iii nacionalni kongres sa meĐunarodnim uĈeŠĆem...06.sindrom izgaranja i leĈenje - dr mirjana...

UNIJA UDRUŢENJA MEDICINSKIH SESTARA I ZDRAVSTVENIH TEHNIĈARA

REPUBLIKE SRBIJE

III NACIONALNI KONGRES SA MEĐUNARODNIM

UĈEŠĆEM

R a d u p l e n u m u

Primeri struĉne prakse Veĉeri svetkovina

AKREDITACIJA:

Broj odluke: 153 – 02 - 01685/2019- 01, doneta 19.08.2019.godine

Broj akreditacije: D – 1 - 662/19

TARA HOTEL „OMORIKA“ - 2019.

III Kongres Tara, Hotel “Omorika” 06-10.11.2019.

2

„SESTRINSTVO BEZ GRANICA - PODELIMO ZNANJE I ISKUSTVO“

III KONGRES UNIJE UDRUŢENJA MEDICINSKIH SESTARA I ZDRAVSTVENIH TEHNIĈARA REPUBLIKE SRBIJE PRIPREMILI SU:

Struĉni odbor Kongresa:

Predsednik struĉnog odbora:

01.Ivana Stevanović, pedagoški savetnik, nastavnik zdravstvene nege, MŠ ”Zvezdara”

Beograd

Ĉlanovi struĉnog odbora:

02. Radmila Jazić, struk.med.sestra, KBC Beţanijska kosa, Beograd

03. MasterOliveraĐurović, dipl.med.sestra, Specijalnabolnica ”SvetiSava” Beograd

04. Doc.dr sci.zdravstvenih nauka Hadţan Konjo, direktor KMS Sarajevo

05. Dr.Nenad ĐorĊević, OB „Sveti Luka“ Smederevo

06. Zlatko Vujin, struk.med.tehniĉar,speecijalista, Institut za mentalno zdravnje Beograd

07. Marija Mijajlović, struk.med.sestra, OB „Studenica“ Kraljevo

08. Biljana Kovaĉević, speci.struk. med. sestra KCS, Klinika za neurologiju

09. Elvedin Dervišević, dipl.med.tehniĉar. OB „Prim.Dr Abdulah Nakaš“ Sarajevo

10. Spec.farmacije, Zvonko Dimoski , VZŠSS, Beograd

11. Dragica Stojanović, dipl. med. sestra,specijalista, VZŠSS, Beograd

Organizaciono- tehniĉki odbor Kongresa

Predsednik organizacionog odbora:

01.Ţivka Mirĉić,vms, generalni sekretar Unije udruţenja

Ĉlanovi organizacionog odbora

02. Milunka Mladenović,vms, Specijalna bolnica „Sveti Sava“ Beograd

03. Zoran Lukić, vmt, OB Ćuprija

04. SrĊan Radaković vmt, Specijalna bolnica „Sveti Sava“ Beograd

STRUĈNO METODOLOŠKA UPUTSTVA SLEDILI SMO OD CENJENIH SARADNIKA – ĈLANOVA

NAUĈNOG ODBORA:

PredsednikNauĉnog odbora:

01.Master Olivera Đurović, dipl. med.sestra, Specijalna bolnica „Sveti Sava“ Beograd

Ĉlanovi Nauĉnog odbora:

02. Prof. dr sci.med.Bratislav Stanković, VZŠSS, Beograd

03. Prof. dr sci.GoraMiljanović, VMŠSS, Beograd

04. Prof. dr sci Jadranka Urošević, profesor strukovnih studija, VMŠSS,Ćuprija

05. Dragica Stojanović, dipl. med.sestra, specijalista, VMŠSS, Beograd

06. Zlatko Vujin, str.med.tehniĉar, specijalista, Institut za mentalno zdravlje Beograd

07. Ajsela Batilović, str. med. sestra, gl.sestra OB U Novom Pazaru


3


U susret III Kongresu Unije udruţenja………

“U nizu dana koji protiĉu i odlaze, mi postojimo….. i obeleţavamo našim

reĉima i našim pesmama jedno vreme ….. koje jeste i zauvek će ostati naše”

Iz uvoda knjige - “Kako se kaţe ljubav”, (knjiţevnik - NeĊo Ćićo

Stojanović).

Unija udruţenja medicinskih sestara i zdravstvenih tehniĉara Republike Srbije,

radom na organizaciji III Kongresa obeleţava jedno vreme koje jeste i zauvek će

ostati naše.

Vreme u kome smo zbog vas i zajedno sa vama, poštovane koleginice i

kolege, cenjeni saradnici nastojali da rasvetlimo najznaĉajnije aspekte iz osnova

sestrinske profesije.

Da tragom – zapisano u vremenu – ostavimo generacijama koje dolaze

temelje na kojima će graditi svetliju budućnost naše profesije.

Poĉetak novembra, Tara odevena u ruho jeseni i Hotel “Omorika” upotpuniće

svoju lepotu našim radnim druţenjem.

Srdaĉno, vaša

Rada Jazić


4


SREDA:

06.11.2019.

09:00 – 15:00

12:00 – 17:00

Regitracija uĉesnika, Podela kotizacionog materijala

Predavanje sa pismenim rešavanjem testa

Sreda

06.11.2019..

18:00

19:30

S V E Ĉ A N O O T V A R A NJ E KONGRESA

Predsednica Unije udruţenja - Radmila Jazić

Predsednica struĉnog odbora - Ivana Stevanović

Direktor Komore medicinskih sestara – tehniĉara Kantona

Sarajevo

KMSZTS

Ministarstvo zdravlja

Sindikat med.sestara i tehniĉara Srbije

Obrazovne institucije

KOKTEL DOBRODOŠLICE

ZAJEDNIĈKA VEĈERA


5


Kongresna sala, Hotel “Omorika” Tara

Ĉetvrtak:

06.11.2019.

9:00

P L E N A R N A S E S I J A - O K R U G L I S T O

Moderator: Radmila Jazić - Osnovi sestrinske profesije - Dokumentacija zdravstvene nege bolesnika - standard sestrinse prakse

P R E D A V A Ĉ I

01 Master Olivera Đurović,dipl.med.sestra, Specijalna bolnica „Sveti Sava“ Beograd - Zakonska regulativa za dokumentovanje zdravstvene nege u R.Srbiji

02 Doc.dr sci.zdravstvenih nauka Hadţan Konjo, direktor KMS Sarajevo, Amer Ovĉina2,

Ernela Eminović2,1 - 1Univerzitet u Sarajevu, Fakultet zdravstvenih studija, 2Kliniĉki centar Univerziteta u Sarajevu, - Standardizacija,primena i monitoring dokumentovanja zdravstvene nege u FBIH

03 Dr.Nenad ĐorĊević, OB „Sveti Luka“ Smederevo - Vaţnost sestrinske dokumentacije kao sastavnog dela medicinske dokumentacije

04 Zlatko Vujin, specijalista, struk.med.teh. - Institut za mentalno zdravlje Beograd

Prikaz dokumentacije zdravstvene nege sa IMZ

05 Marija Mijajlović, struk.med.sestra - OB „Studenica“ Kraljevo - Prikaz dokumentacije zdravstvene nege u OB „Kraljevo

06 Biljana Kovaĉević, speci.struk. med. sestra KCS, Klinika za neurologiju - Prikaz dokumentacije zdravstvene nege KCS

07 Elvedin Dervišević, dipl.med.tehniĉar. OB „Prim.Dr Abdulah Nakaš“ Sarajevo - Prikaz dokumentacije zdravstvene nege u OB „Prim.dr Abdulah Nakaš“ u Sarajevu

08 Spec. farmacije Zvonko Dimoski , VZŠSS, Beograd - Prikaz dokumentacije zdravstvene nege na nivou primarne zdravstvene zaštite

09 Dragica Stojanović, dipl. med. sestra - VZŠSS, Beograd - Minimalni set podataka za dokumentovanje zdravstvene nege bolesnika


6



ĈETVRTAK,

07.11.2019

15:00 –17:00

R A D I O N I C E

UVODNA PREZENTACIJA

Аристидова Светлана Николаевна, ФГБОУ ВО СЗГМУ им. И.И. Мечникова, Санкт-

Петербург, Россия - Доклад «Долговременный уход за людьми пожилого и старческого

возраста. Документальное сопровождение» (в соавторстве с Подопригора Г.М. ФГБОУ

ВО СЗГМУ им. И.И. Мечникова).

Planirani interviju sa Аристидова Светлана Николаевна, diskusija, uvod u radionice

I Radionica PRIMENA DOKUMENTACIJE ZDRAVSTVENE NEGE U KLINIĈKOJ NEZI

Radioniĉari: Radmila Jazić, Hadţan Konjo, Nenad ĐorĊević,Vesna Jovanović, Biljana Kovaĉević

II Radionica

PRIMENA DOKUMENTACIJE ZDRAVSTVENE NEGE U PSIHIJATRIJI

Radioniĉari: Dragica Stojanović, Zlatko Vujin , Marija Mijajlović

III Radionica

PRIMENA DOKUMENTACIJE ZDRAVSTVENE NEGE U PRIMARNOJ

ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI

Radioniĉari: Zvonko Dimoski,Olivera Đurović


7


Banket sala, Hotel ”Omorika” Tara

V E Ĉ E R I S V E T K O V I N A

ĈETVRTAK

07.11.2019.

VEĈE SVETKOVINA – ZAPISANO U VREMENU

17:30 – 18:30

PROMOCIJA KNJIGE

Istorijat sestrinstva u Srbiji – od manastirskih bolnica do kraja drugog svetskog rata Autor: Stanka Koprivica Kovaĉević

Intervju sa autorom, reĉ izdavaĉa UMST KCS “Sestrinstvo”

Iz ugla: NeĊo Ćićo Stojanović – knjiţevnik

Iz predgovora i recenzije - Ivana Stevanović


8


V E Ĉ E R I S V E T K O V I N A Banket sala, Hotel ”Omorika” Tara

ĈETVRTAK,

07.11.2019.

