.

- -

, 2014.

.

-

: , , , ,

, , ,

: . , -

. ,

: .

, dipl. ecc. master

:

: .

: ,

: ,

: ,

: 500

ISBN: 978-99955-22-65-0

: .......................................................................... 11

A ........................................... 13

................................................................................... 19

.......................... 25

................... 32

............................................................................ 38

............................................................................................................ 47

........................................................................ 54

........................................................................................................................ 61

, .............................................................................. 82

TA O T E ATA EMA E TET O T .................... 101

........................................................................................ 110

: ......................................................... 121

.................................... 126

........................................................... 138

...................................................................................... 155

, ....................................................................... 169

ODRE ENJE SPORTA: SOCIOLOŠKO I SOCIJALNO-PSIHOLOŠKO STANOVIŠTE ....................................................................................................... 177

- ............ 201

................. 210

–

........................................................................ 224

P UEFA CHAMPIONS LEAGUE ROME 2009.

(COMMERCIAL DOMAIN) ................................................................ 240

.......... 255

, ...................................................... 268

................................................................................. 277

................................................................ 294

.................................................... 304

7

:

, , – . , , ,

( . 3,1). , ( . 3,5). .

, . ,

, - . , .

, .

. : ,

, , - . , , , ,

– j , : j j . , , , , .

, e - ; -

- ;

-, , ; ,

, ; ,

, , .

, - ( ), – ,

. - ,

( ),

. – , ,

. , - , -

.

8

,

. , , .

( . ), .

- , . , , . -

, , : ) , )

( . 13,9). .

.

9

, , .

. . „ , ,

, .“( )

, . , ,

. ,

. „ “ , : „ ?

!“ , , ,

, . ,

. , , , ,

, . , , .

. ,

, - . „

. . , , .“ ,

. , . ,

. ,

, . -

, . - -

. , , 30 , -

( 450 ) -. , ,

, , , -

. , ,

10

, , . , ,

.

.

, , -

, - . ,

, , . ,

, , .

: „Mens sana in corpore sano“ (

). ,

. - -

.

, . , , ,

, - .

, ,

, ,

.

, 2014.

. ,

:

„ , .“

„ –

.“1

„ , .“2

„ , ,

“3

1 , , : , , 2010, . 25.

2 . : , , , 1979, . 285. 3 : , VII 208 – 210, XI 784.

13

4

A

, ,

„ “. „ “ . ,

. , , : -

. , - . .

– , , ( , , ), . , ( )

, . , ,

; , . , , -

. . : , ,

1. ,

, . , , : „ “. , , , . .

. „ “ ,

. , . ,

; , , , .

, . ,

. „ -“, . ,

4

14

, . , , .

, – , ,

. , ,

. ,

(1). „ “

, - –

(2). ( ) . (3).

, , , ,

, . .

. – , . -

, ( ) , , . , ,

, -. ,

.

.

(4). , ( ) , -

– , , . – -

- . –

(5).

2.

. , (6).

. :

( ) . – .

. ,

15

. , , , , .

, , , ,

, . ( ) ,

, . , – (7).

. , , , . , , -

. .

– , , - ( , , ),

. , ( ) , . , , -; , .

, , . .

3. , , ,

. ; , , (8). , , ,

. . -

. ,

. . , -

( ) ( ) ,

.

, . – ,

. , . , ,

, , . , -

, , .

16

: , , ,

.

, , -. ,

: . , – ,

(9). : ,

, , ,

. , , . , -

. ( ) – ,

, . , , , .

, , : ,

. - .

. ,

, ; , . , , ,

, . .

. , , . ,

; - –

. , , , . , ,

.

.

. , , . , ,

, , , ,

17

... (10).

, , . , ,

? ( ) ?

, : ,

, . .

: , , .

.

: (1) „ “, , „ “

, , , „ “ .

, . - - .

.

(2) „ , ; . , :

, , ,

“ (1. . 1, 28 - 29). (3) „ , .

, . , “ ( . 1, 2 -5).

(4) , , :

, ( – ) , -

. (5) „ , ; ,

“ (1. . 6, 12). (6) – . (7)

, , – . :

Orthorexia Nervosa – „ “, - , ,

, , .

18

PAB (Passive – Aggressive Behavior) – : .

Organized stalking ( ). ,

, ,

.(8) .

. , , , . .

(9) : , , : , ?

, , ? : ,

, , ( : I . 13, 1-8), – .

, . , , – -

, , .

– -. „ “ ( .

). „ “ ,

. (10) : , . ., . -

, , 2011.

19

. 1

–

, , -

. . ( ) , -

. , ,

, . , , , -

. 313. , ; ;

. , , , , – -

. , . . , ,

. . .

, . , , - . ,

. : , ,

. – .

, , , ,

. . (1) .

, . : „ , “.(2)

, . , .

; , , – .

1

20

, -, . , –

. (3) , , .

, . , , „

“( . ). .

Urbi et Orbi

- .

. ,

. , , . , ( ), ( ).

– , . , .

( ) . . ,

.

. ,

, (4). „ “

( ) , . .

: , .

. . -

. , ( )

, (5).

. - – , . - . , , -

. ( ),

21

( ). ( ) , (

), . : , -, ,

(6). -

. , , , . (Urbi et Orbi)

, . .

? , ,

. – ,

, .

, .

. , , -

(7). ,

. , .

„ “ , - , (8),

. ,

. , , , .

. ( ) .

- . .

, , , ( )

- , . , -

. – , . ,

22

. „ “ , .

, .

, .

, , (9),

; , . „ “ ( ). ,

, . . , ,

, , , .

, :

„ , , / “ (10).

„ , “ (11).

, ( . ).

. . - -. .

, - , -

.

( ). , . , ,

, . , .

, , , . , ,

. . , , -

. , ,

. . .

( ) , , . . , „

, ( ).

23

: (1) „ ,

, ( )

( ) . , , , ,

. , – , ,

. ( ) ,

, ( ) ,

, , , , , , ; ; , ,

, . “.

(I . 13, 1-8) (2) „ , ; ,

“ (I . 6, 12). (3) „ ,

“ ( . 13,13). (4) .

, .

. , ( ) .

. (5) : , ,

, . (6) ,

, -

24

, , , .

) ? ) , ,

? ) ? )

, , ? : ?

: ., . -, , 2010.

(7) : , .

, - . ,

. - .

: ., , , , 2011.

(8) . ,

, , .

(9) „ , , , .“ ( . . 1,27)

(10) , , VII 208 – 210. (11) ,

.

" , , ,

, , : , ;

, , ;

´ ". (12) " " ( . 13,9)

25

. 1

:

, , , -. , -

, . , . -

, , , .

. , ,

, . „ “,

. ( ) ,

. , , .

: , ,

, ( ) (1), -

. , , , 21. , . -

. , ( ) ,

. , „ “ ( )

. , ,

, , , ,

. ,

. ,

1

26

– , .

, (2), -

, „ “ ( ) . „ “

. , .

1. , ,

. , , ,

, .

. , , -

. ,

. . 19 ,

, - . , - .

, , . - : , ,

, .

- , , .

, . , 21.

. 18.

, , . -

, ,

, . .

, . „

, “ (3) ,

27

. , , ,

, . : , ,

, . : -, , . .

. , : , . :

.

, . . ,

, ( - ), , , ,

. ( , - ) .

19. . -

(public schools). -, . ,

– , , , .

- . , 19. (1884. )

, .

1896. ( ) . .

.

: , - .

: 1. ,2. ( ),3. ,4.

,5. ,

. -

, , . -

, ,

28

. , , . -

, - . 20. . .

, , , , . . -

. ( ) -.

. - , 20. 21. . - : ) „ “, ) -

, , . .

, , .

, , , :

. . ,

, , -, . , ,

. ( ), ( -

). ( ) , ( ),

. : , , , (4). ,

(Urbi et Orbi), , , .

2. , -

( ) :

– ( ) . – ( ) . – ( ) .

– .

– , . , -

, - ,

29

. – , . , -

, . , , . , ,

, , . (5). , , -

. .

-. .

, , ,

, , . , ,

, , , . , - .

– , . , ( ) , , -

. - .

. , -

. , : ...(6),

, ...(7), -. ,

– , -, , , .

– - . , -

, ; . , ,

: , , .

, , , , .

, – .

. , , ,

. .

30

3.

, , . -

, , , .

( ), - , .

. -

(8), - ; ,

. „ “ ( ). , , .

. , , (I . 13, 1-8), – ;

, , – . , , , , ( ) . , ,

, , .

, : „ , , /

“ (9).

„ , “ (10).

-.

. . -

, , , , , (10). ,

. -

, , .

( ).

, . , , , .

31

, , , ,

. , , . ,

, .

. .

. , . – , , .

: (1) : -

, – , , - .

(2) , -

( , ) . ( . -

, (2000), . , .)

(3) , . ., (1925). . , . .53.

(4) , ; , (I. . 6, 12)....

(5) . , , 1885. , ,

, .

, , . .

(6) ( -) . ( , ., (2000).

.) (7)

, ( , . 1, , 1896.)

(8) „ , , , .“ ( . . 1,27)

(9) , , VII 208 – 210. (10) ,

.

(11) , , ,

: „ , “.

32

. , . , . , . 1

, 21 , , -

, . , e , .

, , , . - - .

– ; „ “

; „ “ – . . - . , „ “,

, , , , .

, ( ) , . „

, “ . , , , .

– , . , . ,

. , ,

.

. - , .

. , , . , , . . , , -

1

33

„ “ , . ,

. , -

. , , .

1. ,

. .

, -

, . , , . , , - , .

„ “ .

. „ “ „ “ , „ “ -

, . , . , . tempora! O mores!.

, ,

. „ “ „ “. ,

, , . , - ,

, , .

.

. , ,

. , -

. : , , , (1).

, , -

34

20. , , - . -

, ,

. . . , -

.

. ,

20. 21. . : ) „ “, )

, , . -

. , , .

, , , :

. . ,

, , -, . , , - .

( ), ( -). ( ) , -

( ), . : , , ,

(2). , (Urbi et Orbi), ,

, .

2. -

, , . , , - – ,

, : , ?, - .

( ) , ). ,

, ; –

. , , , :

.

35

( ) : - (3). ,

, . .

- , -

. , , - . ,

. , , , , -

. , – - .

, . , ( ),

, , – . „ “ , .

. , , ,

, , , „ “ . „ “

„ “, , „ “

, . , -

, „ “, -.

, : , . -

. , „ “ -,

. , , . , „ -

“ . , ,

( ) . IN „ “ . , .

, – .

3.

, , , .

- , ,

– . , -

36

. , . -

, – , - ( )

. . -

, . ,

. - -

– . , .

, , (4). , ,

, - . , ,

, . , , , ,

, „ “. (1712 – 1778.)

, . -

– . -

. ( , ) .

, : , , , , . , ,

. (5),

. ( ) ( )

. ( ) .

, - .

- -

– , , .

(6). .

37

: (1) ,

, , , .. - , - , . ( : -

, ., . , . . 156 – 167.).

(2) ( : ),

. , : , , -

, ... . , - , .

(3) , - , -

. , „ “ „ “, .

: .

, , .

(4) ,

: „ , ; , “ (1 . 6, 12).

(5) (1912 – 1992), , ,

, ; . , ,

, . (6) : „ ;

, ? , “ ( . 5,13).

38

. 1

'' , ; '' ( . 26,26.)

, , , .

, ( ) - . , -

. - . – -, , , . , (1. .

12,5.), , , , -

. .2

– . , , -. .

, : '' ''. .

- , . , , : '' , , ''

( 2, 14.). , , . , ( . 2,14.).

, – . - -

. , – , , -

, ,

1 2 , ,

, , , , '' ''.

39

, , . , , . ,

. , 3

– , . -

'' '' , - .

(1. . 6-15,19.). , –

. , ;

(1. . 15,42-44.).

. , : '' -

, ; '' ( . 2,7), – , . , ,

, - ; , . ,

21. , : ( ) , ( )

, . .

, - , - , -

. , , ,

– , .

, , . ,

, .4 , , ,

3 , , .

: , ... , , .

- , , , . , , – , .

4 , , , , , , .

553. , .

40

( ) , - .

, , ( ) , ,

, , – . '' '' , , -

, ( ) . ( ) -

, par excellence. , – .

, , , , ( ) .

, -, , -

, . ,5 , , :

( ) . , ,

. , , ( -

), . , ; -

. ,6 , , ,

. , ,

, . , ,

; . , ,

– . ,

.

5 .

. , , . ,

, . 6 , :

260, 13 12 ; 640 , 45% 35% ; , ,

, 1,7 11 .

41

, .7 , , : , !, ,

, . - , ,

. . , , ;

,

'' '' . , - , , , '' '' .

. : , , , 20. –

, .8 ,

, . - – . ,

– , , . ,

, , . – . ,

, : , .

, – - , , , .9

, , ,

. . -

,10

7 : ,

– , . . ( , )

, ( ) . 8 , :

( , ), ( , ); , , – ,

( ) . 9 . –

, – , – ,

. – . – ,

, , . 10 ( 2008.)

: . , –

42

. , , . ,

, : '' - '' '' ''.

(2. 20-3,5) , , – , , . O tempora! O mores!

,

, - ; ,

, , , - . -

: ( ) – , ( )

.11 , , .12

, , : , -, , , , -

. , . ,

, '' '' .13

. , ,

, '' '' , ( ).

11 : , , ... . 11-16. 12

- , , . -

( ) – - , : , .

13 , . , , . '' ''. ,

, '' '' . ( ,

), '' '' , , . : (1)'' ( ) ''

. '' '' , : ( ), (2) '' '' '' '' , , (

– ). '' '' .

: . . , , .17-26; . , , VIII, XIV, XXIX. . , , II, 12. ( : . . ,

...).

43

- . – ;14

. '' '' ( . 2,7), ( -

) ( ), ,

. , . , ,

. ,

.

. , , , ,

.15 , , ,

, , , ; .

– .

: '' , , , . ,

. , , , . ,

, – , – .''16

, -, . , , -

- .

, , ( ), ( ), -

.17 , ; . , , -

. .18

14 : ,/ ,/ / .

15 , , , , –

, , . 16 : . . , , ... . 48. 17 . , , III, XXII; . , , II, 12;

. . , , ... .20-22. 18 , ,

, ( ) . , , .

44

: '' ?'' (1. . 2,11.)

, 20. , , 21. , (?),

, , - - , -

. , , . ,

, , : , , , -

, . 20. ,

. ,

. – , – , , –

; '' '' '' '' , – ,

, .19 . ,

, .20 -

. : – , –

. – , ,

; . ,

. - , , ,21 .

. , - : , , .

, , – -

19 20. , , :

, . 20 . , , ,... . 163. 21 , ,

.

45

. , .22

, , , –

, . , ,

– . .

: '' , , .'' (1. . 15,14.)

– , - . , , , ,

– .23 , – , ,

. , , , -

, , . ( ) '' ,

, .''24 ,

, , .

, , . .

, , ,

, – . , : ''... ,

o'' ( . 11,1.). ( ) '' , '' (2. . 5,7.)

, . , , – .

22 : . . , , ... 27-30. 23 , : :

, 10 , : ''

, , .

( , (1996.) . 7, . 20) 24 : ON LINE, 30. 12. 2008.

46

1. - , .: (2000.) , . , .

2. , .: (2000.) ,, .

3. , ., , .: (1997.) . , .

4. , . .: (2003.) , , . , ArsLibri, , .

5. , . .: (2005.) , . . , - .

6. , . .: (2003) , , , , ArsLibri, - .

7. , . .: (!992.) , . , .

47

. 1

, ( )

. , – , ,

, '' ''. , , ''

''. , ( ) , , . ,

– , , . ,

, - . , , ( . ), - , -

( ) , '' '' . .

, , , – . ,

( ) . : , ,

, ( ) . , -

– , , , '' ''.

, , '' '' ( , 195). , ,

. , - , , . , -

, . , , '' ''. , -

, , , .

, , , , .

, ,

1

48

. .

1. , , .

, , : , , -, ... . ,

, -. : ( . ),

( . ), , , (. . ), ,

, , ( . ). , ,

. , - 20. , - . .

. , , , , ,

, - .

. .2

. '' ''. , ( ) , ,

. , – - , , -

. , , -- . , ,

( . ), - , ( ) ,

'' '' . . 3, , -

– ( )

2 , , : , , , ,

, , , , , . : , ,

, , , , , , , . 3

, , , . ( , , , , )

( , , , , , , , , .) ( )

49

. .

, , ( ). -

. : - ,

. 4 , , , . -

, , - . , , .

, , .5 , -

, , , . 6

. , (

) .

2. , . ,

, ( , , , , , ) , . ,

( , , ). ,

, , . ( )

4 .

