http protocol
DESCRIPTION
HTTP ProtocolTRANSCRIPT
-
5/24/2018 HTTP Protocol
1/6
Razvoj web aplikacija
HTTP Protocol
HTTP ,
/. HTTP , ,
TCP/IP - .
(80),
. HTTP (
,
HTTP-)
.
:
GET /index.html HTTP/1.1
Host: www.example.com
Internet programiranje
NET FRAMEWORK
.NET Framework
Windows .
.NET Framework. .NET
, ,
. NET Framwork .
, , ,,
,-, . , .
http://sr.wikipedia.org/wiki/Serverhttp://sr.wikipedia.org/wiki/Serverhttp://sr.wikipedia.org/wiki/Serverhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B0%D1%83%D0%B7%D0%B5%D1%80http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B0%D1%83%D0%B7%D0%B5%D1%80http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B0%D1%83%D0%B7%D0%B5%D1%80http://sr.wikipedia.org/wiki/TCP/IPhttp://sr.wikipedia.org/wiki/TCP/IPhttp://sr.wikipedia.org/wiki/TCP/IPhttp://sr.wikipedia.org/wiki/Serverhttp://sr.wikipedia.org/wiki/Serverhttp://sr.wikipedia.org/wiki/Serverhttp://sr.wikipedia.org/wiki/TCP_%D0%B8_UDP_%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82http://sr.wikipedia.org/wiki/TCP_%D0%B8_UDP_%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82http://sr.wikipedia.org/wiki/TCP_%D0%B8_UDP_%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%98%D0%BA%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BE%D1%84%D1%82http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%98%D0%BA%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BE%D1%84%D1%82http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BE%D1%84%D1%82%D0%B2%D0%B5%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D1%82%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BE%D1%84%D1%82%D0%B2%D0%B5%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D1%82%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BE%D1%84%D1%82%D0%B2%D0%B5%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D1%82%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%98%D0%BA%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BE%D1%84%D1%82http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%98%D0%BA%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BE%D1%84%D1%82http://sr.wikipedia.org/wiki/Windowshttp://sr.wikipedia.org/wiki/Windowshttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B8_%D0%BA%D0%BE%D0%B4http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B8_%D0%BA%D0%BE%D0%B4http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B8_%D0%BA%D0%BE%D0%B4http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B8%D1%80%D1%82%D1%83%D0%B5%D0%BB%D0%BD%D0%B0_%D0%B2%D0%B0%D1%88%D0%B8%D0%BD%D0%B0&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B8%D1%80%D1%82%D1%83%D0%B5%D0%BB%D0%BD%D0%B0_%D0%B2%D0%B0%D1%88%D0%B8%D0%BD%D0%B0&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B8%D1%80%D1%82%D1%83%D0%B5%D0%BB%D0%BD%D0%B0_%D0%B2%D0%B0%D1%88%D0%B8%D0%BD%D0%B0&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%BD%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%BD%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%BD%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B8%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0_%D0%B1%D0%B0%D0%B7%D0%BD%D0%B8%D1%85_%D0%BA%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B8%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0_%D0%B1%D0%B0%D0%B7%D0%BD%D0%B8%D1%85_%D0%BA%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%BE_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%BE_%D0%BE%D0%BA%D1%80%D1%83%D0%B6%D0%B5%D1%9A%D0%B5http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%BE_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%BE_%D0%BE%D0%BA%D1%80%D1%83%D0%B6%D0%B5%D1%9A%D0%B5http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%BE_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%BE_%D0%BE%D0%BA%D1%80%D1%83%D0%B6%D0%B5%D1%9A%D0%B5http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B0%D0%B7%D0%B0_%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BA%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B0%D0%B7%D0%B0_%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BA%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