hums broj 01,2-2011 1-2-2010 za web.pdfsadržaj sadržaj uvodnik gra di mo mos to ve, a ne zi do ve...

sestr inski G L A S N I K

tromjesečnik hrvatske udruge medicinskih sestara

Z a g r e b • G o d i n a X V • 2 0 1 0 • B r o j 1 / 2 • B e s p l a t n e n o v i n e • I S S N 1 3 3 1 - 7 5 6 3

»Ses trin stvo: Le pe za raz li či tos ti«

Etič ki as pek ti pot po mog nu te op lod nje

Povijesni iskorak hrvatskog sestrinstva

Impressum„Sestrinski glasnik” je stručno-znanstveni časopis Hrvatske udruge medicinskih sestara sa sjedištem u Zagrebu, Sortina 1a.

Osnivač i nakladnik: Hrvatska udruga medicinskih sestara

Nursing journal, the offi cial publication of the Croatian Nurse Association, is a journal that brings a wide range of topics related to nursing. It is published four times per year. Apart from original scientifi c and professional papers from nursing and other related disciplines, the journal publishes translated texts, various documents, statistical data, reports, reviews, comments and various information (interviews, reportages) from nursing life. Nursing journal informs its readers about current activities of the Croatian Nurse Association, central and branch offi ces, professional associations, as well as social problems of health care workers with special attention paid to medical nurses.

Sestrinski glasnik/ Nursing journalNakladnik / PublisherHrvatska udruga medicinskih sestara / Croatian Nurse Association (CNA)

Za nakladnika / Representative of the PublisherBrankica Rimac

Glavna i odgovorna urednica / Editor-in-ChiefDubravka Matijašić-Bodalec

Izvršna urednica / Executive EditorSanda Franković

Urednički odbor / Editorial BordGordana Cerjan-Letica (Zagreb), Majda Fajdetić (Zagreb), Irena Habazin (Zagreb), Romanita Milojević (Zagreb), Anica Prašnjak (Zagreb), Nada Prlić (Osijek)

Međunarodni izdavački savjet / International Editorial CouncilPamela Austin Thompson (USA), Ivan Jukić (Austrija), Marie-France Liefgen (Luxemburg), Garry Maggi (USA), Paul de Raeve (Belgija)

Izdavački savjet HUMS-a / CNA Editorial CouncilDragica Beštak (Zagreb), Josip Božić (Varaždin), Zoran Bradaš (Zagreb), Nevenka Brkić (Zagreb), Jasna Čepić (Rijeka), Bosiljka Devčić (Rijeka), Marijeta Fištrek (Klenovnik), Božica Ilijač (Zagreb), Jasna Ivasić (Zagreb), Sonja Jedvaj (Zagreb), Vlasta Krešić (Zagreb), Tanja Lupieri (Zagreb), Ružica Milković (Slavonski Brod), Marica Mišćanćuk (Zagreb), Snježana Slabinjac Kordiš (Zagreb), Marina Stazić (Zagreb) Rosana Svetić Čišić (Zagreb), Mario Škalic (Zagreb), Damir Važanić (Koprivnica), Adelka Zoretić (Zagreb), Fabijan Župančić (Zagreb)

Tajnica uredništva / SecretaryMaida Redžić

Elektroničko izdanje / Nursing Newsletter online Vlasta Krešić

Lektor za hrvatski jezik / Croatian Language EditorTomislav Salopek

Prijevodi sažetaka na engleski jezik / English Language TranslationsArijana Pavelić

Naklada / Edition3000

Grafi čko oblikovanje / DesignGrafi čki Studio „MM”

Naslovnica / CoverKongres HUMS-a (izvor fotografi je: HUMS)

Tisak / PrintMedicinska Naklada – Zagreb

Adresa / AddressHrvatska udruga medicinskih sestaraSortina 1a, 10 000 Zagreb, Hrvatskatel/fax: 01-655 0366,e-mail: [email protected]

Žiro račun / Bank account2360000-1101560961

UDK broj: 614.253.2Pod rednim brojem 872 od 15. veljače 1995. go dine Ministarstvo kulture, Sektor za informira nje, u skladu sa Zakonom o javnom informiranju, izdalo je potvrdu o prijavi novina i odobrilo njihovo izlaženje. Osnivač lista je Hrvatska udruga me di cinskih sestara, a fi nancira se sredstvima Udru ge ili uz pomoć drugih institucija i donatora. „Sestrinski glasnik” je tromjesečnik i izlazi 4 puta godišnje.Tekstovi objavljeni u Sestrinskom glasniku izražavaju mišljenje autora i ne moraju se isključivo podudarati a mišljenjem Uredništva ilil službenim stavom Hrvatske udruge medicinskih sestara.

SadržajSadržaj

UVODNIKGra di mo mos to ve, a ne zi do ve(Matijašić-Bodalec D.) 4

STRUČNI ČLANCIEtič ki as pek ti pot po mog nu te op lod nje(Lji lja na Grdić) 5Ethic as pec ts of ar ti fi cial in se mi na tionTera pij ska učin ko vi to st i pre ven ci janus po ja va re ti noi da (Želj ki ca Čubrilović) 10The ra peu tic ef fec ti ve ne ss and pre ven tionof re ti noid si de ef fec tsZbri nja va nje bo les ni ka s en dof tal mi ti som(Lju bi ca Fiš kuš, He le na So kol,Ves na Bre zo vec, Kse ni ja Hoh njec) 15Ma na ge me nt of pa tien ts wi th en dop hthal mi tisEdu ka ci ja bo les ni ka s po većanimkar dio vas ku lar nim ri zi kom(Ana Šošo, Da mir Fabijanić) 19Edu ca tion of pa tien ts wi th in crea sedcar dio vas cu lar ri skPro ces ses trin ske skr bi u bo les ni kaobo lje lih od ci ro ze jet re (Ba ri ca Kokanović) 24Nur si ng ca re in pa tien ts wi th li ver cir r ho sis

SESTRINSKE DIJAGNOZESAMOPERCEPCIJA – Umor I. dio 29

SESTRINSKE VJEŠTINE (Pov je ren stvo zastan dar de ses trin ske dje lat nos ti Mi nis tar stvazdrav stva i so ci jal ne skr bi) 31

RJEČ NIK (Pavelić A.) 33

COC HRA NE NO VOS TI (An to ni ja Marić) 34

PRIKAZ KNJIGE»Zdrav stve na nje ga od ras lih«au torice San de Franković i su rad ni ka(Viš nja Pranjić) 35

INTERVJUProf. dr. sc. Radivoje Radić:Povijesni iskorak hrvatskog sestrinstva 36

AKTUALNOSTIPred stav ni ci Hr vat ske ud ru ge me di cin skihses ta ra na pr vom Eu rop skom sa mi tu obio loškoj si gur nos ti u Mad ri du(Eu ro pean Bio sa fe ty Sum mit) 39

SJEĆANJAMir ja na Lon ghi no II. dio. 41

IZVJEŠTAJI»Ses trin stvo: Le pe za raz li či tos ti« 44Iza zo vi ses trin stvu u 2010. i u bu duć nos ti 48Od r ža na re do vi ta go diš nja skup šti naHr vat ske ud ru ge me di cin skih ses ta ra 49Izvještaj s 15. stručnog sku paDruštva me di cin skih ses tara i teh ničarain ten ziv ne skr biHU MS-a s međuna rod nimsud je lo va njem 50Pat ro nažne ses tre ak tiv ne na 2. dječjemsajmu u Ri je ci 52

IN MEMORIAM 53Ma ri ca Lizatović(21.02.1949.–14.06.2010.)Nada Kujundžić(1949.-2010.)

AUTORSKO KAZALO 55

UPUTE AUTORIMA 57

Uvodnik

SESTRINSKI GLASNIK • 2010 • BROJ 1/24 SESTRINSKI GLASNIK • 2010 • BROJ 1/24

Glavna urednicaDubravka Matijašić-Bodalec

Jes mo li sprem ni bra ni ti ono što ima mo, ne do pus ti ti da nas bi lo tko smat ra ma nje vri jed ni ma sa mo za to što nas ne ma pu no i što se ne možemo poh va li ti da smo po seb no bit no ut jeca li na po vi-

je st čov ječan stva. U vri je me kad su neki dru gi na ro di kroz po vi je st oku pi ra li i ko lo ni zi ra li sve na što su nai la zi li u svo jim os va jačkim po ho di ma pod krin kom raz vit ka i ci vi li zi ra nja »div lja ka«, te pri tom ne mi li ce uništa va li nji ho va dob ra – sva ona ko ja ni su mog li po ni je ti sa so bom, dok su ona dru ga od no si li kao pli jen u svo je do mo vi ne i ti me stva ra li »svo ju« po vi je st ko ju su bez ima lo grižnje sav jes ti svi-je tu po ka zi va li u mu ze ji ma, što čine i da nas, u to is to vri je me hrvat-ski sol da ti su bra ni li taj is ti os ta tak »ci vi li zi ra nog« svi je ta od na pa da »ne ci vi li zi ra nih« Tu ra ka. Ajme stra ho te da su ih po ro bi li ti užas ni bar ba ri ko ji su spa va li na svi li i ka di fi , ku pa li se sva ki dan u mi ris nim kup ka ma, ma si ra li se još mi ris ni jim ulji ma i uživa li u zla tu i os ta lim bla go da ti ma ko je im je život dao ili su ga ote li.

Gledajući ta ko po vi je st na rav no da ne možemo ci je ni ti is te vri-jed nos ti na is ti način jer ih nis mo jed na ko stek li. Dok su našim vođa-ma ski da li gla ve čim su ih io le dig li u ob ra nu te ko vi na ko je su sa mi stva ra li za jed no sa svo jim na ro dom, ne ki dru gi su ski da li gla ve oni-ma za ko je su i sa mo na tre nu tak po mis li li da bi ih mog li ug ro zi ti na tro nu, ili iz čis te ba ha tos ti u pau za ma iz među im pe ri ja lis tičkih po ho-da i ko je kak vih os va jačkih i bes mis le nih ra to va ka da od dosa de ni su zna li što bi ra di li. Od to ga na rav no ni su bi le izu ze te nji ho ve vlas ti te život ne družice. Čemu ima ti jed nu sup ružnicu ci je li život, kad ju jed-nos tav no možeš skra ti ti za gla vu i od ci je le le pe ze mla dih i pr pošnih lje po ti ca izab ra ti si no vu, ko je se na rav no možeš na is ti način riješiti kad joj is tek ne rok tra ja nja. I ta ko se stva ra la po vi je st.

A da na s…. da nas se go to vo ništa ni je pro mi je ni lo, sa mo su mač i ku bu ru za mi je ni li s ne kim bit no učin ko vi ti jim sred stvi ma za ubi ja-nje i još pri do da li pe ro i no vac. Do duše zgr ta nje no vaca i nije ne ko po vi jes no ot kriće, jer zbog nje ga se uvi jek ra to va lo, a ne zbog žena ka ko bi nas ne ki želje li uv je ri ti. Mo ra se priz na ti da su kroz po vi je st ipak više vo lje li zla to, možda za to jer bo lje sja ji. Do duše ni ti da nas se »ve li ki« ne li be uze ti puške u ru ke, čak ni ti ne mi je nja ju raz lo ge ra to va nja. Oni opet bra ne »ci vi li za ci ju« od onih dru gih ko ji ju ug-rožava ju, a pra vi raz lo zi čuče u ku tu i ri jet ko ih tko u pr vi mah opaža. Pov re me no ih se vi di na kon što je iz gi nu lo ti suće i ti suće ne vi nih, ali on da se sni mi ne ko li ko dob rih rat nih fi l mo va u ko ji ma se točno zna tko je dob ri ag re sor, a tko zli bra ni telj i opet ci je li svi jet uživa u dodje li Os ka ra. Bra vo za nas. Sve to još za mo ta no u me dij sku priču ko ju ob ja ve sve ras po ložive tis ko vi ne i tko se od to ga može ob ra ni ti. I sva moć ovo ga svi je ta i opet os ta je ta mo gdje je i bi la.

A ug roz ba je nai me pri lično za nim lji va ka te go ri ja. I ne ka da i da nas se međusob no možemo ug ro zi ti na raz ne načine, a da pri tom nis mo ni kad bi li u kon tak tu. Čak se ni ti ne poz na je mo. Ali to ne ma ve ze. Osjećaj da nas net ko ug rožava na di la zi gra ni ce zdra vog ra zu-ma, što je za ra zum jeti ako je ona stvar na i real na. Ali što ako ni je? Evo, re ci mo da se net ko ci je li život usav ršava za ne ke vr lo spe ci fi čne pos lo ve i ta ko vre me nom pos ta ne ja ko dobar. U to is to vri je me net ko dru gi sa is tim mo gućnos ti ma »bro ji zvi jez de«. Njih obično zo ve mo zvjez doz nan ci ma, ali ne za to što su dob ri as tro lo zi. I on da se te dvi je oso be ne kim čudom sud bi ne u is to vri je me nađu na is tom mjes tu na ko jem bi treba li do ka zati svo je spo sob nos ti i ka pi ta li zi ra ti ih. I što se

Gra di mo mos to ve, a ne zi do ve

do gađa? Naš zvjez doz na nac se pot ru di, do duše u kri vo vri je me i s kri vim raz lo zi ma da pro nađe niz loših ka rak ter nih, bez načaj nih i pot-pu no ne važnih po je di nos ti o našem znal cu, i nas to ji ga dis kre di ti ra ti na sve mo guće načine ka ko bi prido bio sim pa ti je i oko ris tio se nji ma bez ob zi ra što o samom poslu zna ma lo ili ništa, za raz li ku od znal ca ko ji o nje mu zna pu no i više od to ga. I tko pob jeđuje? Po vi je st! Ia ko je loša učite lji ca ona vje ro jat no baš za to iz no va po bjeđuje i ti me do-ka zu je da se po nav lja za to jer nit ko od nje ne želi učiti.

A zap ra vo bi bi lo za očeki va ti da oni ko ji su to što ima ju časno stek li to zna du i ci je ni ti da le ko više od onih ko ji su to što ima ju stek li na onaj dru gi način. Ali, to na žalo st nije ta ko. Ra zo riš tuđu po vi je st, prog la siš ju svo jom i bra niš ju do pos ljed nje ka pi kr vi dok je svi je ta i vi je ka. S dru ge stra ne stvo riš svo ju po vi je st na kr vi i mu ci vlas ti tog na ro da i on da ju bez da okom trep neš ras pro daš pr vom put ni ku ko ji je imao ko ju lipu u džepu, a da ga ni ti ne pi taš što će on s ti me. A on to opet prog la si svo jom po vi je šću, te be prog la si bar ba rom i pričeka sa mo ko ju go di nu pa ti on da pro da tu tvo ju bi všu, a nje go vu sa dašnju po vi je st pod ci vi li za cij ske te ko vi ne svo jeg ci vi li zi ra nog naroda.

I ta ko gle da jući do bar rat ni fi lm u ko jem »dob ro pob jeđuje zlo«, gric ka jući ko ki ce i pi jući naj zdra vi je piće na svi je tu zva no Co ca Co la možemo čuti ta ko mno go pa met nih iz ja va, po put nas lo va ovog uvod-ni ka. A da se pri tom ri jet ko tko za pi ta što ona zapra vo znači i ka ko bismo ju uo pće mog li pri mi je ni ti gle da jući rat ne fi l mo ve neo ko lo ni-ja lis ta. Ali ne za bo ra vi mo, ne po ko ra va se uvi jek puškom. Da le ko je go re i teže is prav lji vo ono što je došlo po ti ho, iz prik raj ka, ona ko kao uz put se ušulja lo i to ug la vnom iz vlas ti tih re do va, ali dob ro poučeni i vođeni od onih ko ji su sto ljećima to vježba li.

Za to ne moj mo za bo ra vi ti tko smo, od ka da smo tu, ko je smo te ko vi ne i na ko ji način stek li. Hr va ti su naučili bra ni ti dru ge, a kao da stal no pri tom za bo rav lja ju na sebe. A to ne ki dru gi ja ko br zo is ko-ris te i dok okom trep neš već se mo raš po našati po tuđim re gu la ma, učiti stva ri ko je te ne za ni ma ju i ko je ti ni ka da neće tre ba ti, ali više ne ma pov rat ka. Ne ke su stva ri jed nos tav no neis prav lji ve. Kao kad ti ski nu gla vu. Glava u tor bi ni je is to kao i gla va u ple te noj košari is pod gi ljo ti ne. Onu iz tor be, ako želiš možeš iz va di ti i even tual no ju upot ri je bi ti u ko ris ne svr he, ali onu iz košare može net ko sa mo po ka zi va ti dru gi ma da vi de što će im se de si ti ako im po vi je st bu de tako ma lo značila.

Ko li ko god se čini lo da sve rečeno ne ma ni kak ve ve ze sa ses-trin stvom, raz mis li te ma lo. Mi ses tre smo po vi jes na činje ni ca ovog na ro da, ove države i ovog zdrav stva i za to smo kao stvo re ne za neo-ko lo ni ja lis te i ine pros vje ti te lje ko ji bi nas ta ko ra do učili vlas ti tu po vi je st iz svo je per spek ti ve.

Net ko je jed nom re kao »sve je više sta nov ni ka, a sve ma nje lju-di«. A na ko me je da stva ra lju de? Na lju di ma. Jes mo li sa mo sta-nov ni ci ili ćemo bi ti i lju di ovi si od lju di sa mih, jer sa mo lju di mogu stva ra ti lju de, a ne sa mo sta nov ni ke.

5SESTRINSKI GLASNIK • 2010 • BROJ 1/2 5SESTRINSKI GLASNIK • 2010 • BROJ 1/2

Izvorniznanstveni

članak

SAŽETAK: Me di cin ski pot po mog nu ta op lod nja za jed nič ki je na ziv za me to de ko ji ma se kon tro li ra i po ma že op lod nja jaj ne sta ni ce, tran spo rt za met ka, im plan ta ci ja i raz voj trud no će. Cilj je is tra ži va nja bio is pi ta ti ra zi nu zna nja i sta vo va o pot po mog nu toj op lod nji me đu stu den ti ma Stu di ja ses trin stva i stu de na ta dru gih fa kul te ta, te saz na ti raz li ke. Uzo rak je či ni lo 199 is pi ta ni ka, a in stru me nt is pi ti va nja bio je an ket ni upit nik. Re zul ta ti is tra ži va nja po-ka zu ju da su is pi ta ni ci Stu di ja ses trin stva vi še upoz na ti s me to da ma me di cin ski pot po mog nu te op lod nje (Fis he rov eg zak tni te st, p=0,014). Uo če na je zna čaj na raz li ka u sta vu iz me đu is pi ta ni ka na pi ta nji ma etič ke op rav da nos ti pot po mog nu te op lod nje is klju či vo u si tua ci ja ma nep lod nih brač nih pa ro-va (p=0,011); etič ke op rav da nos ti pot po mog nu te op lod nje u si tua ci ja ma krei ra nja dje te ta po že lji (p=0,003); op rav da nos ti pot po mog nu te op lod nje u si tua ci ja ma ka da že na ko joj «bio loš ki sat ot ku ca va» i is tos pol ni par zat ra ži IVF kao pos tu pak do bi va nja dje te ta (p=0,001); te oda bi ra pot po mog nu te op lod nje u slu ča ju ne mo guć nos ti za no še nja pri rod nim na či nom (p=0,025). Iz re zul ta ta is tra ži va nja mo že se zak lju či ti da pos to je raz li ke u zna nju i sta-vo vi ma o pot po mog nu toj op lod nji me đu stu den ti ma Stu di ja ses trin stva i stu de na ta dru gih fa kul te ta.Ključ ne ri je či: me di cin ski pot po mog nu ta op lod nja, sta vo vi stu de na ta, eti ka

ABSTRACT: Ar ti fi cial in se mi na tion is a ge ne ral te rm for the met ho ds of con trol li ng and sup por ti ng in se mi na tion, tran spor ti ng em bryo, im plan ti ng it and su per vi si ng preg nan cy. The aim of the re sear ch was to fi nd out about the le vel of knowled ge and al so the at ti tu de about ar ti fi cial in se mi na tion be tween the stu den ts of the Stu dy for nur ses and stu den ts of the ot her fa cul ties, and to get the in sig ht in to the dif fe ren ces in their poin ts of view. The re sul ts of the re sear ch show that the stu den ts of the Stu dy for nur ses know mo re about the met ho ds of ar ti fi cial in se mi na tion than ot her stu den ts (Fis her’s exa ct te st, p=0.014). Exa mi nees in bo th grou ps thi nk that the ar ti fi cial in se mi na tion is ac cep tab le from the et hic poi nt of view, as a way of ha vi ng chil dren and they al so thi nk that the chil dren bei ng con cei ved this way ha ve rig ht to know that. The re is a sig ni fi ca nt dif fe ren ce in at ti tu de of stu den ts of the Stu dy for nur ses and ot her stu den ts about the is sues of et hic jus ti fi ca tion of ar ti fi cial in se mi na tion wi th ste ri le mar ried coup les (p=0.011); et hic jus ti fi ca tion of ar ti fi cial in se mi na tion in ca ses of crea ti ng the chi ld ac cor di ng to per so nal pre fe ren ces (p=0.003); et hic jus ti fi ca tion of ar ti fi cial in se mi na tion in ca ses when wo man “who se bio lo gi cal clo ck is tic kin g” or ho mo sexual coup le wa nt IVF treat me nt (p=0.001); and the et hic jus ti fi ca tion of ar ti fi cial in se mi na tion when the per son is not ab le to con cei ve a chi ld (p=0,025). Stu den ts of the Stu dy for nur ses wou ld ask the gynae co lo gi st to an swer their ques tio ns and pro vi de ne ces sa ry in for ma tion, whe reas the ot her stu den ts wou ld sear ch for the in for ma tion in me dia and amo ng peop le they know (p<0.001). The re are al so sig ni fi ca nt dif fe ren ces amo ng stu den ts of the Stu dy for nur ses and ot her stu den ts in their ag ree me nt wi th the sta te men ts: em bryo is a hu man bei ng (p<0.001); pos tpo ni ng the preg nan cy and gi vi ng bir th for la ter is be co mi ng big ger and big ger prob lem and cau se of ste ri li ty (p=0.037); the pur-po se of the et hi cs is rai si ng the hu man knowled ge about hu man free dom, the rig ht usa ge of that free dom and the lines we can not cro ss (p=0.001); the li fe be gi ns in the mo me nt of con cep tion (p=0.001). Ba sed on the re sul ts of the re sear ch can be con clu ded that the re are dif fe ren ces in knowled ge and at ti tu des about ar ti fi cial in se mi na tion be tween the stu den ts of the Stu dy for nur ses and the stu den ts of the ot her fa cul ties.Key wo rd: ar ti fi tial in se mi na tion, et hic

Zap rim lje no / Re ciei ved: 03.03.2010Odob re no / Ac cep ted: 08.03.2010.

Etič ki as pek ti pot po mog nu te op lod njeEthic as pec ts of ar ti fi cial in se mi na tion

Lji lja na Grdić1

1 Lji lja na Grdić, ba cc.med.techn. Kli nič ki bol ni čki centar Osi jek

UVODNas ta nak, raz voj i op sta nak čov je ka kao vr ste i čov je ka

kao po je din ca od vi ja se u obi te lji ko ja je te melj na in sti tu ci ja ljud sko ga druš tva. Na čin pre no še nja ži vo ta ni je spo ran. Od-vi ja se pri rod nom rep ro duk ci jom he te ro sek sual nog pa ra, a up ra vo ta kav la nac pri rod ne rep ro duk ci je po ve zu je da naš nje druš tvo s proš lim druš tvi ma i dje cu s ro di te lji ma i nji ho vim

pred ci ma. Naj plod ni je je raz dob lje u ži vo tu že ne i muš kar ca iz me đu 20 i 25 go di na. Spo sob no st prok rea ci je, kao i sve dru-ge vi tal ne ljud ske fun kci je, mo že bi ti oš te će na raz nim bo les-ti ma ili pov r je da ma, a so ci jal ni tre nd od ga đa nja trud no će za kas ni je ži vot ne go di ne ta ko đer mo že ut je ca ti na mo guć no st za če ća. Ne mo guć no st prok rea ci je pri rod nim pu tem oz na ča va

Izvorni znanstveni članak

SESTRINSKI GLASNIK • 2010 • BROJ 1/26

se ter mi nom nep lod no sti. Proc je nju je se da je 10–15% svih brač nih pa ro va nep lod no. Pre ma ne kim shva ća nji ma par se smat ra nep lod nim kada pro đe go di na da na za jed nič kog nor-mal nog spol nog ži vo ta, a ne do đe do trud no će.1 Pre ma dru gi-ma to je raz dob lje du lje i iz no si dvi je go di ne.2 Kad se ut vr di nep lod no st, pris tu pa se ut vr đi va nju zdrav stve nih raz lo ga ko ji spr je ča va ju prok rea ci ju i nji ho vu li je če nju, po put ki rur škog ili hor mo nal nog tret ma na za us pos tav lja nje pri rod ne prok rea-tiv ne fun kci je. U ne kim se slu ča je vi ma te ra peut skim mje ra ma ne mo že omo gu ći ti pri rod na prok rea ci ja, ali se mo že po mo ću raz li či tih pos tu pa ka me di cin ski po mog nu te prok rea ci je pos ti-ći op lod nja i prok rea ci ja. La nac pri rod ne prok rea ci je do bio je al ter na ti vu ko ju na zi va mo me di cin ski pot po mog nu tom prok-rea ci jom. Medi cin ski pot po mog nu ta op lod nja za jed nič ki je na ziv za me to de ko ji ma se kon tro li ra i po ma že op lod nja jaj-ne sta ni ce, tran spo rt za met ka, im plan ta ci ja i raz voj trud no će.2 Medi cin ski pot po mog nu ta op lod nja re zul tat je raz vo ja bio loš-kih i me di cin skih zna nos ti po čet kom 20. sto lje ća. Ona je za raz li ku od pri rod ne rep ro duk ci je pot pu no kon tro li ran na čin rep ro duk ci je na mi je njen slu ča je vi ma u ko ji ma ni je po želj no ili ni je mo gu će os tva ri ti pri rod nu rep ro duk ci ju. Na mi je nje na je pos ti za nju rep ro duk ci je nep lod no ga pa ra i pa ru ko ji nje-nom prim je nom iz bje ga va pri je nos teš kih nas ljed nih bo les ti na po tom stvo. Me di cin ski pot po mog nu ta op lod nja obuh va ća sve one pos tup ke ili me to de ko ji omo gu ću ju spa ja nje spol-nih sta ni ca i pos ti za nje za če ća na druk či ji na čin od spol nog od no sa. Os nov ni me di cin ski pos tup ci ko ji ma se omo gu ću je umjet na op lod nja je su: uno še nje sje me na ili ar ti fi ci jel na in se-mi na ci ja, uno še nje ga me ta u ja jo vo de ili ga me te in tra fa lo pain tran sfer i iz van tje les na op lod nja s uno som em bri ja. Raz li či te me di cin ske pos tup ke mo že mo po naj pri je razvr sta ti na ho mo-log ne i he te ro log ne prok rea tiv ne pos tup ke. Ho mo log ni prok-rea tiv ni pos tup ci svi su oni ko ji omo gu ću ju op lod nju ga me ta pa ra i raz voj dje te ta u maj ci či ja je jaj na sta ni ca i ko ja ra đa di je te. U nas ta nak dje te ta uk lju če ni su že na i muš ka rac ko ji su u brač noj ili iz van brač noj ve zi i ko ji ma se tim pos tup kom omo gu ću je za če ti di je te. He te ro log ni prok rea tiv ni pos tup ci su svi oni kod ko jih do la zi do prok rea ci je uz sud je lo va nje tre će oso be ko ja je plod na.

Osim me di cin skih pret pos tav ki, prim je nu me di cin ski po-mog nu te prok rea ci je zna ko vi to us mje ra va ju i so ci jal ne pret-pos tav ke. Naj zna ko vi ti ja je so ci jal na pret pos tav ka da je ri ječ o brač nom ili iz van brač nom pa ru, či me se is klju ču ju po je din ci i ho mo sek sual ni pa ro vi. Zah tje vom za brač nom ili sta bil nom iz van brač nom za jed ni com šti ti se obi telj ski sta tus dje te ta ko je će nas ta ti prim je nom tih pos tu paka.3

Etič ki as pek ti pot po mog nu te op lod njeSve je ve ći ut je caj dos tig nu ća u pri rod nim i teh nič kim

zna nos ti ma i nji hov up liv da čak mi je nja ju evo lu cij ske, a ti me i bio loš ke pro ce se u pri ro di. Sve znan stve ne no vi ne i us pje si pos tig nu ti po seb no u pos ljed njim de set lje ći ma, do ve li su do ve li kog nap ret ka i bo ljit ka čov je ko va ži vo ta, ali i do mnoš tva upi ta, prob le ma i ne dou mi ca svi ma ko ji prou ča va ju zna nos ti ve za ne uz dob ro bit čov je ka.4

Iz van tje les na je op lod nja u us po red bi s dru gim pos tup ci-ma pot po mog nu te op lod nje re vo lu cio nar na jer je omo gu ći la nas ta nak ljud skog em bri ja iz van ti je la, in vit ro, na kon če ga se za me tak vra ća u maj ku ili dru gu že nu te se poh ra nju je za kas ni ju upo ra bu. Nas ta nak ljud skih em bri ja iz van ti je la omo-

gu ćio je i znan stve na is tra ži va nja na nji ma. Raz voj i prim je-na pos tu pa ka me di cin ski pot po mog nu te op lod nje no si u se bi is to dob no opas no st od zlou po ra be i nep ro miš lje ne upo ra be s ne sag le di vim pos lje di ca ma s jed ne stra ne, ali i sag le di vu dob ro bit za nep lo dan par s dru ge stra ne.5 Je dan od naj ja čih ar gu me na ta pro tiv no vih pos tu pa ka za pos ti za nje me di cin ski pot po mog nu te op lod nje up ra vo je mo guć no st da se nji ho vom prim je nom os tva re ma sov ne i nep rih vat lji ve so ci jal ne prom-je ne, s ide jom krei ranja »su per dje te ta« oda bi rom sje me na ili ja jaš ca da va te lja ili pak poje di nih ge net skih obi ljež ja.6 Uz prok rea tiv ne pos tup ke raz vi je na je i teh no lo gi ja poh ra nji va-nja ili zam r za va nja ga me ta ili em bri ja. Ban ke sje me na ko ris te se i poh ra nji va njem sje me na oso ba u slu ča je vi ma kad se pro-vo de pos tup ci li je če nja ko ji do vo de do oš te će nja ili uniš te nja spol nih sta ni ca, kao prim je ri ce ke mo te ra pi ja, ka ko bi se oču-va la mo guć no st vlas ti te prok rea ci je tih oso ba u bu duć nos ti. Raz vo jem iz van tje les ne op lod nje omo gu će no je i zam r za va-nje ljud skog em bri ja te kas ni je nje go va us pješ na upo ra ba za pos ti za nje trud no će. Od va ja nje i zam r za va nje em bri ja no si i po se ban ri zik. Za vri je me poh ra nji va nja em bri ja prot je če vri-je me, ali sa mo pa ru od ko jeg on pot je če, ali ne i em bri ju, za ko ji vri je me sto ji u smis lu nje go va raz vo ja i sta re nja. Na kon smr ti oso be či je su spol ne sta ni ce poh ra nje ne jav lja se i pi ta-nje tko je ov laš ten s nji ma ras po la ga ti, a na kon ro đe nja dje te ta pos tav lja se i pi ta nje nas lje đi va nja po koj ne oso be.

Cilj is tra ži va njaCilj je is tra ži va nja bio is pi ta ti ra zi nu zna nja i sta vo va o

pot po mog nu toj op lod nji iz me đu stu de na ta Stu di ja ses trin stva i stu de na ta dru gih fa kul te ta te saz na ti raz li ke u zna nju i sta-vo vi ma.

Ispi ta ni ci i me to deIs tra ži va nje je pro ve de no me đu stu den ti ma Stu di ja ses-

trin stva u Osi je ku i stu den ti ma dru gih fa kul te ta u dva ma stu-den tskim do mo vi ma u Osi je ku, ti je kom lip nja 2009. go di ne. U is tra ži va nju je sud je lo va lo 199 stu de na ta os ječ kog Sveu-či liš ta, od če ga je 100 (50,3%) stu de na ta Stu di ja ses trin stva, a 99 (49,7%) stu de na ta os ta lih fa kul te ta na Sveu či liš tu. Kao in stru me nt is tra ži va nja upot ri jeb ljen je an ket ni upit nik, ko ji je sad r ža vao slje de će po dat ke: dob, spol, fa kul tet, brač ni sta tus, vjer sko uv je re nje te 10 pi ta nja zat vo re no ga ti pa i 1 pi ta nje ot-vo re no ga ti pa. Upit nik je sad r ža vao i 6 čes ti ca tvr dnji o me di-cin ski pot po mog nu toj op lod nji. Uz sva ku tvr dnju od go va ra lo se na ska li Li ker to vog ti pa od pet stu pnjeva - od 1 (»Uop će se ne sla žem«) do 5 (»U pot pu nos ti se sla že m«). An ket ni je upit nik bio ano ni man.

Po dat ci su pred stav lje ni ap so lut nim i re la tiv nim frek ven-ci ja ma. Raz li ke iz me đu pro mat ra nih sku pi na stu de na ta tes-ti ra ne su x2 tes tom i pre ma pot re bi Fis he ro vim eg zak tnim tes tom. Ra zi na zna čaj nos ti pos tav lje na je na 0,05. Sta tis tič ka ana li za nap rav lje na je prog ram skim sus ta vom SAS (ina či ca 82, Ca ry, NC, SAD).

Rezul ta tiOd ukup no 199 is pi ta ni ka, 132 (66,3%) bi le su že ne, a 67

(33,7%) muš kar ci. Osam nae st je is pi ta ni ka (9,0 %) u bra ku. Naj ve ći je broj is pi ta ni ka u do bi od 20 do 30 go di na. Sve ga 8


7SESTRINSKI GLASNIK • 2010 • BROJ 1/2

(4,0%) is pi ta ni ka izja vi lo je da ni su vjer ni ci, a naj ve ći je udio vjer ni ka ka to lič ke vje rois po vi jes ti.

Ve ći broj is pi ta ni ka Stu di ja ses trin stva upoz nat je s me to-da ma me di cin ski pot po mog nu te op lod nje, za raz li ku od stu-de na ta s os ta lih fa kul te ta (Fis he rov eg zak tni te st, p=0,014), a pod jed na ko su upoz na ti s či nje ni ca ma o ud je lu nep lod nih brač nih pa ro va (Fis he rov eg zak tni te st, p=0,662) i pr vom dje-te tu za če tom pos tup kom in vit ro fer ti li za ci je u Repub li ci Hr-vat skoj (tab li ca 1).

Pi ta nja o me di cin skipot po mog nu toj op lod nji

Broj po zi tiv nih od go vo raP*

Stu dij ses trin stva Os ta li

Zna te li da me di cin ski pot po-mog nu ta op lod nja obuh va ća niz me toda, me đu os ta li ma: in se-mi na ci ju sa sje me nom sup ru ga (ho mo log na) ili do na to ra (he te-ro log na), iz van tje les na op lod nja - in vit ro fer ti li za ci ja, smr za va-nje - od mr za va nje za me ta ka i pri je nos u ma ter ni cu?

87 72 0,014

Zna te li da je oko 15 % brač nih pa ro va u Re pub li ci Hr vat skoj nep lod no?

40 36 0,662

Zna te li da je Hr vat ska os ma zem lja u svi je tu u ko joj se ro di lo pr vo IVF di je te 23.10.1983.?

14 5 0,051

* Fis he rov eg zak tni te st

Tab li ca 1. Poz na va nje či nje ni ca o me di cin ski pot po mog nu toj op lod nji u sku-pi na ma is pi ta ni ka ses trin skog stu di ja (N=100) i stu de na ta os ta lih fa kul te ta (N=99)

Naj ve ći broj is pi ta ni ka smat ra da je me di cin ski pot po mog-nu ta op lod nja etič ki op rav da na kao na čin do bi va nja po tom-stva pri če mu ni je uo če na zna čaj na raz li ka u tom sta vu iz-me đu sku pi na is pi ta ni ka s ob zi rom na fakul tet ko ji po ha đa ju (tab li ca 2) ni s ob zi rom na vje rois po vi je st (tab li ca 3). Uo če na je zna čaj na raz li ka u sta vu iz me đu is pi ta ni ka Stu di ja ses trin-stva i stu de na ta dru gih fa kul te ta na pi ta nju etič ke op rav da nos-ti pot po mog nu te op lod nje is klju či vo u si tua ci ja ma nep lod nih brač nih pa ro va (Fis he rov eg zak tni te st, p=0,011). Zna čaj na raz li ka pos to ji i na pi ta nju etič ke op rav da nos ti pot po mog nu te op lod nje u si tua ci ja ma krei ra nja dje te ta po želji (Fis he rov eg-zak tni te st, p=0,003) te op rav da nos ti pot po mog nu te op lod nje u si tua ci ja ma ka da že na ko joj »bio loš ki sat ot ku ca va« i is-tos pol ni par zat ra ži IVF kao pos tu pak do bi va nja dje te ta (Fis-he rov eg zaktni te st, p=0,001) (tab li ca 2). Na is tim pi ta nji ma ni su uo če ne zna čaj ne raz li ke s ob zi rom na vjer sko uvje re nje is pi ta ni ka (tab li ca 3).

Od 199 is pi ta ni ka, njih 69 (34,7%) neod luč no je oko pi ta-nja oda bi ra me di cin ski pot po mog nu te op lod nje u slu ča ju ne-mo guć nos ti za no še nja prirod nim na či nom, dok je 116 (58,3%) iz ja vi lo da bi se si gur no od lu či li na ta kav način op lod nje. Sve-ga je 14 (7,0%) is pi ta ni ka iz ja vi lo da se ni ka da ne bi od lu či lo na me di cin ski pot po mog nu tu op lod nju u slu ča ju ne mo guć-nos ti za no še nja pri rod nim na či nom. Po tom pi ta nju raz li ka je

Pi ta nja o etič kojop rav da nos ti me di cin ski pot po mog nu te op lod nje

Od go vo riBroj is pi ta ni ka

P*Stu dijses trin stva Os ta li

Mis li te li da je me di cin ski pot po mog nu ta op lod nja etič ki op rav da na kao na čin do bi va nja po tom stva?

Da 79 76

0,745Ne znam 14 13

Ne 7 10

Smat ra te li da je me di cin-ski pot po mog nu ta me to da etič ki op rav da na is klju či vo u brač nih pa ro va ko ji su nep lod ni?

Da 76 56

0,011Ne znam 10 14

Ne 14 29

Smat ra te li da je me di cin-ski pot po mog nu ta me to da etič ki op rav da na i u si tua-ci ja ma krei ra nja dje te ta »po že lji«, prim je ri ce oda-bir spo la, iz gled, naj zdra vi ji em brij?

Da 4 10

0,003

Ne znam 6 19

Ne 90 70

Smat ra te li da je me di cin-ski pot po mog nu ta op lod nja etič ki op rav da na i u si tua-ci ja ma ka da že na ko joj »bio loš ki sat ot ku ca va« zat ra ži IVF ili da is tos pol ni par oda be re IVF kao pos-tu pak do bi va nja dje te ta?

Da 18 25

0,001

Ne znam 17 35

Ne 65 39


Tab li ca 2. Stav pre ma etič koj op rav da nos ti me di cin ski pot po mog nu te op lod-nje u sku pi na ma is pi ta ni ka s ob zi rom na fa kul tet ko ji po ha đa ju

Pi ta nja o etič kojop rav da nos ti me di cin ski pot po mog nu te op lod nje

Od go vo riBroj is pi ta ni ka

P*Ni suvjer ni ci Vjer ni ci

Mis li te li da je me di cin ski pot po mog nu ta op lod nja etič ki op rav da na kao na čin do bi va nja po tom stva?

Da 8 147

0,659Ne znam 0 27

Ne 0 17

Smat ra te li da je me di cin-ski pot po mog nu ta me to da etič ki op rav da na is klju či vo kod brač nih pa ro va ko ji su nep lod ni?

Da 3 129

0,097Ne znam 1 23

Ne 4 39

Smat ra te li da je me di cin-ski pot po mog nu ta me to da etič ki op rav da na i u si tua ci-ja ma krei ra nja dje te ta »po že lji«, npr. oda bir spo la, iz gled, naj zdra vi ji em brij?

Da 1 13

0,055Ne znam 3 22

Ne 4 156

Smat ra te li da je me di cin-ski pot po mog nu ta op lod nja etič ki op rav da na i u si tua ci-ja ma ka da že na ko joj »bio-loš ki sat ot ku ca va« zat ra ži IVF ili da is tos pol ni par oda be re IVF kao pos tu pak do bi va nja dje te ta?

Da 3 40

0,500

Ne znam 2 50

Ne 3 101


Tab li ca 3. Stav pre ma etič koj op rav da nos ti me di cin ski pot po mog nu te op lod-nje u sku pi na ma is pi ta ni ka s ob zi rom na vjer sko uv je re nje



Pi ta nje Od go vo riBroj is pi ta ni ka


Uko li ko bis te se naš li u si tua ci ji ne mo guć nos ti za no še nja pri rod nim na-či nom, bis te li se od lu-či li za jed nu od me to da me di cin ski pot po mog-nu te op lod nje?

Da 66 50

0,025

Ne znam 31 38

Ne 3 11


Tab li ca 4. Stav pre ma oda bi ru me di cin ski pot po mog nu te op lod nje u slu ča ju ne mo guć nos ti za no še nja pri rod nim na či nom u sku pi na ma is pi ta ni ka s ob zi-rom na fa kul tet ko ji po ha đa ju

Pi ta nje Od go vo riBroj is pi ta ni ka


Za pi ta nja o me di cin ski pot po mog nu toj op lod nji ob ra ti li bis te se:

gi ne ko lo gu 84 58

<0,001sve će ni ku 2 4

poz na ni ci-me di ji ma

142

2116


Tab li ca 5. Iz vo ri in for ma ci ja o me to da ma me di cin ski pot po mog nu te op lod nje u sku pi na ma is pi ta ni ka s ob zi rom na fa kul tet ko ji po ha đa ju

Tvr dnja Fa kul tet

Broj is pi ta ni ka

P*Oc je na sla ga nja†

1 2 3 4 5

Embrij ni je sa mo na ku pi na sta ni ca, ne go cje lo vi ta ljud ska oso ba.Stu dij ses trin stva 1 3 18 35 43

<0,001Os ta li 8 15 25 23 28

Ima ti di je te ni je pra vo, ono je dar.Stu dij ses trin stva 3 3 10 21 63

0,378Os ta li 4 4 17 25 49

Znan stve ni ci ima ju naj ve ću od go vor no st da oču va ju i oja ča ju etič ka na če la u svo jim is tra ži va nji ma i us ta no va ma.

Stu dij ses trin stva 3 11 36 32 180,284

Os ta li 2 7 27 34 29

Od ga đa nje trud no će i ra đa nja za kas ni ju dob pos ta je sve ve ći prob-lem i uz rok ras tu će nep lod nos ti.


Os ta li 1 20 22 29 27

Svr ha je eti ke po ve ća nje ukup nog ljud skog zna nja i uče nje o ljud-skoj slo bo di, pra vil noj upo ra bi te slo bo de i nje zi nim gra ni ca ma.


Os ta li 0 7 25 39 28

Ži vot po či nje za če ćem.Stu dij ses trin stva 5 3 5 12 75

0,001Os ta li 3 11 14 22 49


Tab li ca 6. Raz dio ba oc je na sla ga nja s tvr dnja ma o me di cin ski pot po mog nu toj op lod nji u sku pi na ma is pi ta ni ka s ob zi rom na fa kul tet ko ji po ha đa ju †1 - uop će se ne sla žem, 2 - ug lav nom se ne sla žem, 3 - ni ti se sla žem, ni ti se ne sla žem, 4 - ug lav nom se sla žem, 5 - u pot pu nos ti se sla žem

tvr dnja ma, iz me đu stu de na ta Stu di ja ses trin stva i stu de na ta dru gih fa kul te ta, da od ga đa nje trud no će i ra đa nja za kas ni-ju dob pos ta je sve ve ći prob lem i uz rok ras tu će nep lod nos-ti (Fis he rov eg zak tni te st, p=0,037); da je svr ha eti ke po ve-ća nje ukup nog ljud skog zna nja i uče nja o ljud skoj slo bo di, pra vil noj upo ra bi te slo bo de i nje zi nim gra ni ca ma (Fis he rov eg zak tni te st, p=0,001); da ži vot po či nje za če ćem (Fis he rov eg zaktni te st, p=0,001) (tab li ca 6).

Ras pra vaU ovom is tra ži va nju uzo rak je či ni lo 199 is pi ta ni ka. Sa mo

je osam naest is pi ta ni ka (9,0%) u bra ku, a 120 is pi ta ni ka je u do bi od 20 do 30 go di na. Zna či da ve ći na is pi ta ni ka pri pa-da sku pi ni ko ja će se i sa ma us ko ro suo či ti s pi ta nji ma bra ka i prok rea ci je. Stu den ti Stu di ja ses trin stva (87%) na vo de da su upoz na ti s me to da ma me di cin ski pot po mog nu te op lod nje, što je i oče ki va no s ob zi rom na edu ka ci ju, a stu den ti dru gih fa kul te ta po ka zu ju ma nje zna nje. Svi is pi ta ni stu den ti pod-jed na ko su upoz na ti s ud je lom nep lod nih brač nih pa ro va u RH, kao i s či nje ni com da je Hr vat ska os ma zem lja u svi je tu u ko joj je za če to di je te pos tup kom in vit ro fer ti li za ci je. Naj-ve ći broj svih is pi ta nika iz ja vio je da su vjer ni ci (96%), od to-ga je naj ve ći broj vje rnika ka to lič ke vje rois po vi jes ti (91,5%). Naj ve ći broj is pi ta ni ka smat ra da je me di cin ski pot po mog nu-ta op lod nja etič ki op rav da na kao na čin do bi va nja po tom stva, pri čemu ni je uo če na zna čaj na raz li ka u tom sta vu iz me đu sku pi na is pi ta ni ka s ob zi rom na vjer sko uv je re nje. Na pi ta-nje je li me di cin ski pot po mog nu ta op lod nja etič ki op rav da-na i u si tua ci ja ma krei ra nja dje te ta po že lji, prim je ri ce oda bir spo la, iz gled, naj zdra vi ji em brij; je dan je stu de nt Stu di ja ses-trin stva potvr dno od go vo rio, a stu den ti dru gih fa kul te ta ima li su 13 potvr dnih od go vo ra. To bi se mog lo ob jas ni ti či nje ni-com da stu den ti Stu di ja ses trin stva slu ša ju ko le gij Fi lo zo fi ja i

pri sut na iz me đu sku pi na stu de na ta Stu di ja ses trin stva i os ta lih stu di ja (Fis he rov eg zaktni te st, p=0,025) (tab li ca 4).

Raz dio ba oc je na sla ga nja s tvr dnjom da je em brij ljud-ska oso ba zna čaj no se raz li ku je iz me đu sku pi na is pi ta ni ka Stu di ja ses trin stva i os ta lih fa kul te ta (Fis he rov eg zak tni te-st, p<0,001). Uo če na je zna čaj na raz li ka u preos ta lim tri ma



bioe ti ka u zdrav stve noj nje zi, gdje se iz me đu os ta log ob ra đu je i te ma me di cin ski pot po mog nu te op lod nje. Naj ve ći broj is pi-ta ni ka smat ra da dje ca za če ta pot po mog nu tom op lod njom sa sje me nom da va te lja ima ju pra vo na saz na nje svog bio loškog pod ri jet la, pri čemu ni je uo če na zna čaj na raz li ka u tom sta vu iz me đu sku pi na is pi ta ni ka s ob zi rom na fa kul tet ko ji po ha đa-ju. Oko pi ta nja oda bi ra me di cin ski pot po mog nu te op lod nje u slu ča ju ne mo guć nos ti za no še nja pri rod nim na či nom, od 199 is pi ta ni ka 116 (58,3%) je iz ja vi lo da bi se si gur no od lu či li na ta kav način op lod nje. Sve ga je 14 (7,0%) is pi ta ni ka iz ja vi lo da se ni ka da ne bi od lu či lo na me di cin ski pot po mog nu tu op-lod nju u slu ča ju ne mo guć nos ti za no še nja pri rod nim na či nom. Od 116 is pi ta ni ka ko ji su potvr dno od go vo ri li na to pi ta nje, 112 is pi ta ni ka su vjer ni ci. Že lja za ro di telj stvom ja či je po-riv od svih pred ra su da i reli gioz nih zab ra na. Tako pos tig nu-ta prok rea ci ja sa ču va la je mno ge bra ko ve i do ni je la sre ću u mno ge do mo ve, a ia ko ju re li gi je ne prih va ća ju, i sup ruž ni ci ko ji za se be tvr de da su du bo ko re li gioz ni, ne ri jet ko tra že taj ob lik ro di telj stva.2

Is tra ži va nje o me di cin ski pot po mog nu toj op lod nji ko je je pro ve de no u Ve li koj Bri ta ni ji da lo je slje de će re zul ta te: Kao va ri jab le is tra ži va nja uze ti su dob, spol, brač ni sta tus, mjes to sta no va nja, struč na spre ma (rad no mjes to), vjer sko uv je re nje i po li tič ko uv je re nje. Re zul ta ti is tra ži va nja po ka zu ju da dob, spol, brač ni sta tus, mjes to sta no va nja, struč na spre ma i po li-tič ko uv je re nje ne ut je ču na stav is pi ta ni ka, dok vjer sko uv je-re nje ut je če. Nai me ve ći na is pi ta ni ka ko ji su vjer ni ci, odob-ra va ju me to de me di cin ski pot po mog nu te op lod nje, uko li ko je ri ječ o ho mo log noj op lod nji, dok se ne sla žu s me to da ma he te ro log ne me di cin ski pot po mog nu te op lod nje.7

Naj ve ći bi broj is pi ta ni ka u ovom is traži va nju od go vo re na pi ta nja u vezi s me di cin ski pot po mog nu tom op lod njom pot ra ži li kod gi ne ko lo ga. No za raz li ku od stu de na ta Stu di ja ses trin stva, zna ča jan broj stu de na ta os ta lih fa kul te ta in for ma-ci je bi pot ra žio i kod sve će ni ka, kod poz na tih oso ba ko je su ima le slič no is kus tvo te u me di ji ma.