5 : 1. : , , ,

, , , , …( )

2. “ : , ,

, , , , , , ”. ( )

3. “ ”. (

UNESKO-) 4. “

”.( )5. “ ( )

, ”.( )

6. , , ”.(

)6 : , ,

, . , . ,

, .

50

16. 17. , ,

– , . 18. 19. .

, . ,

. , , .

, , : , ,

20. : . .

. , , .

( , 1986) . ,

, o – .7 ,

, '' '' , - .

, , -, , – , .

2. , ,8 , ,

, . - .

, ,

'' '' . , . . -. , , , . , ,

7 " " " , ", , , , " " -

1908. . Citius, altius, fortius! ( , , !) ,

. 8 2010. ,

, 18. 2009. . . .

51

. , , . . , ,

, . '' '' '' ''.

, ,

. : , , -

, . , .

. ''

'' ( , 2004, 129), ,

. ,

, , . - : '' ,

'' ( , 2001, 392) , , , ,

( ) . . - : , , , . , , :

- , , , ,

. -

, , , , , .

, , , -

.9 '' '' ( , 2009) ,

. , -

, , – , , , , ,

.10 ,

9 , ( ) , .

, - .

10 , ( 2010. ), '' '', . ,

, ,

52

( ), . - , - , -

. - ,

. , ''Panem et circenses'' .

, , ''

'' '' '', '' ' '( , 2009).

'' '' , , '' ''.

3. , -

, - , .

'' '' , '' '' ( ) . - ,

, , - , , – ,

. , ,

'' ''. '' '' '' '', - , – -

, : , , , , , .

. . , .

, , . , ''

.''11 ( , 1992) . ,

. .12 , ,

– , . ,

, ( ) , , ( ) ,

, , , , , . . , '' ''

'' '' . . –

, , , . 11 '' , , '' ( . 2,21) 12 ''... , '' (I . 12.5)

53

, . - ,

. , '' , ''.( : , 1996, 24)

. -, '' ''. '' '' .

, , - . -

( ) ( . ). , , -

– ( ) .

, – , . ( , 1992, 197). .

; '' '' -

, . , , - - , .

''Carpe diem''. ,

- , '' '' . – .

. .

1. , . (1997). . : 2. , . (2000). . :

3. , ., , . (2009). . : 4. , . (2009). V: . :

5. , ., , . (2001).

. : 6. , . (1986). . : 7. , . (2004). . :

8. , . (1996). . : 9. , . (2009). . : , 18.12.2009.10. , . (1992). . : .

11. , . (1992). . : -

54

, , 1

, . , -

„ “, -, ( ) , . , , –

, ( ) , - – .

. , , .

„ “ „ “ . „ “ , „ “ (ambush marketing). , ,

( - ), -

. ( ) -

.

1. 21. , , , -

, , , , …, – ( ) . -

, - , ( ) (1). , – -

.

, - , ,

( ) . ( ) ( )

. - - .

, , . ,

1

55

, , . , – - , ,

, . -

. , „IN“ -, -

. 20. , ( )

– . „ “ . -, „ “ .

-

, -, „ “ . ,

, .

– - „ “ . , – ( ) .

, - 20. . -

„ , , “, - – , , . ,

– . , . .

, , , - . , - „ “, , ( ) , ; , ,

. „ “, , ( )

– . , „ “, , , ,

„ – – “, . , „ “ (ambush marketing)

„ “ . , „ “,

„ “, , , .

, .

, ,

56

„ “ . . (2)

2. – ,

, . , , . „ “ „

“ . “ , „ “ (ambush

marketing). , , ( –

), . ( )

. , „

“, , :

– . , , ( ) ; „ “ -

(3). „ “,

. „ “ „ “ – , ( )

, – , , ,

. ; , ,

. , - , ; , „ -

, , “ – , , , , .

, „ “ , ,

. , - , ; : , -

, ... , - , ,

.

„ “ . -

-

.

57

, , „ “ . , ,

. , – . -

, , „ – “ , , ,

( , , ), , , ,

. , „ “. „ “ , , -

. „ - “. „ “

. „ “, -

-,

( – , , ) , -

(4). , , .

3. , ,

( ), . ,

, ( ) „ “: , - , , -

, , . - . ,

( ) - .

; (5).

, , ( ), ( )

. , , - – .

, „ “ , -

, . , , ; -

, , . - , . , ,

.

58

, ( ) ,

. , , – (6).

, , . ,

( ) , ,

. , . , -

, , - ,

. . ( ), ( ),

( ), ( ), ( (7). ( )

– - .

, . , , , , , , „ “,

; , . „ “

– , . , , ,

.

: (1)

, , : „ , ; , “ (1 . 6, 12).

(2) 2013. „ “, .

, , ,

. „ “ , , . , , ,

. , .

(3) „ “ „ “

, ( ). , ,

59

. , , – ,

, . – . –

. (4) „ “:

( ), ( ) ( ), ( ), , , ( ), ( ), PlanIT ( ).

. 50.000 . ,

, . , , ,

. , , .

, ( WC). , „ “

: „ ,

, .“ (

, ., „ “ ?“. „ “, 271/2013). ,

, „Cisko”.

, , „ “. – , -

. (5) : , . (2011) .

, . (6) , , :

, (

– ) ,

. (7)

: „ , ,

( ) ( ) . , , ,

60

, .

, – , ,

. ( ) ,

, ( ) ,

, , , , , , ; ; , ,

, . .“

(I . 13 1-8)

61

. .

1

„ , . , ; ,

; , ; ,

. ; ;

; ;

, ; , ;

, ; , ;

, ; .“2

, ,

: , , , , ,

, , , - , ?

, ,

. , .

. , ,

, . , ,

, .

, , , -

, , - , .

1 . : , , 2002. 2 , , 3:1-8.

62

.

, .

, , – , ,

, . ,

. : , ,

, , , , , ,

, , . :

, , , .

: , , , , .3

: „ , .“4

„[...] , . ,

, - . ` ` - .“5

. , , , , , . . , , , , ,

. ,

, . , , -, , , , -

, , , .

. , , , -, , , ,

3 , 13:6, 7, 8, ; 15:16, 19, 20, 21, 24, 25.; , 6:13, 14, 15, 16, 21, ; 2:13, 14, 15, 16, 17; , 16:25, 27.

4 , 14:6. 5 : , . I – VI, , –

, 2001, . 433.

63

, , , , .

„ , ,

, , ,

, , ,

, , .“6

,

( , , , , , .),

. , , ,

, , , , , ,

, , , ,

.

, , - ,

, . ,

, . , ( 500 ) : „

– .“7 -, , : „ , .“8

, , „[...]

“9, „[...]

, , .“10

6 : , , , 1997, . 164. 7 , Eugen Fink: Oaza sre e, Osijek, 1979, str. 31. 8 : , , . 2, , 1988, . 18. 9 : , , , 1993, . 109. 10 , . 231.

64

. .

, , „[...] “11, „[...]

, , .“12 , , ,

, .

, , ,

, „[...] , “13, „[...]

, “14, „[...] , ,

. , , “15, . ,

, , , . , , , ,

, , , , ,

, . „[...]

, .“16 „[...]

, , .“17

„[...] – [...] , .

, .“18

„[...]

, ,

11 Aristotel: Nikomahova etika (prevod: Tomislav Ladan), Globus, Zagreb, 1988, str. 252. 12 . 13 : , : , , , 1977, . 127. 14 . 15 . 16 , : , : , , , 1979, .

187. 17 , : , : , , , 1979, .

23. 18 : , , , 1984, . 333.

65

, , ` `, ` `.“19

„ . , – ,

– , , . , , ,

, ,

.“20

„[...] ( . game, play, fran. jeu, njem. spiel, rus. igra), ,

, . . , , ,

. , , .“21

„[...]

( ) , .“22

„[...] ,

. , . , . -

-, . , , .“23 , , , , ,

- , , .

, - , , - ( ), , , , , ,

19 Johan Hujzinga: Homo ludens, preveo: Ante Stama , Matica hrvatska, Zagreb, 1970, str. 44. 20 : , : , , , 1979, . 200. 21 Enciklopedija fizi ke kulture, tom I, Jugoslovenski leksikografski zavod, Zagreb, 1975, str. 346. 22 : , , 1964, . 71. 23 : , , 1971, . 73.

66

, , , , ,

.

, , , ,

. , , , ,

, , , , . ,

, , , , , ,

, , , , ,

, .

, , , , , „[...]

“24, , .

, , , , , , „[...]

, , , . .“25

, , , , , , , , , ,

, , „[...] - –

“26, -, „[...] .“27

, , , .

, , , , ,

, , ( .). ,

24 Eugen Fink: Oaza sre e, Osijek, 1979, str. 12. 25 . 26 : , , , 1984, . 292. 27 Eugen Fink: Oaza sre e, Osijek, 1979, str. 11.

67

, , , . , ,

, . „[...] , , -

, , , -

: , .“28

, , ( ,

.) , , , ,

. „

– , , . . “29, „[...] , ` `

` `, , - .“30

, , ,

. , .

. „[...] , “31,

. , ,

, , ,

, „[...] “32 „[...] ` `

.“33 „ ,

. , .

28 Johan Hujzinga: Homo ludens, preveo: Ante Stama , Matica hrvatska, Zagreb, 1970, str. 19. 29 : , , , 1984, . 320. 30 , . 296. 31 Eugen Fink: Oaza sre e, Osijek, 1979, str. 18. 32 , . 15. 33 .

68

, , , , “34 .

, , , , -

, , . ,

, , ( , , , ,

). ,

.

, , ,

. , , , -, ,

, , . ,

. , , , .

, , ,

, , , , , , , , „[...]

, .“35

, - , , -

, , , , . ,

, , , .

- „

, .“36

34 : , , , 1993, . 24.

35 : , , , 1984, . 298. 36 : , , . 2, , 1988, . 18.

69

, , .

, . „ , “37, , „[...]

.“38 ,

„[...] , , ( ) ,

: , ,

, . , , .“39

, , , ,

, , , , . „[...] “40,

„[...] .“41 -

, . , , , ,

, , , , .

, ,

, . , ? ,

.

, „[...] “42, „[...]

“43, „[...] “44

.

37 Johan Hujzinga: Homo ludens, preveo: Ante Stama , Matica hrvatska, Zagreb, 1970, str. 19. 38 . 39 : , , . 2, , 1988, . 20. 40 . 41 . 42 Johan Hujzinga: Homo ludens, preveo: Ante Stama , Matica hrvatska, Zagreb, 1970, str. 13. 43 , . 32. 44 .

70

, , , , „[...]

, , .“45 , , .

- , , ,

, . ,

, „[...] .“46

: ,

, – , , , , , ,

, - ,

. 47

„[...] .“48

. ,

, , , , .

, , ? ,

. „[...]

“49, . , , „[...]

, , “50, „[...] , , ,

.“51 , , „[...] “52,

, , „[...]

45 , . 68. 46 . 47 , . 106 – 230. 48 : , , . 2, , 1988, . 54. 49 : , : , , , 1979, . 93. 50 . 51 . 52 , . 94.

71

“53, „[...] .“54

, - ,

, „[...] “55

„[...] - .“56 „[...]

“57 „[...] -

, , , .“58 ,

, , .

, , , . ,

( ) , , , , ,

.

, , ,

, , - .

. , , .

„[...] : , ,

.“59 , , .

, ,

. , „[...]

53 . 54 . 55 , . 106. 56 . 57 . 58 . 59 : , : , , , 1979, . 34.

72

, “60 .

, , ,

, . , , . ,

, , .

, ,

, , . .

, , , . „[...] : -

, , “61.

, ,

, . , ,

( ) , , . ,

„ “ .

, . , , ,

, , ,

, . ,

, . „

.“62 . ,

( , , , , .) . -

. .

„[...] “63

.

60 Eugen Fink: Oaza sre e, Osijek, 1979, str. 18. 61 : , , . 2, , 1988, . 20. 62 : , , , 1984, . 314. 63 Johan Hujzinga: Homo ludens, preveo: Ante Stama , Matica hrvatska, Zagreb, 1970, str. 20.

73

, , .

, , .

( , )

, , .

: „[...] , ,

.“64 -

, - ( , , , , , , ,

, .). .

, ( ) , , ,

. „[...] ,

, , . . ` ` , ,

. .“65

, ,

, , , ,

. ,

, , , , ( ) ,

, . , , ,

, , , .

, , , ,

64 : , , , 1984, . 300. 65 , : , , 1989, .

25.

74

- .

, , - ,

. :

„ . ? , .

, .

.“66

„[...] , .“67 , , , -

. , , . : „ , ,

, .

, , “68, :

„ , , , . .

. . , , , , , – .“69

. „ , “70,

„[...] – .“71 , -

, „[...] “72, , , „[...] ,

, .“73 , , , ,

, , , .

, , .

66 , : , , 1994, . 72. 67 : , , 1994, . 72. 68 , 13:1, 2. 69 : , . V, – , 2001, . 521. 70 : , , . 2, , 1988, . 40. 71 . 72 . 73 .

75

, , , .

, ( ,

, , .).

, , , ,

, ,

, , .

( , - .) - -

. , , ,

.

-, ,

. , , „[...] ,

“74 , ,

, , .

„[...] , “75,

, , , , , -

. , ,

, . - ,

. , , , , -

- -, : - -.

74 , : , , 1989, . 43.

75 : , , 1989, . 43.

76

- , .

, - -, ,

, , , , , , . ,

, . , ,

, , , , , ,

, , .

- - . ,

, , - , . ,

, , : , , ,

, , , , , , , , , , , -

, , , , : , , , , ,

, , , . -

, , , , : „ , “76

: „ , .“77

, , , ,

. : - ;

,

;

; ,

; ;

;

76 , : , : , : , , , 1979, . 10.

77 , : , : , , , 1979, . 187.

77

: , -, ;

; ; ;

.78

, , ( , )

.

, , , ? .

: , , , , ,

. - : „ , “, ,

, , , ,

, .

, , , ,

– , . ,

, , .

- . -

, , . , , ( , , , -

.) .

78 : , , . 2, , 1988, . 24 – 26.

78

, :

; ; ; ;

; ; ; ; ; ; .

: ( 1. ,

, , , . ,

, , , , ., ,

).

( , 2. 5. .

).

( , 6 – 13. , , - ).

( , ).79

, , : ( ,

), ( ,

).

, , . ,

: , , , :

( ). ( , ,

, , , .). , -

. .

( ). , ,

( , , , , , .).

79 : , , 1989, . 62 – 63.

79

, , .

( ). , ,

, , ,

, , , , „[...] .“80

. , , ,

, , , , ,, , . ,

. ( , ).

„[...]

“81, „[...] ,

.“82 : - , ,, , , , ,, , ,

. , ,

, , , -

, - .

, : .

, , , .

, ( ,

, , , .)

. ( , , ,

, , „ “, „ “,„ “, „ “, „ “, , -

, , , , , .), , , -

,

80 : , : , , , 1979, . 48. 81 , . 51. 82 .

80

, , - , , .

. , , ,

, , , , , .

, , .

, , -

. , , , , ,

, , .

, .

- , , ,

( , , , , .)

, , . ,

, ,

. ,

, -

. . -

: , , , ,

, , , , , „ -

“ . ,

, ,

, , , . , ,

, - , -

, - , -

, , -

.

81

1. Aristotel: Nikomahova etika, prevod: Tomislav Ladan, Globus, Zagreb, 1988.2. Aristotel: Politika, prevod: Tomislav Ladan, Globus, Zagreb, 1988.3. , : , , 1989.4. ,

, . , , , 1991.

5. , : , . I – VI, , – , 2001.

6. , 6:13, 14, 15, 16, 21, ; 2:13, 14, 15, 16, 17.7. Enciklopedija fizi ke kulture, tom I, Jugoslovenski leksikografski zavod,

Zagreb, 1975.8. , : , , 1994.9. , : , : , , , 1979.10. , 16:25, 27.11. .12. , : , , 1971.13. , : , :

, : , , , 1979.14. , : , : ,

, , 1977.15. , : , , 1964.16. , : , , . 2, , 1988.17. , . : ,

, , 2002.18. , : , , , 1997.19. : , , , 1993.20. , : ,

, , 1993.21. , 13:6, 7, 8, ; 15:16, 19, 20, 21, 24, 25.22. , 13:1, 2.23. , 14:6.24. Fink, Eugen: Oaza sre e, Osijek, 1979.25. , : , , ,

1984. 26. Hujzinga, Johan: Homo ludens, preveo: Ante Stama , Matica hrvatska, Zagreb,

1970.

82

. 1, 2 2

,

1838.

, 25. 1899. . ,

, . -

, , - , -

, , . : , -

, . - .

, , , , ,

. .

: , , , .

1838. . , . 1851.

1860. - , .

1860. . „ , ,

, .“ ( , 1910 , . 46)

1863. .