B0%D0%B7%D0%B0_%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BA%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B8%D0%BF%D1%82%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B8%D0%BF%D1%82%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B5%D0%B1-%D0%B0%D0%BF%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B5%D0%B1-%D0%B0%D0%BF%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B5%D0%B1-%D0%B0%D0%BF%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B5%D0%B1-%D0%B0%D0%BF%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B5%D0%B1-%D0%B0%D0%BF%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D1%80http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D1%80http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D1%80http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B8_%D0%BA%D0%BE%D0%B4http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B8_%D0%BA%D0%BE%D0%B4http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B8_%D0%BA%D0%BE%D0%B4http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B8_%D0%BA%D0%BE%D0%B4http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D1%80http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B5%D0%B1-%D0%B0%D0%BF%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B8%D0%BF%D1%82%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B0%D0%B7%D0%B0_%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BA%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%BE_%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%BE_%D0%BE%D0%BA%D1%80%D1%83%D0%B6%D0%B5%D1%9A%D0%B5http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B8%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0_%D0%B1%D0%B0%D0%B7%D0%BD%D0%B8%D1%85_%D0%BA%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%BD%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B0%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%B8%D1%80%D1%82%D1%83%D0%B5%D0%BB%D0%BD%D0%B0_%D0%B2%D0%B0%D1%88%D0%B8%D0%BD%D0%B0&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B8_%D0%BA%D0%BE%D0%B4http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/Windowshttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%98%D0%BA%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BE%D1%84%D1%82http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BE%D1%84%D1%82%D0%B2%D0%B5%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D1%82%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%98%D0%BA%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BE%D1%84%D1%82http://sr.wikipedia.org/wiki/TCP_%D0%B8_UDP_%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82http://sr.wikipedia.org/wiki/Serverhttp://sr.wikipedia.org/wiki/TCP/IPhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D1%80%D0%B0%D1%83%D0%B7%D0%B5%D1%80http://sr.wikipedia.org/wiki/Server -
5/24/2018 HTTP Protocol
2/6
MVC arhitektura
MVC arhitekturaje softverski patern Model-view-controllerkoji odvaja prikaz informacija odinterakcije korisnika sa tim informacijama. Model se sastoji od podataka aplikacije, poslovnih
pravila, logike i funkcija. View moe da bude bilo koji izlazni prikaz podataka, kao to je
dijagram ili grafik. Vie prikaza istog podatka je mogue, kao to je grafik sa barovima zamenadment i tabelarni prikaz za raunovoe. Controller uzima ulazne podatke i konvertuje ih u
komande za model ili view. MVC deli softverski sistem u tri dela:
View- obezbeuje korisniku interfejs pomou koga korisnik unosi podatke i poziva
odgovarajue operacije koje treba da se izvre nad model-om. View prikazuje korisniku stanje
model-a.
Controller- oslukuje i prihvata zahtev od klijenta za izvrenje operacije.Nakon toga poziva
operaciju koja je definisana u model-u, i ukoliko model promeni stanje, obavetava view opromeni stanja.
Model- predstavlja stanje sistema koje mogu promeniti operacije model-a. Model ne mora dazna ko su view i controller.
AJAX
Ajaks(joAJAX; skraenica zaAsinhroniJavaScriptiXML)[1]
je grupa meusobno povezanih tehnika
za razvoj veba korienih na klijentskoj strani za pravljenje sinhronih i asinhronih veb aplikacija.