Raz dio ba oc je na sla ga nja s tvr dnja ma da em brij ni je sa mo na ku pi na sta ni ca, ne go cje lo vi ta ljud ska oso ba; da od ga đa-nje trud no će i ra đa nja za kas ni ju dob pos ta je sve ve ći prob-lem i uz rok ras tu će nep lod nos ti; da je svr ha eti ke po ve ća nje ukup nog ljud skog zna nja i uče nje o ljud skoj slo bo di, pra vil-noj upo ra bi te slo bo de i nje zi nim gra ni ca ma; da ži vot po či nje za če ćem, zna čaj no se raz li ku ju iz me đu sku pi na Stu di ja ses-trin stva i is pi ta nih stu de na ta os ta lih fa kul te ta. To bi se mog lo tu ma či ti raz li kom u edu ka ci ji iz me đu stu de na ta Stu di ja ses-trin stva i os ta lih fa kul te ta.

Me di cin ski pot po mog nu to za če će sa mo po se bi ni je ni prok let stvo, ni bla gos lov, a ho će li ono bi ti upot ri jeb lje no na bo lji tak ili na šte tu po je din ca i čov je čan stva, ovi sit će o to me ko li ko će po je di na druš tva bi ti prip rem lje na da, u skla du sa svo jim vri jed nos ti ma, iz vr še svjes ni i pra vov re me ni iz bor ko-jim se no vim teh ni ka ma pot po mog nu tog za če ća že le ko ris ti ti, a ko ji ma ne.8

Zak lju čakTe me ljom pro ve de nog is tra ži va nja mo gu će je zak lju či ti

slje de će:Is pi ta ni ci Stu di ja ses trin stva vi še su upoz na ti s me to da ma • me di cin ski pot po mog nu te op lod nje ne go stu den ti os ta lih fa kul te ta.

Is pi ta ni ci obi ju sku pi na smat ra ju da je me di cin ski pot po-• mog nu ta op lod nja etič ki op rav da na kao na čin do bi va nja po tom stva te da dje ca za če ta pot po mog nu tom op lod njom sa sje me nom da va te lja ima ju pra vo na saz na nje svog bio-loš kog pod ri jet la.Uo če na je zna čaj na raz li ka u sta vu iz me đu is pi ta ni ka Stu-• di ja ses trin stva i stu de na ta dru gih fa kul te ta, na pi ta nji ma etič ke op rav da nos ti pot po mog nu te op lod nje is klju či vo u si tua ci ja ma nep lod nih brač nih pa ro va, etič ke op rav da nos ti pot po mog nu te op lod nje u si tua ci ja ma krei ra nja dje te ta po že lji te op rav da nos ti pot po mog nu te op lod nje u si tua ci ja-ma ka da že na ko joj »bio loš ki sat ot ku ca va« i is tos pol ni par zat ra ži IVF kao pos tu pak do bi va nja dje te ta.Is pi ta ni ci Stu di ja ses trin stva od lu či li bi se za pot po mog-• nu tu op lod nju u slu ča ju ne mo guć nos ti za no še nja na pri-ro dan na čin.Od govore na pi ta nja u ve zi s me di cin ski pot po mog nu tom • op lod njom, is pi ta ni ci Stu di ja ses trin stva pot ra ži li bi kod gi ne ko lo ga, za raz li ku od stu de na ta dru gih fa kul te ta ko ji bi in for ma ci je pot ra ži li i u me di ji ma i kod poz na tih oso-ba.Uo če ne su značaj ne raz li ke iz me đu is pi ta ni ka Stu di ja ses-• trin stva i os ta lih fa kul te ta u raz dio bi oc je na sla ga nja s tvr-dnja ma: da je em brij ljud ska oso ba; od ga đa nje trud no će i ra đa nja za kas ni ju dob pos ta je sve ve ći prob lem i uz rok ras tu će nep lod nos ti; svr ha je eti ke po ve ća nje ukup no ga ljud sko ga zna nja i uče nja o ljud skoj slo bo di, pra vil noj upo ra bi te slo bo de i nje zi nim gra ni ca ma; ži vot po či nje za-če ćem.Iz re zul ta ta is tra ži va nja mo že se zak lju či ti da pos to je raz-

li ke u zna nju i sta vo vi ma o pot po mog nu toj op lod nji iz me đu stu de na ta Stu di ja ses trin stva i stu de na ta dru gih fa kul te ta.

Zah va laZah va lju jem Dr. sc. Na di Prlić, prof., na ne se bič noj stru-

č noj po mo ći i pot po ri te dra goc je nim upu ta ma, sav je ti ma i su ges ti ja ma prilikom iz ra de ra da.

Lite ra tu raKur jak A. Gi ne ko lo gi ja i pe ri na to lo gi ja. 2. izd. Va raž din ske Top li ce: Znan stve na 1. bib lio te ka; 1995.Šimonović D. Me di cin ski po mog nu to za če će. Zag reb: Or ga ni za tor; 2002.2. Še go ta I. No va de fi ni ci ja bioe ti ke. U: Čović A, ured nik. Iza zo vi bioe ti ke. Zag reb: 3. Per ga me na; 2000.str. 11-25.Fri th L, Blyth E, Far ra nd A. UK ga me te do nor s’ refl ec tio ns on the re mo val of 4. ano nymi ty: im pli ca tio ns for rec ruit me nt. N En gl J Med. 2007; 22:1675-80.Žitinski-Šoljić M. Pra vo na ži vot pret pos tav lja pra vo na pra ve dan ži vot. U: Čović 5. A, ured nik. Iza zo vi bioe ti ke. Zag reb: Per ga me na; 2000. str.25-43.Whe lan J. Rep ro duc tion re vo lu tion: Se ks for fan, IVF for chil dren. New Scien ti st 6. ma ga zi ne. 2006. Dos tup no na ad re si: http//www.hkld.hr/news.php?extend.117 (Da tum pris tu pa stra ni ci:15.05.2009.)Valković M. Um jet na op lod nja (IVF) – us pjeh, neus pjeh, zdrav stve ne i so ci jal ne 7. pos lje di ce. UDK. 1996; 177:347-6.Hayes B. Re li gious iden ti fi ca tion and mo ral at ti tu des: the Bri ti sh ca se. BJS. 8. 1995; 46: 457- 74.

Stručničlanak


Želj ki ca Čubrilović1

Tera pij ska učin ko vi to st i pre ven ci ja nus po ja va re ti noi daThe ra peu tic ef fec ti ve ne ss and pre ven tion of re ti noid si de ef fec ts

1 Želj ki ca Čubrilović, ba cc.med.techn., KB “Ses tre mi los r dni ce”, Kli ni ka za kož ne i spol ne bo les ti, Vi nog rad ska ces ta 29.

SAŽETAK: Re ti noi di su de ri va ti vi ta mi na A ko ji po ka zu ju iz nim no dob ro dje lo va nje pri mjenom u li je če nju po re me ća ja orož nja vanja po put pso ria sis vul ga ris, ic hthyo sis, Mb. Darier, pi tyria sis rub ra pi la ris i lic hen ru ber pla nus. U der ma to lo gi ji je važna ulo ga vi ta mi na A u pro ce si ma nor mal nog orož-nja va nja epi der mi sa, te je zbog to ga sred stvo iz bo ra u li je če nju is tog. U li je če nju pso ri ja ze ko ris ti se re ti noid dru ge ge ne ra ci je, acit re tin. Me ha ni zam dje lo va nja re ti noi da u li je če nju pso ri ja ze oči tu je se broj nim struk tu ral nim prom je nama u epi dermi su pso ri ja tič ke le zi je. U far ma ko lo gi ji re ti noi di se ub-ra ja ju u re la tiv no no vi je li je ko ve, raz vi je ne u po ku ša ju da se sa ču va te ra peut ska učin ko vi to st vi ta mi na A, a sma nji nje go vo štet no dje lo va nje. Reti noi di su zbog svo je dje lot vor nos ti pro naš li mjes to u te ra pi ji kod mno gih bo les ti u der ma to ve ne ro lo gi ji, me đu tim, s obzirom na mno ge nus po ja ve pot reb no je od go vor no odab ra ti bo les ni ke za nji ho vu pri mjenu. U ra du opi sa no je tera pij sko dje lo va nje re ti noi da, nji ho va prim je na i mo gu će nus po ja ve te njihovo sprječa va nje.Ključ ne ri je či: re ti noi di, vi ta min A, prim je na re ti noi da, nus po ja ve re ti noi da, sestrin ski postup ci

ABSTRACT: Re ti noi ds are vi ta min A de ri va ti ves that show an excep tio nal ly good effect in trea ti ng ke ra to sis di sor de rs su ch as pso ria sis vulga ris, ic hthyo sis, Mb. Da rier, pi tyria sis rub ra pi la ris and lic hen ru ber pla nus. In der ma to lo gy, the ro le of vi ta min A is im por ta nt in the pro ce ss of nor mal epi-der mal ke ra to sis and is of ten the fi r st choi ce in the treat me nt of su ch di sor de rs. For the treat me nt of pso ria sis, a se co nd ge ne ra tion retinoid is used, acit re tin. The mec ha ni sm of ac tion of re ti noi ds in the treat me nt of pso ria sis is ma ni fes ted in nu me rous struc tu ral chan ges in epi der mis of pso ria tic le sion. In pharmaco lo gy, re ti noi ds be lo ng to a re la ti ve ly new group of dru gs, de ve lo ped in or der to pre ser ve the ra peu tic ef fec ti ve ne ss of vi ta min A, and re du ce its ad ver se ef fec ts. Be cau se of their ef fec ti ve ne ss, re ti noi ds ha ve fou nd its pla ce in the treat me nt of ma ny di sea ses in der ma to ve ne ro lo gy, howe ver, be cau se of ma ny si de ef fec ts, they shou ld be ca re ful ly and res pon sib ly ad mi nis te red.The pa per des cri bes the ra peu tic ef fe ct of re ti noi ds, their ad mi nis tra tion, pos sib le si de ef fec ts and their pre ven tion.Key wor ds: re ti noi ds, vi ta min A, re ti noid ad mi nis tra tion, re ti noid si de ef fec ts, nur si ng ca re pro ce du res

Zap rim lje no / Re cei ved: 08.03.2010.Odob re no / Ac cep ted: 12.04.2010.

UVODVi ta min A je preh ram be ni sas to jak, neop ho dan za nor mal-

nu fun kci ju orga nizma, top ljiv u mas ti ma od nos no ulji ma. Dje lo va nje mu je ug lav nom pos lje di ca vezanja za spe ci fi č ne nuk lear ne re cep to re pu tem ko jih ut je če na sin te zu spe ci fi č nih pro tei na. Va žan je za kon tro lu ras ta i raz vo ja epi tel nog tki va tj. za di fe ren cija ci ju te sud je lu je u stva ra nju vid nog pig men ta. Uz to zna ča jan uči nak vi ta mi na A proiz la zi iz nje go vih an tiok-si da cij skih svoj sta va (ve že se za slo bod ne ra di ka le u ti je lu). Vi ta min A u or ga niz mu se po jav lju je u raz li či tim ob li ci ma, pa mo že mo go vo ri ti o de ri va ti ma vi ta mi na A. Svi za jed no pri pa-da ju re ti noi di ma tj. de ri va ti ma re ti noič ne ki se li ne (es te ri, ete ri ili al ko hol ni de ri va ti). Re ti noi di su sku pi na ke mij skih spo je-va ko ja obuh va ća pri rod ne i sin tet ske de ri va te vi ta mi na A. U užem smis lu vita min A naziva se re ti nol ili vi ta min A1. Re ti-nol je na ran čas to vis kozno ulje, ota pa se u al ko ho lu i bilj nim ulji ma dok u vo di i gli ce ro lu ne. Top li na mu mo že sma nji ti ak tiv no st, a re la tiv no se br zo raz gra đu je dje lo va njem dnev ne i ul tra ljubičas te svjet los ti.1

Glav ne iz vo re vi ta mi na A na la zi mo u hra ni: je tri, mli jeku i mli ječ nim proiz vo dima, mas lacu, žu tanjku i ribi. Sta ri Egip-ća ni ku ha li su jet ru kao li jek za noć no slje pi lo. Fun kci ja vi-ta mi na A ot kri ve na je 1915. go di ne. Iz mr kve je bio izo li ran već u 19. sto lje ću i naz van je karo te nom. U tki vu ži vo ti nja

i mor skih ri ba pri su tan je u es te ri fi ci ra nom stanju dok se u bilj ka ma na la zi kao pro vi ta min A ili β-ka ro ten. Pre po ru če ne dnev ne ko li či ne (RDA) ovog vi ta mi na da nas za od ras le muš-kar ce i že ne iz no se 800 – 1000 μg, dok se kod te ra pij ske prim-je ne ona znat no raz likuje. Ne dos ta tak naj češ će nas ta je zbog nea dek vat ne preh ra ne ili zbog sma nje ne ap sor pci je mas ti pri kro nič nim bo les ti ma. Ma njak vi ta mi na A uz ro ku je po remeća-je u di fe ren ci ja ci ji epi tel nih sta ni ca sa sim pto mi ma noć nog slje pi la (nik ta lo pa ti ja), kse ro ze ko njuk ti ve i rož ni ce. Na ko ži je iz ra že na su ho ća i ih tiozifor mno ljuš te nje, fo li ku lar ne ke ra-to ze, ak ne te at ro fi ja loj ni ca i znoj ni ca. Ko sa posta je lom lji va i sjaj na, a nok ti la ko pu ca ju.2

Vr ste re ti noi daRe ti noi di za lo kal nu prim je nu

Tre ti noin je po ka zao dob re re zul ta te u te ra pi ji blagog do um je re nog ob li ka ak ne. Sma nju je sta nič ne ad he zi je u iz vod-nom ka na lu loj ni ca, či me ola bav lju je komedon te ti me spr-je ča va bo le st na sa mom po čet ku. Tre ti noin se ko ris ti i u li-je če nju ko že li ca pro mi je nje ne us li jed du got raj ne iz lo že nos ti sun cu. Prim je nju je se u ob li ku ge lo va i kre ma.2

Stručničlanak


Izot re ti noin dje lu je na pov r šin ske li pi de te zna čaj no sma-nju je broj bak te ri ja na pov r ši ni ko že. Dje lo va nje mu se te me lji na nor ma li za ci ji lu če nja ke ra ti no ci ta te na an ti hi per pro li fe ra-tiv nom dje lo va nju. Ima snaž no ko me do li tič ko i bla go pro tuu-pal no dje lo va nje. Pri mjenju je se u ob li ku ge la ko ji sad r ži dva ak tiv na sas toj ka, isot re ti noin, ko ji je ob lik vi ta mi na A i erit ro-mi cin, ko ji je an ti bio tik.2

Ta za ro ten je pr vi to pič ki re ti noid ko ji se u ko ži preg ra đu-je u svo ju ak tiv nu for mu, ta za ro ten sku ki se li nu. FDA ga je odob ri la za li je če nje pso ri ja ze, ali i kod ak ni, 1997. godine. Kod pa ci je na ta sa pso ri ja zom ta za ro ten nor ma li zi ra di fe ren ci-ja ci ju ke ra ti no ci ta, preok re će ke ra ti no cit nu hi per pro li fe ra ci ju i ima an tiin fl a ma tor ni učinak. Prim je nju je se u ob li ku ge lo va i kre ma za li je če nje bla ge do um je re ne psori ja ze ko ja ne prek-ri va vi še od 10% pov r ši ne ko že.3

Re ti noi di za sis tem sku prim je nuBexa ro ten je pr vi sin te tič ki vi so ko se lek tiv ni re ti noi d-X-

re cep tor (RXR) re ti noid odob ren od stra ne FDA 2000. go di-ne za li je če nje T sta nič nog lim fo ma ko že (Cu ta neous T-ce ll Lympho ma – CTCL) u bo les ni ka ko ji ni su od go vo ri li ni na jedan re žim li je če nja. Re gu li ra ek spre si ju ge na ko ji kon tro li-ra ju sta nič ne di fe ren ci ja ci je i pro li feraci je te na taj na čin dje-lu je na us po ra va nje ili zaus tav lja nje ras ta tu mor skih sta ni ca. Li jek se uzi ma oral no, jed nom dnev no uz ob rok.4

Izot re ti noin se ko ris ti kao pe ro ral na te ra pi ja u ob li ku kap-su la kod li je če nja teških ob li ka no du lo cis tič nie ak ne ko ja je ot por na na pret hod no li je če nje (oso bi to ako le zi je zah va ća ju i trup), te ac ne ful mi na ns, gra m-ne ga tiv nog fo li ku li ti sa, teš ke pus tu loz ne ro za ce je, ro za ce je ful mi na ns i ri no fi me. Naj češ će dnev ne do ze kre ću se od 0,5 do 0,75 mg/kg/dan, a li je če nje se pro vo di kroz 16 do 20 tjedana.5

Acit re tin je sin te tič ki ana log re ti noid ne ki se li ne. In di ka ci-ja za sis tem sku pri mjenu acit re ti na je u slu ča je vi ma teš kih po-re me ća ja orož nja vanja, erit ro der mij ske pso ri ja ze, lo kal ne ili ge ne ra li zi ra ne pus tu loz ne pso ri ja ze ko ja ne rea gi ra na dru ge ob li ke te ra pi je, kon ge ni tal ne ih tio ze, pi ti ri ja ze rub ra pi la ris, Da rie ro ve bo les ti, te u os ta lim teš kim po re me ća ji ma orož nja-vanja ko že kod ko jih je evi den ti ra na rezis ten ci ja na dru go li-je če nje.5

Prim je na re ti noi daRe ti noi di se ne smi ju ko ris ti ti kod trud ni ca zbog mo gu ćeg

te ra to ge nog dje lo va nja na fe tus jer iza zi vaju de for ma ci je plo-da (kar dio loš ke de for ma ci je, spi na bi fi da, de fek te ek stre mi-te ta) i za vri je me do je nja. Maj ke ne bi smje le do ji ti naj ma nje dvi je go di ne od prestan ka uzi ma nja te ra pi je.

Kod prim je ne acit re ti na sva ka ko tre ba prov je ri ti mo gu ću trudno ću pri je uzi ma nja li je ka. Sred stva za kon tra cep ci ju tre-ba ju bi ti ko riš te na pod li ječ ničkom kon tro lom 4 tjed na pri je, za vri je me i naj ma nje 2 go di ne na kon te ra pi je acit reti nom.

Kod te ra pi je izot re ti noinom kon tra cep ci ju tre ba po če ti pro vo di ti naj ma nje če ti ri tjed na pri je po čet ka ko riš te nja te ra-pi je, za vri je me, te če ti ri tjed na na kon završet ka te ra pi je. Čak i pa ci jen ti ca ma kod ko jih se sum nja ili je pot vr đe na nep lod-no st, pre po ru ča se ko riš te nje kon tra cep ci je.5

Prim je na re ti noi da zab ra nje na je kod oso ba s oš te ćenjem jet re ili bub re ga, hi per vi ta mi no zom A, po vi še nim vri jed nos-tima li pi da u kr vi te u slu ča ju preos je tljivos ti na li jek. Pret-je ra na kon zu ma ci ja al ko ho la mo že sma nji ti dje lo va nje re ti-noida i po ve ća ti ri zik za oš te ćenje jet re.

Kom bi ni ra no li je če nje s tet racik li ni ma je zab ra nje no kao i is tov re me no uzi ma nje li je ko va imi da zol, in do me ta cin i fe nil-bu ta zon jer mo gu uz ro ko va ti po ve ća nu kon cen tra ci ju izot re-ti noina u krvi.5

Nuspo ja ve re ti noi daAkut ne nus po ja ve ni su opas ne po ži vot i re ver zi bil ne su na-

kon pre ki da tera pi je. Naj češ će sus re će mo su ho ću ko že pra će nu cr ve ni lom i svr bežom, der ma ti tis li ca kod lo kal ne prim je ne re ti noi da u te ra pi ji ak ni i fo to sen zi tivno st.

Suho ća sluz ni ca i us ne šup lji ne uz os je ćaj žeđi do vo di do po ja ve ra ga da u uglovi ma us ta, a suho ća nos ne sluz ni ce čes to je pra će na kr va re njem iz no sa.

Po ne kad je pri su tan ko njunkti vi tis te ne pod no še nje kon-tak tnih le ća. Nok ti gu be sjaj, pos ta ju tan ki, lom lji vi, me ka ni i mo gu ot pas ti. Moguć je i po ja ča ni gu bi tak ko se te pov re me no po vi še nje tran sa mi na za i al kal ne fos fa ta ze. Niže vri jed nos ti hor mo na štit nja če opi sa ne su kod prim je ne te ra pi je bexa ro-te nom.

Dep re si ja i sui cid su opi sa ne kao mo gu će pop ratne po ja-ve te ra pi je izotreti nom, ia ko su tak ve reak ci je ri jet ke i upit na je nji ho va po veza no st sa uzi ma njem li je ka. Ipak se ti je kom uzi ma nja te ra pi je pre po ru ča nad zor psi ho loš kog sta nja po je-din ca, te pra vov re me no uo ča va nje i li je če nje dep re siv nih i an-ksioz nih sta nja.5

Sis tem ske nus po ja ve zah va ća ju oči (noć ni po re me ća ji vi-da), mi šić ni sus tav (bol u mi ši ći ma, zglo bo vi ma i kos ti ma), jet-ru, CNS (po vi še ni in trak ra ni jal ni tlak, pov reme ne gla vo bo lje), te te ratoge no st.5

Kro nič ne nus po ja ve di je li mo na ire ver zi bil ne i re ver zi-bil ne.

Ire ver zi bil ne nus po ja ve zah vaćaju ske let ni sus tav (naj češ-će s hi pe ros to zom, pe rios tal nim za deb lja njem, sta nje njem du-gih kos ti ju, kal ci fi ka ci jom spi nal nih li ga me na ta), a kod dje ce mo že se ja vi ti pri jev re me no zat va ra nje epi fi za.

Re ver zi bil ne nus po ja ve sus re će mo tije kom li je če nja vi-so kim do za ma re ti noi da ka da nas ta je re ver zi bil no po vi še nje vri jed nos ti se rum skih trig li ce ri da i se rum skog ko les te ro la, oso bi to kod bo les ni ka vi so ko ri zič nih sku pi na (po re me ća-ji me ta bo lizma li pi da, dia be tes me li tus, pre ti lo st, alkoho li-zam).5

Hi per li pi de mi ja uz di je tu nes ta je na kon če ti ri tjed na po pres tan ku tera pi je.

Pravi lan na čin prim je ne re ti noi daPrim je na acit re ti na

Kod pe ro ral ne prim je ne acit re ti na doza mo ra bi ti pri la go-đena bo les ni ku. Te ra pi ja se za po či nje ovis no o te ži ni boles ti od 0,5-1 mg/kg tje les ne teži ne (30-70 mg/dan), a po bolj šanjem kli nič ke sli ke do za se sni ža va do do ze od r ža va nja, ko ja mo-ra bi ti te me lje na na kli nič koj učin ko vi tos ti i pod noš lji vos ti. Pre po ru ču je se li jek uzi mati jed nom dnev no za vri je me je la s mli je kom, jogur tom, vr hnjem i sl.

Li je če nje acitre ti nom mo že se kom bi ni ra ti i s de ri va ti ma vi ta mi na D, dit ra no lom ili fo to tera pi jom uz kon tro lu der ma-to lo ga. Kod bo les ni ka sa pso ri ja zom či je su se le zi je dos tat no po vuk le, li je če nje se mo že zav r ši ti.5

Stručničlanak


sma nje njem sto pe njihovog po nov nog po jav lji va nja u od no su na ni že do ze izot re ti noi na.5

Izot re ti noin sma nju je lu če nje žli jez da loj ni ca i dje lu-je bak te rios tat ski na bak te ri ju Pro pio ni bac te rium ac nes ko ja kao sta nov nik ko že ži vi unu tar žli jez da loj ni ca i od go vor na je za stva ra nje ak ni vul ga ris.6 Ko ris ti se kao sus tav na te ra-pi ja u ob li ku kap su la ko je se pi ju za li je če nje teš kih ob li ka no du lo cis tič nih ak ni ko je su ot porne na pret hod no li je če nje, na ro či to cis tič nih ak ni, kod ko jih pos to ji ve li ka sklo no st oži-lja va nju, oso bi to ako le zi je zah va ća ju trup, ali ne prim je nju je se za liječe nje bla žih ob li ka ak ni.7

Sli ka 1. Ko ža pri jeprim je ne acit re ti na(iz vor: http://www.scielo.br/img/revistas/abd/v79n3/3a02f03.jpg)

Sli ka 2. Ko ža pos li jeprim je ne acit re ti na(iz vor: http://www.scielo.br/img/revistas/abd/v79n3/3a02f03.jpg)

Prim je na izot re ti noi naPri je po čet ka li je če nja izot re ti noi nom tre ba prov je ri ti fun-

kci ju jet re; za tim mje sec da na na kon po čet ka li je če nja i na kon to ga sva ka tri mje se ca. Tre ba ju se također prov je ra va ti li pi di u se ru mu (vri jed nos ti na taš te) pri je po čet ka i mje sec da na na-kon po če tka li je če nja, kao i na kra ju čet ve rom je seč nog li je-če nja. Kod obo lje lih od še ćer ne bo les ti pre po ručuje se čes to mje re nje glu ko ze u kr vi.5 Boles ni ci ti je kom li je če nja izot-re ti noi nom ne smi ju bi ti da va te lji kr vi. Li jek tre ba uzi ma ti s je lom. Dje lo va nje li je ka po či nje pr vih da na te ra pi je, ali pra vi uči nak vid ljiv je tek u dru gom mje se cu te ra pi je, što vi še ti je-kom pr vih mje sec da na mo gu će je i po gor ša nje ak nei for mnih prom je na, na što tre ba upo zo ri ti bo les ni ke. Ku mu la tiv na do-za po ka za la se važ nom u pre ven ci ji pov rat ka ak ni. Suk ladno to me, ku mu la tiv na do za od 120-150 mg/kg po ve za na je sa

Sli ka 3. Ko ža pri je prim je ne izot re ti noi na (iz vor: fo to do ku men ta ci ja Kli ni ke za kož ne i spol ne bo les ti KB Ses tre mi los r dni ce)

Sli ka 4. Ko ža na kon prim je ne izot re ti noi na (iz vor: fo to do ku men ta ci ja Kli ni ke za kož ne i spol ne bo les ti KB Ses tre mi los r dni ce)

Prim je na ta za ro te naU po čet ku li je če nja ta za ro te nom pot reb ne su češ će kon-

tro le li ječ ni ka. Liječe nje obič no tra je od 45 da na do 12 tje-da na, du lji na i učes ta lo st prim je ne ovi se o klinič kom sta nju bo les ni ka.

Ne smi je se prim je nji va ti is pod ok lu ziv nog za vo ja ili u kom bi na ci ji s dru gim lijeko vi ma za li je če nje pso ri ja ze (npr. šam po ni na ba zi kat ra na). Sat vre me na pri je prim je ne ta za-ro te na ne smi ju se ko ris ti ti ni kak vi koz me tič ki pre pa ra ti ili prip rav ci za omek ša va nje kože.

Na kon prim je ne taza ro te na ru ke tre ba dob ro op ra ti ka ko li jek pu tem ru ku ne bi do šao u kon ta kt s oči ma, a ta za ro ten tre ba is pra ti vo dom 20 mi nu ta na kon nano še nja.

Ti je kom prim je ne ta za ro te na pre po ru ke su da tre ba iz bje-ga va ti iz laganje UV-zra ka ma (npr. sun če va svjet lo st, so la rij) ma da no vi je kli nič ke stu di je po ka zu ju si ner gis tič ko dje lo va-nje UVB i PUVA te ra pi je i ta za ro te na.

Kod prim je ne ta za ro te na tre ba pa zi ti da se pri mi je ni is-klju či vo na obo lje la područ ja, toč no do ru ba pso ri ja tič nog ža-riš ta je dan put na dan, naj bo lje nave čer, na čis tu i su hu ko žu. Pri tom tre ba zdra vu ko žu zaš ti ti ti, jer ako se gel na ne se na zdra vu ko žu od nos no na kož ne prom je ne dru ge vr ste, mo že do ći do iri tacije.

Ta za ro ten ni je na mi je njen li je če nju bo les ni ka mla đih od 18 go di na, te djevoja ka i že na fer til ne do bi ako ne pro vo de kon tra cep ci ju.8

Stručničlanak


Sli ka 5. Ko ža pri je prim je ne ta za ro te na (izvor: fo to do ku men ta ci ja Kli ni ke za kož ne i spol ne bo les ti KB Ses tre mi los r dnice)

Sli ka 6. Ko ža pos li je prim je ne ta za ro te na (iz vor: fo to do ku men ta ci ja Kli ni ke za kož ne i spol ne boles ti KB Ses tre mi los r dni ce)

Prim je na bexa ro te naKod že na i dje vo ja ka fer til ne do bi tre ba pro ves ti te st na

trud no ću pri je po čet ka te ra pi je bexa ro te nom i sva ki mje sec ti-je kom uzi ma nja li je ko va. Prepo ru ča se ko ris titi 2 ob li ka kon-tra cep ci je is tov re me no (ili pot pu no iz bje ga va ti spol ni od nos) počev ši mje sec da na pri je li je če nja, ti je kom li je če nja i mje sec da na pos li je prestan ka uzi ma nja li je ka. Je dan od ob li ka kon-tra cep ci je tre bao bi bi ti ne-hor mon ski (npr. upot re ba pre zer-va ti va, cer vi kal ne ka pe, di jaf rag ma, ili sper micidi).

Do zi ra nje se od re đu je pre ma tje les noj te ži ni, zdrav stve-nom sta nju i od go vo ru na te ra pij sku do zu.

Li jek se uzi ma na us ta, sa ili ne pos red no na kon ob ro ka, obič no jed nom dnevno ili ka ko od re di li ječ nik.

Ti je kom uzi ma nja li je ka mo gu ća je ni ža ra zi na hor mo na štit nja če, umor, sla bo st, gla vo bo lja, po vi še nje li pi da u se ru mu i prom je ne u ra zi ni glu ko ze kod di ja be tičara.

Li jek tre ba pro gu ta ti u ko ma du, ne ga lo mi ti ili žva ka ti. Uko li ko je kap su le slomlje na ne smi je se ko ris ti ti.

Uko li ko sad r žaj kap su le do đe u do ti caj s ko žom, od mah tre ba is pra ti pod ruč je sapunom i vo dom i oba vi jes ti ti li ječ-ni ka.

Pre po ru ču je se iz bje ga va nje kon zu ma ci je grej pa za vri je-me prim je ne te ra pi je bexa ro te nom zbog po ja ča nog dje lo va nja li je ko va u kr vo to ku.9

Ses trin ski pos tup ci i in ter ven ci je pri li je če njure ti noi di ma

Kod bo les ni ka in di ka ci ju za li je če nje i po čet nu do zu li je ka od re đu je li ječ nik pre ma te ži ni bo les ti, op sež no sti prom je na te op ćem zdrav stve nom sta nju. Sva kom boles ni ku tre ba pris tu-pa ti na in di vi dua lan na čin. Kod pla ni ra nja in ter ven ci ja edu-ka ciju tre ba pri la go di ti bo les ni ko vim kog ni tiv nim spo sob nos-ti ma, so ci jal noj i eko nomskoj si tua ci ji. Pot reb no je ob jas ni ti na čin i du lji nu prim je ne te ra pi je. Bo les ni ka tre ba upoz na ti s mo gu ćim nus po ja va ma, na či nu dje lo va nja li je ka i oče kivanim re zul ta ti ma. Ses tra će u skla du sa svo jim kom pe ten ci ja ma edu ci ra ti bo le snika. Po pre po ru ci li ječ ni ka prov je rit će pri je po čet ka i za vri je me te ra pi je svim bo les ni ci ma vri jed nos ti se-rumskog ko les te ro la, serum skih trig li ce ri da i jet re nih en zi ma (vri jednos ti na pra zan že lu dac).10 Re ti noi di za sis tem nu prim-je nu se uzi ma ju ti je kom je la, jer se ta ko i do dva pu ta po vi su je ko li či na ak tiv ne sup stance u kr vi.

Kod dje ce tre ba paž lji vo mot ri ti paramet re ras ta i koš ta-nog ra zvoja.10

Prip rav ci s ta za ro te nom ne smi ju se ko ri stiti u trud no ći i za vri je me do je nja zbog mo gu ćeg te ra to ge nog dje lo va nja na fe tus. Li je če nje sis tem skim re ti di noi di ma tre ba po če ti dru gog da na men strua ci je, uz pret hod no uči njen te st na trud no ću ko ji mo ra bi ti ne ga ti van te do bi ven infor mi ra ni pris ta nak bo les ni-ka ili ro di te lja kod ma lo ljet nog dje te ta. Pot reb no je pro vo di ti kon tra cep ciju mje sec da na pri je po čet ka te ra pi je te ti jekom ci je log tra ja nja li je če nja, te mje sec da na na kon zav r šet ka te ra-pi je izot re ti noinom, a 3 go di ne na kon zav r šet ka te ra pi je acit-re ti nom. Te st na trud no ću tre ba po nav lja ti mje seč no. Zabra-nje no je da va ti krv ti je kom na ve de nog raz dob lja. Upoz na ti bo les ni ke ka ko se kod prim je ne acitre ti na mo že ja vi ti su hoća us ni ca i ra ga de u ug lo vi ma us ta, konjun kti vi tis te ne pod no še-nje kon tak tnih leća.10

Zbog su ho će i po ve ća ne os jet lji vos ti ko že pre po ru ču je se iz bje ga va ti tretma ne ko ji mo gu oš te ti ti ko žu (npr. de pi la ci-ja ko že vos kom, ke mijski pee ling, der moab ra zi ja) tije kom i do unu tar go di nu da na na kon zav r še ne te ra pi je. Pov re me no se mo gu ja vi ti gla vo bo lje, noć ni po re me ća ji vi da te bol u mi ši-ći ma, zglo bo vi ma i kos ti ma, a ta ko đer je mo guć i po ja ča ni gu-bi tak ko se, lom lji vo st nok ti ju i pa ro ni hi ja (nok ti pos ta ju tan ki, lom lji vi, me ka ni i mo gu ot pas ti), no na kon prestan ka te ra pi je te nus po ja ve nes ta ju.10

U slu ča je vi ma oš te će nja ko že li jek tre ba prim je nji va ti s op re zom zbog mo gu će iri ta ci je. Tako đer je pot reb no spriječi ti da li jek do đe u kon ta kt s očima. Ko ža pre ma za na prip rav ci ma s ta za ro te nom ne bi smje la bi ti iz lo že na UV zra če nju (npr. sun če-va svjet lo st, so la rij) ia ko novi je kli nič ke stu di je po ka zu ju si ner-gis tič ko dje lo va nje UVB i PUVA te ra pi je i tazaro te na.10

Uz na ve de nu te ra pi ju kod svih bo les ni ka važ na je psi-ho loš ka pot po ra obi te lji, a po ne kad je nuž na su por tiv na psi-ho te ra pi ja uz mo gu ću kom bi na ci ju psi ho far ma ka, pog la vi to

Stručničlanak


an ti dep re si va za bo les ni ke s te žim i du got raj ni jim an ksioznim i dep re siv nim po re me ća ji ma ud ru že nim s kož nim bo lesti ma.11

Zak lju čakKao i ve ći na li je ko va ta ko i re ti noi di ima ju svo ju te ra pij-

sku i tok sič nu do zu, no do ka za no su dje lot vor ni prip rav ci ka-ko za lo kal nu ta ko i za sis tem sku prim je nu. Sis tem ska prim-je na re ti noi da prim je nju je se sa mo kod teških ob li ka bo les ti kao što su erit ro der mij ska, pus tu loz na i ar tro pat ska pso ri ja za te no du lo cis tič ne ak ne kod ko jih lo kal na te ra pi ja ni je bi la dje-lot vor na. Sto ga je pot reb no od re di ti pra vu te ra pij sku do zu i du lji nu prim je ne li je ka kod sva kog bo les ni ka ka ko bi se pos-ti gao ko nač ni cilj – po bolj ša nje bo les ti bez ire ver zi bil nih nus-po ja va.

Od lu ka o sis tem skoj te ra pi ji re ti noi da veo ma je slo že na i te me lji se na te ži ni bo les ti, psi ho so ci jal nim i eko nomskim čim be ni ci ma. Bo les ni ci ma s no du lo cis tič nim akna ma li je če-nje je neop hod no, ne sa mo da bi se pos ti gao prih vat ljiv koz-met ski iz gled u ak tiv nom sta di ju bo les ti, ne go i zbog spr je-ča va nja nas ta ja nja traj nih oži ljaka. Ia ko prim je na re ti noi da mo že ima ti zna čaj ne tok sič nos ti, nji ho va adek vat na prim je na mo že dra ma tič no pro mi je ni ti ži vo te po je di na ca s teškim bo-les ti ma ko že.

U li je če nju bo les ni ka me di cin ska ses tra kao član ti ma, u skla du sa svo jim kom pe ten ci ja ma, sud je lu je u zna čaj noj

mje ri, ka ko u pod ruč ju zdrav stve ne nje ge ta ko i kod prim je-ne re ti noi da. Sto ga sve ses trin ske inter ven ci je kao i ses trin ski pos tup ci mo ra ju bi ti ute me lje ni na zna nju.

Li te ra tu raKneuz li S, Sau rat JH, The Re ti noi ds. U: Fit zpat ri ck TB. Freed be rg JM. Ei sen 1. AZ. Wol ff K. Fra k-Aus ten K. Aus ten KF. Gol dsmi th LA. Ka tz SI. Der ma to lo gy in ge ne ral Me di ci ne. Chap ter 257. Vol II. New Yo rk: McGraw-Hi ll; 2003:2409-13Marinović B. Li je če nje re ti noi di ma u der ma to lo gi ji. U: Lipozenčić J. i sur. Der-2. ma to ve ne ro lo gi ja. Zag re b:Nak la da Zad ro; 1999:37-9Pašić A. Ta za ro ten–No va mo guć no st li je če nja pso ri ja ze. Pso ria sis 2006:57-8:4-73. Zha ng C. Du vic M. Re ti noi ds: Thera peu tic ap pli ca tio ns and mec ha nis ms of ac-4. tion in cu ta neous T-ce ll lympho ma. Der ma tologic The ra py 2003:16(4):322-30Wa ke lin SH. Mai ba ch HI. Syste mic drug treat me nt in der ma to lo gy. London UK: 5. Man son Pub lis hi ng Ltd, 2002.Hol la nd C.6. Mak NT, Zim ny-Ar ndt U. Schmid M. Meyer FT. Jun gblut RP. Brügge-ma nn H. Pro teo mic iden ti fi ca tion of sec re ted pro tei ns of Pro pio ni bac te rium ac nes. BMC Mic ro bio lo gy 2010:10(230):1-11Ku nyne tz RA. A Re view of Syste mic Re ti noid The ra py for Ac ne and Re la ted 7. Con di tio ns. Skin The ra py Let ter 2004:9(3):1-8Guen ther LC. Op ti mi zi ng Treat me nt wi th To pi cal Ta za ro te ne. Ame ri can Jour nal 8. of Cli ni cal Der ma to lo gy 2003:4(3):197-2Bac he lez H. Ba got M. Beylo t-Bar ry M. et al. Al go rit hme théra peu tique des 9. lynpho mes T cu ta nés. Ann Der ma tol Ve ne reol 2005; 132(5):23-6Za nol li MD. Fel dman SR. Pho tot he ra py tret me nt pro to co ls: for pso ria sis and ot-10. her pho tot he ra py res pon si ve dermatoses. New Yo rk UK: Taylo r&Fran cis, 2000.Bu ljan D. Vur nek Živković M. Psi ho lo gi ja u li je če nju psi ho der ma to loš kih bo les-11. ni ka U: Bu ljan D. Ši tum M. Bu ljan M. Vur nek Živković M. Psi ho der ma to lo gi ja. Zag re b:Nak la da Slap; 2008:131-51

Stručničlanak


SAŽETAK: En dof tal mi ti som na zi va mo teš ku in fek ci ju oka ko ja pr ven stve no zah va ća sred nju oč nu ovoj ni cu, od nos no uve ju dok su pred nja so bi ca, staklo vi na i mrež ni ca in fek ci jom zah va će ne se kun dar no. Raz li ku je mo en do ge ni, eg zo ge ni i pos to pe ra tiv ni en dof tal mi tis.1

Sva ki en dof tal mi tis ug ro ža va vid i op sta nak oč ne ja bu či ce. Prog no za i li je če nje en dof tal mi ti sa ovi sit će o na či nu in fek ci je, vi ru len tnos ti uz roč ni ka i imu-no loš kom sta tu su bo les ni ka.2,3 Pot reb na je što hit ni ja in ter ven ci ja li ječ ni ka i prim je na od go va ra ju će skr bi me di cin ske ses tre u zbri nja va nju boles ni ka.U ra du je pri ka zan broj slu čajeva en dof tal mi tisa u raz dob lju od 2007., do ruj na 2009. go di ne na Oč nom od je lu Op će bol ni ce Va raž din. Obuh va će ni su svi bo les ni ci kod kojih je uči nje na ope ra ci ja na oku ili ap li ci ra na in tra bul ba rna injek cija triam ci no lo na, te bo les ni ci s pe net ran tnom oz lje dom oka i pri sut nim stra nim ti je lom.Za pos ti za nje op ti mal nih re zul ta ta sprječa va nja nas tan ka i li je če nja en dof tal mi tisa uz li ječ nič ki tim mo ra bi ti i me di cin ska ses tra či ji je za da tak edu ka ci ja lju di svih dob nih sku pi na o ri zi ci ma nas ta nka teš kih oz lje da, preo pe ra tiv na i poslijeo pe ra tiv na nje ga bo les ni ka, pra vil ni pos tup ci kod iz vo đe nja ope ra-tiv nog zah va ta i da va nja in tra bul bar ne injek ci je u oko, te edu ka ci ja bo les ni ka i obi te lji ti je kom bo rav ka na bol nič kom od je lu i na kon ot pus ta ku ći.Ključ ne ri je či: en dof tal mi tis, zdrav stve na nje ga, edu ka ci ja bo les ni ka.

ABSTRACT: Endop hthal mi tis is a se ve re in fl am ma tion of the eye that pri ma ri ly af fec ts the in ter nal coa ts of the eye, i.e. uvea, whi le the an te rior cham-ber, vit reous ca vi ty and re ti na are af fec ted se con da ri ly. En dop hthal mi tis can be di vi ded in to en do ge nous, exo ge nous and pos to pe ra ti ve1.Ea ch en dop hthal mi tis is a vi sio n-threa te ni ng con di tion that en dan ge rs the pre ser va tion of the eye ba ll. The prog no sis and treat me nt of en dop hthal mi tis wi ll de pe nd on the type of in fec tion, cau sa ti ve age nt vi ru len ce, and im mu ne sta tus of the pa tie nt2,3. Ur ge nt me di cal in ter ven tion is nee ded and ap prop-ria te nur si ng ca re pro vi ded in ma na ge me nt of the se pa tien ts.The pa per pre sen ts a num ber of en dop hthal mi tis ca ses in the pe riod from 2007 un til Sep tem ber 2009 trea ted at the Eye De par tme nt of the Va raž din Ge ne ral Hos pi tal. All pa tien ts who un de rwe nt eye sur ge ry or in tra vit real triam ci no lo ne injec tion, as we ll as pa tien ts wi th pe net ra ti ng eye inju ry and fo rei gn bo dy pre sen ce we re in clu ded in the stu dy.For the ac hie ve me nt of op ti mal re sul ts in pre ven ti ng the oc cur ren ce and treat me nt of en dop hthal mi tis, me di cal team shou ld in clu de a me di cal nur se – tec hni cian who se main ta sk is the edu ca tion of all age grou ps of pa tien ts on the ris ks of se ve re inju ry, preo pe ra ti ve and pos to pe ra ti ve pa tie nt ca re, pro per pro ce du res for per for mi ng sur ge ry and ap pli ca tion of in tra vit real eye injec tio ns, as we ll as edu ca tion of pa tien ts and their fa mi ly du ri ng hos pi tal stay and af ter dis char ge from the hos pi tal.Key wor ds: en dop hthal mi tis, heal th ca re, pa tie nt edu ca tion

Zap rim lje no / Re ciei ved: 16. 02 2010.Odob re no / Ac cep ted: 22.02.2010

Zbri nja va nje bo les ni ka s en dof tal mi ti somMa na ge me nt of pa tien ts wi th en dop hthal mi tis

Lju bi ca Fiš kuš1, He le na So kol2, Ves na Bre zo vec3, Kse ni ja Hoh njec4

1 Lju bi ca Fiš kuš, ba cc.med. tec hn., Op ća bol ni ca Va raž din2 He le na So kol, ba cc.med. tec hn., Op ća bol ni ca Va raž din3 Ves na Bre zo vec, me di cin ska ses tra, Op ća bol ni ca Va raž din4 Kse ni ja Hoh njec, me di cin ska ses tra, Op ća bol ni ca Va raž din

UVODEn dof tal mi tis je teš ka in fek ci ja oka ko ja pr ven stve no zah-

va ća sred nju oč nu ovoj ni cu, od nos no uve ju dok su pred nja so bi ca, stak lo vi na i mrež ni ca in fek ci jom zah va će ne se kun-dar no.1 Pos lje di ca je in trao kular ne ko lo ni za ci je bak te ri ja ma, glji va ma ili rje đe pa ra zi ti ma. Kli nič ka sli ka ovi si o na či nu in fek ci je, vi ru len tnos ti uz roč ni ka, bro ju mik roor ga ni za ma i imu no loš kom sta tu su bo les ni ka.2,3

Raz li ku je mo en do ge ni, eg zo ge ni i pos to pe ra tiv ni en dof-tal mi tis.

Endo ge ni en dof tal mi tis nas ta je ra sa pom bak te ri ja, vi ru sa ili glji vi ca he ma to ge nim pu tem iz ne kog ža riš ta u ti je lu.

Egzo ge ni, od nos no trau mat ski en dof tal mi tis nas ta je na kon pe net ri ra ju će teš ke oz lje de oka te pri sut nos ti stra nog ti je la u oku.

Poslijeo pe ra tiv ni en dof tal mi tis mo že nas ta ti na kon ope ra-tiv nog zah va ta na oku.1

En doftal mi tis se mo že ja vi ti na kon sva kog ki rur škog zah va ta na oku. Pre ma naj no vi jim is tra ži va nji ma na kon ope ra ci je ka ta rak te suv re me nom me to dom fa koe mul zi fi ka-cije po jav lju je se u 0,05 do 0,35% ope ri ra nih bo le snika.3,4

Kod ope ra ci je glau ko ma 0,12 do 0,7%, per fo ra tiv ne ke ra top-las ti ke 0,2%, PPV (pa r s-pla na vit rek to mi ja) 0,05 do 0,14%.5

Stručničlanak


Učes ta lo st en dof tal mi ti sa nakon ot vo re ne oz lje de oka je 2 -7%, a kod pri sut nos ti stra nog ti je la u oku 9 -11%.1

Vr lo ri jet ko do la zi do en dof tal mi ti sa na kon ap lika ci je in-tra bul bar ne injek ci je triam ci no lo na ili avas ti na.4,5

Ovis no o vr sti en dof tal mi ti sa naj češ ći uz roč ni ci su: Coa-gu la sa ne ga ti ve stap hylo coc cus (CNS) 33 do 77%, Stap hylo-coccus au reus 10 do 12%, be ta he mo li tič ki strep to kok 9 do 19%, gra m-ne ga tiv ne bak te ri je 6,21% i glji vič ne in fek ci je.5,6

Kao ri zič ni čim be nik nas tan ka en dof tal mi tisa zna čaj na je še ćer na bo le st7, a ri zik pred stav lja i li je če nje lo kal nom ili sis tem nom imu no sup re siv nom te ra pi jom. Po seb nu po zor no st tre ba ob ra ti ti na bo les ni ke s kož nim bo les ni ma i pri ta je nom in fek ci jom suz nih pu te va.1

Ve ći na stu di ja ko je su se ba vi le is tra ži va njem uzro ka en-dof tal mi ti sa pre po ru ču ju:

uko li ko do puš ta ju fi nan cij ske mo guć nos ti pot reb no je ra-• bi ti jed nok rat ne in stru men te, se to ve za prek ri va nje ope-ra tiv nog po lja, kao i svu os ta lu op re mu, ka ni le i plas tič ne cjev čice kroz ko je pro la zi te ku ći na4

fa koe mul zi fi ka ci ju kao vr stu ope ra cij ske teh ni ke uz im-• plan ta ci ju IOL pu tem in trao ku lar nog injek to ra8

za osi gu ra va nje asep tič nih uv je ta pe rior bi tal ne ko že i ob r-• va pre po ru ča se 5–10%-tna oto pi na po vi don – jo di da4

za an ti sep su rož ni ce i spojni ce pre po ru ča se ko ris ti ti 5%-• tna oto pi na po vi don – jo di da5

ste ril nim plas tič nim fo li ja ma pok ri ti sve tre pa vi ce, ko žu • vje đe i pe rior bi tal no pod ruč jena kon ope ra ci je, re do vi to ap li ci ra ti u oko lo kal nu te ra pi ju.• Za sve na ve de no za du že na je, uz čla no ve struč nog ti ma, i

primjereno edu ci ra na me di cin ska ses tra.Ne pos to ji ras na, spol na ni dob na predis po zi ci ja za nas ta-

nak en dof tal mi ti sa. U kli nič koj sli ci iz ra že na je ja ka ko njuk ti-val na i ci li jar na infekcija, fi b rin i gnoj u pred njoj so bi ci, gus ti bjel kas to žućkas ti ek su dat u stak lo vi ni i fl e bi tis mrež nič nih krvnih ži la.1

Na sli ci 1. vid lji vi su zna ko vi en dof tal mi ti sa tj. na tek nu te vje đe, upa lje na i za deb lja na spoj ni ca. Rož ni ca je ede matoz na, pred nja so bi ca za mu će na gnoj nim sad r ža jem, od nos no hi po-pio nom.