1 , 2 ,

83

, : , , .

, 1865. , , .

, 1866. . .

, , .

„[...] , . .

( ) , , ' '. [...]

, .“ ( , 1909, . 173-174)

1869. , , ,

. . , , : „

( ) ( ) , .“

( , . 174) , . 1869.

, . ( ) , , „[...] ,

“. ( , 1910 , .78) . ( , 1936; ,

1948) 6. 1869. , . , , .

, , , , 1871. , . . . 1872.

, . . , .

. , 1873. , ,

. , . , 1875. ,

. 1878. . , , . 25.

1899. . ( , 1951)

84

,

, : , , , ,

.

: - , -- , .

, , , , , - , , ,

, .

, - .

, ,

. 1866. ( )

.

. - ,

, .

, , , „[...]

“. ( , 1953, .29)

: „[...] - , , , ,

.“ ( .) , ,

, „[...] ,

.“ ( , .49; , 1871, .44)

, : „ , ,

,

85

.“ ( , 1871, .75; , 1968, .89)

, , „[...] , .“

( , 1974, .106) .

, , , , . „[...]

“, ( .) , „[...]

“. ( .) . ,

, , .

-, ,

„[...] “. ( .) : ,

, . , ,

: , , , , , , , , ,

.

, , , , ,

, , . , :

„[...] , . [...] , ,

. , .

, , .“ ( , 1974, .116)

,

„[...] , , “. ( ,

.216) , „[...] “. ( , 1953, .253) : „ , ! , .“ ( ,

1974, .220)

86

, .

„ . ,

, , .“ ( , .218)

: „ ,

.“ ( , 1871, .52; , 1952, .452) „[...] ,

, , “. ( , 1974, . 216)

, , „[...] ,

, , - , .“ ( , .108)

, , .

, : , , , -, , .

, . „

, , , -, , .“ ( , .108)

,

, , ( ), -

. „[...] , , -, , , ,

“, ( , 1974, .143) ( ) , „[...] ,

: , , , , , , ,

.“ ( , 1953, .247) , ,

, , „[...] , , “. ( , .79) , , „[...] , “, ( .) , „[...]

“. ( .)

87

, , ,

. -

, „[...] 40 , “. ( , .80)

16 20 , „[...] ;

- “, ( .) „[...] ,

“. ( .) , ,

, „[...] , “. ( .)

, „[...] , , ,

“. ( .)

, , , , ,

, , . - , „[...]

“. ( .) , „[...]

, , , , “. ( , .258)

( ) , , .

,

, . , , ,

, .

, : , , ,

. , , , „[...]

“. ( , 1974, .106)

( ) , , , , , „[...]

88

“, ( , .107) „[...] , , “. ( .)

, , , .

, , , „[...] ; , , , “.

( , 1953, .28-29) , ,

, , ,

. : „[...] ,

. . , ,

“. ( , .120)

, , , , -

.

, , , „[...] ,

, “. ( , 1974, .134)

, „[...] , , - , -

“. ( , .113) , ,

, , .

,

. , : , , , ,

.

, , , .

:

89

„ , ! , , , , , , :

, . -, , .

, “. ( , 1974, .110) , ,

, .

REFERENCES 1. Besarovic, R. (1951). Vaso Pelagi . [Vaso Pelagic]. Sarajevo: Svjetlost. 2. Besarovi . R. (1948). Vaso Pelagi . Odjek 2 (10), str. 11. 3. ubrilovi , B. (1936). Vaso Pelagi . Razvitak 3 (3), str. 69–72. 4. Gruji , V. (1952). Pogledi Vase Pelagi a o fizi kom, umnom, moralnom i

estetskom vaspitanju. Naša škola 3(9-10), str. 450–460. 5. Kovacevic, K. (1909a). Srpska banjalu ka bogoslovija. [Serbian Theological

school in Banja Luka]. Bosanska Vila. 24(8), pp. 122–123. 6. Kovacevic, K. (1909b). Srpska banjalu ka bogoslovija. [Serbian Theological

school in Banja Luka]. Bosanska Vila. 24(9), pp. 139–140. 7. Kovacevic, K. (1909c). Srpska banjalu ka bogoslovija. [Serbian Theological

school in Banja Luka]. Bosanska Vila. 24(10), pp. 155–157. 8. Kovacevic, K. (1909d). Srpska banjalu ka bogoslovija. [Serbian Theological

school in Banja Luka]. Bosanska Vila 24(11), pp. 171–174. 9. Pelagic, V. (1871). Pokušaji za narodno i li no unapre enje. [Attempts for

national and personal improvement]. Belgrade. 10. Pelagic, V. (1910a). Iz autobiorgafije. [From autobiography]. Razvitak. 1(2), pp.

45–48. 11. Pelagic, V. (1910b). Iz autobiorgafije. [From autobiography]. Razvitak. 1(3), pp.

74–79. 12. Pelagic, V. (1949). Pismo. [Letter]. Savremena škola. No. 8-10, pp. 117–119. 13. Pelagic, V. (1953). Izabrani spisi (druga knjiga). [Selected writings (second

book)]. Sarajevo: Svjetlost. 14. Pelagic, V. (1955). Izabrani spisi (tre a knjiga). [Selected writings (third

book)]. Sarajevo: Svjetlost. 15. Pelagic, V. (1971). Izabrana djela (tre i dio). [Selected papers (third part)].

Sarajevo: IP „Veselin Masleša“. 16. Pelagi ev narodni u itelj [Pelagic's national teacher]. (1974). Belgrade:

Sloboda. 17. Skerlic, J. (1910). Iz Autobiografije Vase Pelagi a. [From Vaso Pelagic’s

autobiography]. Razvitak. 1(2), pp. 42–45. 18. Todorovi , T. i Bogojevi , B. (1968). Vasa Pelagi o zna aju gimnastike i

fizi kog vaspitanja. Zbornik za istoriju fizi ke kulture Srbije (4-5), str. 88 102.

90

. . 1

, ,

1862. , 1893. .

, , , .

, .

. ,

. ,

, . ,

-

, , . -, .

: , , , , .

, , 1862. ,

, , , .2 ,

, , , 1864. „ “.

, 1893. .3

1 , 2 : , 3. ,

“D.T.A. TRADE”, , 2006. 3 . : , , , 1999.

91

-, ,

1899. „ “.

„ “ 1904. , -

. 1909. ,

1910. . „ “ .4

- 1914.

, .

, , ( 1929. : ),

, , „ -

“. -

, . ,

. , ,

, .

, - , ,

. ,

, , .

,

, - , -

: , , .

: -

. , ,

4 . .: 1918. , , , 1998.

92

, , .

, ( ), 23. 1886. ,

. , .

. ,

, , , , ,

. 1913. , , .

5

, . -

,

5 .

93

„[...] “6, „

, .“7 .

. ,

. , , -

„ “ . , , .

,

. , , 1916. . ,

.

, .

, , .

, .

, , ,

. , „[...] , ...

[...] . , , ,...

, ` ` , ...“ 8 1916,

, . 1940. ,

. , , ,

.9 ,

. ,

, 22. 1941.

6 : , , , , 1935. . 14.

7 , . 15 8 : , 20. 2012. . 9 : ,

, , 1982.

94

. 1942. .10

„[...] ,

, , . . , .“11

„[...] . ,“12, „[...]

. , , . .“13

„[...] , , , ,

, , , ,

.“14

.

„ , , .

, , , . . , , ,

, .“15 ,

„[...] , , , ,

.“16, .

10 : 1941-1942, „ “ „ “ , , 2000; . : ... ,

- „ “, ( . .). 11 : , .16. , , 1935, . 57. 12 , . 56. 13 . 14 : . – .

. 13, , , 1934, . 21. 15 : , .16. , , 1935, . 23. 16 Vidovdanski slet u Sarajevu 1934. II , , Sarajevo, 1935, . 30-

31.

95

, . ,

. , .

, „[...] .“17 „[...]

“18 . „[...] ,

, .“19

, „ ,

.“ 20

, , : „

. , , , , ,

, .“ 21

, , -

„[...]

.“22 „[...] , “23 „[...] -

“,24 „[...] ,

.“25

17 Lazo Popovi : Pokret selja kih sokolskih eta, Knjiga za sokolsko selo, god. 1, . 7,

, , 1935, str. 2. 18 . 19 . 20 : , .16. , , 1935, . 56. 21 : , ,

, , 1935. . 16. 22 , . 11. 23 . 24 . 25 .

96

, , , , „[...]

.“26 ,

, , : 1) ; 2) 3) -

. - , : „

, ; , “27 , , , , ,

, , , ,

, . , , : „

, .“28

, , .

, : „ , . , !“29

, . „ “, ,

„[...] . , ,

, , , ,

.“30 , -

. „[...] -“31, , , . -

, , , , „[...]

. , , ,

, , , .“32

26 . 27 , . 15. 28 . 29 . 30 , . 16. 31 . 32 .

97

. , ,

„[...] , .“33 ,

.

, , , ,

. , , , , ,

: „ , .

, .“34 , ,

, -: „ , ,

. , -. , , . -

, . : ` ;

!` : ` , -`.“35

, ,

„[...] , , . . , , , , .“36

, , - .

, „[...] .“37 „[...] ,

, , .“38

, : , , , „[...]

“39 .

33 . 34 , . 17. 35 . 36 . 37 . 38 . 39 , . 18.

98

, , , ,

, „[...] , , , ,

.“40 .

„[...] . , , , .“41 ,

, , , , , , .

:

, , „[...] “42, ,

„[...] “43 „[...] “44,

. „ ,

“45 „[...] “46 „[...] .“ 47 , „[...] .“ 48

. , ,

, „[...] , , “.

49 , , „[...] “50 „[...]

.“ 51 , „[...]

“52 „[...] ,

40 . 41 . 42 . 43 . 44 . 45 , . 19. 46 . 47 . 48 . 49 . 50 , . 6. 51 , . 6-7. 52 : ! – , , ,

, 1934, . 6.

99

, , .“ 53

, , „[...]

“54 „[...] , , .“55

, , , ,

„[...] , .“ 56

,

: „ , “57,

, . „[...]

, “,58 , „[...]

“,59 „[...]

“60 „[...] , .“61

, , , „[...]

“,62 , „[...] , , , -, ,

“63 „[...] - , -

.“64 , „[...]

“65 „[...] , -

, , .“66

53 . 54 . 55 . 56 : , ,

, , 1935. . 21. 57 , . 20. 58 . 59 . 60 . 61 . 62 . 63 . 64 . 65 , . 21. 66 .

100

, , , : „ ,

“,67 , , „[...] , .“68

, , , ,

.

1. .2. Vidovdanski slet u Sarajevu 1934. II ,

, Sarajevo, 1935.3. , . : ... ,

- „ “, ( . .).4. , , : , 3.

, “D.T.A. TRADE”, , 2006.5. : , 20. 2012. .6. , : ! – , ,

, , 1934, . 6-7.7. , : . –

. . 13, ,, 1934.

8. , : , , , , 1935. . 9–22.

9. , : , .16. ,, 1935.

10. , . : 1918. ,

, , 1998.11. , . : , ,

, 1999.12. , :

, , , 1982.13. Popovi , Lazo: Pokret selja kih sokolskih eta, Knjiga za sokolsko selo, god. 1,

. 7, , , 1935, str. 2-4.14. , : 1941-1942, „ “

„ “ , , 2000.

67 . 68 .

101

e o . a o 1 . 2

TA O T E ATA EMA E TET O T

a e a a a a je o a e e a o e a a e a

e e o o . o a a a je o 100 e a a e e a , o a o a,

a a o 19 o 23 o e ( a a e a a o a a e o ). a o e a e e o o o e a e o

a e o a o e o e o e a e o e e. a a je o e a 12 a ja oj a e o e a a o o a e a o o , a o e a o , O a a ja o a,

Ta a a o a je e e a a e o e. e

a e a o a o o a o . a a e a a a o a e a a o o a o o e X2

a o a -a a a a a. a o o e o a o e e a

a e e o o a o a j a o a e a o o a e a o o a o a e a o e a o , o a-

a j o a a e e a j e e a a e o -e.

e e : e , a o e a e e o o , a a a a a, a e a o a o o a o

1 a e a o o a a e, e e , 2 , ,

102

Veroljub Stankovi 3, Petar Pavlovi 4

STUDENT ATTITUDES TOWARDS SPORT ACTIVITIES AT UNIVERSITY AND DIFFERENCES IN ATTITUDES REGARDING

GENDER Abstract

The aim of this study was to determine the attitudes of students towards sport at the university level. Our sample of subjects consisted of 100 students of both sexes from the University of Banja Luka, aged 19 to 23 (students of the Faculty of physical education and sport). Attitudes towards university sport were evaluated with the help of a questionnaire and the Lycert scale of evaluation. We used a 12-variable questionnaire to evaluate The usefulness of doing sports, Type of sports activity, Sport organization, Competition activities and Stimulus and benefits for deserving athletes. We determined the differences in the attitudes in relation to gender. In order to determine the differences in the attitudes among the subjects in terms of gender, we used a X2 test and after standardization and normalization of variables we used a canonical discriminant analysis. On the basis of result of research we can conclude that the students differ in terms of gender in their attitudes towards the usefulness of participating in sports activities a o a

e a o e a o , o a a j o a a e e a j e e a a e o e. Key words: students, attitudes toward sport at the university level, discrimi-

nant analysis, differences in attitudes in terms of gender

O

Ma a e a o o a aj o o e a o e a a, a o o e o e, oja o e je a e a oje e o o a a, o e a

ea je ( , 1988). o o a, a o o a e e e o ja e e a e e o e a o e a ( a o , o o , & o o , 2009, , & , 2013). Ta o e, e a a o eo a a aja e e o a o e e e a a a e a. a-

a a je a e e a o e a a e a e e o o a o a a o a j o e a a o a o a a e, o-o e e o o o a a e e , ao e a o a e e e o o a oja. To a , a a o o a o a e a a o o a e e ,

a o o o a e e o a e a e e e o a a je e -e o o a.

3 Faculty of sport and physical education, University of Priština, Serbia 4 Faculty of physical education and sport, University of Banja Luka, Republic od Srpska

103

METO E

o a a a je o 100 e a a e e a a oj , o a o a, a a o 19 o 21 o e ( a a e a a o o

a a e). a o e a e e o o o e a e-o a e o a o e o e o e a e o e e. (Ma a o, ej ,

& To e , (1987), a o & T o e , (1987); a o , o o , & o o (2009). a a je o e a 12 a ja oj a e

o e a a o o a e a o o : 1. o o je a e o o o a a – , 2. o o je a e o o je o aj

– , 3. o o je a e o o o a a je o – A ,a o e a o : 4. e e a a e a e a o o

o o a oj e o a e ja e O – O , 5. e e a e a e a o o o o a oj e e a –

T, O a a ja o a: 6. a e e o aj a o oje o o o a e a – , 7. o a o ja je

o aj a a o – , Ta a e a o : 8. e e a a e e e j a o o e e a a e a –

E , 9. e e a a e e e j a o o e o e a a e a – E , a je e e a a e o e:

10. a o – e e a a o jaj e ja e o ee je – T , 11. a o – e e a a aj o e

o e o a a a a a e e o – , 12. a o – e e a a aj o e e e o a e o a o a

o a a a – O . o je o a o a e o o e a-a e j e a e a a o a a a je o a a je e a a a e a o a o o a o a a e o o a o e

a e a a e.

E TAT A A

e o o e e o a a o a o a a a o je e -a oj o a je o a a a o a a o a -e o e . e o e a a a o je e a a je je a o a e oj a e e o a e e a a o a e a e o a e o

o o . e a o a a a a a e a o, aj ao e a e

a o a e a a e a e e o o .

1: „ o o je a e o o o a a – “

o o a o a o a o a a e 47 (74,6%) 13(20,6%) 3(4,8%) e e 33(89,2%) 4(10,8%) 0(,0%)

104

2: „ o o je a e o o je o aj – “

o o a o a o a o a a e 40 (63,5%) 21 (33,3%) 2 (3,2%) e e 18 (48,6%) 14 (37,8%) 5 (13,5%)

3: „ o o je a e o o o a a je o – A “

o o a o a o a o a a a o e a o e 38 (60,3%) 23 (36,5%) 1 (1,6%) 1 (1,6%) e e 13 (35,1%) 17 (45,9%) 5 (13,5%) 2 (5,4%)

Chi-Square Test Value df Sig. Value Sig.

