i ruralni razvoj proširenje · poljoprivreda i ruralni razvoj poljoprivreda i proširenje evropska...

Poljoprivredai ruralnirazvoj

Poljoprivreda i proširenje

Evropska komisijaGeneralni direktorat za poljoprivredui ruralni razvoj

http://ec.europa.eu/agriculture

KF-30-12-631-SR-C

doi:10.2762/39886

Evropska komisija

ISBN 978-92-79-25063-7

Evropska komisija Poljoprivreda i proširenje Luksemburg: Kancelarija za publikacije Evropske unije 2012 — 16 str. — 21 x 29,7 cm ISBN 978-92-79-25063-7doi:10.2762/39886Europe Direct je telefonska služba koja pruža odgovore

na Vaša pitanja o Evropskoj uniji.

Besplatan telefonski broj (*):

00 800 6 7 8 9 10 11(*) Neki operateri mobilne telefonije ne omogućavaju pristup 00 800 brojevima ili naplaćuju pristup takvim brojevima.

Dodatne informacije o Evropskoj uniji mogu se pronaći na internetu (http://europa.eu).

Luksemburg: Kancelarija za publikacije Evropske unije, 2012.

ISBN 978-92-79-25063-7doi:10.2762/39886

Fotografi ja na naslovnoj strani: Phovoir

© Europska unija, 2012Reprodukcija je dozvoljena uz navođenje izvora.

Printed in Belgium

Š .

1P O L J O P R I V R E D A I P R O Š I R E N J E

Uvod

Poštovani čitaoče,

Nedavno proširenje EU na 12 novih zemalja članica – Kipar,

Češku, Estoniju, Mađarsku, Latviju, Litvaniju, Maltu, Poljsku,

Slovačku i Sloveniju, 2004. godine i na Bugarsku i Rumuniju,

2007. godine, predstavlja prekretnicu u oblikovanju miroljubive

Evrope, nakon mnogih decenija štetnih podela. Pouzdana

politička stabilnost i sigurnost, kao i proširenje unutrašnjeg

tržišta EU, sa 380 na gotovo 500 miliona ljudi, donelo je korist

Evropi, kao celini.

Proširenje je dovelo do napretka poljoprivrednog sektora

svih zemalja članica, olakšavajući trgovinu u okviru EU

i podržavajući poljoprivrednu modernizaciju novih zemalja

članica. Učešćem novih zemalja članica, evropska poljoprivreda

je dobila na značaju u smislu površine, proizvodnje i broja

poljoprivrednika. Strahovanja od nepovoljnih uticaja proširenja

na poljoprivredni sektor pokazala su se kao neosnovana.

Iskustvo pokazuje da su poljoprivrednici među

najzainteresovanijim učesnicima procesa proširenja, ali i među najkritičnijim. Strahovanja

izražena u prošlosti, kao ona od opasnosti pada prihoda, tržišnih poremećaja i problema

s kvalitetom, nisu se obistinila posle pristupanja novih zemalja članica. Naprotiv, prihod

poljoprivrednika je porastao, unutrašnje tržište poljoprivrednih proizvoda dobro posluje,

a potrošači imaju veći izbor.

Na postojećem dnevnom redu Evropske unije, koji se odnosi na proširenje, nalaze se i zapadni

Balkan, Turska i Island. Posvećenost EU procesu proširenja odražava ubeđenje država članica da

je to u zajedničkom interesu Unije i zemalja pretendenata.

Zbog svog značajnog obima, velikog broja stanovništva koje se bavi poljoprivredom

i strukturalnih nedostataka, poljoprivreda je bila i još uvek jeste jedna od najsloženijih,

najosetljivih i presudnih pitanja u kontekstu proširenja.

Evropska komisija ima ključnu ulogu u procesu proširenja, uključujući i pregovore. Stručnjaci

Evropske komisije za oblast poljoprivrede i ruralnog razvoja pomažu i daju uputstva zemljama

kandidatima i zemljama potencijalnim kandidatima za obavljanje pripremnih radnji za buduće

pristupanje EU, tačnije, za pripremu Zajedničke poljoprivredne politike (ZPP) i ruralnog razvoja.

Zbog toga se daje značajna fi nansijska podrška koja ide na ulaganja u ruralnu oblast, u cilju

lakših strukturnih promena u poljoprivredi.

Takođe treba napomenuti da ZPP trenutno prolazi kroz proces reforme zbog pripreme

programskog perioda 2014.-2020. godina. Zato kandidati, kao i zemlje potencijalni kandidati,

moraju pažljivo da prate reformu ZPP i da se prilagođavaju novim pravilima, kada je to

potrebno.

Želeo bih da zaključim time, da je neophodna poboljšana saradnja na proširenju sa zajednicom

poljoprivrednika, proizvođačima hrane i potrošačima, kako bi se oni što bolje pripremili za

Dacian CIOLOS

Komesar za poljoprivredu

i ruralni razvoj

© E

vropska

unija

P O L J O P R

Poštovani čita

Nedavno proš

Češku, Estonij

Slovačku i Slo

2007. godine,

Evrope, nakon

politička stabi

tržišta EU, sa

Evropi, kao ce

Proširenje je d

svih zemalja č

i podržavajući

članica. Učešć

je dobila na zn

poljoprivredni

na poljoprivre

Iskustvo poka

najzainteresov

izražena u pro

s kvalitetom, n

poljoprivredni

a potrošači im

Na postojećem

Balkan, Turska

je to u zajedn

Zbog svog zna

i strukturalnih

najosetljivih i

Evropska kom

Evropske kom

kandidatima i

pristupanje EU

Zbog toga se

lakših struktu

Takođe treba

programskog

moraju pažljiv

potrebno.

Želeo bih da z

poljoprivredni

P O L J O P R I V R E D A I P R O Š I R E N J E2

predstojeće pristupanje Evropskoj uniji. Evropskom poljoprivrednom sektoru proširenje donosi nove

izazove, a postojećim članicama, kao i državama novim članicama, veću konkurenciju. Međutim, ono

nudi i ogromne nove mogućnosti: veći obim trgovine, bogatiji izbor proizvoda, bolji kvalitet i bezbednost

hrane, te snažnije ruralne zajednice. Kada je reč o poljoprivredi i ruralnom razvoju, proširenje se može

obaviti tako da obe strane na kraju budu pobednici.