Ka ko sva ki en dof tal mi tis ug ro ža va vid i op sta nak oč ne ja-bu či ce, a prog no za iz rav no ovi si o br zi ni pos tav lja nja is prav-ne di jag no ze u zbri nja va nju bo les ni ka pot reb na je što hit ni ja in ter ven ci ja li ječ ni ka i prim je na od go va ra ju će skr bi me di cin-ske ses tre.

Po vi jes no gle da no prim je nom suv re me nih na či na li je če-nja, pra vil nim pos tup ci ma, ste ril nos ti kod ope ra tiv nog zah va-ta, od go va ra ju ćom poslijeo pe ra tiv nom nje gom i edu ka ci jom te sprječa va njem teš kih oz lje da oka, pros vje ći va njem po pu-la ci je, doš lo je do znat nog sma nje nja bro ja en dof tal mi ti sa. Endof tal mi tis uvi jek pred stav lja stres no sta nje za bo les ni ka i me di cin sko osob lje, ali sre ćom po bolj ša njem mik ro ki rur ških zah va ta na oku, vit rek to mi jom i ap li ka ci jom in tra bul bar nih injek ci ja u oko broj en doftal mi ti sa sve den je na mi ni mum, a po bolj šan je i ko nač ni is hod u pra vil no li je če nih bo les ni ka.

Je dan od naj važ ni jih čim be ni ka za do bar is hod nas ta log en dof tal mi ti sa je br zo pre poz na va nje, di jag nos ti ci ra nje i pra-vov re me no za po če ta te ra pi ja or di ni ra na od stra ne li ječ ni ka.

Cilj ra daCilj ra da je pri ka za ti naj važ ni je čim be ni ke u sprječava-

nju nas tan ka en dof tal mi ti sa, ulo gu dob re su rad nje li ječ nič kog ti ma i me di cin skih ses ta ra tijekom cje lo kup nog li je če nja, te ulo gu edu ka ci je i psi hič ke pod r ške bo les ni ku i nje go voj obi-te lji.

Mate ri ja li i me to deIs tra ži va nje je pro ve de no ret ros pek tiv no na os no vu ana-

li ze me di cin ske do ku men ta ci je. Uk lju če ni su bo les ni ci svih dob nih sku pi na, a ana li zi rala se pri sut no st en dof tal mi ti sa: na broj operi ra nih bo les ni ka, bo les ni ka s teš kom oz lje dom oka i na kon da va nja in tra bul bar ne injek ci je.

Istra ži va njem su obuh va će ni is pi ta ni ci kod kojih se me-di cin ska do ku men ta ci ja na la zi ad mi nis tra tiv no poh ra nje na 2007., 2008. i 2009. do 9. mje se ca, a bi li su hos pi ta li zi ra ni na oč nom od je lu Op će bol ni ce Va raž din, zbog ope ra ci je oka, teš ke oz lje de ili ap li ci ra nja in tra bul bar ne injek ci je. Po da ci su pri ka za ni u tab li ci 1.

Slu ča je vi en dof tal mi ti sa na oč nom od je lu Op će bolnice Va ra ždin od 2007. do ruj na 2009. godine

Go di ne 2007. bi le su na Oč nom od je lu OB Va raž din iz-vr še ne 773 ope ra ci je oka ko je su obuh va ća le ope ra ci ju ka-ta rak te, stra biz ma, glau ko ma, ve će pla stike i pa rs pla na vit-rek to mi je. Me đu nji ma je bi lo zbri nu to 5 bo les ni ka s teš kim oz lje dama oka te 3 bo les ni ka s en dof tal mi tisom.

U 2008. go di ni su na istom od je lu iz vr še ne 703 ope ra ci je, a ope ra tiv no je bi lo zbri nu to 5 bo les ni ka s teš kim oz lje da-ma oka. Još se kod jed nog bo les ni ka, do du še na kon ope ra ci je ka ta rak te, raz vio pos to pe ra tiv ni en dof tal mi tis, ali taj bo les nik ni je bio ope ri ran na na šem od je lu.

U 2009. go di ni do 9. mje se ca uči nje no je 340 ope ra tiv nih zah va ta. Me đu nji ma je zbri nu to i 6 bo les ni ka s teš kim oz lje-da ma oka, od če ga su dvi je oz lje de bi le s pri sut noš ću stra nog ti je la. U ana li zi ra nom raz dob lju 2009. go di ne nis mo ima li ni jed nog bo les ni ka s en dof tal mi ti som.

Sli ka 1. En dof tal mi tis

Stručničlanak


Vit rek to mi ja kao me to da li je če nja en dof tal mi ti saVit rek to mi ja je slo že ni mik ro ki rur ški pos tu pak ko jim se

obav lja ju zah va ti na stak lo vi ni i mrež ni ci, od stra nju ju in trao-ku lar na stra na ti je la i zbri nja va ju oz lje de straž njeg oč nog seg-men ta. Glav ni in stru me nt je vit rek tom, ure đaj za is tov re me no re za nje i suk ci ju stak lo vi ne i mem bra na. Da bi se oču vao tlak i vo lu men oka is tov re me no u oko dot je če in fu zi ja te ku ći ne ili pli na. Zah vat se ra di pod ope ra cij skim mik ros ko pom s po-seb nim op tič kim nas tav kom ko ji vi zua li zi ra unut raš njo st oka kroz rož ni cu. Veo ma je važ no u pot pu nos ti od stra ni ti stak lo vi-nu. Od stra nje na stak lo vi na na dom ješ ta se po seb nom ba lan si-ra nom fi zio loš kom oto pi nom, si li kon skim uljem ili pli nom.

2007. go di na 2008. go di na do 09. mj. 2009. go di ne

773 ope ra ci je 703 ope ra ci je 340 ope ra ci ja

5 teš kih oz lje da 6 teš kih oz lje da 8 teš kih oz lje da

3 en dof tal mi ti sa 1 en dof tal mi tis 0 en dof tal mi ti sa

Tab li ca 1. Pri kaz bo les ni ka hos pi ta li zi ra nih na oč nom od je lu Op će bol ni ce Va raž din

Go di na En do ge nien dof tal mi tis

Eg zo ge ni,trau mat ski en do ftal-mi tis sa pri sut nim

stra nim ti je lom

Pos t--o pe ra tiv ni

2007. 1 1 1

2008. 0 0 1

do 09. mj. 2009. 0 0 0

Tab li ca 2. Vr ste en dof tal mi ti sa

U vre men skom raz dob lju od 2007. go di ne do 9. mje se ca 2009. go di ne ap li ci ra no je 138 in tra bulbar nih injek ci ja triam-ci no lo na i ne ko li ci na avas ti na. Sa mo se kod jed nog bo les ni ka raz vio en dof tal mi tis.

Zbri nja va nje bo les ni ka s en dof tal mi ti somMe di cin ska ses tra je pr va oso ba u am bu lan ti ili na od je lu

s ko jom se bo les nik sus re će, a za si gur no i oso ba s ko jom pro-vo di naj vi še vre me na za vri je me hos pi ta li za ci je. Pr vi ko rak u sprječa va nju nas tan ka in fek ci je oka i rje ša vanju tog prob-le ma je pra vov re me no za po če ta edu ka ci ja bo les ni ka od stra-ne li ječ ni ka i me di cin ske ses tre. Psi hič ki dobro prip rem lje na oso ba lak še će i br že pro la zi ti sva ki ko rak opo rav ka i mo gu će kom pli ka ci je. Tak vo na če lo ob ve zu je li ječ ni ka i ses tru na pro-fe sio nal nu in for mi ra no st, edu ci ra no st i struč no st, na od nos s bo les ni kom pro žet uva ža va njem, poš to va njem, ali i em pa ti-jom. Sva ka ko tre ba ulo ži ti mak si ma lan na por u od r ža nju bo-les ni ko vog dos to jan stva, ko je je na ru še no bo leš ću.9

Zbrinja va nje i skrb za bo les ni ka s en dof tal mi ti somNa kon de talj ne li ječ nič ke anam ne ze, pre ma vr sti en dof tal-

mi ti sa i na či na li je če nja me dicin ska ses tra:upi su je bo les ni ka na te me lju pot reb ne me di cin ske • dokumen ta ci je na bol nič ki od jeluzi ma ses trin sku anam ne zu• po mo guć nos ti smjes ti bo les ni ka u jed nok re vet nu so bu• psi ho loš ki prip re ma bo les ni ka i na nje mu prim je ren na čin • ob jaš nja va mu pos tup ke ko ji se pro vo de pri je i ko ji će se ra di ti na kon ope ra tiv nog zah va ta PPV, ako je in di ci ra naprim je nju je or di ni ra nu te ra pi ju po od red bi li ječ ni ka, te • upoz na je bo les ni ka s vr sta ma te ra pi jeuzi ma od bo les ni ka uzor ke kr vi za hit ni la bo ra to rij• pra ti bo les ni ka na Rtg pret ra ge• u oko ap li ci ra or di ni ra nu lo kal nu te ra pi ju• upo zo ra va bo les ni ka da ne uzi ma niš ta na us ta zbog uvo-• đe nja u op ću anes te zi jupo od red bi anes te zio lo ga da je pre me di ka ci ju i od vo zi bo les-• ni ka u dvo ra nu na nje go vom kre ve tu ko ji je pret hod no prip-rem ljen, prov je rava sta nje zu ba la, pro te za, ski da na kit i pre-da je ga anes te zio loš kom teh ni ča ru u ope ra cij skoj dvo ra ni.9

Sli ka 2. Vit rek to mij ski tret man bo les ni ka (preu ze to: www. kar men. 20. com/vitrekto. Htm)

Prim je na in tra bul bar ne injek ci je te ra pij skog sred stvaIn tra bul bar na injek ci ja pred stav lja na čin prim je ne li je ka

di rek tno u oko na mjes to gdje je omo gu će na naj ve ća kon cen-tra ci ja i naj ja ča učin ko vi to st li je ka. Zah vat je prak tič ki bez-bo lan, jer se ko ris ti vr lo tan ka i ma la ig la, a oko se pret hod no anes te zi ra ka pi ma anes te ti ka ili Xylo cain ge lom. Zah vat se iz vo di u ope ra cij skoj sa li u stro go ste ril nim uv je ti ma.

Bo les ni ku se ob jas ni da će pr vih ne ko li ko da na, ovis no o vr sti li je ka ko ji se ko ris ti, iza zah va ta vid je ti mut ni ne ko je plu ta ju pred okom. Ra di se o li je ku u stak lo vi ni oka ko ji se ub r zo sleg ne na dno oč ne ja bu či ce i ne pred stav lja dalj nje po-teš ko će. U oko se po pre po ru ci li ječ ni ka ap li ci ra ju kap lji ce i za 7 da na bo les nik se jav lja na kon tro lu, a po pot re bi i ra ni je.

Sli ka 3. Ap li ka ci ja in tra bul bar ne injek ci je (preu ze to: bi lic vi sion. hr/iv_injekcije.html.)

Stručničlanak


Skrb za bo les ni ka pos li je ope ra ci jeNa kon obav lje nog zah va ta, pot reb no je kod preu zi ma nja

bo les ni ka na od jel prov je ri ti me di cin sku do ku men ta ci ju o prim lje noj te ra pi ji u ope ra cij skoj dvo ra ni te o nas tav ku dalj-nje te ra pi je. Bo les ni ka se na od je lu smjes ti u kre vet, u po vi še-ni boč ni po lo žaj ka ko bi se spri je či la opas no st as pi ra ci je pov-ra će nog sad r ža ja. Po pov rat ku bo les ni ka s ope ra ci je na od jel, ses trin ski pos tup ci i in ter ven ci je su slje de će:

mjeri vi tal ne zna ko ve bo les ni ka• prov je ra va pro hod no st diš nih pu to va bo les ni ka• kon tro li ra bo les ni ko vu iz lu če nu mok ra ću• na dok na đu je te ku ći nu pu tem in fu zij skih oto pi na• prim je nju je or di ni ra nu te ra pi ju u toč no od re đe nim vre-• men skim raz ma ci maprov je ra va ope ra tiv nu ra nu, tj. sta nje tup fera s prekri ve-• nom plas tič nom školjkomkon tro li ra, na te me lju bo les ni ko va opi sa, vr stu i in ten zi tet • bo les ni ko ve boli ka ko bi se ut vr di lo even tual no po vi še nje oč nog tla kaprim je nju je or di ni ra ne anal ge ti ke.• 9

Na kon zah va ta bo les nik mo ra mi ro va ti. Ti je kom tog vre-me na tre ba ga što češ će pro mat rati. Mje re se i evi den ti ra ju svi po datci na ses trin sku lis tu za pra će nje bo les ni ka. S obzi rom da je oko izu zet no os jet lji va i slo že na struk tu ra, a zbog svog po lo ža ja i gra đe ne dos tup na imo bi li za ci ji, bo les ni ka je pot-reb no po du či ti:

da se ne smi je nap re za ti• da ne tr lja oko pr sti ma ili ma ra mi com• da vo di bri gu o hi gi je ni ru ku• da se ne sa gi ba.• Bo les ni ku na da lje tre ba ob jas ni ti važ no st no še nja sun-

ča nih nao ča la. Uka za ti mu tre ba i na to da mo zak vr lo br zo poči nje ra bi ti dru ge in for ma ci je za oc je nu uda lje nos ti, te da se ne dos ta tak vid nog po lja kom pen zi ra pok re ti ma dru gog oka i gla ve. Tre ba ob jas ni ti da se preos ta lo oko ne nap re že ja če, jer uko li ko je ono zdra vo vid i vid na oš tri na os ta ju pot pu no nor-mal ni. Bo les ni ka i nje go vu obi telj treba edu ci ra ti da bo les nik na kon ot pus ta iz bol ni ce nas ta vi s prim je nom lo kal ne te ra pi je po od red bi li ječ ni ka, te do la zi na re do vi te kon tro le s me di cin-skom do ku men ta ci jom.

Zak lju čakKa že se da je »oko pro zor u svi jet« i da bi to uis ti nu i osta-

lo, pot reb no ga je u naj ve ćoj mo gu ćoj mje ri ču va ti i zaš ti ti ti od oz lje da i nas tan ka bi lo ko je vr ste en dof tal mi ti sa. Sa mo do-bro edu ci ra na i sav jes na me di cin ska ses tra svo jim zna njem i ra dom mo že sma nji ti mo guć no st nas tan ka in fek ci je.

Tijekom hos pi ta li za ci je na bol nič kom od je lu važ no je pro vo di ti zdravstve nu skrb bo les ni ka uk lju ču ju ći edu ka ci ju, o prim je ni or di ni ra ne te ra pi je, pot re bi no še nja zaš tit nih nao-ča la. Omo gu ći ti bo les ni ku da pos tav lja pi ta nja, a iz bje ga va ti obe ća nja ko ja se ne mo gu is pu ni ti. Tijekom ci je log bo rav ka na od je lu bo les nik mo ra os je ća ti pot pu no pouz da nje u osob lje ko je sud je lu je u nje go vu li je če nju.

Na kon ot pus ta iz bol ni ce pot reb no je upu ti ti bo les ni ka da nas ta vi s prim je nom lo kal ne te ra pi je po od red bi li ječ ni ka te do la zi na re do vi te kon tro le s pot reb nom me di cin skom do ku-men ta ci jom.

Li te ra tu raŠikić J. Of tal mo lo gi ja: Ud žbe nik za stu den te me di ci ne.- Zag reb: Na rod ne no-1. vine, 2003.:195-6Gi bb AP, Fle ck BW, Kem pton – Smi th L. A clus ter of deep bac te rial in fec tio ns 2. fol lowi ng eye sur ge ry as so cia ted wi th con struc tion du st. J Ho sp In fe ct. Jun 2006;63 (2):197 – 200Cru cia ni M, Ma le na M, Amal fi ta no G, et al. Mo le cu lar epi de mio lo gy in a clus ter 3. of ca ses of pos to pe ra ti ve Pseu do mo nas ae ru gi no sa en dop hthal mi tis. Clin In fe-ct Dis. Feb 1998;26 (2):330 – 3Bar ry P., Boh re ns- BaumannW, Pleyer U-Seal D ESCRS Gu de li nes on pre ven-4. tion in ves ti ga tion and ma na ge me nt of po st-o pe ra ti ve en dop hthal mi tisVer sion 2 Au gu st 2007 Pub lis ch by The Eu ro pean So cie ty for Ca ta ra ct – Ref-5. rac ti ve Sur ge ryBar ry P., Seal, D. V., Get tin by, G., Lees, F., Pe ter son, M., Re vie, C. W6. ESCRS stu dy of prop hylaxis of po st – ope ra ti ve en dop hthal mi tis af ter ca ta ra ct 7. sur ge ry: Pre li mi na ry re po rt of prin ci pal re sul ts from a Eu ro pean mul ti-cen tre stu dy J. Ca ta ract Ref ta ct Su rg. 32,2006,407 – 10Boh re ns- BaumannW Cur re nt the ra py for pos to pe ra ti ve en dop hthal mi tis8. Klin Mo nat sbl Au gen he li kd. 2008 Nov; 225(11):919 – 239. Peyman, G.,Lee, P., Seal, D.V. En dop hthal mi tis – diag no sis and ma na ga me nt 10. Taylo r-Fran cis Lon do n:2004, pp 1 – 270Beh re ns-Bau ma nn, W., Dob rin ski, B., Zim mer ma nn, O. Bak te rion fl o ra der Li der 11. na ch prao pe ra ti ver De sin fek tion. Klin.Mbl.Augenhelikd. 192, 1998, 40 – 3Prlić, N., Ro gi na, V., Muk, B.: Zdrav stve na nje ga 4 – Zag reb, Škol ske knji ga, 12. 2005. 23 - 65


Prikazbolesnika


SAŽETAK: Ko ro nar na bo le st sr ca (KBS) uz rok ko je je ate ros kle ro za, na jče šći je uz rok smr ti u raz vi je nom svi je tu. Sto ga je pre ven ci ja KBS-a te melj ni kli nički i jav no-zdrav stve ni prob lem. Kla sični čim be ni ci kar dio vas ku lar nog ri zi ka – pušenje, šećer na bo le st, ar te rij ska hi per ten zi ja i hi per ko le stero le mi ja – sud je lu ju u pro ce su ate ros kle ro ze, a međusob nom in te rak ci jom na ve de ni ri zik značaj no po većava ju. Sto ga, tre nut ne smjer ni ce za pre ven ci ju KBS-a nag lašava ju značenje ukup nog kar dio vas ku lar nog ri zika. Sma nje nje ko ro nar ne smr tnos ti ko je je pos tig nu to ti je kom pos ljed njih 30 go di na, re zul tat je nap ret ka u li ječenju, ali i pre ven ci ji us mje re noj na oso be s KBS-om, kao i oso be s po ten ci jal nim ri zi kom za nje zin nas ta nak. Dje lo va nje na čim be ni ke ri zi ka do prino si sma nje nju učes ta los ti kar dio vas ku lar nih do gađaja u bo les ni ka na svim ra zi na ma kar dio vas ku lar nog ri zi ka, oso bi to u bo les ni ka s vi so-kim ukup nim ri zi kom. U pre ven ci ji KBS-a nag lašava se pot re ba uk ljučiva nja bo les ni ka u pro ces od lučiva nja o pot re bi li ječenja i krei ra nju in di vi dual nog prog ra ma sma nji va nja ili uk la nja nja ukup nog kar dio vas ku lar nog ri zi ka. Ovaj rad pri ka zu je in di vi dual ni pris tup u pro ce su edu ka ci je bo les ni ka s vi so kim kar dio vas ku lar nim ri zi kom.Ključne ri ječi: ate ros kle ro za, ko ro nar na bo lest, kar dio vas ku lar ni ri zik, pre ven ci ja, edu ka ci ja

ABSTRACT: Coro na ry hea rt di sea se (CHD) cau sed by at he ros cle ro sis is the mo st com mon cau se of dea th in de ve lo ped wor ld. The re fo re, the pre-ven tion of CHD is an im por ta nt cli ni cal and pub lic heal th is sue. Clas si cal car dio vas cu lar ri sk fac to rs – smo ki ng, dia be tes, ar te rial hyper ten sion and hyper cho les te ro le mia - con tri bu te to the de ve lop me nt of at he ros cle ro sis, and their mu tual in te rac tion sig ni fi can tly increases this ri sk. The re fo re, cur re nt gui de li nes on CHD pre ven tion hig hlig ht the im por tan ce of the to tal car dio vas cu lar ri sk as ses sme nt. Dec rea se in co ro na ry mor ta li ty that has been ac hie ved over the pa st 30 yea rs is the re su lt of va rious ad van ce men ts in the treat me nt and pre ven tion fo cu sed on per so ns wi th CHD, as we ll as per so ns wi th a po ten tial ri sk for its de ve lop me nt.Ac tio ns di rec ted again st the se ri sk fac to rs con tri bu te in re du ci ng the in ci den ce of car dio vas cu lar even ts in pa tien ts at all le ve ls of ca rdiovas cu lar ri sk, par ti cu lar ly in pa tien ts wi th hi gh to tal ri sk.The pre ven tion of co ro na ry hea rt di sea se em pha si zes the need for pa tie nt in vol ve me nt in de ci sio n-ma ki ng pro ce ss in crea ti ng in di vi dual treat me nt prog ra ms to re du ce or eli mi na te the ove ra ll cardio vas cu lar ri sk. This pa per pre sen ts an in di vi dua li zed ap proa ch in the edu ca tio nal pro ce ss of pa tien ts wi th hi gh car dio vas cu lar ri sk.Key wor ds: at he ros cle ro sis, co ro na ry hea rt di sea se, car dio vas cu lar ri sk, pre ven tion, edu ca tion

Zap rim lje no / Re ciei ved: 24. 05. 2010.Odob re no / Ac cep ted: 05. 06. 2010.

Edu ka ci ja bo les ni ka s po većanim kar dio vas ku lar nim ri zi komEdu ca tion of pa tien ts wi th in crea sed car dio vas cu lar ri sk

Ana Šošo1, Da mir Fabijanić2

1 Ana Šošo, ba cc. med. tec hn., Pri vat na sto ma to loška or di na ci ja Sinj2 Da mir Fabijanić, doc. dr. sc., Kli ni ka za unu tar nje bo les ti KBC Split, Me di cin ski fa kul tet Sveučilišta u Spli tu, da [email protected]

UVODU Hr vat skoj, kao i u većini raz vi je nih ze ma lja Eu ro pe,

50% od ukup nog po bo la i smr tnos ti čine kar dio vas ku lar ne bo les ti.1 Pri tom po lo vi nu kar dio vas ku lar nog po bo la i smr-tnos ti čine bo les ni ci s ko ro nar nom bo le šću sr ca (KBS).1 Se-dam de se tih i osam de se tih go di na 20. sto ljeća Hr vat ska se na ljes tvi ci smr tnos ti od KBS-a na la zi la iza raz vi je nih ze ma lja Eu ro pe.1 Počet kom 90-ih go di na prošlog sto ljeća po bol i smr-tno st od KBS-a u zem lja ma raz vi je ne Eu ro pe značaj no su se sma nji li, pr ven stve no zah va lju jući us pje hu mje ra pri mar ne i se kun dar ne pre ven ci je. Is to dob no su se po bol i smr tno st od KBS-a u Hr vat skoj i ni zu tran zi cij skih/is točnoeu rop skih ze-ma lja po većava li, zbog čega se pos ljed njih 15-ak go di na pre-ma po ka za te lji ma smr tnos ti od KBS-a Hr vat ska po zi cio ni ra la

iza raz vi je nih za padno-eu rop skih, a is pred ze ma lja istočne Eu ro pe.1

Te melj KBS-a čini pro ces ate ros kle ro ze ko ji za počinje u dje tinj stvu, a nap re du je sta re njem do dat no po ten ci ran čim be-ni ci ma kar dio vas ku lar nog ri zi ka.2 Is to dob no pos to ja nje više čim be ni ka kar dio vas ku lar nog ri zi ka mul tip li ci ra ri zik za nas-ta nak KBS-a.2,3 Na sup rot to mu, ko ri gi ra nje na ve de nih čim-be ni ka u re fe rentne ras po ne značaj no sma nju je ukup ni kar-dio vas ku lar ni ri zik, što se u ko načni ci od ražava sma nje njem ko ro nar nog po bo la i smr tnos ti.2,3

U na ve de nom sli je du, raz vid no je da su kod većine bo-les ni ka s ut vrđenom kar dio vas ku lar nom bo le šću ili u bo les-ni ka kod ko jih se na te me lju čim be ni ka ri zi ka pred mni je va

Prikazbolesnika


viso ki kar dio vas ku lar ni ri zik pot reb ne prom je ne u broj nim ob ras ci ma in di vi dual nog po našanja. Una toč to mu, no vi jim is-traživa nji ma opažen je značajan ras ko rak iz među pre po ru ka za prom je nu po našanja i sav je ta ko je tak vi bo les ni ci u sva-kod nev noj kli ničkoj prak si do bi va ju od li ječni ka, bi lo obi telj-ske me di ci ne ili po je di nih spe ci ja lis tičkih stru ka.4,5 Pri tom je značaj no na po me nu ti da se ob ra zac štet nog po našanja, kao što su pušenje, nez dra va preh rana, tje les na neak tiv no st ko ji se u tak vih oso ba raz vi jao ti je kom većeg bro ja go di na (u po je di na-ca ti je kom ci je log živo ta), ne može pro mi je ni ti bez upor nog, stručno ute me lje nog pris tu pa.6 Što više, u vi so ko ri zičnih oso-ba po kušaj br zog mi je nja nja na ve de nih obra za ca po našanja može re zul ti ra ti ne ga tiv nim emo ci ja ma, nep ri ja telj stvom, od-bi ja njem su rad nje s me di cin skim osob ljem što, da ka ko, re-zul ti ra neus pje hom mje ra pre ven ci je kar dio vas ku lar nih bo les-ti.6 Sto ga je u pro vođenju mje ra kar dio vas ku lar ne pre ven ci je neopho dan dob ro in for mi ran, edu ci ran i mo ti vi ran bo les nik. Najveći dio edu ka ci je i mo ti vi ra nja bo les ni ka, kao i kon tro lu pro vođenja pre po ručenih mje ra može vršiti me di cin ska ses tra pu tem sav je to va lišta za kar dio vas ku lar ni ri zik.

Cilj ra daCilj ra da je prikaza ti pos tup ke me di cin ske ses tre u ra du s

bo les ni kom s po većanim kar dio vas ku lar nim ri zi kom.

Is pi ta nik i me to dePri kaz pro ce sa ses trin ske skr bi u bo les ni ka s po većanim kar-dio vas ku lar nim ri zi kom

59-godišnji muška rac je upućen na edu ka ci ju o kar dio vas-ku larnom ri zi ku na kon kar dio loškog preg le da na ko ji je upu-ćen od stra ne nad ležnog li ječni ka obi telj ske me di ci ne, zbog po višenih vri jed nos ti ar te rij skog tla ka za bi lježenih pri li kom ru tin ske pos je te. Bo les nik je oženjen, otac je tro je dje ce (dva si na i kći), a živi sa sup ru gom i kćer kom u obi telj skoj kući. Na vo di da ni je imao sub jek tiv nih te go ba, ni ti je do sa dašnje bo les ti bio li ječen od ne ke kro nične bo les ti. Pos ljed njih de se-tak go di na ni je up ražnja vao ni kak vu tje les nu ak tiv no st, već se au to mo bi lom ko ris tio i za svla da va nje ma njih uda lje nos-ti. Dva de se tak go di na dnev no puši po 30 ci ga re ta. Hra ni se is ključivo u obi telj skom do maćinstvu (ob ro ke prip re ma sup-ru ga), a sva kod nev no kon zu mi ra 3-4 obil na ob ro ka. Al ko hol kon zu mira sva kod nev no, ug lav nom 2-3 dcl vi na uz ob roke. Ima po zi tiv nu obi telj ska anam ne zu za kar dio vas ku lar ne bo-les ti; otac mu je um ro nag lom smrću u 50-oj go di ni živo ta.

Bo les nik je vi sok 181 cm, tje les ne težine 106 kg, s in dek-som tje les ne ma se 32,3 (bla ga pre ti lo st 30-34,9) i om je rom stru k-bok 136/102 cm=1,33 (nor mal no za muškar ce < 1,0). Iz mje ren mu je ar te rij ski tlak od 167/105 mmHg (nor mal ne vri jed nos ti < 140/90 mmHg, poželj ne vri jed nos ti za bo les ni ke s vi so kim kar dio vas ku lar nim ri zi kom < 130/80 mmHg). Sr-čana ak ci ja je pra vil na, a pe ri fer no bi lo dob ro punje no, frek-ven ci je 75/min.

Pri li kom kar dio loškog preg le da na te me lju anam nes tičkih po da ta ka, elek tro kar diog ra ma, RTG to ra kal nih or ga na i la bo-ra to rij skih pa ra me ta ra is ključena je kli nički ma ni fes na kar dio-vas ku lar na bo le st. Is to dob no, pro fi l kar dio vas ku lar nog ri zi ka bo les ni ka uka zi vao je na po većan ukup ni (ap so lut ni) kar dio-vas ku lar ni ri zik. Dio čim be ni ka kar dio vas ku lar nog ri zi ka mo-gao se ko ri gi ra ti već pra vil nom prim jenom ne far ma ko loških

– hi gi jen sko – di je te tskih pos tu pa ka, zbog čega je i zat ražena edu ka ci ja o kar dio vas ku lar nom ri zi ku. Pre po ru ka kar dio lo-ga bi la je da se prim je nom tab li ca SCORE (en gl. Syste ma tic Co ro na ry Ri sk Eva lua tion) sus ta va bo les ni ku ob jas ni način proc je ne ukup nog kar dio vas ku lar nog ri zi ka te da ga se edu ci-ra o mo gućnos tima ko rek ci je po je di nih čim be ni ka i učin ci ma na ve de nih pos tu pa ka na ukup ni kar dio vas ku lar ni ri zik. Sto ga, na kon pr vog kar dio loškog preg le da bo les ni ku ni je pro pi sa no far ma ko loško li ječenje. Su ge ri ran je početak li ječenja ne far-ma ko loškim mje ra ma. Početak far makološkog li ječenja pla-ni ran je na kon pr ve kon tro le u sav je to va lištu.

Vri jed no st la bo ra to rij skih pa ra me ta ra neop hod nih za proc-je nu ukup nog kar dio vas ku lar nog ri zi ka ko je su za bi lježene pri li kom do las ka bo les ni ka na edu ka ci ju te nji ho ve cilj ne (želje ne) vri jednos ti pri ka za ne su u tab li ci 1.

pa ra me tar tre nut na vri jed no st (mmol/l)

cilj na vri jed no st(mmol/l)

glu ko za u kr vi 6,2 <5,9

ukup ni ko les te rol 6,9 < 4,0

LDL-ko les te rol 4,9 < 2,5

HDL-ko les te rol 1,0 > 1,0

trig li ce ri di 2,7 < 1,7

Tab li ca 1. Tre nut ne i cilj ne vri jed nos ti la bo ra to rij skih pa ra me ta ra značaj nih za proc je nu ukup nog kar dio vas ku lar nog ri zi ka

Na kon po da ta ka pri kup lje nih anam ne zom, fi zi kal nim preg le dom i uvi dom u me di cin sku do ku men ta ci ju u pro fi lu ukup nog kar dio vas ku lar nog ri zi ka is taknu ti su slje deći čim-be ni ci: muški spol, po većan in de ks tje les ne ma se, po većan om jer struk bok, pušenje, tje les na neak tiv no st, po većane vri jed nos ti ukup nog i LDL-ko les te ro la, gra nična vri jed no st HDL-ko les te ro la, po većana vri jed no st trig li ce ri da i gra nična vri jed no st gli ke mi je.

Proc je na ukup nog kar dio vas ku lar nog ri zi ka po moću di jag ra ma SCORE sus ta va

Pre ma di jag ra mu SCORE sus ta va na te me lju po da ta ka o spo lu, do bi, pušenju, vri jed nos ti ma ar te rij skog tla ka i ukup-nog ko les te ro la bo les nik je svr stan u ka te go ri ju vi so kog kar-dio vas ku lar nog ri zi ka, s vje ro jat no šću od 19% da u na red nih 10 go di na doživi smr to nos ni kar dio vas ku lar ni – pr ven stve no ko ro nar ni – in ci de nt (sli ka 1).

Bo les ni kov kar dio vas ku lar ni ri zik i vje ro jat no st kar dio-vas ku lar ne smr tnos ti do dat no po većava pri sut no st ne ko li ko čim be ni ka ri zi ka ko ji pre ma di jag ra mu SCORE sus ta va ni su uk ljučeni u proc je nu ukup nog kar dio vas ku lar nog ri zi ka. To su: po većan in de ks tje les ne ma se, ne po vo ljan om jer stru k-bok, vi so ka vri jed no st LDL-ko les te ro la i trig li ce ri da, gra nične vri jed nos ti gli ke mi je i HDL-ko les te ro la, po zi tiv na obi telj ska anam ne za i tje les na neak tiv no st.

Vi so ki kar dio vas ku lar ni ri zik im pli ci ra pot re bu pro-vođenja in ten ziv nih mje ra ne far ma ko loškog i far ma ko loškog li ječenja.

Pomoću tab li ca SCORE sus ta va bo les ni ku je pri ka zan tre nut ni kar dio vas ku lar ni ri zik, kao i prom je na ukup nog

Prikazbolesnika


kardio vas ku lar nog ri zi ka u slučaju pra vil nog pro vođenja pre-po ručenih mu te ra pij skih mje ra (sli ka 1). Nai me, ob jašnje no mu je da se već pres tan kom pušenja, ko rek ci jom vri jed nos-ti sis to ličkog tla ka na 140 mmHg i ukup nog ko les te ro la na 5 mmol/l nje gov uku pan kar dio vas ku lar ni ri zik sma nju je s počet nih 19% (vr lo vi so ki ri zik) na 3% (bla go po većan ri zik), a dalj njim sma nje njem sis to ličkog tla ka na vri jed no st od 120 mmHg i ukup nog ko les te ro la na 4 mmol/l ukup ni kardio vas ku-lar ni ri zik do seže 2% (ni zak ri zik). Jed na ko ta ko, bo les ni ku je ob jašnje no da će na red ne go di ne, kad nav rši 60 godi na živo ta, pri jeći u višu ka te go ri ju kardio vas ku lar nog ri zi ka s 28%-im, vr lo vi so kim de se to go dišnji ri zi kom, čak i u slučaju da os ta li čim be ni ci kar dio vas ku lar nog ri zi ka os ta nu nep ro mi je nje ni.

Iz pri ka za nog pos tup ka bo les ni ku je raz vid no da se već pro mjenom 3 ko rek ti bil na čim be ni ka ri zi ka – pres ta nak pušenja, sma nje nje vri jed nos ti ar te rij skog krvnog tla ka i uku-p nog ko les te ro la – nje gov ukup ni kar dio vas ku lar ni ri zik može sma nji ti s vi so kog na ra zi nu bla gog kar dio vas ku lar nog ri zi ka. Pri tom mu je jed nos tav nim rječni kom po jašnje no prak tično značenje na ve de nih prom je na (sli ka 1):A.) počet ni vi so ki kar dio vas ku lar ni ri zik (19%) značio bi da

će 19 od 100 bo les ni ka ko ji ima ju is te kli ničke ka rak te ris-ti ke ti je kom na red nih 10 go di na um ri je ti kar dio vas ku lar-nom smrću.

B.) sma nje njem ri zi ka na ra zi nu bla go po višenog kar dio vas-ku lar nog ri zi ka (3%) smr tni is hod je vje ro ja tan za 3 od na ve de nih 100 bo les ni ka.

C.) sma nje njem na ra zi nu nis kog ri zi ka (2%) kar dio vas ku lar-na smrt za de sit će tek 2 od na ve de nih 100 bo les ni ka.Bo les ni ku je, ta kođer, po jašnje no da je nje gov ri zik u

slučaju da ne ko ri gi ra i do dat ne čimbe ni ke ri zi ka uvi jek veći od pri ka za nog. Is to dob no, kar dio vas ku lar ni ri zik se značaj no do dat no sma nju je ako se ko ri gi ra ju i preos ta li čim be ni ci kar-dio vas ku lar nog ri zi ka, prvenstve no sma nje njem tje les ne ma-se i po jačanom tje les nom ak tiv no šću.

Na kon raz go vo ra pov rat na in for ma ci ja do bi ve na od bo les-ni ka pot vr di la je da je prih va tio pri ka za ne mu spoz na je te da pos to ji iz ra zi ta mo ti vi ra no st za pro vođenje mje ra prom je ne ne ga tiv nog obras ca po našanja.

Ses trin ske di jag no zeAna li zom pri kup lje nih po da ta ka ut vrđeni su slje deći prob-

le mi iz pod ručja zdrav stve ne nje ge i pos tav lje ne slje deće ses-trin ske di jag no ze:

pre ti lo st u/s s nea dek vat nim preh ram be nim na vi ka ma, što • se očitu je in dek som tje les ne ma se većim od 25vi so ki ri zik za kar dio vas ku lar ni in ci de nt u/s s nez drav stve-• nim po našanjem, što se očitu je pušenjem 30 ci ga re ta dnev nosma nje na tje les na ak tiv no st u/s s ne poz na va njem čim be-• ni ka ri zi ka za nas ta nak kar dio vas kular nih bo les ti, što se očitu je iz bje ga va njem tje les ne ak tiv nos ti i pret je ra nim ko-rište njem pri je voz nog sred stvanep rid ržava nje zdrav stve nih pre po ru ka u/s s ne dos tat kom • zna nja o ri zičnim čimbe ni ci ma za nas ta nak kar dio vas ku la-rar nih bo les ti, što se očitu je »ri zični m« život nim sti lom.

Pos tav lja nje ci lje va i pla ni ra nje in ter ven ci ja

Pre ti lo st u/s s nea dek vat nim preh ram be nim na vi ka ma, što se očitu je in dek som tje les ne ma se većim od 25Cilj: Sma nje nje tje les ne ma se 2-4 kg mje sečno, do pos ti za nja ideal ne tje les ne ma se.In ter ven ci je:

Bo les ni ku je pro pi sa na re duk cij ska di je ta. Sav je to van mu je sma njen unos so li u preh ra ni i iz bje ga va nje hra ne bo ga te za sićenim, živo tinj skim mas noćama i ug lji ko hidra ti ma. Ob-ro ke mo ra ras po re di ti u ma nje i če šće (5-6 ob ro ka dnev no) te iz bje ga va ti ga zi ra na pića. Pri ka za na mu je pi ra mi da zdra ve preh ra ne i da te su mu upu te kroz prim je re je lov ni ka. U pro-vođenju re duk cij ske di je te neop hod no je sud je lo va nje os ta lih čla nova obi te lji – oso bi to sup ru ge, pa je ona is to dob no s bo-les ni kom uk ljučena u edu ka ci ju. U na red na 2 mje se ca bo les-nik tre ba sma nji ti tje les nu ma su za oko 6-8 kg. Zbog to ga mu je pro pi san dnev ni ka lo rij ski unos od ređen na te me lju cilj ne tje les ne ma se od 90 kg i ka lo rij skog uno sa od 18 kCal po kg – ka kav je pred viđen za re duk cij sku di je tu (90 kg x 18 kCal = 1620 kCal).

Viso ki ri zik za kar dio vas ku lar ni in ci de nt u/s s nez drav stve nim po našanjem, što se očitu je pušenjem 30 ci ga re ta dnev noCilj: Prom je na nez drav stvenog po našanja, tj. štet nih život nih na vi ka.

Sli ka 1. Ukup ni kar dio vas ku lar ni ri zik na počet ku edu ka ci je (A.) i prom je ne is tog po ve za ne s prom je na ma po je di nih čim be ni ka kar dio vas ku lar nog ri zi ka (B. i C.), pri ka za ne po moću di jag ra ma SCORE sus ta va.

Prikazbolesnika


In ter ven ci je:Boles ni ku je sav je to van hi tan pres ta nak pušenja, a ne

sma nje nje bro ja ci ga re ta. Nai me, za sma nje nje ri zi ka nas ta-log pušenjem ci ga re ta bit će pot reb no naj ma nje 2-3 go di ne. Ako mu je pot re ban sus tav pot po re, sav je to va no mu je da se uk ljuči u struk tu ri ra ne prog ra me za pres ta nak pušenja. Tre ba pro mi je ni ti dnev nu ru ti nu ko ja je po ve za na s ugo dom pušenja kao što su pi je nje ka ve, so ci jal ni kon tak ti i druženja, pro vo-di ti na dom jesne ak tiv nos ti za pušenje; zahtije va na je pot po ra člano va obi te lji.

Sma nje na tje les na ak tiv no st u/s s ne poz na va njem čimbe ni ka ri zi ka za nas ta nak kar dio vas ku lar nih bo les ti, što se očitu je iz-bje ga va njem tje les ne ak tiv nos ti i pret je ra nim ko rište njem pri je-voz nog sred stvaCilj: Povećanje tje les ne ak tiv nos ti.In ter ven ci je:

Bo les ni ku je su ge ri ra no da za početak tje les ne ak tiv nos-ti prim je ni pješačenje. Um jes to osob nim vo zi lom na rad no mjes to ko je je od mjes ta sta no va nja uda lje no oko 20-ak mi nu-ta ho da um je re nom br zi nom od la zit će i vraćat će se pješice. Ta ko će dnev no pro vo di ti naj ma nje 40-minutnu ae rob nu ak-tiv no st. U da ne vi ken da sav je to va na mu je tje les na ak tiv no st u vi du bržeg ho da u tra ja nju naj ma nje 2 pu ta po 20 mi nu ta, prim je ri ce u Park šumi Mar jan. Pri li kom ho da učinko vi to st vježbe tes tirat će frek ven ci jom pe ri fer nog bi la mje re nog na ka ro tid noj ar te ri ji (ob jašnjen mu je način mje re nja). Poželj-na frek ven ci ja pul sa je oko 100-120/min (60-70% od mak si-mal no pred viđene za dob pri li kom er go met rij skog tes ti ra nja). Dnev no će ho dom do rad nog mje sta i nat rag, u tra ja nju od oko 2 x 20 mi nu ta, ti je kom ko jeg će preći oko 2x2 km, pot-rošiti oko 250 kCal, što će za jed no s re duk ci jom ka lo rij skog uno sa re zul ti ra ti dnev nim ka lo rij skim de fi ci tom od naj ma nje 500 kCal.

Nep rid ržava nje zdrav stve nih pre po ru ka u/s s ne dos tat kom zna-nja o ri zičnim čim be ni ci ma za nas ta nak kar dio vas ku la rar nih bo les ti, što se očitu je »ri zičnim« život nim sti lom.Cilj: Edu ka ci ja o čim be ni ci ma kar dio vas ku lar nog ri zi ka. Po zav ršenoj edu ka ci ji bo les nik tre ba zna ti nab ro ji ti čim be ni ke ri zi ka za nas ta nak kar dio vas ku lar nih bo les ti, nji hov ne ga ti van učinak na pro ces po bo li je va nja od kar dio vas ku lar nih bo les-ti te ob jas ni ti neop hod ne prom je ne život nog sti la ko je mo ra učini ti u ci lju nji ho ve ko rek ci je i po bo ljšanja svo jeg zdrav-stve nog sta nja.In ter ven ci je:

Bo les nik je edu ci ran o čim be ni ci ma kar dio vas ku lar nog ri-zi ka, kao i pa to fi zio loškim pro ce si ma ko ji sud je lu ju u nas tan-ku ate ros kle rot ske bo les ti ko rištenjem sli kov nih edu ka cij skih ma te ri ja la s pri ka zi ma kar dio vas ku lar nog sus ta va. Raz go vor je prila gođen bo les ni ku, pri mi je nje na je za nje ga ra zum lji va ter mi no lo gi ja. Pružena mu je po moć u pre poz na va nju vlas ti-tih ri zičnih čim be ni ka (pušenje, ar te rij ska hi per ten zi ja, pre ti-lo st, hi per ko les te ro le mi ja, ge net ska pre dis po zi ci ja). Edu ci ran je o mo gućnos ti ma mo di fi ci ra nja ri zičnih čim be ni ka (di je ta sa sma nje nim uno som za sićenih mas ti i ug lji ko hid ra ta, prog ram ak tiv nos ti, pre kid pušenja ci ga re ta, re do vi ta kon tro la ar te rij-skog tla ka).

Zbog tre nut nog vi so kog kar dio vas ku lar nog ri zi ka bo les-ni ku je sav je to van po no vni kar dio loški preg led ra di uvođe-nja far ma ko loškog li ječenja. O pot re bi kar dio loškog preg le da kar dio log je in for mi ran ne pos red no, te le fon skim kon tak tom, a bo les ni ku su uručeni ob ras ci proc je ne ri zi ka – di jag ra mi SCORE sus ta va tre nut nog ri zi ka i pro jek ci ja sma nje nja ri zi-ka u slučaju ko rekci je mar ki ra nih, ko rek ti bil nih čim be ni ka. Kon tro la u sav je to va lištu za ka za na mu je za 2 mje se ca.

Kon tro la u sav je to va lištu za kar dio vas ku lar ni ri zikTi je kom 2 mje se ca bo les nik je pres tao pušiti, počeo je re-

do vi to prim je njivati tje les nu ak tiv no st, re du ci rao je tje les nu ma su prim je nom re duk cij ske di je te. Kar dio log mu je na kon edu ka ci je u sav je to va lištu pro pi sao li je ko ve za ar te rij sku hi-per ten zi ju (kal ci jev an ta go ni st – am lo di pin, tbl. od 10 mg) i hi per li pi de mi ju (sta tin – atorvas ta tin, tbl. od 20 mg).

Ti je kom 2 mje se ca pro vođenja pre po ručenih ne far ma ko-loških i far ma ko loških mje ra bo les nik je tje les nu ma su s po-četnih 106 kg sma njio na 98 kg (sma nje nje za 8 kg), in de ks tje les ne ma se sma njen je s 32,3 na 30, a om jer stru k-bok s 1,33 na 1,29. Vri jed no st ar te rij skog tla ka se pre ma dnev ni ku sa mom je re nja kre ta la u ras po ni ma od 120-140/80-90 mmHg.

U kon trol nim la bo ra to rij skim na la zi ma za bi lježene su vri-jed nos ti: glu ko ze u kr vi od 5,9 mmol/l, ukup nog ko les te ro-la 4,9 mmol/l, LDL-ko les terola 2,7 mmol/L i trig li ce ri da 2,1 mmol/l.

Pre ma tab li ca ma SCORE sus ta va pro ve de nim pos tup ci ma bo les ni ku je uku pan kar dio vas ku lar ni ri zik s počet nih 19% sma njen na 2%. Bo les nik je vi so ko mo ti vi ran za dalj nje pro-vođenje mje ra prom je na ob ras ca štet nog po našanja. Po nov na pos je ta sav je to va lištu za ka za na mu je za 6 mje se ci.

Ti je kom kon trol nog preg le da u sav je to va lištu bo les ni ku je ob jašnje no da pos tig nu te vri jed nos ti po je di nih čim be ni ka kar dio vas ku lar nog ri zi ka ni su »pre nis ke« te da je u dalj njem li ječenju poželjno nji ho vo dalj nje sma nje nje (oso bi to tje les-ne ma se, om je ra stru k-bok te ukup nog i LDL-ko les te ro la). Iz raz go vo ra s bo les ni kom zak ljučeno je da je prih va tio na ve de-ne sta vo ve te da je mo ti vi ran za stro go pro vođenje mjera za ko rek ci ju čim be ni ka kar dio vas ku lar nog ri zi ka, sa os nov nim kraj njim ci ljem – sma nje njem ap so lut nog kar dio vas ku lar nog ri zi ka i ri zi ka kar dio vas ku lar ne smr tnos ti.

Ras pra vaKBS te melj ko je je ate ros kle ro za, na jče šći je uz rok smr-

ti u raz vi je nom svi je tu.1,2 Sto ga je pre ven ci ja KBS-a te melj-ni kli nički i jav no-zdrav stve ni prob lem. Kla sični čim be ni ci kar dio vas ku lar nog ri zi ka – pušenje, šećer na bo le st, ar te rij ska hi perten zi ja i hi per ko les te ro le mi ja – sud je lu ju u nap re do va-nju ate ros kle ro ze, a međusob nom in te rakci jom na ve de ni ri zik značaj no po većava ju.2,3 Zbog na ve de nog, tre nut ne smjer ni ce za pre ven ci ju KBS-a nag lašava ju važno st proc je ne ukup nog kar dio vas ku lar nog ri zi ka.6 Sma nje nje ko ro nar ne smr tnos ti, ko je je u raz vi je nim zem lja ma Za pa da pos tig nu to ti je kom po-sljed njih 30 go di na, re zul tat je nap ret ka u li ječenju, ali i pre-ven ci ji us mje re noj na oso be s pot vrđenom KBS-a, kao i oso be s ri zi kom za nje zin nas ta nak. Ko rek ci ja kla sičnih čim be ni ka ri zi ka dop ri no si sma nje nju učes ta los ti kar dio vas ku lar nih do gađaja u bo les nika na svim ra zi na ma kar dio vas ku lar nog

Prikazbolesnika


ri zika, oso bi to u bo les ni ka s vi so kim ukup nim ri zi kom, u ko-jih je neop hod no pro vođenje in ten ziv nih mje ra ko rek ci je štet-nih ob ra za ca po našanja. 6

U pre ven ci ji KBS-a oso bi to se nag lašava pot re ba uk-ljučiva nja bo les ni ka u pro ces od lučiva nja o pot re bi li ječenja i krei ra nju in di vi dual nog prog ra ma ko rek ci je ukup nog kar dio-vas ku lar nog ri zi ka. Stra teški pos tup ci ko ji se mo gu pri mi je ni-ti u jačanju učin ko vi tos ti sav je to va nja o prom je na ma štet nih život nih na vi ka su:

stva ra nje te rapij skog sa ve za s bo les ni kom• pot vr da (pov rat na in for ma ci ja) da je bo les nik ra zu mio i • prih va tio po ve za no st iz među neod go va ra jućih život nih na vi ka, zdrav lja i bo les tipružanje po moći bo les ni ku u shvaćanju prep re ka ko je ga • čeka ju pri li kom pro ved be pre po ručenih prom je na štet-nih na vi ka (mo ti vi ra nje bo les ni ka da ne odus ta ne od pro-vođenja na ve de nih mje ra)pot vr da da je bo les nik prih va tio oba ve zu o pot re bi prom-• je ne svo jeg do ta dašnjeg po našanjauk ljučiva nje bo les ni ka u raz mat ra nje i oda bir čim be ni ka ri-• zi ka ko ji se moraju pro mi je ni ti (bo les nik može su ge ri ra ti ko-je štet ne čim be ni ke može naj la kše pro mi je ni ti, ko ri gi ra ti)iz ra da pla na mo di fi ci ra nja načina živo ta• praćenje nap ret ka pu tem re do vi tih sus re ta.• 6

Pr vi ko rak u ra du sav je to va lišta sas to ji se u oc je ni ukup nog kar dio vas ku lar nog ri zi ka i u iden ti fi ci ra nju onih kom po ne na ta ri zi ka ko je se mo gu mo di fi ci ra ti.6 Ukup ni kar dio vas ku lar ni ri-zik la ko se može iz ves ti iz gra fi čkog SCORE sus ta va.6

Sus tav SCORE za pred viđanje ukup nog kar dio vas ku lar-nog ri zi ka iz ve den je iz 12 eu rop skih ko hor tnih stu di ja ko je su obuh va ti le pre ko 200 000 is pi ta ni ka s pre ko 7000 smr to nos-nih kar dio vas ku lar nih is ho da.5,6 U mo del su uv ršte ne sve smr ti od kom pli ka ci ja ate ros kle ro ze (ne sa mo koro nar na smr tno st). Prim je na tab li ca omo gućuje br zu proc je nu vje ro jat nos ti da će se u od ređene oso be u de fi ni ra nom (10-go dišnjem) raz dob lju raz vi ti smr to nos ni kar dio vas ku lar ni do gađaj. 6

Pri li kom proc je ne ukup nog 10-godišnjeg kar dio vas ku lar-nog ri zi ka po moću ovog sus ta va, na te melju pa ci jen to vih ka-rak te ris ti ka - spol, pušački sta tus, dob, vri jed no st sis to ličkog ar te rij skog tla ka i ukup nog ko les te ro la – na di jag ra mu se nađe kvad ra tić s na ve de nim pa ra met ri ma i očita bro jčana vri jed no-st pri pa da jućeg ukup nog kardio vas ku lar nog ri zi ka is ka za na u pos totci ma.6 Prim je ri ce muška rac od 60 go di na, pušač, s vri-jed no šću sis to ličkog tla ka od 180 mmHg i ukup nog koles te-ro la od 7 mmol/l ima 28%-tni 10-godišnji kar dio vas ku lar ni ri zik. Po jed nos tav lje no može se reći da će od 100 bo les ni ka s na ve de nim ka rak te ris ti ka ma njih 28 ti je kom na red nog 10-godišnjeg raz dob lja um ri je ti od pos lje di ca kar dio vas ku lar ne bo les ti.