Pearson Chi-Square 10,07 3 ,01 Cramer's V ,31 ,01

4: „ e e a a e a e a o o o o a oj e o a e ja e O –

O “ o o a o

a o a o

a a

a o e a o

o o e a o

e 3 (4,8%) 23 (36,5%) 17 (27,0%) 13 (20,6%) 7 (11,1%) e e 0 (,0%) 7 (18,9%) 14 (37,8%) 7 (18,9%) 9 (24,3%)

5: “ e e a e a e a o o o o a oj e e a - T”

o o a o

a o a o

a a

a o e a o

o o e a o

e 15 (23,8%) 41 (65,1%) 4 (6,3%) 3 (4,8%) 0 (,0%) e e 15 (40,5%) 17 (45,9%) 3 (8,1%) 0 (,0%) 2 (5,4%)

105

6: “ a e e o aj a o oje o o o a e a - ”

o o a o a o a o a a a o e a o e 43 (68,3%) 15 (23,8%) 4 (6,3%) 1 (1,6%) e e 20 (54,1%) 10 (27,0%) 7 (18,9%) 0 (,0%)

7: “ o a o ja je o aj a a o - ”

o o a o a o a o a a a o e a o e 14 (22,2%) 20 (31,7%) 29 (46,0%) 0 (,0%) e e 9 (24,3%) 8 (21,6%) 18 (48,6%) 2 (5,4%)

8: “ e e a a e e e j a o o e e a a e a - E ”

o o a o

a o a o

a a

a o e a o

o o e a o

e 19 (30,2%) 18 (28,6%) 7 (11,1%) 13 (20,6%) 6 (9,5%) e e 10 (27,0%) 15 (40,5%) 4 (10,8%) 6 (16,2%) 2 (5,4%)

9: „ e e a a e e e j a o o e o e a a e a – E “

o o a o

a o a o

a a

a o e a o

o o e a o

e 8 (12,7%) 14 (22,2%) 12 (19,0%) 15 (23,8%) 14 (22,2%) e e 6 (16,2%) 18 (48,6%) 4 (10,8%) 5 (13,5%) 4 (10,8%)

Chi-Square Test Value df Sig. Value Sig.

Pearson Chi-Square 9,20 4 ,05 Cramer's V ,30 ,05

10: “ a o – e e a a o jaj e ja e o e e je - T ”

o o a o a o a o a a e 33 (52,4%) 26 (41,3%) 4 (6,3%) e e 24 (64,9%) 10 (27,0%) 3 (8,1%)

106

11: “ a o – e e a a aj o e o e o a a a a a e

e o - ” o o a o

a o a o

a a

a o e a o

o o e a o

e 20 (31,7%) 13 (20,6%) 16 (25,4%) 9 (14,3%) 5 (7,9%) e e 6 (16,2%) 11 (29,7%) 7 (18,9%) 8 (21,6%) 5 (13,5%)

12: “ a o – e e a a aj o e e e o a e o a o a o a a

a - O ” o o a o

a o a o

a a

a o e a o

o o e a o

e 11 (17,5%) 18 (28,6%) 8 (12,7%) 14 (22,2%) 12 (19,0%) e e 4 (10,8%) 11 (29,7%) 4 (10,8%) 8 (21,6%) 10 (27,0%)

o je e a o e j a e a a a j a e o o o o e , e o 90%, aj o a a e a a “ o o je a e o o o a a”, “ o o je a e o o je

o aj ” “ o o je a e o o o a a je o ”. a o o e “ o o je a e o o o a a je o ” o je e a a aj e a e o e a a o o a o

(X2=10,07; =.01). o a a a a a a a e a a o je je a e o , ao je a o e e a a e a o e a o

e o a e a ja e. a o oe je a je o o o o a (.31), a e a o e o a o a aj oj a o o

e a a o a o e a o o e a o o e a e a ja e, a o a o a o o e e a e. Je a e a aj o je

a o o e a o . a aj a e a o o a a je e o a o a a je a e a je a a o a a, a e o o a.

Ta o e, e o o o o e aj o a a e a a a “ e e a e a e a o o o o a oj

e e a ” “ a e e o aj a o oje o o o a e a” ao e a e a ja e e a a

e e o e “ a o – e e a a o jaj e ja e o e e je”. O a e , a a o o e j e a e e, o a j e e o e e a o e e a a o a o a e a a a a.

107

13: a o e a e je

Fnc Eigen

V. % of Var. Cum % CanCorr

Wilks' L.

Chi-square df Sig.

1 ,42 100,0 100,0 ,54 ,70 32,47 12 ,00

14: _1

A ,47 E -,37

O ,35 ,31

-,30 ,24

,23

15: _1

e -,49 e e ,84

a a e a a a o a e a a o e e o o e e a je a o a a a a a a. a o

a o e e e e a ao o e a a o e a a e oj a o o e e oje aj o e a ajaj e o o a ja .

a e a ja e e o jaj a o o a j oe -je a a oj a e o a ja e a e a ja e e e o e a

a ja aj o a e e a e. a a ja a e e- a ja o e je e o o Wilks-lambda e a a o a aj o

a e je a e o e je e Bartlett- X2 e o ja e e o e a o e e oj e e o o e. a a a a

a ja a o ja a a o e e o e a a ja e a a j-o o o e e a ja ( , 2009).

e a a e a a e e e o o - o a j a e a e e o o a o a a aj o a j . oe je a o e o e a je o .54, a aj o

o e a je .79 2=32.47 ( a e a 13). o je e a aj o a je a e a o oje a a aj e a e, =.00.

T a o a jo o e a jo a ja o o o o a a je a o je a a a ja oja a a o e

a o o a oe je a a. o oe -je e oj e e a j ( 14)

o e e a a a o a e a a a o o oj a e o-e je o o a e a o o ( – a

108

o ), a a a a o ( – e e e j o e), a o e a o ( – a O e ja ), o o

a e a o o ( – o aj ; – a ), o a a ja o a ( –

o o o a e a) a je e e a a e o e ( – -

o o a a).

JA A A

a o e o a a e a a je a je o o a , e o e a a a a e e oj a a a ( , , 2011, a o o o , o o , 2011) a e e o a a -

o a. - „ “, -

-. , je ,

, -, (

, „ “ , .), - „ “ (

), . o a o a o e - , -

- , , , - ,

. , , o e ,

, . Ta o e, a o e a a a j a o a

. -e o o oj e aj o a a e a a e e a e a e a o o o o a oj e e a , „ a

e e o aj a o oje o o o a e a“, a a a je o oj a o ja j a a o o o o a e a o o , ( )

a o ( , , ).

, , , , „ “. , -

„ “. , - ( )

, ( e , 2013). o a o je a e

a e aj e e j o o e oje e j o

109

o a a, a o : a o a o , a a, a o o a e, o a e e o ja o a a a o e e e o o e o e o . a o a-

aj e o a ja aj e e e e o ( ao o a a e a): o e o , e o , o o , e o . Ta a e

e o a o o e o a a a aje o o o a a e o o a o a e e a a a e e o o a o e e a a j a o a e a o o a e a o o (3 e a) 1 e a o a oj a o e a e a a a a o , a o e a o , o a a ja o a a e e a j

e e a a e o e.

TE AT A 1. Bankov, P., & Tzonev, S. (1987). Characteristics of the faoramtion and

realization of sport activity of students. Procedings of FISU/CESU ConferenceUniversiade, pp. 171-172, Zagreb, Yugoslavia.

2. Krsti , D. (1988). Psihološki re nik. IRO Vuk Karadži , Beograd.3. Malacko, J., Pej i , A., & Ton ev, I. (1987). Students opinions about the sport

at universities. Procedings of FISU/CESU Conference Universiade, pp. 161-164, Zagreb, Yugoslavia.

4. Momirovi , K., Hošek, A., & Popovi , D. (2007). Seksualni dimorfizam.Leposavi : Fakultet za fizi ku kulturu.

5. Neši , M., & Kova evi , J. (2011). Life habits of Student population as a factorin orientation to the University Sports. Acta kinesiologica, 5(2), 89–95.

6. Neši , M. (2013). Vrednosni aspekti univerzitetskog sporta. Teme, 37, (2),1011-1024.

7. Stankovi , V., Popovi , D., & Popovi , M. (2009). Student attitudes towardssport activities at university. Plenary lecture. 5th FIEP European Congress, 2nd

Serbian Congress of Physical Education Teachers, plenar section, pp. 107-114,Niš, Srbija.

8. Stankovi , V., & Bazi , J. (2013). Studenti, sport i politika. Teme, 37 (2), 843-856.

9. Živ n vi , N., St nk vi , V., P vl vi , P., & St il k vi , N. (2010). rifizi k kultur . Niš: F kult t sp rt i fizi k g v spit nj .

110

1, . 2, 3 . 2

.

. , , . -

, . ,

( , , , , , , ,

). .

, , ,

. : ,

- , - . : , ,

, , . : , , , , -

.

( , )

, , , - . , , -

. , ,

. , , , . , , -

. , ,

, , , „[...] , , ,

“. ( , 1908 , .370)

1 , , 2 , , 3 , , ,

111

, , . : „ , ,

[...] , . , [...] ,

[...] “. ( , , 2001, .48) „[...] ,

, “. ( , 1908 , .385) , „[...] ,

, , , “. ( , 1908 , .370)

, , .

.

: , - -, - .

, , , , ,

.

,

. .

- . ,

4. , , -

, -,

, , .

4 U anti koj Gr koj su samo dva grada imala po 3 gimnaziona. To su bili Atina i Elis, koji je bio zadužen za organizaciju anti kih olimpijskih igara.

112

( .1).

.1

, ( , )

.

- . . ( .2).

100.000 . , 80 - , 8 .

, , , . , .

. x . 200.000 .

.2 .3

113

„ “ 5, .

, , .

, ( .3). -

, , . ( .4), , -

, , , , –

. , ,

.

.4

. :

, , .

, ( .5). ,

.

5 Verovatno zbog stepena kulturnog razvitka na kom su se nalazili kada su španski konkvistadori po etkom XVI veka osvojili meksi ke zemlje.

114

. 5 ,

. 6

, ( .6) .

. -

: , , , - ( . 7).

. 7

115

, , . .

, - . ,

. ( 2000. . . . ), 400 ,

. , -

. ( .8).

. 8

. 9

. ( - ), -

( . 9). ,

. ,

1604. . ( ) - .

- -

. , , , -

, , , , , :

„ “ ( ), „ “ „ “ ( ), „ “ ( ), „ “ ( ), „

“ ( ), .

: , , , , ,

116

, . , ,

, : , , , , , . , , :

„[...] ,

, . , ,

,

.

, , .

[...] , !

!

, ,

.“ ( , , 2004, .16-17)

: , , , , , ,

, , . , , .

: „ :

, , ,

. .

[...] ,

, [...]

.

.

117

[...] ,

.

, , .“ ( , 1964, .165-166)

.

, . 1600. , -

. , : ,

, , , , , , , , , , ,

, , , , : , ,

, , - .

: „[...] . . , , .

, . [...] , , -

, , - “. ( , , 2002, .15-16)

, , : „ . .

, .

: . , , .

. . , ,

, , , , .

, , .“ ( , 2008, .292)

, . ,

.

118

. -

. - .

, , .

, .

, , , , - .

. . .

, .

. ,

, 1980. .

. -

, : , , , .

, : “ ”,

. 1906. , “ ” ( ). ,

: “ ” – . ,

. , , ( ,

.) , .

–

. - ,

, , . - .

. „ “

1915. . - ( .10), - .

119

. 10

„ “

. „Q “ „ “, , -

. - .

„ “ 1924. .

,

. „ “

, , ,

.

1. , . (2008). ( ), :

. 2. , . (2003). , : . 3. , (1975). : .

. 4. , . (1994). ( ),

: . 5. , . (1994). ( ),

: . 6. (1970). : . 7. , . (2004). , : .

120

8. (1988): , : .9. , . (2001). , :

.10. , . (1997). - ,

: .11. (1952). , : .12. , . (1981). ,

: .13. , . (1955). Quo vadis? : .14. , . . (2002). , , :

.15. , . (2007). , :

.16. , . . (1908 ). ( . . ),

, 23 (24), 30. 1908, .369-371.17. , . . (1908 ). ( . . ),

, 23 (25), 10. 1908, .358-388.18. , . . (1964). , : .

Web sajtovi: www.e-telescope.gr/en/history-and-archaeology www.wordiq.com/definition/History_of_sport www.worldstadiums.com/stadium_menu/architecture/historic_stadiums.shtml

121

:

122

123

- , ,

, .

, . - , ,

. , " " - .

, , , , " " . -

'' '' , : . , , XVII XIX

: '' '' XIX . 1840. , , , -

, , .

, - .

, , , , , -, - . , -

, – . .

.

. , -

. ” ” ,

, . -

, , . .

, . , , , , . , -

, , . ,

, . , ,

, , -. ...

124

, , ( , ), ( ), ( ), - ( ).

, , ,

.

,

. . -

, , . , , -

.

– , «

, ,

-».1

– , , -

( , , , , ), , ,

. , , ,

, – -

.

, -

. ( ) -

.

( : ,

)

1 . . : , , 1986. .3

125

( ). - . -

, - .

, . -

, ,

. - '' '',

. -

, - , -

.

. . 1987.

. „ , .

,

, , , ''.2

, , , ...

2 , , : - ; ; ; 1987. ; .334.

126

. 1

.

. , , , , ,

, , , , , .

, „ “ . , , „ “, „ “,

„ “, „ “ , ,

... , , ,

, . ,

– . : , , , -

Ostoja Barašin2

Abstract We live in a time of violence. We are either witnesses of everyday violence

or its victims. There is physical violence, violence against values, violence against nature, against oneself, violence in politics, policy of violence against truth, violence against opinion, children, women, democracy, and violence in sports.

At first sight, the concept of “violence“ seems simple. Nevertheless, it is very difficult to define it, similar to the concepts of “chaos“, “riot”, “trans-gression“, since “violence“ implicates an idea of disorder, but also an idea of necessity of instruments to maintain that order; thus, violence is legalized and becomes instrument of order. From anthropological point of view, man is a violent being, not only in its nature but also because violence is learned, it is acquired through the process of socialization within certain social and cultural context, for man can also live without violence. Hence, violence has a meaning and significance only to man who recognizes it as equally as the antipode to violence – nonviolence.

Key words: violence, non-violence, domestic violence, sport violence, social context

1 2 Assistant Professor Independent University Banja Luka

127

1.

, ,

, -, . , -

, -

. ,

. , - .

„ ( ), , , . ,

.“ ( , 2009: 48) , , ,

, , ( , ) , , ( ).

, . „ -

.“ ( , 2000: 70)

.

( ) ( ) , , . :

- : - : -

, ,

- .

. , . ( )

. ( ) ; -

( , , , , ) .

. „ , ,

, , , - ,

128

, .“ ( , 2006: 158) ,

. - ,

. „ , -

. . , ,

. , .“ ( , 1993: 117-118)

, ( -

) ( ), , , ,

.

, , , .

.

, - . -

-.

, , . , , - , . „

- , -

, , , -, , .“ ( -

, 2007: 346) , ,

, -

. , , ,

, . , ,

, , , -

. „ ,

129

, . -

. , - -

.“ ( , 2005: 412) (Galtung, 1990)

, .

„ – “ ( . ). " - "

. -

, ( , , )

( ). .

, -,

. ,

, , . „ , -

.“ ( . )

- .

, , ( ,

.). : . ,

, .

2.

. ,

, . ( ) -

. ( )

( ). ,

.

130

: - ,

. - , .

- , , „ “ -

. , , .

- , -, -

. -

( , ...), ( ) -

, . , , , , , ,

, , , , . ( , 2006)

3.

, , . . „ -

. , , - , ; -

.“ (Kokovi , 2000: 142)

„ - .

( - ) e e ,

, , , „ “.

, , - -

( ), .“ (

, , , I/2 2007. 102.) -

. , , ( - ) , .

131

,

, . -

. 3 , ,

,

. ( , 2000:144) , ,

.

. .

, ,

. ,

, , , . -

, .

, -

.

4.

. , -

, . -

, „ “ 1991. .

. ,

. ,

. ,

. , . -

3 , 1898. , ,

.

132

. , , ,

, - .

, - -.

-

.

, , . , ,

. , ,

, , .

, . , - , -

. , .

, . , -

, - .

„ “ „ “, „ “

. -, .

, .

. , .

, . ,

. , .

, „ , -

.“ ( , 1990: 78) To .

: , .

133

( , , ) „ “

„ “. , - ,

. , -

. „ .

. .“ ( , 1989:47)

. -

, . , - „ “

. „

, .“ ( , 1990: 80)

: „ . ,

, .“ ( ,1990: 77)

„ “, „ “ ,

. .

4. ?

. , , - , -

.

. , -

. , , . , . , -

. , , ,

. - ,

, -.

134

, „ “. , .

, .

5. -

.

. , ( ) - ( ) -

, .

. , ,

. , , , , , .

, .

, . , , , , ,

. . ( ), ( ), -

( ), ( ), „ “ ( -

, ), „ “, . -

. - , , ,

, , , - . ,

, - ,

. ,

. , - - ( , , )

, .

