POVRTARSTVO

Prof. dr Žarko M. Ilin

ŠŠparglapargla (Asparagus (Asparagus officinalisofficinalis) ) pripadapripada rodurodu Asparagus Asparagus familijifamiliji LiliaceaeLiliaceae

PoPoččela se gajiti pre 4000. godina u Egiptu a u Evropi u srednjem veela se gajiti pre 4000. godina u Egiptu a u Evropi u srednjem vekuku

RazloRazlog gajenja g gajenja –– visoka biolovisoka biološška vrednost kao i moguka vrednost kao i moguććnost ostvarivanja nost ostvarivanja dobre zaradedobre zarade

0,004Vitamin A

30-33Vitamin C

1,40Vitamin B70,19-2,17Vitamin B2

0,16-1,25Vitamin B1

60Fosfor

1Gvožđe

380Kalijum

240Magnezijum

20KalcijumSADRŽAJ (mg)NAZIV

Sadržaj mineralnihmaterija i vitamina

u 100 gr. svežihizdanaka

[www.spargel.de]

ŠPARGLA-Asparagus officinalis

Ukupne povrUkupne površšine u svetu pod ine u svetu pod ššparglom parglom –– 150150..000 ha (od toga 90.000 ha 000 ha (od toga 90.000 ha je zelena je zelena ššpargla)pargla)

Ukupne povrUkupne površšine u evropi pod ine u evropi pod ššparglom parglom –– 5858..000 ha (bela 000 ha (bela ššpargla)pargla)

Zavisno od lokaliteta i agrotehniZavisno od lokaliteta i agrotehniččkih mera prinos kih mera prinos ššpargle se krepargle se krećće od 5 e od 5 do 15 t/hado 15 t/ha

800800900Velika Britanija

147001490015600Španija

100100100Poljska

280028002800Holandija

621055165470Italija

700680649Mađarska

750075007400Grčka

115971159711429Nemačka

105001043210580Francuska

240022002400Bugarska

140128135Belgija-Luksemburg

250250250Austrija

200120001999NAZIV ZEMLJE

Površine pod šparglomu Evropi (ha)

[Statistički godišnjak

FAO, 2000.]

ŠPARGLA JE DIKOTILEDONA, DVOGODIŠNJA, DVODOMA POVRTARSKA VRSTAKOJA NA JEDNOM MESTU MOŽE DA OSTANE 5-10-15-20 GODINA, DAKLE KAOVIŠEGODIŠNJE POVRĆE, A ZAHVALJUJUĆI SPOSOBNOSTI BIOSINTEZE INAKUPLJANJA OSMOTSKI AKTIVNIH MATERIJA U PODZEMNIM VEGETATIVNIMORGANIMA ŠTO JOJ OMOGUĆAVA USPEŠNO PREZIMLJAVANJE.

ŠPARGLA VODI POREKLO OD DIVLJE VRSTE Asparagus silvestris

EGIPĆANI SU U ISHRANI KORISTILI Asparagus officinalis, ZATIMAsparagus aphyllas–BEZLISNU ŠPARGLU I Asparagus acutifolius.OVE DVE VRSTE RASTU KAO SAMONIKLE U GRČKOJ.PORED EGIPĆANA U ISHRANI JE KORISTE RIMLJANI.

U SREDNJEM VEKU ŠPARGLU UZGAJAJU ŠPANCI I ARAPI

U EVROPI ŠPARGLA SE GAJI OD XIV-XV VEKA U HOLANDIJI I FRANCUSKOJ,U XVI VEKU U ENGLESKOJ, A OD XVII VEKA U NEMAČKOJ.U DRUGOJ POLOVINI XIX VEKA, PRENETA JE U AMERIKU.