Pos lje di ca ut je ca ja kom bi na ci je in di vi dual nih čim be ni ka kar dio vas ku lar nog bo les ni ka može se zor no pra ti ti na tab li ci. Nai me, bo les ni ku se može pri ka za ti što se do gađa uko li ko se na ve de na kom bi na ci ja čim be ni ka ne pro mi je ni ti je kom sta re-nja – tj. pre las kom u na red nu dob nu ka te go ri ju. Jed na ko ta ko može mu se po ka za ti što se do gađa uko li ko se pres tan kom pušenja, sma nje njem vrijed nos ti ar te rij skog tla ka i ukup nog ko les te ro la pri jeđe u nižu ka te go ri ju kar dio vas ku lar nog ri zi-ka. Raz go vo rom s bo les ni kom može se raz ra di ti način i br zi na ko jom će se ut je ca ti na prom je nu po je di nih ili svih čim be ni ka ri zi ka is to dob no.

Na kon počet nog upoz na va nja s kar dio vas ku lar nim ri-zi kom i nje go vim značenjem za raz voj kar dio vas ku lar nih bo les ti te u ko načnos ti nje go vim ut je ca jem na is hod kar dio-vas ku lar nih bo les ti, bo les ni ka je pot reb no mo ti vi ra ti na prih-vaćanje znan stve nih spoz na ja o pot re ba ma prom jene život nih na vi ka. Dalj nji je pos tu pak stručni sav jet ve zan za pro vođenje na ve de nih prom je na, po seb no za sva ki od čim be ni ka kar dio-vas ku lar nog ri zi ka. Bo les ni ku i čla no vi ma nje go ve na juže obi te lji pot reb no je omo gućiti ak tiv no sud je lo va nje u krei ra-nju pla na ko rek ci je kar dio vas ku lar nog ri zi ka, čime se od ržava mo ti va ci ja bo les ni ka, pre no si dio kon tro le pro vođenja pla na na čla no ve obi te lji te, ko načno, pre ven ci ja kar dio vas ku lar nih bo les ti proširu je na veći dio po pu la ci je. Nai me, čla no vi obi-te lji edu ci ra ju se o štet nim ob ras ci ma po našanja, a us vo je ne spoz na je i zna nja prim je nju ju prom je nom vlas ti tog ob ras ca po našanja.6

Pre ma zak ljučci ma sku pi na stručnja ka po je di nih spe ci-ja li zi ra nih društa va – prim je ri ce društava za hi per ten zi ju ili kar dio loških društa va – većina spoz na ja ute me lje nih na re-zul ta ti ma kli ničkih is traživa nja ne pro vo de se u prak tičnom ra du.4-6 Zbog to ga nap re dak u me to da ma li ječenja ne re zul ti ra pro por cio nal nim nap ret kom u sma nje nju po bo la i smr tnos ti od kar dio vas ku lar nih bo les ti.4-6 Je dan od os nov nih raz lo ga nep ro vođenja znan stve no ute me lje nih pos tu pa ka je ne su-rad nja bo les ni ka, ko ja je u naj većem di je lu pos lje di ca nji ho ve nein for mi ra nos ti i ne mo ti vi ra nos ti. Is te je mo guće prev la da ti os mišlje nim pris tu pom. Jed na je mo gućno st sav je to va lište za kar dio vaskular ni ri zik, prin cip ko jeg je pri ka zan u ovom ra du.

Zak ljučakIz po ka za nog prim je ra raz vid no je da prim je re na edu ka-

ci ja bo les ni ka re zul ti ra nje go vom vi so kom mo ti vi ra no šću za prih vaćanje i pro vođenje pre po ručenog li ječenja.

Zak ljučno, me di cin ska ses tra ima značaj nu – a u po je di-nim seg men ti ma i ključnu – ulo gu u pro vođenju mje ra pri-mar ne i se kun dar ne pre ven ci je kar dio vas ku lar nih bo les ti. To u ko načni ci im pli ci ra značajnu ulo gu me di cin ske ses tre u tren du sma nje nja kar dio vas ku lar nog po bo la i smr tnos ti – najznačajni jeg uz ro ka po bo la i smr tnos ti u raz vi je nim zem-lja ma svi je ta.

Li te ra tu raMirić D, Jukić I. Epi de mio lo gi ja ko ro nar ne bo les ti. U: Ko ro nar na bo le st. Mirić D, 1. Giu nio L, Vuković I, i sur. Split: Slo bod na Dal ma ci ja; 2006. str. 7-16.Mirić D. Uvodno o ate ros kle ro zi. U: Pre ven tiv na kar dio lo gi ja. Mirić D, i sur. Split: 2. Slo bod na Dal ma ci ja; 1997. str. 19-24.Baytu ran O, Tuz cu EM, La voie A, Hu T, Wol ski K, Schoen ha gen P, Ka pa dia S, 3. Nis sen SE, Nic hol ls SJ.The me ta bo lic syndro me, its com po ne nt ri sk fac to rs, and prog res sion of co ro na ry at he ros cle ro sis. Ar ch In te rn Med 2010;170:478-84.Zac ha ria dou 4. T, Stof fe rs HE, Chris top hi CA, Phi la lit his A, Lio nis C. Imple men ti ng the Eu ro pean gui de li nes for car dio vas cu lar di sea se pre ven tion in the pri ma ry ca re set ti ng in Cyprus: lesso ns lear ned from a heal th ca re ser vi ces stu dy. BMC Heal th Se rv Res 2008;8:148.Kot se va K, Wood D, De Bac ker G, De Ba cquer D, Pyörälä K, Keil U; 5. EUROASPIRE Stu dy Group. Car dio vas cu lar pre ven tion gui de li nes in dai ly prac ti ce: a com pa ri son of EUROASPIRE I, II, and III sur veys in eig ht Eu ro pean coun tries. Lan cet 2009;373:929-40.Con roy RM, Pyörälä K, Fit zge ra ld AP, et al; SCORE pro je ct group. 6. Es ti ma tion of te n-year ri sk of fa tal car dio vas cu lar di sea se in Eu ro pe: the SCORE pro je ct. Eur Hea rt J 2003;24:987-1003.

Prikazbolesnika


SAŽETAK: Pro ces ses trin ske skr bi bo les ni ka obo lje lih od ci ro ze jet re te me lji se na sus tav nom i in di vi dua li zi ra nom pris tu pu. Cilj ra da bio je ut vr di ti prim je nu sus tav nog i in di vi dua li zi ra nog pris tu pa, te pri ka za ti i us po re di ti prim je nu pro ce sa ses trin ske skr bi dva bo les ni ka obo lje la od ci ro ze jet re. Is pi-ta ni ci su dva bo les ni ka obo lje li od ci ro ze jet re, li je če ni od 02. do 31. si ječ nja 2007. go di ne na Odje lu gas troen te ro lo gi je KB Osi jek. Po dat ci ko riš te ni u proc je ni pri kup lje ni su in ter vjuom, pro mat ra njem, mje re njem i ana li zom do ku men ta ci je. Kod na ve de nih bo les ni ka raz dob lje hos pi ta li za ci je obi lje že no je spe ci fi č nim prob le mi ma iz pod ruč ja ses trin ske skr bi. Kod pr vog bo les ni ka obo lje log od ci ro ze jet re bi li su pri sut ni strah, tjes ko ba, obuh va ća ju ći po-re me ćaj sa mo per cep ci je, vi sok ri zik za pad, kon zu mi ra nje al ko ho la, obuh va ća ju ći po re me ćaj per cep ci je i od r ža va nje zdrav lja. Kod dru gog bo les ni ka bi la je pri sut na bol, uk lju ču ju ći po re me ćaj kog ni tiv no per cep cij skog ob ras ca, vi sok ri zik za kr va re nje, uka zu ju ći na po re me ćaj per cep ci je i od r ža va nje zdrav lja, svr bež sad r ža va ju ći po re me ćaj sa mo per cep ci je. Prim je na pro ce sa ses trin ske skr bi kod oba bo les ni ka izis ku je do ku men ti ra nje ses trin skog ra da.Ključ ne ri je či: ci ro za jet re, ses trin ska proc je na, pro ces ses trin ske skr bi

ABSTRACT: The pro ce ss of nur si ng ca re in pa tien ts wi th li ver cir r ho sis is ba sed on a syste ma tic and in di vi dua li zed ap proa ch. The aim of this pa per was to es tab li sh the use of this ap proa ch, pre se nt and com pa re the nur si ng ca re pro ces ses ap plied in two pa tien ts wi th li ver cir r ho sis trea ted from Ja nua ry 2, 2007 un til Ja nua ry 31, 2007 at Gas troen te ro lo gy De par tme nt of the Cli ni cal Hos pi tal Cen tre Osi jek. Da ta used in the as ses sme nt we re col lec ted throu gh in ter view, ob ser va tion, sur vey and do cu men ta tion ana lysis. In bo th pa tien ts the pe riod of hos pi ta li za tion was mar ked wi th spe ci fi c prob le ms in the area of nur si ng ca re. The fi r st pa tie nt wi th li ver cir r ho sis expe rien ced fear, anxie ty, se lf-per cep tion di sor der, hi gh fa ll ri sk, al co hol con-sum ption, as we ll as di sor de rs of per cep tion and heal th main te nan ce. The se co nd pa tie nt expe rien ced pain, in clu di ng cog ni ti ve per cep tual di sor der, hi gh ri sk of blee di ng in di ca ti ng di sor de rs of per cep tion and heal th main te nan ce, it chi ng as so cia ted wi th se lf-per cep tion di sor der. The ap pli ca tion of nur si ng ca re in bo th pa tien ts requi res do cu men ta tion of this pro ce ss.Key wor ds: li ver cir r ho sis, nur si ng as ses sme nt, nur si ng ca re pro ce ss

Zap rim lje no / Re cei ved 03.03.2010.Odob re no / Ac cep ted 15. 03. 2010.

Pro ces ses trin ske skr bi u bo les ni ka obo lje lih od ci ro ze jet reNur si ng ca re in pa tien ts wi th li ver cir r ho sis

Ba ri ca Kokanović1

1 Ba ri ca Kokanović, ba cc. med. te ch. OB Sla von ski Brod Od jel za du šev ne bo les ti Je di ni ca za psi hot rau mu, neu ro ze i gra nič na sta nja

UVODPro ces ses trin ske skr bi bo les ni ka obo lje lih od ci ro ze jet re

te me lji se na sus tav nom i in di vi dua li zi ra nom pris tu pu. Me di-cin ske ses tre u ra du s bo les ni ci ma obo lje li ma od ci ro ze jet re struč no su os po sob lje ne ut vr di ti pot re be, pla ni ra ti, pro vo di ti i eva lui ra ti re zul ta te skr bi. Cje lo vi ti pris tup bo les ni ku obuh va-ća pri kup lja nje po da ta ka i pro vo đe nje cje lo vi tog pro mat ra nja s po seb nim os vr tom na obo lje li or gan i or gan ske sus ta ve ko je mo že zah va ti ti ci ro za jet re. In di vi dua li zi ra ni pris tup sva kom bo les ni ku omo gu ću je upot re bu pri la go đe nih in ter ven ci ja s ob zi rom na dob, spol, so ci jal ni sta tus, ob ra zo va nje i na vi ke. Osim to ga, važ no je ut vr di ti ra zi nu neu pu će nos ti kao i mo-guć nos ti i spo sob nos ti bo les ni ka.

Pre ma de fi ni ci ji Svjet ske zdrav stve ne orga ni za ci je, ci ro-za je: »Di fuz ni pro ces ka rak te ri zi ran fi b ro zom i pret va ra njem nor mal ne jet re ne gra đe u struk tur no ab nor mal ne čvo ri će«.1

Etio lo gi jaEtio loš ki čim be ni ci ug lav nom obuh va ća ju: kro nič ni al ko-

ho li zam, he pa ti tis B i C, iz lo že no st tok sič nim ke mi ka li ja ma i li je ko vi ma, tu ber ku lo zu i au toi mu ni he pa ti tis.

Kli nič ke ma ni fes ta ci jeKli nič ke ma ni fes ta ci je ci ro ze jet re ovi se o iz ra že nos ti

ne kih bit nih ka rak te ris ti ka bo les ti kao što su he pa to ce lu lar-na in su fi ci jen ci ja i por tal na hi per ten zi ja, zbog če ga raz li ku-je mo kom pen zi ra nu i de kom pen zi ra nu ak tiv nu ci ro zu jet re. Fun kcio nal na he pa to ce lu lar na in su fi ci jen ci ja je vr lo čes to ka-rak te ri zi ra na iz ra že nim os je ća jem umo ra, te op ćom sla boš ću i muk lim bo lo vi ma is pod des nog reb ra nog lu ka. Muč ni na i ju-tar nje pov ra ća nje obič no se jav lja ju kod bo les ni ka s al ko hol-nom ci ro zom. Por tal na hi per ten zi ja nas ta je zbog po ve ća nog vas ku lar nog ot po ra u jet ri.

Li je če njeLi je če nje ci ro ze jet re bez kom pli ka ci ja pro vo di se od go-

va ra ju ćom di je tom ko ja mo ra sad r ža va ti mi ni mal no 70 gra ma bje lan če vi na dnev no. Pre po ru ču ju se mr ša vo me so, ne mas na ri ba, ne mas no mli je ko, do volj no ug lji ko hid ra ta i ma lo bilj-nih mas no ća. Bo les ni ku tre ba osi gu ra ti mi ro va nje i ži vot bez na pe tos ti. Od li je ko va se ko ris te vi ta mi ni i kor ti kos te roi di u od re đe nim fa za ma i kod po seb nih ob li ka ci ro ze jet re.1

Cilj ra daCilj ra da je bio ut vr di ti prim je nu sus tav nog i in di vi dua li zi-

ra nog pris tu pa bo les ni ku. Pri ka za ti i us po re di ti prim je nu pro ce-sa ses trin ske skr bi na dva bo les ni ka obo lje lih od ci ro ze jet re.

Prikazbolesnika


Is pi ta ni ciIs pi ta ni ci su bi la dva bo les ni ka obo lje la od ci ro ze jet re,

ko ji su odab ra ni me to dom nam jer nog oda bi ra, a li je če ni su na Od je lu gas troen te ro lo gi je KB Osi jek u periodu od 02. do 31. si ječ nja 2007.

Me to deKo riš te ni su pri mar ni, se kun dar ni i ter ci jar ni iz vori po da-

ta ka za proc je nu pot re ba za ses trin skom skr bi. Pri mar ni iz-vor po da ta ka bi li su bo les ni ci. Se kun dar ni iz vor po da ta ka bi la je obi telj bo les ni ka. Iz nas tav nih ma te ri ja la Na de Prlić 2004. go di ne2 ko ris ti li smo ob ra zac s do bi ve nim po dat ci ma za pla-ni ra nje ses trin ske skr bi ko ji sad r ži op će po dat ke o bo les ni ku, po dat ke o pri je mu, uzi ma nju li je ko va pri je hos pi ta li za ci je. Is ti iz vor obuh va ća sna la že nje u bol ni ci, pro mat ra nje i fi zi kal ni preg led, tje les nu ak tiv no st pri je hos pi ta li za ci je i tre nut no. Uk-lju ču je i 11 ob ra za ca zdrav stve nog fun kcio ni ra nja, pre ma Mar-jo ry Gor don. Sad r ži i ses trin ske di jag no ze, ci lje ve, pla ni ra ne in-ter ven ci je, eva lua ci ju i pla ni ra nje ot pus ta. Mje re nje se od no si lo na tem pe ra tu ru, pu ls, di sa nje i kr vni tlak. Ter ci jar ni iz vor bi li su ses trin ska, li ječ nič ka i os ta la me di cin ska do ku men ta ci ja.

Pri kaz pro ce sa ses trin ske skr bi bo les ni ka obo lje lih od ci ro ze jet re

Pr vi prim jer ses trin ske anam ne ze i sta tu saBoles nik u do bi od 45 go di na, otac dvo je dje ce. Na kon što

je mje sec da na vr lo čes to os je ćao op ću sla bo st, bol u ab do-me nu i vr tog la vi cu, zap rim ljen je na Od jel gas troen te ro lo gi je KB Osi jek hit nim pri je mom. Ne pos red no na kon pri je ma, a iz razgo vo ra s bo les ni kom saz na je mo da bol po či nje iz ne na da, a jav lja se ve ći nom ujut ro na kon kon zu mi ra nja al ko ho la.

Me di cin ske di jag no ze: Cir r ho sis he pa tis, Aet hylis mus chro ni ca.

Na kon pri je ma saz nav ši za di jag no zu, vi še ne pi je al ko hol. U raz go vo ru izjavljuje:

»Kon zu mi ram zad njih 12 go di na, 5 de ci li ta ra ra ki je sva-kod nev no«. Po je de 2 200 kcal u 24 sa ta, ug lav nom je de ku ha-no me so. Po pi je 2 lit re vo de dnev no.

Eli mi na ci ja ured na. Diu re za 1,5 L., u 24 sa ta.Ak tiv nos ti sa moz bri nja va nja obav lja sa mos tal no. Na vo di

da mu je po moć me di cin ske ses tre pot reb na u smis lu nad zo ra zbog čes tog os je ća ja op će sla bos ti i vr tog la vi ce. Iz raz go vo ra smo saz na li da ma lo zna o važ nos ti tje les ne ak tiv nos ti.

No ću spa va 7 sa ti. Da nju se os je ća od mor no. Ču je i vi di dob ro. U spo sob nos ti ma shva ća nja je sa mos ta lan. Iz raz go vo ra se is ti če neu pu će no st u na či ne po mo ći i svr hu li je če nja al ko ho-liz ma na kon ot pus ta iz bol ni ce. »Strah me po ja ve bo li ko ja po-či nje iz ne na da«. Na vo di da os je ća strah zbog neiz vjes nos ti u ti-jek i is hod bo les ti. »Bo jim se ka ko će to sve zav r ši ti«. Izjavljuje da mu po ma že raz go vor s me di cin skom ses trom i obi te lji.Na vo di da ni je čes to izvr gnut ut je ca ju stre sa.

Fi zi kal ni preg led: tje les na vi si na 180 cm, tje les na te ži na 70 kg. Ori jen ti ran je u ci je los ti. Tje les na tem pe ra tu ra iz no si 370C. Kr vni tlak je 16/10,7kPa., bi lo 60/min. Frek ven ci ja di-sa nja je 16/min. Bo ja, top li na i tur gor ko že su nor mal ni. Us na šup lji na i zu bi su zdra vi. Ho da sa mos tal no.

Ut vr đi va nje pot re ba za ses trin skom skr bi Proc je nji va nje, kao kon ti nui ra na ak tiv no st uk lju ču je

vješ ti ne pro mat ra nja, in ter vjui ra nja, ana li ze i in ter pre ta ci je po da ta ka. Ut vr đi va nje pot re ba za ses trin skom skr bi zah ti je va pri kup lja nje po da ta ka, ana li zu i de fi ni ra nje prob le ma. Iz vor po da ta ka je bo les nik. Po dat ci o bo les ni ku od no se se na proš lo i sa daš nje tje les no, psi hič ko, so ci jal no, du hov no sta nje i po-na ša nje. Psi ho fi zič ko fun kcio ni ra nje pre ma Mar jo ry Gor don od no si se na psi hič ke i fi zio loš ke fun kci je i od nos bo les ni ka s oko li nom. Uk lju ču je per cep ci ju vlas ti ta zdrav stve na sta nja, preh ra nu i eli mi na ci ju. Ta ko đer, sad r ži ak tiv nos ti, spa va nje, sen zor ne i kog ni tiv ne fun kci je i od no se s dru gim lju di ma. Osim na ve de no ga, obuh va ća sek sual nu ak tiv no st, to le ran ci ju stre sa, sus tav vri jed nos ti i sta vo va, te fi zi kal ni preg led.

Kod pr vog smo bo les ni ka ut vr di li če ti ri prob le ma iz pod-ruč ja ses trin ske skr bi.

Ot pus no pis mo me di cin ske ses tre Bo les nik u do bi od 45 go di na, otac dvo je dje ce. Na kon što

je mje sec da na čes to os je ćao op ću sla bo st, bol u ab do me nu i

Tab li ca 1. Strah u/s bo li

Tab li ca 2. Vi sok ri zik za pad (oz lje de) u/s vr tog la vi com i op ćom sla bos ti

SESTRINSKA DIJAGNOZA CILJ INTERVENCIJE EVALUACIJA

Strah u/s bo li, oči tu je se iz ja vom bo les ni ka:«Strah me po ja ve bo li ko ja po či nje iz ne na da«.

Bo les nik će ti je kom hos pi ta li za ci je os je ća ti ma nji strah.

Me di cin ska ses tra će:Us pos ta vi ti od nos pov je re nja i su rad nje.• Ut vr di ti uz rok stra ha.• Saz na ti što bo les nik zna o svom prob le mu i ka ko • ga tu ma či.Po ti ca ti ver ba li za ci ju stra ha.• Ob jas ni ti da je strah ko ji os je ća oče ki van. •

Cilj pos tig nut. Bo les nik je ti je kom hos pi ta li za ci je iz vješ-ta vao o os je ća ju uma nje nog stra ha.


Vi sok ri zik za pad (oz lje de) u/s vr tog la vi com i op ćom sla bos ti.

Ti je kom hos pi ta li za ci je bo les nik ne će pas ti.

Me di cin ska ses tra će:Pro ci je ni ti kog ni tiv ne spo sob nos ti (shva ća nja).• Do go vo ri ti na čin po zi va nja ses tre u slu ča ju pot re be.• Osi gu ra ti zvo no za po ziv ka da je pot reb na po moć.• Nad zi ra ti pri obav lja nju pot reb nih ak tiv nos ti.• Osi gu ra ti pros tor i oko li nu bo les ni ka. •

Cilj pos tig nut. Ti je kom hos pi-ta li za ci je bo les nik ni je pao.

Prikazbolesnika


vr tog la vi cu, hos pi ta li zi ran je na Odjel gas troen te ro lo gi je KB Osi jek 02. si ječ nja 2007., hit nim pri je mom. Med. dg. Cir r ho-sis he pa tis, Aet hylis mus chro ni ca.

Na os no vi po da ta ka pri kup lje nih in ter vjuom, pro mat ra-njem, mje re njem, fi zi kal nim preg le dom, ana li zom me di cin-ske i ses trin ske do ku men ta cije kod bo les ni ka ut vr đe ni su slje-de ći prob le mi iz pod ruč ja ses trin ske skr bi:

Strah u/s bo li oči tu je se iz ja vom bo les ni ka: »Strah me po-• ja ve bo li ko ja po či nje iz ne na da«.Vi sok ri zik za pad (oz lje de) u/s vr tog la vi com i op ćom sla-• bos ti.Kon zu mi ra nje al ko ho la u/s neu pu će noš ću u na či ne po mo-• ći, oči tu je se iz ja vom bo les ni ka: »Kon zu mi ram zad njih 12 go di na 5 dcl ra ki je sva kod nev no«.Tjes ko ba u/s ti je kom i is ho dom bo les ti, oči tu je se iz ja vom • bo les ni ka: »Bo jim se ka ko će to sve zav r ši ti«.

Strah u/s bo li oči tu je se iz ja vom bo les ni ka: »Strah me po ja ve bo li ko ja po či nje iz ne na da«

Zbog pri sut ne bo li bo les nik je ver ba li zi rao os je ćaj stra ha. Ses trin ski pos tup ci ključ ni su u us pos ta vi od no sa pov je re nja s bo les ni kom i po ti ca nju ver ba li za ci je stra ha. Ti je kom hos pi-ta li za ci je bo les nik je ver ba li zi rao os je ćaj uma nje nog stra ha. Bo les ni ku smo pre po ru či li i da lje u slu ča ju po ja ve bo li prim-je nu pre ven ci je bo li.

Vi sok ri zik za pad (oz lje de) u/s vr tog la vi com i op ćom sla bos tiZbog pri sut ne sla bos ti i vr tog la vi ce u bo les ni ka pos to ji vi-

sok ri zik za pad. Ses trin skim in ter ven ci ja ma omo gu ći li smo nad zor pri obav lja nju pot reb nih ak tiv nos ti. Ti je kom hos pi ta-li za ci je bo les nik ni je pao. Bo les ni ku smo sav je to va li i da lje u slu ča ju sla bos ti i vr tog la vi ca pro vo di ti mje re pre ven ci je oz-lje da i u ku ći.

Kon zu mi ra nje al ko ho la u/s neu pu će noš ću u na či ne po mo ći na-kon ot pus ta oči tu je se iz ja vom bo les ni ka: »Kon zu mi ram zad-njih 12 go di na 5 dcl ra ki je sva kod nev no«

Bo les nik kon zu mi ra 5 dcl ra ki je zad njih 12 go di na sva-kod nev no. Bo les ni ku smo uz po ti ca nje u ap sti nen ci ji od al-ko ho la osi gu ra li i pot po ru obi te lji sav je to va njem. Ti je kom


Kon zu mi ra nje al ko ho la u/s neu pu će noš ću u na či ne po-mo ći oči tu je se bo les ni ko vom iz ja vom: »Kon zu mi ram zad njih 12 go di na 5 dcl ra ki je sva kod-nev no«.

Ti je kom hos pi ta li za ci je bo les nik će ap sti ni ra ti od al ko ho la.- nab ro ji ti in sti tu ci je ko je se ba ve li je če njem al ko ho liz ma u za jed ni ci pri ot pus tu.

Me di cin ska ses tra će:Saz na ti što zna o svo joj bo les ti.• In for mi ra ti o važ nos ti zdra vog na či na živ lje nja. • Po ti ca ti da ap sti ni ra di rek tnim sav je ti ma.• Osi gu ra ti pot po ru obi te lji kroz ko mu ni ka ci ju.• Edu ci ra ti o zna ča ju ne pi je nja al ko ho la. •

Cilj pos tig nut. Ti je kom hos pi ta li za ci je bo les nik je ap sti ni rao od al ko ho la.- nab ro jio je in sti tu ci je ko je se ba ve li je če njem al ko ho-liz ma u za jed ni ci pri ot pus tu.

Tab li ca 3. Kon zu mi ra nje al ko ho la u/s neu pu će noš ću u na či ne po mo ći


Tjes ko ba u/s ti je kom i is ho dom bo les ti oči tu je se iz ja vom bo-les ni ka: »Bo jim se ka ko će to sve zav r ši ti«.

Ti je kom hos pi ta li za ci je bo les nik će bi ti ma nje tjes ko ban.

Me di cin ska ses tra će:Us pos ta vi ti od nos pov je re nja i su rad nje.• Saz na ti što mis li o svom prob le mu i ka ko ga tu ma či.• Omo gu ći ti raz go vor s obi te lji.• Osi gu ra ti pot po ru u sta nju emo tiv ne kri ze.• Oba vi jes ti ti li ječ ni ka o važ nim po je di nos ti ma. •

Cilj pos tig nut. Ti je kom hos pi ta li za ci je bo les nik je is ka zi vao ka ko mu je na kon raz go vo ra s obi te lji pu no lak še.

Tab li ca 4. Tjes ko ba u/s ti je kom i is ho dom bo les ti

hos pi ta li za ci je bo les nik je ap sti ni rao od al ko ho la. Ses trin ski pos tup ci su ključ ni u in for mi ra nju bo les ni ka i obi te lji o na či nu po mo ći na kon ot pus ta iz bol ni ce.

Tjes ko ba u/s ti je kom i is ho dom bo les ti, oči tu je se iz ja vom bo-les ni ka: »Bo jim se ka ko će to sve zav r ši ti«

Zbog neiz vjes nog ti je ka i is ho da bo les ti bo le snik je bio tjes ko ban. Iz dva ja mo uz osi gu ra nje pot po re bo les ni ku u sta-nju emo tiv ne kri ze i omo gu ća va nje raz go vo ra s obi te lji. Ti je-kom hos pi ta li za ci je bo les nik je ver ba li zi rao os je ćaj uma nje ne tjes ko be. Obi te lji bo les ni ka sav je to va li smo nas ta vak pru ža-nja emo tiv ne pot po re i u ku ći.

Dru gi prim jer ses trin ske anam ne ze i sta tu saBo les nik u do bi od 50 go di na, otac dvo je dje ce. Na kon

što je dva tjed na učes ta lo os je ćao bo lo ve u tr bu hu i muč ni ne, zap rim ljen je na Od jel gas troen te ro lo gi je KB Osi jek hit nim pri je mom pod me di cin skom di jag no zom Cir r ho sis he pa tis.

Na kon raz go vo ra s bo les ni kom saz na je mo da ne uzi ma al-ko hol ni ti ci ga re te.

Ina če, a i u bol ni ci sa mos tal no kon zu mi ra ob ro ke. Pi ta: »Zaš-to mu sme ta što vo li jes ti hra nu prip rem lje nu na mas ti?« Po je de oko 2 400 kcal. dnev no. Dnev no pi je oko 1.5 l obič ne vo de.

Eli mi na ci ja ured na, bez te go ba. Diu re za 1,5 l / 24 sa ta.Ina če, a i u bol ni ci ak tiv nos ti sa moz bri nja va nja obav lja

sa mos tal no.No ću spa va oko 8 sa ti. Da nju se os je ća od mor no.Ču je i vi di dob ro. Sa mos ta lan u spo sob nos ti ma shva ća nja

i do no še nja od lu ka.U dalj njem raz go vo ru s bo les ni kom saz na je mo da os je ća

bol s des ne stra ne tr buš ne šup lji ne ko ja tra je i po 2 sa ta, to je bol tu pa, po či nje iz ne na da, a za tim pos te pe no pres ta je. Bo-les nik pro ci je nio in ten zi tet bo li na vi zual no-a na log noj ska li od 1-10 oc je nom 3. Pre ma od red bi li ječ ni ka pro pi san mu je anal ge tik pre ma pot re bi. Iz raz go vo ra smo saz na li da je u ci-je los ti neu pu ćen u važ no st pra vil ne preh ra ne i ka ko ut je če na zdrav na čin živ lje nja.

U raz go vo ru se is ti če nje gov op ti mi zam. Ka ko ka že, u te-š kim si tua ci ja ma mu po ma že obi telj. Na vo di da je obi telj naj-ve ća vri jed no st u ži vo tu.

Prikazbolesnika


Ti je kom raz go vo ra ka zu je da ni je učes ta lo iz lo žen ut je ca-ju stre sa.

Fi zi kal ni preg led iz vr šen je mje re njem: tje les na vi si na 162 cm, tje les na te ži na 70 kg. Ori jen ti ran je u ci je los ti. Tem pe ra-tu ra je iz mje re na ak si lar no 370C. Kr vni tlak 20/12,7kPa., bi lo 68/min. Bo ja, top li na i tur gor ko že su nor mal ni. Pri su tan os-je ćaj svr blje nja ko že po ti je lu. Us na šup lji na i zu bi su zdra vi. Ho da sa mos tal no. Os ta lo: la bo ra to rij ski na laz trom bo ci ta je 88x109 /L.

Kod dru gog smo bo les ni ka ut vr di li tri prob le ma iz pod ruč-ja ses trin ske skr bi.

Ot pus no pis mo me di cin ske ses treBo les nik u do bi od 50 go di na, ože njen, otac dvo je dje ce.

Na kon što je 2 tjed na vr lo čes to os je ćao bo lo ve u tr bu hu i muč-ni ne, zap rim ljen je na Od jel gas troen te ro lo gi je KB Osi jek 15. si ječ nja 2007. hit nim pri je mom. Med. dg. Cir r ho sis he pa tis.

Na te me lju po da ta ka pri kup lje nih in ter vjuom, pro mat ra-njem, fi zi kal nim preg le dom i ana li zom pos to je će me di cin ske i ses tri nske do ku men ta ci je ut vr đe ni su slje de ći prob le mi iz pod ruč ja ses trin ske skr bi:

Bol u/s oš te će njem tki va tr buš ne šup lji ne pa to his to loš kim • pro ce som, 20 ci ro za jet re, oči tu je se bo les ni ko vom proc je-nom bo li na vi zual no-a na log noj ska li oc je nom 3.Vi sok ri zik za kr va re nje u/s trom bo ci to pe ni jom 88 x 1• 09 /L.Svr bež u/s na kup lja njem so li u pot kož nom tki vu, 2• 0 ci ro za jet re, oči tu je se bo les ni ko vim os je ća jem svr blje nja ko že po ti je lu.

Tab li ca 5. Bol u/s oš te će njem tki va tr buš ne šup lji ne pa to his to loš kim pro ce som, (20) ci ro za jet re


Bol u/s oš te će njem tki va tr buš ne šup lji ne pa to his to-loš kim pro ce som, (20) ci ro za jet re, proc je nom bo li na vi zual no-a na log noj ska li, oči-tu je se oc je nom 3.

Ti je kom hos pi ta li za ci je bo les-nik će proc je nji va ti in ten zi tet bo li na vi zual no- ana log noj ska li od 1-10 naj vi še oc je-nom 3.–pri ot pus tu iz vješ ta vat će o ne pos to ja nju bo li.

Me di cin ska ses tra će:Us pos ta vi ti i od r ža va ti od nos pov je re nja.• Oci je ni ti lo ka ci ju, tra ja nje, ja či nu i tip bo li.• Pro ci je ni ti s bo les ni kom bol na ska li od 1- 10.• Da ti or di ni ra ne li je ko ve.• In for mi ra ti bo les ni ka na pred vi đe no vri je me • dje lo va nja li je ko va.

Cilj pos tig nut. Na vi zual-no-a na log noj ska li za bol od 1-10 bo les nik je ti je kom hos pi ta li za ci je pro ci je nio bol oc je nom 3, a pri ot pus tu iz vi jes tio je da ne os je ća bo lo ve.


Vi sok ri zik za kr va re nje u/s trom bo ci to pe-ni jom.

Ti je kom hos pi ta li za ci jebo les nik ne će kr va ri ti.

Me di cin ska ses tra će:Pro ci je ni ti bo ju i prom je ne na ko ži.• Mje ri ti vi tal ne zna ko ve i evi den ti ra ti prom je ne • na ses trin sku lis tu.In for mi ra ti bo les ni ka o sklo nos ti kr va re nju.• Oba vi jes ti ti li ječ ni ka o po ja vi zna ko va kr va re nja.• Pod sje ti ti na op rez no ko riš te nje oš trih pred me ta. •

Cilj pos tig nut. Ti je kom hos pi ta li za ci je bo les nik ni je kr va rio.

Tab li ca 6. Vi sok ri zik za krva re nje u/s trom bo ci to pe ni jom


Svr bež u/s na kup lja njem so li u pot kož nom tki vu, 2° ci ro za jet re, oči tu je se bo les ni ko vim os je ća jem svr blje nja ko že po ti je lu.

Ti je kom hos pi ta li za ci je bo les nik će iz vješ ta va ti da os je ća svr bež ma-njeg stup nja.

Me di cin ska ses tra će:Pou či ti o od r ža va nju hi gi je ne ko že u mla koj vo di.• Ob jas ni ti raz lo ge mo gu će in fek ci je ko že izaz va ne • »gre ba njem«.Upu ti ti na nje go va nje ko že prim je nom lo sio na.• Po tak nu ti od r ža va nje nok ti ju krat ki ma.• Pod sje ti ti na od r ža va nje hi gi je ne ko že. •

Cilj pos tig nut. Ti je kom hos pi ta li za ci je bo les nik je iz vješ ta vao o os je ća ju svr-be ža ma njeg stup nja.

Tab li ca 7. Svr bež u/s na kup lja njem so li u pot kož nom tki vu, 20 ci ro za jet re

Bol u/s oš te će njem tki va tr buš ne šup lji ne pa to his to loš kim pro-ce som, 20 ci ro za jet re, oči tu je se bo les ni ko vom proc je nom bo li na vi zual no-a na log noj ska li oc je nom 3.

Zbog oš te će nja tki va tr buš ne šup lji ne pa to his to loš kim pro ce som ve zan uz ci ro zu jet re kod bo les ni ka je pri sut na bol. Ses trin ske in ter ven ci je su ima le ključ nu za da ću u us pos ta vi od no sa pov je re nja s bo les ni kom kroz ko mu ni ka ci ju. Pri da li smo važ no st oc je ni, lo ka ci ji, tra ja nju, ja či ni i proc je ni bo la s bo les ni kom na ska li od 1-10. Ti je kom hos pi ta li za ci je bo les-nik je pro ci je nio in ten zi tet bo li na vi zual no-a na log noj ska li od 1-10 oc je nom 3. Bo les ni ku smo pre po ru či li uzi ma nje li je ko va pre ma od red bi li ječ ni ka i kod ku će.

Vi sok ri zik za kr va re nje u/s trom bo ci to pe ni jomZbog trom bo ci to pe ni je kod bo les ni ka je po ve ćan ri zik za

nas ta nak kr va re nja. Ses trin skim pos tup ci ma obuh va ti li smo uz proc je nu bo je, prom je ne na ko ži i mje re nje vi tal nih zna ko-va. In for mi ra li smo boles ni ka o sklo nos ti kr va re nju. Bo les nik ti je kom hos pi ta li za ci je ni je kr va rio.

Svr bež u/s na kup lja njem so li u pot kož nom tki vu, 20 ciro za jet re, oči tu je se bo les ni ko vim os je ća jem svr blje nja ko že po ti je lu

Zbog na kup lja nja soli u pot kož nom tki vu u sve zi s ci ro-zom jet re kod bo les ni ka je bio pri su tan svr bež. Is ti če mo pou-ča va nje bo les ni ka o od r ža va nju hi gi je ne ko že u mla koj vo di i ob jaš nja va nje raz lo ga mo gu će in fek ci je ko že izaz va ne ‘gre-ba njem’. Ti je kom hos pi ta li za ci je bo les nik je na vo dio os je ćaj svr be ža ma njeg stup nja. Bo les ni ku smo pre po ru či li nas ta vak prim je ne na ve de nih pos tu pa ka i kod ku će.

Prikazbolesnika


Ras pra vaUs po red bom na či na pro vo đe nja ses trin ske skr bi kod dva

bo les ni ka na os no vi ut vr đe nih pot re ba i pri sut nih prob le ma iz pod ruč ja ses trin ske skr bi, zak lju ču je mo da pos to je in di vi dual ne raz li ke. Na ve de ni bo les ni ci slič ni su po do bi, spo lu, medicin-skoj dijagnozi i slič nih su kli nič kih ma ni fes ta ci ja bo les ti. Me-đu tim, ut vr đe ne pot re be za ses trin skom skr bi su raz li či te u oba slu ča ja. Prim je nom cje lo vi tog i ho lis tič kog pris tu pa ut vr đe ne su raz li či te pot re be za ses trin skom skr bi i ra zi ne do ko jih se te pot re be mo gu za do vo lji ti. Uo če ne su raz li ke ve za ne uz na čin za do vo lja va nja os nov nih ljud skih pot re ba iz me đu pr vog i dru-gog bo les ni ka.

Na os no vi us po red be, pr vi je bo les nik čes to os je ćao vr tog-la vi cu, sto ga smo osi gu ra li ses trin ski nad zor pri obav lja nju pot-reb nih ak tiv nos ti. Kod dru gog bo les ni ka u pri ka zu ses trin ske skr bi kroz raz go vor, is ti če se psi hič ka sta bil no st, te je po ka zi vao učin ko vi ti je su če lja va nje s boles ti. Sto ga smo ses trin ske pos-tup ke pri la go di li pre ma ra zi ni neu pu će nos ti u bo les ni ka ve za ne uz kon zu mi ra nje mas ne hra ne.

Na te me lju po da ta ka iz li te ra tu re obo lje li ma od ci ro ze jet re mo gu bi ti obuh va će na pod ruč ja za do vo lja va nja os nov nih ljud skih pot re ba: kre ta nje i zau zi ma nje od go va ra ju ćih po lo ža ja, ko mu ni-ka ci ja, uče nje i za do vo lja va nje zna ti že lje. Pri kup lje ni po dat ci o pri sut nos ti tjes ko be, stra ha, bo la, te melj ni su po dat ci iz pod ruč ja ses trin ske skr bi i upot pu nju ju spoz na je o bo les ti.

Pre ma Gor da ni Fuč kar (1992.), au to ri zdrav stve ne nje ge, a na ro či to Vir gi nia Hen der son, is ti ču uva ža va nje bo les ni ko va miš lje nja u pro ce su pla ni ra nja zdrav stve ne nje ge. Pre ma na ve-de no me, pru ža nje po mo ći na šim bo les ni ci ma u ci lju pos ti za nja sa mos tal nos ti u na či nu za do vo lja va nja os nov nih ljud skih pot re-ba ve ći nom ovi si o bo les ni ko vom miš lje nju o to me što on smat-ra prio ri te tom.

Na te me lju pro ve de ne us po red be kod pr vog bo les ni ka u pri-ka zu ses trin ske skr bi is tov re me no su bi li pri sut ni strah i tjes ko-ba. Kao uz ro ke stra ha i tjes ko be au to ri na vo de bol, ti jek i is hod bo les ti.7 Uz ro ci stra ha i tjes ko be bi li su pri sut ni kod na ših bo-les ni ka, te smo pre ma is ti ma po ti ca li ver ba li za ci ju stra ha i tjes-ko be. Zbog čes tih os je ća ja vr tog la vi ce i op će sla bos ti kod pr vog pri ka za nog bo les ni ka pos to jao je vi sok ri zik za pad. Na ve de ne kli nič ke ma ni fes ta ci je bo les ti u ovom slu ča ju spe ci fi č ne su za ci ro zu jet re.1,2 Pre kom jer no i du got raj no kon zu mi ra nje al ko ho la (kro nič ni al ko ho li zam) bi lo je pri sut no kod pr vog bo les ni ka u pri ka zu ses trin ske skr bi, ali i kod ve li kog bro ja obo lje lih kao etio loš ki čim be nik.1,2,5 Bo les ni ka smo edu ci ra li o zna če nju ne-pi je nja al ko ho la.

Na os no vi us po red be kod dru gog bo les ni ka u pri ka zu ses-trin ske skr bi bi lo je pri sut no oš te će nje tki va tr buš ne šup lji ne ve za no uz ci ro zu jet re što je uz ro ko va lo bol. Pre ma Car pe ni to bol je: »Sta nje ko je oso ba do živ lja va kao ne la god no is kus tvo, a nas ta je kao od go vor na bol ni pod ra žaj«.6 Za jed no smo s bo les-ni kom proc je nji va li in ten zi tet bo li na vi zual no-a na log noj ska li i pre ma od red bi li ječ ni ka da li li je ko ve pre ma pot re bi. Na te me lju us po red be kod dru gog bo les ni ka je u pri ka zu ses trin ske skr bi po ve ćan ri zik od nas tan ka kr va re nja. Uz rok je u ovom slu ča ju trom bo ci to pe ni ja. Ses trin skim pos tup ci ma obuh va ti li smo proc-je nu bo je, prom je ne na ko ži, te in for mi ra li bo les ni ka o sklo nos ti kr va re nju. Pre ma pro ve de noj us po red bi kod dru gog pri ka za nog bo les ni ka je u pri ka zu ses trin ske skr bi bio pri su tan svr bež. Pri-sut no st svr be ža kod bo les ni ka obo lje lih od ci ro ze jet re opi su ju i au to ri ce Brun ner i Sud dar th’s, a uz ro ko van je na kup lja njem so li u pot kož nom tki vu.5 Bo les ni ka smo pou či li o od r ža va nju ko že u

mla koj vo di i ob jas ni li raz lo ge mo gu će in fek ci je ko že izaz va ne ‘gre ba njem’. Mno gi au to ri opi su ju ka ko stva ra nje og re bo ti na na ko ži izaz va ne ‘gre ba njem’ pret ho di stva ra nju in fek ci je ko ja je čes ta kom pli ka ci ja bo les ni ka obo lje lih od ci ro ze jet re.

Na te me lju us po red be, iz me đu dva bo les ni ka spoz na je mo važ no st edu ka ci je bo les ni ka i čla no va obi te lji. De fi ni ra ju ći zdrav stve nu nje gu Vir gi nia Hen der son (1994.) nag la ša va ka ko o pra vo dob noj edu ka ci ji ovi si pre ven ci ja, li je če nje ili zaus tav-lja nje ti je ka bo les ti. Kod pr vog bo les ni ka u pri ka zu ses trin ske skr bi zbog ne dos tat ka spe ci fi č nog zna nja, pro ve li smo edu ka ci-ju o važ nos ti tje les ne ak tiv nos ti.

Me di cin ska ses tra ima ključ nu za da ću uz us va ja nje pot-reb nog zna nja kod bo les ni ka po ti ca ti prih va ća nje po zi tiv nog zdrav stve nog po na ša nja. Na te me lju us po red be kod dru gog je bo les ni ka u pri ka zu ses trin ske skr bi zbog ne dos tat ka spe ci fi č nih in for ma ci ja pro ve de na edu ka ci ja bo les ni ka i obi te lji o no vom na či nu preh ra ne. Bo les ni ka smo sav je to va li o preh ra ni uz po-ti ca nje mo ti va ci je u prih va ća nju di je tal ne preh ra ne. Na os no vi us po re de dva bo les ni ka pot vr đe no je da osim na ve de no ga, edu-ka ci ja bo les ni ka i obi te lji zah ti je va su rad nju s li ječ ni kom.

Zak lju čakPrim je na pro ce sa ses trin ske skr bi te melj na je me to da u ra du

me di cin skih ses ta ra ko ja obuh va ća cje lo vi ti i in di vi dua li zi ra-ni pris tup. Re zul ta ti ma do bi ve nim us po red bom dva bo les ni ka upu će ni smo na zak lju čak da smo ses trin ske pos tup ke us mje-ri li na za do vo lja va nje bo les ni ko vih nei zos tav nih pot re ba. Me-di cin ske ses tre omo gu ća va ju bo les ni ci ma obo lje li ma od ci ro ze jet re ak tiv no sud je lo va nje u pro ce su ses trin ske skr bi uva ža va ju-ći nji ho vo miš lje nje. Te ži na kli nič ke ma ni fes ta ci je ci ro ze jet re od ra zi li su se na slo že no st i raz no li ko st prob le ma iz pod ruč ja ses trin ske skr bi. Sus tav no proc je nji va nje na te me lju us po red be dva bo les ni ka omo gu ća va pre poz na va nje pri sut nih prob le ma iz pod ruč ja pro ce sa ses trin ske skr bi. Pro ces ses trin ske skr bi pod-ruč je je na ko jem smo ko ris ti li sav la da ne ko mu ni ka cij ske vješ-ti ne dop ri no se ći uma nji va nju os je ća ja stra ha i tjes ko be. Zdrav-stve no sav je to va nje o al ko ho liz mu omo gu ća va prid r ža va nje upu ta mi je nja ju ći po na ša nje i unap r je đu ju ći kva li te tu ži vo ta. U skr bi za bo les ni ke obo lje le od ci ro ze jet re nu žan je tim ski ob lik ra da. Prim je na pro ce sa ses trin ske skr bi kod oba bo les ni ka izis-ku je do ku men ti ra nje ses trin skog ra da što omo gu ću je proc je nu kva li te te pro ce sa ses trin ske skr bi i kao kon ti nui ra ni i sus tav ni pro ces ko ji bit no ut je če na za do volj stvo bo les ni ka.

Zah va laZah va lju jem mr. sc. Maj di Fajdetić, prof., na po mo ći i

sav je ti ma, te ko ris nim upu ta ma pri pi sa nju ra da.

Li te ra tu raŽivković R. In ter na me di ci na. Zag reb: Me di cin ska nak la da;1999.1. Prlić N. Nas tav ni ma te ri ja li. Osi jek: Me di cin ski fa kul tet Sveu či liš ta u Osi je ku;2004.2. Ozi mec Š. Zdrav stve na nje ga in ter nis tič kih bo les ni ka. Zag reb: Vi so ka zdrav-3. stve na ško la; 1994.Fuč kar G. Uvod u ses trin ske di jag no ze. Hr vat ska ud ru ga za ses trin sku edu ka-4. ci ju, Zag re b;1996.Brun ner and Sud dar th5. ’s.: Textbook of Me di cal Sur gi cal Nur si ng, 6th edi tion, J.B. Lip pin co tt Com pa ny, Phi la del phia;1988. str. 873-82.Car pe ni to L.J.: Han dbook of Nur si ng Diag no sis, four th edi tion, J.B. Li pin co tt 6. Com pa ny, Phi la del phia; 1989.Ha vel ka M. Zdrav stve na psi ho lo gi ja. Zag reb: Škol ska knji ga;1988.7.