Sadržaj

UVOD 1

1. ZNAČAJ PROŠIRENJA ZA EVROPSKI POLJOPRIVREDNI SEKTOR 4

1.1 Šta proširenje znači za sve poljoprivrednike u EU 4

1.2 Pozitivni efekti veće konkurencije 4

1.3 Zašto je poljoprivrednicima novih država članica bolje u EU? 5

1.4 Stvarna korist za poljoprivrednike – iskustvo 5

1.5 Veći prihodi 5

2. PROCES PRISTUPANJA 6

2.1 Kriterijumi iz Kopenhagena 6

2.1.1 Ekonomski aspekti 6

2.1.2 Standardi EU 6

2.2 Pregled – odrednice za otvaranje poglavlja 7

2.3 Pregovori o pristupanju 7

2.4 Pravne tekovine Evropske unije 7

2.5 Poglavlje o poljoprivredi 7

2.5.1 Pravni okvir 7

2.5.2 Administrativne strukture 8

2.5.3 Obaveštavanje 8

2.5.4 Pravila o kojim se može ili ne može pregovarati 8

2.5.5 Predstojeća ZPP 8

3. ZEMLJE PROŠIRENJA 9

3.1 Albanija 9

3.2 Bosna i Hercegovina 9

3.3 Hrvatska 9

3.4 Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija 10

3.5 Island 10

3.6 Kosovo 10

3.7 Crna Gora 10

3.8 Srbija 10

3.9 Turska 10

4. TRGOVINSKI ODNOSI 11

4.1 Zapadni Balkan 11

4.2 Turska 12

4.3 Island 13

5. FINANSIJSKA I TEHNIČKA POMOĆ 14

5.1 Komponente IPA programa 15

5.2 Prioriteti poljoprivrede i ruralnog razvoja 15

5.2.1 Prioriteti zemalja kandidata 15

5.2.2 Prioriteti zemalja potencijalnih kandidata i Kosova 15

5.3 Podrška ruralnom razvoju zemalja kandidata 15

5.4 Tri prioritetne ose 15

5.4.1 Osa 1 – Unapređenje tržišne efi kasnosti i primena standarda – mera EU 15

5.4.2 Osa 2 – Pripremne radnje za primenu poljoprivredno-ekoloških i vodećih mera 15

5.4.3 Osa 3 – Razvoj ruralne ekonomije – mere 16

P O L J O P R

UVOD

1. ZNAČAJ P

1.1 Šta

1.2 Poz

1.3 Zaš

1.4 Stva

1.5 Već

2. PROCES P

2.1 Krit

2.1.

2.1.2

2.2 Preg

2.3 Preg

2.4 Prav

2.5 Pog

2.5.

2.5.2

2.5.3

2.5.4

2.5.5

3. ZEMLJE P

3.1 Alba

3.2 Bos

3.3 Hrv

3.4 Bivš

3.5 Isla

3.6 Kos

3.7 Crn

3.8 Srb

3.9 Turs

4. TRGOVINS

4.1 Zap

4.2 Turs

4.3 Isla

5. FINANSIJ

5.1 Kom

5.2 Prio

5.2.

5.2.2

5.3 Pod

5.4 Tri p

5.4.

5.4.2

5.4.3


POGLAVLJE 1

Poslednjih 50 godina, glavni cilj EU bio je uklanjanje trgovinskih barijera među

državama članicama EU i stvaranje jedinstvenog tržišta gde roba, ljudi, novac

i usluge mogu slobodno da se kreću. Stvaranjem jedinstvenog tržišta bez granica

i jedinstvenom valutom (evro), EU je značajno povećala unutrašnju trgovinu

i zapošljavanje.

I pre proširenja, brojni poljoprivrednici iz zemalja kandidata imali su koristi od

samoga članstva. To su zemlje u kojima su zaživeli ciljani ruralni razvoj koji fi nansira

EU i investicioni programi, dok je napredna liberalizacija trgovine poljoprivrednim

proizvodima sa EU pomogla poljoprivrednicima da se pripreme za poslovanje

i konkurenciju u okviru proširenog tržišta. Ekonomski činioci u EU i zemljama proširenja

imali su korist od otvorenih granica i lakših uslova trgovine. Turska i zapadni Balkan

su povećali izvoz osnovnih poljoprivrednih proizvoda, kao i obradu poljoprivrednih

proizvoda za EU, pod povlašćenim trgovinskim uslovima.

1.1 Šta proširenje znači za sve

poljoprivrednike u EU

Poslednja proširenja iz 2004. i 2007. godine dodala su još

7 miliona poljoprivrednika na postojeću populaciju od 6 miliona

u EU. Sa postojećih 130 miliona hektara u okviru EU-15, tih

12 novih država članica donelo je EU oko 55 miliona hektara

obradivog poljoprivrednog zemljišta. Iako je to predstavljalo

uvećanje zemljišta za 42%, proizvodnja većine proizvoda

povećala se za samo oko 10-20%. Međutim, Zajednička

poljoprivredna politika (ZPP) pomogla je poljoprivrednicima

da postepeno razvijaju održivi proizvodni potencijal. Evropski

Značaj proširenja za evropski poljoprivredni

sektor

poljoprivredni sektor dodatno će da ojača predstojećim

proširenjima.

1.2 Pozitivni efekti veće konkurencije

Veći broj poljoprivrednika takođe znači i više mogućnosti za

evropsku poljoprivredu i specijalizaciju te ekonomiju razmere.

S jedne strane brojni poljoprivrednici iz budućih država članica

(zemlje kandidati) pokušavaju da se usmere na potrošače

s relativno visokim prihodima u EU, koji zahtevaju visoko

kvalitetan, ponekad visoko specijalizovani proizvod; s druge

strane poljoprivrednici u EU znaju da će predviđeni rast


prihoda budućih država članica dovesti do rasta tržišta. Pored

toga, oštrija konkurencija je dobra za potrošače u EU i za one

u državama koje su buduće članice. EU se trudi da osigura da

svi poljoprivrednici u EU imaju jednake tržišne mogućnosti.

1.3 Zašto je poljoprivrednicima novih

država članica bolje u EU?

Poljoprivrednici novih država članica će imati korist kako od

slobodnog pristupa jedinstvenom tržištu EU, tako i od politika

osmišljenih za razvoj njihove poljoprivrede, na održiv i isplativ

način. To uključuje: neposrednu podršku dohotku i podršku

reorganizaciji ruralnih područja. Iako u fi nansiranju programa

ruralnog razvoja uglavnom učestvuju i nacionalne vlade, za

njih je stopa doprinosa EU obično viša od stope za stare države

članice.