NAJČEŠĆE SE GAJILA ZELENA ŠPARGLA

KOD ŠPARGLE SE KORISTE MLADI, SOČNI, NEŽNI IZDANCI BELE, ZELENE ILILJUBIČASTE BOJE

ŠPARGLA JE MALE ENERGETSKE VREDNOSTI

BOGATA JE MINERALNIM MATERIJAMA: K, Mg, Fe, Ca, P, Na, J;VITAMINOM C I VITAMINIMA B1, B2, B6,PANTOTENSKOM KISELINOM I PROVITAMINOM A

U ISHRANI SE KORISTI KAO VARIVO, SALATA,MARINIRANA, ZAMRZNUTA I DEHIDRIRANA

NAJVEĆI PROIZVOĐAČI SU ZEMLJE EVROPE 40 %ŠPANIJA, FRANCUSKA, ITALIJA, NEMAČKA, GRČKA ISAD 33 %

KOD NAS ŠPARGLA SE GAJI NA BEZNAČAJNIM POVRŠINAMA

ROD ASPARAGUS OBUHVATA OKO 300 RAZLIČITIH VRSTA OD KOJIH SE UISHRANI KORISTI Asparagus officinalis

KOREN JE U OBLIKU ''ČOKOTA'' ODUMIRE SVAKE 3 GODINE

Koren je razvijenKoren je razvijen

Sa mnogo mesnatih boSa mnogo mesnatih boččnih nih žžilaila

DuDužžina korena ina korena ššpargle je 50 cmpargle je 50 cm

Debljina korena Debljina korena ššpargle je 10pargle je 10--15 mm15 mm

Obnavljanje korena je stepenasto do Obnavljanje korena je stepenasto do ččetvrte godineetvrte godine

KorenKoren ššparglepargle Porast izdanaka iz korena Porast izdanaka iz korena ššparglepargle

Stablo se javlja iz pupoljaka na korenu ispod povrStablo se javlja iz pupoljaka na korenu ispod površšine zemljeine zemlje

DuDužžina stabla je 20 cmina stabla je 20 cm

Debljina stabla je 15 mmDebljina stabla je 15 mm

Izgled izdanaka ispod povrIzgled izdanaka ispod površšine bankaine banka PojavaPojava ššparglepargle nana povrpovrššiniini bankabanka

ŠPARGLA RAZVIJA PODZEMNE I NADZMNE IZDANKE

DVOGODIŠNJA DVODOMA JE BILJKA, IZUZETNO MOŽE BITI JEDNODOMA

RAZLIKUJU SE MUŠKE I ŽENSKE BILJKEMUŠKI CVETOVI-SVETLO NARANDŽASTIŽENSKI CVETOVI SU BLEDO ZELENISTRANOOPLODNA JE , ENTOMOFILNA BILJKA-PČELEPLOD-BOBICA CRVENE BOJE SA 6-8 SEMENKI

U PRVOJ GODINI SPORO RASTE I OBRAZUJE 3-4 IZDANKA VISINE 30-50 CmU DRUGOJ GODINI IZRASTA 5-6 IZDANAKAU TREĆOJ GODINI PRORASTA 8-10 IZDANAKA,SVE DO PETE GODINE ŽIVOTA SE INTENZIVNO POVEĆAVA BROJ IZDANAKAOD 10-15 GODINE RAZVOJ JE UMERENIJI, A ZATIM SLABI

ŠPARGLA SE RAZMNOŽAVA IZ SEMENA I VEGETATIVNO DELJENJEM KORENA

Nadzemno stablo sa listovimaNadzemno stablo sa listovima Stablo na kraju vegetacijeStablo na kraju vegetacije

AGROEKOLOAGROEKOLOŠŠKI USLOVIKI USLOVI

AGROEKOLOŠKI USLOVI

ZEMLJIŠNIKLIMATSKI

SVETLOSTTOPLOTA PADAVINE

BIOLOŠKE OSOBINE ŠPARGLE

MORFOLOŠKE OZNAKE NADZEMNOG VEGETATIVNOG DELA UPUĆUJU NAOTPORNOST ŠPARGLE PREMA SUŠI

IZGLED PODZEMNIH VEGETATIVNIH ORGANA I KORENAUPUĆUJE NA OTPORNOST PREMA NISKIM TEMPERATURAMA

ZAHTEV ŠPARGLE PREMA TEMPERATURI

OPTIMALNA TEMPERARURA ZA KLIJANJE SEMENA ŠPARGLE JE 25-30ºC,I TADA KLIJA ZA 6-10 DANAPORAST IZDANAKA ZAPOČINJE PRI TEMPERATURI OD 10ºC,OPTIMUM JE 15-22ºCBIOLOŠKI MINIMUM JE 10ºC, A MAKSIMUM 35ºCČOKOT PODNOSI I DO – 25ºC,MLADI IZDANCI SU OSETLJIVI NA BLAGE MRAZEVEŽENSKE BILJKE SU OTPORNIJE NA NISKE TEMPERATURE