Korienjam Ajaksa, veb aplikacije mogu da alju i primaju podatke sa servera asinhrono (u pozadini) bez
menjanja trenutnog prikaza i ponaanja stranice. Podaci mogu biti preuzeti pomouobjektaXMLHttpRequest.Bez obzira na ime, korienje XML-a nije obavezno (JSONse esto koristi),
a zahtevi ne moraju biti asinhroni.[2]
Ajaks nije jedna, ve grupa tehnologija.HTMLiCSSse mogu koristiti za obeleavanje i stilizovanje
informacija. DOM-u se pristupa preko JavaSkripta za dinamiki prikaz i omoguavanje interakcije
korisnika sa informacijom. JavaSkript i XMLHttpRequest objekat omoguuju metod za asinhronu razmenu
podataka izmeu pregledaa i servera da bi se izbeglo ponovno uitavanje cele stranice
DOM
Objektni model dokumenta(engl. DOM) je vieplatformski i jezik sa nezavisnom konvencijom za
zastupanje i interakciju sa objektima uHTML,XHTMLiXMLdokumentima u objektima. DOM stabla
mogu biti adresirana i manipulisana upotrebom metoda nad objektima. Javni interfejs DOM-a je naveden
http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Asinhroni&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Asinhroni&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/JavaScripthttp://sr.wikipedia.org/wiki/JavaScripthttp://sr.wikipedia.org/wiki/JavaScripthttp://sr.wikipedia.org/wiki/XMLhttp://sr.wikipedia.org/wiki/XMLhttp://sr.wikipedia.org/wiki/Ajaks_(programiranje)#note-garrett-1http://sr.wikipedia.org/wiki/Ajaks_(programiranje)#note-garrett-1http://sr.wikipedia.org/wiki/Ajaks_(programiranje)#note-garrett-1http://sr.wikipedia.org/wiki/XMLHttpRequesthttp://sr.wikipedia.org/wiki/XMLHttpRequesthttp://sr.wikipedia.org/wiki/XMLHttpRequesthttp://sr.wikipedia.org/wiki/JSONhttp://sr.wikipedia.org/wiki/JSONhttp://sr.wikipedia.org/wiki/JSONhttp://sr.wikipedia.org/wiki/Ajaks_(programiranje)#note-wrox-2http://sr.wikipedia.org/wiki/Ajaks_(programiranje)#note-wrox-2http://sr.wikipedia.org/wiki/Ajaks_(programiranje)#note-wrox-2http://sr.wikipedia.org/wiki/HTMLhttp://sr.wikipedia.org/wiki/HTMLhttp://sr.wikipedia.org/wiki/HTMLhttp://sr.wikipedia.org/wiki/Cascading_Style_Sheetshttp://sr.wikipedia.org/wiki/Cascading_Style_Sheetshttp://sr.wikipedia.org/wiki/Cascading_Style_Sheetshttp://sr.wikipedia.org/wiki/HTMLhttp://sr.wikipedia.org/wiki/HTMLhttp://sr.wikipedia.org/wiki/HTMLhttp://sr.wikipedia.org/wiki/XHTMLhttp://sr.wikipedia.org/wiki/XHTMLhttp://sr.wikipedia.org/wiki/XHTMLhttp://sr.wikipedia.org/wiki/XMLhttp://sr.wikipedia.org/wiki/XMLhttp://sr.wikipedia.org/wiki/XMLhttp://sr.wikipedia.org/wiki/XMLhttp://sr.wikipedia.org/wiki/XHTMLhttp://sr.wikipedia.org/wiki/HTMLhttp://sr.wikipedia.org/wiki/Cascading_Style_Sheetshttp://sr.wikipedia.org/wiki/HTMLhttp://sr.wikipedia.org/wiki/Ajaks_(programiranje)#note-wrox-2http://sr.wikipedia.org/wiki/JSONhttp://sr.wikipedia.org/wiki/XMLHttpRequesthttp://sr.wikipedia.org/wiki/Ajaks_(programiranje)#note-garrett-1http://sr.wikipedia.org/wiki/XMLhttp://sr.wikipedia.org/wiki/JavaScripthttp://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Asinhroni&action=edit&redlink=1 -
5/24/2018 HTTP Protocol
3/6
u interfejsu za programiranje aplikacija (API).Istorija objektnog modela dokumenta se preplie sa istorijom
"ratova Veb pretrazivaa" od kraja 1990-ih izmeuNetscape Navigator-a iMicrosoft Internet Explorer-a,
kao i saJavaScriptiJScript,kao prvim skript jezicima za iroku primenu u 'prikazivakim mainama' Veb
pregledaa.
RAZLIKA IZMEDJU JAVE I JAVASCRIPT-A?
ta je u stvari JavaScript, koja je razlika izmeu Jave i JavaScript-a? U osnovi to su razliiti programskijezici tj. dva naina programiranja na Internetu.JavaScript je script jezik, a Javapravi programski jezik.JavaScript je uvela u upotrebu kompanija Netscape sa verzijom 2.0 njihovog Netscape Navigatora. Ubrzo
je postao veoma popularan i rairen tako da ga je i Microsoft uveo u svoj ita pored vlastitog script jezikaVBScipt-a. Script - programski kod koji napiete u JavaScript-u ukljuuje se u sadraj same HTMLstranice tj. HTML kod i ono to je vano taj kod e se izvravati samo u okviru web itaa i nigde vie.