1.4 Stvarna korist za poljoprivrednike

– iskustvo

Dobro usmerena pretpristupna pomoć, kao i dobri rezultati

pregovora (usmereni više na ruralni razvoj i pomeranje sa

tržišne podrške na neposrednu podršku dohotku) omogućili

su nesmetanu integraciju novih država članica u EU. Opšti

pozitivni razvoj i nove mogućnosti imaju prednost uprkos

izazovima i troškovima pune integracije u Zajedničku

poljoprivrednu politiku. Pristupanje EU je dovelo do

značajno modernije i reorganizovane obrade poljoprivrednih

i prehrambenih proizvoda, u novim državama članicama. Do

toga su delimično dovele mogućnosti koje nudi jedinstveno

tržište, ali i ulaganje kapitala u poljoprivredna gazdinstva,

u čijem fi nansiranju učestvuju fondovi EU za ruralni razvoj.

1.5 Veći prihodi

Poljoprivrednici novih država članica su očigledno povećali

svoje prihode pridruživanjem EU. Od 2000. do 2011. godine

stvarni prihod po poljoprivredniku, s punim radnim vremenom,

u Latviji se uvećao 5 puta, 3 puta u Estoniji, dvostruko je veći

u Litvaniji, Češkoj i Poljskoj, dok je u Slovačkoj1 uvećan za 50%.

Od 2007. do 2011. godine prihod poljoprivrednika iz Rumunije

se udvostručio, a iz Bugarske se uvećao za preko 40%. Ovakvo

pozitivno kretanje poljoprivrednog prihoda u novim državama

članicama, dobrim delom je posledica unapređenih tržišnih

uslova posle proširenja, postepenog uvođenja direktnih uplata

iz ZPP i uticaja mera ruralnog razvoja.

Prošireno tržište EU otvorilo je mnoge mogućnosti za

poljoprivrednike i agro-prehrambenu industriju, dovodeći

do većeg obima trgovine unutar Unije, jačajući poziciju EU

na međunarodnim tržištima, stvarajući veću stabilnost

za poljoprivrednike i dozvoljavajući veće strane direktne

investicije, bez značajnih unutrašnjih ekonomskih, socijalnih, ili

poteškoća u smislu bezbednosti hrane.

Posle uspešnog pristupanja 12 novih država članica Evropska

komisija nastavlja da pomaže savetima te fi nansijskom

i tehničkom pomoću zemlje koje pretenduju na članstvo

u EU, kako bi ih pripremila za buduće pristupanje na področju

poljoprivrede i ruralnog razvoja.

1 EUROSTAT, Indikator A prihoda od poljoprivredne delatnosti

http://epp.eurostat.ec.europa.eu/tgm/table.do?tab=table&init=1&language=

en&pcode=tag00057&plugin=1

© iSto

ckphoto

.com

/Cla

udio

Arn

ese

P O L J O P R

prihoda buduć

toga, oštrija k

u državama k

svi poljoprivre

1.3 Zaš

drž

Poljoprivredni

slobodnog pri

osmišljenih za

način. To uklju

reorganizaciji

ruralnog razvo

njih je stopa d

članice.

© iSto

ckphoto

.com

/Cla

udio

Arn

ese


POGLAVLJE 2

U skladu sa uslovima člana 49. Ugovora o Evropskoj uniji, svaka evropska država

koja poštuje principe slobode, demokratije, poštuje ljudska prava i osnovne slobode,

te vladavinu prava, principe koji su zajednički za države članice, može da podnese

zahtev za članstvo.

Proces pristupanja

2.1 Kriterijumi iz Kopenhagena

Zemlje koje žele da se priključe EU moraju da ispune uslove

poznate kao “Kriterijumi iz Kopenhagena”, na osnovu kojih

buduća članica mora da ima:

1. ostvarenu stabilnost institucija koje garantuju demokratiju,

vladavinu prava, ljudska prava i poštovanje i zaštitu

manjina;

2. tržišnu ekonomiju koja funkcioniše, kao i sposobnost da se

nosi sa pritiskom konkurencije i tržišnim snagama u okviru

Unije;

3. sposobnost da preuzme obaveze članstva, uključujući

pridržavanje ciljevima političke, ekonomske i monetarne

unije. Između ostalog, to podrazumeva i efi kasnu primenu

zajedničkih pravila, standarda i politika, koji su okosnica

pravnog poretka EU. Sposobnost EU da integriše nove

članice, istovremeno zadržavajući zamah evropske

integracije, takođe je važno pitanje od opšteg interesa kako

za Uniju, tako i za zemlje kandidate. Dva elementa su od

ključnog značaja za sektor poljoprivrede i ruralnog razvoja:

© E

vropsk

a u

nija

2.1.1 Ekonomski aspekti = situacija u zemlji prema

ekonomskim kriterijumima za članstvo, koji obuhvataju:

postojanje funkcionalne tržišne ekonomije, zasnovane na

jasnim vlasničkim pravima, funkcionalnih tržišta, liberalizacije

cena i makro-ekonomske stabilnosti; sposobnosti da se nosi

sa pritiskom konkurencije i tržišnim snagama u okviru Unije,

uključujući i uvoz poljoprivrednih proizvoda.

2.1.2 Standardi EU = sposobnost zemlje da primeni

pravne i administrativne propise EU u oblasti poljoprivrednog

i ruralnog razvoja: odgovarajuća sposobnost za upravljanje

poljoprivrednom, posebno u oblasti sastavljanja poljoprivredne

politike, analize, sprovođenja, fi nansijske pomoći i njene

kontrole.

Odgovarajuća administrativna sposobnost za izradu

i sprovođenje pretpristupniih mera ruralnog razvoja (IPARD),

a potom programa ruralnog razvoja EU. Zakonodavno

usaglašavanje i određivanje administrativnih nadležnosti

u oblasti organske poljoprivrede, politike kvaliteta i drugih

horizontalnih aspekata. Na nivou poljoprivrednog tržišta,

stvaranje tržišnih mehanizama (uključujući tržišne standarde,

izveštavanje o cenama, upravljanje kvotama, organizacije

proizvođača, intervenciju države itd.).


2.2 Pregled – odrednice za otvaranje

poglavlja

Pre pokretanja pregovora o nekom poglavlju, Komisija

obavlja “pregled”, koji predstavlja formalni i tehnički postupak

za procenu postojećeg nivoa usaglašenosti svake zemlje

kandidata sa pravnim tekovinama EU, kako u pogledu

zakonodavstva, tako i u pogledu institucionalnih nadležnosti.

Nalazi takvog pregleda za svako poglavlje prikazuju se

u Izveštaju o pregledu, u kome Komisija daje predlog za

započinjanje pregovora o tom poglavlju, ako smatra da je

zemlja kandidat napredovala toliko, da sa njom mogu da se

vode značajni pristupni pregovori. U slučaju da smatra da

je napredak nedovoljan, Komisija predlaže da Savet utvrdi

određene uslove (odrednice), koje treba ispuniti kako bi

pregovori o određenom poglavlju mogli da počnu.