ZAHTEV ŠPARGLE PREMA VODI

DOBRO PODNOSI SUŠU (RAZVIJEN KOREN, FILOKLADIJE,ALI DOBRO REAGUJE NA NAVODNJAVANJE)U TOKU VEGETACIJE ZAHTEVA 400-600 mm TALOGAŠPARGLA JE OSETLJIVA NA VISOK NIVO PODZEMNIH VODA

ZAHTEV ŠPARGLE PREMA ZEMLJIŠTU

RAVNI ILI BLAGO NAGNUTI TERENI, PRISOJNI POLOŽAJIZA UZGOJ ETIOLIRANIH IZBOJAKA POGODNIJA SU LAKA-PESKOVITAZEMLJIŠTA, pH 6,8-7,2ZELENA ŠPARGLA USPEVA I NA SREDNJE LAKIM ZEMLJIŠTIMA ISREDNJE TEŠKIM STRUKTURNIM ZEMLJIŠTIMA

PLODORED

U PLODOREDU ŠPARGLA DOLAZI POSLE MAHUNJAČA,POSLE ŠPARGLE SE UZGAJAJU STRNINE JER SU IZBOJCIKOROV ZA NAREDNI USEV

TEHNOLOTEHNOLOŠŠKI PROCESKI PROCESplodored plodored –– van plodoredavan plodoreda

obrada obrada –– osnovna osnovna (na (na 3030--60 cm60 cm) u) uz zaoravanje organskih đubriva iz zaoravanje organskih đubriva i

predsetvena priprema predsetvena priprema

đubrenje đubrenje –– između redova biljaka između redova biljaka

Predsetvena priprema zemljiPredsetvena priprema zemljišštataOsnovna obrada zemljiOsnovna obrada zemljišštata

PREDSETVENA PRIPREMA U JESEN I U PROLEĆE U VIŠE NAVRATAUZ RAVNANJE ZEMLJIŠTA I IZVLAČENJE BRAZDI ZA SADNJUU TOKU PROIZVODNJE SE OBAVLJA MEĐUREDNA OBRADA KAO IOGRTANJE KOD PROIZVODNJE BLANŠIRANE ŠPARGLE

SA PRINOSOM OD 10 t ŠPARGLA IZNOSI:

3 kg25-40 kg7-13 kg25-40 kgMgOK2OP2O5N

ĐUBRI SE ORGANSKIM I MINERALNIM ĐUBRIVIMA,NA BAZI KONTROLE PLODNOSTI ZEMLJIŠTA

POD OSNOVNU OBRADU UNOSI SE 60-80 t/ha STAJNJAKA,SVAKE TREĆE GODINE IZMEĐU REDOVA SE UNOSI 30-40 t/ha STAJNJAKA

U PRVOJ I DRUGOJ GODINI ĐUBRI SE SA 100-150 kg NPK/ha,U GODINAMA INTENZIVNIJIH BERBI SA 150-300 kg NPK/ha.

2/3 P I K SE UNOSI U JESEN2/3 N U PROLEĆE SA OGRTANJEM I 1/3 P I K,1/3 N POSLE BERBE POLOVINOM JUNA

ŠPARGLA JE OSETLJIVA NA NEDOSTATAK Mg

PROIZVODNJA PROIZVODNJA ŠŠPARGLEPARGLE

PROIZVODNJA

RASADDIREKTNA SETVA DELJENJE ČOKOTA

KONTEJNERSKA PROIZVODNJA

NA OTVORENOJ LEJI

PROIZVODNJA ŠPARGLE IZ RASADA (SADNICA)