.

135

, -, , , -

, , . , , , .

, , , .

, . , , . , , .

, , .

, , , , -, ...

. , .

, . -

. ,

. ,

„ “, je o .

, . -

, . ,

, . -

. ,

. -

. , , ,

. ,

. , ,

, . , , -

.

136

, . , -

.

, . - : ,

, , .

, , , . ,

, ,

, , .

, ,

. , , , -

. , , , , , .

.

1. , , ,

1993. 2. , , , 2007.3. , , , , 2004.4. , , , , 2000.5. , , , ,2005.6. , , ,

, 2009.7. , , , , 2008.8. , ,

, , 2006.9. , , , 2007.10. , - , , 1993.11. , , , , 1989.12. , , , , 1990.

137

WEB - 1. . , Cultural Violence, Sage Publications, Ltd. 1990., www.okan.edu.tr

/User Files/File/Galtung.pdf2. www.personal.unizd.hr/~nrotar/Medpismed.pdf3. www.savremenisport.com/blog/wordpress/?p=2654. www.savremenisport.com/Mediji_Medijska_prezentacija_nasilja_u_sportu.htm

l5. www.odjek.ba/index.php?broj=16&id=306. www.navijaci.com/index.php/magazin/747. www.naslovi.net/2010-12-24/politika/u-ime-spektakla-i-profita/22143248. www.naslovi.net/2010-12-24/politika/u-ime-spektakla-i-profita/22143249. www.socioloskaluca.ac.me/PDF8/Bozovic%20R.%20R.,%20Agresija%20i%2

0nasilje%20u%20sportu.pdf

138

. 1

1.

:

.

, ,

.

, ( , , )

, . , .

, , .

, . ,

. , ,

, a .

: , , , , , ,

1 : , - , ,

,

j

139

Prof. Dr. Duško Vejnovi 2

SPORTS VIOLENCE AS A SEGMENT OF VIOLENCE IN SOCIETIES WITH THE EMPHASIS

ON SUPPORT GROUPS

Abstract The paper points out that many scientific researches have shown that the

type and the degree of aggressive behavior greatly depend on the child’s bringing up and the reaction to violence from the environment. The problem is the fact that violence, given its depth and complexity, as well as manifestation forms, exceeds possibilities of conscious control and rationally shaped behavior of people using socialization and it affects the ontology of the social essence itself. From thinks that the solution lies in the establishment of healthy society, where man’s private and social life will be the same and where values (freedom, creativity, criticism) will prevail over possession values, i.e. possession of things, living beings and ideas. Sports violence can be seen as violence over game, and game violence as form of violence over man, since game is one of the fundamental human characteristics. Fan groups are structured, function and consist of individuals who have same goals. Every group, fan groups included, has its own structure within which individuals take different positions. Unlike the audience, which is not structured, in a fan group every individual can relate himself to other fans, based on his active participation in a joined action.

Key words: violence, sports, game, society, values, fan groups, theories 1. SPORTS VIOLENCE AS A SEGMENT OF VIOLENCE IN

SOCIETY

. :

1. , 2. - 3. .3

, .

, , , , . ,

2 Faculty of Physical Education and Sports Banja Luka 3 .10/2001, , . 20.

140

, - , ,

, . , ,

-, , . .

- .

.

1.1 -

,

. -

, . , , -

, ,

: , .

.

, .

, ( , , )

, . , .

, . , - .

: „ , .“ , . ,

, .

, , . ,

, , ,

141

, . , , ,

.

. , , ,

,

, .

1.2. - :

, , , .

,

. ,

, .

,

,

, - . -

, .

, :

1. , , .

2. , , -

.3.

, .4.

. .

142

5. , ,, .4

, , .

. . ,

, - .

.

. , , - . - , -

, . ,

, , , . - -

. , ,

, , , ., . -

-

. , -

. .

, . .

, .

. „ - “,

, ,

. -

4 .10/2001, , . 20.

143

. ,

, .

. ,

. .

, ( ), -

( ), ( ), ( ), ( , , , ),

( ) ( ) , .

. , -

. ,

- . -

- , : -

, , , . -

, , . -

,

. ,

. , . , -

, .

, -

.

- . -

, ,

. -

144

, , ,

- ( ,

) - , , . , ,

. ,

, „ “ , . , -

, - , , .

( ) ( ), , , ,

, .

( , , , , ,

, , ), - ( , ) . , ,

, , :

1.

, , -

, , - ,

2. , ,

, - ,

, -,

3. , ,

, - -

145

, ,

, -

, .5 -

, , , ,

, , ,

1.3 , :

- , .

, ,

. .

„ “, .

.

: , , .

. , .

. , .

, , . . .

, , , , , , , .

. , ,

. , : , , , , , .

, . , , , ,

. ,

„ “ . ,

5 .10/2001, , . 23.

146

, . - . . ,

: 1. , , .2. ,

.

, .

3. . .

, , .6

- , - ,

, . , , .

. , . ,

. - ,

, ,

, , .

, : 1. - ,

,

2. - ,

3. - ,

,4. -

, - ,

,

6 .10/2001, , . 29.

147

5. - ,

, 6. -

, .

. ,

: ( ), ( ), ( ), ( ).7

, , ,

, , . -

, -

, -, ,

, . -, , ,

. , : , , .

, . ,

. . , .

, . ,

. , , . . - ,

. ,

, . , -

, . , , -

, , -

, . , -

, .

7 .10/2001, , . 40.

148

. , ,

, , ,

, , .

. , , , „ “.

, ,

( ) ( ), - .

, , , , - , , , ,

. . -

: , . .

, , . ,

. ,

, . , ,

. , , -

, , ., .

, -. ,

. , - .

2.

. , , -

, . ,

( , , ). ,

. . -

, . , , -

. , ,

149

. , -

.

2.1.

- - , ,

, , . ,

, .

2.1.1.

, , . -

, - . -

, -

, ; -

; - -

. , -

. , , , „

“. ( , 1980)

, . : „

, - , .“

, . -

, . ,

.

150

2.1.2.

.

- , -

. -

„ “ , .

,

- . II

, , -

, . ,

. , ,

. , ,

„ “, , .

2.1.3. –

. -

. ,

, . ,

. - .

2.1.4. –

, - . -

. - , . -

-

151

, - . ,

, „ , ,

/ .“

2.2.

, , ,

. , - ,

, . , ,

. -

; ; -

, - , .

- . .

, : (1) –

, . , ,

. . , .

, .

, .

.

(2) -

. . , -

. , .

.

152

(3) – -

. - , ( - ) - .

. „ -“. , , - .

-, , - .

(4) – ,

. ,

, , .

, . ,

. (5) –

,

. . .

, .

. ,

.

2.3.

, . -

, . -

. , - ,

, , .

. , ,

. , ( ) ,

153

, , . ,

- , ; ;

; .

, .

: (1)

.

. , ( -

, , ), .

. , ,

, .

(2)

, , , .

. , ,

. (3) –

,

. – ,

. ,

.

. ,

, , , , , .

. - ( ),

, . .

154

, , ,

.

1. .10/2001,

155

1

A -

. -

-, , -

. ,

, . -

, , . ,

- -

. - .

: , , , -, , .

Zoran Gali

TASKS AND CHARACTERISTICS OF PARTICIPANTS IN SECURING SPORTING EVENTS

Abstract The paper points out that the organizer of the sporting event is obliged to

predict and undertake all security measures and actions for the safety of the sporting event and is solely responsible for security. The organizer of the sporting event also has to, if necessary, include all relevant subjects of safety. The organizer has to, in accordance with the safety assessment, organize adequate guard service

1 ,

156

or, in order to secure the sporting event, hire another legal body or agency in charge of physical security. If safety assessment shows that the sporting event is highly risky, which will be more discussed later, then the organizer will have greater and more serious duties. In that sense, the organizer will assign a person that will maintain constant contact with authorized police unit and exchange information relevant for the safety of the sporting event. This person will also organize with supporter clubs the formation of guard service from their ranks.

Key words: duty, organizer, sporting event, safety, police, equipment

1.

– , -

.

. -

, - , ,

: a) ,b)

, ,

,c) ,d)

,e) ,f) .

,

, .2 , , - ,

. -

: - -

(

2 .

157

, , , , .),

- - ,

- ,

- 3.

.

, , - .

-

. .

, ,

, - , :

1. , ,

2. ,

3. ,

.4

, .

, -, , -

, , .

, , , -

- .

3 . 4 , . 31.

158

2. ,

. -

, . -

, . -

, - , . -

. ,

-. ,,

. , ,

, .

- , ( -

, ).

, .“5 , ,

.

. , , , -

. -

, , , ,

. , ,

.

.

5 hr.wikipedia.org/wiki/

159

,

, , ,

.

,

. -

- - ,,

. “ ,

.

3.

, , , -

. , -

- .

:

, , ,

.6 ,

, .

, : .7

.

.

6 , :14/04, . ., . 28. 7 , ,

, 1996. , . 5.

160

4.

, , , .

,, . , - , ,

.

, , “8. -

- , , .

, , , -

, .

, ,

, . - - ,

. , -

.

- .

- . , -

- ,

.

- , ,

, .

8 ., ., , , , 2007, . 224.

161

5.

, ,

,

. ,

, ,

, .

, , -

. , -

.

, , , 2001.

, .

( , , , ), , , -

, ,

. , ,

, ,

.

-.

, -

.

162

5.1.

, -

, , , , , , - .

. , . , ,

, .

. , -

, .

, . , , , , .

, , ,

, ,

.

. ,

, , - . .

, , , -

, , , ,

, , .

5.2.

,

. - , -

163

, , -, .

, - -

, -, , - , .

- ,

. - , .

- , , . , -

.

, , ,

, .

. 1 -

. , -

, .

.

164

. 2 -

, -

, - ,

. ,

. -

, . , ,

, .

, , . ,, ,, , ,

.

, - , . , - ,

, , - , ,

. , ,, “

, ,

.

165

. 3 -

- ,

, . -

, - .

, .

,

. -

. .

.

, , -

.

166

. 4 -

. -

.

« » (Cougar cal 56 mm Alsetek) - ,

50 , 100 200 .

. 5 - 56 ( )

, , -

- .

167

5.3.

- , .

-

. -

, ,

. ,

. .

, - .

, : , , , ( )

, , , , , ,

, ,

. , -

, - , .

, -

.

.

, , , , . -

. - ,

.

168

1. ., , , , , 2000.

2. ., - , , , , , 1998.

3. ., , , , ,

2009. 4. ., ., ,

, , 2007.5. ., ., .,

, , 2001.6. ., , ,

, 2003.7. , „ “, :

118/08.8. , ,,

“, : 14/04.9. „ “,

48/03.10. ,

, , 1996.11. ,

,, “, : 24/77.12. hr.wikipedia.org/wiki/13. http://bs.wikipedia.org/wiki/14. http://www.glassrpske.com/15. http://www.pravnik.hr/16. http://www.mup.gov.rs/cms/resursi.nsf/Zakon%20o%20sprecavanju%20nasilja

%20na%20sportskim%20manifestacijama.pdf17. http://www.mup.hr/149.aspx18. http://www.mup.gov.rs/cms_cir/ministarstvo.nsf/organizacija.h19. http://www.mup.hr/MainPu.aspx?i20. http://www.mup.gov.rs/cms_cir/direkcija.ncf/zandarmerija.h21. http://nsprogram.org/forum/showthread.php?t=3922. http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=01&dd=25&nav_id

=341123

169

. 1

,

. , .

-, , , , , , -

- . , – .

: , , ,

Prof. Dr. Braco Kova evi 2

SOCIETY, VIOLENCE AND SPORT

Abstract There is no society which did not have games that did not take over the

form of sport play. Today’s sport is considered highly risky, considering the presence of violence and aggression. Modern sport has become widely accepted and it is very popular and it has also become an important social factor from the social, economic, political, cultural, general educational, healthy, entertaining-recreating and other point of view. But sport is the area of aggression and violence.

Key words: society, sport, aggression, violence

, .

, . , ,

. , " " - .

, , , , " " . -

'' '' : .

1 2 Faculty of Political Science Banja Luka

170

, , XXVII XIX :

'' '' XIX . 1840. , , , -

, , .

, - .

, , , , , , - . ,

, – .

, , . , , -

: ; '' ''; ; ,

( );

; ; ; -

; ;

, , - ;

, ; ;

; - ( )

, ,

, , ,, , -

, ;

, " - " " - ", - -

;

171

, , , -

- ;

;

; ; ; ,

, ;

;

; ,

, , -, .

, , :

; ;

( );

( , , -

: -, );

; ;

, , , , - ;

, , , , '' ''

'' ''; '' '' '' '',

'' '', '' '' '' ''; '' - '', ;

; : , -

; ,, ;

172

( . , );

'' '', ; -

, , '' '' '' ''; ,

;

, ;

" " " "

;

, -

, '' ''; ,

" " " "

- ;

, -

;

, '' '';

, , , ;

( " ")

" " , " " – , , , .

, - .

, , ,

. , , -

: ; , ;

173

; , '' '', , -

; '' ''

'' '' ( , , , );

( '' '' '' '', ).

, . -

. , . : , 25. 1964. .

. 1:0 , . -

, " " : -, .

: 8. 1969. - ,

1:0 . . ,

, 3:0. ,

. , , . ,

. 3:0.

, , .

15- . - , " ", .

" ". -

, . , - .

: , 31. 1984. . " " " " .

: , -. , . ,

, " " 13.000. 3.000 ,

. . ,

" " , , . " " -

174

" ". ,

, " ". " "

, . ,

, - - .

, 18. " " . ,

" " " " . 47- " " , .

40 , , " " .

. ,

, .

. , . : 1985. .

39 . , : ? , ?3

. , -

, . ,

, , , . -

, , . ,

. :

. " " " " " ", " ", " "

. , , ,

. ,

. " '',

. -

3 , .

" " " ", : "We hate humans" (" "), "Noi odiamo tutti" ("

").

175

, - , .

, , ,

, ?

, , , , .

, : ;

; , , , ,

, ; ,

( . ); ;

; ; ; , .

, , , - , ,

'' '' . .

” ” , , . -

, , . .

, . , , , , . , -

, , . ,

, . , ,

, , -. ...

176

1. . ., , , '' '',1984.

2. ., , , 2006.3. ., , , '' '', 1990.4. ., , , 1999.5. ., , , '' '', 1976.6. ., , , '' '', 1965.7. ., , , 2000.8. ., , , , 2010.9. ., , , 2002.10. ., , , 1986.11. ., , , 1989.12. ., , , '' '', 1970.13. ., ., , , 1987.14. ., , , 1996.15. , , '' '', 1984.16. ., , , 1994.17. ., / / , , 1985.18. ., , , , , 1995.19. , , 1967.20. ., , , '' '', 1989.21. ., , , " ", 1989.22. ., ., , , 1981.

177

Profesor dr Dragan Kokovi 1

ODRE ENJE SPORTA: SOCIOLOŠKO I SOCIJALNO-PSIHOLOŠKO STANOVIŠTE

Dugo vremena je problematika sporta i sportske prakse bila 'zapuštena' i teorijski neobra ena. Jednostavno, nije se mnogo razmišljalo o svakodnevici koja je bila ispunjena sportskim doga ajima. U malobrojnim istraživanjima prevladavao je normativizam ili pozitivisti ka stanovišta. Retke su bile rasprave koje su ukazivale na raskorak izme u normativnog i stvarnog; o društvenoj ukorenjenosti, kontekstu i funkcijama sporta veoma se malo pisalo. U defini-sanju se polazilo od najraznovrsnijih kriterijuma. Taj raspon kretao se od od-re enja sporta kao šale, zabave, igre, 'kulta intenzivnog miši nog napora', borbe, strasti, agona, pa sve do shvatanja sporta kao institucionalne sfere, koja se uobli ila sa nastankom industrijsko-urbanisti ke civilizacije, gde sport postaje najrazvijeniji institucionalni oblik fizi ke aktivnosti.

Sport naj eš e podrazumeva izvestan period sticanja veština, ume a, snage, izdržljivosti, okretnosti, umešnosti, smelosti, što može i i do rizika. On je mahom uklju ivao i pobedni ko afirmisanje nad protivnikom, samim sobom, vremenom, prostorom i ozna avao je kombinaciju delatnosti (aktivnosti), igra -ki karakter, kulturni (vaspitni i oplemenjuju i) na in, borbu, takmi enje i napor.

ovek u sportu neminovno postaje homo metrum; merljivost rezultata je, uz agon, jedno od temeljnih obeležja sporta, ali i društvenost, posebno naglašena u ekipnim sportovima. Dobrovoljnost je osnovna karakteristika sporta shva enog u najširem smislu. Mnogi su posebno isticali atribute igre u sportu tvrde i kako je on neutilitaran i nekoristoljubiv. Ovakve konstatacije negira profesionalni sport koji se pretvara u na in pribavljanja sredstava za život.