2.3 Pregovori o pristupanju

Kada su Komisija i Savet uvereni da se zemlja dovoljno

pripremila za pregovore o poglavlju o poljoprivrednom

i ruralnom razvoju, predsedništvo poziva zemlju kandidata da

na Konferenciji o pristupanju podnese svoj stav o pregovorima,

u cilju otvaranja tog poglavlja.

Kao odgovor na stav zemlje kandidata o pregovorima, EU

dogovara zajedničke evropske stavove. Tek tada se pregovori

o pristupanju za određeno poglavlje smatraju otvorenim.

U pregovorima učestvuju države članice EU i pojedinačno

zemlje kandidati, u okviru Konferencije o pristupanju. Komisija

priprema stavove Evropske unije o pregovorima, istovremeno

© iS

tockp

hoto

.com

/Željko

Radojko

w

usmeravajući zemlje kandidate (i potencijalne kandidate)

ka postepenom usklađivanju sa pravnim okvirom

i administrativnim strukturama koje nalažu pravne tekovine EU.

2.4 Pravne tekovine Evropske unije

Da bi se lakše vodili pregovori o pristupanju, čitav korpus

zakona i politika EU, poznat kao “pravne tekovine Evropske

unije” podeljen je na 35 poglavlja, tako da jedno poglavlje

odgovara jednoj oblasti politike. Jedno poglavlje obuhvata

i sve aspekte sektora poljoprivrednog i ruralnog razvoja, naime,

poglavlje 11 – Poljoprivreda i ruralni razvoj.

2.5 Poglavlje o poljoprivredi

2.5.1 Pravni okvir

Poglavlje o poljoprivredi uključuje veliki broj obavezujućih

pravila, od kojih su mnoga neposredno primenjive uredbe. Od

suštinskog značaja za funkcionisanje ZPP je pravilna primena

ovih pravila i njihovo efektivno sprovođenje delotvornom

državnom upravom. Ovo se odnosi na zakone koji se

primenjuju na sisteme upravljanja, kao što je Agencija za

plaćanja i integrisani sistem administracije i kontrole (IACS),

a i na sposobnost za sprovođenja mera ruralnog razvoja.

Članstvo u EU nalaže integraciju niza poljoprivrednih proizvoda,

uključujuću ratarske kulture, šećer, životinjske proizvode

i specijalizovane kulture, u zajedničku tržišnu organizaciju.

P O L J O P R

2.2 Pre

pog

Pre pokretanja

obavlja “pregl

za procenu po

kandidata sa

zakonodavstv

Nalazi takvog

u Izveštaju o p

započinjanje p

zemlja kandid

vode značajni

je napredak

određene uslo

pregovori o od

2.3 Pre

Kada su Komi

pripremila za

i ruralnom raz

na Konferenci

u cilju otvaran

Kao odgovor n

dogovara zaje

o pristupanju

U pregovorima

zemlje kandid

priprema stav


2.5.2 Administrativne strukture

Primena, upravljanje i kontrola u okviru ZPP nalaže stvaranje,

menjanje i/ili jačanje odgovarajućih administrativnih struktura

(npr. Agencije za plaćanje i IACS). U nekim slučajevima, pravne

tekovine EU sadrže detaljan opis potrebnih adminstrativnih

struktura. Za druge elemente ZPP, pravne tekovine EU

jednostavno koriste izraze kao što je “nadležni organ”, za

pozivanje na potrebnu administrativnu strukturu. Svakoj

državi članici prepušteno je da imenuje instituciju odgovornu

za efi kasnu primenu pravnih tekovina EU. Međutim, pravne

tekovine EU određuju ciljeve koje odgovarajuće administrativno

telo države članice treba da ostvari i nadležnosti koje treba da

osigura.

2.5.3 Obaveštavanje

Treba napomenuti da je obaveza zemlje članice da sprovodi

informativne kampanje, predstavljanja i savetodavne usluge

za poljoprivrednike, da bi oni sigurno i na vreme bili obavešteni

o posledicama pristupanja, pogodnostima koje se stiču

i pravilima i procedurama kojih se treba pridržavati, kako bi

imali koristi od podrške EU.

2.5.4 Pravila o kojim se može ili ne može

pregovarati

Pregovori o pristupanju u poglavlju o poljoprivredi, uglavnom

su usmereni na uslove i vreme kada će zemlje kandidati

usvojiti, sprovoditi i primeniti pravne tekovine EU. Svaki

kandidat mora da prihvati prava i obaveze članstva, što znači

da o tim pravilima ne može da se pregovara.

© iS

tockp

hoto

.com

/Mato

Papic

Pregovori su stoga fokusirani na postupke za predstojeća

neposredna plaćanja, podršku ruralnom razvoju, ili potrebne

prelazne mere koje olakšavaju integraciju u EU, uzimajući

u obzir specifi čno stanje poljoprivrednog sektora u zemljama

kandidatima.

2.5.5 Predstojeća ZPP

Pregovori o proširenju u kojima učestvuju zemlje kandidati i EU

vode se na osnovu pravnih tekovina EU, postojećih u trenutku

pregovora, a ne predviđanjem buduće politike. Međutim, zbog

pripreme programskog perioda 2014.-2020. godina, u toku

su reforme ZPP, čija će izrada biti uskoro završena. Zemlje

kandidati stoga treba da budu potpuno upoznate s novim

pravilima i da im se prilagođavaju. Na primer, Hrvatska je

pregovarala o svom pristupanju na osnovu postojeće ZPP.

Ona prvo mora da prilagodi svoje zakonodavstvo i relevantne

strukture, da bi bila spremna za pristupanje, ali je verovatno

da će tek nekoliko meseci posle pristupanja, biti dodatnih

prilagođavanja zbog usaglašavanja sa novom ZPP. Ostali

kandidati i potencijalni kandidati takođe moraju pomno da

prate reformu ZPP, koja ima za cilj jačanje konkurentnosti

i održivosti poljoprivrede, štiteći životnu sredinu i pomažući

razvoj ruralnih oblasti.


POGLAVLJE 3

Zemlje proširenja

Vlade država članica EU u okviru Evropskog saveta saglasne su da se EU proširi

na zemlje južno-istočne Evrope – Hrvatsku, Bivšu Jugoslovensku Republiku

Makedoniju, Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Srbiju, Kosovo1

i Tursku. Evropski savet je odlučio da počne pregovore sa Islandom juna 2010.

godine. Do članstva se dolazi tek kada neophodni uslovi budu ispunjeni. Postepeno

i pažljivo upravljanje procesom proširenja stvara situaciju u kojoj svaka data zemlja

stiče koristi.