RASAD SE PROIZVODI NA OTVORENOJ LEJI ILI U KONTEJNERIMA

PROIZVODNJA RASADA NA OTVORENOJ LEJI

PRIPREMA LEJE, U JESEN SE UNOSI 4-5 kg/m2 STAJNJAKA,ZATIM P I K 10-12 g/m2 I N 8-12 g/m2

ŠPARGLA SE MOŽE SEJATI U LEJU U JESEN,U KASNU JESEN I TADA NIČE U PROLEĆE,NAJČEŠĆE SE SEJE TOKOM APRILASETVA JE RUČNA I MAŠINSKA NA 40 x 5-7 cm ILI U 4 ILI 5 REDE TRAKE NA60 x 25 x 5-7 cm I DUBINU SETVE 2-5 cmPRI PRECIZNOJ SETVI SEJE SE 1,2-1,5 g/m2

ŠTO OBEZBEĐUJE 40-50 BILJAKA/m2

SPROVODE SE REDOVNE MERE NEGEZAŠTITA OD KOROVA- SENKOR

- GRAMAKSONRASAD SE ZALIVA 2-3 PUTA SA ZALIVNOM NORMOM OD 50 mmU JESEN STABLA SE OREŽU NA 5-6 cm VISINE IPREKRIJU SLAMOM ILI SVEŽIM STAJNJAKOMU PROLEĆE SE SADNICE PAŽLJIVO VADE I PRESAĐUJU

KONTEJNERSKA PROIZVODNJA RASADA

DAJE BOLJI KVALITET RASADA ZA KRAĆE VREMESETVA JE 10-20 APRILA U SANDUČIĆE SA 10 g SEMENA/m2.SANDUČIĆI SE POSTAVLJAJU U TUNELIMA I STAKLENICIMAPRI TEMPERATURI OD 25º C ŠPARGLA NIČE ZA 10 DANA,ZATIM ZA OKO 20 DANA ŠPARGLA SE PIKIRAKADA IMA 1-2 IZDANKA VISINE 8-10 cm U SAKSIJE ILI KONTEJNERESPROVODE SE MERE NEGERASAD JE SPREMAN ZA RASAĐIVANJE KADA IMA 4-5 IZDANAKA IVISINU OKO 40 cmRASAĐUJE SE KRAJEM JULA POČETKOM AVGUSTA OVO JE BOLJI NAČIN PROIZVODNJE JER POVEĆAVA PRINOS ZA 15-30 %NEMA OŠTEĆENJA KORENA, SADI SE SA SUPSTRATOMLAKO SE PRIHVATA ZA PODLOGUAKO RASAD NIJE DOBRO RAZVIJEN MOŽE SE OSTAVITI I NAREDNE GODINE,TEK U FAZI DOBRE RAZVIJENOSTI SE IZNOSI I RASAĐUJE U BRAZDEDVOGODIŠNJI NAČIN PROIZVODNJE RASADA JE POGODNIJI,POSTOJI MOGUĆNOST IZBORA I SADNJE MUŠKIH BILJAKADOK SE ŽENSKE BILJKE ODSTRANJUJU

SadnjaSadnja ššparglepargle deljenjemdeljenjem ččokotaokota

VEGETATIVNI NAČIN RAZMNOŽAVANJA

POGODAN NAČIN PRI OBNAVLJANJU USEVA ŠPARGLEOMOGUĆAVA DOBIJANJE UJEDNAČENOG USEVA SA MUŠKIM BILJKAMA

SADNJA RASADA

RASAD GOLIH ŽILA SADI SE U - JESEN U OKTOBRU ILI- PROLEĆE U FEBRUARU-MARTU

KONTEJNERSKI RASAD SADI SE OD JUNA DO SEPTEMBRAETIOLIRANA ŠPARGLA SADI SE NA 100-150 cm x 40 cmZELENA ŠPARGLA SE SADI NA 80-100 cm x 40 cmOTVARA SE BRAZDA DUBINE 25-30 cm I ŠIRINE 30 cm,POSTAVLJAJU SE PUPOLJCI NA DUBINU OD 18 cm NA LAKŠIM ZEMLJIŠTIMA,ODNOSNO NA 16 cm NA TEŽIM ZEMLJIŠTIMANA DNO BRAZDE POSTAVLJA SE ZGORELI STAJNJAK U SLOJU 3-4 cm,ZATIM SLOJ ZEMLJE 3-5 cm U OBLIKU HUMKEPOSLE SADNJE ŠPARGLA SE NAVODNJAVA SA 40-50 mm VODE