Moglo bi se re i da sport postoji od kada i ovek. U najširem smislu re i, sportske aktivnosti postojale su u svim vremenima i kulturama: i u prastaro doba ljudi su organizovali zabave i kultne igre. Svakako, u tim se vremenima nije moglo govoriti o institucionalizaciji sporta. On se još uvek nije posebno izdvajao: sportska aktivnost bila je sastavni deo svakodnevnog života, jednako kao radna, igra ka i magijska delatnost drevnih ljudi, 'kvalifikaconi kurs', tre-ning, iji je cilj bio da se pripreme za odredjene delatnosti: rat, lov, sve anosti inicijacije.

Sociološko odre enje sporta uzima u obzir kontekstualnu ravan, na in života i kulturne obrasce. Po mišljenju poznatog istraživa a igre i sporta, Džo-na Loja, sport je:

slu aj igre;institucionalizovana igra (trajni obrazac kulture i društvenestrukture);

1 Redovni profesor Filozofskof fakulteta Univerziteta u Novom Sadu i lan je Redakcije i Savjeta asopisa Defendologija u Banja Luci.

178

društvena institucija;društvena situacija i oblik društvenosti.2

Kada kažemo ‘sport je igra’, onda se gubi iz vida kontekst odvijanja onih aktivnosti, koje su bitne za njegovo poimanje. Ako se odlu imo za formu-laciju da 'sport nije igra', onda je nužno objasniti razliku izme u ovih pojmova. Razlika je u tome što je sportu svojstveno takmi enje i demonstracija dostignute fizi ke veštine, dok igra nema drugih ciljeva, izuzev nje same.

Sport je institucionalizovana igra, obrazac društvene strukture i kulture. On je mnogo više disciplinovan i sistematizovan i zbog toga, u velikoj meri, gubi igra ki karakter, što se najbolje može videti u podeli igra a na pro-fesionalce i amatere. Za profesionalce igra kao da ne postoji, jer njihovo ponašanje nije pravo igra ko ponašanje. Sport je ostao bez igre jer je u njemu spontanost i bezbrižnost svedena na minimum. Iz ovih analiza proizilazi da nije uputno istim imenom zvati aktivnosti koje se me usobno razlikuju po nameni, vrsti i rezultatima. Sport traži odricanja, žrtvovanja, a danas sve eš e i žrtve. Imperativ pobede stvara od igre rad, a trening se pretvara u svojevrsni asketizam. Kao institucionalizovana igra, sport uklju uje vrednosti, norme, sankcije, društvene uloge i položaje.

Sport je društvena institucija, poredak, društena organizacija (klubovi, sportske organizacije, proizvo a i sportske opreme itd.). Mada ga, kao što smo istakli, smatraju perifernom društvenom institucijom, sport takvu kvalifikaciju danas ne zaslužuje, jer se uspeo probiti u središte institucionalnog sistema i esto je okružen pažnjom od drugih centralnih institucija (države, ekonomskih

i politi kih institucija). Potrebno je ukazati da skoro sve sportske situacije mogu imati karakteristike socijalnog sistema i njegove interakcije.3

Sport je svojevrsna društvena situacija i oblik društvenosti. Komu-nikacija sa drugim ljudima u sportu može biti neprijatan sudar aktera, ali i istinsko ljudsko susretanje. Borba protiv neke teško e može, sama po sebi, biti i zadovoljstvo. Osobenost društvenosti sporta ogleda se u ulaganju snage, veš-tine i emocija, skoro bez ostatka. Nije slu ajno re eno da je sport "dobrovoljni i uobi ajeni kult intenzivnog miši nog napora, koji se oslanja na težnju ka napretku i koji može da ide do rizika" (Kuberten). Neki istraživa i smatraju da je slabost ove definicije u tome što isti e preterano primenjivanje miši nog napora kao kulta i upozoravaju da sport ne mora uvek biti u funkciji napret-ka.

Sport predstavlja "osnovni vid savremene fizi ke kulture koga karak-teriše bogatstvo svestrano obrazovanih vežbi sa velikom snagom motorne pred-stave koje preko takmi enja postaju vizuelne".4 Ovakvo razumevanje sporta razlikuje se u osnovi kako od agonistike iz anti kog doba tako i od feudalne fizi ke kulture – svojom svestranoš u, masovnoš u i pre svega ulogom i druš-tvenom korisnoš u prilago enom savremenim uslovima civilizacije. Ovakvo odre enje sporta povezuje ga u samom temelju sa odre enom osnovom, ukazu-ju i na usku zavisnost izme u razvoja sporta i razvoja odre enih oblasti na ina društvenog života i kulture.

2 W. J. Loy: "The Nature of Sport: A Definitional Effort"; vidi – Sport, Culture and Society, 1969. 3 Uporedi – S. Šljuki : "Sport i kultura: o pojmu igre". 4 S. Šljuki , isto, str. 9.

179

Andrej Vol pokušava da identifikuje oblasti rasprostiranja sporta i pri tom ukazuje na njegove etiri funkcije:5

1. Funkcija slobodnog vremena (zabavna funkcija) – u njoj se angažujumotorne i intelektualne predstave. U osnovi ove funkcije nalazi seindividualno angažovanje i motivacija koja je ponekad dovedena dousijanja. Sociologiju ne interesuje u velikoj meri emocionalni nabojzabave koliko problem organizacije funkcije zabave.

2. Vizuelnost je druga funkcija sporta. Sport predstavlja odre enu for-mu kretanja sa emocionalnim i informacionim sadržajem i stanjemnapetosti. Sportski spektakli se pretvaraju u motorne i intelektualnepredstave. Danas se govori o vizuelnoj, medijskoj i estetskoj kulturi.Vizuelnost snažno prodire u sport zbog pasivnog odnosa gledalaca.

3. Tre u oblast rasprostiranja sporta sa injavaju odnosi i društvenestrukture formirane kroz sport. S obzirom na to da je sport uvisokom stepenu komunikativna aktivnost, on predstavlja neobi nosnažan faktor integracije u instrument uspešnog lomljenja nacional-nih, religijskih, rasnih i politi kih barijera, a zajedno s tim, i lomlje-nje povezanih predrasuda… Ipak, treba dodati da je sa njime pove-zana emocionalna angažovanost esto iskoriš avana za ja anje ipodržavanje raznih oblika partikularizma i društvene dezintegracije.

4. Funkcija motornog osposobljavanja. Kao masovno upražnjavanaaktivnost, sport "uti e, nezavisno od bilo kakvih subjektivnih inten-cija, na sferu utilitarnih kretanji, formiraju i ih kroz proces motor-nog osposobljavanja ljudi koji se bave sportom. Prema tome, sportobjektivno služi proizvodnom radu, komunikacijskim i vojnimpotrebama. Sport je, dakle, upleten u viziju sveta koju želimo dastvorimo. Iz tog uplitanja izrastaju ovakvi opšti problemi sporta kao:problem izdvajanja elita, masovnost i rasrostiranje sporta, problemamaterizma i profesionalizma u sportu, problem napredne ulogesporta, problem njegovog mesta u savremenoj kulturi. Sociologijasporta ne može da pobegne od tih pitanja. Zato je ona dužna da budene samo nauka koja istražuje društvene pojave sporta, ve i naukakoja e, oslanjaju i se na istraživanje, da modeluje viziju sportabudu nosti."6

Kao svaka druga nauka psihologija nije mogla ostati “ ista nauka” koja istražuje uzroke ljudskog ponašanja. Javila se neophodnost da se istraže pokreta ke snage ljudskog ponašanja - potrebe i motivi. Prva otkri a u socio-

5 Isto, str. 10-11. 6 Sport je obrazac za mnoge ljudske delatnosti. Poznato je oduševljenje Frederika Tejlora tvorca tzv.

“tejloristi ke paradigme” i klasi ne organizacije rada sportom, ta nije bezbolom. Tehniku tog sporta izu avao je uporno žele i da što više sazna. Ubrzo je otkrio da do tada uobi ajena metoda odbacivanja lopte (zahvatom “odozdo”, dakle gurana) neprikladna i zagovarao je bacanje gornjim zahvatom ( sli no kao pri bacanju kugle), jer e tako, govorio je, “nešto ispasti”. Kad su igra i protestvovali da je takav na in nepropisan, odgovarao je uporno da se onda moraju menjati pravila igre. Na kraju Tejlorova upornost se isplatila i njegova metoda se probila. U tenisu je pronašao nov reket ijem su se uvo enju suprotstavljali - ma koliko bio prakti niji - konzervativni predstavnici tog sporta. Tejlor se u svom radu držao slede ih na ela: 1. za odre eni zadatak treba odabrati najprikladnije ljude, 2. obu iti ih kako da koriste najracionalnije metode i najekonomi nije pokrete, 3. najmarljivije stimulisati ve im nagradama (platama). (J. A. C. Braun, isto, str. 6.)

180

logiji i socijalnoj psihologiji vezuju se za ime Eltona Mejoa. On je dokazao, a to se u velikoj meri odnosi i na sport, da u svakom urednom preduze u, iji uspeh treba da je trajan, rukovodstvo ne radi s pojedinim radnicima ve uvek s radnim grupama. U svakom stalnom odeljenju radnici su se svesno ili nesvesno udru-živali u grupe s odgovaraju im dužnostima, navikama, obrascima, obi ajima pa ak i ponekim ritualom; rukovodilac e uspeti samo ako ga grupa bez ikakvih

rezervi prizna za autoritet. Ispitivanja su pokazala da su se male grupe znale spontano stopiti u jedan tim. Neformalni odnosi i aktivni pristanak ostalih u inili su pojavu “prirodnih” vo a koji naj eš e nisu identi ni sa onima koje je postavljalo rukovodstvo preduze a, ali oni imaju mnogo ve u mo unutar gru-pa. Pojedincima - od kojih je grupa sastavljena - bili su obi aji grupe i njeni pojmovi i vrednosti o ito važniji od bilo kakvih materijalnih koristi. Ovde je, dakle, re o prirodno stvorenoj organizaciji s vlastitim socijalnim normama, koje su se izražavale delimi no re ima, a delimi no delom, dakle, pre utno. Svi navedeni obrasci i principi našli su plodotvornu primenu i na podru ju sporta.

SOCIOMETRIJA I NJENA PRIMENA U SPORTU

Pojam sociometrije Sociometrija se upotrebljava u širem i užem zna enju. Šire zna enje

obuhvata svako merenje i kvantitativno prikazivanje društvenih pojava. U užem zna enju pod sociometrijom se podrazumeva tehnika merenja stepena organizo-vanosti grupe u cilju sagledavanja me usobnih odnosa u njoj.

Pojam sociometrije prvi je upotrebio i razvio Jakob Moreno u knjizi Who shall survive (Ko e preživeti?). On je uo io da se pozitivna i negativna strujanja i ose anja unutar jedne grupe (fabri ke, religijske, nacionalne, politi-ke), mogu otkriti pomo u jedne sociometrijske analize odnosa. Mnogi istraži-

va i su zapazili da metodu prihvataju skoro svi, dok teoriju ne prihvata gotovo niko.

Sociometrija se razvijala u pravcu dinami ke sociometrije (J. Moreno, K. Levin), dijagnosti ke sociometrije (G. Landberg, F. apin) i matemati ke sociometrije (P. Lazarsfeld, L. Kac, S. Dod). U svojim istraživanjima Moreno je pošao od "društvenog atoma", ali pod tim nije podrazumevao izolovanog poje-dinca, nego pojedinca kao lana manjih društvenih grupa, u kojima se prou a-vaju odnosi privla enja (simpatije) i odbojnosti (antipatije) iji je izvor sam pojedinac. Od njega se traži da izme u male grupe pojedinaca sa kojima živi ili dolazi u kontakt izabere one pojedince sa kojima bi najradije želeo u estvovati u odre enim aktivnostima, odnosno s kojima u takvim aktivnostima ne bi želeo da u estvuje. Na osnovu ovih izbora može se odrediti status svakog pojedinca u odre enoj grupi koriste i pri tom niz pokazatelja. Postupkom sociometrijske analize brzo se mogu ispitati odnosi u grupi, struktura grupe, položaj svakog pojedinca u grupi (da li je usamljen ili se druži, da li ga je grupa prihvatila ili nije, koliko on prihvata grupu ili je izbegava, koliko je grupa kompaktna ili razjedinjena itd.).

Povezivanje društvenih atoma stvara psihološke mreže koje vezuju ili razdvajaju velike grupe ljudi. Svaki pojedinac je, u izvesnoj meri, svestan psiho-loške mreže i grupe kojoj pripada ("sociometrijska svesnost"). Sociometrijska svesnost zavisi od stepena obrazovanja i psiholoških ograni enja pojedinca u

181

grupi. Moreno je ustanovio da postoji i otpor dubljem istraživanju emocionalnih veza me u lanovima zajednice. Po njemu, to je temeljni fenomen, "oblik inter-personalnog otpora prema istraživanju ose anja jednih prema drugima u grup-nim situacijama".

Istraživa i su primetili da ovaj otpor koji se odnosi na pozitivna i negativna ose anja, na prvi pogled izgleda paradoksalan jer se suprotstavlja mogu nosti da se zadovolji jedna nagonska potreba. Moreno je ovaj otpor objaš-njavao pojavom straha od saznanja koja je pozicija pojedinca u grupi jer to nekad može biti bolno saznanje. Drugi izvor nelagodnosti je predvi anje mogu nosti da drugi, u grupi, saznaju koga pojedinac voli a koga ne, kao i koji položaj u grupi smatra da mu pripada. Tre i izvor otpora je svest da sam poje-dinac nije onaj koji je izgradio svoju poziciju u grupi, nego da je njegov položaj mnogo više odre en ose anjima i potrebama drugih lanova grupe.7 Pojedinac esto strahuje da izrazi sopstvena ose anja; to je, u stvari, strah od suo avanja sa

ose anjima drugih koja oni imaju prema njemu. "Izre i svoja ose anja, svoj stav zna i suprotstaviti se ve ini, mišlljenju grupe formiranom u psihološkoj mreži društva, i time do i u opasnost izolovanja i isklju enja iz mreže socijalnog atoma, možda i od uništenja od strane mo nih i nekontrolisanih sila velike grupe. Odre i se svog identiteta, delimi no, ne štr ati, postaje uslov opstanka u trenutku ose anja snažnog straha od gubitka sopstvene individualnosti u velikoj grupi. "8

Pomo u sociometrije objašnjavaju se osnovni tipovi stvaranja društve-nog jezgra na kojima po iva i unutrašnja organizacija sportske grupe. U istra-živanjima je utvr eno pet glavnih tipova društvenog jezgra i grupne dinamike:

1. najjednostavnije jezgro proizilazi iz me usobnog izbora dvojice iliviše pojedinaca. Simboli ki se to može prikazati linijama veze,trouglovima, etvorouglovima, krugovima, pa i komplikovanimgeometrijskim oblicima.

2. Jednostavni izbor koji se prikazuje nizom: osoba A bira osobu B, aova opet osobu C.

3. Figura koju je Moreno nazvao "zvezdom", a nastaje kad mnogiizaberu jednog individuuma koji na to reaguje pristankom, ravno-dušnoš u ili odbijanjem.

4. Kao najpogodnija osoba za stvaranje grupe pokazala se – za razlikuod one koja je samo simpati na i dopadljiva – snažna li nost. Simpa-ti ni pojedinac uživa e naklonost mnogih lanova svoje grupe pa ionih koji su izvan nje, ali njegov uticaj e ipak biti slab zbog labavihveza izme u njegovih pristalica. I obrnuto, pojedinac za koga suglasali nekolicina koji uživaju simpatije iz njegove grupe, možesnažno uticati, jer svi koji su mu privrženi sa injavaju neku vrstuzatvorene zajednice.

5. Zanimljivi su autsajderi koji nisu birani ni od koga, iako su veizabrali nekolicinu drugih. esto se ne slažu ni sami sa sobom, patako ugrožavaju slogu i koheziju u grupi. Po mišljanju mnogih istra-živa a, u izvesnom smislu oni predstavljaju "kvasac" grupe jer su usvojoj usamljenosti odse eni od ose aja koji predstavljaju ideal gru-pe i bez kojih se pojedinac ose a izgubljen (J. A. C. Braun; 95-96).

