1. veiba: Teorijsko - metodoloEki okair izudnuanja menadimenta MSp

Robert Mondavi, sin siromaSnih italijanskih emigranata, zapodeo je proizvodnju vina u Kalifornijijo5 1943' godine, kada je njegova porodica otkupila vinariju -urtt <ing u dolini Napa. 1966. godine,sa 54 godine, nakon Zestoke rasprave o buduinosti vodenja porodiine kompanije, Mondavi je,koristivbi lidnu uitedevinu i pozajmice od prijatelja zapoieo sopstveni biznis, zajedno sa najstarijimsinom Majklom' Infrastrukturu, administrativnu zgradu i pogon za preradu groi.da obezbedio jedelom iz sopstvenih izvora, a delom iz porodiinog imetka. Njegova vizijaje bila da se proizvodetakva vina u Kaliforniji koja mogu da se nadmeiu sa svetskim imenima u vinarstvu.Kako bi postigao ovaj cilj, Mondavi je bio ubeden da je neophodno da izgradi sopstvenu markuvina koja ie biti prepoznatljiva na trZiStu. Ovo je rezultiralo inicijalnom proizvodnlom ogranidenekoliiine prvoklasnog vina dobijenog iz najbolje loze, sa najviSom trZiinom cenom i najviiimprofitom po boci prodatog vina. rJbrzo je medutim, uvideo da ova strategija ne dozvoljavagenerisanie kritidne kolidine gotovine neophodne za probirenje poslovnog portfelja, g. za razvojposlovanja' odluiio je da proizvodi jeftinije vino koje je mogao prodavati u veiim kolidinama.Pitanje kvaliteta, ipa( nije zapostavio. Sklopio je ugovore o dugorodnoj poslovnoj saradnji savinogradarima i odrZavao intenzivnu komunikaciju sa njima kako bi

"ujUotlu loza dospevala u

tehnolobki proces prerade.

Ubrzoje postao prviproizvodad vina koji je okupio strudnjake sa razliditom ekspertizom u oblastivitikulture i tehnologije proizvodnje vina. Takode, razvioje novu tehnologiju posebnog rukovanjalozom, hladne fermentacije belog stonog vina, uveo koriSienje delidnih iarlteru za fermentaciju,vakuumsko zaiepljenje boce i ispitivao starenje vina u francuskim buradima. Buduii cla je verovaou prirodni uzgoj vinove loze, Mondavi je javno deklarisao svoje zalag anje za bio-gazdovanje iprogram konzervisanja koji je obezbedivao unapredeni kvalitet groLda, prirodnu za5titu proizvodai oduvanje zdravlja radne snage.

Uprkos maksimalnoj posveienosti svom poslu, stvari se nisu odvijale uvek onako kako ih jeMondavi zamislio. Znaiaian napredak u kvalitetu i reputaciji Mondavi vina tokom '20-ih godinanije praien veiim interesovanjem uglednih restorana i prodavnica vina za njegovim vinima. Iz tograzlog, Mondavi je ditavu deceniju proveo putujuii s jednog na drugi krai Sjedinjenih DrZavapromoviSuii svoje vino. Imao je obidaj da zaposlene u restoranima ponudi svojim vinom, te bi onibili toliko zadovoljni njegovim ukusom da bi se kasnije Mondavijevo vino nailo u ponudi restoranaa la carta.

Kada je uvideo da je stekao veiu popularnost, podeo je da polagano podiZe cene svojim vinima dokbi ista dostigla cenu konkurentnu renomiranim francuskim vinima sa Azurne obale. Kompanija jeprobirila svoje kapacitete proizvodeii dak do 500.000litara prvoklasnog vina na godiBnjem nivou.Kasnih '70-ih i podetkom '80'-ih godina Mondavi je zapo(eo formiranje portfolija - porodiceproizvoda - prvoklasnog vina u cilju zadovoljenja potreba potrobada raznih segmenata nadomaiem (ameridkom) trZiStu vina. U ovom periodu izvrSena je diverzifikacija putem akvizicije(kupovine) i daljeg rasta vina YudbridL, Brajon i primorskih marki kalifornijskog vina. Veiina ovihakvizicija finansirana je putem dugorodno g zaduLivanja.

Podetkom'70-ih godina Mondavi se suodio sa finansijskim potebkoiama, koje su rezultirale iztzv.<fenomena hokejske palicer, narasle konkurencije kao i zaraLenosti vinove loze filokserom, uslediega je jedan deo vinograda morao biti presadivan.