SADNJA I RAST SADNJA I RAST ŠŠPARGLEPARGLE

Razmaci sadnje sadnica u brazdi i porast biljaka u prvoj godini vegetacije

Porast biljaka u drugoj godini vegetacije

Porast biljaka u trećoj godini vegetacije

NEGA NEGA ŠŠPARGLEPARGLE

OPŠTE MEREprihranjivanje

navodnavanje

zaštita od korova i štetočina

SPECIFIČNE MERE

zagrtanje biljaka

formiranje i održavanje banka

nastiranje i malčovanje

PRIHRANJIVANJEPRIHRANJIVANJEizmeđu redovaizmeđu redova

sitnjenjem nadzemnog delasitnjenjem nadzemnog dela

5050--100 kg N i K, 50 kg P, 50 kg Mg100 kg N i K, 50 kg P, 50 kg Mg

SitnjenjeSitnjenje nadzemnognadzemnog deladela

NAVODNJAVANJENAVODNJAVANJE

obavlja se od juna do septembraobavlja se od juna do septembra

potrebno je obezbediti 200potrebno je obezbediti 200--260 mm vode260 mm vode

Navodnjavanje Navodnjavanje ššpargle tifonompargle tifonomNavodnjavanje sistemom Navodnjavanje sistemom kap po kapkap po kap

FORMIRANJE BANKOVAFORMIRANJE BANKOVA

bankovi se formiraju pre izrastanja biljakabankovi se formiraju pre izrastanja biljaka

vrvršši se specijalnim mai se specijalnim maššinamainama

mora se obezbediti ravna povrmora se obezbediti ravna površšina bankaina banka

IzgledIzgled bankabanka popo prohoduprohodumamaššineine

PROSTIRANJE FOLIJAPROSTIRANJE FOLIJApostavljaju se crna i bela folijapostavljaju se crna i bela folija

crna za povecrna za poveććanje temperature a bela za reflektovanje sunanje temperature a bela za reflektovanje sunččevih zrakaevih zraka

RuRuččnono postavljanjepostavljanje folijefolije

PostavljanjePostavljanje crnocrno--belebele folijefolije IzgledIzgled parceleparcele pod pod folijomfolijom

MaMaššinsko postavljanje folijeinsko postavljanje folije

ZAZAŠŠTITA OD BOLESTITITA OD BOLESTI

bolesti su: fuzariozna trulebolesti su: fuzariozna truležž i rđa i rđa ššparglepargle

fuzariozna trulefuzariozna truležž –– napada oslabljene biljke koje napada oslabljene biljke koje popožžute i uvenuute i uvenu

rđa rđa ššpargle pargle –– stavara se razlistavara se različčitim oblicima sporaitim oblicima spora

PrskalicaPrskalica zaza bolestibolesti i i šštetotetoččineine

BERBA BERBA ŠŠPARGLEPARGLE

popoččinje u treinje u treććoj godinioj godini

po pojavi pukotina na zemlji koje stvaraju izdancipo pojavi pukotina na zemlji koje stvaraju izdanci

Alat za berbu Alat za berbu ššparglepargle

Berba Berba ššparglepargle

RuRuččnono skidanjeskidanje folijefolije

BERBE ŠPARGLE

ŠPARGLA ZAPOČINJE RAST PRI 4-7ºC I TADA IZDANCI DOSTIŽU NIVO BANKA25-30 cm KRAJEM MARTA POČETKOM APRILAIZDANCI DNEVNO RASTU 1,0-6,5 cmNAJVEĆA BERBE JE DO POLOVINE MAJAKRAJEM MAJA POČETKOM JUNA SA BERBOM SE PREKIDADA SE BILJKA SUVIŠE NE ISCRPIZA DOBAR PRINOS NAREDNE GODINE ŠPARGLA U JESEN TREBA DA IMA20-25 IZDANAKA PREČNIKA 12-15 mmUBIRANJE JE RUČNO U POČETKU JEDNOM A KASNIJE I DVA PUTA NA DAN.IZBOJCI SE SLAŽU U KORPE SA VLAŽNOM TKANINOM I POKRIVAJU SEZELENA ŠPARGLA SE RANIJE UBIRA OD ETIOLIRANEIZDANCI SE UBIRAJU SVAKODNEVNO KADA DOSTIGNU VISINU 15-20 cmŠPARGLA SE GAJI 7-10, A U BAŠTI I 20 GODINAOBIČNO SE U PUNOJ SNAZI USEVA UBIRA 10-15 IZBOJAKA/BILJCIUBRANI IZBOJCI SE SORTIRAJU U TRI KLASE