JavaScript je zasnovan na Java-i, ali postoji ogroman broj razlika.
Kada napiete neki JavaScript kod i elite da ga ubacite u svoju stranicu, potrebno je da ga smestite-ugnezdite unutar taga . Kod ovog taga osnovni atribut je "Language", jer on govoriitau o kom script jeziku se radi. U sledeim redovima naveemo primer iz koga se vidi kako se napoetku deklarie jezik i jednu osnovnu komandu:
Proba JavaScript koda
document.write("Moj prvi JavaScript kod!")
Da bi se ovaj na dokument koji smo napravili uspeno prikazao u web itau, potrebno je ita imaugraenu podrku za JavaScript da je ta opcija ukljuena u itau. U prethodnom primeru koristili smoobjekat "document" i njegovu metodu "write" kojom ispisujemo neki tekst u naem dokumentu.
Ovakav nain ugnjeivanja JavaScript koda u HTML stranicu se koristi samo kada je na kod mali i kadamoemo da ga uspeno kontroliemo, ali u sluaju da imamo vei program koristiemo spoljni programskikod koji emo pozivati iz dokumenta. Na ovaj nain emo dati kod moi da koristimo za vie HTMLdokumenata. Da bi ovo uradili koristiemo unutar taga atribut "SRC", a sam kod emo smestitiu fajl koji ima ekstenziju ".js". Prikazaemo tag kojim pozivamo spoljni kod:
U sluaju da ete ovako pozivati kod, tag "SCRIPT" smestite u zaglavlje HTML dokumenta tj. ugnjediti utag . Na ovaj nain omoguiemo da se odmah po poetku uitavanja HTMLdokumenta, pozove na uitavanje i .js fajl.
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%9F%D0%98http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%9F%D0%98http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%9F%D0%98http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Netscape_Navigator&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Netscape_Navigator&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Netscape_Navigator&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Microsoft_Internet_Explorer&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Microsoft_Internet_Explorer&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Microsoft_Internet_Explorer&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%81%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%BF%D1%82http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%81%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%BF%D1%82http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%81%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%BF%D1%82http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=JScript&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=JScript&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=JScript&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=JScript&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%81%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%BF%D1%82http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Microsoft_Internet_Explorer&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Netscape_Navigator&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%9F%D0%98 -
5/24/2018 HTTP Protocol
4/6
Klijent server model
Intrnt j najvda implmntacija klijnt srvr mola
Klijentsko-serverski model nije slueajno prihvadn kao najbolj rnj za ralizaciju raeunarsk mr
Za poetak, taj mol mr j vrlo konomiean, jr s vliki raeunarski kapacittii kapacitti za sklaitnj poataka tra samo na strani srvra.
Tako, pokazao s praktienimu svakonvnom rau, jr optrdnj jnog
raeunara (npr. glavnog srvra) mo a s raspori na vi njih.
Klijent server model
Klijntski program j onaj koji pristupa ornoj usluzi na srvrskoj strani.
Na primr, eitae (browsr) Wba
Srvrski program izvrava s na srvrskom raeunaru i opsluuj zahtv klijnata.
Bitno je jedino da klijent i server razmenjuju podatke po istim pravilima; odnosno koriste isti
protokol: TCP/IP
Intrnt klijnti nisu samo raeunari, vd i mobilni uraji
Klijentu koji mu pristupa Internet nudi veliki broj servisa, tj. usluga
Pozivanje eksternih skriptova
Ukljufivanj JavaScript programa irktno u HTML okumnta j obro rnj za mal skriptov ijnostavn HTML okumnt, ali lako mo a izmakne kontroli kaa j rf o vlikim I kompleksnimskriptovima.