3.1 Albanija

Albanija je postala zemlja potencijalni kandidat za pristupanje

EU posle samita Evropskog saveta u Solunu juna 2003.

godine. Savet je 18. februara 2008. godine usvojio novo

evropsko partnerstvo sa Albanijom. Sporazum o stabilizaciji

i pridruživanju (SSP) sa tom zemljom je potpisan 12. juna

2006. godine, a stupio je na snagu 1. aprila 2009. godine.

3.2 Bosna i Hercegovina

Bosna i Hercegovina je postala zemlja potencijalni kandidat

za pristupanje EU posle samita Evropskog saveta u Solunu

juna 2003. godine. EU i Bosna i Hercegovina su 16. juna 2008.

godine potpisale Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP),

koji će stupiti na snagu po završetku postupka ratifi kacije.

Prelazni sporazum o trgovini i pitanjima u vezi sa trgovinom,

1 Ovaj naziv ne utiče na stavove u vezi sa statusom i u skladu je sa

RSBUN 1244 i mišljenjem MSP o Proglašenju nezavisnosti Kosova.

koji je potpisan istog dana, stupio je na snagu 1. jula 2008.

godine.

3.3 Hrvatska

Hrvatska je država koja pristupa. Sporazum o pristupanju

Hrvatske Evropskoj uniji potpisale su vođe EU i Hrvatske 9.

decembra 2011. godine, a odgovor na pitanje o pristupanju

sa referenduma koji je održan u Hrvatskoj 22. januara 2012.

godine, bio je pozitivan. Stoga će Hrvatska postati 28. država

članica EU 1. jula 2013. godine, pod uslovom da sve države

članice i Hrvatska ratifi kuju sporazum. Hrvatska će, kao zemlja

koja pristupa, imati status aktivnog posmatrača u većini

radnih grupa Saveta, kao i u odborima Komisije. Svrha je da se

Hrvatskoj omogući da se upozna sa načinom rada institucija

EU i da bude uključena u postupak odlučivanja.

Poljoprivreda ima važnu ulogu u Hrvatskoj: i kao udeo

u ukupnom BDP zemlje i kao značajan izvor zaposlenja.

U principu, zemlja ima dobre mogućnosti za uspešnu

poljoprivredu. Međutim, ona ima i nepovoljnu strukturu

© G

oodsh

oot/Ju

pite

rimages

Vlade držav

na zemlje ju

Makedoniju

i Tursku. Ev

godine. Do č

i pažljivo up

stiče koristi.

3.1 Alb

Albanija je po

EU posle sam

godine. Savet

evropsko part

i pridruživanju

2006. godine,

3.2 Bos

Bosna i Hercza pristupanje

juna 2003. go

godine potpisa

koji će stupiti

Prelazni spora

1 Ovaj naziv ne ut

RSBUN 1244 i mi


poljoprivrednih gazdinstava, sa pretežno malim porodičnim

imanjima i niskim procentom srednjih i velikih gazdinstava.

Pristupanje EU će poljoprivrednom, kao i drugim sektorima,

doneti izazove i jaču konkurenciju. Ali, doneće i pogodnosti:

pristupanje jedinstvenom tržištu EU, sa preko 500 milijona

potrošača otvoriće mnoge mogućnosti za poljoprivrednike

i poljoprivredno-prehrambenu industriju.

Pored toga, poljoprivrednici će imati korist od ZPP, politike

napravljene da razvija poljoprivredu na održiv i isplativ način,

istovremeno pružajući veću stabilnost poljoprivrednicima.

Fondovi EU za ruralni razvoj unaprediće takođe kvalitet

života u ruralnim oblastima, povećati konkurentnost sektora

i doprineti raznovrsnosti prihoda u ruralnim oblastima.

3.4 Bivša Jugoslovenska Republika

Makedonija

Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija je prva zemlja

iz regiona koja je potpisala Sporazum o stabilizaciji

i pridruživanju (SSP) 2001. godine. On je stupio na snagu aprila

2004. godine. Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija je

podnela zahtev za članstvo u EU 22. marta 2004. godine. Posle

toga, 9. novembra 2005. godine, Komisija je usvojila mišljenje

o zahtevu koje sadrži ocenu sposobnosti zemlje da ispuni

kriterijume iz Kopenhagena. Na osnovu te procene, Komisija je

Savetu preporučila da zemlji dodeli status kandidata. Krajem

2009. godine Komisija je donela odluku da je zemlja dostigla

dovoljan stepen usaglašenosti sa kriterijumima za članstvo

i preporučila početak pregovora. Ova preporuka je ponovljena

2010. i 2011. godine.

3.5 Island

Komisija je iznela pozitivno mišljenje o zahtevu koji je Island

uputio EU februara 2010. godine. Pregovori o pristupanju su

otvoreni 27. jula 2010. godine. Sastanci na kojima se obavljao

pregled završeni su 17. juna 2011. godine. Posle prilično duge

rasprave u radnim grupama za proširenje, u Savetu, Izveštaj

o pregledu je usvojen 1. septembra 2011. godine.

Pregovori o pristupanju u vezi sa Poglavljem 11 (poljoprivreda)

iz pravnih tekovina, mogu da počnu kada Island ispuni

odrednice koje je Savet postavio.

Sa Islandom su pregovori o pristupanju počeli 27. jula 2010.

godine. Izveštaj o poljoprivrednom pregledu Savet je usvojio

jula 2011. godine i postavljena je odrednica za otvaranje

poglavlja o poljoprivredi. Njome se od Islanda traži da

predstavi strategiju za usaglašavanje svoje poljoprivredne

politike i administrativnih struktura sa pravnim tekovinama EU,

koje se odnose na poljoprivredu.

3.6 Kosovo

Kosovo je proglasilo nezavisnost februara 2008. godine,

iako ga sve zemlje članice nisu priznale kao državu. I pored

toga, Kosovo ima jasnu evropsku budućnost, kao i ceo

Zapadni Balkan. Kosovo učestvuje u postupku stabilizacije

i pridruživanja (SSP) i korisnik je autonomnih trgovinskih mera.

3.7 Crna Gora

Posle zahteva koji je Crna Gora uputila za članstvo, decembra

2008. godine, Savet je decembra 2010. godine dodelio

status kandidata namećući 7 ključnih prioriteta za otvaranje

pregovora o pristupanju. Komisija je oktobra 2011. godine

potvrdila da je 7 ključnih prioriteta ispunjeno i preporučila je

otvaranje pregovora. Savet se 9. decembra 2011. godine složio

da se u junu 2012. godine otvore pregovori sa Crnom Gorom,

i pozvao Komisiju da predstavi predlog okvira pregovora, te da

počne postupak pregleda.