I KLASA DEBLJINE > 18 mmII KLASA DEBLJINE 14-18 mm

III KLASA DEBLJINE 10-14 mmPROSEČNA MASA IZDANKA JE 50-60 gPRINOS U PRVOJ GODINI BERBE VARIRA 0,6-5,5 t/haU PUNOJ BERBI 20-60 t/ha IZUZETNO I 100 t/ha

LAGEROVANJE I SORTIRANJE LAGEROVANJE I SORTIRANJE ŠŠPARGLEPARGLE

Hlađenje Hlađenje ššparglepargle Sortiranje Sortiranje ššparglepargle

Sortiranje se vrši na tri klase:

EXTRA klasa – 18-22 cm, 22 mm, bele je boje

I klasa – 16-18 cm, 16-22 mm, lako roze obojena

II klasa – 12-16 cm, 12-16 mm, 60% zelene boje

Hren-Armoratia rusticana (lapathifolia)

PRIPADA FAMILIJI Brassicaceae

HREN JE BOTANIČKI DVOGODIŠNJA BILJKA KOJA NA JEDNOM MESTUOSTAJE VIŠE GODINA, MADA U NAJNOVIJIM TEHNOLOGIJAMAUZGAJA SE KAO JEDNOGODIŠNJA BILJNA VRSTA

U ISHRANI SE KORISTE MESNATI PODZEMNI IZDANCI KOJI SE U NARODUNAZIVAJU KORENOM-PODZEMNO STABLO

SPECIFIČAN ZAČIN KOJI SE KORISTI U ISHRANI U SVEŽEM STANJU IPRERAĐEN, A LISTOVI SU DODATAK ZA MARINIRANJE POVRĆA

SPADA U RED IZUZETNO KVALITETNOG I CENJENOG POVRĆA POSEBNO USLOVENSKIM ZEMLJAMA. VISOKE JE HRANLJIVE I ENERGETSKE VREDNOSTISA ANTIBAKTERIJSKIM EFEKTOM

SADRŽI-UGLJENE HIDRATE-PROTEINE-CELULOZU-VITAMINE C I K-JABUČNU KISELINU-ETERIČNA ULJA I GLIKOZIDI DAJU ANTIBAKTERIJSKI EFEKAT

GEOCENTAR POREKLA JE JUGOISTOČNA EVROPA

BOTANIČKE OSOBINE

U OKVIRU RODA Armoratia PORED A. rusticana KOJA JE POZNATA UEVROPI I SEVERNOJ AMERICI POZNATA JE I VRSTAA. sisymbriodes-SAMONIKLA I GAJENA VRSTA SIBIRA I DALEKOG ISTOKAKOD HRENA NEMA KLASIČNIH SORTI VEĆ SE GAJE EKOTIPOVI NPR.:

HAMBURŠKIBUGARSKINOVOSADSKI

KOREN-MOĆAN, RAZGRANAT PRODIRE U DUBINU I DO 3 mPODZEMNO STABLO IMA VELIKI BROJ SPAVAJUĆIH PUPOLJAKAZATO SLUŽI ZA DALJU REPRODUKCIJUHREN JE STRANOOPLODNA BILJKA

BIOLOŠKE OSOBINE RENA

BILJKA UMERENIH ZAHTEVA ZAUSLOVIMA USPEVANJA.OPTIMUM ZA RAST JE 17-20ºC,ZA NICANJE I CVETANJE 22-25ºCDOBRO PODNOSI NISKETEMPERATURE ŠTO OMOGUĆAVAUSPEŠNO PREZIMLJAVANJE.UKORENJENA BILJKA PODNOSI IDO -25ºC, A VRSTAA. Sisymbriodes I DO -45ºC.MLADE BILJKE STRADAJU NA– 6 DO -7ºC.UMERENIH JE ZAHTEVAPREMA SVETLOSTI.VISOKIH ZAHTEVA PREMA VODI,ZAHTEVA 60-70 % OD PVK.