20:30 – 22:00 KNJIŢEVNO VEĈE UZ ZVUKE GITARE I UKUS VINA

Potpisivanje sporazuma o saradnji

Proglašenje poĉasnih ĉlanova

Predstavljanje novih ĉlanica Unije

PETAK

08.11.2019

VEĈE KOMUNIKATIVNIH VEŠTINA

20:30 – 21:30 K E F A L I C A

Pismo sestri - Ivana Rašković, struk.med.sestra, OB “Studenica” Kraljevo

Sa nama u veĉeri komunikativnih veština:

Radmila Jazić, predsednica Unije udruţenja, Mr Nikola Mirĉić, internacionalni trener, Hansen Beck, Minhen, Nemaĉka ,Training & Development, Beograd


9



PRIMERI IZ STRUĈNE PRAKSE

(Sesije usmenih i poster prezentacija)

R a d n o p r e d s e d n i š t v o

01.Mila Pantovi', KC Srbije,klinika za endokrinologiju i bolesti metabolizma

02.Tanja Ljubojević, OB “Sveti Luka” Smederevo

03.Jasna Dragojlović, DZ Kraljevo

01.SESTRINSKA DIJAGNOZA – IMPERATIV SVAKODNEVNOG RADA - dr spec. Sava Mitić , VZS VISAN Beograd 02.SESTRINSKA DIJAGNOZA – PLAN SESTRINSKE NJEGE - Amela Tihić, JU Dom zdravlja Kantona Sarajevo, stari grad 03.PRIKAZ DOKUMENTACIJE PROCESA ZDRAVSTVENE NEGE U RADU SA

STUDENTIMA ZDRAVSTVENIH STRUKOVNIH STUDIJA - Vesna R. Jovanović, Visoka zdravstvena škola strukovnih studija u Beogradu 04.ZNAĈAJ VODJENJA SESTRINSKE DOKUMENTACIJE KOD SUZBIJANJA NASILJA U

PORODICI - Đondović Danilo, KBC Beţanijska Kosa, Beograd 05.МЕДИЦИНСКАТА СЕСТРА КАКО РЕАЛИЗАТОР НА ЗДРАВСТВЕНАТА ЗАШТИТА И

ПРОМОТОР НА ЗДРАВЈЕТО - Александра Закев, ЈЗУ Универзитетска клиника по хируршке болести Св. Наум Охридски, Скопје, Македонија 06.SINDROM IZGARANJA I LEĈENJE - dr Mirjana Stojković-Ivković, ZZZZradnika“Ţeleznice Srbije , Beograd 07.PERCEPCIJA ZANIMANJA MEDICINSKE SESTRE U JAVNOSTI - Fikreta JusufoviĆ, Boţica Pantelić, JZU „ Zdravstveni centar Brĉko“DZ Brĉko distrikt BiH 08.ODNOS ZDRAVSTVENIH RADNIKA I OBOLJELIH U BOLNIĈKIM USLOVIMA – Amira

Hasanović, JU Opća bolnica ”Prim.Drabdulah Nakaš” Sarajevo BiH

09.UTJECAJ METODA KONTAKTNE IZOLACIJE NA SIGURNOST BOLESNIKA Amila Šabeta dipl.med.sestra, JU Opća bolnica”Prim.dr abdulah Nakaš” Sarajevo BiH 10. ALKOHOLIZAM ŢENA – SPECIFIĈOSTI I KARAKTERISTIKE - Suzana Gajović, OB “Studenica” Kraljevo 11.MOBING U ZDRAVSTVU - Ivana Rašković, Opšta bolnica “Studenica” Kraljevo

PETAK, 08.11.2019.

09:00 – 11:00

USMENA PREZENTACIJA STRUĈNIH RADOVA


10


12.AKTIVNO I ZDRAVO STARIMO - Marija Rakić, OB “Studenica” Kraljevo 13.SUNCE, ZDRAVLJE I MI ……. - Gordana Vukadinović, CVMU Beograd, VMC Novi Beograd 14. UĈEŠĆE MEDICINSKE SESTRE U SPREĈAVANJU OŠTEĆENJA SLUHA KOD

MLADIH USLED POJAĈANE BUKE - SlaĊana Rašić – Moskić, OB ”Sveti Luka” Smederevo

PETAK, 08.11.2019.

11:30 – 13:00



01.Olivera Đurović, Specijalna bolnica “Sveti Sava” Beograd

02.Damir Peliĉić, KC CG Podgorica

03.Vesna R. Jovanović,Visoka zdravstvena škola strukovnih studija u Beogradu

LEUKOARAJOZA I LAKUNARNI INFARKTI MOZGAU PREDIKCIJI VASKULARNOG

KOGNITIVNOG OŠTEĆENJA - Prof.dr.Sneţana Filipović Danić, Medicinski fakultet Univerziteta Ppiština-Kosovska Mitrovica 02.POSTOPERATIVNA NEGA BOLESNIKA OPERISANIH OD MOŢDANIH ANEURIZMI - Ljiljana Nešović, KCS, Klinika za neurohirurgiju, Beograd 03.SPECIFIĈNOSTI LEĈENJA I ZDRAVSTVENE NEGE BOLESNIKA SA CAVERNOMIMA

MOŢDANOG STABLA - Jelena Marković, KCS, Klinika za neurohirurgiju, Beograd 04.ULOGA MEDICINSKE SESTRE U PRIMARNOJ I SEKUNDARNOJ PREVENCIJI AKUTNOG

MOŢDANOG UDARA - Katica Drobnjak, OB “Studenica” Kraljevo 05.MOŢDANI UDAR - Enisa Glušac Ustanova socijalne zaštite "DOM VITALIS" Sarajevo BIH 06.ULOGA MEDICINSKE SESTRE KOD MEHANIĈKE EKSTRAKCIJE TROMBA USLED AKUTNOG

MOŢDANOG UDARA - Jovana Dimitrijević, Specijalna bolnica “Sveti Sava” Beograd 07. MULTIPLI MIJELOM – PODRŠKA PORODICE - Vesna Ćebedţija, OB “Studenica” Kraljevo 08.SPECIFIĈNOSTI U DIJAGNOSTICI I LEĈENJU PROLAKTINOMA - Mila Pantović,odeljenje za neuroendokrinologiju, Klinika za endokrinologiju, dijabetes i bolest metabolizma, KCS, Beograd 09. NAJĈEŠĆI RIZIKO-FAKTORI ZA OBOLJENJA KARDIOVASKULARNOG SISTEMA - Hasnija Ĉajić , JU “Opća bolnica prim. Dr Abdulah Nakaš” Sarajevo 10. HIPERTENZIJA KOD MLADIH LJUDI - Alma Memić, JU Opća bolnica”Prim.dr abdulah Nakaš” Sarajevo BiH 11. KVALITET ŢIVOTA PACIJENATA OBOLELIH OD REUMATSKIH BOLESTI - Jelica Mišić, Institut za reumatologiju, Beograd 12. SESTRINSKE INTERVENCIJE U TERAPIJI PLAZME OBOGAĆENE (PRP) TROMBOCITIMA

KOD OSTEOARTROZE KOLENA - Marija Šegrt, Institut za reumatologiju Beograd 13. OSTEOPOROZA U MENOPAUZI, Vesna Stoiljković, Institut za reumatologiju 14.ZNAĈAJISHRANEOBOLELIHODOSTEOPOROZE - MarinaPreljić, Institutzareumatologiju, Beograd 15.HEPATITIS C, Nešović Vesna - OB “Studenica Kraljevo


11


PETAK,

08.11.2019

PREDSTAVLJAMO VAM:

15:00 – 17:00

OBRAZOVNE INSTITUCIJE MEDICINSKIH SESTARA I

ZDRAVSTVENIH TEHNIĈARA – Obrazovanjem do znanja i zvanja

SATELITSKI SIMPOZIJUM - Novine primenjive u struĉnoj praksi

INTERAKTIVNA RADIONICA:

TEMA: Prevencija nastajanja i savremeni tretman akutnih i

hroniĉnih rana - UVODNIĈAR: dr. Tatjana Savić, Lohmann&Rauscher, Beograd

PETAK, 08.11.2019.

17:30 – 18:30



01.Ivana Rašković, OB “Studenica” Kraljevo

02.SrĊan Radaković, Specijalna bolnica “Sveti Sava” Beograd

03.Biljana Arsin, Institut za reumatologiju, Beograd

01. OĈUVANJE I UNAPREĐENJE REPRODUKTIVNOG ZDRAVLJA - Danijela Kojić, O.B.,,Sveti Luka” Smederevo 02. PRIMENA, KOMPLIKACIJE I ZADOVOLJSTVO KORISNIKA EPIDURALNE ANALGEZIJE U

AKUŠERSTVU - Vesna Simić, Kliniĉko bolniĉki centar Zemun, Beograd 03. PERINATALNA MENTALNA BOLEST – ULOGA PATRONAŢNE SESTRE - Jasna Dragojlović, DZ Kraljevo, sluţba patronaţe 04. PSIHIĈKI POREMEĆAJ U POSTPARTALNOM RAZDOBLJU - Rada Radojĉić, Fikreta Jusufović, JZU „ Zdravstveni centar Brĉko“Dom zdravlja Patronaţna sluţba, Brĉko distrikt Bosne i Hercegovine 05. POROĐAJNEPOVREDE – Tanja Miljković Kliniĉko bolniĉki centarZemun, Beograd 06. INFEKCIJE POLNIH ORGANA - Kristina Simović, OB”Studenica” Kraljevo 07. ULOGA MEDICINSKE SESTRE U DIJAGNOSTICI I LEĈENJU URINARNIH OBOLJENJA KOD

ŢENA - Klaudija Ilić, OB “Studenica” Kraljevo 08. BRONHIJALNA ASTMA - Dţevahira Muharemović, Dom zdravlja Sarajevo, BIH 09. PRIMJENA INHALACIONE TERAPIJE - Suljić Begzada dipl.med.ses. JU “Opća bolnica prim. Dr Abdulah Nakaš” Sarajevo 10. DIJAGNOSTIKA I INTERVENCIJE KOD BOLESNIKA S AKUTNIM APENDICITISOM - Armin Hadţić dipl.med.teh., JU “Opća bolnica prim. Dr Abdulah Nakaš” Sarajevo 11. KVALITET ŢIVOTA NAKON UGRADNJE ENDOPROTEZE KUKA Sajma Dacić dipl.med.ses., JU “Opća bolnica prim. Dr Abdulah Nakaš” Sarajevo 12. ULOGA INSTRUMENTARKE KOD UGRADNJE ENDOPROTEZE KUKA

Kristina Savić, Ortopedska operaciona sala ” Dr. M.Zotović” Banja Luka, BiH 13. INSTRUMENTARKA U ORTOPEDSKO TRAUMATOLOŠKOJ SALI


12


Tamara Marjanović Ortopedska operaciona sala ” Dr. M.Zotović” Banja Luka, BiH 14. SAVREMENE METODE LAVAŢE KOSTI I CEMENTIRANJE - Danica Materić, Ortopedska operaciona sala ” Dr. M.Zotović” Banja Luka, BiH 15.MEDICINSKA DOKUMENTACIJA U OP. SALI - Maja Stokić,Ortopedska operaciona sala ” Dr. M.Zotović” Banja Luka, BiH 16. ENDOPROTEZA KUKA – PRIKAZ SLUĈAJA - Dragana Vukajlović, OB “Studenica” Kraljevo 17. SPREĈAVANJE POSLEDICA INAKTIVITETA KOD STATRIH OSOBA

Mitrović Ivana, Gradski zavod za gerontologiju i palijativno zbrinjavanje, Beograd 18. FAKTORI RIZIKA ZA NASTANAK PADOVA KOD STARIH - Biljana Vagić i Katerina Jovanović Gradski zavod za gerontologija i palijativno zbinjavanje, Beograd 19. ISHRANA STARIH OSOBA - Olivera Miletić, Opšta bolnica Ćuprija 20. ZDRAVSTVENA NEGA STARIH U KUĆNIM USLOVIMA - Jovanović Sunĉica, Marijana Stevović, Gradski Zavod za gerontologiju i palijativno zbrinjavanje, Beograd 21.ISHRANA PACIJENATA SA JEJUNOSTOMOM, Nevena Tešić, OB “Studenica Kraljevo.

PETAK, 08.11.2019.