Zato j u takvim slufajvima najpogonij rnj fuvanj JavaScript programa u posebnom fajlu,odvojenom od HTML dokumenta i njegovom pozivanju od strane HTML dokumenta za koji je script
potreban. Na taj nafin isti skript momo a koristimo u raznim HTMLdokumentima, bez optrdivanjasvih njih istim kodom. Da bi to omogudili, uvn j atribut SCR za SCRIPT lmnt. On j vadi o
-
5/24/2018 HTTP Protocol
5/6
verzije 3.0 Netscape Navigatora. Fajl koji je naveden kao mesto u kome se nalazi JavaScript program se
obavzno mora zavravati sa kstnzijom .js.
Ako JavaScript program pozivate iz spoljnog fajla, najbolje mesto za SCRIPT element je u zaglavlju HTML
okumnta, kako bi s ufitao omah po pruzimanju HTML okumnta.
Ova thnika zahtva oatni pristup HTTP srvru i oatni njgov ogovor za svaki ukljufni spoljni
ajl, tako a prstavlja lo rnj, ako s HTTP srvr nalazi na sporom linku ka Internetu I ako je
voma optrdn.
Servisno orijentisana arhitektura
(Service Oriented Architecture) predstavlja do sada najbolji rezultat evolucije softverske
industrije prema maksimalnoj fleksibilnosti i proirivosti. Postoje razliite definicije SOA
koncepta,ali veina njih se slae da servisno orijentirana arhitektura predstavlja arhitekturalni
stil koji promovie primenu labavo povezanih servisa kako bi osigurao maksimalnu poslovnu
fleksibilnost na interoperativan i tehnoloki nezavisan nain.
Web Servisisu skup komunikacionih protokola koji se koriste naInternetui drugim slinimmreama.Oni su iroko poznati kaoTCP/IP,to je ime dva najvanija protokola meu ovim standardima. Moderno
IP umreavanje predstavlja sintezu vie razvojnih struja ija evolucija je zapoela1960-ihi1970-ih,
naime Internet ilokalne mree.
Princip rada Interneta slian je, upravo, principu radatelefonskih sistema.Dok oni, koristei telefonskelinije prenose glas, Internet ih koristi za prenos informacija. Uz pomo telefonske linije imodema(ureaj
kojidigitalne signaleiz raunara pretvara uanalogne,koji su pogodni za prenos putem telefonske linije.
Prilikom prijema podataka, modem obavlja inverzan posao, jer iz modulisanog izdvaja digitalne signale
koje prosleuje raunaru, raunar pozivaInternet servis provajdera,nakon ega se vri povezivanje na
Internet. Konektujui se na mreu svih mrea, raunar i sam postaje deo mree.
Popularnost Interneta ogleda se u injenici da broj korisnika raste neverovatnom brzinom, tako da svi
podaci o eventualnom broju raunara i korisnika veoma brzo zastarevaju. to se tie servisa Interneta,
njihov taanbroj ne moe se precizno odrediti, iz prostog razloga to su neki od njih tokom razvoja mree
bili veoma popularni, a potom nestali.
Servisi Interneta se mogu svrstati u pet kategorija:
javne (veb,news, razgovor putem Interneta)
osnovne (e-mail,telnet,ftp)
sigurnosne (PGP,SSH,Kerberos)
sistemske (Ping)i
servise za pretraivanje (Veronica, Netfind, WAIS)
http://www-01.ibm.com/software/solutions/soahttp://sr.wikipedia.org/wiki/Internethttp://sr.wikipedia.org/wiki/Internethttp://sr.wikipedia.org/wiki/Internethttp://sr.wikipedia.org/wiki/Ra%C4%8Dunarska_mre%C5%BEahttp://sr.wikipedia.org/wiki/Ra%C4%8Dunarska_mre%C5%BEahttp://sr.wikipedia.org/wiki/Ra%C4%8Dunarska_mre%C5%BEahttp://sr.wikipedia.org/wiki/TCP/IPhttp://sr.wikipedia.org/wiki/TCP/IPhttp://sr.wikipedia.org/wiki/TCP/IPhttp://sr.wikipedia.org/wiki/1960%D0%B5http://sr.wikipedia.org/wiki/1960%D0%B5http://sr.wikipedia.org/wiki/1960%D0%B5http://sr.wikipedia.org/wiki/1970%D0%B5http://sr.wikipedia.org/wiki/1970%D0%B5http://sr.wikipedia.org/wiki/1970%D0%B5http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%BE%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B0_%D1%80%D0%B0%D1%87%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BC%D1%80%D0%B5%D0%B6%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%BE%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B0_%D1%80%D0%B0%D1%87%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BC%D1%80%D0%B5%D0%B6%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%BE%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B0_%D1%80%D0%B0%D1%87%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BC%D1%80%D0%B5%D0%B6%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D1%84%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D1%84%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D1%84%