Da bi nastavio ekspanziju poslovanja, Mondavi je 1993. g. pozajmio veii iznos kapitala,

istovremeno zadri.avajuii poroditnu kontrolu nad kompanijom. Podelo se sa trgovinom na berzi

NASDAQ pod nazivom MOND, sa inicijalnom ponudom za javnost struktuiranom od dve klase

deonica: klasu A drL.alaje porodica Mondavi, dok je klasa B bila ponudena javnosti. Deonice su u

podetku bile visoko kotirane, da bi u jednom periodu od svega pola godine doZivele krah

prepolovljujuii porodidno bogatstvo Mondavijevih.

Istovremeno, kompanija je nastavila svoje inovativne napore, 5to je rezultiralo u otkriiurevolucionarno novog dizajna zabocu vina tokom 1994. godine.

Polovinom '90-ih godina, kompanija Mondavi je podela da se angaLuie u razliditim

multinacionalnim partnerstvima po osnovi "pola-pola" . Za rezultat kreirane su nove marke vina u

saradnji sa uspeSnim svetskim proizvodadima.

Danas, kompanija Mondavi nastavlja da Siri svoj kulturalni i inovativan duh kao i ideju o svojoj

konzistentnoj strategiji rasta. Zarade zaposlenih se kreiu na godiSnjem nivou od 441 miliona dolara

kumulativno (2002. g.). Kompanija je medu potroiadima vina poznata po 20 jedinstvenih i posebnih

etiketa vina koje se prodaju u oko 80 zemalja Sirom sveta. Sve vreme, biznis je ostao u vlasniStvu

naslednika duvenog pretka Roberta Mondavija.

Pitanja:

1. Izvrbite periodizaciju poslovanja kompanije Mondavi Prema metodologiji iz literature!

2. Koje preduzetnidke uloge u razvoju menadZmenta moZete pripisafi liinosti Roberta

Mondavija?

3. Od iega zavisiuspeSnost biznisa u inicijalnoj fazi poslovanja?

4. Sta sv" treba da radi preduzetnik pri otpodinjanju novog biznisa?

5. U kojoj fazi poslovanja je Mondavi podeo da razmiSlja o diverzifikaciji proizvodnog

programa? Sta 1e blo cilj te diverzifikacije i kakav je ona imala karakter?

6. Sta podrazumeva,,fenomen hokejske palice"?

7. Mondavi je svoj poslovni koncept razvijao u vreme odbacivanja potrebe za udeSiem

porodiinog biznisa u privrednoj aktivnosti drZave. Navedite razloge takvog ponaSanja

drZave!

8. Koji period (periode) u razvoju malog biznisa vremenski obuhvata navedena studija

sluEaja?

2. Veiba: MSp i mala priareda

Kako start-up kompanija prihva ta izazove koje nudi Internet koristeii kreativnost i talenat jedneosobe da bi se, zattm, odgovornost za uspeh ili neuspeh prenela na druge ljude? odgovor na ovopitanje treba traziti u lidnosti Bila Grosa, doveka t4a ;e vizija da obezLedi razvojne moguinostiInternet poslovanja koje rezulti r aju iznjegove genijalnosti.

lvde nije sludajno upotrebljena red <genijalnosb. Kao sto to, uostalom, desto biva, u Grosovomsludaju kljud genijalnosti je u jednostavnosti, umesto u preteranoj komplikovanosti. Gros, naime,najpre dorazi do ideje o moguioj Internet start-up ideji. Nakon tog4 on locira nekog - bilo da je tobivbi rukovodilac ili tek student - za koga smatra da je prava osoba za taj posao. potom se ovoj osobidaju sva moguia sredstva i resursi da zapodne svoj'biznis pod okriljem inkubatorskog modelaposlovanja' Grosova kompanija IDEALAB se u tom procesu javlja kao arani.er strukture i prateiihusluga neophodnih za obezbedenje uspeinosti datog poduhvata.cros opisuje IDEALAB kao kombinaciju inkubator4 ,,smelog kapitala> i kreativnog stvaralabtva. Uformi inkubatora, obezbeduju se zajednidki prostor i administracija inicijalno (tzv. seed) finansiranjedo 49% visine investicija i omoguiava ukljudenost svih zaposlenih u cilju pronalazenja najoportunijihnadina primene tehnologije.