3.8 Srbija

Srbija je podnela zahtev za članstvo u EU decembra 2009.

godine. Komisija je oktobra 2011. godine preporučila da se

Srbiji dodeli status zemlje kandidata, što je podrazumevalo

da se Srbija ponovo uključi u dijalog sa Kosovom te da brzo

i u dobroj nameri krene ka sprovođenju do tada dogovorenih

sporazuma. Savet je 9. decembra 2011. godine tražio dodatnu

proveru i potvrdu da Srbija i dalje pokazuje pouzdanu rešenost

i da je ostvarila dodatni napredak. Nakon ove dodatne provere,

Savet je marta 2012. godine odlučio da Srbiji dodeli status

kandidata.

3.9 Turska

U Turskoj je pridruživanje u okviru procesa evropskih integracija

dugo trajalo. Turska je tadašnjoj Evropskoj ekonomskoj

zajednici (EEZ) podnela svoj prvi zahtev za pridruživanje jula

1959. godine.

Dodatni protokol koji je odredio raspored ukidanja carina

i kvota za robu koja cirkuliše između Turske i EEZ, potpisan

je novembra 1970. godine. Carinska unija, koja je osnovana

1995. godine, značajno je doprinela razvoju trgovinskih odnosa

između EU i Turske.

Turska je zvanično priznata kao zemlja kandidat na helsinškom

sastanku Evropskog saveta, decembra 1999. godine.

Pregovori o pristupanju su zvanično otvoreni oktobra 2005.

godine. Međutim, pregovori o poglavlju o poljoprivredi još uvek

nisu otvoreni, zato što Turska prvo mora da ispuni relevantne

odrednice za njihovo otvaranje.


Trgovinska politika je suštinski bitan instrument u smislu doprinosa ekonomskom

razvoju, prosperitetu i stabilizaciji u regionu.

POGLAVLJE 4

Trgovinski odnosi

4.1 Zapadni Balkan

Evropska zajednica je 2000. godine dodelila Autonomne

trgovinske mere (ATM), sa vanrednim, neograničenim,

bescarinskim pristupom tržištu EU, gotovo svim proizvodima

koji potiču sa Zapadnog Balkana, bez količinskih ograničenja.

Ove mere uključuju skoro sve osnovne poljoprivredne

proizvode, izuzev nekih ribljih proizvoda, “mlade govedine”,

vina i šećera, za koje je određeno da nema carine, ili je ona

smanjena na okvir povlašćenih kvota.

EU je daleko najznačajnije izvozno tržište zemalja Zapadnog

Balkana, a trgovinskim povlasticama stvoreno je okruženje

pogodno za rast izvoza. Izvoz osnovnih poljoprivrednih

proizvoda iz zapadnog Balkana u EU ima uzlaznu putanju,

sa rastom u periodu od 2005. do 2011. godine od preko

70%. Srbija je ostvarila pozitivni trgovinski bilans od preko

500 miliona evra u 2011. godini. Međutim, EU i dalje uživa

sveukupno značajan trgovinski višak u odnosu na region

(1.5 milijardi evra u 2011. godini), što se može videti dole, na

slici 1).

Do 2005. godine Hrvatska je bila najveći izvoznik osnovnih

poljoprivrednih proizvoda u regionu, predstavljajući skoro

polovinu uvoza EU iz Zapadnog Balkana. Od 2005. godine

uvoz iz Srbije je značajno uvećan i trenutno predstavlja 60%

ukupnog uvoza EU iz regiona (podaci iz 2011. godine). Zajedno

sa Hrvatskom, uvoz iz ove dve zemlje predstavlja 80% ukupne

vrednosti. Zato su izvozna dostignuća ove dve zemlje značajni

činioci rasta izvoza iz regiona kao celine.

Shodno tome, trgovinski sporazumi su omogućili postepeno

otvaranje tržišta balkanskog regiona za proizvode EU.

Od 2006. do 2011. godine izvoz osnovnih poljoprivrednih

proizvoda iz EU na Zapadni Balkan porastao je za oko 30%.

Hrvatska je i dalje najveći uvoznik osnovnih poljoprivrednih

proizvoda iz EU, čineći oko 40% ukupnog izvoza EU u region

Zapadnog Balkana (podaci iz 2011. godine). Srbija i Bosna

i Hercegovina dele drugo mesto, sa uvozom koji čini oko 16%

izvezenih osnovnih poljoprivrednih proizvoda iz EU u region.

Izvoz iz EU u region u velikoj meri predstavljaju namirnice od

žitarica, kvasac, žive životinje, duvanski proizvodi i svinjsko

meso, dok se iz Zapadnog Balkana najviše uvozi šećer, voće

(maline, trešnje), zrnevlje i semenje, životinjsko i biljno ulje,

povrće, sirovo krzno i koža.

© P

olka

Dot R

F/Ju

pite

rimages/G

etty Im

ages

Trgovinska p

razvoju, pros

4.1 Zap

Evropska zaje

trgovinske me

bescarinskim

koji potiču sa

Ove mere uklj

proizvode, izu

vina i šećera,

smanjena na

EU je daleko n

Balkana, a trg

pogodno za ra

proizvoda iz z

sa rastom u p

70%. Srbija je

500 miliona e

sveukupno zn

(1.5 milijardi e

slici 1).


Slika 1

Trgovina poljoprivrednim proizvodima između EU-27 i Zapadnog Balkana u razdoblju 1999.–2011.

godina, u milijonima evra

3 000

2 500

2 000

1 500

1 000

500

0

500

1 000

1 500

2 0001999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011

Sirovine Poluproizvodi Gotovi proizvodi Drugi proizvodi Tajna trgovina Razlika

Izvor: EUROSTAT – COMEXT

4.2 Turska

EU i Turska imaju ozbiljan trgovinski odnos. EU zauzima

ubedljivo prvo mesto i u turskom uvozu i izvozu, dok Turska

zauzima 7. mesto kao dobavljač za EU i 5. mesto kao najveće

izvozno tržište.

EU ima neto defi cit u trgovini poljoprivrednim proizvodima sa

Turskom (videti sliku 2). Defi cit je bio stabilan tokom poslednje

decenije, dok je u poslednjih 5 godina došlo do smanjenja (sa

1,7 milijardi evra u 2007. godini na 0,8 milijardi evra u 2011.

godini). U proizvodima koje Turske izvozi u EU preovlađuju

sveže, sušeno i i obrađeno voće, povrće i orašasti plodovi

(čineći preko polovine turskog izvoza), dok uvoz iz EU ima

širu paletu proizvoda, sa duvanskim proizvodima, pamukom,

eteričnim uljima, uljanim semenjem, krznom i kožom kao

najbitnijim, u smislu vrednosti.