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B8%D0%B3%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D0%B3%D0%BD%D0%B0%D0%BBhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B8%D0%B3%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D0%B3%D0%BD%D0%B0%D0%BBhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B8%D0%B3%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D0%B3%D0%BD%D0%B0%D0%BBhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D0%B3%D0%BD%D0%B0%D0%BBhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D0%B3%D0%BD%D0%B0%D0%BBhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D0%B3%D0%BD%D0%B0%D0%BBhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%BD%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B5%D1%82_%D1%81%D0%B5%D1%80%D0%B2%D0%B8%D1%81_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%98%D0%B4%D0%B5%D1%80http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%BD%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B5%D1%82_%D1%81%D0%B5%D1%80%D0%B2%D0%B8%D1%81_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%98%D0%B4%D0%B5%D1%80http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%BD%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B5%D1%82_%D1%81%D0%B5%D1%80%D0%B2%D0%B8%D1%81_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%98%D0%B4%D0%B5%D1%80http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B5%D0%B1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B5%D0%B1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B5%D0%B1http://sr.wikipedia.org/wiki/E-mailhttp://sr.wikipedia.org/wiki/E-mailhttp://sr.wikipedia.org/wiki/E-mailhttp://sr.wikipedia.org/wiki/Telnethttp://sr.wikipedia.org/wiki/Telnethttp://sr.wikipedia.org/wiki/Telnethttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D1%82%D0%BFhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D1%82%D0%BFhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D1%82%D0%BFhttp://sr.wikipedia.org/wiki/SSHhttp://sr.wikipedia.org/wiki/SSHhttp://sr.wikipedia.org/wiki/SSHhttp://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Kerberos&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Kerberos&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Kerberos&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/Pinghttp://sr.wikipedia.org/wiki/Pinghttp://sr.wikipedia.org/wiki/Pinghttp://sr.wikipedia.org/wiki/Pinghttp://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Kerberos&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/SSHhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D1%82%D0%BFhttp://sr.wikipedia.org/wiki/Telnethttp://sr.wikipedia.org/wiki/E-mailhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B5%D0%B1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%BD%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B5%D1%82_%D1%81%D0%B5%D1%80%D0%B2%D0%B8%D1%81_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%98%D0%B4%D0%B5%D1%80http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D0%B3%D0%BD%D0%B0%D0%BBhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B8%D0%B3%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D0%B3%D0%BD%D0%B0%D0%BBhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D1%84%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%BE%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B0_%D1%80%D0%B0%D1%87%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BC%D1%80%D0%B5%D0%B6%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/1970%D0%B5http://sr.wikipedia.org/wiki/1960%D0%B5http://sr.wikipedia.org/wiki/TCP/IPhttp://sr.wikipedia.org/wiki/Ra%C4%8Dunarska_mre%C5%BEahttp://sr.wikipedia.org/wiki/Internethttp://www-01.ibm.com/software/solutions/soa -
5/24/2018 HTTP Protocol
6/6
Definicija Interneta. Infrastruktura Interneta.
Intrnt j inamifki skup raznoronih rafunara povzanih u svtsku kompjutrsku mru. Internet je
prva globalna inormaciona i komunikaciona mra
Infrastruktura Interneta
Internet se oslanja lom na postojdu komunikacionu inrastrukturu (tlonsk kompanij), a lom jinrastruktura igrana za potrb Intrnta.
INFRASTRUKTURU INTERNETA INE:
Rafunari stalno prikljufni na Intrnt sa IP arsama hostovi,
Komunikacioni kanali (ifani,vazuni, optifki, satlitski),
Mrna oprma rutri, habovi, svifvi, it,
Rafunari povrmno prikljufni na Intrnt.