PROIZVODNJA HRENA

RAZMNOŽAVA SE ISKLJUČIVO VEGETATIVNIM PUTEM-REZNICAMAZAHTEV ZA ZEMLJIŠTEM-Ph 7, PODZEMNA VODA 150 cmPLODORED-DOLAZI NA I MESTU U JEDNOGODIŠNJOJ PROIZVODNJIKAO VIŠEGODIŠNJI USEV SE GAJI VAN PLODOREDAOBRADA ZEMLJIŠTA JE NA DUBINU OD 20-50 cmĐUBRENJE-STAJNJAK U JESEN 50-80 t/haPRI JEDNOGODIŠNJOJ PROIZVODNJI ĐUBRI SE SA:80-200 kg N, 100-120 kg P2O5 I 150-200 kg K2O

PROIZVODNJA REZNICA HRENA

DELJENJEM PODZEMNOG STABLA DOBIJA SE SADNI MATERIJALZA REZNICE SE KORISTE JEDNOGODIŠNJI IZDANCIZA JEDNOGODIŠNJU PROIZVODNJU OPTIMALNA DEBLJINAREZNICA JE OKO 1,0 cm.AKO SE SADE TANJE REZNICE REN SE MORA GAJITI KAO DVOGODIŠNJI USEV

NAJVEĆI PRINOS DAJU REZNICE DUŽINE 25-30 cmZA LAKA ZEMLJIŠTA REZNICE DUŽINE 20-25 cmZA TEŽA ZEMLJIŠTA REZNICE DUŽINE 15-20 cmZA MEHANIZOVANU SADNJU 12-15 cmZA RUČNU SADNJU U BAŠTI 30-40 cmZA JEDNOGODIŠNJU PROIZVODNJU MOGU SE SADITI KRATKE REZNICE 1-3 cmS TIM DA IMAJU 1-2 PUPOLJKA, TO OBEZBEĐUJE DOBIJANJE 2 NOVE REZNICEDUŽINE 16-18 cm

ZA PROIZVODNJU KVALITETNIH REZNICA NAJBOLJA JE SADNJA NAGREDICAMA U TRI REDA NA 30-35 cm x 25-30 cm I NA DUBINU 3-5 cm

3-4 KULTIVIRANJA2-3 OKOPAVANJA

PRIHRANJIVANJE 150-200 kg NPK ĐUBRIVA

U JESEN ILI PROLEĆE REZNICE SE IZORAVAJU I PRIPREMAJU ZA SADNJUGRUBOM KRPOM SKIDAJU SE SREDIŠNJI PUPOLJCI A OSTAVLJAJU SA OBAKRAJA VRŠNI PUPOLJCI. NA GORNJEM DELU ĆE SE RAZVIJATI LISTOVI, A NADONJEM DELU REZNICE ĆE SE RAZVIJATI PODZEMNO STABLO

NAJČEŠĆE BILJKA RENA DAJE 3-10 REZNICA, ODNOSNO 1 ha DAJE SADNIMATERIJAL ZA 3 ha. SADI SE 600-1.200 kg REZNICA/ha.VRŠNI DEO REZNICE SE SEČE RAVNO, A DONJI DEO POD UGLOM OD 45º (KOSO)U JESEN ILI ZIMU REZNICE SE ČUVAJU U TRAPU OD PESKA DO SADNJE ILIU HLADNJAČAMA NA 0-2 º CUZ RVV OD 98 %