17:30 – 18:30

POSTER PREZENTACIJA STRUĈNIH RADOVA

Hol I Sprat Hotel “Omorika” Tara

K o m i s i j a z a p o s t e r e:

01.Ivica Madţarović, KC SG Podgorica, Crna Gora

02. Zoran Lukić, OB Ćuprija

03.Stanimirka Vasić, OB “Studenica” Kraljevo

01.HIPERTENZIJA I HRONIĈNA BUBREŢNA BOLEST - Damir Peliĉić1,2, Dragica Dobrović3,2, Mitar Saveljić4,2 1 Centar za Nuku, Kliniĉki centar Crne Gore, Podgorica, Crna Gora 2

Medicinski fakultet Univerzitet Crne Gore, Podgorica Visoka medicinska škola Berane, Univerzitet Crne Gore, Podgorica, Crna Gora 3,Menadzment, Kliniĉki centar Crne Gore, Podgorica, Crna Gora 4Urgentni Centar, Kliniĉki centar Crne Gore, Podgorica, Crna Gora 02. ISHRANA ONKOLOŠKIH PACIJENATA - Jelena Brajković, KC SG, Podgorica

03. ULOGA MEDICINSKOG TEHNIĈARA U PRIMJENI SUPSTICIONE TERAPIJE

BUPRENORFINOM Igor Madţarović, KC Crne Gore, Podgorica

04.STRES - Selma Hasanović, J. U. Psihijatrijska Bolnica Kantona Sarajevo Jagomir 05. ESTETSKO PRODUŢENJE KLINIĈKE KRUNICE ZUBA - dr Tatjana Savić, CVMU Beograd, VMC Slavija 06. ULOGA FIZIOTERAPEUTA U LEĈENJU I PREVENCIJI PARKINSONOVE BOLESTI - Ljiljana Petrović, Opšta bolnica Ćuprija 07. ULOGA SESTRE U PRIMENI FOTOTERAPIJE U DERMATOLOGIJI - SneţanaVasić, OB Ćuprija 08.GESTACIJSKI DIJABETES - Biljana Jevtić, OB Ćuprija 09.ULOGA FIZIOTERAPEUTA U LEĈENJU I PREVENCIJI OBOLELIH OD OSTEOPOROZE - Maria Saloustrou Marković, OB Ćuprija


13


10. MEDICINSKA SESTRA U TIMU – NADZOR BOLNIĈKIH INFEKCIJA - Danijela Simović, OB “Studenica” Kraljevo 11. KOMPARACIJA URINA RAĐENIH NA AUTOMATSKOM URIN ANALIZATORU

SA KLASIĈNOM METODOM RADA - Maja Dimitrijević, OB “Studenica” Kraljevo 12. PARTICIPACIJA MEDICINSKE SESTRE – TEHNIĈARA U PRVOJ POMOĆI KOD METODA

PRIVREMENE HEMOSTAZE I TRAUMATSKE AMPUTACIJE - Marija Petrović, Medicinska škola

Ćuprija 13. KVALITET ŢIVOTA I HIGIJENSKO – DIJETETSKI REŢIM KOD PACIJENATA OBOLELIH OD

KRONOVE BOLESTI - Radovac Suzana, OB “Studenica” Kraljevo 14.UĈESTALOST HRONIĈNIH TJELESNIH OBOLJENJA KOD OSOBA KOJE BOLUJU OD OD

HRONIĈNIH MENTALNIH OBOLJENJA U J.U PSIHIJATRIJSKOJ BOLNICI KANTONA SARAJEVO

- Mr. Zdravstvene njege : Ajla Kurtović,Med. Sestra -tehniĉar : Alma Kaljaĉa Med. Sestra - tehniĉar: Jasmina Preljević – Biĉakĉić. J.U Psihijatrijska bolnica Kantona Sarajevo 15.TERAPIJARELAPSAMULTIPLESKLEROZE - OlgaPlanić, OB “StudenicaKraljevo 16.TERAPIJSKAKOMUNIKACIJAUEDUKACIJIBOLESNIKA - Jelena Tasić, Institut za reumatologiju Beograd 17. KAKO PREPOZNATI GIHT - Ivana Veselinović, Institut za reumatologiju, Beograd 18. PRAVILNA ISHRANA PACIJENATA SA GIHTOM - Sanja Vesović, Institut za reumatologiju Beograd 19.KOMPLIKACIJE MOŢDANOG UDARA - Biljana Gavrilović, Jelena Marković, Specijalna bolnica ”Sveti Sava”, Beograd 20. TENZIONE GLAVOBOLJE KOD NEUROLOŠKIH PACIJENATA - Dejan Micić, Specijalna

bolnica “Sveti Sava” Beograd

22.. BURNOUT SINDROM MEDICINSKIH SESTARA NA ODELJENJIMA NEUROLOGIJE - IvanaZlatić, Bojana Munćan, SrĊan Radaković, Specijalnabolnica ”SvetiSava”, Beograd 23. PROCENA BOLA KOD NEUROLOŠKIH PACIJENATA - Danijela Bojiĉić, Specijalna bolnica “Sveti Sava” Beograd 24.SESTRINSKE INTERVENCIJE KOD PACIJENTA NAKON PRIMENE TROMBOLITIĈKE TERAPIJE -Verica Doderović, Jelena Marković, Specijalna bolnica ”Sveti Sava”, Beograd 25. IZAZOVI U PRIMENI TROMBOLITIĈKOG TRETMANA U LEĈENJU AKUTNOG MOŢDANOG

UDARA - Jelena Davidović, Specijalna bolnica „Sveti Sava” Beograd

26.CEREBRALNE ANEURIZME – ULOGA I ZNAĈAJ MEDICINSKE SESTRE NAKON ZAVRŠETKA

ENDOVASKULARNE PROCEDURE - Maja Kovaĉević, Specijalna bolnica „Sveti Sava” Beograd


14



SUBOTA,

09.11.2019.

09:00-11:00


R a d n o p r e d s e d n i š t v o: 01.Ivana Spasić, OB “Sveti Luka” Smederevo

02.Jelica Mišić, Institut za reumatologiju, Beograd

03. Olga Planić, OB “Studenica” Kraljevo

01.PRISTUP EDUKACIJI O REŢIMU ISHRANE PACIJENATA NA INTENZIVIRANOJ

INSULINSKOJ TERAPIJI - Mirjana Lazić, Klinika za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma, KCS-Beograd 02. TJELOVJEŢBA I PREHRANA DIJABETIĈKIH BOLESNIKA - Elma Mahmutović med.sestra, JU “Opća bolnica prim. Dr Abdulah Nakaš” Sarajevo 03. DIJABETIĈNO STOPALO, - Azra Đozo dipl.med.ses. JU “Opća bolnica prim. Dr Abdulah Nakaš” Sarajevo 04. ULOGA MEDICINSKE SESTRE KOD DIJABETIĈNOG STOPALA, - Kosovac Katarina, OB “Studenica” Kraljevo 05.DIJABETES MELLITUS I TRUDNOĆA - Milena Jovanović, KCS, Klinika za endokrinologiju, dijabetes i bolest metabolizma, Beograd 06. ZDRAVSTVENA NEGA PACIJENATA SA AKUTNIM PANKREATITISOM - Ana Vujić, OB “Studenica” Kraljevo 07. SAMOKONTROLA SECERA U KRVI – Jelena Jovanović OB „SvetiLuka“Smederevo 08.ZNAĈAJ LABORATORIJSKE DIJAGNOSTIKE U DOKAZIVANJU SOMATSKOG

KOMORBIDITETA KOD HOSPITALIZOVANIH SHIZOFRENIH PACIJENATA - Tarik Hasibović, JU Psihijatrijska bolnica Kantona Sarajevo 09UlOGA MEDICINSKE SESTRE KOD OBOLELIH OD EPILEPSIJE, - Gorica Ţivojinović, Opšta bolnica,,Sveti Luka,,Smederevo 10.KOMUNIKACIJA NA RELACIJI MEDICINSKA SESTRA/TEHNIĈAR - ONKOLOŠKIPACIJENT -

Nikola Vulić, OB ”Sveti Luka”Smederevo 11.ŠTETNOST UVZ I NASTANAK MELANOMA, - Jasmina Miljković, OB Ćuprija 12.LIJEĈENJE PACIJENTA SA KARCINOMOM PLUĆA – PRIKAZ SLUĈAJA - Ivica Madţarović i Jelena Brajković, KC Crne Gore, Podgorica 13. KARCINOM / RAK / PLUĆA, - Alma Dţaka –Ĉagalj, Dom zdravlja Sarajevo, BIH


15


14. PARTICIPACIJA MEDICINSKE SESTRE U DIJAGNOSTICI I LEĈENJU PACIJENTKINJA SA

MALIGNIM TUMORIMA POLNIH ORGANA, - Nevena Drobnjaković, OB “Studenica” Kraljevo 15. ALGORITAM RADIOGRAFIJE - Dušica Jovanov, CVMU Beograd, VMC Novi Beograd 16.OSNOVE PATOHISTOLOŠKE DIJAGNOSTIKE, - Nataša Rakić, KCS, Sluţba za patohistologiju, Beograd 17. PROBLEMI U PROTOKOLU DAVANJA LEKOVA KOJI MODIFIKUJU TOK BOLESTI - Biljana

Arsin, Institut za reumatologiju Beograd

SUBOTA

09.11.2019.

12:00-13:00

ZAVRŠNICA

R a d n o p r e d s e d n i š t v o:

01. Radmila Jazić, predsednica Unije udruţenja

02.Doc.drsci.zdravstvenih nauka Hadţan Konjo, direktorKMSSarajevo

03.Marija Mijajlović, OB „Studenica“ Kraljevo, zamenik predsednika Unije udruţenja

Evaluacija Kongresa

Proglašenje zapaţenih prezentacija

Zakljuĉci Kongresa

Zatvaranje Kongresa

SUBOTA,

09.11.2019.

12:30 -

FAKULTATIVNI IZLET

INDIVIDUALNE AKTIVNOSTI

GALA VEĈE – MUZIĈKO ZABAVNI PROGRAM

20:00 GALA VEĈE – MUZIĈKO ZABAVNI PROGRAM

Nedelja 10.11.2019.

11:00

ODJAVLJIVANJE SA RECEPCIJE

POVRATAK U POLAZNE DESTINACIJE


16


V A Ţ N E I N F O R M A C I J E

Cene smeštajnog paketa: cena po osobi na bazi 4 puna pansiona sa uraĉunatom boravišnom taksom ,

sveĉanom veĉerom sa bonom za piće i koktelom dobrodošlice:.Hotel „Omorika“

1/2, 1/3 soba 14. 850,00

1/1 soba 14. 850.00 + doplata 700.00 po danu

Apartman 14.850.00 + doplata 1.300.00 po danu

Prijava uĉešća na Simpozijumu dostavlja se Uniji Udruţenja putem mejla:

[email protected]

Smeštaj: Rezervacija smeštaja i uplata troškova smeštaja nakon dobijanja profakture od Unije

udruţenja, na ţiro raĉun broj:

205-0000000246383-79, sa pozivom na broj PIB: 110074417 do 30.10.2019.godine kako bi Unija

ispunila obaveze prema Hotelu „Omorika“po osnovu potpisanog ugovora.

Osobe za kontakt za rezervaciju i uplatu smeštaja, prevoza i kotizacije: Ţivka Mirĉić: 063 318 947

Kotizacija: Kotizacija za uĉešće na II Kongresu iznosi 4,000.00 dinara po uĉesniku i uplaćuje se

nakon dobijanja profakture od Unije udruţenja, na ţiro raĉun broj:

205-0000000246383-79, sa pozivom na broj PIB: 110074417

Prevoz:

Polazak: Organizovan prevoz: Beograd – Tara – Beograd po ceni : 2.000.00 dinara i uplaćuje se na

raĉun Unije: 205-0000246383-79, sa pozivom na broj PIB: 110074417

nakon dobijene profakture.

Polazak: iz Beograda polazak je 06.11.2019.godine. u 07:30 sa parkinga na Sajmu / preko puta Home

centra/

Povratak: Sa Tare , 10.11.2019.godine ( nedelja) u 11:00 ispred Hotela „Omorika“

Osobe za kontakt: Ţivka Mirĉić, 063 318947, 064 3506721, Milunka Mladenović, 011/2066 845 i

064/136 6541

mailto:[email protected]


17


Z B O R N I K

prezentovani stuĉni radovi


18


PLENARNA TEMATIKA

STANDARDI ZDRAVSTVENE NEGE - PREDUSLOV ZA DOKUMENTOVANJE I

DOKUMENTACIJU ZDRAVSTVENE NEGE - Radmila Jazić, KBC Beţanijska kosa, Beograd

Kljuĉne reĉi: standardi u sestrinstvu, standardi zdravstvene nege, dokumentacija.