7 J. Veljkovi , Z. uri , 113; 1998. 8 J. Veljkovi , Z. uri 114)

182

Oni, koji su naj eš e izabrani, nisu samo simpati ni u površinskom

smislu, ve su stvarni izraz želja i potreba ostalih. Treba imati u vidu da struktura grupe nije nepromenljiva. Polje

simpatija i antipatija, dopadanja i nedopadanja, stalno se menja. lanovi mogu grupi okrenuti le a, ili ih drugi mogu odbaciti, a mogu nastupiti i takvi doga aji koji jednom ili drugom lanu podižu ili smanjuju ugled. Struktura grupe se može menjati prema postavljenim zadacima. Kao primer navodi se grupa izlet-nika koja se uvek sjati oko "vo e"; najpre je to pojedinac koji je najsimpati niji u grupi. Ako izletnici zalutaju, situacija se menja i vo a postaje onaj ko najbolje poznaje teren. U ovakvoj vanrednoj situaciji svi se grupišu oko njega i daju mu svoje poverenje. Ovaj primer najbolje pokazuje da je teško govoriti o "ro e-nom" i opštepriznatom vo i. Vo e postaju oni koji u najkriti nijim situacijama preuzimaju "uzde" u svoje ruke.

"Vo a" nije obeležje koje bi nekom pojedincu bezuslovno pripadalo, ve uvek funkcionalno zavisi od odre ene situacije i od sastava grupe". (J. A. C. Braun; 96).

Razvoj i problemi sociometrijskog metoda u sportu Sociometrijski metod veoma je popularan u istraživanjima sportskih

grupa, prevashodno njihove psihodinamike. Uvo enje kvantitativnih pokazatelja u analizama grupa je korisno i plodonosno, ali ima i niz nedostataka. Socio-metrijski metod previ a da se odnosi i procesi u sportskim grupama ne mogu svesti samo na privla enje i odbijanje. Nedostatak sociometrijskih tehnika je i u tome što pomo u njih dobijamo informacije takvog tipa, od kojih bi ozbiljna sociološka analiza tek trebala da po e. Svi navedeni nedostaci ukazuju da se sociometrijski postupci mogu koristiti samo kao pomo no sredstvo u istraživa-nju sportskih grupa.

Kriterijum izbora pitanja u sociometrijskom testu tako e mogu biti sporni jer ona nisu u dovoljnoj meri vezana za funkcionalnu aktivnost grupe. Razdvajanje emocionalnih, odnosno socijalnih i funkcionalnih odnosa, oprav-dano je iz metodoloških razloga, ali može da previdi stvarnu sliku strukture od-nosa i procesa u grupi. Za mlade sportske grupe je karakteristi an jak emocio-nalni kontakt, dok funkcionalni odnosi dobijaju na zna aju u vrhunskim spor-tskim kolektivima koji su usmereni na rezultat.

Sociometrijski metod je vremenom usavršavan i modifikovan. Još je osniva sociometrije J. Moreno uveo tehniku procene sopstvenog statusa u gru-pi koja se postiže pitanjem: Šta mislite ko e vas izabrati? Tako e je bilo pred-loga da svaki ispitanik ocenjuje svakog drugog ispitanika u svojoj grupi (svi a mi se, ne svi a mi se). Mnogi istraživa i smatraju da se jedino na takav na in može utvrditi grupna preferencija svakog lana grupe. Na in postavljanja pitanja i na ini odgovaranja na njih, zavisi od uzrasta ispitanika i od me usob-nog poznavanja lanova grupe. U postavljenom pitanju mora biti jasno odre en cilj (s kojim lanom grupe bi se najradije družio, radio, u io, igrao u ekipi, ko da bude vo a sportske grupe itd.), a koga bi, opet, najmanje želeo. Dobijeni rezul-tati se predstavljaju u vidu sociograma na kojem se vidi položaj svakog pojedin-ca u strukturi grupe.

183

Kad je u pitanju košarka, igra ima se može postaviti zadatak da ran-giraju etvoricu igra a sa kojima najradije nastupaju u ekipi, pri emu treba da na prvo mesto stave onoga sa kojima najradije nastupa i tako redom. Igra ima se zadaje i da stave brojeve koji ozna avaju razloge zbog kojih se odlu uju za svoje izbore (npr. odli an je igra , u igri se razumemo jer smo i u privatnom životu dobri prijatelji, borben je i daje sve od sebe, korektan je i fer igra , nesebi an je u igri, dobro izvršava dogovorene zadatke, mogu se osloniti na njega u odlu uju im trenucima, ili neki drugi razlog). Od igra a se traži da primene ve pomenuto modifikovano pravilo u sociometrijskom metodu tako što e navesti imena svojih drugova za koje smatraju da su ih uklju ili u svoj iz-bor. Tako e se od njih traži da rangiraju igra e sa kojima nerado nastupaju u ekipi, pri emu je broj izbora neograni en. Kao i u prethodnom slu aju, treba da ozna e razloge zbog kojih s tim igra ima nerado nastupaju u ekipi (suviše se uzbu uje za vreme igre, sebi an je, ne ispunjava dogovorene zadatke, nije dovoljno borben, ne leži mi njegova igra, nesiguran je i podbacuje u odlu uju-im trenucima, zadržava igru, ignoriše me u igri i sl.). Svi dobijeni podaci se

obra uju na takav na in što naj eš e prvi izbor donosi etiri, drugi tri, tre i dva i etrvrti jedan poen.

Sociometrijskim metodom možemo istražiti koliko se uspelo u formira-nju sportske ekipe, kakvi su zadaci trenera ne samo u odnosu na sportsku grupu u celini, ve i u odnosu na izolovane podgrupe ("klike") i pojedince kojima tre-ba pomo i, koje tek treba nau iti da se druže. Slabost sociograma je u tome što on pokazuje samo spoljašnje manifestacije. Od rezultata prikazanih u socio-gramu treba tek po i u traganju za unutrašnjim uzrocima i odgovorima na pitanje – zašto je socijalno stanje takvo, šta je to što se u grupi ceni, a šta se pre-zire i podcenjuje. Tek odogovori na ova pitanja daju mogu nost da se napravi plan rada sa grupom i pojedincima. Posle odre enog perioda rada pravi se novi sociogram, upore uje sa prethodnim; na taj na in se prati kretanje i razvoj grupe, kao i menjanje položaja pojedinaca. Na taj na in sociometrija se ne zad-ržava samo na slici stanja na grupi "ve traga za dubljim uzrocima i razlozima".

Primena i primeri sociometrijskog metoda u sportu Da bi sociometrijski metod bio efikasan i u sportu potrebno ga je

poznavati. Samo se tada mogu koristiti principi ove metodologije. Tako e je potrebno motivisati sportiste da u estvuju u istraživanju bilo da je u pitanju procenjivanje kvaliteta odnosa sa trenerom, sa upravom kluba, vezanosti za klub, itd. Ima niz primera utvr ivanja odnosa i procesa u sportskoj grupi. Ovde navodimo primer istraživanja u jednom košarkaškom klubu. Cilj je bio:

- da se utvrde odnosi me u igra ima; - igra a i trenera; - igra a i uprave; - igra a i kluba kao celine. Cilj je tako e bio da se izrade takve tehnike koje mogu služiti za mere-

nje emocionalne i socijalne distance i unutrašnjih odnosa u sportskom klubu. Da bi se postigli odre eni uspesi ili prebrodila kriza rezultata ili neuspeha neophod-na je jaka socijalna integracija izme u igra a, uprave i trenera. Socijalno-psiho-loška pripremljenost dovodi do ve eg stepena integracije. Na ove momente se vrlo esto zaboravljalo; igra ima su prezentirani naj eš e samo obrasci taktike,

184

tehnike, strategije. Tek, poslednjih godina govori se o "psihi koj kondiciji" i psihološkoj pripremi. Socijalni momenat se i dalje zapostavlja iako se zna da skup dobrih igra a ne zna i i dobar tim, da dobro ukomponovana i homogena ekipa sa visokim "borbenim moralom" može da prevazi e sebe i pobedi tehni ki i takti ki boljeg protivnika. Eliot Majo je upozorio da se, kad tad, svi psihološki problemi pokazuju kao socijalni. Ovo upozorenje je najbolje svedo anstvo o zanemarivanju socijalnih podru ja sporta koja su veoma zna ajna za svako druš-tvo bar iz dva razloga: vaspitnog i takmi arskog uspeha u sportu.

Prošlo je vreme kada su treneri mogli da se oslanjaju samo na "zdrav razum". Ponašanje i delovanje u okviru takvog obrasca je prevazi eno, uspesi su sve eš e izostajali.

U primeni sociometrijskog metoda može se istraživati karakter grupe: kako igra i ocenjuju igra e, igra i trenera, igra i upravu; kultura grupe i tradicija koje mogu presudno uticati na koheziju grupe; kakvi su i na emu se temelje me usobni odnosi; zbog ega se javljaju antagonisti ke grupe; kako se stvaraju "zvezde" i na koji na in se u grupu uklju uju mla e kategorije (po etnici); kakav je uticaj kvaliteta na odnose, grupisanje i ocenjivanje igra a; kakva je veza izme u igra a, uprave i trenera.

U istraživanju koja su sprovedena u K. K. Olimpija, sociolog sporta K. Petrovi je pošao od slede e radne hipoteze:

1. u klubu postoje grupe koje se bore za dominantan položaj (upliv) napolitiku kluba;

2. deo starijih igra a i lanova uprave tesno su me usobno povezani iizvan klupskog življenja i ne dozvoljavaju ostalima da se uklju e unjihov krug;

3. neki igra i, pogotovo novi, su pre utno izolovani;4. igra i žele da u ekipi igraju sa onima sa kojima se druže i u

privatnom životu;5. uprava kluba je odvojena od igra a i izuzev retkih prilika ne postoji

tesna povezanost izme u lanova uprave i igra a;6. igra i koji su sigurni da e igrati bolje ocenjuju trenera. Rasprše-

nost ocena kod manje kvalitetnih igra a je ve a kao i unutrašnjetenzije me u njima;

7. igra e za klub veže mogu nost napretka i u eš e u reprezentaciji,koja im je kao lanovima renomiranog kluba lakše dostupna.

Koriš en je sociometrijski test koji je ve pomenut (sa kojim bi igra-ima želeo nastupati u prvoj petorci; igra je morao saigra e da razvrsta po

rangu od 1-4). S obzirom da je motivacija razli ita, ponu eni su igra ki i socijalni razlozi. Tako e je postavljeno pitanje šta misli igra na osnovu kojih je razloga on izabran. Koji razlozi preovla uju pri izboru kvalitetnijih, starijih, a koji pri izboru manje kvalitetnih i mla ih? Tako e se želelo utvrditi za svakog igra a sa kojim drugim saigra ima ne bi želeo da nastupa. Ponu ena je skala kao u prvom slu aju (zašto bih želeo nastupati).

Interpretacija rezultata pokazala je veoma zanimljive rezultate. Staž u klubu je veoma bitan za druženje i koheziju grupe. Utvr eno je da

prose an staž igra a prve petorke iznosi 7,2 godine, što predstavlja skoro prosek godina koje uti u na zna ajna obeležja formiranja i integraciju visokokvalitetnih timova. Sedam igra a ima igra ki staž od 1-5 godina. Od te grupe igra a samo

185

jedan ima godinu staža u klubu, a jedan dve godine. Ostali su ve napunili tri godine staža.

Osam igra a je u klubu 5 godina i više. Od toga dva igra a 14 godina, jedan 12 godina, dvojica 7 godina i jedan 9 godina.

Na osnovu podataka o stažu došlo se do slede ih zaklju aka: da bi neko igrao u prvoj petorci, mora biti duže u klubu. Igra i sa najdužim stažom u pome-nutom klubu su i najkvalitetniji igra i (po rangiranju trenera, po me usobnom izboru igra a i po favorizovanju starijih igra a). Favorizovanje zrelijih igra a se objašnjava injenicom da je za igranje košarke, pored fizi ke spreme potrebna intelektualna zrelost, iskustvo i, svakako, uigranost. Košarka je složen sport koji zahteva poseban obrazac motivacije. U mla u grupu igra a uvršteni su oni sa stažom od 1-5 godina, a u stariju iznad 5 godina.

Obrazovanje i kvalifikacija, veoma su bitni za sociometrijski status. U pomenutom istraživanju (K. Petrovi ; 139) me u petnaestoricom igra a 7 je studenata, 3 aka, 1 ekonomist, 2 službenika, 1 komercijalista i 1 tehni ar. Na osnovu ovih podataka autor zaklju uje da je košarka "intelektualni" sport koji upražnjavaju, pre svega studenti. Za sve druge sportove karakteristi an je heterogen socijalni sastav igra a. Najniža obrazovna struktura je, po pravilu, kod fudbalera. Sportske igre i na osnovu obrazovne strukture poprimaju statusni znak (simbol). Uo ljivo je da se intelektualci opredeljuju više za košarku zbog statusnog simbola. Ona zahteva fizi ke i intelektualne napore; odre ena igra je onoliko intelektualna koliko intelekta igra i u igru ulažu.

Povezanost igra a izvan kluba je veoma bitna slika sociometrijskog statusa. Igra ima je postavljeno pitanje: Navedite imena igra a i funkcionera kluba sa kojima se naj eš e družite i izvan kluba (pose ujete se, idete u bioskop, na zabavu, izlete, zajedno studirate itd.)?

Zanimljivi su bili odgovori ko je koga izabrao. Bilo je više slu ajeva da je igra izabirao igra a koji njega nije navodio. I ovakvi slu ajevi pripisivali su se tešnjem druženju izvan kluba.

Igra i i funkcioneri. U ovom istraživanju utvr eno je da se samo tri igra-a druže u privatnom životu sa funkcionerima kluba. Od toga su dva kvalitetnija

i starija igra a sa igra kim stažom od 8 i 14 godina kao i igra koji je u klub došao iz drugog mesta, ta nije iz druge republike godinu dana ranije.

Uprava i igra i si o ito odvojeni; izme u njih nema tešnjih i prijateljskih veza. Odsustvo ovih veza tuma i se pored razli itog starosnog uzrasta i razli i-tim interesima. S druge strane, ako svako od njih obavlja svoje funkcije na pro-fesionalan na in razvija posebne profesionalne odnose, izvršava funkcije druga-ije, onda postaje i jasnije da se previše tesne veze izme u igra a i uprave ne

uspostavljaju tako esto. Ovakav položaj igra a i uprave ne deluje pozitivno na kohezivnost kluba i na odnose me u upravom i igra ima što se može videti iz ocena koje daju lanovi uprave i igra i. U praksi, ponekad, igra i i uprava deluju kao dve grupe sa razli itim interesima.

Igra i i igra i. U pomenutom istraživanju je utvr eno da se saigra sa kojim se želi nastupati u ekipi, u sociometrijskom testu bira po igra kim kvalite-tima. Isti obrazac prime en je i kod izbora najboljeg igra a. U prvom planu su bili igra ki a ne ljudski kvaliteti. Ve ina ga je u sociometrijskom testu izabrala za igru a ne za druženje. Odnos je, dakle, uspostavljen preko igre-košarke; na osnovu specifi nih veština, a ne celine li nosti. Sa grupom ga povezuje košar-

186

kaška veština a manje emocionalnost i sentimenti kao važni inioci grupne dimanike (K. Petrovi ; 242). Tako e je utvr eno da se stariji igra i izvan kluba ne druže sa ostalim igra ima. Igra i sa kojima su se družili (prethodna gene-racija), prestali su da igraju. Stariji igra i se ne druže ni me usobno, ne pred-stavljaju posebnu grupaciju. Ovo se objašnjava injenicom da ako nastup poje-dinaca nije ugrožen u prvom timu, onda se ne vidi potreba za me usobnim povezivanjem. Ako je odsutan pritisak na grupu, onda je i kohezivnost slabija jer ona naj eš e izvire iz ose anja nesigurnosti i ugroženosti.

Za razliku od starijih igra a, mla i igra i se me usobno druže izvan klu-ba i ine povezanu grupu. Niko od njih, izuzev igra a koji je došao iz druge republike, ne druži se sa funkcionerima kluba. Obrazac ovakvog ponašanja se tuma i nepriznavanjem njihovih kvaliteta. Zbog toga su nesigurni, esto netolerantni; to je osnovni razlog zašto se me usobno povezuju. Njihov na in reagovanja je esto konfliktan. I ovde se pokazalo da spoljni pritisak stimuliše kohezivnost grupe (K. Petrovi ; 243).

Povezanost igra a iz sredine lestvice sa ostalim igra ima je manja od igra a sa kraja lestvice. U privatnom životu igra i "srednjaci" povezuju se u privatnom životu približno jednako sa kvalitetnijim i slabijim od sebe, dok igra i sa dna lestvice povezuju se, pre svega, me usobno i sa obe grupe ostalih igra a. O igledno je da se manje kvalitetni igra i u ve oj meri druže izvan klu-ba.