Sestrinskedijagnoze

Prip re mi la: Mai da Redžić

SAMOPERCEPCIJAUmor I. dio

1 Maida Redžić bacc. med. techn. KBC Zagreb

1.De fi ni ci jaNANDA – nad mo ćan i du got ra jan os je ćaj iscr plje nos ti i sma-

nje nog ka pa ci te ta za tje les no i men tal no od vi ja nje uo bi ča je nih ak-tiv nos ti.1

CARPENITO – sta nje u ko jem po je di nac do živ lja va nad mo ćan i du got ra jan os je ćaj iscr plje nos ti i sma nje nog ka pa ci te ta za tje les ni i men tal ni rad ko ji ni je olak šan od mo rom.2

2. Fi zio lo gi ja umo raUmor je po ja va ko ja pra ti sva ku čov je ko vu ak tiv no st, sma nju je

rad nu učin ko vi to st i ne ga tiv no ut je če na stav pre ma ra du. S gle diš ta proiz vod nje umor je de fi ni ran sma nje njem rad nog učin ka ti je kom vre-me na; s fi zio loš kog gle diš ta ke mij skim i fun kcio nal nim prom je na ma ko je nas ta ju u or ga niz mu za vri je me ra da, na prim jer po ra st mli ječ ne kiseli ne u mi ši ći ma, hi pog li ke mi ja; a sa psi ho loš kog gle diš ta os je ća-jem iscr plje nos ti, bez volj nos ti, raz draž lji vos ti i prom je nji vog ras po lo-že nja što po ti če rad ni ka na pre kid ili prom je nu pos la ko ji obav lja.

Is pi ti va nja pro ve de na o od no su iz me đu tra ja nja rad nog vre me na i umo ra po ka za la su da je spon ta na br zi na rad ni ka ve ća što je rad ni dan kra ći. Rad nik se tijekom du gog rad nog da na ak tiv no bra ni od umo ra češ ćim pre ki di ma ra da i spo ri jim rad nim tem pom. Pro du ži-va njem rad nog vre me na zna čaj no se po ve ća va ne ga tiv no dje lo va nje umo ra. Za vri je me umo ra pro duk ci ja je nis ka, a ener get ska pot roš nja po ve ća na. Za to je i ko ri st od skra ći va nja rad nog vre me na to ve ća što je rad ve ći i što vi še uma ra. Nago mi la va nje tra go va umo ra ti je kom go di na do vo di do tro še nja or ga niz ma i skra će nja rad nog ži vo ta. Na to dje lu ju so ci jal no-e ko nom ske pri li ke u ko ji ma rad nik ži vi. Zbog svih tih raz lo ga ne pre po ru ču je se pre kov re me ni rad, jer on neiz bjež-no uz ro ku je na go mi la va nje umo ra i iscr plje nje or ga niz ma.

Umor se di je li na psi hič ki i fi zič ki. Psi hič ki umor se po jav ljuje pri obav lja nju in te lek tual nog ra da, dok je tje les ni umor pos lje di ca tje les nog op te re će nja. Psi hič ki i tje les ni umor su me đu sob no po ve-za ni i prek la pa ju se. S ob zi rom na br zi nu nas tan ka umo ra pos to je akut ni umor ko ji nas ta je na kon jed nok rat nog ra da te kro nič ni (du got-raj ni) umor ko ji nas ta je na kon vi še mje se ci, go di na ra da.

Umor se oči tu je sub jek tiv nim i ob jek tiv nim zna ko vi ma. Sub-jek tiv ni zna ko vi se oči tu ju slab lje njem po zor nos ti, sma nje nom kri-tič noš ću u ra du te prom je na ma po na ša nja i ras po lo že nja. Umo ran čov jek češ će do la zi u su ko be s oko li nom, raz draž ljiv je i la ko se uz bu đu je. Ob jek tiv ni zna ko vi oči tu ju se sma nje njem rad nog učin ka. Ob jek tiv ni po ka za te lji umo ra su i spon ta ni pre ki di rad ne ak tiv nos ti i ne ho tič no, nep lan sko ko riš te nje od mo ra, učes ta lo mi je nja nje br zi ne ra da kao i po ve ća na pot roš nja ener gi je u or ga niz mu. Umor ta ko đer sma nju je spret no st pa oso ba sla bi je koor di ni ra pok re te i ra di su viš ne kret nje ti je kom ra da. Sma nje nje kva li te te i kvan ti te te rad nog učin-ka iz rav ni su po ka za te lji umo ra. Po ja vi umo ra po go du je sla ba i lo ša or ga ni za ci ja ra da, nep rik lad no rad no mjes to, in ten zi van rad, sla ba preh ra na, raz li či te bo les ti, ne mo ti vi ra no st za rad, ne za do volj stvo u pri vat nom ži vo tu, ne do volj na struč na spre ma i lo ši me đu ljud ski od-no si u rad nom ko lek ti vu.

Pre ven ci ja umo ra je me đu naj važ ni jim prob le mi ma psi ho fi -zio lo gi je rada. Umor se mo že suz bi ja ti na slje de će na či ne: od ma-ra njem, uzi ma njem ne kih de fi ci tar nih tva ri i prim je nom raz li či tih sti mu la to ra. Suz bi ja nje umo ra od ma ra njem sas to ji se od pre ki da nja,

us po ra va nja ili prom je ne rad ne ak tiv nos ti. Pla ni ra nje od mo ra mo ra bi ti or ga ni zi ra no i tu su važ na če ti ri elementa: vre men ski ras po red od mo ra, tra ja nje, broj i ob lik od mo ra. Bu du ći da je umor pos lje di ca i tro še nja tva ri pot reb nih za fi zio loš ke fun kci je i me ta bo lič ke pro ce se, do da va nje vi ta mi na i še će ra preh ra ni po ma že or ga niz mu u nor mal-nom obav lja nju svo jih fun kci ja. Sti mu la to ri su sred stva ko ja po bolj-ša va ju rad nu spo sob no st čov je ka dje lu ju ći na or ga ni zam ke mij ski, fi zio loš ki ili psi ho loš ki. Naj češ će je u upot re bi ko fein ili tein ko ji se ub ra ja ju u red neo pas nih sti mu la to ra. Na jus pješ ni ji su psi ho loš ki sti-mu la to ri (npr. poh va le, nag ra de, nat je ca nja), ko ji po di žu mo ti va ci ju i in te res za rad i pri rod nim pu tem stva ra ju ob ram be ne me ha niz me or-ga niz ma. To su osim to ga je di na sred stva či je dje lo va nje upot re bom ne sla bi ni ti oš te ću je or ga ni zam, ma ka ko se du go prim je nji va la. Dob ra mo ti vi ra no st rad ni ka za po sao ko ji obav lja i nje go vo za do volj-stvo u tom pos lu na jus pješ ni ji su fak to ri suz bi ja nja umo ra.3

3. Glav ne zna čaj kene mo guć no st ob nav lja nja ener gi je na kon spa va nja• ma njak ener gi je ili ne mo guć no st obav lja nja uo bi ča je nih tje les nih • ak tiv nos tipo ve ća ne pot re be za od mo rom• os je ćaj iscr plje nos ti• bo les nik na vo di da os je ća nep res tani i nad moć ni manjak ener gi je• ne mo guć no st is pu nja va nja sva kod nev nih ak tiv nos ti• le tar gi ja ili ne ras po lo že no st• po ve ća nje tjelesnih te go ba• po ve ća ne pot re be za do dat nom ener gi jom u svr hu is pu nja va nja sva-• kod nev nih za da ta kasma nje na kon cen tra ci ja• ne zain te re si ra no st za oko li nu, in tros pek ci ja• sma nje na rad na učin ko vi to st• sma njen li bi do• pos pa no st• os je ćaj kriv nje zbog neis pu nja va nja za da ta ka• sklo no st nes re ća ma• emo cio nal na la bil no st ili iri ta bil no st • 1,2

4. Po ve za ni čim be ni ci 1,2

4.1. Psi ho loš kijed no li čan na čin ži vo ta• stres• an ksioz no st• dep re si ja•

4.2. Oko lin skivlaž no st• svjet lo st• bu ka• tem pe ra tu ra• ne ga tiv ni ži vot ni do ga đa ji• pre za pos le no st•

4.3. Fi zio loš kima njak sna• trud no ća• sla ba tje les na kon di ci ja• sta nja u bo les ti•


Sestrinskedijagnoze

po ve ćan tje les ni na por• mal nut ri ci ja• ane mi ja•

5. Oče ki va ni is hodOso ba će:raz mot ri ti uz ro ke umo ra• po di je li ti os je ća je o ut je ca ju umo ra na na čin ži vo ta• ut vr di ti prio ri te te za obav lja nje dnev nih i tjed nih ak tiv nos ti• sud je lo va ti u ak tiv nos tima ko je po ti ču i urav no te žu ju fi zio loš ke,• kog ni tivne, afek tiv ne i so ci jal ne as pek te

6. In ter ven ci jePred lo že ne in ter ven ci je

up rav lja nje ener gi jom• pro mi ca nje tje lov jež be• up rav lja nje ras po lo že njem• pos tav lja nje za jed nič kih ci lje va• up rav lja nje uno som hra nji vih tva ri• po bolj ša va nje spa va nja • 4,5

Neob vez ne in ter ven ci jeup rav lja nje as tmom• in ter ven ci je u kri zi• pot po ra u do no še nju od lu ka• up rav lja nje de men ci jom• bri ga za umi ru ćeg• pro mi ca nje tje lov jež be: vjež be sna ge• pro mi ca nje tje lov jež be: is te za nje• te ra pi ja tje lov jež bom: rav no te ža• te ra pi ja tje lov jež bom: zglob na pok ret lji vo st• te ra pi ja tje lov jež bom: mi šić na kon tro la• jed nos tav na vo đe na ima gi na ci ja• jed nos tav na ma sa ža• jed nos tav na te ra pi ja opuš ta njem• po bolj ša va nje sis te ma pot po re • 4,5

6.1. Up rav lja nje ener gi jomDe fi ni ci ja: Up rav lja nje ener gi jom ka ko bi li je či li ili spri je či li umor.

In ter ven ci je:od re di ti bo les ni ko va tje les na og ra ni če nja• od r• e di ti bo les ni ko vu per cep ci ju o uz ro ci ma umo rapo tak nu ti bo les ni ka da is ka že os je ća je u sve zi og ra ni če nja• ut vr di ti uz ro ke umo ra (te ra pij ski pos tup ci, bol, li je ko vi)• ut vr di ti ko ja ak tiv no st i u ko jem in ten zi te tu je pot reb na za iz grad nju • tje les ne izdr žlji vos tipro mot ri ti unos hra nji vih tva ri ka ko bi se osi gu ra li od go va ra ju ći iz vo ri • ener gi jekon zul ti ra ti di je te ti ča ra o na či ni ma po ve ća nja uno sa vi so ko-e ner get ske • preh ra nepro mat ra ti bo les ni ka ka ko bi se pra vov re me no uo či li zna ko vi pret je ra-• nog tje les nog ili emo cio nal nog umo rapro mat ra ti kar dio res pi ra tor ni od go vor na ak tiv nos ti (ta hi kar di ja, dis rit mi-• je, dis pnea, blje do ća, he mo di nam ski pri ti sak i broj udi sa ja)pro mat ra ti i za bi lje ži ti bo les ni ko vo spa va nje i broj sa ti sna• pro mat ra ti mjes to i vr stu ne la go de ili bo li ti je kom pok re ta/aktivnosti• sma nji ti tje les nu ne la go du ko ja mo že ut je ca ti na kog ni tiv no fun kcio ni-• ra nje i sa mo kon tro lu/regulaciju ak tiv nos tipos ta vi ti gra ni ce u slu ča ju hi pe rak tiv nos ti ko ja ome ta bo les ni ka ili dru-• ge bo les ni keog ra ni či ti oko lin ske pod ra ža je (svjet lo st, bu ka) ka ko bi omo gu ći li bo-• les ni ku opuš ta njeog ra ni či ti ko li či nu pos je ta i ome ta nja od stra ne pos je ta, po pot re bi• pro mi ca ti od mor u kre ve tu/ograničavanje ak tiv nos ti (omo gu ći ti učes-• ta le od mo re)po ti ca ti iz mje ne od mor – ak tiv no st• pravilno rasporediti tjelesnu aktivnost tijekom dana kako bi se optima-• lizirala opskrba vitalnih organa kisikom (izbjegavati aktivnost/fi zikal-nu terapiju neposredno nakon obroka → smanjenje potrošnje kisika od strane nevitalnih organskih sustava) izvoditi pasivne i aktivne vježbe kako bi se smanjila mišićna napetost•

omogućiti raznovrsne smirujuće aktivnosti u svrhu opuštanja• poticati popodnevni san• pomoći bolesniku u organizaciji perioda odmora• planirati aktivnosti za dio dana u kojima bolesnik ima najviše energije• pomoći bolesniku da sjedi na rubu kreveta, ukoliko ne može sam• pomoći pri svakodnevnim tjelesnim aktivnostima (premještanje, • okretanje, osobna higijena), po potrebipromatrati učinke primjene stimulansa ili depresiva• promatrati bolesnikov oksigenacijski odgovor (puls, srčani ritam, • disanje) tijekom samonjege ili sestrinskih aktivnostipodučiti bolesnika/obitelj znakovima i simptomima umora koji zahti-• jevaju odmor i smanjenje aktivnosti

Trajne intervencije:objasniti bolesniku/obitelji da potraže zdravstvenu pomoć ukoliko • znakovi i simptomi umora traju permanentnopomoći bolesniku u razumijevanju principa očuvanja energije (potre-• ba za ograničenim aktivnostima ili odmorom)pomoći bolesniku da delegira zadatke obitelji i prijateljima kako bi se • spriječio/smanjio umorpodučiti bolesnika organizaciji aktivnosti i upravljanju vremenom • kako bi se spriječio umor pomoći bolesniku u određivanju prioriteta u svrhu očuvanja energije• pomoći bolesniku/obitelji u utvrđivanju realnih ciljeva• pomoći bolesniku u utvrđivanju aktivnosti koje najviše voli• poticati odabir aktivnosti kojima se postiže tjelesna izdržljivost• pomoći bolesniku u ograničavanju sna tijekom dana te tako osigurati • aktivnosti koje promiču budno stanjepomoći bolesniku u samokontroli razvijajući i upotrebljavajući pisme-• ni zapisnik kalorijskog unosa i energetske potrošnje 4,5

6.2. Promicanje tjelovježbeDefi nicija: Poticati redovitu tjelesnu aktivnost kako bi se održala ili

povećala razina tjelesne kondicije ili zdravlja.Intervencije:procijeniti bolesnikova uvjerenja o tjelovježbi• istražiti prijašnja iskustva s tjelovježbom• odrediti bolesnikovu motivaciju za početak/nastavak programa tjelovježbe• istražiti prepreke za započinjanje tjelovježbe• poticati verbalizaciju osjećaja o tjelovježbi ili potrebi za tjelovježbom• poticati bolesnika na početak/nastavak tjelovježbe• pomoći u otkrivanju pozitivnog uzora za održavanje programa tjelovježbe• pomoći bolesniku u razvijanju prikladnog programa tjelovježbe, u • skladu s njegovim potrebamapomoći bolesniku u postavljanju kratkoročnih i dugoročnih ciljeva • uključiti obitelj/skrbnike u planiranje i održavanje programa tjelovježbe• objasniti bolesniku prednosti tjelovježbe na zdravlje i fi ziološke učinke• u suradnji s liječnikom, podučiti bolesnika o primjerenoj vrsti tjelovježbe• podučiti bolesnika o željenoj frekvenciji, trajanju i intenzitetu progra-• ma tjelovježbepromatrati bolesnikovu sposobnost izvođenja tjelovježbe/aktivnosti• pomoći bolesniku u pripremi i održavanju grafi kona napretka• podučiti bolesnika pravilnom zagrijavanju i istezanju• podučiti bolesnika o načinima izbjegavanja ozljede tijekom i nakon • tjelovježbepodučiti bolesnika tehnikama disanja kako bi se osigurala maksimal-• na potrošnja kisikaevaluirati plan tjelovježbe kako bi se povećala bolesnikova motivacija • (procjena izdržljivosti, tjedno mjerenje tjelesne težine)promatrati bolesnikove reakcije na program tjelovježbe• osigurati pozitivne povratne informacije na bolesnikov trud i napore.• 4,5

LiteraturaNA1. NDA, Nursing Diagnoses: Defi nitions & Classifi cations 2005-2006, NANDA, 2005.L. J. Carpenito: Hanbook of Nursing Diagnosis , Lippincot, Seventh Edition, 1997.2. Mlinarić I., Eljuga D., Missoni E. Umor, zamor, premor, Zagreb, 2001. 46 - 583. J. McCloskey Dochterman, G. M. Bulechek; Nursing Interventions Classifi cation 4. (NIC), Mosby, Fourth Edition: 2004.5. M. Johnson, G. M. Bulechek, M. Mass, S. Moorhead, J. McCloskey 5. Dochterman, E. Swanson: NANDA, NOC and NIC Linkages; Nursing Diagnoses, Outcomes, & Interventions, Mosby, 2nd Edition: 2006.


SESTRINSKE VJEŠTINE

AS PI RI RA NJE SEK RE TA IZ GOR NJIH DIŠ NIHPU TO VA (oro fa rin geal na as pi ra ci ja)

Pov je ren stvo za stan dar de ses trin ske dje lat nos ti Mi nis tar stva zdrav stva i so ci jal ne skr bi

EDUK

ACIJ

A

Oro fa rin geal na as pi ra ci ja pod ra zu mi je va od stra nje nje sek re ta iz ždri je la po mo ću suk cij skog ka te te ra uve de nog kroz us ta.

Pri borko li ca za in ter ven ci je• as pi ra cij ska pum pa• ste ril ni ka te ter za as pi ra ci ju• sprem nik za in fek tiv ni ot pad• fi zio loš ka oto pi na ili re des ti li ra na vo da• sta ni če vi na•

Po čet na proc je naIden ti fi ci ra ti bo les ni ka, prov je ri ti in di ka ci ju za as pi ra ci ju, proc je na pot re be bo les ni ka za as pi ra ci jom sek re ta iz diš nih pu to va, pro mat ra ti bo les ni ka, pra ti ti frek ven ci ju i tip di sa nja, frek ven ci ju pul sa, kr vni tlak, sa tu ra ci ju O2, prom je ne u bo ji ko že i sluz ni ca, ne mir, pro ci je ni ti psi hič ko i fi zič ko sta nje bo les ni ka, bo les ni ko vu spo sob no st su rad nje, pro ci je ni ti pot re bu preok si ge na ci je.

Prip re ma bo les ni kaIn for mi ra ti bo les ni ka o iz vo đe nju pos tup ka i važ nos ti dob re su rad nje ti je kom pos tup ka, ob jas ni ti bo les ni ku da as pi ra ci ja mo že izaz va ti ka šalj, pos ta vi ti bo les ni ka u vi so ki Fowle rov ili po lo žaj sa uz dig nu tim uz glav ljem za 15–30°.

Iz vo đe nje pos tup kaosi gu ra ti dob ro os vjet lje nje• uko li ko zah vat iz vo di mo u bo les nič koj so bi, pos ta vi ti pa ra van• nep ro pus nom zaš ti tom (kom pre som) zaš ti ti ti bo les ni ka• prip re mi ti bo cu sa ste ril nom vo dom• op ra ti ru ke• sta vi ti zaš tit nu mas ku na li ce, nao ča le, zaš tit nu pre ga ču ili man til• na vu ći jed nok rat ne ru ka vi ce• uk lju či ti ure đaj za as pi ra ci ju, pos ta vi ti re gu la tor na od go va ra ju ći ne ga tiv ni tlak (pre ma upu ti proiz vo đa ča – obič no iz me đu • 100 i 150 mmHg)spo ji ti ka te ter za as pi ra ci ju s ci je vi as pi ratora, prov je ri ti ure đaj ta ko da as pi ri ra mo ma lu ko li či nu vo de iz bo či ce• uk lo ni ti s li ca pa ci jen ta mas ku za ki sik, uko li ko ju ko ris ti. Na zal ni ka te ter za ki sik mo že os ta ti• uves ti nav la že ni ka te ter u us ta i la ga nim pok re ti ma ro ti ra ti ga uo ko lo dok se sek ret ne uk lo ni, po ti ca ti bo les ni ka da ti je kom • as pi ra ci je kaš ljepri li kom as pi ra ci je pa zi ti da vrh ka te te ra ne po vu če sluz ni cu us ne šup lji ne• is pra ti ka te ter as pi ri ra ju ći ste ril nu vo du iz bo či ce, sve dok se ci jev pot pu no ne is pe re• is klju či ti ure đaj za as pi ra ci ju• očis ti ti li ce bo les ni ka od even tual nog sek re ta iz us ta• po no vo ut vr di ti res pi ra tor ni sta tus bo les ni ka te ako je pot reb no po no vi ti pos tu pak• pro ci je ni ti pot re bu upot re be dru gih ka te te ra ra di as pi ra ci je sek re ta iz ni žih di je lo va diš nih pu to va• uk lo ni ti zaš tit nu kom pre su i od lo ži ti ju u ne čis to• bo les ni ka nam jes ti ti u udo ban po lo žaj• vra ti ti mas ku s ki si kom (uko li ko ju je bo les nik ra ni je imao)• iz li ti os ta tak vo de iz bo či ce; ka te ter od lo ži ti u sprem nik za in fek tiv ni ot pad• ski nu ti ru ka vi ce i zaš tit nu op re mu i od lo ži ti u in fek tiv ni ot pad• op ra ti ru ke• upi sa ti pos tu pak u lis tu pra će nja bo les ni ka•

Zav r šna proc je naUs po re di ti pro hod no st diš nih pu to va pri je i na kon as pi ra ci je te shod no to mu ut vr di ti pot re bu za po nav lja njem pos tup ka, ut vr di ti pot re bu za as pi ra ci jom do njih diš nih pu to va.

kom pre sa za zaš ti tu bo les ni ka• zaš tit na mas ka, nao ča le, pre ga ča ili man til• jed nok rat ne ru ka vi ce• po su da za ne čis to• nep ro pus na zaš ti ta za bolesnika• pri bor za oral nu hi gi je nu•


SESTRINSKE VJEŠTINE

Neo če ki va ni is hodPo ja va suk r vi ce: po ja ča ti oral nu hi gi je nu na kon pos tup kaPo gor ša va nje di sa nja, gu še nje: pre ki nu ti zah vat, oba vi jes ti ti li ječ ni ka, da ti do dat ni ki sik, pro ci je ni ti pot re bu za dru gim na či nom od r ža va nja pro hod nos ti diš nih pu to va (ai rway), pre ma upu ti li ječ ni ka pro ves ti na zot ra heal nu as pi ra ci ju.

Na po me naNe pre po ru ča se ru tin sko iz vo đe nje pos tup ka, pre po ru ča se upot re ba Yan kauer ka te te ra, pre po ru ča se upot re ba jed nok rat ne vre će za as pi raci-ju, jed nok rat ni sus tav ci je vi za as pi ra ci ju ko je ima ju val vu lu za as pi ra ci ju pri tis kom pr sta, pra nje, de zin fek ci ja i ste ri li za ci ja fi k snih as pi ra cij-skih vi šek rat nih po su da i dr ža ča po pro to ko lu us ta no ve.

Pe di jat rij ske na po me nepos tu pak iz vo de dvi je me di cin ske ses tre• ako je zbog do bi dje te ta mo gu će pot reb no je po ku ša ti ob jas ni ti mu iz ved bu pos tup ka, a ro di te lji ma omo gu ći ti os ta nak uz di je te• ani mi ra ti di je te de mon stri rajući mu pos tu pak na lut ki•

As pi ra cij ski tlak pre ma uz ras tu dje te ta:no vo ro đen če 60-80 mm Hg• ma lo di je te 80-100 mmHg• ve će di je te 100-120 mmHg•

As pi ra cij ski ka te te ri:do 18 mje se ci: 6-8 Fr• 18 mje se ci do 7 go di na: 8-10 Fr• 7 do 10 go di na: 10-14 Fr• od 11godina i od ras li:12 Fr•

Li te ra tu raPat ri cia A. Pot ter, An ne Grif fi n Per ry, Ba sic Nur si ng 6th Ed.- Es sen tia ls for Prac ti ce, El se vier, 2006.1. Su zan ne C. Smel tzer, Bren da G. Ba re, Ja ni ce L. Hin kle, Ker ry H. Chee ver, Brun ner and Sud dar th’s Textbook of Me di ca l-Sur gi cal Nur si ng,11th Ed, Lip pin co tt Wil lia ms & 2. Wil ki ns, 2006.Per ry AG, Pot ter PA., Mos by’s Poc ket Gui de for Ba sic Skil ls and Pro ce du res 6th Ed., Mos by El se vier.2007.3. Per ry A. G., Pot ter P.A., Cli ni cal Nur si ng Skil ls & Tec hniques Mos by Inc, 2005.4. Pot ter P. A., Per ry A. G., Fun da men ta ls of Nur si ng 6th Ed., El se vier, 2005.5. Dewit S. C., Saun de rs W B Co, Fun da men tal Con cep ts And Skil ls For Nur si ng 2004.6. Ku hn Tim by B., Fun da men tal Nur si ng Skil ls and Con cep ts Lip pin co tt Wil lia ms & Wil ki ns, 20047.

Po lo žaj dje te ta i izvođenje postupka:kod dje te ta bez svi jes ti - pos tra nič ni po lo žaj• kad je di je te pri svi jes ti - Fowle rov po lo žaj• li ce dje te ta uvi jek je ok re nu to pre ma oso bi ko ja ga as pi ri ra• pri je iz vo đe nja as pi ra ci je ak ti vi ra ti i po ti ca ti di je te da kaš lje• ov la ži ti vrh ka te te ra• bez prim je ne tla ka njež no umet nu ti ka te ter u usta i la ga no ga • uvo di ti do dna usne šup lji neta da se naiz mje nič nim pri tis kom val vu le na as pi ra cij skoj ci je vi • us pos tav lja tlak za as pi ra ci jula ga nim iz vla če njem i njež nim ro ti ra njem ka te te ra as pi ri rati • sek retas pi ra ci ja tre ba bi ti og ra ni če na na 15 se kun di• iz me đu sva ke as pi ra ci je pot reb no je uči ni ti pau zu od• 20-30 se-kun di, da se di je te od mo ri

pos li je zah va ta smjes ti ti di je te u od go va ra ju ći po lo žaj, raz go va-• ra ti o sa mom pos tup ku, poh va li ti ga i oh rab ri tipro mat ra ti di je te, os luš ki va ti šu mo ve di sa nja, pro ci je ni ti iz gled • i bo ju kože i sluz ni ca, sek ret, sPO2, sta nje svi jes ti, ra zi nu an-ksioz nos tikod dje ce, a na ro či to no vo ro đen ča di u do go vo ru s li ječ ni kom • iz vo di se preok si ge na ci ja

Kom pli ka ci je:bra di kar di ja s mo gu ćom hi po ten zi jom, hi pok si ja, bron hos pa-• zam, la rin gos pa zamta hi kar di ja• vi sok ri zik od in fek ci je diš nog pu ta• po ve ća nje kr vnog i in trak ra nij skog tla ka• pov ra ća nje•


Rječnik


1 Ari ja na Pavelić, prof., Kli ni ka za in fek tiv ne bo les ti „Dr. Fran Mi ha lje vi ć”, Zag reb, Mi ro goj ska 8, e-mail: apa ve [email protected]

Prip re mi la: Ari ja na Pavelić1

Rječ nik – Glos sa ry

ENGLESKI HRVATSKIadaptation – n 1. a change which has been or can be made to something 2. the act of changing something so that it fi ts a new situation

adaptacija, prilagodba – n 1. promjena koja se desila ili se može primijeniti na nešto 2. čin mijenjanja nečega tako da se uklapa u novu situaciju

ADD – abbr attention defi cit disorder ADD – abbr poremećaj pomanjkanja pažnje Addison`s anaemia – same as pernicious anaemia Addisonova anemija – isto što i perniciozna anemija Addison`s disease– n a disease of the adrenal glands, resulting in general weakness, anaemia, low blood pressure and wasting away

Addisonova bolest – n bolest nadbubrežne žlijezde koja rezultira općom slabosti, anemijom, niskim krvnim tlakom i propadanjem

adducent – adj referring to a muscle which brings parts of the body together or moves them towards the central line of the body or a limb. Opposite abducent

aduktorni – adj odnosi se na mišić koji svojom kontrakcijom primiče dijelove tijela ili ih pomiče prema središnjoj ravnini tijela ili ekstremiteta. Suprotno od abduktorni

adduct – v (of a muscle) to pull a leg or arm towards the central line of the body, or to pull a toe or fi nger towards the central line of a leg or arm. Opposite abduct

adukcija – v (mišića) primicanje noge ili ruke prema središnjoj ravnini tijela ili primicanje prsta ruke ili noge središnjoj ravnini ekstremiteta. Suprotno od abdukcija

adducted – adj referring to a body part brought towards the middle of the body

aduktorni – adj odnosi se na dio tijela koji je primaknut središnjoj ravnini tijela

adduction – n the movement of a part of the body towards the middle or towards a neighbouring part

adukcija – n primicanje udova središnjoj crti tijela ili prema susjednom ekstremitetu

adductor, adductor muscle – n a muscle which pulls a part of the body towards the central line of the body

aduktor, aduktorni mišić – n mišić primicač, mišić koji svojom kontrakcijom primiče ekstremitet središnjoj ravnini tijela

aden-, adeno- prefi x referring to glands aden-, adeno- prefi x koji se odnosi na žlijezduadenectomy – n the surgical removal of a gland adenektomija – n kirurško odstranjenje žlijezdeadenine - n one of the four basic elements in DNA adenin - adj jedan od četiri osnovna elementa DNK adenitis - n infl ammation of a gland or lymph node adenitis - n upala žlijezde ili limfnog čvora adenocarcinoma – n a malignant tumour of a gland adenokarcinom – n a maligni tumor žlijezdeadenohypophysis – n the front lobe of the pituitary gland which secretes most of the pituitary hormones

adenohipofi za – n prednji režanj hipofi ze koji luči većinu hormona

adenoid– adj like a gland adenoidan – adj sličan žlijezdiadenoidal – adj referring to the adenoids adenoidni – adj koji se odnosi na adenoideadenoidal tissue – n same as adenoids adenoidno tkivo – n isto kao adenoidiadenoidectomy – n the surgical removal of the adenoids adenoidektomija – n kirurško odstranjenje adenoida adenoids – pl n a mass of tissue at the back of the nose and throat that can restrict breathing if enlarged. Also called pharyngeal tonsils

adenoidi – pl n nakupina tkiva smještena iza nosnih šupljina i grla koja može otežati disanje ukoliko je povećana. Nazivaju se i ždrijelni krajnik

adenoid vegetation – n a condition in children where the adenoidal tissue is covered with growths and can block the nasal passages or the Eustachian tubes

adenoidne vegetacije – n stanje kod djece gdje povećano adenoidno tkivo može blokirati nosne šupljine ili Eustahijevu tubu

adenolymphoma – n a benign tumour of the salivary glands adenolimfom – n dobroćudni tumor žlijezda slinovnica adenoma – n a benign tumour of a gland adenom – n dobroćudni tumor žlijezdeadenomyoma – n a benign tumour made up of glands and muscle adenomiom – n dobroćudni tumor građen od žljezdanog i mišićnog tkiva adenopathy – n a disease of a gland adenopatija – n bolest žlijezda adenosclerosis – n the hardening of a gland adenoskleroza – n otvrdnuće žlijezda adenosine – n a drug used to treat an irregular heartbeat adenozin – n lijek za liječenje nepravilnog ritma rada srcaadenosine diphosphate – n a chemical compound which provides energy for processes to take place within living cells, formed when adenosine triphosphate reacts with water. Abbr ADP

adenozin difosfat – n kemijski spoj koji osigurava energiju za procese koji se odvijaju unutar živih stanica, a nastaje hidrolizom adenozin trifosfata. Skr ADP

adenosine triphosphate – n a chemical compound which occurs in all cells, but mainly in muscle, where it forms the energy reserve. Abbr ATP

adenozin trifosfat – n kemijski spoj koji nastaje u svim stanicama, ali većinom u mišićima te služi kao skladište energije. Skr ATP

adenosis – n any disease or disorder of the glands adenoza – n bolest ili poremećaj žlijezda adenovirus – n a virus which produces upper respiratory infections and sore throats and can cause fatal pneumonia in infants

adenovirus – n virus koji uzrokuje infekcije gornjeg respiratornog sustava i grlobolju, a može uzrokovati i smrtonosnu pneumoniju u dojenčadi


Coc hra neno vos ti

Kućno liječenje s ciljem smanjenja morbiditeta i mortaliteta kod ljudi s HIV-om/AIDS-om

Kućno liječenje povećava kvalitetu života i smanjuje teret bol-ničke skrbi. Koristi se u mnogim zemljama, posebno tamo gdje su zdravstvene službe preopterećene. Cilj Cochrane sustavnog pregled-nog članka bio je procijeniti utjecaj kućnog liječenja na morbiditet i mortalitet kod pacijenata s HIV/AIDS-om.

U istraživanju su se koristili randomizirani kontrolirani klinički pokusi koji su uključivali osobe s HIV/AIDS-om, uključujući odrasle i djecu. Uspoređivalo se kućno liječenje koje su pružali članovi obitelji ili profesionalni zdravstveni djelatnici, uključujući sve oblike liječe-nja, njege i podrške, s bolničkim i institucionalnim vrstama skrbi.

Pronađeno je jedanaest završenih i dvije studije koje su u tijeku. Intenzivno liječenje kod kuće je značajno poboljšalo znanje pacije-nata o HIV-u i važnosti redovnog pridržavanja režima uzimanja lije-kova. Pronađene su značajne razlike u stigmatiziranju HIV-a, brizi i tjelesnom funkcioniranju, ali bez razlike u depresivnim simptomima, raspoloženju, općem zdravlju i sveukupnom funkcioniranju. Potpu-na parenteralna ishrana nije imala značajan utjecaj na sveukupno preživljavanje i broj hospitalizacija. Kod kućnog liječenja socijalna izoliranost kod osoba s HIV-om je smanjena.Young T, Busgeeth K. Home-based care for reducing morbidity and mortality in people infected with HIV/AIDS. Cochrane Database of Systematic Reviews 2010, Issue 1. Art. No.: CD005417. DOI: 10.1002/14651858.CD005417.pub2.

Zamjena liječnika sestrama u primarnoj zdravstvenoj zaštitiZahtjev za primarnom zdravstvenom zaštitom je u porastu u ra-

zvijenim zemljama zbog starenja populacije, sve većih očekivanja pacijenata i reformi koje prebacuju brigu s bolnica na zajednicu. U isto vrijeme, broj liječnika je ograničen i postoji povećan pritisak da se troškovi zadrže na istoj razini. Pomak brige s liječnika na sestre je jedan mogući odgovor na ove izazove. Očekuje se da će taj pomak smanjiti cijenu i opterećenje liječnika, a zadržati kvalitetu liječenja.

Cilj Cochrane sustavnog preglednog članka je bio procijeniti utjecaj zamjene liječnika sestrom u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, na ishod liječenja, proces njege i izvore korištenja uključujući cijenu. Analizirani ishodi od strane pacijenta bili su morbiditet, mortalitet, zadovoljstvo, dostupnost i poželjnost.

Analizirani ishodi liječenja bili su pridržavanje kliničkih smjer-nica, standard ili kvaliteta liječenja i aktivnost u zdravstvenoj skrbi (npr. davanje savjeta). Korištenje zdravstvenih resursa procijenjeno je pomoću: učestalosti i dužine konzultacija, ponovnim posjetima, receptima, dijagnostičkim pretragama, uputnicama u druge službe te direktnim i indirektnim troškovima.

Za potrebe članka pretražena su 4253 članka iz literature, među kojima su autori izdvojili 25 članaka, koji su se odnosili na 16 studi-ja, koje su zadovoljile kriterije pretraživanja. U sedam studija sestra je prihvatila odgovornost za prvi kontakt i daljnju brigu sa sve pa-cijente. U pet studija sestre su preuzele prvi kontakt u brizi za paci-jente koji su željeli hitne konzultacije za vrijeme rada u ordinaciji.

Pronađeno je da su sestre nastojale osigurati duže konzultacije, dava-le više informacija pacijentu i nazivale pacijente češće nego liječnici. Zdravstveni ishodi pacijenata su bili slični za sestre i liječnike, ali pacijentovo zadovoljstvo je bilo veće kod sestrinske skrbi. Općenito, nisu nađene značajne razlike između liječnika i sestara u zdravstve-nom ishodu, procesu skrbi, korištenju sredstava ili cijeni.

Rezultati sugeriraju da odgovarajuće educirane sestre mogu omogućiti jednako kvalitetnu skrb kao liječnici primarne zaštite i postići jednako dobre rezultate za pacijente. Dok zamjena liječnik-sestra ima potencijal za smanjivanje opterećenja liječnika i direktnih troškova skrbi, postizanje takvih ušteda ovisi o posebnom kontekstu skrbi. Opterećenje liječnika može ostati nepromijenjeno bilo zbog toga što sestre sreću nove pacijente ili sestre stvaraju zahtjev za skrb gdje je prije nije bilo.

Autori zaključuju kako u primarnoj zdravstvenoj skrbi dobro educirane sestre mogu pružiti jednako kvalitetnu skrb i postići jed-nako dobre rezultate za pacijente kao i liječnici. Iako se opsežnijim korištenjem sestara u primarnoj skrbi mogu postići uštede u zdrav-stvenom sustavu, sestre su sklonije naručivati više pretraga i koristiti više drugih zdravstvenih usluga za pacijente, što smanjuje uštede koje su se ostvarile zamjenom liječnika sestrama.Laurant M, Reeves D, Hermens R, Braspenning J, Grol R, Sibbald B. Substitution of doctors by nurses in primary care. Cochrane Database of Systematic Reviews 2004, Issue 4. Art. No.: CD001271. DOI: 10.1002/14651858.CD001271.pub2.

Intervencije koje promoviraju početak dojenjaSvjetska zdravstvena organizacija preporučuje da bi sva djeca

trebala biti hranjena isključivo dojenjem od rođenja do šestog mjese-ca života. Korist od dojenja dokumentirana je mnogobrojnim istra-živanjima kojima je dokumentiran blagotvoran učinak dojenja na zdravlje i majke i djeteta. Djeca koje nisu bila dojena u prva tri do četiri mjeseca imaju veću mogućnost pojave zdravstvenih proble-ma kao što su gastroenteritis, respiratorne infekcije, infekcije uha, infekcije urinarnog trakta, alergije i šećernu bolest. Praktična korist od dojenja uključuje uštede na kupovanju mlijeka. Ipak, mnoge žene odabiru hranjenje na bočicu. Razlozi su osobni i socijalni utjecaji na dojenje kao stav obitelji i bliskih prijatelja, stavovi o dojenju u javnosti i zapošljavanje. Usprkos široko dokumentiranim zdravstve-nim prednostima dojenja u odnosu na umjetne oblike mlijeka, omjer započinjanja dojenja ostaje relativno nizak u mnogim zemljama s visokim dohotkom, posebno kod žena s nižim dohotkom.

U Cochrane sustavnom preglednom članku autori su na temelju objavljenih randomiziranih kontroliranih pokusa procijenili efi ka-snost intervencija kojima je cilj da ohrabre žene da doje. Za ishod in-tervencija bila je važna promjena broja žena koje započinju dojenje. Autori su koristili randomizirane kliničke studije u kojima su istra-žene bilo koje tehnike ohrabrivanja dojenja, u bilo kojoj dobi, osim u populaciji žena i djece sa specifi čnim zdravstvenim problemima.

U analizu je uključeno jedanaest randomiziranih kliničkih po-kusa. Statističke analize napravljene su na osam studija u kojima je sudjelovalo 1553 žena. Pet studija s ukupno 582 ispitanice niskih prihoda u SAD-u, koje tipično imaju nisku sklonost dojenju, poka-zale su da edukacija o dojenju jasno povećava učestalost dojenja u odnosu na rutinsku skrb. Rezultati ovih studija sugeriraju da je veći porast broja žena koje doje zamijećen nakon savjetovanja jedan-na-jedan, savjetovanja po potrebi, neformalnih informativnih sastanaka o dojenju i formalnih prenatalnih edukacija na tečajevima prije poro-da. Jedna studija na 165 žena je pokazala da podrška okoline prema dojenju također povećava učestalost dojenja.

Najučinkovitiji oblik promocije dojenja bilo je savjetovanje pre-ma potrebi, individualno savjetovanje i neformalne edukacije koje pruža educirano osoblje ili prije porođaja ili neposredno nakon po-rođaja. Ovaj sustavni pregled literature je pokazao da zdravstvena edukacija i podrška okoline mogu dovesti do povećanja u broju žena koje će početi dojiti.Dyson L, McCormick FM, Renfrew MJ. Interventions for promoting the initiation of breastfeeding. Cochrane Database of Systematic Reviews 2005, Issue 2. Art. No.: CD001688. DOI: 10.1002/14651858.CD001688.pub2.

Coc hra ne no vos tiPrip re mi la: An to ni ja Marić


Prikazknjige


Zdrav stve na nje ga od ras lih, je st is tov re me no ud žbe nik i pri ruč nik. Mo der no je kon ci pi ra na, a zna nja u njoj na ve de ne su »up to da te«, što joj da je po seb nu vri jed no st. Tek sto vi su pot kri jep lje ni broj nim cr te ži ma, sli ka ma, gra fi ko ni ma i tab li-ca ma što sve pot kr jep lju je i upot pu nja va zna čaj no st tek sto va. Knji ga sad r ži 455 stra ni ca tek sta po di je lje nih u 9 pog lav lja, a sva ko se pog lav lje sas to ji od vi še pot pog lav lja, ko ja su lo-gič ne cje li ne. Ia ko je u pi sa nju knji ge sud je lo va lo 20 au to ra, pi sa na je je din stve nom me to do lo gi jom ta ko da se ne uo ča va ju raz li ke me đu po je di nim pog lav lji ma. Au to ri su da li svoj pri-log na os no vu vi še go diš njeg vlas ti tog is kus tva te na os no vu struč nih i znan stve nih ra do va iz stra ne i do ma će li te ra tu re. Na suvre men, pre ci zan i ja san na čin ob ra di li su pod ruč je zdrav-stve ne nje ge od ras lih.

Ured ni ca knji ge je au tor ili koau tor u tri pog lav lja. Knji-ga za po či nje s uvod nim di je lom – pr vim poglav ljem ko je je na pi sa la ured ni ca – Rje ša va nje prob le ma u ses trin stvu. Ovo pog lav lje ba vi se pris tu pi ma rje ša va nja prob le ma, kri tič kim raz miš lja njem, fa za ma pro ce sa zdrav stve ne nje ge te prob-le ma ti kom ses trin ske do ku men ta ci je. Po tom sli je di dru go pog lav lje ko je go vo ri o pro mi ca nju zdrav lja i pou ča va nju o zdrav lju i bo les ti. Sis te ma tič no je pri ka zan raz voj zdrav stve-nog od go ja kroz po vi je st, kao i važ no st pou ča va nja u pro ce su zdrav stve ne nje ge. U tre ćem pog lav lju de talj no su ob ra đe ne te ku ći ne i elek tro li ti kao i po re me ća ji is tih. U čet vr tom pog-lav lju, na ve de ni su as pek ti mije nja nja tje les ne tem pe ra tu re, a ci je lo pot pog lav lje go vo ri o zdrav stve noj nje zi feb ril nog bo-les ni ka. Pe to pog lav lje ob ra đu je prob le ma ti ku bo les ni ko ve bo li s nag las kom na ses trin sku proc je nu bo li kao i na ses trin-ske in ter ven ci je. Šes to, vr lo obim no i važ no pog lav lje pos ve-će no je zdrav stve noj nje zi bo les ni ka obo lje lih od bo les ti sr ca i kr vnih ži la. U nje mu je obuh va će na zdrav stve na nje ga bo les-ni ka s bo les ti ma ko ro nar nih kr vnih ži la, po re me ća ji ma rit ma i pro vo đe nja, kar dio mio pa ti jom, po re me ća ji ma ven ske cir ku-la ci je i ar te rij skom hi per ten zi jom. U lo gič nom sli je du do la zi

sed mo pog lav lje – Zdrav stve na nje ga bo les ni ka obo lje lih od bo les ti kr vi i kr vot vor nih or ga na. Ob ra đe na je prob le ma ti ka zdrav stve ne nje ge bo les ni ka sa zlo ćud nim he ma to loš kim bo-les ti ma, a sus tav no je opi sa na i tran splan ta cija kr vot vor nih ma tič nih sta ni ca s de talj nim pla no vi ma ses trin ske skr bi tak-vih bo les ni ka. Os mo je pog lav lje us mje re no ka zdrav stve noj nje zi bo les ni ka obolje lih od bo les ti diš nog sus ta va uk lju ču ju ći zdrav stve nu nje gu bo les ni ka obo lje lih od bo les ti plu ća, kro-nič ne op struk tiv ne pluć ne bo le sti, as tme, sleep ap ne je i hit-na sta nja u pul mo lo gi ji. Pos ljed nje, de ve to pog lav lje ba vi se zdrav stve nom nje gom bo les ni ka obo lje lih od me ta bo lič kih i en dok ri nih bo les ti u ko jem su de talj no opi sa ni pla no vi ses-trin ske skr bi za obo lje le od bo les ti štit nja če, hi po fi ze i še ćer ne bo les ti. Sva ko pog lav lje či ni niz lo gič nih cje li na u ni zu. U po čet nim cje li na ma dan je pri kaz ana to mi je i fi zio lo gi je po-je di nog sus ta va. Sli je di iz nim no važ na cje li na – ses trin ska proc je na, ko ju sli je di cje li na o di jag nos tič kim pos tup ci ma s nag las kom na ulo gu me di cin ske ses tre i na kra ju su pri ka za ni pla no vi ses trin ske skr bi za bo les ni ke obo lje lih od pret hod no na ve de nih bo les ti. Radi se o kva li tet noj i dob ro do ku men ti-ra noj knji zi – sus tav nom di jag nos tič kom, te ra pij skom i ses-trin skom pris tu pu obo lje li ma. Tek sto vi iz ove knji ge bit će dra goc je no i ne zao bi laz no šti vo svim stu den ti ma ses trin stva, ali i svim me di cin skim ses tra ma bez ob zi ra na mjes to ra da.

Kva li te ta skr bi za bo les ni ka je po jam ko ji se nep res ta no prov la či kroz ses trin stvo. Neo vis no je li ri ječ o kli nič kom ses-trin stvu, jav nom zdrav stvu, or ga ni za ci ji i up rav lja nju zdrav-stve nom zaš ti tom, kva li te ta skr bi je ele me nt ko ji je nap ros to ne mo gu će zao bi ći. Up ra vo zbog ši ri ne poj ma skr bi za bo les ni-ka bi lo je pot reb no ob je di nja va nje zna nja i is kus tva pot reb nih za kom pe ten tno pi sa nje o raz li či tim vi do vi ma kva li te te skr-bi. Ured ni ca knji ge sa su rad ni ci ma sas vim je us pje la u svom nau mu da pru ži od go va ra ju ći suvre me ni pri ruč nik iz pod ruč ja zdrav stve ne nje ge od ras lih ka ko bi se olak ša lo uče nje i usav-r ša va nje u ovoj prob le ma ti ci i po nu di la nam je ma te ri jal dos-to jan me di cin skih ses ta ra. Tek sto vi su sus tav ni i kon zis ten tni pa se la ko mo gu pra ti ti i pri mi je ni ti u prak si. Up ra vo u svo joj prak tič noj prim je ni ova knji ga pro na la zi svoj pra vi smi sao. Knji ga Zdrav stve na nje ga od ras lih San de Franković i 20 su-rad ni ka je pr va tak ve vr ste kod nas i bit će vri je dan dop ri nos raz vo ju ses trin stva u na šoj zem lji.

Viš nja Pranjić

»Zdrav stve na nje ga od ras lih«au torice San de Franković i su rad ni ka

Intervju


Prof. dr. sc. Radivoje Radić

Povijesni iskorak hrvatskog sestrinstva

Medicinski fakultet pri Sveučilištu »Josip Juraj Strossmayer« u Osijeku je u akademskoj godini 2010./2011. započeo sa izvođenjem diplomskog

sveučilišnog studija sestrinstva. Ovo je, mogli bismo bezimalo suzdržanosti reći povijesni trenutak za hrvatsko sestrinstvo i ostvarenje želja mnogih generacija sestara u Hrvatskoj kroz dugi niz godina, još od vremena »bivše« države. Naime, po prvi put sestre će dobiti akademsko obrazovanje, moći će napredovati u smjeru sveučilišnih doktorata, predavati sestrama na svim obrazovnim nivoima i to sve s titulom magistra sestrinstva. Nema više izjava poput »…žao mi je, ali vi možete predavati stručne sadržaje, ali na žalost samo kao suradnik jer nemate akademsko obrazovanje…« ili nešto slično. Nema više upisivanja drugih studijskih programa isključivo s ciljem stjecanja akademske titule, što onda dovodi do sitacije da se sestrinstvo predaje s diplomom studija koji nisu srodni sestrinstvu.

U vezi s tim razgovarali smo s voditeljem sestrinskog stu-dija u Osijeku, prof.dr.sc. Radivojem Radićem, koji u ostvare-nju ovih sestrinskih dugogodišnjih želja ima nemalu zaslugu.

SG: Prof. Radić Vi ste voditelj sestrinskog studija priMedicinskom fakultetu u Osijeku. Kako ste se odlučili prihvatiti tu dužnost i imate li neke prijašnje kontakte sa sestrinstvom?