Standardi su pravila ili definicije koje predstavljaju bazu za sprovoĎenje kvalitetne zdravstvene nege

(ANA, 2004.). Oni deluju kao smernice ili ciljevi prema kojima se odreĎuje da li sestrinske aktivnosti

dostiţu prethodno odreĎen nivo kvaliteta.

Ciljevi rada:

UnapreĎenje i sticanje znanja za primenu standardizovane dokumentacije zdravstvene nege.

UnapreĎenje provere kvaliteta stručne prakse.

UnapreĎenje sestrinskih istraţivanja na osnovu prakse zasnovane na dokazima – evidenciji.

Standardi u sestrinskoj profesiji pojavljuju se početkom šezdesetih godina XX veka. Američka

sestrinska asocijacija (American Nurses Asotiation - ANA) je izdala prve pisane standarde

1973.godine.

Za sestrinsku profesiju znaĉajne su tri grupe standarda:

1.Standardi zdravstvene nege (utvrĎivanje potreba bolesnika, planiranje i realizacija nege i

evaluacija pruţene nege).

2.Standardi profesionalnog delovanja (standard kvaliteta prakse, kvaliteta edukacije,

organizacije i voĎenje sluţbe zdravstvene nege, standard istraţivanja i etike, kao i standard

evaluacije izvoĎenja veština i korišćenje resursa za zdravstvenu negu).

3.Standardi vodiĉa, kliniĉkih puteva, protokola, procedura za specifično polje rada

medicinskih sestara.

Predmet ovog rada su Standardi zdravstvene nege i njihovo dokumentovanje. Set

dokumenata koji prati sve faze procesa negovanja čini dokumentaciju zdravstvene nege. Za

dokumentovanje se koriste standardizovana terminologija koja se odnosi na svaku fazu procesa

negovanja.Dokumentacija zdravstvene nege obuhvata sledeće termine: dijagnoze nege, sestrinske

intervencije, ishodi zdravstvene nege. Ova terminologija daje mogućnost za profesionalnu

komunikaciju meĎu sestrama na nacionalnom i internacionalnom nivou.

U sadašnjoj sestrinskoj praksi, na našim prostorima, mogu se opservirati različiti modeli

dokumentovanja zdravstvene nege. Dokumentacija zdravstvene nege nema pravnu regulativu,

bez obzira što je jedan od pokazatelja kvaliteta zdravstvene zaštite – broj bolesnika voĎen po

procesu zdravstvene nege (kao osnovnom standardu zdravstvene nege).

U radu će biti prikazani rezultati istraţivanja koji se odnose na prepreke (probleme u praksi) za

voĎenje dokumentacije zdravstvene nege.

Zakljuĉak

Medicinske sestre su odgovorne za stručni rad i profesionalno delovanje. Standardi su preduslov,

za kvalitetnu, etičnu i bezbednu zdravstvenu negu, baziranu na stručnim kompetencijama.


19


ZAKONSKA REGULATIVA ZA DOKUMENTOVANJE ZDRAVSTVENE NEGE U REPUBLICI

RBIJI - Olivera Đurović, Specijalna bolnica ”Sveti Sava”

Dokumentacija u sistemu zdravstvene zaštite igra jednu od ključnih uloga i delom je regulisana

Zakonom o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva. Dakle u praksi

postoji dokumentacija koja se obavezno vodi prema zakonu, ali i dokumentacija koju su

zdravstvene ustanove oformile radi svojih evidencija. U sestrinstvu vaţi pravilo da sve što je

uraĎeno ako nije zapisano kao da nije ni uraĎeno .

Značaj medicinske dokumentacije koliko je opisan u arhivima i izveštajima, moţda je više

prikazan u svim naučnim istraţivanjima. Dakle medicinska dokumentacija je osnov svakog

istraţivanja. Izveštavanje zdravstvenih ustanova se upravo zasniva na medicinskoj dokumentaciji

i ona predstavlja sudsko-medicinski dokument .

Cilj predavanja je kritički osvrt na prednosti i nedostatke postojeće medicinske dokumentacije i

moguća rešenja za regulisanje dokumentacije zdravstvene nege zakonskim aktima, koja bi

umnogome doprinela unapreĎenju izveštavanja i kvalitetu negovanja pacijenata, a samim tim i

većoj bezbednosti pacijenata u sistemu zdravstvene zaštite.

Izrazi medicinska i zdravstvena dokumentacija se u praksi često poistovećuju. Iako imaju velike

sličnosti suštinski se razlikuju. Medicinska dokumentacija je prema definiciji dokument koji

sadrţi sve nalaze dobijene prilikom procene stanja pacijenta, kao i laboratorijsih i dijagnostičkih

pregleda. Medicinska dokumentacija hronološki vodi evidenciju o pacijentu od roĎenja pa do

kraja ţivota, o njegovim posetama lekaru bilo za preventivne ili kurativne preglede. Ova

dokumentacija čini skup dokumenata koji su od sudsko-medicinskog značaja i zato mora biti

dobro popunjena i evidentirana ali i dostupna. Za razliku od medicinske dokumentacije,

zdravstvena dokumentacija je izvorni ili reproduktivni dokument, primljen u rad ili stvoren u

radu u zdravstvenim ustanovama, ili privatnoj praksi. Obe vrste dokumentacije mogu da se vode

u pisanoj ili elektronskoj formi .

U obe definicije se spominju dokumenti, koji se definišu kao svaki zapis bez obzira na njegov

oblik. Mogu biti u obliku štampe, slike, šeme, crteţa, radnog materijala, kao zvučni, magnetni,

elektronski, optički ili video snimci.

Zakon je najviši pravni akt, posle ustava, a svi ostali prani akti u drţavi moraju biti u skladu sa

zakonom. Ovi pravni akti imaju manju pravnu snagu u odnosu na zakon. Zakon donosi norme

koje zdravstvena ustanova mora poštovati, u ovom slučaju donosi normative za dokumentaciju i

evidencije . Normativi se odnose na vrstu i sadrţinu zdravstvene dokumentacije i evidencije, daju

načine voĎenja, regulišu kopetencije osoblja i lica koja su ovlašćena za voĎenje dokumentacije i

upisivanje podataka. Regulisan je i način zaštite podataka i podaci o pacijentu koji se mogu

obraĎivati, kao i način čuvanja dokumentaije. Sve napred navedeno je osnov za funkcionisanje

integrisanog zdravstvenog informacionog sistema.

Uloga medicinske dokumentacije je mnogo šira od razmišljanja o dokumentaciji kada se govori

o njoj na prvi pogled i koja se većinom shvata kao birokratski nametnut teret. Svi nivoi


20


zdravstvene zaštite od primarnog preko sekundarnog i tercijarnog, duţni su da vode medicinsku

dokumentaciji i evidencije, bez obzira na to da li su ustanove u privatnoj ili drţavnoj svojini.

Osim zdravstvenih ustanova i prosvetne ustanove koje se bave stručnim obrazovanjem i

usavršavanjem poseduju dokumentaciju i evidencije po kojima izveštavaju .

Prema članu 12 Zakona o voĎenju zdravstvene dokumentacije i evidencija, medicinska

dokumentacija se deli na osnovnu i pomoćnu medicinsku dokumentaciju. Osnovnma medicinska

dokumentacija predstavlja sudsko-medicinski document .

U osnovnu medicinsku dokumentaciju se ubrajaju:

1) Zdravstveni karton: vodi se u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, moţe se voditi i u sekundarnoj i

tercijarnoj zdravstvenoj zaštiti. .

2) Stomatološki karton: vodi se u primarnoj zdravstvenoj zaštiti i u stomatološkim ustanovama.

3) Кarton obavezne imunizacije: nalazi se u primarnoj zdravstvenoj zaštiti.

4) Protokol: vodi se u zdravstvenim ustanovama kada se pacijentu ne otvara zdravstveni karton i

koristi za: prolazne pacijente, za intervencije, za specijalističko-konsultativne sluţbe, za

dijagnostičke sluţbe, u stacionarnoj ustanovi prilikom prijema pacijenta na lečenje, za operisane

pacijente, za obavljanje zdravstveno-vaspitnog rada, za transfuziološku delatnost, za roĎene, za

umrle, za registrovanje neţeljenih reakcija na lek, za obdukciju i sl. Protokoli su sastavni deo

delokruga rada medicinskih sestara i one su i odgovorne za voĎenje protokola. Svaki protokol

sadrţi i dijagnozu i potpis ovlašćenog lekara tako da se i to mora poštovati. Naţalost u praksi

lekar često i ne pogleda šta potpisuje u protokolu već to predstavlja samo formalnost potpisa i

faksimila.

5) Istorija bolničkog lečenja i zbrinjavanja: sadrţi podatke o pacijentu: prezime i ime, ime

jednog roditelja ili staratelja, datum roĎenja, bračno stanje, mesto prebivališta, telefon, adresa,

jedinstven matični broj graĎana, podaci o osiguranju, lični broj osiguranika (LBO), lična

anamneza, sadašnja bolest, porodična anamneza, podaci o navikama, objektivni nalaz na prijemu.

Dalja dokumentacja istorije bolesti se dopunjuje zavisno od pretraga i pregleda. Obavezan

document istorije je i pristanak pacijenta na lečenje i tretman. Istoriju bolesti otvaraju medicinske

sestre i unose osnovne podatke o pacijentu, lekar dalje vodi istoriju bolesti do kraja

hospitalizacije, da bi na kraju prilikom izdavanja otpusne liste ponovo medicinska sestra na

fakturi obavila kompletan obračun troškova zdravstvene zaštite i zatvorila istoriju bolesti. Dalja

faktura ide ka fakturnoj sluţbi koja elektronskim putem prosleĎuje fakturu ka fondu zdravtvenog

osiguranja.

6) Matična knjiga lica smeštenih u stacionarnu zdravstvenu ustanovu: Svako stacionarno

odeljenje poseduje ovu knjigu i vode je medicinske sestre.

7) Temperaturno-terapijsko-dijetetska lista: Vodi se u svakoj stacionarnoj ustanovi za svakog

pacijenta. Odgovornost o tačnosti podataka snose lekar i medicinske sestre. Dokument nije

obezbeĎen potpisom zdravstvenog radnika koji je uneo podatke. U zaglavlju stoji samo ime

ordinirajućeg lekara koji nije odgovoran za sve podatke iz ove liste.

8) List anestezije: vodi se za pacijente kojima se ordinira anestezija.


21


9) Otpusna lista sa epikrizom: document je koju sačinjava lekar na otpustu pacijenta;

10) List za novoroĎenče;

11) Кnjiga evidencije: zavisno od potreba sluţbe. U većini ustanova se vodi knjiga evidencije

narkotika, neţeljenih dogaĎaja, intrahospitalnih infekcija, kontrole sterilizacije, primena mera

sputavanja, lista čekanja, zlostavljanja i dr.

Pomoćna sredstva za voĎenje evidencije su sledeća:

1) Registar kartoteke: za primarnu zdravstvenu zaštitu;

2) Dnevna evidencija o posetama i radu: za vanbolničke pacijente;

3) Tekuća evidencija o utvrĎenim oboljenjima i stanjima;

4) Dnevna evidencija o kretanju pacijenata u bolnici – stacionaru.

5) Evidencija zakazivanja pregleda dijagnostičkih procedura i drugih medicinskih mera i

postupaka.