SADNJA REZNICA

SADE SE U JESEN OD POLOVINE AVGUSTA DO POLOVINE OKTOBRA ILIU PROLEĆE U MARTU MESECUSADNJA MOŽE BITI: VERTIKALNA

KOSAHORIZONTALNA

SADNJA JE NA 60-80 cm x 30-50 cmPOTREBNO JE 600-800 kg REZNICA ZA OKO 48.000 BILJAKA/haDVOREDE TRAKE 70 x 50 x 30 cm OKO 60000 BILJAKA/haTROREDE TRAKE 60 x 40 x 30 cm i/ili OKO 71.000 BILJAKA/haPOTREBNO JE 700-1.000 kg/ha REZNICANA LAKIM ZEMLJIŠTIMA REZNICE SE SADE NA 6 cm,NA SREDNJE LAKIM 2-4 cm

NEGA RENA

MEHANIČKO UNIŠTAVANJE KOROVAPRED SADNJU TREFLAN ILI PROMETRIN4-5 KULTIVIRANJA NA 8-12 cmPRIHRANJIVANJE3-4 PUTA SE ZALIVA SA 25-35 mmPLAMENJAČABELA RĐAKUPUSAR OD INSEKATAKUPUSNA MUVA-BASUDIN

UBIRANJE HRENA

U JESEN IZORAVANJEM DVOFAZNO, KOSI SE LIST ZA KOMPOST ILISILAŽU A ZATIM SE IZORAVA PODZEMNO STABLOVAĐENJE JE MOGUĆE I U PROLEĆEPRINOS JE 10-15 t/ha60 % JE TRŽIŠNI KORENOSTATAK SU JEDNOGODIŠNJE REZNICE

Rabarabara-Rheum rhabarbarum L. Syn. undulatum Pall.

PRIPADA FAMILIJI Polygonaceae SA OKO 40 VRSTA IZ RODA RheumPOVRTARSKA RABARBARA SE POČELA GAJITI U XVIII VEKU I TO:U FRANCUSKOJ, HOLANDIJI, ENGLESKOJPO NEKIM AUTORIMA VODI POREKLO SA VOLGESOČNE LISNE DRŠKE-SOKOVI

-MARMELADA-KOMPOT

LISKE KAO VARIVOSADRŽE-GLUKOZU

-FRUKTOZU-SAHAROZU-SKROB-JABUČNU I LIMUNSKU KISELINU-IMA OKSALNE KISELINE-IMA MINERALNIH MATERIJA, POSEBNO K

BOTANIČKE OSOBINE

DVOGODIŠNJA BILJKA KOJA SE GAJI 6-7 GODINASTRANOOPLODNA BILJKASEME SA KRILCIMA, U 1 g 50-80 SEMENKI

BIOLOŠKE OSOBINE

DOBRO PODNOSI NISKE TEMPERATUREOPTIMUM ZAVEGETATIVNI RAZVOJ JE 18ºC

ZAHTEV RABARBARE ZA TEMPERATUROM

PROIZVODNJA RABARBARE

UZGAJA SE KAO VIŠEGODIŠNJI USEV 6-7 GODINA ILI U BAŠTI I DO 10-20 GODINA

ZAHTEV ZA ZEMLJIŠTEM

OBRADA-ZAORAVA SE 50-100 t/ha STAJNJAKA

PLODORED

RABARBARA U PLODOREDU DOLAZI NA PRVO MESTO ILIU BAŠTI SE GAJI VAN PLODOREDANE VRAĆA SE NA ISTO MESTO 6-7 GODINAZBOG NEMATODA I ZEMLJIŠNIH ŠTETOČINA

ĐUBRENJE RABARBARE

SA 10 t LISTA I DRŠKE RABARBARA IZNOSI:26 kg N, 15 kg P2O5, 60 kg K2O I 20 kg CaO

ĐUBRI SE SA: 160-200 kg N U PRVOJ GODINI180-220 kg N U DRUGOJ GODINI80-100 kg P2O5

250-350 kg K2O

NAČIN PROIZVODNJE

a.) IZ SEMENAb.) RASADAc.) VEGETATIVNO

RASAĐUJE SE NA 100-200 cm x 35-60 cm

BERBA ZAPOČINJE KRAJEM MARTA I APRILAPRVA REDOVNA BERBA JE U DRUGOJ GODINI VEGETACIJE,BERE SE SVAKIH 8-14 DANAPRINOS JE 20-45 t/ha