Prof. Radić: Prije svega želio bih se zahvaliti uredništvu Sestrinskog glasnika na ukazanoj časti i iskoristio bih prili-ku pozdraviti sve čitatelje vašeg časopisa. Dužnost voditelja studija sestrinstva na Medicinskom fakultetu Osijek obavljam od akademske godine 2003./2004., kada mi je tadašnji dekan prof. dr. sc. Krešimir Glavina povjerio tu obvezu. Moj prvi kontakt sa sestrinstvom bio je tijekom pohađanja Srednje me-dicinske škole u Osijeku (tada zdravstveni smjer ŠC »Ruđer Bošković«) za koju me veže niz lijepih uspomena. Nakon završetka studija medicine sam i radio u Medicinskoj školi Osijek kao nastavnik anatomije.

SG: Od kada postoji studij sestrinstva u Osijeku i koliki je približno broj studenata koji su završili ili se još školuju na Vašem studiju?

Prof. Radić: Ovdje moram istaknuti da Osijek ima tradi-ciju obrazovanja medicinskih sestara, i to ne samo kroz sred-nju medicinsku školu koja je među najvećima u RH (meni

osobno i najbolja), nego i kroz visokoškolsko obrazovanje. U drugoj polovici 20. stoljeća održavaju se u diskontinuiranom obliku više medicinske škole, a u 90-im godinama i studij sestrinstva u Medicinskoj školi Osijek kao dislocirani studij Više medicinske škole u Zagrebu. Medicinski fakultet Osijek izvodi nastavu na studiju sestrinstva od akademske godine 2003./2004. kontinuirano do danas s godišnjom kvotom od 50 studenata. Do sada je na MF Osijek studij završilo 238 pr-vostupnica/prvostupnika sestrinstva. Ističem da je MF Osijek, u cilju podizanja kvalitete studiranja i omogućavanju sveuči-lišne vertikale obrazovanja, od ove akademske godine putem polaganja državne mature upisana prva generacija studenata na preddiplomskom sveučilišnom studiju sestrinstva koji je pokrenut umjesto dosadašnjeg stručnog studija.

SG: Kakvo je Vaše mišljenje o obrazovanju sestara u RH?

Prof. Radić: Mišljenja sam da je obrazovanje medicin-skih sestara nužnost ukoliko se želi postići potpuna profesi-onalizacija sestrinstva. Drugim riječima društveno priznanje prava na prohodnost kroz obrazovnu vertikalu, ali i prava na cjeloživotnu edukaciju je u direktnoj korelaciji s priznanjem profesije. Trenutno stanje u obrazovanju medicinskih sestara u RH bi trebalo analizirati u kontekstu cjelokupnog obrazov-nog sustava koji ima područja za poboljšanje. Ono što bih istaknuo kao specifi čnost za medicinske sestre jest, nažalost, još uvijek ne sasvim jasna slika u javnosti (djelomice čak i onoj unutar zdravstvenog sustava) o društvenoj dobrobiti na-kon određene razine obrazovanja. Upravo obrazovni sustav, prvenstveno visokoškolske ustanove koje izvode progra-me studija sestrinstva u suradnji sa strukovnim udrugama i predstavnicima zdravstvene politike bi trebali donijeti jasne zaključke o izlaznim kompetencijama za svaki stupanj obra-zovanja, kao i prepoznatljivost svakog stupnja obrazovanja na tržištu rada. Drugi izazov koji nam uskoro predstoji je pri-lagodba programa preddiplomskog sveučilišnog studija ge-neraciji potencijalnih studenata koji su ove godine krenuli u prvi razred srednje medicinske škole, budući je od ove godine srednja škola za medicinske sestre u trajanju od pet godina, dok su sve ostale srednje škole u trajanju od četiri godine.

SG: Poznato je da ste ove akademske godine ušli u povi-jest sestrinstva u RH na području edukacije jer ste prvi u Hrvatskoj započeli s akademskim obrazovanjem sestara na diplomskom sveučilišnom studiju. Što nam možete reći


Intervju


o tome; kako se rodila ideja za tim studijem, tko su bili nositelji ideje, te koliko je prošlo vremena od početne ideje do realizacije, te na koje ste sve prepreke nailazili tijekom realizacije?

Prof. Radić: Teško je reći da nešto ima povijesni značaj samo mjesec dana nakon događaja, ali svakako mogu reći da smo kao djelatnici MF Osijek ponosni što smo pokrenu-li diplomski sveučilišni studij sestrinstva od ove akademske godine, iako smo elaborat studijskog programa počeli raditi prije tri godine. Osim želje da kroz razvoj studijskih progra-ma unaprjeđujemo kvalitetu studiranja na MF Osijek, ideja o pokretanju takvog studijskog programa je motivirana i iz želje za razvojem nastavničkog kadra na preddiplomskom studiju budući smo nedovoljan broj predavača zdravstvene njege s osječkog područja upotpunjavali predavačima iz drugih di-jelova RH, što je poskupljivalo izvođenje programa. Ovdje moram naglasiti da su prvo dekan i Fakultetsko vijeće MF Osijek, a potom i Senat Sveučilišta Josipa Jurja Strossmayera na čelu s rektoricom prof. dr. sc. Gordanom Kralik u potpuno-sti razumjeli značaj ovog projekta i podržali ga. Složio bih se s vama da je put od ideje do pokretanja studija bio relativno dug i zavojit, ali ipak uspješan i ako mi dopustite da istaknem da je MF Osijek, osim što je prvi pokrenuo diplomski sveu-čilišni studij sestrinstva i fakultet na kojem je obranjena prva tema doktorske disertacije iz područja zdravstvene njege na-kon čega je mr. sc. Nada Prlić, dugogodišnji viši predavač na studiju, promovirana u doktora znanosti.

SG: Obzirom da se ovim studijem sestrama otvara mo-gućnost upisivanja doktorskih studija, koje je Vaše mi-šljenje u tom pogledu? Da li bi sestre trebale imati »svoj« doktorski studij ili bi im se trebalo omogućiti upis na neke doktorske studije na fakultetima koji su od interesa za se-strinstvo?

Prof. Radić: U pravu ste, diplomski sveučilišni studij otvara mogućnost ulaska na doktorski studij. Na MF Osijek se trenutni izvodi poslijediplomski doktorski studij Biomedicina i zdravstvo i budući da je sestrinstvo verifi cirana znanstvena grana unutar znanstvenog područja Kliničke medicinske zna-nosti, očekujemo da će se određeni broj magistri/magistara sestrinstva zainteresiranih za istraživački rad upisati na ovaj studij uz zadovoljavanje svih potrebnih uvjeta predviđenih studijskim programom. Budući da trenutno nema dovoljan broj znanstvenoistraživačkih projekata iz područja sestrin-stva u RH, mislim da nema osnove za pokretanje samostalnog doktorskog studija za sestrinstvo. Osim doktorskog studija iz područja Biomedicine i zdravstva, završetkom diplomskog sveučilišnog studija stječe se uvjet upisa i na doktorske stu-dije iz drugih znanstvenih područja ukoliko visoka učilišta koja izvode te studije prepoznaju interes u upisu magistara sestrinstva.

SG: Da li imate saznanja u kojem smjeru razmišljaju o takvoj vrsti edukacije sestara na ostalim sveučilištima u RH?

Prof. Radić: U kontaktima s kolegama iz drugih dijelova RH dobili smo informaciju da inicijative za pokretanje diplo-mskog sveučilišnog studija postoje i u drugim sveučilišnim

centrima koji izvode studij sestrinstva. Nadamo se da će takve inicijative već sljedeće akademske godine dovesti do otvara-nja diplomskog sveučilišnog studija u Zagrebu, Splitu ili Ri-jeci.

SG: Imate li određenih iskustava s kolegama iz inozem-stva u tom pogledu?

Prof. Radić: Tijekom pripreme izvođenja diplomskog stu-dijskog programa ostvarili smo kontakte i s učilištima izvan Hrvatske, ponajviše u Sloveniji i Mađarskoj, gdje se izvode diplomski studijski programi koji završavaju sa zvanjem ma-gistra sestrinstva.

SG: Što mislite o izvjesnoj hiperprodukciji sestrinskih stu-dija u RH u odnosu na broj nastavnika zdravstvene njege, kliničkih ustanova za izvođenje praktične nastave i opće-nito obrazovnih resursa pri čemu se poglavito valja osvr-nuti na broj i edukaciju mentora u sustavu zdravstva?

Prof. Radić: Smatram da u svakom obrazovnom sustavu, pa tako i u sustavu obrazovanja sestara treba težiti održava-nju i unaprjeđenju kvalitete studiranja. Jedna od mjera kojom se to postiže jeste pravilno planiranje upisnih kvota, kako na pojedinačnim učilištima, tako i na cjelokupnom obrazovnom prostoru RH i to u skladu s potrebama zdravstvenog susta-va, a posebno u skladu s mogućnošću organiziranja kliničkih vježbi. Iz tog razloga MF Osijek godišnje upisuje 50 redovnih studenata za koje možemo osigurati kompletan program vjež-bi u malim skupinama (4-6 studenata) po jednom mentoru. Posebnu pažnju posvećujemo organiziranju vježbi koje svake godine nastojimo poboljšati edukacijom mentora i kontinuira-nom evaluacijom studenata i voditelja vježbi.

Intervju


SG: Što mislite o statusu sestara općenito i mislite li da liječnici još uvijek ne vide sestru kao ravnopravni dio tima?

Prof. Radić: Kako će drugi djelatnici u zdravstvu imati mišljenje o medicinskim sestrama i kakav će one imati polo-žaj unutar zdravstvenog tima, dobrim dijelom ovisi upravo o stavu medicinskih sestara prema svojoj profesiji. Već sam re-kao da je trajna edukacija i istraživački rad u sestrinstvu nuž-nost za profesionalizaciju, ali ukoliko želimo da sestre budu cijenjeni dio zdravstvenog tima tada primarni cilj edukacije mora biti usmjeren ka podizanju kvalitete zdravstvene njege i na dobrobit pacijenata i zdravstvenog sustava, mora poticati istraživački duh i publikaciju radova iz područja zdravstvene njege, a osobni napredak u karijeri će doći kao logična poslje-dica navedenog.

SG: Kada govorimo o edukaciji sestara kakva su Vaša razmišljanja o tome tko bi i na koji način trebao biti pre-davač stručnih predmeta?

Prof. Radić: Studijski program sveučilišnog preddiplom-skog i diplomskog studija se u najvećem dijelu sastoji od ko-legija iz područja zdravstvene njege, dok ostali dio programa čine kolegiji iz područja temeljnih i ostalih kliničkih medi-cinskih znanosti, kao i društvenih znanosti. Svaka znanstvena grana treba razvijati svoje stručnjake i svoje nastavnike i sto-ga je logično da kolegije iz područja sestrinstva vode stručnja-ci iz tog područja. Nažalost, broj ovakvih nastavnika u RH je još uvijek manjkav. Diplomski sveučilišni studij sestrinstva s pedagoško-psihološkim modulom će, nadamo se, doprinijeti razvoju dovoljnog broja nastavnika iz područja zdravstvene njege.

SG: Kao dugogodišnji predavač na studiju sestrinstva, ali i na studiju medicine, možete li napraviti određenu usporednicu između studenata? Naime poznato je da su još uvijek u velikom broju studenti sestrinstva sestre koje rade, imaju uglavnom svoju obitelj što znači mnogo do-datnih obveza koje mogu utjecati na kvalitetu studiranja, pohađanja nastave i slično.

Prof. Radić: Vaša opservacija da su studenti sestrinstva osobe koje su u radnom odnosu određeno vrijeme je djelo-mično točna. Kada smo ak. godine 2003./2004. počeli s kon-tinuiranim izvođenjem studija, prve su nam generacije bile uglavnom popunjene studentima koji su bili u radnom odno-su. Ovogodišnji brucoši koji su na studij upisani kroz sustav državne mature su najvećim dijelom prošlogodišnji maturanti koji se ne razlikuju bitno od bilo kojih drugih studenata na Sveučilištu. Smatram da je i to dio razvoja studija sestrinstva pri čemu on postaje jedan od ravnopravnih sveučilišnih stu-dijskih programa.

SG: Po Vašem mišljenju u kojoj bi mjeri sestre trebale su-djelovati u istraživanjima, odnosno koliko su istraživanja u medicini, a poglavito u sestrinstvu u RH zapostavljena u odnosu na neke druge zemlje?

Prof. Radić: Mislim da su istraživački rad i publikacija radova bitna karika koja, nažalost, nedostaje u profi liranju se-strinstva u RH. Svima nama koji se bavimo edukacijom me-dicinskih sestara predstoji izazov u poticanju istraživačkog duha i stvaranju preduvjeta za istraživanja u sestrinstvu. Upu-ćivanje najvrjednijih studenata na doktorski studij, stvaranje kontakata s učilištima u EU koja imaju iskustva u ovakvim istraživanjima, indeksiranje časopisa koji bi objavljivao rado-ve iz područja sestrinstva su samo neke od mjera kojim bi se pomoglo ostvarivanje ovog srednjoročnog cilja. Nadam se da će Sestrinski glasnik uskoro postati prvi sestrinski indeksirani časopis u Hrvatskoj, jer po kvaliteti je to svakako zavrijedio.

SG: Što mislite o zdravstvenim radnicima u politici? Da li je uopće potrebno da zdravstveni radnici aktivno su-djeluju u političkim procesima i koliko to zapravo utječe na zdravstvenu politiku u RH? Obzirom da se sestre žale kako su stalno na repu zbivanja, koje je Vaše mišljenje u tom smjeru obzirom da sestara gotovo da i nema u poli-tici?

Prof. Radić: Ulazak u politiku je uvijek osobna stvar sva-kog od nas i mislim da je statistički očekivano da će se iz svih društvenih skupina javljati pojedinci koji bi zastupali interese skupine koju predstavljaju. Daje li pojedina društvena skupina više ili manje aktivnih političara i što bi bio razlog eventual-noj disproporciji, pitanja su o kojima bez socioloških analiza ne možemo raspravljati. Ako me pitate hoće li se medicinske sestre ubuduće jače uključivati u politiku, mišljenja sam da će taj proces rasti proporcionalno s razvojem i prepoznatljivošću sestrinstva kao profesije u RH.

SG: Za kraj, imate li nešto za poručiti sestrama u RH?

Prof. Radić: U proteklih 6 godina koliko obavljam duž-nost voditelja studija sestrinstva najviše me impresionirala velika motiviranost medicinskih sestara za obrazovanjem i želja za profesionalnim razvojem, a uloga visokoobrazovnih institucija jeste da taj potencijal i energiju nastojimo usmjeriti prema ciljevima navedenim tijekom razgovora.

Razgovor vodila: Dubravka Matijašić-Bodalec


Aktualnosti


Pred stav ni ci Hr vat ske ud ru ge me di cin skih ses ta ra na pr vom Eu rop skom sa mi tu obio loškoj si gur nos ti u Mad ri du(Eu ro pean Bio sa fe ty Sum mit)

Pod pred sje da njem Špa njol ske Eu rop skom uni jom, u Mad ri du se 1. i 2. lip nja 2010. go di ne od ržao pr vi Eu rop ski sa mit o biološkoj si gur nos ti ko jem su, kao

pu noprav ni člano vi Eu rop ske fe de ra ci je ud ru ga me di cin skih ses ta ra (EFN) i pred stav ni ci na cio nal ne ses trin ske ud ru ge, sud je lo va li i čla no vi Hr-vat ske ud ru ge me di cin skih ses ta ra.

Eu rop ski sa mit o bio loškoj si gur nos ti or ga ni zi ran je ob zi rom na us va ja nje no ve di rek ti ve Eu rop ske uni je o spr ječava nju oz lje da oštrim pred me ti ma, dio ko jeg pro-ce sa je bi la i Hr vat ska ud ru ga medicin skih ses ta ra kao član E FN-e, pred stav lja jući is-kus tva iz naše zem lje ve za na uz ovu prob-le ma ti ku. Ova no va EU di rek ti va za glav-ni cilj ima po bo ljšati si gur no st pa ci je na ta i kva li te tu zdrav stve ne skr bi, te si gur no st dje lat ni ka u zdrav stvu i zdrav stve nih pro-fe sio na la ca ko ji su u opas nos ti od oz lje da uz ro ko va nih ubo di ma iga la i os ta lih oštrih pred me ta, di je lo va medicin ske op re me, te ob zi rom na ovo u opas nos ti od po ten ci jal-no smr tnih obo lje nja kao što su HIV i he-pa ti tis B i C.

Eu rop ski sa mit o bio loškoj si gur nos ti ujed no je bio i pri li ka za pros la vu ob jav lji va nja di rek ti ve EU o spr ječava nju oz lje da oštrim pred me ti ma u ofi ci jel nom gla-si lu Eu rop ske uni je 1. lip nja 2010. go di ne čime je ovaj pro-pis pos tao i važeći. Di rek ti vu je sas ta vi la Eu rop ska ko mi si-ja, a us vo je na je od Vi jeća mi nis ta ra EU. Di rek ti va uk ljučuje EU Ok vir ni spo ra zum o oz lje da ma oštrim pred me ti ma, ko ji je dogo vo ren u pro ce su pre go vo ra i ra da EU so ci jal nih par-tne ra EPSU (Eu ro pean Fe deration of Pub li ce Ser vi ce Unio-ns/ Eu rop ska fe de ra ci ja sin di ka ta jav nih službi) i HOSPEEM (Eu ro pean Hos pi tal and Heal thca re Em ploye r´s As so cia tion/ Eu rop ska ud ru ga pos lo da va ca u bol ni ca ma i zdrav stve noj skr-bi), te je u skla du sa Iz vješćem Eu rop skog par la men ta o oz lje-da ma prouz ročenim ubo di ma iga la.

Na sa mom počet ku sa mi ta pre poz nat je trud i dop ri nos svih uk ljučenih u ovaj pro ces pre go va ra nja i stva ra nja no vog za ko no dav nog ak ta: EPSU i HOSPEEM te nji hov rad i trud u pre go va ra nju i stva ra nju EU Ok vir nog spo ra zu ma, Eu rop-ska ko mi si ja, Eu rop sko Vi jeće mi nis ta ra, čla no vi Eu rop skog par la men ta, sin di ka ti, broj ne ud ru ge i or ga ni za ci je te agen ci je na pod ručju zdrav stva i pra va rad ni ka. Ta kođer je pre poz na ta važno st ove di rek ti ve kao ključnog ele men ta za pre ven ci ju i

bor bu za sma nje nje oz lje da prouz ročenih oštrim pred me ti ma na pod ručju zdrav stva, no is to je ta ko nag lašeno da »stva ran po sao« tek sa da pred sto ji, mis leći pri tom na pro ces im ple men-ta ci je ove di rek ti ve u zem lja ma čla ni ca ma Eu rop ske uni je.

Učin ko vi ta im ple men ta ci ja di rek ti va – Združeni pris tupNa sa mi tu su se pri sut ni ma ob ra ti li vo deći stručnja ci s po-

dručja pre ven ci je oz lje da oštrim pred me ti ma, pred stav lja jući re zu ltate naj no vi jih is traživa nja na tu te mu iz Ve li ke Bri ta ni je, Špa njol ske, Ita li je, Nje mačke i Sje di nje nih Ame ričkih Drža-va. Zak ljučeno je ka ko je neop ho dan i ključan up ra vo združe-ni pris tup svih ak te ra na ovom pod ručju da bi im ple men ta ci ja ove di rek ti ve bi la što brža i učin ko vi ti ja, te se u tom smis lu ras prav lja lo o slje dećem te ma ma:

Ob ra zo va nje i svjes no stVažno st us va ja nja re le van tnih ob ra zov nih sad ržaja na te-• mu pre ven ci je oz lje da prouz ročenih oštrim pred me ti ma, i to kao ob vez nih pred me ta/sadržaja ob ra zo vanja na pod-ručju zdrav stve nog sek to ra,Pre poz na va nje važnos ti kva li tet nog ob ra zo va nja ko je se • ba zi ra na kon ti nui ra nom usav ršava nju,Pre poz na va nje da dos tat no ob ra zo va nje na te mu si gur nos ti • u zdrav stvu, ko je uk ljučuje i edu ka ci ju o ri zi ci ma po ve za nim

Izvor slike: http://www.europeanbiosafetynetwork.eu/

Aktualnosti


sa oz ljeda ma uz ro ko va nih oštrim pred me ti ma, znači ob ra-zo va nje za sve vr ste osob lja u zdrav stve nom sek to ru ko ji su u opas nos ti od ovih ri zi ka, uk ljučujući po moćno osob-lje, vanj ske pružate lje us lu ga (do bav ljači) i za pos le ni ke na neod ređeno rad no vri je me, stu den te i slično.

Si gur na rad na oko li na i pro ce du reVažno st hi je rar hije ka da go vo ri mo o kon tro li ra da,• Stva ra nje rad nog ok ruženja ko je NE pod ržava kul tu ru ok-• riv lja va nja i osuđiva nja,Im ple men ta cija pro ce du ra za proc je nu ri zi ka,• Važno st preg le da i uk ljučiva nja u protoko le iz vješta va nja, • te raz ra da ni voa iz vješta va nja,Kon ti nui ra na pro mo ci ja i im ple men ta ci ja pos tu pa ka za si-• gur no zbri nja va nje i od la ga nje ma te ri ja la i op re me.

Si gur na me di cin ska op re ma (uređaji, ala ti, nap ra ve, sred stva)Važno st zab ra ne ručnog stav lja nja zaštit ne plas ti ke (pok-• lo pac) na već ko rište ne ig le,Pre poz na va nje činje ni ce da je uni ver zal no ko rište nje si-• gur nih me di cin skih nap ra va, za jed no s učin ko vi tom edu-ka ci jom o is ti ma i po bo ljšanim rad nim pro ce du ra ma i pro-ce du ra ma za ru ko va nje is tima, ključ spr ječava nja većine oz lje da,Pot re ba za po većanjem pri tis ka i pod rške pu tem kam pa nja • za zab ra nu ko rištenja kon ven cio nal nih me di cin skih nap-ra va, po go to vo ka da pos to ji al ter na ti va – mo gućno st ko-rište nja si gur nih iga la i os ta lih oštrih pred meta ko ji ima ju adek vat nu zašti tu.Pre poz na va nje činje ni ce da sve me di cin ske nap rave ko-• je se pro da ju pod slo ga nom »si gur no proiz ve de no« uis-ti nu i uk ljučuju ka rak te ris ti ke si gur ne upot re be i zašti te od oz lje da, te je sto ga pot reb no jas no de fi ni ra ti ele men te si gur nos ti ko ji bi bi li os no va od lu ke ka da je u pi ta nju iz-bor me di cin ske op re me sa si gur nos nom zašti tom. Ovak va de fi ni ci ja se na la zi u do ku men tu o smjer ni ca ma za im ple-men ta ci ju ko ji je ob jav ljen od Eu ropske mreže za bio lošku si gur no st,Važno st proc je ne održivos ti si gur nih me di cin skih nap ra va • za raz ličite me di cin ske pro ce du re i pos tup ke, a u ci lju osi-gu ra va nja iz bo ra naj kva li tet ni jih napra va/opreme,Važno st uk ljučiva nja proiz vođača me di cin ske op re me u • pro ces stva ra nja si gur nih i na jučin ko vi ti jih nap ra va/proiz-vo da ko ji su cje nov no pris tu pačni.

Zašti ta svih ri zi ku iz loženih pa ci je na ta i dje lat ni ka zdrav stve nog sek to ra

Je dan od zak ljučaka sa mi ta je i činje ni ca da mo ra mo po ka-za ti suos jećanje i po seb nu bri gu za os jetlji ve sku pi ne rad ni ka i pa ci je na ta. Po seb no je nag lašena važnost da i one gru pa ci je lju di ko ji ni su iz ričito spo me nu ti u di rek ti vi, a mo gu se naći u opas nos ti od ozlje da prouz ročenih oštrim pred me ti ma, mo ra-ju bi ti uze te u ob zir, uk ljučujući rad ni ke i pa ci jen te iz ze ma lja ko je ni su čla ni ce Eu rop ske unije.

Zašti ta pro fe sio nal nih gru pa ci ja iz van sek to ra zdrav stva,• Pu tem is traživa nja i ana li za, po di za nje svi jes ti o važnos ti • pre ven ci je oz lje da uz ro ko va nih oštrim pred me ti ma, ali i nag lašava jući i pred stav lja jući jav nos ti trau ma tična is kus-tva oz li jeđenih i njiho vih obi te lji,

Važno st so li dar nos ti za sve dje lat ni ke i pa ci jen te, ne sa mo • iz ze ma lja čla ni ca Eu rop ske uni je, ne go i šire svjet ske za-jed ni ce. Ovo se poseb no od no si na zem lje u raz vo ju.,Od nos pre ven ci je oz lje da prouz ročenih oštrim pred me ti-• ma i po ve za nih eko nom skih i so ci jal nih troškovi mo ra bi ti po seb no uzet u ob zir. Ima jući na umu tre nut nu eko nom sku si tua ci ju u svi je tu, važno st troško va i značaj is tih na du go-ročne re zul ta te pre ven ci je, mo ra ju bi ti jas no pos tav lje ni.

Eu rop ski sa mit o bio loškoj si gur nos ti – re zul ta ti i dalj nji ko ra ci

Do go vo re no je da će se dru gi po re du Eu rop ski sa mit o bio loškoj si gur nos ti od ržati 1. lip nja 2011. go di ne, u jed nom od gra do va Eu ro pe na te mu preg le da pro ce sa im ple men ta ci je di rek ti ve di ljem Eu rop ske uni je i na te mu pos tig nu tih re zul-ta ta do ta dašnjeg ra da Eu rop ske mreže za bio lošku si gur no st. Ovaj dru gi sa mit po re du ta kođer će bi ti pri li ka za pros la vu go dišnji ce ob ja ve EU di rek ti ve o oz lje da ma prouz ročenim oštrim pred me ti ma.

Ovo go dišnji sa mit u Mad ri du ta kođer je početak stva ra nja Eu rop ske mreže za bio lošku si gur no st ko ja za ci lje ve ima pre-ven ci ju i eli mi na ci ju oz lje da prouz ročenih oštrim pred me ti ma i ak tiv nos ti za učinko vi tu im ple men ta ci ju di rek ti ve.

Osim na ve de nih zak ljučaka, na sa mi tu su do ne se ni još ne-ki zak ljučci, kao što su:

Stva ra nje Eu rop ske mreže za bio lošku si gur no st. Mreža • će fun kcio ni ra ti na način da čla no vi raz mje nju ju is kus tva i in for ma ci je, te prim je re dob re prak se unu tar pod ručja Eu-rop ske uni je, i ta mo gdje je to prik lad no, i iz van gra ni ca EU,Mreža uključuje sve su dio ni ke sa mi ta u Mad ri du (poz va-• ni), ali i dru ge or ga ni za ci je ko je za cilj svo jih ak tiv nos ti ima ju u ovom do ku men tu na ve de no,Do bi va nje pris tan ka svih čla ni ca na pre dan i ak ti van rad • u Mreži u ci lju pro mo vi ra nja ci ljeva i ak tiv nos ti Mreže, te jačanja Mreže,Pro mo ci ja EU di rek ti ve i smjer ni ce o im ple men ta ci ji svim • rad ni ci ma i pos lo dav ci ma, te in te res nim gru pa ma di ljem Eu ro pe u ci lju br zog i učin ko vi tog us klađiva nja na cio nal-nog za ko no dav stva svih članica EU sa spo me nu tom di-rek ti vom,Iden ti fi ci ra ti ključne do no si te lje od lu ka, ak te re, or ga ni za-• ci je s ovog pod ručja,Da lje is tražiti os ni va nje Eu rop skog op ser va to ri ja za bio-• lošku si gur no st,Pro mo vi ra ti naj više stan dar de kva li te te i si gur nos ti u • zdrav stvu za sve pro fe sio nal ne gru pa ci je, po seb no se fo-ku si rajući na zem lje u raz vo ju i ri zične sku pi ne pro fe sio-na la ca u zdrav stvu.

Više in for ma ci ja na www.europeanbiosafetynetwork.eu.

He le na Pur ga rić


Sjećanja


Mir ja na Lon ghi noII. dio

Sa vez druš ta va me di cin skih ses ta raSR Hr vat ske (SDMSH)

Sa vez druš ta va me di cin skih ses ta ra SR Hr vat ske (SDMSH) bio je krov na ses trin ska ud ru ga u Hr vat skoj, a sa či nja va la su ga Druš tva me dicin skih ses ta ra po je di nih re gi ja: Os ječ ko-ba-ranj ske, Split sko-dal ma tin ske, Zag re bač ke i re gi je Ri je ka i Gospić. Druš tva re gi je či ni la su Iz bor ne kon fe ren ci je. Sva ka rad na or ga ni za ci ja ima la je Iz bor nu kon fe ren ci ju me di cin skih ses ta ra.

Do 1983. go di ne naziv ud ru ge je bio Sa vez druš tva me-di cin skih ses ta ra i me di cin skih teh ni ča ra SRH. Na go diš njoj skup šti ni, 13. svib nja 1983. go di ne, na ziv je iz mi je njen na na-čin da su iz ba če ne ri je či »i me di cin skih teh ni ča ra«.

Sa ve zom je pre ma Sta tu tu ru kovo di lo Pred sjed niš tvo sa-ve za, kojeg su sa či nja va le po po lo ža ju pred sjed ni ce Druš ta va po je di nih re gi ja i po još je dan izab ra ni član iz sva ke re gi je. Uz to bi ra ni su još i čla no vi u Od bo ru sa moup rav ne kon tro-le i Nad zor ni od bor. Do 1985. go di ne SDMSH re gis tri ran je kao gru pa gra đa na, a od te go di ne kao druš tve na or ga ni za-ci ja od lu kom So ci ja lis tič kog sa ve za rad nog na ro da Hr vat ske (SSRNH).

Pred sjed niš tvo Sa ve za pro vo di lo je od lu ke i zak ljuč ke Skup šti ne Sa ve za. Ug lav nom su nas to ja nja Pred sjed niš tva bi-la us mje re na na ob ra zo va nje me di cin skih ses ta ra, na nji ho vo struč no os po sob lja va nje i na iz da vač ku dje lat no st.

U sus ta vu Sa ve za, osim 4 re gio nal na Druš tva, bi lo je i 6 struč nih sek ci ja: pneu mof tizio loš ka, pe di jat rij ska, pri mar na zdrav stve na zaš ti ta, in fek to loš ka, ki rur ška i neu rop si hi jat rij-ska. U sas ta vu Društva ses ta ra po re gi ja ma bi lo je oko 300 pod ruž ni ca (ka ko je za mi je njen na ziv iz bor nim konfe ren ci ja-ma) s oko 7000 čla no va.

Sje diš te Sa ve za bi lo je u Zag re bu, osim u mandat nom raz-dob lju od 1981. do 1985. go di ne kada je sje diš te bi lo u Ri je-ci. Pred sjed niš tvo Sa ve za ima lo je sjed ni ce sva ka 2 mje se ca (ako se dob ro sje ćam) na ko ji ma se raz ma trao rad po je di nih druš ta va Sa ve za, po je di nih struč nih sek ci ja ko je su pos to ja le u sklo pu re gio nal nih druš ta va, ali i sa mog Sa ve za Hr vat ske. Ti je kom vre me na is kris ta li zi ra le bi se pot re be, a i prob le mi, ko ji su za tim doš li na dnev ni red sjed ni ca.

Savez druš tva me di cin skih ses ta ra Hr vat ske bio je član Sa ve za druš tva me di cin skih ses ta ra Ju gos la vi je (SDMSJ), pa su i s te stra ne do la zi li za datci.

Sas tan ci SDMSH, za mo jeg man da ta, od r ža va ni su u Dječ-joj bol ni ci Kan trida. Mo ram priz na ti da je ko le gi ca iz Osi je ka, ses tra Tea Far kaš, mo ra la pro ći naj du ži put sva ka 2 mje se ca.

Sa vez je imao svo je de le ga te u Od bo ru za nag ra du dr. Ma-ri ja Schle sin ger u Zag re bu, u Ko mi si ji za ses trin stvo u Beog-ra du, u Skup šti ni Cr ve nog kri ža Hr vat ske u Zag re bu, u Rad-nič kom sav je tu Zdrav stve nog ob ra zov nog cen tra u Zag re bu i u Od bo ru za iz grad nju no ve bol ni ce u Zag re bu.

Iz da vač ka dje lat no st od no si la se na ses trin ski ča so pis Vjes nik.

Često sam kao pred sjed ni ca Sa ve za bi la u pos je ti ko le gi-ca ma u Ljub lja ni, a one su do la zi le k na ma kad je bi lo pot-reb no. S dru ge stra ne bi le smo čla ni ce SDMSJ, pa smo i s te stra ne ima le kon tak te sa ses tra ma iz Slo ve ni je.

Ni je sve uvi jek iš lo glat ko i ka ko tre ba. Bi lo je i nep ri li ka. Naj neu god ni ja je doš la od stra ne ko le gi ca iz Sek ci je pri mar ne zdravstve ne zaš ti te. One su doš le s ide jom da se iz dvo je sa svo jim član stvom iz SDMSDH i pos ta nu sa mos tal no Ud ru že-nje me di cin skih ses ta ra pri mar ne zdravstve ne zaš tite. Glav ni ak ter bi la je nji ho va pred sjed ni ca sek ci je Ana Ro din. Bi lo je dos ta neugode i ner vo ze dok je tra ja lo ras prav lja nje na raz nim ni voi ma. Na kra ju je an ga ži ran i SSRNH i SDMSJ. Pomoć je pru ži la i ko le gi ca An ka Ma ši ć-Ma ša, pa je na nje noj kli ni ci ko nač no spor zav r šen. Tr za vi ca je bi lo i unu tar SDMSJ.

SDSMJ os no van je 06. lip nja 1929. godine (u 11. mje se cu is te go di ne os no van je SDMSH). O nje go vom pos li je rat nom dje lo va nju mo gu re ći da su ga sa či nja va li SDMS on daš njih re pub li ka: Sr bi je, Hr vat ske, Slo ve ni je i Ma ke do ni je. Mis lim da su ne ko vri je me sva druš tva ses ta ra u biv šoj dr ža vi bi la uč la nje na u SDMSJ. Od jed nom su se u Sr bi ji po ja vi li ne ki ko-le ge ko ji su ima li ide ju da zdrav stve ne rad ni ke tre ba ob je di ni ti na ni vou Ju gos la vi je, kao Sa vez zdrav stve nih rad ni ka Ju gos-la vi je (SZRJ). Na ju por ni ji su u toj ideji bi li u Sr bi ji, ili je ta mo

Sjećanja


sve zap ra vo po če lo, ali od jed nom smo ču li za ne ke pri je va re u ses trin skom druš tvu Sr bi je, od nos no o kri vot vo re nju za pis-ni ka s grad ske Skup šti ne Druš tva ses ta ra, pa se sve za ne ko vri je me smi ri lo, a on da su se ses tre Sr bi je iz dvo ji le iz SDMSJ, a za nji ma su otiš la i druš tva ses ta ra iz dru gih repub li ka i os ta-le su u SDMSJ sa mo SR Hrvat ska i SR Slo ve ni ja. Ni je to iš lo bez bol no jer je priti sak SZRJ bi lo ve lik i pr ljav (vi di Vjes nik god. V, broj 3, 4 str. 36-45. vrlo je zna ko vi to i za nim lji vo). Jas-no je da su u SZRJ že lje li da im se hr vat ske i slo ven ske ses tre prid ru že. Na sva ki naš skup sla li su svo je de le ga te (već 60-ih go di na) ka ko bi nas u pau za ma okup lja li i na go varali na prik-lju če nje. Bili su vr lo, vr lo upor ni. Na kraju je i So ci ja lis tič ki sa vez rad nog na ro da Ju gos lavije (SSRNJ) uba čen u ig ru. Bi la sam poz va na na taj sas ta nak (1983. ili 1984.), jer sam ne ko vri je me uz duž no st pred sjed ni ce SDSMH obav lja la i duž no st pred sjed ni ce SDSMJ, bu du ći da je ta da ak tualna pred sjed ni-ca, Sla vi ja Lalić, bo lo va la od pos lje di ca pro met ne nes re će. Mis lim da su htje li is ko ris ti ti pri li ku da nas »prik lješ te« i da po pus ti mo jer smo bi le »obez glav lje ne«. Sa mnom su doš le Jo si pa Smod la ka on daš nja taj ni ca SDMSJ (biv ša glav na ses-tra Psi hi jat rij ske kli ni ke KBC Zag reb) i Alja Fa za ri nc, pred-sjed ni ca Sa ve za druš tva me di cin skih ses ta ra Slo ve ni je (ta da glav na ses tra KBC-a Ljub lja na). Sas ta nak je vo di la iz vjes na gđa. Gor da na Popović, pred sjed ni ca u SSRNJ, baš joj se na-ziva fun kci je vi še ne mo gu sje ti ti. Zam je ra lo nam se da iz me-đu os ta log pred stav lja mo u me đu na rod nim ud ru ga ma ci je lu Ju gos la vi ju (ICN skup), a sa mo smo dvi je nje ne re pub li ke. Mi smo nji ma pri go vo ri li da ne ma ju me đu na rod no član stvo, a naj vi še zap ra vo či nje ni cu da se zo vu Sa vez zdravstve nih rad-ni ka Ju gos la vi je, a ne ma ju uč la nje ne sve zdrav stve ne rad ni ke tj. ne ma ju li ječ ni ke.

To je pre pu ca va nje pot ra ja lo, ali je na kra ju mo de ra to ri ca rek la da će mo od lu ku SSRNJ do bi ti pis me no. Priz na jem da me to zab ri nu lo, jer kas ni je kad se ra zi đe mo, oni mo gu vr šlja ti ka ko ho će, a ra ziš li smo se u mog lo bi se re ći pat po zi ci ji.

Po pov rat ku ku ći i raz miš lja ju ći par da na, sje la sam i na-pi sa la do pis od stra ne SDMSJ gđi. Popović. Ob razlo ži la sam uk rat ko si tua ci ju i na po me nu la da smo se i mi i »oni« do ka za-li u svom dje lo va nju, da mi pri pa da mo s član stvom u ICN, da će bi ti i dru gih član stva, ali da nam je naj ve ća zam jer ka da su u SZRJ me di cin ske ses tre or ga ni za cij ski tre ti ra ne kao sek ci ja, a mi mis li mo da je to ne do volj no za sve na še pot re be, prob-le me i za da će. Uz sve to oni ne ma ju sve zdravstve ne rad ni ke, kao ni ti mi sve me di cin ske ses tre Ju gos la vi je. Na kon ne kog vre me na sti gao je do pis iz Beog ra da gdje je na ša koordi na to-ri ca doš la do is tih tak vih zak lju ča ka i zak lju či la »sta tus quo«. Ta ko su naš i sloven ski sa vez iz bjeg li sud bi nu dru gih i os ta li smo iz van SRZJ, a u I CN-u su i ta ko zna li da smo sa mo mi i Slo ve ni ja u SDMSJ.

I na kra ju do bi la sam po ziv na sas ta nak od So ci ja lis tič kog sa ve za rad nog na ro da Hr vat ske (SSRNH), gdje mi je re če no da sam se tre ba la nji ma ob ra ti ti za po moć i da to dru gi put uči-nim, a ja sam tek ta da shva ti la da nam je SSRNH pat ron.

Na jed nom od svih tih sas ta na ka SDMSJ po ja vi la se ses-tra Vlas ta Pecović, glav na ses tra Sa vez nog za vo da za zdrav-stve nu zaš ti tu u Beog ra du (SZZZ). Doš la je na je dan sas ta nak s ide jom da bi pri SZZZ-u os no va li ko mi si ju za ses trin stvo. Sva ko druš tvo ses ta ra u po je di nim re pub li ka ma da lo bi po jed nog kan di da ta. Me ne je pred lo žio SDMSH. Ko mi si ja je

os no va na 04. trav nja 1985. go di ne i ta ko sam dva pu ta go diš-nje od la zi la na sas tan ke Ko mi si je o či jem ra du sam iz vješ ta-va la pred sjed niš tvo SDMSH i či ta te lje u Vjes ni ku.

Do 1977., SDMSH od nos no ko le gi ce u nje mu bi le su je-dan zat vo re ni krug, a član stvo je ma lo zna lo i ma ri lo za nji ho-ve na po re. To ne zna či da se ni su tru di le, da pa če, ali reor ga ni-za ci jom Sa ve za tj. stva ra njem Druš tva me di cin skih ses ta ra po re gi ja ma i Iz bor nim kon fe ren ci ja ma (pod ruž ni ca ma) u sva-koj zdrav stve noj us ta no vi in te res ses ta ra za rad Save za i za struč no usav r ša va nje je ja ko po ras tao. Ses tre su to prih va ti le, naš le su se u to me i sud je lo va le. To je bi lo neo bič no važ no – zain te re si ra ti ko le gi ce. Za do volj stvo reor ga ni za ci jom je bi lo obos tra no.

Kole gi ci Ru ži To th 1985. go di ne pre da la sam pos lo ve Sa-ve za jer je ona bi la no voi zab ra na pred sjed ni ca Sa ve za. Da bi se no vo pred sjed niš tvo lak še snaš lo u ra du na či ni le smo im Plan ra da. Ko li ko su ga se dr ža le ni sam pra ti la, ali mo gao im je znat no olak ša ti pr ve da ne u Sa ve zu.

Vjes nik me di cin skih ses ta ra i me di cin skih teh ni ča ra SRH

Pr vi broj ses trin skog ča so pi sa iza šao je 1933. godine. Iz la zio je kao dvob roj i no sio je na ziv »Ses trin ska ri je č«, a pok ri vao je pod ruč je sta re Ju gos la vi je. Ne znam je li ča so pis stal no ili sa mo ne ko vri je me ure đi va la ses tra Luj za Wag ner – Janović. Ako još pos to je bro je vi Ses trin ske ri je či mog lo bi ih se na ći u os tav šti ni ses tre Wag ner – Janović ko ja je u pos je du nje ne kće ri ili mož da ses tra u Spli tu.

Od 1954. go di ne Druš tvo dip lo mi ra nih ses ta ra NRH pok-re će po nov no svoj ča so pis pod na zi vom Vjes nik druš tva dip lo mi ra nih ses ta ra (vi di god.I broj 1-2 str.1 i 2 i str.25-29 pra vi la druš tva dip lo mi ra nih ses ta ra NRH). Oso bi to skre ćem po zor no st na str. 30 gdje sto ji da je druš tvo os no va no 19. 04. 1953. go di ne sa sje diš tem u Zag re bu, a na toj stra ni ci ob jav-lju je i svoj prog ram ra da. U pr vom bro ju I. go di ne ne ma oz-naka go di ne iz da va nja ča so pi sa (ali je broj raz grab ljen), dok br. 3 -6 no si da tum Ju li 1954. Ci je lu 1954. go di nu ča so pis iz da je Druš tvo dip lo mi ra nih ses ta ra NRH, a od 1955. go di ne naz na čen je kao iz da vač Druš tvo me di cin skih ses ta ra Ju gos-la vi je, ali adre sa je Zag reb, Mli nar ska uli ca.

Me ni je poz na to da je du gi niz go di na, ko li ko se mo gu sje ti ti od 1981. go di ne, ses tra Mil ka Rogić bi la ured ni ca Vjes-ni ka. Ona je bi la glav na ses tra u »Vuk Vr hov cu«. Ne mo gu se sje ti ti tko je sve ure đi vao Vjes nik pri je nje, ali ses tra Rogić to za si gur no zna.

Pos li je Mil ke Rogić ure đi va nje ča sopisa preu ze la je Ro zi-ka Ču ka glav na ses tra Dječ je kli ni ke Kan tri da u Ri je ci. Ona je bi la ured nica u vri je me ka da je sje diš te Sa ve za druš tva me-di cin skih ses ta ra SRH (SDMSH) bi lo u Ri je ci (1981.-1985.). Pos li je nje sam ja preu ze la ure đi va nje Vjes ni ka do 1987. go di ne. Pred sjed ni ca SDMSH ta da je bi la ses tra Ru ža To th glav na ses tra KBC-a Zag reb. No pri kra ju iz la že nja Vjes ni ka predsjed ni ca SDMSH bi la je ses tra Ana Ceg le di glav na ses-tra Psi hi jat rij ske kli ni ke u bol ni ci u Vi nog rad skoj. Pos li je nje, sje ćam se da sam bi la na sas tan ku pred sjed niš tva HUMS–a (1990. Ili 1991.) i da je pred sjed ni ca Dra gi ca Ši mu nec rek la da ona ne že li s ti me (s iz la že njem Vjes ni ka) ima ti ni kak ve ve ze.

Sjećanja


U sva kom bro ju Vjes nika, kao i u svim ča so pi si ma, bi le su upu te au to ri ma za pi sa nje čla na ka, kao i ad re sa na ko ju tre ba čla nak pos la ti. Obič no su to ko le gi ce sla le poš tom. Kada sam preu ze la ured niš tvo po ve za la sam se sa dr. Per ši ćem glav nim ured ni kom Me di ci ne, a on nam je svr sta vao član ke za Vjes nik u UDK. Za nima lo me je re cen zi ra nje čla na ka, pa je dr.Peršić pri ku pio po dat ke iz SIZ-a (Samoupravna in te res na za jed ni ca) za zna no st. SI Z-u sam upu ti la do pis i za mo li la za struč nu i fi -nan cij sku po moć i do bi li smo je.

Uvedeno obavezno recenziranje članaka Kad je čla nak sti gao na ad re su Ured niš tva, pro či ta la sam

ga, us ta no vila ko jem di je lu stru ke pri pa da, odab ra la struč nja-ka za re cen zi ju, a za is tu za mo li la pu tem štam pa nog ob ras ca. Re cen zen te sam oda bi ra la pre ma mom osob nom zna nju nji-ho ve spe ci jal nos ti ili užeg bav lje nja od re đe nim prob le mom. U to me oda bi ru re cen ze na ta mi je vr lo čes to po ma gao moj sup rug, jer su dob ro zna ni struč nja ci u me di ci ni – u to do ba – bi li nje govi ko le ge sa stu di ja ili nje go vi su rad ni ci. Ve li ka po moć i uzor u ure đi va nju Vjes ni ka bio mi je Li ječ nič ki vjes-nik jer je bio iz van red no ure đi van, pa sam nje go ve stan dar de sli je di la ko li ko je god bi lo mo gu će.

Kad bi do bi la re cen zi ju član ka, fo to ko pi ra la bih je, a sve re cen zi je iz up ra vo iz da nog bro ja Vjes ni ka pos la la bih SI Z-u za zna no st (Opa tič ka 11). To nam je bi la ob ve za. Su rad ni ci u ure đi va nju bi li su čla no vi Sav je ta ured nič kog od bo ra izab ra ni na sjed ni ca ma Pred sjed niš tva SDMSH. Ča so pis se fi nan ci rao iz čla na ri ne. Od re đe ni pos to tak od čla na ri na, mis lim jed na tre ći na nov ca, os ta jao je u Sa ve zu, a dru gi dio je ug lav nom pod mi ri vao troš ko ve Vjes ni ka. Ti ra ža se kre ta la od 12.500 – 13.500 prim je ra ka (naj du že je bi la 12.500). Osim to ga iz vor pri ho da Vjes ni ka, ali ne oso bit, bio je i pri hod od rek la ma u ča-so pi su, a sta no vit iz nos smo pri ma li pre ko SI Z-a za zna no st.

Vjes nik smo iz mje nji va li sa slo ven skim Zdrav stve nim ob-zor ni kom.

Vjes nik je neiz la že njem zam ro. Ne bih rek la da je pro mi-je nio ime u Ses trin ski glas nik, jer pra te ći ure đi va nje Ses trin-skog glas ni ka mo gu re ći da on ni je bio struč ni ča so pis već vi še ne ka vr sta ses trin skih no vi na. No va ured ni ca zna čaj no je una zad ne ko li ko go di na iz mi je ni la smjer Ses trin skog glas ni ka pre ma struč no in for ma tiv nom pro fi lu i vi še se tru di od gos po-đe koja je os no va la Ses trin ski glas nik, a »ubi la« Vjes nik. Pre-po ru či la bi ako će doz vo lja va ti fi nan cij ske mo guć nos ti da se struč ni ča so pis iz da je po seb no, a po seb no Ses trin ske no vi ne.

Mis lim da su da naš nje ses tre u sta nju prih va ti ti se pe ra i na pi sa ti svo ja is kus tva, iz ni je ti svo je prob le me u ra du, no vi ne do ko jih su doš le ili ču le za njih, ali ses tra ma treba da ti ma lo po du ke i pod r ške, upu ti ti ih u pra vi la i to me slič no. Pa on da ne ka kre nu. Ne ka poč nu, pa će nau či ti.

Mo ram ta ko đer na po me nu ti prob le me pri iz da va nju Vjes-ni ka. Uvi jek je to bi la dis tri bu ci ja ča so pi sa. O to me i sa da či-tam na stra ni ca ma sta rih bro je va. Nai me, dok je ses tra Rogić ure đi va la ča so pis, dis tri bu ci ju je obav lja lo član stvo. Preu ze le bi ča so pis iz tis ka re i ot pre mi le ga u ško lu u Mli nar skoj pa ga pa ki ra le i sla le na ad re se, pri če mu su po ma ga le i uče ni ce Mli nar ske ško le. Takav na čin dis tri bu ci je odu zi mao je pu no vre me na i Vjes nik je kas nio do svo jih či ta te lja.

U Ri je ci smo po če li vr lo slič no, a on da smo iz mi je ni le na čin dis tri bu ci je. Tis ka ra u ko joj je tis kan Vjes nik ima la je mo guć no st pa ki ra nja od re đe nog broja Vje snika, ot pre me na poš tu i slanja na od re đe nu ad re su. Ad re sar je bio sas tav ljen na kon što bi Iz bor ne kon fe ren ci je dos ta vi le po dat ke o up la će-noj čla na ri ni o ad re sa ma na ko je tre ba pos la ti ča so pis. Na taj na čin je sa mo u ne ko li ko da na dis tri bui ra no svih 12.500 prim-je ra ka. To je nez nat no pos kup je lo troš ko ve, ali smo do bi le na br zi ni i kva li te ti dis tri bu ci je. Ča so pis je ug lav nom dis tri bui-ran po us ta no va ma gdje su ga ta da po di je li li pret plat ni ci ma. Naš prob lem je bi la in fl a ci ja ta daš njeg di na ra, pa je tis ka nje sva kog sljede ćeg bro ja bi lo da le ko skup lje, a čla na ri na uvi jek is ta. Iz tog ra zloga smo kas ni le s iz la že njem, iz da va le dvob ro-je, po vi si va le čla narine ka da je to bi lo mo gu će i slič no.