Pored ove medicinske dokumentacije koja je obavezna medicinske sestre vode dokumentaciju

procesa zdravstvene nege koja se u zakonu ne prepoznaje, a pokazatelj je kvaliteta rada ustanove

i odnosi se na broj pacijenata koji se prate po procesu zdravstvene nege. Interesantno bi bilo da

se objasni kako nešto što nije obavezno treba da se prikazuje ili kako nešto prikazati kada se ne

vodi. TakoĎe i sestrinsko otpusno pismo je jedan od pokazatelja kvaliteta rada u ustanovi, a nije

sadrţan u zakonu.

Pravilnicima se razraĎuju pojedine odredbe zakona ili propisa Vlade. Primeri pravilnika koji se

donose za medicinsku dokumentaciju su sledeći: Pravilnici o INO osiguranju; Pravilnici o

zdravstvenim ispravama; Pravilnici o uključivanju u obavezno zdravsteno osiguranje; Pravilnici o

lekovima; Pravilnici o kontroli; Pravilnici o listi čekanja; Pravilnici o zaštiti prava osiguranika;

Pravilnik o produţenoj rehabilitaciji; Pravilnik koji donosi Ministarsvo zdravlja: Zdravstveni

informacioni sistemi (integrisani zdravstveni sistem, o zapisniku savetnika za prava pacijenata, o

sluţbenoj legitimaciji), Zaštita stanovništva (zabrana pušenja, imunizacija, način zaţtite

lekovima), Pravilnik o pokazateljima kvaliteta rada, Transplantacija (obrasci, saglasnosti,

donatorske kartice, informisanost), Transfuziološka delatnost (dokumentacija, označavanje,

davaoci krvi, kadar, oprema, prostor, standardi, čuvanje, upoteba, distribucija, evidencija,

donori). Pravilnicima je bliţe odreĎeno voĎenje pojedinih evidencija i mišljenja sam da bez njih

ne bi bilo ni bezbedne zdravstvene zaštite. Zamislite samo jednu proceduru transfuzije krvi, šta bi

se dogodilo da ne postoji pravilnik i Zakon o transfuziološkoj delatnosti.

Ono što još zaboravljaju kolege jeste prevashodno bitno. To je zaštita nas samih pred zakonom. U

tome i jeste prevelika benefit dokumentacije zdravstvene nege i one pravila da medicinska sestra

sve što nije zapisala nije ni uradila. Svedoci smo da je dokumentacja koja je odlično voĎena uvek

našla zaštitu medicinskih sestara kod neosnovanih tuţbi porodica pacijenata.

Medicinske sestre vode zdrasvtvenu dokumentaciju dvojako: u pisanoj i u elektronskoj formi. U

elektronskoj formi medicinska dokumentacija je potkrepljena sa medicinskim informacionim

sistemom. Ovim sistemom se vodi celokupna istorija bolesti za pacijenta, otpusna lista, sestrinsko

otpusno pismo, uputno pismo patronaţnoj sluţbi, prelazna lista, pristanak na proceduru.


22


Dokumentacija zdravstvene nege se ne vodi informacionim sistemom, mada su postojali pokušaji

kolega koji nisu zaţiveli u praksi.

Prema Zakonu o zdravstvenoj dokumentaciji, zdravstvena ustanova je duţna da čuva medicinsku

dokumenatciju i u elektronskoj i u papirnoj formi. Zanimljivo je da zdravstveni karton i istorija

bolesti se čuvaju 10 godina nakon smtri pacijenta ili 90 godina nakon otvaranja, odnosno 40

godina po prestanku izloţenosti azbestu, kancerogenim ili mutagenim materijama, biološkim

agensima ili hemijskim sredstvima. Matična knjiga, registri i stomatološki karton se čuvaju

trajno. Ostala osnovna dokumentacija se čuva još 15 godina nakon poslednjeg upisa podataka.

Tekuća i dnevna evidencija se čuvaju godinu dana, a zbirni i individualni izveštaji dve godine.

Podaci koji se vode u elektronskom obliku treba da se čuvaju trajno. Prema Zakonu ukoliko

zdravstvena ustanova prestane sa radom , medicinsku dokumentaciju treba da preda arhivu na

čuvanje.

Svaka ustanova treba da obezbedi poverljivost podataka i da utvrdi sistem prioriteta za upotrebu

podataka u toku obavljanja svoje profesionalne delatnosti. Zakonom su predviĎene i kaznene

mere ukoliko se medicinska dokumentacija ne vodi prema propisima i ukoliko se ne izveštava

prema utvrĎenim zakonskim aktima.

Iz dosadašnjeg pregleda literature i zapaţanja iz prakse moţe se zaključiti da medicinska

dokumentacija ima ogroman značaj u sistemu zdravstvene zaštite. Ni jedna zdravstvena ustanova

niti bilo koja privatna praksa se ne mogu zamisliti bez medicinske dokumentacije. Subjekti koji

su učesnici zdravstvenog sistema bilo u ulozi pruţaoca zdrasvtvenih usluga ili primaoca

zdravstvenih usluga moraju poznavati propise o medicinskoj dokumentaciji i postupati prema

njima.

Zakon je regulisao brojne stavke o medicinskoj dokumenatciji, ali postoje i dalje izvesne

nejasnoće. Iz ovih nejasnoća proističe potreba da se zakonom uredi medicinska dokumentacija iz

oblasti zdravstvene nege. Poruka za profesionalce u sistemu zdravstvene zaštite je da ne beţe od

administracije jer jedino je vidljiv posao koji je evidentiran i jedino dokumentovani postupci su

validni sudsko-medicinski dokazi.

LITERATURA

1. Zakon o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama. Sl. Glasnik 123. 2014. 2. Ustav Republike Srbije. Dostupno na: http://www.documents/ustav_republike_srbije_latsllistbeograd.rs.pdf 3. Zakoni u zdravstvenoj zaštiti. Dostupno na:

http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_zdravstvenoj_zastiti.html

4. Health System Performance Comparison An agenda for policy, information and research. Dostupno na: http://www.euro.who.int/__data/assets/pdf_file/0009/244836/Health-System-Performance-Comparison.pdf

5. Tijanić M, Rudić R, Đuranović D, Milović Lj. i saradnici. Zdravstvena nega i savremeno sestrinstvo. Naučna KMD. Beograd. 2008.

6. Zakoni i instrukcije za njihovu primenu. Dostupno na: http://www.zdravlje.gov.rs/showpage.php?id=136 7. Zakon o zdravstvenoj zaštiti. Sl.Glasnik RS. 107/2005, 72/2009 - dr. zakon, 88/2010, 99/2010, 57/2011,

119/2012, 45/2013 - dr. zakon, 93/2014.

8. Republički fond za zdravstveno osiguranje. Uredbe. Dostupno na: https://www.rfzo.rs/index.php/uredbe.

http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_zdravstvenoj_zastiti.htmlhttp://www.euro.who.int/__data/assets/pdf_file/0009/244836/Health-System-Performance-Comparison.pdfhttp://www.zdravlje.gov.rs/showpage.php?id=136https://www.rfzo.rs/index.php/uredbe


23


STANDARDIZACIJA, PRIMJENA I MONITORING DOKUMENTIRANJA ZDRAVSTVENE

NJEGE U FBIH - Hadţan Konjo1, Amer Ovĉina

2,1, Ernela Eminović

2,1 1Univerzitet u Sarajevu,

Fakultet zdravstvenih studija 2Kliniĉki centar Univerziteta u Sarajevu

Uporedo sa razvojem medicine, kontinuirano se razvijala i zdravstvena njega, zasnovana na

naučnim dokazima, dokazima iz sestrinske prakse i različitim potrebama i zahtjevima populacije.

Proces zdravstvene njege predstavlja sistematičan i planski orijentirani pristup na klijenta sa

ciljem detekcije problema, iznalaţenja najboljeg modela tretmana, te kontinuiranog praćenja

ishoda. U okviru procesa zdravstvene njege medicinske sestre –tehničari obavezne su da

evidentiraju sve provedene intervencije, a sve u svrhu sistemskog praćenja stanja, planiranja i

vrednovanja kvaliteta zdravstvene njege. Dokumentiranje procesa zdravstvene njege je

regulisano Zakonom o evidencijama u zdravstvu FBiH. Dokumentacija zdravstvene njege sadrţi

sveobuhvatne podatke o procjeni pacijenta, zapaţanjima pri prijemu pacijenta, ţeljama pacijenta,

planu i realizaciji zdravstvene njege, sestrinskim zapaţanjima tokom hospitalizacije, apliciranoj

terapiji i datim uputama i izvršenim edukacijama pacijenta. Ona ima višestruki značaj u

cjelokupnom tretmanu pacijenta, osim za planiranje zdravstvene njege, značajna je i za ljekare u

procesu planiranja i izvoĎenja terapijskih i dijagnostičkih intervencija. Preduslov za

dokumentiranje zdravstvene njege je uspostavljanje standarda u zdravstvenoj njezi i definisanje

svrhe dokumentiranja.

U našoj zemlji uspostavljen je Zakon o sistemu poboljšanja kvaliteta i akreditaciji u zdravstvu,

kojim se nalaţe svim zdravstvenim ustanovama uspostavljanje kvaliteta i sigurnosti zdravstvenih

usluga. U okviru toga kreirani su akreditacijski standardi kojima je obuhvaćen značaj

standardizacije, primjene i monitoriranja procesa zdravstvene njege. U radu će biti prikazana

iskustva o uspostavi, značaju i nadzoru nad primjenom dokumentacije zdravstvene njege u

zdravstvenim ustanovama u FBiH.

Kljuĉne rijeĉi: dokumentacija, zdravstvena njega, sestrinstvo, evidencije, monitoring.

VAŢNOST SESTRINSKE DOKUMENTACIJE KAO SASTAVNOG DELA MEDICINSKE

DOKUMENTACIJE – dr. Nenad ĐorĊević, OB „Sveti Luka“ Smederevo

Sestrinska dokumentacija je proces kompletnog evidentiranja o toku i zbrinjavanja

pacijenta Vaţan je alat za komunikaciju izmeĎu članova kompletnog zdravstvenog tima

uključenog u lečenje i negu pacijenta. Sestrinska dokumentacija obuhvata niz dokumenata-

obrazaca u koje medicinske sestre beleţe podatke vezane za pacijente koje zbrinjavaju. Tačna i

detaljna dokumentacija pokazuje obim i kvalitet nege koju medicinska sestra pruţa, ishode nege i

lečenja, a isto tako i obim zdravstveno-vaspitnog rada koji medicinske sestre primenjuju tokom

komunikacije sa pacijentom i njegovom porodicom. Ovako temeljno i tačno pripremljena

dokumentacija smanjuje mogućnost za greške i pogrešno komuniciranje meĎu članovima tima

koji se brinu za lečenje i negu bolesnika.


24


Medicinske sestre su uključene u mnoge ako ne i u sve aktivnosti u bolnici od prijema

pacijenta do otpusta. Rad medicinskih sestara omogućava kontinuiranu negu pacijenta tokom

svih 24 sata koji je podeljen u nekoliko smena (1).

Briga medicinske setsre o pacijentu uključuje obavljanje procene stanja pacijenta pri

prijemu i tokom hospitalizacije, sestrinsku dijagnozu, izradu planova intervencija, sprovoĎenje

nege i ponovno procenjivanje za procenu potrebe modifikacije ili prestanka nege (2).

Sestrinske intervencije uključuju planiranje i edukaciju vezanu za kontinuirano

nadgledanje opšteg stanja pacijenta, pruţanje emocionalne podrške, obavljanje opšte i oralne

higijene, bilans tečnosti, asistiranje tokom kolaborativnih intervencija, obezbeĎivanje ishrane (3).