IDEALAB je lansiran 7996. godine u Pasadeni, Kalifornija i do danas je iznedrio 30 preduzetnidkihformi u oblasti Internet poslovanja u svim njihovim razvojnim fazama:od start-up-a do razvijenogoblika preduzeia' Sve poslovne ideje proizlaze iz Grosove radionice ili od nekoga od njegovih ljudi(menadZera)' za svaku firmu imenuje se izvr5ni direktor iz redova birokog kruga Grosovihpoznanstava" a celokupan ekspertski tim se angaZuje oko brzog postavljanja biznisa ,,na noger. odaktivnosti se mogu ubrojiti: razvoj tehnologije marketing istraZivanje , izrada biznis plana,unajmljivanje menadZment tim4 lansiranje projekta i konadno kotiranje na berzi ili prodajapreduzeia' Inicijalna finansijska bazakoiu IDEALAB obezbeduje ne premabuje 250.000 dolara. Grosveruje da podetnici u Internet poslovanju nemaju potrebu za velikim iznosima novc4 dok im jeznatno izraLeniia neophodnost za know-how, inteligencijom i brzin om. znanje i inteligencijuobezbeduju Gros i njegovi liudi iz IDEALAB-4 dok bizina zavisi od sposobn osti zaakceleracijomrasta sa sto rnanjim brojem greSaka' Naravno, greSke su dopustive, u izvesnoj tolerabilnojmeri.Bil Gros zaista personifikuje originalno znadenje preduzetnika, kao 5to su to bili Endru Karnegi(Andrew Carnegie) ili romas Edison (Thomas A. Edison). on je jedan od malobrojnih ljudi koji se mogupohvaliti time, da ne samo da pokre6u poslovne aktivnosti nego ih i pretvaraju u uspeine primere.sa 12 godina uodio je da je oportunije kupovati Lvakeu obliznjoj drogeriji gde su one kobtale 7 centi,nego li nabavljati ih u <slatkoj kuii, gde su one koStale 9 centi. Njegov sledeii potez bio jeobjavljivanje oglasa o prodaji tehnidkih relenja za solarne uredaje u renomiranom strudnom dasopisu,na demu ie zaradio 25.000 dolara. Iz tih sredstava finansirao je svoje bkolovanje na ne bai jeftinomkolediu Koltek (Coltech). Kao student prve godine, osnovao je svoju prvu kompaniju GNp u oblastiproizvodnje stereo-opreme. Sledeii poduhvat se odnosio na to, da se omoguci da komplikovaniradunarski sistem Linux 7-2-3 izvr\ava jednostavne komande. Softver koji je Gros za tu prilikukreirao zajedno sa svojim bratom odu5evio je Miia Kapora (Mitch Capor), osnivada Lotus-a, te je istiotkupljen za 10 miliona dolara.

Primeri uspebnih preduzeia kreiranih od IDEALAB-a su:. CitySearctr, koji uspeino konkuribe Microsoft_u;o EntertainNet, koji emituje vesti i prateie informacije preko Interneta;e Answer'com, vebsajt koji je u stanju da odgovori na svako postavljeno pitanje korisnika

Interneta.

Proble godine Gros je svoje poslovanje probirio i u silikonsku dolinu kako bi bio blizu obeiavajuiimstar-up kompanijama u poslovanju sa Internetom.

U Srbiji je prvi biznis inkubator otvoren u NiSu i u njemu se trenutno nalaze preduzeia iz lakemetalske industrije. Prema predvidanjima eksperat4 u Srbiji bi u narednih pet godina trebalo dabude otvoreno 14 biznis inkubatora koji ie na jednom mestu obezbediti informacije i saveteneophodne za osnivanje i poslovanje malih i srednjih preduze(au ovim krajevima.

LITERATURA:

1' Robert D' Hisrich, Michael P. Peters, Dean A. Shepherd: <Entrepreneurshipo, sixth edition,McGraw-Hilf Singapor e, 2005., str. 4g3_4g4

2. "Preduzeie - magazin zapreduzetnike>, jun/jul 2006.,br.4l,str. 10

PITANJA:

1' Dat je primer iz preduzetnidke prakse u SAD. Od dega polaziameriika klasifikacija malogbiznisa?

2. Koje delatnosti su tipiino prisutne u biznis inkubatoru?

u kojim delatnostima je model..smelog kapitala> doZiveo ekspanziju?