Slika 2

Trgovina poljoprivrednim proizvodima između EU-27 i Turske u razdoblju 1999.–2011. godina, u milijonima evra

4 000

3 000

2 000

1 000

0

1 000

2 000

3 000

4 000

1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011

Sirovine Poluproizvodi Gotovi proizvodi Drugi proizvodi Tajna trgovina Razlika

Izvor: EUROSTAT – COMEXT


Zvanični trgovinski odnosi sa Turskom datiraju još iz 1963.

godine, kada je u Ankari potpisan Sporazum o pridruživanju

između EEZ (Evropske ekonomske zajednice) i Turske.

Sporazum predviđa progresivno osnivanje carinske unije, koja

bi približila dve strane po ekonomskim i trgovinskim pitanjima.

Carinska unija je ostvarena 1995. godine (Odlukom br. 1/95

ES-Saveta za pridruživanje Turske) ali ona nije obuhvatala

osnovne poljoprivredne proizvode određene bilateralnim

trgovinskim sporazumom, koji je stupio na snagu 25. februara

1998. godine. Relevantne odluke uvode međusobne trgovinske

koncesije za poljoprivredne proizvode.

4.3 Island

EU je glavni trgovinski partner Islanda u pogledu svih artikala,

pa i poljoprivrednih proizvoda. Trgovinski bilans 2011.

godine iznosio je 52 miliona evra u korist EU, sa izvozom EU

od 127 miliona evra, u odnosu na uvoz od 75 miliona evra.

Uvoz iz Islanda u EU uglavnom obuhvata (riblje) masti, ovčje

meso, konje i životinjske kože sa krznom. Ekonomski odnosi

EU i Islanda podležu sporazumu o EEP. Sporazum o EEP

omogućava slobodno kretanje robe, izuzev poljoprivrednih

i ribljih proizvoda. Trgovina poljoprivrednim proizvodima

utvrđena je članom 19. Sporazuma o EEP, koji predviđa

zalaganje strana na postizanju progresivne liberalizacije

poljoprivredne trgovine. Sledeći krug liberalizacije očekuje se

2012. godine.

© a

ltrendo im

ages/S

tockb

yte/Ju

pite

rimages

P O L J O P R

Zvanični trgov

godine, kada j

između EEZ (E

Sporazum pr

bi približila dv

Carinska unija

ES-Saveta za

osnovne poljo

trgovinskim sp

1998. godine.

koncesije za p


© H

em

era

/Thin

ksto

ck

POGLAVLJE 5

Finansijska i tehnička pomoć

Poljoprivreda je jedno od najsloženijih, najosetljivijih i najbitnijih pitanja za pripremu proširenja. Razlog za to je ekonomski značaj koji ona ima u svim zemljama kandidatima, u smislu udela u bruto domaćem proizvodu (BDP), mnogobrojnog stanovništva koje se izdržava od poljoprivrede, kao i strukturnih nedostataka (naturalne i polu-naturalne poljoprivrede). Potrebno je da kandidati i potencijalni kandidati prođu kroz zahtevnu prelaznu fazu priprema ovog sektora.

Tehnički gledano, “poljoprivredni i ruralni razvoj” je jedno od 35 poglavlja o zakonodavstvu EU i politikama o kojima se pregovara (celokupan korpus EU zakona i politika podeljen je na poglavlja kako bi se proces pregovaranja olakšao). Da bi od dana pristupanja bile u potpunosti integrisane, zemlje kandidati moraju da usaglase svoju poljoprivrednu politiku sa Zajedničkom poljoprivrednom politikom (ZPP). Za sprovođenje ZPP potrebno je da se postoji agencija za plaćanja i sistem upravljanja i kontrole, kao što je integrisani sistem administracije i kontrole (IACS), kao i kapacitet za sprovođenje mera ruralnog razvoja. Nove države članice moraju da budu sposobne da primene zakonodavstvo EU na programe direktne podrške i da uvedu zajedničku tržišnu organizaciju za različite poljoprivredne proizvode.

Tokom pripreme za primenu ZPP zemlje kandidati i potencijalne zemlje kandidati imaju pravo na pretpristupnu pomoć koja je namenjena za uspostavljanje relevantnih administrativnih struktura za sprovođenje te politike. Finansijska podrška je dostupna preko IPA programa, Instrumenta za pretpristupnu pomoć, koji pruža sredstva za izgradnju institucija i za ulaganja u vezi sa tim.

Zemlje kandidati takođe imaju pristup specifi čnoj komponenti IPA za ruralni razvoj, IPARD (Instrument za pretpristupnu pomoć i ruralni razvoj), koja ima dvostruki cilj: • da pruži pomoć sprovođenju zakonodavstva koje se odnosi na Zajedničku

poljoprivrednu politiku;• da doprinese stalnom prilagođavanju poljoprivrednog sektora i ruralnih oblasti

zemalja kandidata.


5.1 Komponente IPA programa

1. Prelazna pomoć i izgradnja institucija

2. Prekogranična saradnja

3. Regionalni razvoj

4. Razvoj ljudskih resursa

5. Ruralni razvoj

Zemljama kandidatima dostupno je svih pet komponenti.

Komponente 3, 4, i 5 imaju za cilj pripremu za sprovođenje

kohezione i poljoprivredne politike EU, posle pristupanja.

Zemljama potencijalnim kandidatima i Kosovu pomoć

u okviru IPA usmerena je na komponente 1. i 2. Zvaničnim

dokumentima Komisije, kao što su MIPD (višegodišnji

indikativni planski dokument) i Pristupno-evropsko partnerstvo,

defi nisani su prioriteti za svaku oblast pravnih tekovina EU,

uključujući poljoprivredu i ruralni razvoj.

5.2 Prioriteti poljoprivrede i ruralnog

razvoja

U okviru komponente 1 (Prelazna pomoć i izgradnja institucija),

prioriteti za pomoć nacionalnoj administraciji u oblasti

poljoprivrede i ruralnog razvoja su raznovrsni i uglavnom

zavise od specifi čnog konteksta svake zemlje.

5.2.1 Prioriteti zemalja kandidata

Kad se radi o zemljama kandidatima, pažnja je usmerena

na sveobuhvatno usaglašavanje zakonodavstva i izgradnju

odgovarajućeg administrativnog kapaciteta za primenu onih

pravnih tekovina EU, koje čine Zajedničku poljoprivrednu

politiku. Na primer, tehnička pomoć može da se obezbedi

za uspostavljanje sistema direktnog plaćanja (uključujući

kontrolne mehanizme i agenciju za plaćanja), program

sertifi kacije organske proizvodnje, propise organizacije

jedinstvenog zajedničkog tržišta i defi nisanje planova ruralnog

razvoja, naročito putem informativnih seminara i posetama

administracijama država članica EU.