Osnovna tendencija pruţanja zdravstvene nege mora aktivno da uključi pacijenta.

Medicinska sestra treba s poštovanjem da komunicira sa pacijentom i informiše ga o potrebi za

preduzimanjem različitih intervencija, uz sveobuhvatno i kontinuirano analiziranje njegovog

fizičkog i emocionalnog stanja (4).

Njena obaveza je da koristi različite strategije i veštine uspostavljanja dobrog odnosa sa

pacijentom razvijaući svoju sposobnost da razume stanje pacijenta i na taj način ga motiviše da

aktivno učestvuje u svakoj sestrinskoj aktivnosti (5).

Sestrinska dokumentacija, kao sastavni deo kompletne medicinske dokumentacije, je

dragocena metoda za dokazivanje da je medicinska sestra primenjivala stečeno znanje, veštine i

odlučivanje u skladu sa profesionalnim sestrinskim standardima. Ona osigurava celovite podatke

o pacijentovih potreba, ciljevima zdravstvene nege, intervencijama, postignutom napretku i

rezultatima nege. Sadrţi hronološki pregled zdravstvene nege i postignutih rezultata. Olakšava

komunikaciju unutar tima. Sluţi u obrazovne svrhe medicinskih sestara-pripravnika i

novoprimljenih sestara. Pruţa pouzdane podatke za medicinsko-pravne analize. Podaci iz

sestrinske dokumentacije koriste se za izveštaje prema poslodavcu, nadleţnom Ministarstvu i

koriste se za planiranje potreba medicinskih sestara u narednom periodu. Kao sastavni deo

dokumentaciji o zbrinjavanju i lečenju moţe posluţiti kao dokaz na sudu o pruţanju nege

pacijentu. Agencija za akreditaciju koristi sestrinsku dokumentaciju za procenu kvaliteta nege

koju pacijent dobija. Osiguravajuće kompanije takoĎe su korisnik sestrinske dokumentacije gde

procenjuju koliki je zaista trošak nege koju su sestre sprovele tokom lečenja bolesnika.

Dokumentacija sestara moţe se koristiti za istraţivanja kao i za programe unapreĎenja kvaliteta

sestrinskog rada. Jednom rečju postojanje sestrinske dokumentacije povećava profesionalnu

odgovornost, predstavlja pravnu zaštitu za medicinske sestre pa i za ceo tim, podstiče korišćenje

standard i procedura sestrinske prakse, obrazlaţe troškove u radu medicinskih sestara itd.


25


Jedan od mnogobrojnih zadataka koje medicinska sestra mora ispuniti tokom svog rada je

kompletiranje dokumentacije o nezi pacijenta. Mnoge medicinske sestre, naţalost, kompletiranje

ove dokumentacije smatraju kao novu nametnutu obavezu u sklopu rastuće kontrole zbrinjavanja

pacijenata. Pored ovog problema svedoci smo povećanja obaveza koje medicinskim sestrama

nameće i aktivnosti koje nemaju direktnog uticaja na negu bolesnika, čime se sa jedne strane

smanjuje vreme direktne komunikacije medicinskih sestara sa pacijentom, a samim tim i vreme

koje joj je na raspolaganju da kompletira sestrinsku dokumentaciju.

Danas nam je na raspolaganju sačinjavanje medicinske dokumentacije od tradicionalnog

pisanja rukom do kompleksnih informacionih sistema ali nikada se ne smeju zaboraviti nastojanja

da ta dokumentacija mora biti pouzdana, odgovorna i precizna.

Ključni kvalitet sestrinske dokumentacije je objektivnost. Subjektivno mišljenje

nepoţeljno je u sestrinskoj dokumentaciji i sastavni deo dokumentacije obuhvata samo one

podatke koje je medicinska sestra čula, videla ili osetila čime se izbegava pristrasnost i

subjektivnost. Pacijent sam ima parvo da odluči o sprovoĎenju svih postupaka koje sprovodi

medicinska sestra i drugi članovitima ali je jako bitno u dokumentaciji evidentirati odbijanje

pacijenta za sve postupke koje sprovodi medicinska sestra kao i razloge odbijanja. Nekada

pacijent ne ţeli da potpiše da odbija procedure te tada treba imati i potpis svedoka koji je

prisustvovao odbijanju. Pacijent u svakom trenutku ima pravo da promeni mišljenje. Zato je

potrebno evidentirati svaku promenu njegove odluke, pa čak i ako ne promeni odluku potrebno je

više puta zahtevati od njega da potpiše odbijanje predloţenog postupka.

Još jedan element je od značaja za kvalitet sestrinske dokumentacije. Vreme je sve u svetu

sestrinstva. Stavljanje vremena kao prioriteta medicinskim sestrama daje mogućnost da mogu da

kontrolišu šta se moţe dogoditi. Ovo zahtvea da medicinska sestra dokumentuje postupak odmah

nakon što ga je obavila. Naţalost ovo je često teško sprovesti naročito ako je veći broj pacijenata,

ali treba insistirati da što više podataka beleţiti odmah nakon obavljene procedure.

Ţelja nekih medicinskih sestara je da sve evidentiraju, meĎutim treba izbegavati opširne

zapise koji se ponavljaju. Vrednost kvalitetno vodjene dokumentacije je u preciznosti. Kratka

dokumentacija omogućava sledećoj medicinskoj sestri da brzo shvati šta je uraĎeno pre nje i da

to shvati u razumno kratkom vremenu. Podaci koji se evidentiraju moraju biti jasno, saţeto I

nedvosmisleno napisani. Zapisi moraju biti čitljivi i precizni, bazirani na činjenicama sa opisom

objektivnih podataka. Podaci se moraju upisati neposredno nakon što su prikupljeni.

Svi neţeljeni dogaĎaji i reakcije koji su se dogodili treba da budu dokumentovani. Koliko

god promovisali sigurnost naših pacijenata još uvek postoje incidenti kada pacijent razvije recimo


26


alergiju na hranu, lekove ili doĎe do pada pacijenta. Sve neţeljene dogaĎaje treba evidentirati i

postupati u skladu sa dokumentacijom ustanove o postupanju nakon nastalih neţeljenih dogaĎaja.

Obzirom da veći deo sestrinske dokumentacije još uvek nije Zakonom regulisan, većina

zdravstvenih ustanova ima svoju internu dokumentaciju. U OB ”Sveti Luka” u Smederevu koristi

se:

-obrazac za sestrinsku anamnezu,

-saţetak praćenja stanja pacijenta tokom hospitalizacije,

-saţetak trajnog praćenja postupaka,

-skale i obrasci procene stanja pacijenta,

-plan zdravstvene nege,

-terapijska sveska,

-primopredaja sluţbe - sestrinska opaţanja,

-izveštaji o neţeljenim dogaĎajima,

-sestrinsko otpusno pismo i

-pismo patronaţnoj sluţbi ili kućnom lečenju.

Precizna sestrinska dokumentacija odraţava kvalitet zdravstvene nege i pokazuje veliki

doprinos medicinskih sestara u zdravstvenom timu. Sestrinska dokumentacija opisuje kontinuitet

u zdravstvenoj nezi pacijenata od inicijalne procene stanja pacijenta, evidentiranje promena

stanja, evidentiranje sestrinskih dijagnoza, primenjenih intervencija kao i ishod zdravstvene nege.

Praćenjem i evidentiranjem svih navedenih parametara obezbeĎuje se visokokvalitetna

zdravstvena nega naših pacijenata. Cilj voĎenja sestrinske dokumentacije je pre svega da se

osigura stručnost, kontinuitet, racionalnost i kvalitet zdravstvene nege uz poštovanje pacijenta

kao osobe i pomaganje u aktivnostima koje doprinose očuvanju i unapreĎenju zdravla ili

oporavku od bolesti.

LITERATURA

1, Needleman J, Hassmiller S. The role of nurses in improving hospital quality and effiesncy: real world result.

Health Aff. 2009;4(4)

2. Moon M, Moorhead S. Relationship of nursing diagnoses, nursing outcomes, and nursing interventions for

patient care in intensive care units [Internet]. University of Lowa; 2011.

3. Blackman I, Henderson J, Willis E, Hamilton P, Toffoli L, Verrall C, Abery E, Harvey C. Factors influencing

why nursing care is missed. J Clin Nurs. 2014;1–10.

4. Kitson A, Marshall A, Bassett K, Zeitz K. What are the core elements of patient-centredcare ? A narrative

review and synthesis of the. J. Adv. Nurs., no. May, pp. 3–15, 2012.

5. Larsson IE, Sahlsten MJM, Segesten K, Plos KAE. “Patients ‟ Perceptions of Nurses ‟ behaviour that influence

patient participation in nursing care : a critical incident study,” Nurs. Res. Pract., vol. 2011, 2011.

MINIMALNI SKUP PODATAKA ZA DOKUMENTOVANJE ZDRAVSTVENE NEGE

BOLESNIKA - Dragica Stojanović, Zvonko Dimoski, Visoka zdravstvena škola strukovnoh

studija u Beogradu

Pruţajući zdravstvenu negu, medicinske sestre su u kontinuiranom kontaktu sa

bolesnikom i zbog toga su najveći izvor podataka, što zahteva da o tome vode dokumentaciju


27


kako bi obezbedile da svi članovi tima budu obavešteni o promenama u njegovom zdravstvenom

stanju.

Stručna literatura navodi vaţnost dokumentacije zdravstvene nege i posebno naglašava da

oomogućava komunikaciju i saradnju u timu, olakšava donošenje odluka o brizi i bezbednosti

bolesnika, zahteva primenu standarda prakse i sluţi kao pravni dokument kada mogu biti

dovedeni u pitanje proces negovanja i ishod inege.1

Cil j rada je da se ukaţe na vaţnost primene minimalnog seta podataka o zdravstvenoj

nezi -NursingHomeMinimumDataSet (NMDS) koji uključuje sveobuhvatnu i standardizovanu

procenu funkcionalnih sposobnosti i zdravstvenih potreba bolesnika, planiranje i realizaciju

sestrinskih intervencija, kao i procenu rezultata pruţene nege.

Ključne reči: dokumentcija zdravstvene nege, minimali set podataka o zdravstvenoj nezi

U R.Srbiji je akreditacija zdravstvenih ustanova svakodnevni posao. To je proces ocenjivanja

kvaliteta rada zdravstvene ustanove na osnovu primene utvrĎenih standarda u odreĎenoj oblasti

zdravstvene zaštite , odnosno grani medicine.2

Akreditacioni standardi za zdravstvenu negu (zn) uglavnom se odnose na standarde procedura i

postupaka. Izostaje standard dokumentacije sestrinskog procesa rada sa bolesnikom, odnosno –

utvrĊivanje potreba za negom, planiranje i realizacija nege, kao i merenjekvaliteta nege. Bez

obzira, što Svetska zdravstvena organizacija ističe da skoro 70% zdravstvenih usluga u svakom

zdravstvenom sistemu obavljaju sestre, neprimenjivanje „osnovnih podataka “u

dokumentovanju zdravstvene nege doprinosi da sestrinski rad bude nevidljiv. PoreĎenje

podataka o zdravstvenoj nezi na nacionalnom nivou i šire nije moguć, pa ostaje otvoreno pitanje

merenja kvaliteta zn.