Ka da sam pre da va la ad mi nis tra tiv nu ar hivu Vjes ni ka u Ško lu u Mli nar skoj, uz do pi se i re cen zi je, pre dala sam i član-ke za je dan pot pu no no vi broj Vjes nik. Taj broj još uvi jek vje-ro jat no skup lja pra ši nu na tom mjes tu.

Rad HU MS-a bi la sam u pri li ci pra ti ti od nje go va po četka kao glav na ured ni ca Vjes ni ka, ali ne za du go, jer je ub r zo po os ni va nju HU MS-a nje go va pred sjed ni ca Dra gi ca Ši mu nec odus ta la od iz da va nja Vjes ni ka. U po čet ku kao za ne ko kra-će vri je me, da bi po tom za po če la s iz da va njem Ses trin skog glas ni ka.

Sestrinski glasnik i HUMS promoviraju sestrinstvoSes trin ski glas nik či tam jer ga zah va lju ju ći vama pri mam.

Sve što pro či tam ve se li me, jer vidim da ses trin stvo ide nap-ri jed, da pa če krup nim ko ra ci ma. Drago mi je da se naš rad nas tav lja, da ses trin ska ud ru ga ni je zam r la ne go je na vr lo dob rom pu tu da či ni mno go za svo je član stvo. Uvi jek su tak-ve »stva ri« ovi si le o en tu zi jaz mu po je di na ca ko jih ni da nas ne manj ka i dra go mi je da se sve to raz gra na lo i usav r ši lo do mje re o ko joj je mo ja ge ne ra ci ja mog la sa mo sa nja ti.

Rad HU MS-a pra tim pre ko Ses trin skog glas ni ka. Ot ka ko je ses tra Ri mac pred sjed ni ca i ot ka ko je oku pi la dob re su rad-ni ke ud ru ga je kre nu la od lič no, re zul ta ti su vid lji vi, na ro či to je za poh va li ti Spo ra zum s Me di cin skim fa kul te tom u Zag re-bu jer će omo gu ći ti da i me di cin ske ses tre ima ju mo guć no st sveu či liš ne ver ti ka le u svom ob ra zo va nju. Ta ko đer je za poz-dra vi ti po ve za no st s eu rop skim ud ru ga ma jer osim što uči te jed ni od dru gih u sve mu su ipak naj bit ni ji osob ni kon tak ti.

Čes ti tam Vam i že lim vam sna gu da ne po sus ta ne te ka da nai đu teš ka raz dob lja.

Prip re mi la: Alen ka Lučić

Izvještaji


»Ses trin stvo: Le pe za raz li či tos ti«

Kon gres Hr vat ske ud ru ge me di cin skih ses ta ra od r žan je u Zag re bu od 15. do 18. svib nja 2010. go di ne na Zag re bač-

kom ve le saj mu. Dobio je važ no mjes to u po-vi jes ti ses trin stva RH, ka ko po bro ju pre da va-nja, ta ko po okup lje nim emi nen tnim ime ni ma Hrvat ske, eu rop ske i svjet ske ses trin ske sce ne, ko ji su se ra do odaz va li na še mu po zi vu.

Kon gres pod na zi vom »Ses trin stvo:Le pe za raz li či tos ti« u svom nas lo vu po ka zu je ši roki ras pon dje lo va nja i in te re sa me di cin skih ses ta-ra.

U ve li koj dvo ra ni Zag re bač kog ve le saj ma na ot va ra nju oku pio se im po zan tan broj me-di cin skih ses ta ra, uz uz va ni ke, pre da va če kao i oso be iz jav nog ži vo ta Hr vat ske. Sveča no sti ot va ra nja Kongre sa uve li ke je pri do ni je la svo-jim bra vu ro znim so lis tič kim nas tu pom vio lon-če lis ti ca Ana Ruc ner.

U svom poz drav nom go vo ru pred sjed ni ca HU MS-a, Bran ki ca Ri mac nag la si la je: »Kon gres nam uvi jek da je šan su po ka za ti raz li či tos ti, šan su uči ti i po di je li ti zna nje s kole ga ma i ko le gi ca ma, ali to je i pri li ka za pros la vi ti naš teš ki sva kod-nev ni rad. Kon gres HU MS-a pre zen ti ra raz li či ta sta ja liš ta, iz-gra đu je i os na žu je ses trin stvo i ses trin ske or ga ni za ci je te vo di ka bo ljem od no su na cio nal nih do no si te lja od lu ka i pro fe sio-nal ne ud ru ge. Vje ru je mo da će se ti je kom Kon gre sa os tva ri ti mno go kon struk tiv nih di ja lo ga iz me đu su dio ni ka Kon gre sa i da će zna nje bi ti po di je lje no. Ra de ći i raz mje nju ju ći zna nje i is kus tvo is ho di zdrav stve ne nje ge bit će bo lji, što će re zul ti ra ti i bo ljim opo rav kom pa ci je na ta«.

Ima li smo tu ča st da se svim uz va ni ci ma i pri sut ni ma pu-tem pis ma ob ra ti i pred sjed ni ca Me đu na rod nog vi je ća me di-cin skih ses ta ra (ICN) Ro se ma ry Brya nt, či ji tek st do no si mo u ci je los ti na kra ju ovog iz vješ ća.

Poz drav ne go vore odr ža li su: glav ni izvr šni taj nik Me đu-na rod nog vi je ća me di cin skih ses ta ra (ICN) Da vi da Ben to na (vi deo po ru ka o važ nos ti ulo ge ses trin skih ud ru ga u pro ce su zdrav stve ne skr bi i bri ge); gos po đa Ben te Si ver tsen, Po li cy Ad vi ser, Nur si ng and Mi dwi fe ry Prog ram me, WHO Re gio-nal Of fi ce for Eu ro pe; gos po din An drea sa Xyric hi da, Po li cy Ad vi ser, Eu ro pean Fe de ra tion of Nur ses As so cia tion; Mau ra Buc ha nan, pred sjed ni ca Royal Col le ge of Nur si ng; izas la ni ca gra do na čel ni ka gra da Zagre ba, pok ro vi te lja Kon gre sa, gos po-đa Li di ja Hrastić No vak, gos po din An te - Zvo ni mir Go lem,

dr žav ni taj nik Mi nis tar stva zdrav stva i so ci jal ne skr bi, glav ni pok ro vi telj Kon gre sa, ko ji je i služ be no ot vo rio Kon gres.

Na kon uvod nih i poz drav nih go vo ra sli je dio je nas tup naj-mla đih čla no va Fol klor nog an sam bla Tu ro po lje, a na kon sve-ča nog ot vo re nja za su dio ni ke kon gre sa bio je or ga ni zi ran i raz gled saj ma Me di ci na i teh ni ka te pos jet mu ze ji ma gra da Zag re ba, ko je je spon zo ri ra la Tu ris tič ka za jed ni ca.

Pre da va či ko ji su doš li iz ze ma lja EU, posli jepod ne su pos je ti li jed nu od naj ljep ših i na ju re đe ni jih he mo di ja li za u KBC-u Ri je ka. De le ga ci ja ses ta ra bi la je ugod no iz ne na đe-na vi đe nim (ure đe njem di ja li ze, od no som pre ma pa ci jen ti ma, ko mu ni ka ci jom u ti mu), ali i po lo ža jem zgra de iz ko je se pru-ža prek ra san pog led na pla vo Jad ran sko mo re. Za hvalju je mo glav noj ses tri KBC Ri je ka Bran ki Lučić i glav noj ses tri od je la he mo di ja li ze ko le gi ci Bo silj ki Devčić na od lič no or ga ni zi ra-nom pri je mu.

Ned je lju smo započeli uvod nim pre da va njem gos po di na To ma Keig hley, gos ta iz UK: Flo ren ce Nig htin ga le – že na za na ša vre me na, a po vo dom 110 go di na od nje zi ne smr ti.

Dr. Máxi mo A. Gon zález Ju ra do, pred sjed nik špa njol ske ses trin ske or ga ni za ci je, go vo rio je vi še o te mi ve za noj uz Me-đu na rod ni dan ses trin stva 2010. (I CN): Vo de ća ulo ga me di-cin ske ses tre u nje zi bo les ni ka obo lje lih od kro nič nih bo les ti.

Na kon uvod nih pre da va nja slije dio je mo dul EU i ses trin-stvo – oko liš, mig ra ci je u ko jem su go vo ri li: Ben te Si ver tsen (Dan ska): De set go di na na kon Min hen ske dek la ra ci je – Ses-tre i pri ma lje: Sna ga zdrav stva – pri kaz is tra ži va nja Svjet ske

4. kon gres Hr vat ske ud ru ge me di cin skih ses ta ra s me đu na rod nim sud je lo va njem


Izvještaji


zdrav stve ne or ga ni za ci je iz 2009., o si tua ci ji u ses trin stvu i pri malj stvu u zem lja ma eu rop ske re gi je s po seb nim nag las-kom na Hr vat sku; An dreas Xyric hid EFN (Bel gi ja): EU i pok-ret sesta ra – mig ra ci je; Eli sa be th Rap po ld (Aus tri ja): Ja ča nje ulo ge ses ta ra i pri ma lja u eu rop skoj re gi ji; Mau ra Buc ha nan, pred sjed ni ca RCN (UK): Ses trin stvo – krei ra nje po li ti ka i pro ce sa u zdrav stvu; Dub rav ka Ma ti ja ši ć-Bo da lec (Hr vat-ska): Mjes to i ulo ga hr vat skog ses trin stva u Eu ro pi.

Nakon uvodnih predavanja slijedilo je predstavljanje knji-ge »Zdravstvena njega odraslih« autorice Sande Franković i suradnika. U predgovoru autorica knjige izrekla je činjenicu: »Budući da je sestrinstvo siromašno domaćom literaturom, smatrali smo da će i ovih prvih devet poglavlja biti medicin-skim sestrama od pomoći u učenju te proširivanju i obnavlja-nju njihova znanja«.

U dru gom mo du lu go vo ri lo se o: Up rav ljanju i vo đe nju; vi deo lin kom se u rad Kon gre sa uk lju či la Pat ri cia Thom pson, STTI (USA): Bu duć no st vođe nja na pod ruč ju ses trin stva. Za-tim je Du nja Sko ko Po ljak iz MZSS (Hr vat ska) go vo ri la o Sura dnji s ud ru ga ma iz pod ruč ja zdrav stva; Ani ca Praš njak, Ta ja na Drakulić HSSMSMT (Hr vat ska) o Ulo zi sin di ka ta u pro mi ca nju pra va me di cin skih ses ta ra u Re pub li ci Hr vat skoj te Ivan Lu kov njak iz Hr vat ske ud ru ge pos lo da va ca o Me di-cin skoj ses tri kao nei zostav nom članu menadžmen ta bol nič ke us ta no ve.

U tre ćem mo dulu: Ljud ska pra va, si gur no st pa ci je na ta i ses trin ska eti ka, go vo ri li su: Gor da na So bol zas tup ni ca u Hr vat skom sa bo ru; Ses trin stvo - žen ska pro fe si ja?; Ann Gal-lag her s Uni ver si te ta Sur ry (UK): Ljud ska pra va, si gur no st

pa ci je na ta i eti ka u ses trin stvu; Ann Ma rie T. Broo ks INLI (USA): Bo le st »rav no duš nos ti«… ima li li je ka?; Gor da na Cer jan Le ti ca (Hr vat ska): Pi ra mi da druš tve ne od go vor nos ti glo bal nog ses trin stva; Sha ron M. Wein stein (USA): Si gur no-st na prvom mjes tu… glo bal ne ini ci ja ti ve; Ka ta ri na Du gi na (HKMS): Za kon ski pro pi si od ut je ca ja na ses trin sku prak su, na ko je se pre da va nje nas ta vi la izvr šna di rek to ri ca Ko mo re me di cin skih ses ta ra i pri ma lja NMC Kat hy Geor ge (UK): Ses trin sko za ko no dav stvo – UK iskus tvo, Jas na Mesarić, PATH, Alat za proc je nu ra da za po bolj ša nje kva li te te u bol-ni ca ma u Hr vat skoj (PATH) – po čet na is kus tva te Ivan ka Jug, SKVV: Ses trin ska skrb u ok vi ru etič nos ti i druš tve ne prih vat-lji vos ti pos tu pak me di cin ski pot po mog nu te op lod nje. Mo dul tri zak lju či lo je pre da va nje Re na te Ne me th (Hr vat ska): Eti ka i me di ci na ju čer, da nas, sut ra / Pla ni ra nje kli nič kih is pi ti va-nja – etič ki as pe kt.

Dru gog da na kon gre sa pre da va nja su se od vi ja la u vi še dvo ra na, ras po re đe nih po no vo po mo du li ma. To ga da na sa-ži ma se pot pu na sli ka ses trin stva Hr vat ske. Dola ze ko le gi ce iz svih kra je va Hr vat ske, a im po zan tan je bio do la zak ses ta ra iz KBC-a Osi jek iz Pod ruž ni ce HU MS-a na če lu s Igo rom Ja je ti ćem - njih pun au to bus. Svi su željeli čuti neš to no vo, razmije ni ti struč na is kus tva, sres ti sta re pri ja te lje, ali i ste ći no ve. Uz pod ruž ni cu do la ze i stu den ti sestrin stva iz Osi je ka. Guž ve pred štan do vi ma s no vim ili ak tual nim proiz vo di ma za zdrav stve nu nje gu, ža mor, oza re na li ca i os je ćaj da svi poš tu-je mo i ci je ni mo jed ni dru ge i da smo želj ni sres ti se, raz go-va ra ti i dru ži ti se. Rad ni dan pre pun kva li tet nih pre da va nja od ko jih iz dva ja mo: Is tra ži va nja u ses trin stvu, Zdrav stve no

Izvještaji


ve leu či liš te Zag reb, Damir Lu ča nin. Sta vo vi stu de na ta ses trin-stva pre ma HU MS-u, Me di cin ski fa kul tet iz Osi je ka – stu dij ses trin stva, Na da Prlić (za dje lo va nje HU MS-a, ovo is tra ži va-nje je od ve li ke ko ris ti). Is tra ži va nje »POKRET« na pod ruč ju zdrav stve ne nje ge u Slo ve ni ji, pred sjed ni ca Slo ven ske ud ru ge i ko mo re me di cin skih ses ta ra i pri ma lja Da rin ke Kle me nc.

U mo dul o edu ka ci ji uklju či le su se ko le gi ce iz USA, Vir-gi nia W. Ada ms: Pot re ba za raz li či ti jom ses trin skom rad nom sna gom – ključ prob le ma, ta ko đer i Ge ral di ne Pol ly Bed na sh ge ne ral na taj ni ca ud ru ge ko ledža za ses tre: Tran sfor ma ci ja i prom je ne – ses trin sko ob ra zo va nje u Sje di nje nim Ame rič kim Dr ža va ma, ta ko đer iz la žu Alek san dra Ber Božić iz Sr bi je: Vi šef ron tal na nas ta va u edu ka ci ji me di cin skih ses ta ra, na ša ko le gi ca Jas mi na Ba ni ček ko ja je ob ra zo va nje i po sao me di-cin ske ses tre nas ta vi la u Lon do nu: Dva de set i jed na go di na u sus ta vu zdrav stve ne skr bi UK – mo ja pri ča, a Ves na Ju re ša pro de ka ni ca za no ve stu di je MF u Zag re bu s te mom: Pred dip-lom ska i dip lom ska edu ka ci ja me di cin skih ses ta ra – Pre duv jet struč nog i pro fe sio nal nog raz vo ja stru ke.

Mari ja na Pe tir zas tup ni ca u Hrvat skom sabo ru iznije la je rad: Prob le ma ti ka lo ka ci ja one čiš će nih az bes tom u Re pub li ci Hr vat skoj i ut je caj na ljud sko zdrav lje.

Na mo du lu Men tal no zdrav lje go vorile su: na ša kolegi-ca Ved ra na Vejzović ko ja se na kon zav r še nog Prav nog fa kul-te ta prek va li fi ci ra la za me dicinsku ses tru u Šved skoj i da nas je na dok tor skom stu di ju iz ses trin stva, s te mom Men tal no zdrav lje no vo ro đen ča di – pre ven ci ja na pod ruč ju zdrav stve ne skr bi dje ce. Dub rav ka Ko ci jan Her ci go nja: Prob le mi men tal-nog zdrav lja dje ce u suv re me nom druš tvu, i Dub rav ka Lučić: Men tal no zdrav lje da nas i sut ra.

Is ti dan u mo dulu Skrb za sta ri je oso be ob ra đi va ne su i te me tre će ži vot ne do bi te kroz po se ban mo dul pot re be Oso ba s po seb nim pot re ba ma. Na kon sve ga od r ža na je i pos ter pre-zen ta ci ja te ne ko li ko kva li tet nih ra dio ni ca iz me đu ko jih iz-dva ja mo: Me đu sob no pov je re nje – ka men te me ljac Eu rop ske uni je (Tom Keig hley, UK), Ses trin ska pro fe si ja i ob ra zo va nja ses ta ra u Aus tri ji (Eli sa be th Rap po ld, Aus tri ja), Tran sfor ma-cij ski vo đe… ini ci ja to ri prom je ne i za go va ra nja ljud ski pra-va (A nn Ma rie T. Broo ks, USA), Pozi tiv na ok ru že nja prak-se… ko re la ci ja ra da i re zul ta ta (Sha ron M. Wein stein, USA,)

Pris tu pi raz vo ju kon cep ta vo đe nja u ses trin stvu u UK (Chris-ti ne McKen zie, UK).

Na kon izu zet no na por nog da na sli je di la je sve ča na večera ko ja je pro tek la u ugod nom dru že nju u prek ras nom am bi jen tu ho te la Re ge nt, uz glaz bu i fi nu ve če ru što se og le da lo na za-do volj nim li ci ma svih uz va ni ka.

Tre ći dan Kon gre sa od vi jao se rad po struč nim druš tvi-ma, ko ja ra de unu tar HU MS-a, a pret ho di im mo dul: Ses trin-ska nje ga u prak si.

Struč no druš tvo za di ja be tes i bo les ti en dok ri nog sus ta va - svoj rad us mje ri lo je na »No ve smjer ni ce za da va nje injek ci-ja u bo les ni ka sa še ćer nom bo leš ću«.

Te me ljem no vih smjer ni ca i pre po ru ka za da va nje in zu-lin ske te ra pi je injek ci ja ma od r ža na je ras pra va o si tua ci ji u Hr vat skoj. Os nov na raz li ka je u to me što kod nas go to vo svi bo les ni ci ko ris te PEN štr calj ke za prim je nu te ra pi je. U ne kim zem lja ma Eu ro pe i pog la vi to u SA D-u vi še od 50% bo les ni ka da je in zu lin sku te ra pi ju po mo ću injek ci ja, što je pu no po volj-ni je za zdrav stve no osi gu ra nje, jer su troš ko vi ma nji.

Teme ljem ras pra ve do ne se ni su slje de ći zak ljuč ci:Edu ka ci ja bo les ni ka tre ba uk lju či ti i oda bir pra ve ig le –ob zi rom na ve li či nu, oba vez no mi je nja nje mjes ta da-va nja in zu li na, preg le da va nje mjes ta ubo da ra di ot kri-va nja mo gu ćeg nas tan ka li po dis to fi je.

Na kon što se ob ja ve smjer ni ce na eu rop skom ni vou, pot reb-no je is to pri la go di ti za na šu zem lju te ih tis ka ti ka ko bi me di-cin ske ses tre/tehničari mog li ko ris ti ti kao li te ra tu ru za rad.

Struč no druš tvo glav nih ses ta ra svo jim u pre da va nji ma os vr nu lo se na Vre men ski ma na ge me nt u pro vo đe nju zdrav-stve ne nje ge te Ulogu glav ne ses tre od je la u hr vat skim bol-ni ca ma.

Struč no druš tvo za reu ma to lo gi ju i re ha bi li ta ci ju na Kon gre su je oku pi lo 40-ak ses ta ra i teh ni ča ra ko ji ra de na ra-di liš ti ma ve za nim uz reu mat ske bo les ti. Izne se ne su ak tual ne novosti o bio loš koj te ra pi ji što je da nas top tema za bo les ni ke ko ji bo lu ju od reu mat skih bo les ti.

Struč no druš tvo hit ne me di cin ske po mo ći svo ja pre da va-nja ba zi ra lo je na prob le mi ma Or ga ni za cije i uloge me di cin ske ses tre/tehničara u iz van bol nič koj i bol nič koj hit noj služ bi, te prob le mi ma tri ja že hit nog bol nič kog pri je ma uz Okrug li stol: Iza zo vi i pot re be za prom je na ma u hit noj me di cin skoj služ bi.

Struč no druš tvo pat ro naž nih ses ta ra od r ža lo je svoj »mi-ni« sim po zij ko ji je bio konci pi ran edu ka tiv nim sad r ža jem, nakon če ga je od r ža na redov na go diš nja skup šti na.

Izvještaji


Struč no druš tvo nef ro lo gi je, di ja li ze i tran splan ta ci je bub re ga od r ža lo je Sim po zij s te mat skim nas lo vom: Pris tu pi kr vo to ku na he mo di ja li zi.

Od r ža ne pre zen ta ci je pred lo že ne su za ras pra vu i do ne se ni su zak ljuč ci iz ko jih proiz la zi da su smjer ni ce i stan dar di ses-trin ske nje ge neop hod ni za kva li tet nu skrb bo les ni ka li je če nih he mo di ja li zom. Os no va na je rad na sku pi na ko ja će ob je di ni ti zak ljuč ke i do sa daš nje is kus tvo te pred lo ži ti smjer ni ce Druš-tva nef ro lo gi je, di ja li ze i tran splan ta ci je bub re ga za rad na od-je li ma za di ja li zu.

Struč no druš tvo ses ta ra dječ jih vr ti ća od r ža lo je pre da-va nja na te mu Od goj no pre ven tiv ni prog ram zaš ti te zdrav lja zu bi, Stan dar di ses trin ske prak se pri pra će nju ras ta i raz vo ja dje ce u dječ jem vr ti ću, Prob le mi u ko mu ni ka ci ji s dje com te Sigur no st dje ce u dječ jem vr ti ću. Od r ža na je i godiš nja skup-šti na struč nog druš tva.

Ki rur ško struč no druš tvo od r ža lo je ci je li niz struč nih pre da va nja ve za no uz duž nos ti i od go vor nos ti ope ra cij ske ses tre, mik ro vas ku lar noj tran splan ta ci ji, pre ven ci ji i pra će nju in fek ci je ki rur ške ra ne.

Od r žan je i sas ta nak struč nog druš tva ki rur ških ses ta ra HU MS-a.

In fek to loš ko struč no druš tvo od r ža lo je ne ko li ko vr lo za-nim lji vih i struč nih pre da va nja iz svog pod ruč ja dje lo va nja.

Pul mo loš ko struč no druš tvo odab ra lo je za pre zen ta ci je i ras pra vu te me ko je se od no se na stres zdrav stve nih dje lat ni-ka, za do volj stvo na ra du, emo cio nal ni od go vor na po sao ko-ji obav lja ju i na za do volj stvo bo les ni ka. Pul mo loš ko struč no druš tvo naj sta ri je je struč no druš tvo u hr vat skom ses trin stvu i dje lu je od 1974. go di ne. Sva ke go di ne nas to ji bi ti u »tren du« sa ses trin skom aktual noš ću i pop ra ti ti sa struč nim ra do vi ma svo jih čla no va ak tual ne te me u ses trin stvu.

Pul mo loš ko druš tvo je odabirom te ma ove go di ne zaok-ru ži lo prob lem ko ji se sva kod nev no jav lja zbog ne dos tat ka ses ta ra, ne dos tat ka sred sta va za rad, ne dos tat ka mo ti va ci je u ti mu ko ji zbri nja va bo les ni ke.

Of tal mo loš ko struč no druš tvo u od r ža nom sim po zi ju u ok vi ru Kon gre sa oku pi lo je 65 oftalmoloških medicinskih ses tra iz Hr vat ske i Bos ne i Her ce govi ne. U ok vi ru sim po zi ja od r žan je niz pre da va nja kao i struč ni sas ta nak.

U sklo pu Ko ngre sa od r ža na je Prva re gio nal na kon fe-ren ci ja na cio nal nih ses trin skih ud ru ga iz: Bos ne i Her-ce go vi ne, Make do ni je, Cr ne Go re, Sr bi je i Hr vat ske, pod pok ro vi telj stvom Nor ve ške ses trin ske or ga ni za cije, na te mu: »Pro ces us kla đi va nja ses trin skog ob ra zo va nja sa zah tje vi ma Eu rop ske uni je«. Konfe ren ci ji su pri sus tvo va li uz pred sjed ni-ce i predstav ni ce na ve de nih ze ma lja pred stav nik NNO kao i ekspert EC gos po din Tom Keig hley. Na kon fe ren ci ji je do go-vo re na di na mi ka od r ža va nja re gio nal nih sas ta na ka. Slje de ći je pla ni ran za ko lo voz u Skop ju.

Zak ljuč ci Kon gre saU če ti ri da na Kon gre sa na zo či lo je vi še od 600 me di cin-

skih se sat ra iz Hr vat ske, ali i ze ma lja u ok ru že nju. U rad Kon-gre sa bilo je uk lju če no 148 pre da va ča.

Pozi tiv na ok ru že nja prak sepos tav ke ko je pod r ža va ju izvr sno st i kva li te tu ra da –nas to ja nja osi gu ranju zdrav lja, si gur no sti i osob noj –dob ro biti za pos le ni ka, pod r ška kva li te ti skr bi za bo-les ni ka i po bolj ša nju mo ti va ci je, pro duk tiv nos ti i us-pješ nos ti po je din ca i or ga ni za ci je.

Ak ci je WHO u 2010. go di ni:pro mi ca ti i de fi ni ra ti zdrav stve nu nje gu –omo gu ći ti me di cin skim ses tra ma rad s pu nim po ten- –ci ja lom i sna gom glasa me di cin ske se stre u prak si u nje zi bo les ni kapo di za ti svi jes ti na svim ra zi na ma –po zivati na ak ci ju –

Što pod ra zu mi je va po zi tiv no ok ru že nje prak se:pre da no st: – pri je ći iz »raz go vo ra u ak ci ju«, po če ti sa osob nom svi jes ti na svim ra zi na maljud ski re sur si i op re ma: – osi gu ra ti sred stva da za pos-le ni ci mo gu ra di ti, us pos tav ljen di ja log s nad re đe ni mavod stvo: – vi zi ja, ključ ni čim be ni ci za iz grad nju pov-je re nja, re du ci ra nje stra ha, ja ča nja mo ra la, pre da no-st i kon ti nui ra no do ka zi va nje, spo sob no st pri la god bi prom je na, hrabro st za prom je ne u sus ta vupri la god lji vo st (ot por no st): – osob na an ga ži ra no st, os-ta ti u sa daš njem tre nut ku i kre ta ti nap ri jed, pre poz na ti ka da je pot reb no i tra ži ti po moć na vri je mepar tner stvo i su rad nja: – iden ti fi ci ra ti prih vat lji ve za-jed nič ke ci lje ve, krei ra ti stra te gi ju us pje ha, us mje ri ti

Izvještaji


izvr sno st pre ma bo les ni ku, osi gu ra ti vi so ku učin ko vi-to st ti mo va, ok ru že nje za uče nje i nap re do va nje.

Učin ci nez dra ve oko li ne:net r pe lji va at mos fe ra –dis tan ci ra nje od ra da, kon fl ik ti, veli ko ne za do volj stvo, –ni zak mo ral, ne po ve za no st zah tje va ra da i onog što se tre ba iz vr ši ti, spo ri je vri je me reak ci je.

Kak vo ses trin stvo že li mo?Ima mo raz no li ke ge ne ra ci je s raz li či tim oče ki va nji ma

kul tu ro loš ke raz li ke, još vi še za jed nič kih vri jed nos ti –pos ti ći zado volj stvo pos lom, priz na va nje, adek vat na –pla ća, pri la go đen ras po red ra daiz ba lan si ra ti vri je me, ta le nt i ste če no zna nje i is kus tvo –skr bi ti za bo les ni ka tre nut nom is po ru kom us lu ge –tran sfor mi ra ti skrb bo les ni ka po bolj ša njem us lu ge –te ži ti stal nom nas to ja nju stva ra nja vi še ra zi ne skr bi za –bo les ni ka.

Što mo že mo uči ni ti?vo đe• - fo kus na smis le nim prio ri te ti ma, ak tiv nos ti za stva-ra nje us pješ nih re zul ta tame nad že ri • - smjer ni ce dje lat ni ci ma za uk la nja ne stra ha od prom je name di cin ske ses tre• - kon ti nui ra no nap re do va ti u stje ca nju spo sob nos ti i zna nja, pos ve će no ra di ti pra ve stva ri iz pra-vog raz lo ga, bri nu ti o se bi ka ko bi mog li bolje bri nu ti o dru gi ma, zna ti pre poz na ti svo je osob ne pot re be, priuš ti ti si vri je me re lak sa ci je, vri je me ti ši ne, iz bje ga va ti pret je ra-ni rad, te ži ti osob nom i pro fe sio nal nom raz vo ju.

Sut ra je ov dje da nas - po zi tiv no rad no ok ru že nje se os-tva ru je kroz poš to va nje, pod r šku i ot vo re nu ko mu ni ka ci ju, ho lis tički pris tup po ti če oz drav lje nje na svim ra zi na ma: men-tal nim, emo cio nal nim, du hov nim, so ci jal nim i fi zič kim i stva-ra op ti mal ne uv je te oz drav lje nja za bo les ni ke i za pos le ni ke pod jed na ko što či ni KRUG ZDRAVLJA.

Bran ki ca Ri mac

Iza zo vi ses trin stvu u 2010. i u bu duć nos ti

Ci je nje ni gos ti, dra ge ko le gi ce i ko le ge,

Pri je sve ga dopus ti te mi da se is pri čam što da nas ni sam u mo guć nos ti bi ti s Va ma. Že lim zah va li ti Bran ki Ri mac što mi je omo gu ći la da se ovom po ru kom ob ra tim svi ma Va ma na sve ča nos ti ot va ra nja 4. kon gre sa Hr vat ske ud ru ge me di-cin skih ses ta ra s me đu na rod nim sud je lo va njem »Ses trin stvo: Le pe za raz li či tos ti«.

Ovim pu tem pre no sim sr dač ne poz dra ve čla no va Up rav-nog od bo ra i osob lja Me đu na rod nog vi je ća me di cin skih ses-ta ra, ali i svih ko le gica i ko le ga, ses ta ra iz 133 na cio nal ne ses trin ske ud ru ge, čla ni ca ve li ke obi te lji I CN-a. Da nas bih Vam htje la re ći neš to vi še o ovo go diš njoj te mi Me đu na rod-nog vi je ća ses ta ra po vodom obi lje ža va nja Među na rod nog da-na ses trin stva i iza zo vi ma s ko ji ma će se ses tre mo ra ti uh va ti ti u koš tac u bu duć nos ti.

Pri je tri da na, 12. svib nja, ses tre ši rom svi je ta ud ru ži le su se u pros la vi svo je pro fe si je, obav ješ ta va ju ći jav no st o svom ra du i djelo va nju, te na ko ji na čin dop ri no se zdrav lju i dob ro-bi ti sta nov niš tva.

Ove go di ne te ma pros la ve Da na ses trin stva je Vo de ćaulo ga me di cin ske ses tre u nje zi bo les ni ka obo lje lih od kro-nič nih bo les ti.

ICN je izab rao ovu te mu jer ši rom svi je ta ras te pot re ba i pot raž nja za nje gom kronič nih bo les ni ka i svo jim znanji ma, vi zi jom i hrab roš ću, ses tre su na po zi ci ji da preuz mu vo de ću ulo gu u ovom pro ce su.

Prob lem je zais ta ve lik. Kro nič ne bo les ti kao što su di jabe-tes, hi per ten zi ja, kar diovas ku lar ne bo les ti, od go vor ne su za 60% svih smr tnih slu ča je va ši rom svi je ta. Ove bo les ti se mo-gu spri je či ti i bi ti pod kon tro lom! Zap ra vo, pos to ji sa mo če ti ri glav na fak to ra ri zi ka koji su za jed nič ki go to vo svim kronič-nim obo lje nji ma: nez dra va preh ra na, fi zič ka neak tiv no st, pu-še nje i zlou pot re ba al ko ho la.

Me di cin ske ses tre su u po zi ci ji bi ti vo đe i pru ža ti pod r-šku i rea gi ra ti na ras tu ću po jav no st kro nič nih bo les ti: kao dio prip rem nog, proak tiv nog ti ma i in for mi ra ju ći, mo ti vi ra ju ći i skr be ći za pa ci jen te i obi te lji.

Kro nič ne, nep re no si ve bo les ti, jed na ko su pri sut ne i u raz vi je nim zem lja ma i u zem lja ma u raz vo ju. Oko 80% smr-tnih slu ča je va uz ro ko va nih kro nič nim bo les ti ma do go de se u zem lja ma s nis kim ili sred njim pri ho di ma. Kro nič ne bo les-ti i nji ho vi fak to ri ri zi ka su us ko po ve za ni sa si ro maš tvom i dop ri no se pro dub lji va nju si ro maš tva. Oni uzroku ju vi so ke troš ko ve druš tva, spr je ča va ju po je din ce i za jed ni ce da os tva re svoj pot pu ni po ten ci jal i li ša va ju lju de nji ho ve bu duć nos ti.

Naš je za da tak, iza zov pred na ma i pri li ka da kao ses tre uči ni mo sve što je u na šoj mo ći za zdrav lje sta nov niš tva – preu zi ma ju ći vo de ću ulo gu u pre ven ci ji i u pru ža nju nje ge. Ka ko to mo že mo naj bo lje uči ni ti?

Po ti ču ći obi te lji i pri ja te lje da nam se prid ru že i us vo je zdrav na čin ži vo ta!

Po ru ka Ro se ma ry Brya nt, predsjednice ICN-a su dio ni ci ma Kon gre sa Hrvat ske ud ru ge me di cin skih ses ta ra, svi banj 2010.

Izvještaji


Za go va ra ju ći adek vat no ob ra zo va nje, kam pa nje u ci lju in-for mi ra nja u ko ji ma su po ru ke jas ne i sa že te!

Pro mo vi ra ju ći uvo đe nje zdra ve hra ne u ško le i vr ti će i pros to re za rad i omo gu ća va ju ći pris tup zdrav stve nim us lu ga-ma kao što je sav je to va nje o preh ra ni i kon tro la kr vnog tla ka.

Pružaju ći pod r šku zdra vim rad nim oko li na ma i krei ra nju pros to ra za fi zič ku ak tiv nos ti – po ma žu ći stva ra nju oko li ne u ko joj je la gan iz bor zdrav iz bor!

I na kra ju, da ju ći ino va tiv na i kreativ na rje še nja u ve zi kronič nih sta nja da bi uis ti nu ut je ca li na sva kod nev ni ži vot pa ci jen ta, obi te lji i za jed ni ce.

Bor ba pro tiv ši re nja kro nič nih bo les ti ne će bi ti do bi ve na u 2010. go di ni, te se svi mo ra mo pod sje ti ti na os no vu ove bor be – jed nu od os nov nih vri jed nos ti na šeg druš tva – za jed-nič kog dje lo va nja!

Kro nič ne bo les ti sa mo su je dan od mno gih iza zo va s ko ji-ma se da nas suo ča va mo. Mog li bi go vo ri ti o mno gi ma, no da-nas Vam že lim skre nu ti paž nju sa mo na je dan, po seb no va žan ov dje u Eu ro pi - sta re nje po pu la ci je.

Pre ma iz vješ ću Uje di nje nih naro da, u 2050. go di ni – za sa mo 40 go di na – rad no sta nov ništvo u Eu rop skoj uni ji, ob zi-rom na go di ne sta ros ti, sma njit će se za 48 mi li ju na lju di (to je 16%). Dru gim ri je či ma, jed na oso ba će ra di ti za dvi je umi rov lje ne!

Uk rat ko, suo če ni smo s kom plek snim sku pom iza zo va u bu duć nos ti što će za htije va ti naj bo lje od nas uko li ko že li mo omo gu ći ti pru ža nje us lu ga ko je su is prav ne, na vri je me i ko je

si lju di mo gu priuš ti ti. No ovo ne će bi ti do volj no. Kao gra-đa ni, mo ra mo nep re kid no raz miš lja ti o kva li teti zdrav stve ne us lu ge. Kao pro fe sio nal ci, mo ra mo raz miš lja ti o troš ko vi ma tih us lu ga, kva li te ti i dos tup nos ti.

De mog raf ske prom je ne ko je nas če ka ju u idu ćih de set go-di na bi ti će ve li ki pri ti sak na de li kat nu ravno te žu iz me đu pris-tu pa, kva li te te i troš ko va.

Sva ka vla da mo že osi gu ra ti dvi je o do ve tri, uko li ko one mo gu ig no ri ra ti uči nak tre će. Stoga up ra vo mi, pro fe sio nal-ci na pod ruč ju zdrav stva, mo ra mo osi gu ra ti pod r šku na šom ino va tiv noš ću, krea tiv noš ću i struč noš ću u pro ce su re di zaj-ni ra nja zdrav stve nih sus ta va, ko ji će ta da no vi i po bolj ša ni mo ći udo vo lji ti pot re ba ma gra đa na. Ses tre ima ju naj važ ni ju ulo gu u osi gu ra va nju ove rav no te že iz me đu pris tu pa, kva li-te te i troš ko va. Up ra vo raz no li ko st na šeg obi ma ra da, zna nja, vješ ti ne, ide je i pre da no st stvo rit će rje še nja za bu duć no st.

A up ra vo je to i te ma – Le pe za raz li či tos ti – va šeg kon gre-sa kao i os novna srž na še pro fe si je.

Na mjes tu pred sjed ni ce I CN-a bit ću če ti ri, a ne 40 go di-na! No pe riod od idu će če ti ri go di ne biti će klju čan za na šu profe si ju. Ukoli ko mo že mo pred vid je ti što nas če ka i na to-me za jed no ra di ti, ove iza zo ve može mo pret vo ri ti u pri li ke za napre dak na še pro fe si je i po bolj ša ti us lu gu koju pru ža mo na šim pa ci jen ti ma.

Na kra ju že lim zah va li ti svim ses tra ma u Hr vat skoj na nji-ho voj pre da nos ti i ra du i po seb no na stras ti ko ju ga je pre ma svo joj pro fe si ji. Že li mo Vam svi ma iz nim no us pje šan kon gres!

Hva la Vam!

Od r ža na re do vi ta go diš nja skup šti naHr vat ske ud ru ge me di cin skih ses ta ra

Re dov na go diš nja skup šti na Hr vat ske ud ru ge me di-cin skih ses ta ra od r ža la se 18. ožuj ka 2010. go di ne u pre da vao nici Klini ke za in fek tiv ne bo les ti »Dr. Fran

Mihaljević« u Zag rebu.Na kon uvod ne ri je či pred sjed ni ce HU MS-a Bran ki ce Ri-

mac, na zoč ni ma su se ob ra ti li i poz dra vi li čla no ve skup šti ne: prof. dr. An te Beus rav na telj Kli ni ke za in fek tiv ne bo les ti, u ime glav ne ses tre Kli ni ke za in fek tiv ne bo les ti Nen si Br nin, na zoč ni ma na skup šti ni ob ra ti la se Ma ri ja Ču lo. Redo vi toj go-diš njoj skup štini HU MS-a na zo či lo je 74 de le ga ta Skup šti ne s pra vom gla sa, od ukup no 110 de le ga ta, dok je dnev ni red obuh-va tio izvje šće o ra du Ud ru ge, struč nih druš ta va, pov je ren sta va u 2009. go di ni, završno fi nan cij sko iz vješ će za 2009. go di nu, pri jed log prog ra ma ra da za raz dob lje 2010/2011., prijedlog fi -nan cij skog pla na za 2010. go di nu, usva ja nje pos lov ni ka o ra du Nad zor nog od bo ra, Skup šti ne i Glav nog od bo ra, izbor pot pred-sjed ni ce/pot pred sjed ni ka HU MS-a, pot vr đi va nje os ni va nja no-vog struč nog druš tva – Druš tvo za suz bi ja nje bo li, 4. kon gres s me đu na rod nim dje lo va njem HU MS-a »Ses trin stvo: Le pe za raz li či tos ti« i ICN kon fe ren ci ja 2015. go di ne.

Pred sjed ni ca HU MS-a Bra nkica Ri mac pre zen ti ra la je iz-vješ će o ra du HU MS-a u ko jem je me đu mno gob roj nim ak tiv-nos ti ma u zem lji i ino zem stvu nag la si la:

stra teš ke smjer ni ce za raz voj HU MS-a,• me đud r žav nu su rad nju sa Slo ven skom ud ru gom me di cin-• skih ses ta ra u pod ruč ju is tra ži vač kih pro je ka ta,su rad nju s minis tar stvi ma i in sti tu ci ja ma nad lež nim za • edu ka ci ju me di cin skih ses ta ra,raz voj aka dem skog prog ra ma edu ka ci je me di cin skih ses-• ta ra na Ka to lič kom sveu či liš tu i Me di cin skom fa kul te tu u Zag re bu,su ra dnju sa struč nja ci ma TAIEX mi si je, Ud ru ga je prip re-• mi la do ku men ta ci ju za priz na va nje struč nih kva li fi ka ci ja me di cin skim ses tra ma iz Hr vat ske,pro du že nje ugo vo ra o naj mu pros to ra za rad HU MS-a u • Sor ti noj 1a, te zah va li la svim ko le gi ca ma na ak tiv nom dop ri no su ra du Udru ge. U pri jed logu prog ra ma ra da za raz do blje 2009./2010., nag la še na je mi si ja i ci lje vi HU-MS-a, is tak nu ta važ no st po ve ća nja bro ja čla no va s nag-las kom na bo lju in for mi ra no st me di cin skih ses ta ra o

Izvještaji


Izvještaj s 15. stručnog sku paDruštva me di cin skih ses tara i teh ničara in ten ziv ne skr bi

HU MS-a s međuna rod nim sud je lo va njem

ak tiv nos ti ma HU MS-a. Pot reb no je inten zi vi ra ti rad na pro mo ci ji pod ruž ni ca HU MS-a i, os na ži ti su rad nju sa zem lja ma u ok ru že nju po pi ta nji ma ob ra zo va nja, s nag-laskom na cje lo ži vot no uče nje i kon ti nuira ni pro fe sio nal ni raz voj kroz struč na druš tva HU MS-a. Pot po ra u zna nos ti i no vos ti na pod ruč ju ses trin stva i da lje će se os tva ri va ti od I CN-a i E FN-u, te os ta lih ses trin skih or ga ni za ci ja u Eu ro-pi i SA D-u.Har mo ni za ci ja hr vat skog ses trin stva je dan je od ci lje va

HU MS-a.Za podpredsjednicu HUMS-a u drugom mandatu (2010-

2014) jednoglasno je izbrana Sanda Franković koja je i do sada uspješno obnašala ovu dužnost. Više na www.hums.hr

As ja Delalić

Ju bi lar na 15. godi na od ržava nja stručnih sku po va me di-cin skih ses ta ra in ten ziv ne skr bi na Bri ju ni ma svje doči da Društvo me di cin skih ses ta ra i teh ničara in ten ziv ne skr bi

HU MS-a živi i ra di.Pr vi stručni skup od ržan je 1995. na Bri ju ni ma. Pred sjed-

ni ca ta dašnje Sek ci je za anes te zio lo gi ju, rea ni ma to lo gi ju i in-ten ziv no li ječenje bi la je Jo si pa Bišćan. Društvo je pod tim ime nom dje lo va lo do 2003. go di ne ka da u sklo pu HU MS-a do la zi do raz dva ja nja dvi ju in te res nih sku pi na u dvi je raz ličite Sek ci je. Sek ci ju me di cin skih ses ta ra i teh ničara in ten ziv ne skr bi HU MS-a preu zi ma pred sjed ni ca Ma ri na Ćićak No vak, a Sek ci ju me di cin skih ses ta ra i teh ničara anes te zio lo gi je, rea-ni ma to lo gi je i in ten ziv nog li ječenja HU MS-a nas tav lja vo di ti Jo si pa Bišćan, ko ja je tu Sek ci ju 2005. go di ne od vo ji la od HU MS-a, te su os no va li sa mos tal nu ud ru gu. Društvo ses ta ra i teh ničara in ten ziv ne skr bi os ta je vjer no od ržava nju jed no go-dišnjih sku po va već 15 go di na up ra vo na Bri ju ni ma. Sa dašnja pred sjed ni ca Ma ri na Stazić Društvo preu zi ma 1996. go di ne i nas tav lja tra di ci ju od ržava nja stručnih sku po va na Bri ju ni ma i tis ka nja Zbor ni ka ra do va sva ke go di ne po od ržanom stručnom sku pu. Vjer no st do ka zu ju i broj ne ses tre i teh ničari jedi ni ca in ten ziv ne skr bi ko ji već 15 go di na do la ze na Bri ju ne, sud-je lu ju ak tiv no s mnoštvom ra do va i pra te ak tual na zbi va nja u svi je tu ses trin stva ka ko u Hr vat skoj ta ko i šire. Sva ke go di ne oku pi se sto ti njak sesta ra iz Hr vat ske, Bos ne i Hercego vi ne, Slo ve ni je, En gles ke, Dan ske.

I ove ju bi lar ne 15. go dine stručni je skup od ržan od 18. do 21. lip nja, a u nje go vom ra du je sud je lo va lo 126 ses ta ra, od-ržano je 30 stručnih pre da va nja, a tis kan je i Zbor nik ra do va.

Mirja na Meštro vić go vo ri la je o »Oso bi tos ti zdrav stve-ne nje ge bo les ni ka s teškom trau mat skom oz lje dom moz ga«.

Zbri nja va nje bo les ni ka ko ji je 109 da na bo ra vio u neu ro ki-ru rškoj in ten ziv noj i od to ga bio 77 da na me ha nički ven ti li-ran ve li ki je us pjeh ci je log tima, a rad me di cinskih ses ta ra i emo cio nal na ve za no st go to vo je nep ro ci je nji va. Dvo ra nom se spon ta no pro lo mio plje sak, jer kad stručnja ci čes ti ta ju je dan dru go me na dob ro obav lje nom pos lu i us pješnom zbri nja va-nju veća je poh va la od bi lo čega dru gog.

O zdravstve noj nje zi dje te ta s ozlje dom gla ve go vo ri la je Ko vačić Kse ni ja. Još je dan rad o na por nom ra du ci je log ti ma ko ji bri ne o ma lim bo les ni ci ma. Za brinja va pos to tak od 50% svih ozlje da dje ce su kra nio ce reb ral ne ozljede, a zbri nja va-nje tih bo les ni ka tim ski je rad li ječni ka, me di cin skih ses ta ra i ro di te lja.

Ob zi rom da je kra jem 2009. go di ne i počet kom 2010., za bi lježena pan de mi ja gri pe uz ro ko va ne H1N1 vi ru som i na ovom sku pu po ka za lo se da ses tre pra te tren do ve, us va ja ju no va zna nja, kri tički se od no se o svom radu. Sli je dio je niz pre da va nja na tu te mu.

Bo ris Fi lar i tim ses ta ra iz Kli ni ke »Dr. Fran Mihaljević«: VV ECMO kod H1N1 – osob na is kus tva.

Ma ri na Ćićak No vak i tim ses ta ra iz Za vo da za neo na to lo-gi ju i in ten ziv no li ječenje KBC Zag reb: ECMO – po seb nos ti zdrav stve ne nje ge – pri kaz slučaja.

A nđa No vok met i tim ses ta ra iz Kli ni ke »Dr. Fran Miha-ljević«: Zbri nja va nje bo les ni ka s H1N1 – naša is kus tva.

Zil ha Ku har i tim ses ta ra i teh ničara iz Uni ver zi tet skog kli ničkog cen tra Tuz la: Pan de mi ja (H1N1) 2009. u re gionu sje ver nois točne Bos ne: epi de mio loški, kli nički i pre ven tiv ni as pek ti.

Jas min ka Ban Gra ho vac i tim ses ta ra iz Za vo da za in-ten ziv nu medi ci nu KBC Zag reb u su rad nji s pat ro nažnom

Izvještaji


ses trom Šte fi com Šipek pri ka za li su slučaj mla dog čov je ka ko ji je preživio infek ci ju H1N1, ECMO i niz dru gih bo les ti ko je su se po ja vi le kao pos lje di ca bo les ti i li ječenja, a ko je gra niče s čudom: Svje do ci čuda – pri kaz slučaja.

O per ku ta noj tra heo to mi ji go vo ri la je eki pa iz Opće bol ni-ce Dub rov nik, Ma ri ja Vlašić, Stan ka Kra lje vić i To ni Grčić.

Na kon spon zo ri ra nog pre da va nja Sto ma Me di cal o No vim teh no lo gi ja ma u jedi ni ca ma in ten ziv nog li ječenja, sli je dio je niz pre da vanja o Emo cio nal noj in te li gen ci ji.

Ban Gra ho vac: Emo cio nal na in te li gen ci ja u ses trin stvu.Cvijanović Gr gec: Emo cio nal na in te li gen ci ja u krei ra nju

rad nog ok ruženja.Ban Gra ho vac: Emo cio nal na in te li gen ci ja u mo ti vi ra nju

su rad ni ka u ti mu.O »Ut je ca ju rad nih čimbe ni ka na kva li te tu ra da i živo ta zdrav-

stve nih djelat ni ka« go vo ri la je Mo ni ka Čor daš iz KBC Osi jek.Da vor Zec iz KBC Osi jek go vo rio je o tro va nju or ga no-

fos fat nim in sek ti ci di ma, o oz bilj nos ti sta nja ta ko ot ro va nog bo les ni ka te o go to vo ne mo gućoj mi si ji me di cin skih ses ta ra ko je su go to vo nep res ta no vršile ap li ka ci ju At ro pi na i Ad re-na li na kako bi bo les ni ka od ržale na živo tu.

Di ja na Ke rn go vo ri la je o fak to ri ma ri zi ka za nas ta nak os-teo po ro ze.

