Folikuli bez germinativnog centra se nazivaju primarni folikuli. Parakorteks čine čini mnoštvo parakortikalnih snopova koji su sačinjeni takodje od manje zbijenih limfocita, dendritičnih ćelija i mononuklearnih fagocita koji su rasporedjeni oko limfnih i vaskularnih sinusoida

LIMFNI ČVOR

LIMFOIDNA TKIVA I ORGANISekundarniLimfni čvorovi ilimfni sistem

Medula limfnog čvora se nalazi ispod parakorteksa i sadrži medularne snopove koji se pružaju ka medularnom sinusu. Medularni snopovi su sačinjeni uglavnom od makrofaga i plazma ćelija

U limfni čvor preko hilusa ulazi arterijski krvni sud koji se grana u limfnom čvoru sve do kapilara koji su smešteni u spoljašnjem korteksu. Limfociti iz cirkulacije ulaze u stromalno tkivo limfnog čvora preko specijalizovanih venula u predelu parakorteksa. Krv napušta limfni čvor preko jedne vene koja izlazi iz hilusa

Tkivo limfnog čvora u različitim delovima naseljavaju različite subklase limfocita. Limfni folikuli su sastavljeni uglavnom od B-limfocita . Ukoliko su primarni folikuli, njih čine zreli “naivni” B-limfociti. Germinativni centri nastaju u odgovoru na antigensku stimulaciju i u njima dolazi do proliferacije B-limfocita koji stvaraju određena antitela. Nastavci folikularnih dendritičnih ćelija formiraju mrežu u germinativnom centru.

Hilus

LIMFNI ČVOR

LIMFOIDNA TKIVA I ORGANISekundarniLimfni čvorovi i limfni sistem

T – limfociti se nalaze između folikula u parakorteksu. Najveći broj njih (oko 70%) pripada helpernim T limfocitima a samo mali broj njih su citotoksični T-limfociti.

Koža, epiteli i parenhimatozni organi sadrže brojne limfne kapilare koji absorbuju i odvode intesticijsku tečnost – limfu.. Odatle se ona prenosi do većih limfnih sudova i na kraju do najvećeg - ductus thoracicus-a koji se uliva u v. cavu.

Duž limfnih sudova postavljeni su limfni čvorovi koji služe kao sito ili filter koji propušta limfu pre nego što uđe u krv. Solubilni i krupniji antigeni u koži, mukozi i drugim tkivima ulaze u limfni sistem i transportuju se do limfnog čvora

Mnoge antigene prihvataju nezrele dendritične ćelije koje ih prenose do limfnih sudova a odatle u limfni čvor. Dendritične ćelije koje nose antigen dolaze do parakorteksa gde se zaustavljaju i vrše prezentaciju antigena T-limfocitima.

LIMFOIDNA TKIVA I ORGANISekundarniSlezina

Slezina je jedno od najvećih mesta specifičnog imunskog odgovora. Snabdeva se krvlju od strane lienalne arterije koja probija kapsulu u hilusu ovog organa. Odatle se arterija grana u manje krvne sudove koji su okruženi trakama vezivnog tkiva – vezivno tkivne trabekule.

Male arteriole su okružene gusto zbijenim limfocitima – periarteriolarne limfoidne ploče u kojima se nalaze limfoidni folikuli od kojih neki sadrže germinativne centre. Periarteriolarne ploče i folikuli su okruženi slojem limfocita i makrofaga – marginalna zona. Sve ovo čini tzv. belu pulpu.

Arteriole sa nadalje izlivaju u vaskularne sinusoide oko kojih i u kojima ima dosta eritrocita, makrofaga, dendritičnih ćelija i retko limfocita i plazma ćelija. Ova struktura čini crvenu pulpu.

8

SLEZINASLEZINA

SLEZINA SLEZINA

SLEZINA LIMFOIDNA TKIVA I ORGANI

Sekundarni

Slezina

Raspored pojedinih subpopulacija limfocita i akcesornih ćelija u slezini je sličan kao i u limfnom čvoru.

Periarteriolarne limfoidne ploče su sastavljene pretežno od pomažućih T-limfocita (2/3) dok 1/3 sačinjavaju citotoksični T limfociti.

Folikuli i i germinativni centri su sačinjeni od B-limfocita.

Marginalna zona sadrži B-limfocite, makrofage i T-pomažuće ćelije.

9

LIMFOIDNA TKIVA I ORGANISekundarniImunski sistem kože

Koža predstavljanajveći organ u telu i ona čini prvu barijeru prema spoljašnjoj sredini. Zbog toga sadrži specijaizovani kutani imunksi sistem koji se sastoji od limfocita i akcesornih ćelija.

U okviru kutanog imunskog sistema najvažnije subpopulacije su Langerhansove ćelije i intraepitelijalni T-limfocit. Manje su značajni keratinociti ma da i oni mogu produkovati citokine. Langerhansove ćelije su postavljene supra bazalno i služe kao antigen prezentujuće čelije –nezrele dendritične ćelije. One pokrivaju oko 25% kožnog pokrivača. Svojim dugačkim produžecima formiraju skoro kontinuiranu mrežu koja hvata većinu stranih antigena.