“Ako ne možete imenovati bolničku negu, ne možete je ni: primenjivati, kontrolisati,

podučavati, istraživati, finansirati ili uvrstiti u zvaničnu politiku“ (N.Lang)3

Medicinske sestre često nemogu da imenuju ono što rade - probleme bolesnika koje

tretiraju kao ni ishode sestrinskih intervencija (Clark 1999).4

Nisu u mogućnosti da učine

očiglednim ono što je (Benner 1984) 5nazvala „znanje ugnjeţdeno u bolničku praksu“

Nedostatak podataka o količini i sloţenosti sestrinskih usluga i njihov doprinos u zdravstvenim

ishodima bolesnika ima direktan uticaj na gubitak specifičnih, osnovnih aspekata nege, kao

naučne discipline. Rad sestara je postao nevidljiv i potcenjen jer se onjemu otvoreno ne govori,

slabo se razume (Clark 1999),4i njihovo osnovno znanje nije priznato kao sestrinski stručni

kapital. Nevidljivost sestrinstva u našem zdravstvenom sistemu povezana je sa nedostatkom

terminologije zdravstvenene nege koja bi ukazala na sloţenost sestrinske prakse i intelektualne

procese na kojima se temelji (ClarkiLang, 1992).6

Izostavljanje terminologija zdravstvene nege usvakodnevnoj praksi dokumentovanja

nege, dovodi do nejasnoća u evidenciji i narativnog opisa, koji je često deficitaran za planiranje i

realizaciju nege. Dokumentacija zdravstvenenege je zato na listi prioriteta u sprovoĊenju

kvalitetne nege. Opisivanje elemenata nege je prvi, najvaţniji korak u razvoju zn kao naučne

discipline (Clarkidr. 2000).7

Upotreba standardizovane terminologije za dokumentovanje je od

vitalnog značaja, kako za sestrinsku profesiju tako i za direktnu negu koja se pruţa bolesniku.


28


Dokumentacija zdravstvene nege je evidencija planirane i pruţenene nege korisniku od

strane kompetentne medicinske sestre, koja sadrţii nformacije svih faza procesa nege.

Standardizovana dzn ima vitalnu ulogu u pruţanju kvalitetnih usluga nege jer omogućava

komunikaciju izmeĎu različitih članova tima i odrţava kontinuitet nege i bezbednosti bolesnika.

Terminologija zdravstvene nege - Keenan, G. (1999)8 daje jasnu definiciju

standardizovanog jezika za zdravstvenu negu. „To je zajedniĉki jezik, lako razumljiv od strane

svih medicinskih sestara koji sluţi za opisivanje procesa nege ". Asocijacija medicinskih sestara

periodičnu za evidenciju Associatio nof Perioperative Registered Nurses (AORN)9

je proširila

ovu definiciju objašnjavajući da standardizovani jezik „medicinskim sestrama pruţa uobičajena

sredstva komunikacije“. Obe definicije šalju poruku da bi medicinske sestre trebalo da se

dogovore oko zajedničke terminologije koja će opisati procene, intervencije i rezultate koji se

odnose na dokumentaciju nege. Na ovaj način će medicinske sestre iz različitih odeljenja,

bolnica, geografskih područja ili zemalja biti u mogućnosti da koriste opšteprihvaćenu

terminologiju za identifikovanje konkretnog problema ili intervencije a koje utiču na očekivane

ishode. Standardizacija jezika omogućava razvijanje taksonomije sa opšte prihvaćenim

definicijama pojmova i omogućava da se koristi sistem elektronske dokumentacije.

Prednost iprimene standardizovane terminologije za dokumentovanje zdravstvene nege su:

UnapreĎuje komunikaciju medicinskih sestara i drugih pruţaoca zdravstvenih usluga Utiče na većuvidljivos tsestrinskih intervencija; UnapreĎuje kvalitet zdravstvene nege kroz analizu ishoda nege; Usmerava pruţaoce nege na primenu osnovnih standarda sestrinske prakse; Omogućava procenu kompetencija medicinske sestre; Utiče na kvalitet obrazovanja, istraţivanja i donošenje odluka vezanih za sestrinstvo;

Kljuĉna prednost korišćenja standardizovane terminologije je jasna i efikasna komunikacija sa

drugim medicinskim sestrama, zdravstvenim radnicima i administracijom ustanova u kojima

medicinske sestre rade. Da bi komunicirale o zdravstvenoj nezi, medicinskim sestrama

nedostajala je standardizovana terminologija sve do osnivanja Severnoameričke asocijacije za

sestrinske dijagnoze (NANDA) 1973. Od tada je uraĎeno više klasifikacija, sa ciljem da se

usaglasi terminolološka komunikacija:

Minimalni skup podataka o zdravstvenojnezi - (Nursing Minimum Data Set) je sistem koji

omogućava standardizovano prikupljanje osnovnih podataka za negu. Prikupljeni podaci treba da

pruţe taĉan opis procesa nege koji je primenjen prilikom pruţanja zdravstvene nege.

Minimalni set podataka je definisan kao minimalni skup informacija sa unifornim definicijama

i kategorijama koje se odnose na specifične dimenzije nege.10

Sistem zadovoljava potrebu za

informisanje svih učesnika koji se bave negom i lečenjem bolesnika, kao i celokupnom

zdravstvenom sistemu i čitavom društvu, posebno profesionalcima u istraţivanju.

NMDS predstavlja prvi pokušaj da se standardizuje prikupljanje osnovnih podataka o

zdravstvenoj nezi. Ovi minimalni, osnovni podaci, koje redovno koristi većina medicinskih

sestara pri pruţanju nege u zdravstvenim ustanovama mogu pruţiti tačan opis sestrinskih

dijagnoza (problema bolesnika koje sestre rešavaju nezavisnim intervencijama) kao i korišćenih

sredstava za negu.

http://ojin.nursingworld.org/MainMenuCategories/ThePracticeofProfessionalNursing/Health-IT/StandardizedNursingLanguage.html#APRNhttps://en.wikipedia.org/wiki/Nursing_processhttps://en.wikipedia.org/wiki/Nursing_care


29


Prikupljeni podaci omogućavaju da se standardizuje baza podataka o zdravstvenoj nezi, što će se

sestrinstvu kao profesijio mogućiti poreĎenje podataka, na nacionalnom i internacionalnom

nivou. Medicinske sestre će moći da procene i uporede usluge.

Prvi korak u prikupljanju podataka je sestrinska procena - prikupljanje podataka radi

utvrĎivanja potreba za negom. U našim uslovima, primenjuju se različiti obrasci za prikupljanje

podataka. Neophodno je da obrazac sadrţi odgovore bolesnika na mogućnost zadovoljenja 14

osnovnih ljudskih potreba (Henderson).

Slika 2 – Standardizovani obrazac za prikupljanje podataka za utvrĎivanje potreba za negom

- po Modelu V.Henderson (14 osnovnih ljudskih potreba)

Опис за сваки одговор "НЕ"

1. Дисање - нормално, без особености да не

1.1 Одсуство чујних звукова да не

1.1 Одсуство кашља да не

2. Говорна комуникација се лако успоставља да не

3. Унос хране и течности - нормалан, без особености да не

3.1 Апетит добар да не

3.2 Одсуство мучнине и повраћања да не

3.3 Телесна тежина у границама нормалне ухрањености да не

4. Елиминација - нормална, без особености да не

4.1 Контрола мокрење да не

4.2 Контрола столице да не

4.3 Одсуство знојења тела да не

5. Кретање - без туђе помоћи да не

1.4 Промена положај у постељи да не

6. Облачење и свлачење - без туђе помоћи да не

7. Лична хигијена - без туђе помоћи да не

7.1 Умивање да не

7.2 Купање да не

8. Одржавање телесне температуре у границама нормале да не

8.1 Избор адекватне одеће и постељног рубља да не

8.2 Регулација микроклиматских услова у просторији да не

9. Сан - задовољавајућег квалитета да не

10.Безбедан за себе и друге да не

10.1 Безбедан од пада да не

10.2 Безбедан од других опасности (навести којих) да не

10.3 Безбедан од угрожавања других да не

11. Рад, обављање активности самозбрињавања да не

12. Вежбе и рекреативне активности да не

13. Доношење одлука на основу религијских уверења да не

14. Изражавање жеље за учење вештина и знања у вези здравља да не

14.1 Информисан о болести


30


Slika 2 – standard za prikupljanje podataka za procenu inicijalne nege

Obrazac je sačinjen 2007. godine u Zdravstvenom centru „SvetiLuka“ Smederevo, kao jedan od

seta dokumenata Dosijea korisnika zdravstvene nege. Ovaj obrazac je proširen Listom podataka

koji sluţe za procenu inicijaalne nege - TakoĎe sačinjen je vodič koji precizira primenu ovog

dokumenta.

Primena standardizovanog obrasca omogućava da se sistematično prikupe podaci o bolesniku

kako bi se sledeće faze procesa odvijale kvalitetno.

U ovom radu neće biti opisani standardi narednih faza procesa.

Naglašavamo da pored minimalnog seta podataka sačinjene su i sledeće klasifikacije:

Klasifikacije kliniĉke nege – Clinical CareClassification (CCC) System - prikazuje

dokumentaciju o brizi za bolesnika od strane medicinskih sestara i drugih zdravstvenih radnika u

bilo kojoj zdravstvenoj ustanovi kao interaktivni, meĎusobno povezani i kontinuirani proces

povratnihin formacija . Ova klasifikacija prikazuje povezanos tsestrinskih dijagnoza, ishoda i

sestrinskih intervencija i akcija.

II Психофизичке и физиолошке функције организма

2.1 Свест је очувана, без особености да не

2.2 Телесна температура је нормална, без особености да не

2.3 Крвни притисак је нормалан, без особености да не

2. 4 Пулс је нормалан, без особености да не

2.5 Добро види да не

2.6 Добро чује да не

2.7 Одсуство бола да не

2.8 Одсуство крварења да не

2.9 Одсуство промена на слузници да не

2.10 Одсуство промена боје коже, квалитета ноктију, количине косе да не

2.11 Одсуство декубита да не

Датум и време Одговорна сестра

III Подаци - отпуст болесника

3.Услови за лечење у кући - задовољавајући да не

4. Способан за самозбрињавање да не

5. Послато сестринско отпусно писмо да не

Датум и време Одговорна сестра


31


Klasifikacija sestrinskihi ntervencije - Nursing Interventions Classification (NIC) - opisuje

aktivnosti koje medicinske sestre obavljaju kao deo faze planiranja u procesu sestrinske

povezan sa planiranjem i dokumentovanjem plana nege.

Klasifikacija ishoda zdravstvene nege – Nursing OutcomesClassification (NOC) - sistem za

procenu efekata sestrinske nege kao sastavnog dela sestrinskog procesa.

MeĊunarodna klasifikacija sestrinske prakse – The International Classification for Nursing

Practice (ICNP) - klasifikacij koja sadrţi referentnu terminologiju za sve elemente nege,

procedure za negu i rezultatate nege koju je sačinio razvio MeĎunarodni savet za

sestrinstvo (ICN). Razvijene su i druge klasifikacije: Klasifikacija za negu u kućnim uslovim.

Zakljuĉak

Nemoguće je da medicina, sestrinstvo ili bilo koja disciplina u zdravstvenom sistemu

primeni elektronsku dokumentaciju bez standardizovanog jezika ili vokabulara za opisivanje

ključnih komponenti procesa nege. Minimalni set podataka u bilo kom vidu dokumentovanja

zdravstvene nege mora da obuhvati sestrinsku procenu (standardizovanu), probleme bolesnika,

plan i realizaciju nege i analizu ishoda nege.

Dokumentovanje na ovaj način zahteva kontinuiranu edukaciju radi sticanja

kompetentnosti za ovaj aspekt rada. Problem dokumentacije zdravstvene nege trebalo bi da se

naĎe na listi prioriteta svih asocijacija u našoj drţavi.