Bo ris Med ved iz KBC Zag reb, Od jel za anes te zio lo gi ju i in ten ziv no li ječenje kar dio ki ru rških bo les ni ka go vo rio je o »Nje zi us ne šup lji ne i sma nje nju in ciden ci je in fek ci je«. Vr lo zanim lji vo pre da va nje i is traživa nja u zdrav stve noj nje zi ka ko bi se na teme lju mjer lji vih po da ta ka mog le pos ta vi ti smjer ni ce i al go rit mi ra da u zdrav stve noj nje zi kri tično bo les nih u JIL-u.

Ses trin ska do ku men ta ci ja iza zov je o kojem se go vo ri već više od dva de set go di na, no nažalo st, prim je na ses trin ske do-ku men ta ci je ni je svu da jed na ka, pos to je ot po ri ses ta ra (u ma-njoj mje ri), a u većoj mje ri ne dos ta tak bro ja ses ta ra je uz rok nea dek vat nog do ku men ti ra nja. O is kus tvi ma sa ses trin skom doku men ta ci jom go vo rio je To mis lav Ma ričić iz Opće bol ni-ce »Sve ti Duh« Zag reb.

A nđel ka Budrović s ti mom ses ta ra iz Kli ni ke »Dr. Fran Mihaljević« go vo ri la je o »Plaz ma fe re zi u li ječenju ADE M-a kod dje ce«, je dan emo cio nal ni pri kaz slučaja.

Jas min ka Hor va tić i tim ses ta ra za in tra hos pi tal ne in fek-ci je iz Re fe ral nog cen tra za bol ničke in fek ci je Mi nis tar stva zdrav stva i so ci jal ne skr bi Re pub li ke Hr va tske pri ka zao je re zul ta te istraživa nja »In fek ci je u jedi ni ca ma in ten ziv nog li-ječenja: Hr vat ska mreža unutar HE LI CS-a«.

Da vor Zec iz KBC Osi jek pod sje tio je na poz nata pra vi la prim je ne te ra pi je: 1. Pra vi bo les nik; 2. Pr vi li jek; 3. Pra va do-za; 4. Pra vo vri je me; 5. Pra vi način. Međutim pod sje to nas je i na još 5 pra va ko je bo les nik ima: 6. Pra va edu ka ci ja; 7. Pra va do ku men ta ci ja; 8. Pra vo da se od bi je li jek; 9. Pra vo praćenje i 10. Pra vu eva lua ci ju.

Ob zi rom da ses tre i ned je ljom ra de u bol ni ca ma ta ko ni ti na stručnim sku po vi ma ne ma izu zet ka. Ned je lja je bi la rad na.

O »Pre ven ci ji vo dom pre no si vih in fek ci ja« govo ri li su pred stav ni ci Me di va d.o.o., du go go dišnji spon zo ri stručnih sku po va na Bri ju ni ma.

Tim ses ta ra Za vo da za neo na to lo gi ju i inten ziv no li ječenje KBC Zag reb s Ma ri ja nom Benković go vo ri li su o »Zdrav-stve noj nje zi, ti je ku i is ho du li ječenja no vo rođe nčeta ma le rod ne ma se – pri kaz slučaja«.

Li di ja No vo sel Žde rić i tim ses ta ra iz KB »Sve ti Duh« go-vo ri li su o »Tim skom pris tu pu kli ničke prim je ne nein va ziv ne ven ti la ci je po moću HELMET-a«.

Kris ti na Crnković iz Spe ci jal ne bol ni ce za plućne bo les ti go vo ri la je o »Zdrav stve noj nje zi bo les ni ka s KOPB-om«.

Na to pre da va nje nas ta vi le su ko le gi ce iz Kliničkog bol-ničkog cen tra Ri jeka s te mom »Prim je na nein va ziv ne res pi ra-cij ske pot po re u in ten ziv nom li ječenju res pi ra tor no in su fi ci-jen tnih bo les ni ka«, Ves na Gru bješić i tim ses ta ra.

O tu mo ri ma gušte rače i ses trin skom pris tu pu go vo ri le su ses tre iz KB Mer kur, Zag reb, Sil vi ja Ro ti ma, Ka ta ri na Gogić i Ma ri ja Kadović.

Bar ba ra Bu ba lo i Bran ka Mi ki nac iz OB »Dr. Jo sip Be-nčević« Sla von ski Brod go vo ri le su o »Epi du ral noj anal ge zi ji u sva kod nev noj prak si«.

Iz Za vo da za kli ničku imu no lo gi ju i reu ma to lo gi ju, Ma ri ja Vešli ga go vo ri la je o »Prim je ni bio loške te ra pi je u reu ma toid-nom ar tri ti su«.

Stručni skup na Bri ju ni ma i ove je go di ne prošao rad no, ali i svečano druženjem uz glaz bu i ples. Bri ju ni su pos ta li pre poz nat lji vo mjes to ses ta ra in ten ziv nih skr bi gdje se nje gu-je pro fe sio nal no st, orijen ti ra no st spram o pćeg dob ra, pri ja telj-stvo, učenje, priz na va nje tuđih us pje ha i na das ve po ti ca nje na dalj nji rad, usav ršava nje, is traživa nje i pos tav lja nje te me lja dob re prak se zas no va nih na zna nju i mjer lji vim re zul tatima.

Jas min ka Ban Gra ho vac

Izvještaji


Pod pok ro vi telj stvom gra da Ri je ke, a u or ga ni za ci ji ud ru ge Moderna Hr vat ska i ovog pro ljeća od ržan je Dječji sa jam u

Dvo ra ni mla dos ti u Ri je ci, od 16. do 18. trav-nja 2010. Godi ne. Kao i prošle godi ne u sklo pu Saj ma u Ri je ci i Zag re bu, pat ro nažne ses tre čla-ni ce Društva pat ro nažnih ses ta ra, bi le su ak tiv-ni su dio ni ci do gađanja sva tri sa jam ska da na.

Na svom pri god no uređenom pros to ru pat-ro nažne ses tre su bi le na ras po la ga nju pos je-tio ci ma sa jam skih događanja za sva pi ta nja i sav je te, uz di je lje nje pri god nih le ta ka o očuva-nju ili unap ređenju zdrav lja i us va ja nju zdra vih život nih na vi ka.

U sklo pu svog pros to ra uređen je ku tak za pres vlačenje do je nčadi, za tim in tim ni ji ku tak za do je nje, te dio za vođenje raz go vo ra i raz-mje nu in for ma ci ja.

Ta ko je u tri da na od ržava nja Saj ma de se tak pat ro nažnih ses ta ra sav je to valo oko 165 maj ki. Sav je ti su se na jče šće od no si li na preh ra nu do-je nčeta, psi ho mo tor nom raz vo ju dje te ta, nje zi kože, den ti ci ji, uk ljučiva nje u gru pe za pot po ru do je nja, uk ljučiva nje u raz ne prog ra me ko ji sti mu li ra ju ra st i raz voj dje ce.

Trud ni ce, od nos no budući ro di te lji, ta kođer su bi li vr lo zain te re si ra ni o sve mu onom što im pred sto ji, tražili su in for-ma ci je o uk ljučiva nju u tečaje ve za trud ni ce, buduće ro di te-lje, do bivali su sav je te o pot reb noj op re mi za no vo rođe nče, a trud ni ca ma ko je ni je kon tak ti ra la pat ro nažna ses tra uzi ma ni su po dat ci ko ji su po tom pros li jeđeni pre ko do mo va zdrav lja pat ro nažnoj ses tri ko ja će rea li zi ra ti pos jet toj obi te lji.

Savje ti ma i upu ta ma obuh vaćeno je oko 105 trud ni ca, a ot kri ve no je oko 10-tak nee vi den ti ra nih trud ni ca.

U pros to ru ko ji je na mi je njen za do je nje oko 55 maj ki je do ji lo svo ju dje cu, a oko 70-tak be ba su maj ke pre vi le u di je lu pros to ra za pre vi ja nje, gdje je zahva lju jući sus ret lji vosti proiz-vođača op re me pros tor za dje cu bio op rem ljen svi me pot reb-nim (stol za pre vi ja nje, pe le ne svih ve ličina, vlažne ma ra mi ce i od go va ra jući kon tej ner za od la ga nje up r lja nih pe le na).

Na glav noj po zor ni ci gdje se od vi ja ju za bav ni i edu ka tiv ni sad ržaji, u pos li je pod nev nim sa ti ma od ržano je krat ko pre da-va nje o pat ro nažnoj zdrav stve noj skr bi, s nag las kom na cilja-nu po pu la ci ju (bu dući ro di te lji, do je nčad i ma la dje ca).

Za tim je pre zen ti ran rad pat ro nažne ses tre i Gru pa za pot po ru do jenja uz pri sus tvo čla ni ca s dje com. Mo ra mo se zah va li ti ro di te lji ma na ve-li kom oda zi vu, ta ko ve li kom da svi ni su mog li sta ti na po zor ni cu.

Pat ro nažne ses tre su go to vo ci je lo tra ja nje Saj ma od ra di le u svo je slo bod no vri je me te se kao pred sjed ni ca Društva po sebno zah va lju jem na uloženom tru du i od ri ca nju od svog slo bod-nog vre me na.

Na obos tra no za do volj stvo, druženje se nas-tav lja od 1. do 3. lis to pa da 2010. u ARENI Zag-reb, o čemu ćemo vas iz vi jes ti ti u sli je dećem bro ju Ses trin skog glas ni ka.

Jas na Ćepić

Pat ro nažne ses tre ak tiv ne na 2. dječjem sajmu u Ri je ci


In memoriam

Ma ri ca Lizatović(21.02.1949.– 14.06.2010.)

Nada Kujundžić(1949.-2010.)

Ma ri ca Lizatović, ro đe na je 21.02.1949. go di ne u Če te kov cu. 1968. go di ne zav r ši la je sred nju me di cin sku ško lu u Osi je ku, a 1988. dip lo mi ra la pri Sveu či liš tu u Zag re bu za za ni ma nje vi ša me-di cin ska ses tra.

Od 01.01.1992. go di ne ob na-ša duž no st glav ne ses tre Odje la za kož ne i spol ne bo les ti u Kli nič koj bol ni ci Osi jek. Ak tiv no je sud je-lo va la na vi še struč nih sku po va inter nis tič kih ses ta ra na ni vou bol ni ce. Bi la je su rad nik Me di cin-ske škole u Osi je ku u pro vo đe nju zdrav stve ne nje ge u der ma to lo gi ji. Svje do kom je rat nog vre me-na ka da je mno gi ma u Osi je ku ži vot bio ug ro žen, po ka zu ju ći ne se bič nu hrab ro st, pož r tvov no st pre ma pa ci jen ti ma i oda no st svom za ni ma nju. Fun kci ju glav ne ses tre oba vlja la je sav jes no s pu no lju ba vi, dob ro te, top li ne i na das ve pro fe sio nal no. Pre mi-nu la je 14.06.2010. go di ne.

Dra ga na ša Ma ri ce,Kad tre nu tak sud bi ne zaus ta vi dah, to li ko to ga os ta je u

pros tran stvi ma vre me na neiz re če no, ne dov r še no. Da nas gle-damo u ne bo za To bom pri ja te lji ce, a pri ja telj stvo te če i da lje u stvar no st.

Osam lje na na hri di ži vo ta, ove ri je či pos ve ću je mo že ni ko ja je živ je la da bi do dir nu la sve što pos to ji.

Te bi pri ja te lji ce, ko ja znaš da je tra va ze le ni ja na dru goj stra ni oba le, pok la nja mo ne dov r še ne ri je či i sve ne do sa nja ne os mje he.

U smi ra ju da na ka da sve od la zi pu tem svjet los ti u sje ća nja, u pos to ja nje sno va, da ha i ti ši ne, hva la Ti na dob ro ti, lju ba vi, str plje nju, u sva koj stva ri u rije či neiz re če noj, u du gim svi ta nji-ma, u oče ki va nju jut ra, na ne bes kom svo du, u suz nim oči ma, os tat će us po me na.

Zna la si da ni je la ko do ći u ne bo, ali si zna la i to da je ne-mo gu će živ je ti ako ne bo ne do đe k Te bi. Nebo je rek la si - ta mo gdje su lju di pri ja te lji i gdje se dob ro ta ra dos no pre no si od ru ke do ru ke.

Ži vot tvoj bio je buj na pus to lo vi na s Bo gom i lju di ma u svi-je tu svjet la i ta me gdje si os ta vi la trag svog pos to ja nja.

NEKA TI JE VJEČNA SLAVA I HVALA!

Medicinske sestre i tehničari odjela za kožne i spolne bolesti, KBC Osijek

Vi ša me di cin ska ses tra Na-da Ku jun džić pre mi nu la je 15. lip nja 2010. go di ne, na kon jed-no go diš nje iscr plju ju će bor be s teš kom bo les ti, na to ra kal nom od je lu Kli ni ke za kirur gi ju gdje je ra di la od 1968. go di ne. Ro đe-na Osje čan ka, sred nju me di cin-sku ško lu zav r ši la je u Osi je ku, vi šu ško lu u Beog ra du, a cijeli rad ni vi jek bi la je vjer na kirur-gi ji, gdje je njeno rad no mjes to glav ne ses tre Po lik li ni ke bi lo poz na to po njoj. Sve kole gi ce, na ša dje ca, pri ja te lji, svi ma smo

jed na ko go vo ri li i upu ći va li ih: »idi k Na di u dežur nu trau mu, ona će ti po mo ći«.

Ne mo že se pi sa ti o Na di Kujundžić, a ne re ći da je obi-lje ži la sav svoj rad, i sve nas svo jom iz nim nom čov ječ noš ću, dob ro tom i poš to va njem. Osim neiz mjer ne pre da nos ti pos lu, od do las ka u še st sa ti ujut ro, ne od las ka na bo lo va nje ni ka da je bi la ja ko bo les na, ute me lji te lji ca je Ki rur ške sek ci je, or ga ni za-torica broj nih sas ta na ka i kon gre sa, te auto ri ca broj nih struč nih ra do va. Za vri je me Domo vin skog ra ta ni je izos ta la s pos la ni ti je dan dan. Broj ni bra ni te lji do živ lja va li su je kao maj ku.

Sa mo za tajno se suo či la s teš kom bo leš ću. Nakon go di nu dana iscr plju ju ćih ke mo te ra pi ja i zra čenja, doš la je ra di ti pu na po le ta, me đu tim na kon dva mje se ca bo le st se vra ti la. Kao is-kus na ses tra, umor na, svjes na ono ga što ju če ka, dos to jan stveno je uz svo ju prek ras nu kćer, ze ta, dvi je unu ke ko je je obo ža va la, i nas ko ji smo ju vo lje li i dr ža li za ru ku, no ću, zat vo ri la svo je umor ne oči.

Na pos ljed nji po či nak na os ječ kom Donjog rad skom grob-lju, gdje je po lo že na uz svog sup ru ga, na šu Nadu is pra ti li su svi dje lat ni ci Kli nič kog bol nič kog cen tra koji to pos li je pod ne ni su ra di li, te broj ni Osje ča ni.

Još jed nom, u ime svih ses ta ra i teh ni ča ra, li ječ ni ka i os ta-log osob lja Ki rur ške kli ni ke iz ra ža va mo du bo ku su ćut Na di noj kće ri, ze tu, te unu ka ma Ani i Lei ko je je neiz mjer no vo lje la.

Da nas tek slu ti mo, mi me di cin ske ses tre, ve li ku praz ni nu ko ja će nas do če ka ti u da ni ma ko ji sli je de, jer mi ko je smo 40 go di na za jed no, da ni ma i no ći ma bri sa li krv na ših bo les ni ka mi smo ses tre po kr vi.

Me di cin ske ses tre Kli ni ke za ki rur gi ju KBC Osi jek

IN MEMORIAM

Autorskokazalo


AArvay N.Schola medica 2009., 2009;4 251 (I)BBan Grahovac J. 14. stručni skup Društva

medicinskih sestara i tehničara intenzivne skrbi, 2009; 3 193-4 (I)

Ban Grahovac J. Emocionalna inteligencija u sestrinstvu, 2009; 4 217-20 (SČ)

Barčot Z. Promocija priručnika «Trebam tvoju pomoć» i « Vrtićka kuharica» 2009;2 112-13 (PK)

Barić M. Proces zdravstvene njege u bolesnika s Parkinsonovom bolešću, 2009; 3 165-9 (PB)

Berecki I. vidi Lovrić R., 2009;1 5-10 (Izč)Biščan J. Proslava Svjetskog dana bolesnika,

2009; 1 58 (I)Biščan J. Na pola puta između sućuti i

dužnosti 2009; 1 54-7 (S)Borgudan B. Test na nagibnom stolu u dijag-

nostici neurokardiogene sinkope, 2009; 2 90-2 (SČ)

Budim P. Sindikalno sportski susreti Umag 2009, 2009; 2 140-1 (I)

CCindrić Z. Prikaz zdravstvene njege odrasle

osobe s težom mentalnom retardacijom u obiteljskom okruženju, 2009; 2 97-3 (PB)

Crnković D. Dobitnica Nagrade za životno djelo i izniman doprinos sestrinskoj pro-fesiji, viša medicinska sestra Ankica Pišpek 2009;2 116-20 (S)

ČČepić J. Drugi seminar »Zdrava koža od

samog početka«, 2009; 1 66-7 (I)Čepić J. »Zdrava koža od samog početka«

3. seminar NIVEA Baby-NIVEA Beiersdorf uz suradnju Društva patronažnih sestara HUMS-a, 2009; 4 256-7 (I)

Čepić J. 4. Simpozij Društva patronažnih sestara HUMS-a, 2009; 4 257-9 (I)

Čiček D. vidi Freund S., 2009; 3 156-9 (SČ)Čolig G. vidi Štajnkler B., 2009; 2 83-5 (Izč)DDe Raeve P. Ozljede oštrim predmetima-

suočavanje sa izazovima u Europi, 2009; 4 241-3 (A)

Debeljak P. Doprinos medicinske sestre u promicanju i unapređenju dojenja, 2009;3: 147-55 (Izč)

Delalić A. Generalna skupština EFN-e, 2009; 2 133 (I)

Delalić A. Izvještaj s 91. generalne skupštine Europske federacije medicinskih sestara, 2009; 3 189-91 (I)

Delibašić Z. Intervencije medicinske sestre u rješavanju problema halucinacija kod oboljelih od HSV-1 encefalitisa, 2009; 4 226-32 (PB)

De Reave P. Ozljede oštrim predmetima – suočavanje sa izazovima u Europi, 2009; 4 241-3 (A)

Devčić B. Svjetski dan bubrega, 2009; 2 132 (I)

Devčić B. Tehnike pripajanja bolesnika na hemodijalizu I. dio, 2009; 3 173-4 (SV)

Devčić B. Simpozij Društva nefrologije, dijalize i transplantacije bubrega HUMS-a, 2009;3 188 (I)

Devčić B. Tehnike pripajanja bolesnika na hemodijalizu II. dio, 2009; 4 233-4 (SV)

Dolički M. Godišnja skupština Podružnice medicinskih sestara vrtića, 2009; 2 125-6 (I)

Drakulić T. Glavne sestre pomoćnici ravnatelja, 2009; 1 72-3 (I)

Drakulić T. Glavne sestre pomoćnici ravnatelja, 2009; 3 198 (I)

FFijak K. vidi Delibašić Z., 2009; 4 226-30 (PB)Fištrek M. 33. Stručni skup Pulmološkog

društva medicinskih sestara HUMS-a, 2009; 2:129-30 (I)

Forko M. vidi Štajnkler B., 2009; 2 83-5 (Izč)Freund S. Prevencija šećerne bolesti u

populaciji žena s gestacijskim dijabetesom u Sveučilišnoj klinici Vuk Vrhovac, 2009; 3 156-9 (SČ)

GGizdić Z. Plaće u javnim službama, 2009; 1

73 (I)Golubić R. 15. Dani Psihijatrijskog društva

medicinskih sestara i tehničara HUMS-a, 2009;2 128-9 (I)

Golubić R. Nastavak suradnje hrvatskih i slov-enskih sestara, 2009; 2 134 (I)

Grdić Lj. Pravo čovjeka na obaviještenost u planiranju i provođenju zdravstvene njege, 2009; 4 207-16 (SČ)

HHorvat B. vidi Freund S., 2009;3 156-9 (SČ)IIvasić J. »Burza znanja“, 2009; 2 123-4 (I)JJajetić I. Pravo čovjeka na privatnost u

planiranju i provođenju zdravstvene njege, 2009;1 17-25 (SČ)

Janeš J. vidi Šestak J., 2009; 2 132-3 (I)Jurović D. vidi Ćepić J., 2009; 4 256-7 (I)Juroš R. Modeli zdravstvene njege: usporedba

teorijskih modela Katie Eriksson i Virginie Henderson, 2009; 1 11- 6 (PČ)

KKatić S. Partnerstvo u promicanju kvalitete

života djece s posebnim zdravstvenim potrebama kod kojih je potrebno strojno prodisavanje, 2009; 2 93-6 (SČ)

Kičić S. Prikaz bolesnika s karcinomom usne šupljine u prijeoperacijskom razdoblju i na-kon commando operacije, 2009;1 32-8 (PB)

Kobešćak I. O kriznom porezu, 2009; 3 197 (I)Kovač Đ. Suradnja gradskih vlasti i civilnog

društva, 2009; 2 125 (I)Kovač Z. Zdravstvena njega bolesnika s

kroničnom ranom u kući, 2009; 1 26-31 (SČ)Krešić V. Izvješće sa 7. stručnog skupa

medicinskih sestara/tehničara dječje kiru-rgije, 2009;1 58-9 (I)

Krešić V. Izvješće sa stručnog sastanka Društva glavnih sestara i tehničara HUMS-a, 2009; 159-60 (I)

Krešić V. Centralna jedinica za pripremu citostatske i intravenske terapije- standardi kvalitete, 2009; 2 86-9 (SČ)

Krešić V. Obilježena 50. obljetnica rada škole za medicinske sestre Vinogradska, 2009; 3 195 (I)

Krešić V. Prava djeteta u bolnici – 20 godina Konvencije o pravima djece, 2009; 4 221-5 (SČ)

Krnić N. vidi Štajnkler B., 2009; 2 83-5 (Izč)LLovrić R. Retrospektivna analiza osobitosti

zdravstvene njege djece sa sepsom, 2009;1 5-10 (Izč)

Lučić A. Longhino Mirjana, 2009; 4 245-9 (S)Lupieri T. Osnovano Društvo oftalmoloških

medicinskih sestara i tehničara HUMS-a, 2009; 2 126-7 (I)

MMarić A. Cochrane novosti, 2009; 3 177-8 (P)Marić A. Cochrane novosti, 2009; 4 237 (P)Matijašić-Bodalec D. Jedinstvom do željenih

ciljeva – Intervju s državnim tajnikom MZSS dr. Ante-Zvonimir Golemom, 2009;1 47-9 (IN)

Matijašić-Bodalec D., Predstavljanje projekta unapređenja hitne medicinske pomoći i investicijskog planiranja u zdravstvu 2009;1 50-3 (A)

Autorsko kazalo (Author index)Sestrinski glasnik 2009. godine

Kratice

(Izč) izvorni znanstveni članak (SV) sestrinske vještine (A) aktualnosti

(SČ) stručni članak (R) rječnik (I) izvještaji

(PČ) pregledni članak (PK) prikaz knjige (IN) intervju

(PB) prikaz bolesnika (P) prijevod (O) osvrt

(SD) sestrinske dijagnoze (IU) informatička učionica (S) sjećanja

Autorskokazalo


Svim recenzentima zahvaljujemo na suradnji u 2009. godini.Popis recenzenata u 2009. godini

Nikola BradarićGordana Cerjan LeticaOlga CvetkoJasminka Despot LučaninSanda FrankovićMario FranolićMirjana Grabar KruljacNatalija Ivković

Mirjana KakašaVlasta Krešić Dubravka Matijašić BodalecLjubica MendašJulije MeštrovićJasna Mihoković (2)Romanita Milojević (2)Dragana Milutinović (3)

Sanja PiškorAnita Pavičić BošnjakIvana Rajčan ŠpoljarićDario RehlićAna Stavljenić RukavinaRosana Svetić Čišić (2)Nataša ŠimićVišnja Pranjić (2)

Matijašić-Bodalec D., Važnost Cochrane inicijative za hrvatsko sestrinstvo 2009;3 179-81 (IN)

Matijašić-Bodalec D., Sestre dočekale svoje specijalizacije 2009;3 185-7 (A)

Matijašić-Bodalec D., Dr. sc. Nada Prlić – kako živjeti sestrinstvo 2009;4 238-40 (A)

Maggi G.S. Prihvati online izvore znanja, 2009;1 45 (IU)

Maggi G.S. Prihvati online izvore znanja, 2009;3 176 (IU)

Maggi G.S. Kontinuirana odgovornost za profesionalnost i informatičku pismenost medicinskih sestara, 2009;4 236 (IU)

Meštrović J. vidi Katić S., 2009; 2 93-6 (SČ)Mijač B. vidi Katić S., 2009; 2 93-6 (SČ)Miščančuk M. Tečaj trajne edukacije

Onkološko-hematološkog društva HUMS-a, 2009; 3 191-2 (I)

Miše D. Sjećanje na Lujzu Janović Wagner 2009;1 63-4 (I)

Miše D. vidi Delibašić Z., 2009; 4 226-30 (PB)Možanić H. vidi Devčić B., 2009; 4 233-4 (SV)Mrak L. Proslava Dana sestrinstva u Dječjoj

bolnici, 2009; 2 122 (I)NNalbani K. XI. Stručni skup Društva kirurških

sestara HUMS-a, 2009; 4 253-6 (I)PPavelić A. Rječnik-Glossary, 2009; 1 43 (R)Pavelić A. Rječnik-Glossary, 2009; 2 111 (R)Pavelić A. Rječnik-Glossary, 2009; 3 175 (R)Pavelić A. Rječnik-Glossary, 2009; 4 235 (R)Pintarić Š. »Kaj sad?«, 2009; 2 130-1 (I)Poje B. vidi Devčić B., 2009; 3 173-4 (SV)Pokos H. Izvješće s 13. godišnje skupštine eu-

ropskih nacionalnih sestrinskih i primaljskih udruga (EFNNMA) i Svjetske zdravstvene organizacije, 2009; 2 123 (I)

Pokos H. Schola Medica 2009., 2009; 2 131 (I)Pokos H. Aktivnosti podružnice u Bjelovaru

tijekom 2009, 2009; 4 250-1 (I)Pranjić V. Komunikacija s djecom koja mucaju,

2009; 3 160-4 (SČ)

Prašnjak A. Sindikalno-sportski susreti 2009; 3 196-7 (I)

Prlić N. vidi Lovrić R., 2009; 1 5-10 (Izč)Puljak L. Prvi hrvatski Cochrane simpozij,

2009; 3 189 (I)Purgarić H. HUMS i Medicinski fakultet

Sveučilišta u Osijeku potpisali Sporazum o suradnji, 2009; 1 65-6 (I)

Purgarić H. Proslava Međunarodnog dana sestrinstva, 2009;2 121 (I)

Purgarić H. Predvoditi u doba promjena-st-varanje zdravijih naroda, 2009;3 182-4 (A)

Purgarić H. Brankica Rimac-dobitnica Međunarodne nagrade za ljudska prava, 2009;4 244 (A)

Pušeljić S. vidi Lovrić R. 2009;1 5-10 (Izč)RRadanović J. vidi Štajnkler B., 2009;2 83-5

(Izč)Radošević D. Parenteralna primjena lijekova:

Primjena lijeka u venu (2), 2009;1 41-2 (SV)Radošević D. Parenteralna primjena lijekova:

Primjena lijeka u venu (3), 2009; 2 109-10 (SV)

Raič A. Patofi ziologija, 2009; 1 44 (PK)Rukavina J. Međunarodni kongres sestara i

tehničara u psihijatriji Europe, 2009;1 68 (I)Rukavina J. Dan sestrinstva u Psihijatrijskoj

bolnici »Vrapče«, 2009;2 122 (I)Rukavina J. Duhovna obnova u bolnici Vrapče,

2009;4 260 (I)SSirotić E. Samopercepcija: Nemoćnost III. dio,

2009;1 39-40 (SD)Sirotić E. Spavanje-odmor: Poremećaj spav-

anja I. dio, 2009;2 105-8 (SD)Sirotić E. Spavanje-odmor: Poremećaj spav-

anja II. dio, 2009;3 170-1 (SD)Sirotić E. Spavanje-odmor: Poremećaj spav-

anja III. dio, 2009;4 231-2 (SD)Slabinjac Kordiš S. Simpozij medicinskih

sestara/tehničara dječje kirurgije HUMS-a, 2009; 4 252-3 (I)

Slavetić G. Osvrt na brošuru Protokoli zbrinja-vanja u hitnoj medicinskoj pomoći, 2009;3 171 (PK)

Svetić Čišić R. Prvi stručni skup Društva medicinskih sestara/tehničara za dijabetes, endokrinologiju i poremećaje metabolizma, 2009; 1 69-70 (I)

Svetić Čišić R. vidi Freund S. 2009;3 156-9 (SČ)

Svetić Čišić R. Održan I. Kongres Društva medicinskih sestara/tehničara za dijabetes, endokrinologiju i poremećaje metabolizma HUMS-a, 2009; 3 194-5 (I)

ŠŠestak J. Obilježen Svjetski dan zdravlja,

2009; 2 132-3 (I)Šešo K. vidi Štajnkler B., 2009; 2 83-5 (Izč)Špehar Uroić A. vidi Štajnkler B., 2009; 2 83-5

(Izč)Štajduhar L. Preko Ježeve kućice do psihi-

jatrije u zajednici, 2009; 1 69 (I)Štajnkler B. Rezultati praćenja djece i

adolescenata s dijabetes mellitusom tipa 1 nakon prijelaza s konvencionalne terapije inzulinom na intenziviranu terapiju inzulins-kim analozima, 2009; 2 83-5 (Izč)

TTepavec M. ICNP Bulletin, 2009; 1 46 (IU)Tepavec M. Vidi Krešić V. 2009; 4 221-5 (SČ)Tomić T. Hrvatska proljetna predijatrijska škola,

2009; 2 127-8 (I)UUredništvo Predsjednik Mesić Primio izasl-

anstvo Udruge medicinskih sestara 2009;3 187 (A)

ZZalar Ž. Izvješće o radu Društva glavnih ses-

tara i tehničara Hrvatske, 2009; 1 60-3 (I)ŽŽupančić F. Osnovano Društvo medicinskih

sestara/tehničara kirurgije glave i vrata, 2009; 164-5 (I)


Uputeautorima

57SESTRINSKI GLASNIK • 2010 • BROJ 1/2 57SESTRINSKI GLASNIK • 2009 • BROJ 4

Pod ruč je dje lo va njaSes trin ski glas nik, gla si lo Hr vat ske ud ru ge me di cin skih ses ta ra, ča so pis je ko ji te ma ti zi ra širo ki ras pon pi ta nja ses trin stva. Iz la-zi če ti ri pu ta go diš nje. Uz ori gi nal ne znan stve ne i struč ne ra do-ve iz pod ruč ja ses trin stva i dru gih srod nih dis cip li na u ča so pi su se ob jav lju ju i pre ve de ni tek sto vi, raz li či ti do ku men ti, sta tis tič ki po da ci, pri ka zi, re cen zi je, os vr ti i in for ma ci je (in ter vjue, re por-ta že) iz ses trin skog ži vo ta. Ses trin ski glas nik obavješ ta va o dje-latnos ti ma Hr vat ske ud ru ge me di cin skih ses ta ra, ra du sre diš njeg ure da, pod ruž ni ca i struč nih druš tva, te o druš tve nim teš ko ća ma zdrav stve nih dje lat ni ka s po seb nim nag las kom na prob le ma ti ku me di cin skih ses ta ra.

Rub ri keČlan ciUred niš tvo pri ma pret hod no neob jav lje ne pri lo ge na hr vat skom je zi ku. Rad za jed no s po pi som li te ra tu re i svim pri lo zi ma ne bi smio bi ti op sež ni ji od 50 000 zna ko va. Ra du se pri la že sa že tak na hr vat skom i en gles kom je zi ku, op se ga do ti su ću zna ko va te kra tak po pis ključ nih ri je či.Iz vor ni znan stve ni čla nak sad r ži do sad još neob jav lje ne re zul ta te iz vor nih is tra ži va nja. Pret hod no priop će nje sad r ži no ve re zul ta-te znan stve nih is tra ži va nja, ko ji zah ti je va ju br zo ob jav lji va nje. Preg led ni članak mo ra bi ti ori gi na lan, sa žet i kri tič ki pri kaz jed-nog pod ruč ja ili nje go vog dje la u ko jem au tor i sam ak tiv no sud-je lu je. Mo ra bi ti is tak nuta ulo ga au to ro va iz vor nog dop ri no sa u tom pod ruč ju s ob zi rom na već pub li ci ra ne ra do ve, kao i preg led tih ra do va. Struč ni čla nak sad r ži ko ris ne pri lo ge iz stru ke i za stru ku a ne mo ra pred stav lja ti iz vor na is tra ži va nja. Pri kaz bo les-ni ka sad r ži slu čaj ko ji opi su je ne poz na ti sim ptom ili bo le st; slu-čaj ko ji po ka zu je do tad ne poz na tu po ve za no st vi še bo les ti; slu čaj ko ji po ka zu je neo če ki va ni ti jek bo les ti; sl u čaj kroz ko ji je opi san spe ci fi čan dop ri nos zdrav stve ne nje ge.Od lu ku o ka te go ri za ci ji po je di nog ra da do no si ured niš tvo na te-me lju pri jed lo ga dva re cen zen ta. Ka te go ri za ci ja član ka na vo di se u zag lav lju član ka i u sad r ža ju sves ka. Os ta li se pri lo zi ko je ča so pis ob jav lju je, ne ka te go ri zi ra ju.

Do ku me ntiSes trinski glas nik ob jav lju je iz bor hr vat skih i međuna rod nih do-ku me na ta zna čaj nih za pod ruč je ses trin stva.

Pri je vodSes trin ski glas nik pre vo di na hr vat ski je zik po seb no zna čaj ne ili za nim lji ve ra do ve re no mi ra nih ino zem nih au to ra iz vor no ob jav-lje nih na stra nom je zi ku.

Re gu la ti vaČa so pis pru ža preg led iz mje na u za kon skoj re gu la ti vi re le van-tnih za pod ruč je ses trin stva u Hr vat skoj.

UPUTE AUTORIMA

Knji ge i ča so pi siČa so pis prih va ća pri ka ze hr vat skih i stra nih dje la ne sta ri jih od tri go di ne. Po že ljan op seg in for ma ci ja, pri ka za i re cen zi ja iz no si od pet do de vet ti su ća zna ko va. Re cen zi ra ju se do ma ća i stra na dje la ne sta ri ja od tri go di ne. Na po čet ku tek sta se na vo de svi po da ci re cen zi ra nog dje la ili ča so pi sa, dok se au tor pot pi su je na kra ju ra da.

In for ma ci je i os vr tiPo že ljan op seg in for ma ci ja i os vr ta na do ga đa nja iz no si od pet do de vet ti su ća zna ko va. Na po čet ku tek sta se na vo de svi po da ci pri ka za nog sku pa, ras pra ve ili do ku men ta dok se au tor pot pi su je na kra ju ra da.

Smjer ni ce za au to reOb li ko va nje tek staRad, uk lju ču ju ći sve pri lo ge, tre ba pos la ti u trip li ka tu uz pri lo-že nu elek tron sku ver zi ju ko ja mo že bi ti pos la na i na mail ad re-su ured niš tva (uz ori gi nal, dru gi prim jer ci sli ka i tab li ca mo gu bi ti fo to ko pi je). Rad mo ra bi ti tip kan 1,5 pro re dom ko riš te njem pis ma Arial ve li či ne slo va 12. S ob je stra ne tek sta va lja os ta vi ti bi je li rub ši rok 2,5 cm. Sva ki dio član ka tre ba za po če ti na no voj stra ni ci. Sve stra ni ce tre ba ju bi ti nu me ri ra ne, po čev ši s nas lov-nom. Broj stra ni ce tre ba otip ka ti u do njem des nom ku tu. Uv ri je-že ni stra ni iz ra zi, uk lju ču ju ći na zi ve do ku me na ta i in sti tu ci ja na stra nom je zi ku pi šu se kur zi vom – npr. eo ip so, mob bi ng, Bun-des ba nk. Sva nag la ša va nja u tek st vr še se podeb lja nim slo vi ma. Pod vla ke se u pri lo zi ma ne ko ris te, ni ti u tek stu ni pri na vo đe nju mrež nih po vez ni ca. De ci mal no mjes to od va ja se is klju či vo za re-zom (npr. 567,89), a ti su ći ce se uvi jek od va ja ju jed nim raz ma-kom (npr. 2 887 ili 14 465 189). Sta tis tič ki iz ra zi pi šu se ci je lim de ci mal nim bro je vi ma (npr. p<0,05). Na vod ni ci se u tek sto vi ma oz na ča va ju slje de ćim zna ko vi ma: „ za ot va ra nje na vo da i „ za zat va ra nje na vo da. Bi lješ ke (fus no te) se ko ris te is klju či vo za ko-men ta re i do pu nu tek sta, a is pi su ju se na dnu stra ni ce.Sve oso be na ve de ne kao au to ri mo ra ju is pu nja va ti slje de će uv je-te: da su zna čaj no pri donije le pla ni ra nju i iz ra di ra da ili ana li zi i in ter pre ta ci ji re zul ta ta; da su sud je lo va le u pi sa nju i is prav lja nju ra da te da se sla žu s kraj njom ina či com tek sta. Oso be ko je su sa mo sud je lo va le u pri kup lja nju po da ta ka ili su nad re đe ne au to ri-ma, ali ni su ak tiv no sud je lo va le u iz ra di ra da ne mo gu bi ti au to ri. Ured nik ima pra vo tra ži ti od au to ra da ob jas ne dop ri nos sva kog od njih. Re dos li jed au to ra od re đu ju od go vor no au to ri. Ra do vi mo ra ju ima ti slje de ći sad r žaj:

Nas lov nu stra ni cu• s nas lo vom te ime ni ma, pre zi me ni ma au to ra. Is-pod to ga tre ba po no vi ti ime i pre zi me sva kog au to ra s aka dem skim stup njem te us ta no ve u ko ji ma au to ri ra de. Za tim sli je di ad re sa au to-ra ko jem se Ured niš tvo mo že obraćati i ad re sa au to ra od ko jeg će se mo ći tra ži ti se pa rat, a ko ji se kas ni je ob jav lju je u član ku.

Uputeautorima

SESTRINSKI GLASNIK • 2010 • BROJ 1/258 SESTRINSKI GLASNIK • 2009 • BROJ 358

Sa že tak• se pri la že na po seb nom pa pi ru, a ne smi je bi ti du ži od 150 ri-je či. Mo ra sad r ža va ti sve bit ne či nje ni ce iz ne se ne u ra du: svr hu ra da, me to du, bit ne re zul ta te s broj ča nim po da ci ma, os nov ne zak ljuč ke.Ključ ne ri je či• . Is pod sa žet ka pot reb no je na pi sa ti 3-10 ključ nih ri je či ko je su bit ne za br zu iden ti fi ka ci ju i kla si fi ka ci ju ra da.Uvod • je kra tak ja san pri kaz bi ti prob le ma i svr he is tra ži va nja. Krat ko se na vo de rado vi ko ji su u blis koj ve zi s prob le mom ko ji se ob ra-đu je.Me to de• pri mi je nje ne u ra du pri ka zu ju se krat ko, ali pri kaz mo ra omo gu ći ti po nav lja nje opi sa nog is tra ži va nja. Li je ko vi se na vo de ge ne rič kim ime nom. Ko riš te nje sta tis tič ke me to de tre ba ob jas ni ti de talj no da bi či ta telj iz re zul ta ta mo gao iz ra ču na ti na ve de ne vje-ro jat nos ti. U ra du se ne smi ju na vo di ti ime na, ini ci ja li ili ma tič ni bro je vi bo les ni ka. U preg led nim član ci ma tre ba ob jas ni ti ka ko su po da ci pro na la že ni, bi ra ni i sin te ti zi ra ni. To tre ba krat ko na ves ti i u sa žet ku.Re zul ta te • tre ba jas no pri ka za ti. Pot reb no je ob ra di ti zna čaj no st po-da ta ka.Ras pra va i zak ljuč ci. • Tre ba sad r ža va ti tu ma če nje re zul ta ta i nji ho vu us po red bu s pos to je ćim spoz na ja ma na tom pod ruč ju.Tab li ce i sli ke. • Gra fi ko ni i tab li ce u pra vi lu se pri la žu unu tar tek sta član ka na mjes ti ma gdje tre ba ju bi ti pri ka za ni. Unu tar pri lo ga gra fi -ko ni i sli ke tre ba ju bi ti uve ća ni na či ta vu stra ni cu i pos je do va ti adek-vat nu raz lu či vo st (po želj no 300dpi). Is pod svih gra fi č kih i tab lič nih pri lo ga pot reb no je na ves ti iz vor.

Po pis li te ra tu reLi te ra tu ru tre ba pi sa ti vr lo pre ciz no, prid r ža va ju ći se svih pra-vi la pi sa nja (re dos li jed po da ta ka, skra ći va nje na zi va, re če nič ni zna ko vi kao raz djel ni ci i sl.). Li te ra tu ra sad r ža va ra do ve ko ji su na ve de ni u tek stu i na vo di se red nim bro jem, pre ma re do slijedu ci ti ra nja u tek stu. (Pr va re fe re ncija no si broj 1.) Na ves ti sve au-to re ako ih je še st ili ma nje, ako ih je se dam ili vi še, na ves ti pr va tri i do da ti: i sur. a u li te ra tu ri na en gles kom je zi ku:et. al. Za ča-so pi se upot ri je bi ti kra ti ce iz In dexa Me di cu sa. Stra ni ce čla na ka u pe rio di ka ma na vo de se ob ve zat no. Stra ni ce u knji ga ma u pra vi lu se na vo de, no ne mo ra ju u pri go da ma kad se tek st od no si na cje-lo kup no iz da nje te knji ge. Re fe ren ci je zav r ša va ju toč kom.

Prim je ri na vo đe nja naj češ će rab lje nih li te ra tur nih iz vo ra:čla nak u ča so pi su:• Vr do ljak E, Mi las L. Apop to sis: ba sic bio lo gy and re la tion ship to can cer. Croat Med J. 1996;37: 141-51.Užarević B, Pet ro več ki M, Marušić M i sur. Prog nos tic sig ni fi can ce • of ce ll cyclepa ra me te rs in in fi l tra ti ve duc tal brea st car ci no ma. J Clin Lab Ana-• lysis 1998;12:1316.zajed nič ki au tor:• The Com mit tee on Enzymes of the Scan di na vian So cie ty for Cli ni cal Che mis try and cli ni cal Physio lo gy. Re com men-ded met hod for the de ter mi na tion of gam mag lu ta myltran sfe ra se in blood. Sca nd J clin lab In ve st. 1967;36:119-25nepoz na ti au tor:• Ano nim no. Fe tal ni co ti ne poi so ni ng. J Amer med Ass 1938;110:143-45.bez au to ra:• Cof fee dri nk and can cer of the pan creas (edi to rial). Br Med J. 1981;283:628.or ga ni za ci ja kao au tor ra da:• In ter na tio nal Com mit tee of Me di cal Jour nal Edi to rs. Uni fo rm requi re men ts for ma nus crip ts sub mit ted to bio me di cal jour na ls. N Eng J Med 1997;336:30915.sup le me nt ča so pi sa:• Ga le RP. Nuc lear ter ro ri sm. Croat Med J. 1992;33 War sup pl 2:3-5.časo pis oz na čen bro jem:• Sea man WB. The ca se of the pan crea tic pseu do cyst. Ho sp Pra ct. 1981 Se pt;16:24-5

Knji ge i mo nog ra fi jeauto ri po je din ci:• Col son JH, Ar mour WJ. Spor ts inju ries and their treat me nt. 2nd rev. ed. Lon don: S. Paul; 1986. De gou let P, Fies chi

M. In tro duc tion to cli ni cal in for ma ti cs. New Yor kTo kyo: Sprin ger; 1997, str. 359.in sti tu ci ja kao au tor knji ge:• Hr vat ska sto ma to loš ka ko mo ra. Hr vat-ska sto ma to loš ka ko mo ra 1995.-2005. Zag reb (Hr vat ska): Hr vat ska sto ma to loš ka ko mo ra; 2005.ured nik:• Fai st E, Baue AE, Schil dbe rg FW, ur. The im mu ne con-sequen ces of trau ma, sho ck and sep sis. Mec ha nis ms and the ra peu tic ap proac hes. 1st vol. Len ge ri ch (Ger ma ny): Pab st Scien ce Pub lis he-rs; 1996. Bem mel JH van, Mu sen MA, ur. Han dbook of me di cal in for ma ti cs. Hou ten/Diegem: Sprin ger; 1997, str. 390-404.pog lav lje u knji zi:• Wein stein L, Swar tz MN. Pat ho lo gic pro per ties of in va di ng mic roor ga nis ms. In: So de man WA Jr, So de man WA, edi-to rs. Pat ho lo gic physio lo gy: mec ha nis ms of di sea se. Phi la del phia (PA): Saun de rs; 1974. p. 457-72.zbor nik ra do va:• Har ley NH. Com pa ri ng ran dom daug hter do si met-ric and ri sk mo de ls. In: Gam ma ge RB, Kaye SV, edi to rs. In door air and hu man heal th. Pro cee din gs of the Se ven th Li fe Scien ces Sympo-sium; 1984 Oct 29-31; Knoxvil le (TN). Chel sea (MI): Lewis; 1985. p. 69-78. mrež ni iz vorčla nak iz ča so pi sa u elek tron skom ob li ku:• Mor se SS. Fac to rs in the emer gen ce of in fec tious di sea ses. Eme rg In fe ct Dis [se rial on li ne] 1995 Ja n-Mar [ci ti ra no 1996 Jun 5];1(1):[24 screen s]. Dos tup no iz URL: http://www. cdc.gov/nci dod/EID/eid.htm.mo nog ra fi ja u elek tron skim ob li ku:• CDI, cli ni cal der ma to lo gy il lus-tra ted [mo nog ra fi ja na CD-ROM]. Ree ves JRT, Mai ba ch H. CMEA Mul ti me dia Group, pro du ce rs. 2nd ed. Ver sion 2.0. San Die go (CA): CMEA; 1995.kom pju ter ski fi le• : He mo dyna mi cs III: the ups and downs of he mo-dyna mi cs [kom pju ter ski prog ra m]. Ver sion 2.2. Or lan do (FL, USA): Com pu te ri zed Edu ca tio nal Syste ms; 1993.prav ni iz vor:• Obi telj ski za kon. Na rod ne no vi ne, br.116/2003, 17/2004, 136/2004.sta tis tič ki iz vo ri i po da ci:• Mi nis tar stvo zdrav stva i so ci jal ne i so ci-jal ne skr bi. 2007. Go diš nje sta tis tič ko iz vješ će o do mo vi ma i ko-ris ni ci ma so ci jal ne skr bi u Re pub li ci Hr vat skoj u 2005. go di ni [da-to te ka s po da ci ma]. Dos tup no na mrež nim stra ni ca ma Mi nis tar stva zdrav stva i so ci jal ne skr bi: http://www.mzss.hr/index.cgi?menu_id =248&lan g_i d=1diser ta ci ja, ma gis te rij ili dip lom ski rad:• Ćatić A. Ana li za dje lo va nja žvač nih si la na zub i me tal no-ke ra mič ku kru ni cu me to dom ko nač nih ele me na ta [disertacija]. Zag reb: Sto ma to loš ki fa kul tet; 2005.novin ski čla nak:• Ma ti ć-Gla žar D. Etič ke di le me. No vi li st 1985 Dec 13; 11 (col 5)član ci iz ma ga zi na (pe rio dič nih ča so pi sa):• Zvonarević S. Od ek-splo zi je Rie sa do mol da vi ta. Pri ro da 1985/86 Oct 2;56-7

Re cen zij ski pos tu pakSvi ra do vi pos la ni Ses trin skom glas ni ku pro la ze kroz re cen zij-ski pos tu pak u ko jem dva ano nim na re cen zen ta proc jenju ju rad. Ured niš tvo će au to re u prim je re nom ro ku iz vi jes ti ti o re zul ta ti ma re cen zij skog i ured nič kog pos tup ka. Ured niš tvo prid r ža va pra vo pri la god be ra da ured nič kim pro po zi ci ja ma i stan dar di ma hr vat-skog knji žev nog je zi ka.Ured niš tvo ne mo ra ra do ve ob jav lji va ti onim re dom ko jim pris ti-žu. Iz ne se ni sta vo vi pred stav lja ju miš lje nje au to ra.Ru ko pi si se ne vra ća ju, a svi tis ka ni pri lo zi vlas niš tvo su Hr vat-ske ud ru ge me di cin skih ses ta ra.Sad r žaj Ses trin skog glas ni ka mo že se rep ro du ci ra ti uz na vod „preu ze to iz Ses trin skog glas ni ka„.

Svi ra do vi ša lju se na ad re su: Ured niš tvo Ses trin skog glas ni ka, Hr vat ska ud ru ga me di cin skih ses ta ra, Sor ti na 1a, 10 000 Zag reb, ili na e-mail: glas nik @hu ms.hr


BAUERFEIND d.o.o. UPRAVAGoleška 20,

10020 Zagreb

tel: 01 654 28 55

ZagrebBožidarevićeva 13tel: 01 244 41 61

ZagrebDraškovićeva 56tel: 01 481 49 19

BjelovarIvana Mažuranića 3tel: 043 241 770

KoprivnicaŽeljka Selingera 2atel: 048 210 140

DaruvarTrg kralja Tomislava 16tel: 043 331 123

PulaGradski stadion Aldo DrozinaUlica Marsovo polje 10tel: 052 544 393

OsijekVukovarska 12tel: 031 372 474

RijekaVerdieva 3btel: 051 312 213

Slavonski BrodA. Štampara 54tel: 035 407 350

SplitMoliških hrvata 4tel: 021 457 818

VaraždinJulija Merlića 26tel: 042 313 989

VinkovciTrg Josipa Runjanina 6tel: 032 308 411

ZadarKolovare 9tel: 023 254 500

hums broj 01,2-2011 1-2-2010 za web.pdfsadržaj sadržaj uvodnik gra di mo mos to ve, a ne zi do ve...

Documents