4' IDEALAB primenuje i model <trening-konsaltingo u svojim poslovnim operacijama. Udemu je su5fina ovog modela?

5. eega je primer Silikonska dolina?

6' Kako moZe potencijalni preduzetnik da obezbedi potrebna finansijska sredstva ukoliko seobrati Upravi zamalibiznis (SBAX

7. Koje prepreke zaruzvojpreduzetni5tva se kod nas najdebie navode?

8. Kako ocenjujete klasifikaciju MSp u Srbiji?

rIlustracija : <Stankom korporacij a>

Izgradnja znahlntleg obima i vrednosti stambenog i poslovnog prostora je upreda5njim periodima bila predmet monopola velikih dru5tvenih preduzeca. Privatnimpreduzedima je ostavljena samo individualna gradnja i gradnja malih poslovnih objekata.<Stankom> je medu prvima probila ovu barijeru izdvqajuli se kao privatno preduzeie koja jeizgradila 6.000 stanova i ogroman broj kvadrata poslovnog i vanposlovnog prostora.

Bududi da su privatnom sektoru u potpunosti bili nedostupni druStveni fondovikapitala, namenjeni gradnji stanova, <Stankom> se okrenula privatnim fondovima gradana. Usistemu gradnje koji je nametnut u okviru samoupravnog sistema, ovaj ogromni kapital jefaktidki bio zamrznut ili je eksploatisan na krajnje neracionalan nadin. Primera radi, toobja5njava istovremenu ekspanziju gradnje <vikendica> i deficit stambenog prostora.<Stankom> je startovala kao stambeno-kreditna zadruga koja je jo5 tokom 80-ih godinacentralizacijom sredstava kupaca stanova mobilisala znadajan kapital pomodu kojeg jercalizov an pomenuti obim izgradnj e.

<Stankom> je trZi5te stanogradnje segmentirala na jedinstven nadin. Najpre, po osnovutipa kupaca; za razliku od dominantne orijentacije gradevinskih preduzefa na institucionalnekupce, <Stankom> je Sansu videla u segmentu individualnih kupaca - gradana. Kao drugikriterijum izdvojila se geografska lokacija; najve6i deo svoje ponude <Stankom> je locirala napodrudje Cukarice. Ostvarena je dobra saradnja sa lokalnim organima vlasti. <Stankom> se

nametnula lokalnom okruZenju kao nosilac ukupnog dru5tveno-ekonomskog razvoja opStine.Zauzvrat,lokalne vlasti su je maksimalno podrZale kao <svoju> firmu, te je uspela da dobijeve6inu lokacija za gradnju na teritoriji ove op5tine.

<Stankom> je jedno od retkih privatnih preduzeda koje je <zaradilo> na uvodenjuZakona o preduzedima iz 1988. godine, jer je, ostvariv5i znadajnu ekspanziju, u kratkomperiodu prevazi5lo podetne pote5kode u Zivotnom ciklusu preduzela (osnivanje i rast) i na5lose u fazi stabilizacije.

U tom periodu do5lo je i do druStveno-politidkih promena Sto je dovelo do promene ukonjunkturi privrednog ciklusa vezarro za stanogradnju. Naime, od podetka 90-ih godinakupovna mod gradana je zapo(,ela drastidan pad, a ponudom otkupljenih druStvenih stanovado5lo je i do naglog rasta ponude. Time se, donekle, stabilizovalo trZi5te stanogradnje jer jedoSlo do pribliZavanje ponude i tralnje za stanogradnjom.

<Stankom> se ipak suodila sa odredenim problemima uobidajenim u uslovimadruStveno-politidkih previranja, u pogledu funkcionalnosti organizacije, komunikacionihtokova (najvi5e sa spolja5njim okruZenjem) i sl. Odgovor menadZmenta korporacije je bioulazak u nove delatnosti izvan gradevinarstva i forrpir4nje manjih divtzija uz oduvanjejedinstva centralnih firnkcij a.

Izvor:Brnjas, Z.: Strategijski menadiment - teorijske osnove sa primerima iz prakse, Grmed, Beograd,2000., str.419-420

PITANJE:Koji kriterijumi, ilustrovani u primeru, svrstavaju <Stankom korporaciju u red privatnihpreduze(,a sa perspektivom budu ceg ruzv oja? Obj asnite nj ihol'u su5tinu !