5.2.2 Prioriteti zemalja potencijalnih kandidata

i Kosova

Kada se pomoć za izgradnju institucija pruža potencijalnim

zemljama kandidatima, glavni prioritet je podrška

postepenom usvajanju standarda EU. U domenu poljoprivrede

i ruralnog razvoja mogu se napomenuti sledeći glavni prioriteti:

― jačanje administrativnih kapaciteta poljoprivredne

administracije, posebno u oblasti izrade, analize,

sprovođenja i kontrole poljoprivredne politike. Glavni

prioritet u ranoj fazi je razvoj pouzdane poljoprivredne

statistike i evidencije (zemljište, usev, životinja

i poljoprivrednik).

― izgradnja administrativnih kapaciteta za predstojeću

primenu mera pretpristupnog ruralnog razvoja (IPARD):

između ostalog, obuhvata razvoj programskog i analitičkog

kapaciteta, strukture plaćanja koje treba akreditovati

u skladu sa standardima EU, uslove pod kojima

poljoprivrednici – ruralna industrija može da pristupi

pristupačnim kreditima, zatim, efi kasno istraživanje,

proširenje i savetodavne usluge, te efi kasnu inspekcijsku

strukturu.

5.3 Podrška ruralnom razvoju

zemalja kandidata

Komponentom ruralnog razvoja (5.), zemlje kandidati dobijaju

pomoć preko specifi čnog instrumenta koji nosi naziv IPARD

– Instrument za pretpristupnu pomoć ruralnom razvoju.

On ima za cilj:

― unapređenje tržišne efi kasnosti i primene standarda EU;

― pripremne radnje za primenu poljoprivredno-ekoloških mera

i strategije lokalnog ruralnog razvoja;

― razvoj ruralne ekonomije.

5.4 Tri prioritetne ose

Ovi ciljevi treba da se ispune primenom raznih mera u skladu

sa tri prioritetne ose:

5.4.1 Osa 1 – Unapređenje tržišne efi kasnosti

i primena standarda – mera EU:

1. ulaganje u poljoprivredna gazdinstva za reorganizaciju

i unapređenje u skladu sa standardima EU

2. ulaganje u obradu i marketing poljoprivrednih i ribljih

proizvoda za reorganizaciju i unapređenje u skladu sa

standardima EU

3. podrška uspostavljanju proizvođačkih grupa

5.4.2 Osa 2 – Pripremne radnje za primenu

poljoprivredno-ekoloških i vodećih mera:

4. priprema za sprovođenje radnji u vezi sa ekologijom

i prirodom

5. priprema i sprovođenje strategija lokalnog ruralnog razvoja

P O L J O P R

5.1 Kom

1. Prelazna p

2. Prekograni

3. Regionalni

4. Razvoj ljud

5. Ruralni raz

Zemljama ka

Komponente 3

kohezione i po

Zemljama po

u okviru IPA u

dokumentima

indikativni pla

defi nisani su p

uključujući po

5.2 Prio

raz

U okviru komp

prioriteti za po

poljoprivrede

zavise od spe

5.2.1 Priori

Kad se radi o

na sveobuhva

odgovarajućeg

pravnih tekov

politiku. Na pr

za uspostavlja

kontrolne meh

sertifi kacije o

jedinstvenog z

razvoja, naroč

administracija

5.2.2 Priori

i Kosova

Kada se pomo

zemljama kan

postepenom u

i ruralnog razv

― jačanje adm

administra

sprovođenj

prioritet u

statistike i

i poljoprivr


5.4.3 Osa 3 – Razvoj ruralne ekonomije – mere:

6. unapređenje i razvoj ruralne infrastrukture

7. razvoj i proširenje ruralnih ekonomskih delatnosti

8. obuka

Pored toga, za primenu IPARD programa administracija dobija

tehničku pomoć (nadzorni odbor, tumačenje, stručno mišljenje,

izradu mera).

Kao podrška IPA programu za period od 2007. do 2013.

godine, namenjen je iznos od 11 500 000 000 evra (po

postojećim cenama), od čega 1 133 686 000 posebno za

pripremu pristupanja u oblasti ruralnog razvoja.

U svom obaveštenju “Budžet za Evropu 2020. godine“, iz juna

2011. godine, Evropska komisija je predložila da izdvoji iznos

od 14 110 100 000 evra (po postojećim cenama) za novi

Instrument pretpristupne pomoći, za period od 2014. do 2020.

godine. Ostaje da se odredi koji deo tog iznosa će se potrošiti

na poljoprivredu i ruralni razvoj, na osnovu potreba i kapaciteta

zemalja korisnika u ovoj oblasti politike. Takođe, uzimajući

u obzir promene promene politike ruralnog razvoja za države

članice, kao i posebne potrebe u vezi sa pristupanjem zemalja

korisnika, moraće da se odredi set prioriteta i mera za IPARD

II, za period od 2014. do 2020. godine.

© P

hovo

ir

Evropska komisija Poljoprivreda i proširenje Luksemburg: Kancelarija za publikacije Evropske unije 2012 — 16 str. — 21 x 29,7 cm ISBN 978-92-79-25063-7doi:10.2762/39886Europe Direct je telefonska služba koja pruža odgovore

na Vaša pitanja o Evropskoj uniji.

Besplatan telefonski broj (*):

00 800 6 7 8 9 10 11(*) Neki operateri mobilne telefonije ne omogućavaju pristup 00 800 brojevima ili naplaćuju pristup takvim brojevima.

Dodatne informacije o Evropskoj uniji mogu se pronaći na internetu (http://europa.eu).

Luksemburg: Kancelarija za publikacije Evropske unije, 2012.

ISBN 978-92-79-25063-7doi:10.2762/39886

Fotografi ja na naslovnoj strani: Phovoir

© Europska unija, 2012Reprodukcija je dozvoljena uz navođenje izvora.

Printed in Belgium

Š .

Poljoprivredai ruralnirazvoj

Poljoprivreda i proširenje

Evropska komisijaGeneralni direktorat za poljoprivredui ruralni razvoj

http://ec.europa.eu/agriculture

KF-30-12-631-SR-C

doi:10.2762/39886

Evropska komisija

ISBN 978-92-79-25063-7

i ruralni razvoj proširenje · poljoprivreda i ruralni razvoj poljoprivreda i proširenje evropska...

Documents