Литература:

1. C. Blake-Mowatt, J. Lindo, J. Bennett, Evaluationofregisterednurses' knowledgeandpracticeofdocumentationataJamaicanhospitalInternationalNursingReview, 60 (3) , 2013, pp

328 . 334

2. Pravilnikoakreditacijizdravstvenihustanova ("Sl. glasnikRS", br. 112/2009)

3. Clark, J., &Lang, N. (1992). Nursing'snextadvance: Aninternalclassificationfornursingpractice. InternationalNursingReview, 39(4), 109-111, 128

4. ClarkJ. (1999) Alanguagefornursing. NursingStandard 13 (31), 42–47

5. PatriciaBenner, FromNovicetoExpert: ExcellenceandPowerinClinicalPark, Calif. : Addison-Wesley Pub.Co., NursingDivision, (1984)

6. ClarkJ. &LangN. (1992) Nursing‟snextadvance: aninternationalclassificationfornursingpractice. InternationalNursingReview 39(4), 109–122, 128.

7. ClarkJ., Craft-RosenbergM. &Delaney C. (2000) Aninternationalmethodology todescribeclinicalnursingphenomena: ateamapproach. InternationalJournalofNursingStudies 37(6), 541– 553

8. Keenan, G. (1999). Useofstandardizednursinglanguage willmakenursingvisible. MichiganNurse, 72(2), 12-13. Kennedy, R. (2003). Thenursingshortageandtheroleoftechnology. NursingOutlook, 51(3), S33-34.

9. AssociationofPerioperativeRegisteredNurses (n.d.). Perioperativenursingdataset. RetrievedSeptember 30, 2004, from www.aorn.org/research/

10. Werley HH, LangNM: Theconsensually derivedNursingMinimumDataSet: Elementsanddefinitions. In: Werley HH, LangNM (eds): IdentificationoftheNursingMinimumDataSet. New York: SpringerPublishing,

1988; 402-411

https://en.wikipedia.org/wiki/Nursehttps://en.wikipedia.org/wiki/Nursing_processhttps://en.wikipedia.org/wiki/Nursing_carehttps://www.aorn.org/Clinical_Practice/Nursing_Research/Nursing_Research.aspx


32


SESTRINSKA DOKUMENTACIJA

Elvedin Dervišević dipl.med.teh., GMT bolnice, JU “Opća bolnica prim. Dr Abdulah Nakaš”

Sarajevo

[email protected],

Sestrinska dokumentacija je: pravno valjan dokumentpovezuje tačke u zdravstvenom

sistemu,odrţava proceszdrastvene njege ,izbjegava ponavljanje podataka, sadrţi sve provedene

intervencije u radu medicinske sestre, štiti rad i djelo medicinske sestre, primjenjuje se na svim

odjeljenjima odsjecima zdravstvenog sektora bolnice,

sadrţi opšte podatke o pacijentu, zapaţanjapri prijemu, podatke koje se dobiju u razgovoru sa

pacijentom ili osobom koja brine o pacijentu.

Svako odjeljenje, u zavisnosti od svojih potreba, moţe sadrţaj i format pojedinih dijelova

sestrinske dokumentacije prilagoditi svojim potrebama (specifičnosti za to odjeljenje) ili uraditi

dokument koji je upotrebljiv za to odjeljenje.

Svi dijelovi sestrinske dokumentacije moraju biti čitko i na vrijeme popunjeni i potpisani od

strane uposlenika koji je izvršio upis.

Ljekar takoĎer moţe da izvrši upis i svoje sugestije vezano za plan zdravstvene njege. Prilikom

izrade plana zdravstvene njege pacijentu se obavezno daju pojašnjenja u vezi sa planom.

Proces zdravstvene njege predstavlja sistem meĎusobno povezanih koraka u rješavanju

zdravstvenih problema bolesnika, a baziran je na timskom radu i praćenju kvaliteta njege. Kroz

proces zdravstvene njege ostvaruje se pozitivna interreakcija izmeĎu medicinske sestre i

pacijenta.

Vaţnost planiranja zdravstvene njege predstavlja niz kreativnih, organiziranih aktivnosti koje će

se provesti u cilju poboljšanja zdravstvenog stanja pacijenta.

Sestrinska dokumentacija je sastavni dio medicinske dokumentacije.

Medicinski tehničari i sestre moraju da vrše nadzor nad sestrinskom dokumentacijom i da njen

sadrţaj bude uvijek tačan i dokumentovan na ispravan način.

U dokumentovanju i pisanju sestrinske dokumentacije učestvuju sve medicinske sestre svih

profila bez obzira stepen završenog školovanja.

Na osnovu medicinske dijagnoze i sestrinske dijagnoze gradimo našu sestrinsku dokumentaciju.

Primjenom sestrinske dokumentacije štiti se rad i intervencija medicinske sestre, dok usput se

vrši unapreĎenje pacijentovog zdravlja.

Sestrinska dokumentacija je obavezna, ali neka nam pruţena ruka prema pacijentu uvijek bude na

prvom mjestu prije svakog obrasca, plusa, i papira.......!



33


PRIKAZ DOKUMENTACIJE ZDRAVSTVENE NEGE U OB “STUDENICA” U

KRALJEVU

Marija Mijajlović,sms OB „Studenica“ Kraljevo

[email protected]

Uvod: Zdravstvena nega kao naučna disciplina i polje rada medicinskih sestara/tehničara i

babica, ima prepoznatljiv program delovanja, nezavisna je od drugih disciplina i ima razvijenu

dokumentaciju prilagoĎenu potrebama korisnika usluga

Prema definiciji „sestrinska dokumentacija označava skup dokumenata koje medicinska sestra

ispunjava ili u koje upisuje podatke o svojim postupcima tokom celokupnog procesa zdravstvene

nege za pojedinca sa ciljem sveobuhvatnog praćenja stanja, planiranja, vrednovanja i kontrole

učinjenoga“.

Iz same definicije se vidi da je proces zdravstvene nege kompleksna metoda koja ima svoju

strukturu, faze,procenu uzroka i posledica i upotrebu kritičkog mišljenja.

U OB“Studenica“ poštujući svih pet faza procesa zdravstvene nege:

1. UtvrĎivanje potreba za negom i definisanje prioriteta,

2. Postavljanje sestrinske dijagnoze i definisanja kolabotrativnih problema,

3. Postavljanje ishoda nege ,

4. Donošenje Plana nege i sprovoĎenje istog,

5. Evaluacija- zdravstvene nege,

uveli smo liste zdravstvene nege.

UvoĎenjem lista zdravstvene nege i razvijanjem pomoćne sestrinske dokumentacije, unapredili

smo kvalitet pruţenih usluga,merljivosti sestrinskog rada. Sestrama pomaţe u istraţivačkom

radu.

Kako su u OB“Studenica“Kraljevo sprovedene zadnje dve studije prevalence bolničkih infekcija i

u tom segmentu smo unapredili dokumentaciju.

Razvoj informacionog sistema nam omogućava lakše voĎenje iste i unarednom periodu

unapredićemo ovaj segment.

Cilj: Definisanje sestrinske dokumentacije, ukazati na njen značaj,prednosti, nedostatke,

prepreke izvoĎenja i nove izazove za sestre u eri informatizacije.

Metodologija: Analiza dokumentacije

Kljuĉne reĉi: zdravstvena nega, dokumentacija zdravstvene nege

Pred sestrama u oblasti psihijatrije postavljaju se kompleksni zahtevi kako u samostalnom tako i

u timskom radu na zaštiti i unapreĎenju mentalnog zdravlja. Tako da je u osnovi zdravstvene

nege psihijatrijskih bolesnika neophodno da postoje odreĎena opšta pravila, načela koja

obuhvataju sve sestrinske intervencije u tretmanu i nezi ovih bolesnika. Vaţan segment ovih

pravila jeste i uvoĎenje evidencije i obavezne dokumentacije.

Predlog je da se vodi List zdravstvene nege za pacijenta tokom perioda lečenja. Na prijemu se

popunjava List koji sadrţi nekoliko odeljaka. Prvi odeljak se odnosi na opšta pitanja, napr datum

roĎenja, u čijoj pratnji je pacijent došao, zanimanje i dr, druga grupa pitanja se odnosi na reakciju



34


bolesnika na hospitalizaciju što je vaţno pitanje za proces zdravstvene nege. Naredni odeljak se

odnosi na samostalnost pacijenta, odnosno procenu stepena samostalnosti što je bitno radi

obezbeĎivanja ortopedskih pomagala. Zatim List ima odeljak koji se odnosi na ishranu i

eventualna ograničenja koja pacijent ima. Vaţna su pitanja koja se odnose na čula – vid, sluh.

Poseban deo se odnosi na fizikalni pregled.

Na osnovu prikupljenih podataka , vaţno je izdvojiti prioritete i odrediti dijagnozu nege, odnosno

odrediti stepen nege (posebna nega, spec.intenzivna, intenzivna, poluintenzivna, opšta nega).

Na kraju lečenja se piše otpusno pismo zdravstvene nege i preporuke.

Predloţeni List zdravstvene nege je samo predlog koji je podloţan korekciji i pilotiranju, kako

unutar sestrinskog tima tako i na fokus grupama koji bi uključili druge profesije (psihijatar,

socijalni radnikk, psiholog), a imajući u vidu da se sa pacijentom radi u okviru

multidisciplinarnog tima.

PROCES ZDRAVSTVENE NEGE U PSIHIJATRIJI

Zlatko Vujin, Institut za mentalno zdravlje Beograd

Pred sestrama u oblasti psihijatrije postavljaju se kompleksni zahtevi kako u samostalnom tako i

u timskom radu na zaštiti i unapreĎenju mentalnog zdravlja. Tako da je u osnovi zdravstvene

nege psihijatrijskih bolesnika neophodno da postoje odreĎena opšta pravila, načela koja

obuhvataju sve sestrinske intervencije u tretmanu i nezi ovih bolesnika. Vaţan segment ovih

pravila jeste i uvoĎenje evidencije i obavezne dokumentacije.

Predlog je da se vodi List zdravstvene nege za pacijenta tokom perioda lečenja. Na prijemu se

popunjava List koji sadrţi nekoliko odeljaka. Prvi odeljak se odnosi na opšta pitanja, napr datum

roĎenja, u čijoj pratnji je pacijent došao, zanimanje i dr, druga grupa pitanja se odnosi na reakciju

bolesnika na hospitalizaciju što je vaţno pitanje za proces zdravstvene nege. Naredni odeljak se

odnosi na samostalnost pacijenta, odnosno procenu stepena samostalnosti što je bitno radi

obezbeĎivanja ortopedskih pomagala. Zatim List ima odeljak koji se odnosi na ishranu i

eventualna ograničenja koja pacijent ima. Vaţna su pitanja koja se odnose na čula – vid, sluh.

Poseban deo se odnosi na fizikalni pregled.

Na osnovu prikupljenih podataka , vaţno je izdvojiti prioritete i odrediti dijagnozu nege, odnosno

odrediti stepen nege (posebna nega, spec.intenzivna, intenzivna, poluintenzivna, opšta nega).

Na kraju lečenja se piše otpusno pismo zdravstvene nege i preporuke.

Predloţeni List zdravstvene nege je samo predlog koji je podloţan korekciji i pilotiranju, kako

unutar sestrinskog tima tako i na fokus grupama koji bi uključili druge profesije


35


(psihijatar,socijalni radnikk, psiholog),aimajući u vidu da se sa pacijentom radi u okviru

multidisciplinarnog tima.

OTPUSNO PISMO ZDRAVSTVENE NEGE

Pacijent Datum rodjenja Adresa - telefon

Grad – gradsko područje

Zakonsk

iii nacionalni kongres sa meĐunarodnim uĈeŠĆem...06.sindrom izgaranja i leĈenje - dr mirjana...

Documents