Pod uticajem citokina Langerhansove ćelije retrahuju svoje produžetke, gube adhezivnost za epidermalne ćelije i migriraju u dermis. Preko limfatičnih sudova one dolaze do limfnih čvorova!

Imunski sistem kože

LIMFOIDNA TKIVA I ORGANISekundarniImunski sistem mukoza

Površina sluzokože gastrintestinalnog i respiratornog trakta je takođe kolonizovana limfocitima i akcesornim ćelijama kako bi se ostvarila optimalna zaštita od inhaliranih ili hranom uzetih antigena.

U mukozi gastrointestinalnog trakta limfociti su nađeni u većem broju u tri glavna regiona: u epitelijalnom sloju, lamini propriji gde mogu biti difuzno razbacane ili gusto zbijene u vidu tzv. Peyer-ovih ploča. Različite subpopulacije limfocita se nalaze na različitim mestima.

Najveći broj intraepitelijalnih limfocita su T-limfociti i to kod ljudi uglavnom citotoksični.

Intestinalna lamina propria sadrži mešovitu populaciju ćelija ma da je naveći broj njih iz grupe T-pomažućih aktivisanih limfocita.

U okviru Peyer-ovih ploča u limfnim folikulima preovladavaju B-limfociti ma da postoji i manja količina T-pomažućih ćelija (10-30%). Neke od epitelnih ćelija koje prekrivaju Peyer-ovu ploču predstavljaju specijalizovane M-ćelije koje gube mikroviluse na površini i predstavljaju pinocitotične ćelije. Ove ćelije transportujumakromolekule iz lumena creva u subepitelno tkivo (transcitoza)

LIMFNO TKIVO UDRUŽENO SA RAZLIČITIM SLUZKOŽAMA - MALT

LIMFNO TKIVO UDRUŽENO SA RAZLIČITIM SLUZKOŽAMA

MALT SISTEM CREVALIMFNO TKIVO UDRUŽENO SA RAZLIČITIM

SLUZKOŽAMA - MALT

10

TONZILA LLiimmffocociittnana recirrecirkkulaulacciijaja

~1% of l~1% of liimmffocociittaa se nalaze u perifernoj se nalaze u perifernoj krvi.krvi.Srednja duSrednja dužžina boravka ina boravka lliimmffocociitta ua upperierifferernojnoj circirkkulaulaciji jeciji je ~1h/~1h/dnevno!dnevno!NajveNajvećći deo Vai deo Vaššeg imunskog sistema nije eg imunskog sistema nije u Vau Vaššoj perifernoj krvi!oj perifernoj krvi!

RECIRKULACIJA LIMFOCITA

MEHANIZMI LIMFOCITNE RECIRKULACIJE I “HOMINGA”

Zahvaljujući kretanju limfocita od sekundarnog limfnog tkiva ili organa kamestu inflamacije, koje se odvija preko krvnih i limfnih sudova, ostvaruje se i efikasan imunološki odgovor na strane antgigene.

Ovo kretanje limfocita se naziva limfocitna recirkulacija

Proces u kome pojedine subklase limfocita selektivno dolaze u jedna tkiva a ne druga se naziva “limfocitni homing” - ili naseljavanje limfocita.

Ovim procesom se obezbeđuje:

- Da ograničeni broj limfocita dolazi samo na ona meste gde postoji antigen na koji ti limfociti reaguju.- Da specifični limfociti dolaze na tačno određena mesta gde je to potrebno a ne u sva udaljena tkiva ili organe


Mehanizam limfocitne recirkulacije i hominga u najvećoj meri zavisi (i regulisan je) od interakcije adhezivnih proteina koji su eksprimirani na površini limfocita sa ćelijama vaskularnog endotela i komponentama ekstracelularnog matriksa.

Adhezioni molekuli na površini limfocita koji su odgovorni za homing nazivaju se “homing receptori” a ligandi za njihovo vezitvanje se nalaze na površini vaskularnog endotela i komponentama ekstracelularnog matriksa.

- Integrini

- Selektini

- Ig superfamilija proteina

Homing receptori na površini limfocita nemaju nikakve veze sa antigenskim receptorima koji mogu samo da povećaju afinitet vezivanja sa ligandima

11


Ligandi za koje se vezuju homing receptori se nazivaju adresini i nalaze se obično na površini edotelnih vaskularnih ćelija.

Eksprsija adresina je uslovljena delovanjem citokina koji se stvaraju od strane aktivisanih makrofaga na mestu prodora antigena. Po ovom mehanizmu se odvija homing efektornih T-limfocita i memorjskih ćelija.

“Naivni ” T-limfociti se naseljavaju i recikulišu pretežno u periferne limfoidne organe gde se normalno koncentriše najveći broj antigena spoljašnjesredine. Ove antigene “naivnim” T-limfocitima prezentuju dendritične ćelije.

Prodor ovih limfocita u stromu perifernih limfnih čvorova se obavlja na mestima gde postoje venule modifikovanog endotela – venule sa visokimendotelom (nalaze se u parakorteksu limfnih čvorova i u mukoznim limfoidnim tkivima – Peyer-ove ploče.

“Naivni ” T-limfociti imaju posebne homing receptore koji se nazivaju L-selektini!



imunologija tooooo

Documents