S kim želim igrati i zašto. Odgovori na ovo pitanje su bili raznovrsni i kretali su se u rasponu od poštovanja najboljih igra kih karakteristika, pa sve do odgovora koji se mogu svrstati u socijalne (drugarske, karakterne itd.). Izme u ove dve krajnosti preovla uju odgovori jednoga ili drugog tipa (igra ki ili soci-jalni). Utvr eno je da prilikom izbora preovla uju igra ki u odnosu na "socijal-ne" razlozi (63:48). Igra i, iji je sociometrijski status niži, eš e su izabirani zbog socijalnih i ne igra kih razloga. Me u prvom sedmoricom igra a kod izbora je drasti no preovladavao igra ki razlog (28:2) u odnosu na socijalni. Pri-metno je da su se za kvalitetnog igra a opredeljivali skoro svi, bez obzira na sociometrijski status ili na staž (stariji mla i). Izuzev igra a "idola", gde preovla uje igra ki razlog, kod ve ine ostalih kvalitetnih igra a zastupljeni su igra ki i "socijalni" razlozi zbog kojih bi sa njima igrali u ekipi. To ukazuje na socijalnu integraciju igra a na kohezivnost (igra ke i socijalne) grupe kako bi se eventualne unutrašnje napetosti i me usobni odnosi, trenutne krize u ekipi lakše razrešili. Problemi unutar ekipe rešavaju se akomodacijom i saradnjom ali i konfliktom koji ne mora uvek biti negativan ve plodonosan (K. Petrovi ; 259-260).

Igra i i trener. Da bi se istražio ovaj odnos postavljena su slede a pitanja:

- Kako uspešno trener obavlja svoj posao? - Kakav je njegov odnos prema poslu? - Kakav je njegov odnos prema igra ima? Ve ina igra a misli da trener "dobro" obavlja svoj posao (8 od ukup-

no 15 igra a), etvorica misle da on to ini vrlo dobro, da njegov uspeh zado-voljava smatraju dva igra a; jedan smatra da je njegov u inak slab: kvalitet-niji igra i u proseku bolje ocenjuju trenera nego igra i koji imaju nizak igra ki status u ekipi. Kod manje kvalitetnih igra a odgovori su više "raspr-

187

šeni". Me u njima su ve e tenzije, pa su zato odgovori razli iti (jednom slabo, jednom zadovoljava, tri puta dobro i dva puta vrlo dobro).

Kad je u pitanju trenerov odnos prema poslu svi igra i visoko cene njegov odnos. Dva igra a smatraju da je trener "srednje zainteresovan", njih osam smatra da je "zainteresovan ali ne u celini" a pet misli da je "u celini zain-teresovan za svoj rad". I ovde je "raspršenost" odgovora prisutnija kod igra a sa dna lestvice nego me u kvalitetnijim igra ima. Kvalitetniji igra i u proseku daju više ocene treneru nego igra i koji su niže rangirani.

Kad je u pitanju trenerov odnos prema igra ima, treba ista i da igra i nisu zadovoljni u celini. I ovde se pokazalo da su kvalitetniji igra i manje neza-dovoljni odnosom koji trener izgra uje i manifestuje prema njima. Igra i sa sredine lestvice su bili više kriti ni dok su dva igra a izjavili da neki lanovi up-rave i igra i stvaraju klanove i na taj na in ne dozvoljavaju drugima da do u do izražaja. Ocene igra a o trenerovom odnosu prema njima ponekad izražavaju njihove prikrivene napetosti koje oni projektuju na trenera o ekuju i da on reši probleme i udovolji njihovim željama. Pored ovih razloga, koji uti u, na odnose igra a i trenera, ne treba zaboraviti upravu kluba i njenu ulogu koju ima na izgra ivanje ili razgra ivanje ovih odnosa

Igra i i uprava. U istraživanju ovog odnosa koriš ena je sli na skala kao u slu aju ocene rada trenera (uprava radi odli no, vrlo dobro, dobro, zadovo-ljavaju e, slabo). I ovde se pokazalo da kvalitetniji igra i bolje ocenjuju rad uprave kluba od manje kvalitetnih. Srednja ocena kod kvalitetnih igra a iznosila je 3,0 a kod manje kvalitetnih 2,6.

Kao obeležja rada uprave kluba, igra ima su bile ponu ene slede e mogu nosti:

- uprava je aktivna, obezbe uje napredak kluba, poštuje lanove, razume se u košarku, ne meša se u trenerov posao;

- aktivna je, zalaže se za napredak kluba, poštuje lanove, ne razume se u košarku i klub se meša u trenerov rad i rad ekipe;

- celokupni posao obavljaju lanovi uprave kluba. U odgovorima je bilo primetna suprotnost izme u kvalitetnih igra a.

Deo njih smatra da je uprava aktivna, da se razume u košarku i da se ne meša u rad trenera i ekipe dok drugi misle da sve poslove obavljaju posrednici (funkcio-neri). I ovde se došlo do rezultata da kvalitetniji igra i pozitivno ocenjuju rad uprave kluba, dok oni manje kvalitetni smatraju da je neaktivna, da se ne razu-me u košarku i da se klub meša u trenerov rad.

Šta igra e veže za klub. Da bi se utvrdilo koji interesi usmeravaju veza-nost igra a za klub, ponu ene su slede e mogu nosti: materijalna korist, poz-nato ime kluba, saigra ko prijateljstvo, mogu nosti igranja za reprezentaciju, mogu nost napretka, ugled koji igra i imaju u javnosti, dostignuti rezultati (grupni napori), napetost, uzbudljivost utakmice, borba, aplauz na otvorenoj sceni, takmi enje, želja da se pomogne napretku kluba, radost i veselje, košarka kao navika.

Pored materijalne koristi i mogu nosti napretka naj eš i razlog koji su isticali igra i odnosio se na radost igranja košarke što je, ustvari potvrda igre kao integrativnog i kohezivnog inioca koji igra e veže za klub. Danas to verovatno ne bi bio slu aj imaju i u vidu ogoljenu komercijalizaciju sporta.

188

Zanimljivo je da su kao razloge vezanosti za klub igra i izostavljali "poznato ime kluba" i "ugled koji igra ima kao lan renomiranog kluba".

Svi odgovori na pitanje: šta igra e veže za klub mogu se razvrstati u tri grupe:

1. individualno utilitarne (mogu nost napredovanja, mogu nost igranjau reprezentaciji, materijalna korist)

2. socijalno kolektivni (grupni napori, zajedni ko postizanje rezultata,želja kluba da razuveri sve one koji mu žele neuspeh, prijateljstvome u saigra ima)

3. zadovoljavanje želje za igrom (radost košarke, želja za takmi enjemitd.).Navedena tri elementa vežu, u interakciji, igra e me usobno,igra e i klub i predstavljaju svojevrsnu kulturu, na in i stil životakluba.

Distribucija odgovora jasno je pokazala da postoje razli iti motivi. Svi navedeni motivi i razlozi (individualno-utilitarni, socijalno kolektivni i želja za igrom), pojavljuju se u svim grupama igra a (kvalitetni, manje kvalitetni, autsaj-deri) u približno jednakom broju. Izme u njih nema nekih zna ajnih (suštinskih) razlika. Potpuno druga ija slika se dobija ako se kao kriterijum uzme igra ki staž (stari-mladi). Kod starijih igra a preovla uju igra ki i socijalno-kolektivni motivi (radost igranja, zajedni ko postignu e), dok kod mla ih preovladavaju individualno-utilitarni razlozi (pre svih mogu nost napredovanja).

Kretanja modernog sporta i sociometrija: sekundarna društvenost Iz navedenih podataka može se zaklju iti o zanimljivim kretanjima

modernog sporta. Poznato je da ve ina sociologa tvrdi da sport ostaje bez istinske igre i da gradi druge kultove (kult materijalne dobiti, uspeha, pobede po svaku cenu, ugleda, rešenja egzistencijalnih problema, zaposlenja itd.). Oni smatraju, ini se s razlogom, da sport gubi one elemente koji mu daju dublji smisao. Sport prestaje da bude igra, postaje rad ili ubogaljena i deformisana igra. Sport se odvaja od kulturnog konteksta kao "autonomni izraz agonalnog in-stikta" (T. Veblen), po inje egzistirati kroz neke "jalove funkcije" u kojima se gase igra ki elementi. Zaboravlja se da se u osnovi svakog velikog sportiste na-lazi želja za igrom, bez obzira da li je on profesionalac ili ne. Ako se ponovo sagledaju podaci po kojima stariji igra i eš e isti u želju za igrom u odnosu na mlade koji teže uspehu, onda se može konstatovati da razlog za takvo shvatanje sporta leži u injenici da su stariji igra i dostigli svoj zenit i da im je zato želja za igrom (radost igranja) dominantni motiv. Za razliku od njih, kod mla ih igra-a preovladava motiv za postignu em i želja za uspehom.(K. Petrovi ,267).

Navedene konstatacije i rezultati koji su dobijeni mogli su važiti za osamdesete godine. Danas je teško tvrditi da se stariji igra i; koji su pri kraju karijere, po-našaju po ranijem obrascu (želja za igrom). I oni teže ka uspehu da bi pri kraju svoje karijere osigurali materijalnu egzistenciju, naro ito u vremenima krize i kulture siromaštva.

Sociološko istraživanje sociometrijskog statusa na primeru košarkaškog kluba koje smo interpretirali, delimi no je potvrdilo a delimi no osporilo pos-tavljene hipoteze.

189

Hipoteza 1. U klubu postoje grupe koje se bore za dominantan uticaj na njegovu politiku. Želelo se utvrditi da li takve grupe postoje me u igra ima ? Da li takve grupe postoje u klubu (upravi)? Utvr eno je da me u igra ima postoje vrste grupe sa posebnim interesima. To se, pre svega, odnosi na kvalitetne igra-e koji su više izolovani, ali su i tolerantniji u odnosu na druge. Oni se bolje me-usobno povezuju. Njihova temeljna karakteristika je sigurnost i oni se ne

ose aju ugroženim. Jednostavnije re eno: kvalitetni igra i su sigurni, izolovani i tolerantni dok su manje kvalitetni igra i nesigurni, netolerantni i povezani me usobno. Temeljni problem kod njih je "politika sastavljanja ekipe". Otuda proizilazi i njihovo nezadovoljstvo prema radu trenera i optužbe za "klanove" u klubu. Trener je zadužen za uvo enje mla ih i manje kvalitetnih igra a i on za to snosi odgovornost. Zato ovi igra i, izuzev negodovanja, nemaju neke druge mogu nosti da uti u na njegove odluke i "konzervativne obrasce".

Hipoteza 2. Deo starijih igra a i lanova uprave je tesno povezana i iz-van kluba, ne dozvoljava ostalim da se uklju e u njihov krug. Kod ove hipoteze, potvr eno je da prakti no ne postoji povezanost izme u uprave i igra a izvan kluba. Interakcije starijih igra a su smislenije i sa manje napetosti; oni su koo-perativniji, lakše se adaptiraju i kad je u pitanju uprava kluba, mada razlike iz-me u mladih, manje uspešnih i starijih nisu jako zna ajne.

Hipoteza 3. Neki igra i, pogotovo "novajlije" su pre utno izolovani. U ekipi skoro da nije bilo novih igra a. Za ekipu je karakteristi an visok stepen profesionalizacije; kvalitetni igra i celokupni svoj odnos sa ostalim igra ima izražavaju kroz igranje – takmi enje. U okviru tih aktivnosti su situirane sve nji-hove potrebe što uti e i na povezivanja izvan kluba. Stariji igra i se eš e druže.

Hipoteza 4. Igra i žele da igraju u ekipi zajedno sa onima s kojima se druže u privatnom životu. Ova hipoteza nije potvr ena jer igra i žele da igraju sa najkvalitetnijima u ekipi. Prijateljske veze, u ovom slu aju, su drugostepenog karaktera. Sociometrijski test je potvrdio da se biraju najkvalitetniji igra i. Igra-i sa dna lestvice su se eš e me usobno birali i to se tuma i kao njihov pritisak

da budu eš e angažovani. Svoje me usobne izbore oni su obrazlagali i prijateljskim vezama izvan kluba. Kao poseban razlog za prevladavanje igra kog faktora nad socijalnim navodi se primer nekih igra a koji su isticali da ne žele igrati sa igra em iako se sa njim druže u privatnom životu.

Hipoteza 5. Uprava kluba je odvojena od igra a; ne postoji tesna pove-zanost izme u lanova uprave i igra a. Hipoteza je bila u potpunosti potvr ena; uprava je odvojena od igra a. Iz razli itih iskustava igra a prema upravi, pro-izilazile su njihove ocene. Kvalitetni igra i imaju pozitivniji stav prema upravi.

Hipoteza 6. Igra i koji su sigurni da e igrati u ekipi bolje ocenjuju tre-nera. Kod manje kvalitetnih igra a, raspršenost ocena je ve a zbog unutrašnjih tenzija me u njima. I ova hipoteza je potvr ena. Manje kvalitetni igra i su oš-triji u svojim ocenama, manje su tolerantni, protivre ni su u izboru saigra a i oceni trenera. Igra i sa dna lestvice povezuju se na osnovu socijalnih motiva (druženje izvan kluba npr.). Oni starije igra e, u ve oj meri, ocenjuju kao kva-litetne u odnosu na trenera. To posebno ukazuje na njihovu nesigurnost i skri-vene napetosti; žele priznanja, njihova reagovanja su esto oštra i netolerantna.

190

Hipoteza 7. Igra e za klub veže mogu nost napretka i igranja u reprezentaciji i time i mogu nost da igra postane lan nekog renomiranog kluba.9

Hipoteza je potvr ena kad su u pitanju mla i igra i. Starije igra e za klub vežu socijalno kolektivni motivi i želja za igrom. Posmatrano sa aspekta vrednosti ovi motivi se mogu okarakterisati kao "viši", jer je savremeni sport uništio igru grade i kult da je pobeda jedina stvar koja postoji. Stariji igra i su dostigli svoj zenit pa je zato želja za igrom dominantna, dok su mla i motivisani željom da uspeju; ova dominacija ne isklju uje želju za igrom, radost igranja. Danas su ovi "viši" motivi ogoljeni i postali potpuno sporni.

Sociološko odre enje kluba (u ovom slu aju košarkaškog), pokazalo je da postoje velike razlike u igra kom stažu (7,2 godine) i da grupa nije dostigla visok stepen integracije. Igra e za klub veže, pre svega, igranje košarke. Izvan toga igra i nisu me usobno povezani. Ovo se posebno odnosi na kvalitetne igra e. U trenucima krize ekipe valja o ekivati konflikte koji se mogu izraziti:

- u nezadovoljstvu oko sastava ekipe - nezadovoljstvom sa upravom kluba - unutrašnjim konfliktima me u igra ima, koje naro ito iniciraju oni

sa dna lestvice u pohodu ka njenoj sredini. Košarkaški klub "Olimpija" je u ovom istraživanju okarakterisan kao

klub sekundarne društvenosti u kome preovladavaju formalno ure eni odnosi, za razliku od primarnih grupa gde prevladavaju intimni odnosi. Za sekundarnu grupu pojedince vežu razli iti interesi, ali u odnosu na druge pojedince oni ne nastupaju celovito ve kao nosioci odre enih uloga koje su specijalizovane i o ekivane (bek, centar, krilo). Ostali lanovi grupe igra e ocenjuju i gledaju kroz te uloge.

Ukratko karakteristike ove formalno ure ene grupe mogle bi se iskazati na slede i na in:

1. nedovoljna socijalna integrisanost;2. velike razlike u igra kom stažu;3. odvojenost igra a od uprave;4. izolovanost kvalitetnih igra a koji se ne druže me usobno niti sa

manje kvalitetnim igra ima izvan kluba. Izme u kvaliteta igra a injihovog povezivanja izvan kluba je negativna korelacija;

5. povezanost igra a sa dna lestvice;6. koncentracija kvaliteta kod manje grupe igra a;7. visok stepen profesionalnih odnosa; svako nastupa kao nosilac

uloge, a ne kao celovita li nost;8. prikrivene tenzije me u igra ima sa dna lestvice koji smatraju da

zaslužuju bolje poštovanje;9. otpor prema manje kvalitetnim igra ima od nekih igra a sa sredine

hijerarhijske lestvice što upu uje na "rivalstvo za sredinu";10. zadovoljstvo trenerovim radom i njegovim odnosom prema radu;

9 Rezultati su pokazali da postoje raznovrsni razlozi koji opredeljuju kohezivnost grupe: 1. individualno-utilitarni (mogu nost napretka, mogu nost igranja u reprezentaciji, materijalne

mogu nosti)2. socijalno kolektivni (grupni napori, zajedni ka dostignu a rezultata, prijateljstvo sa saigra ima)3. zadovoljstvo i želja za igrom (radost igre, želja z atakmi enjem itd.).

191

11. nezadovoljstvo sastavom ekipe;12. nezadovoljstvo sa upravom (pre svega od strane mla ih igra a).

Obrasci komunikacije u sportu Proces prenošenja ili razmene ideja ili shvatanja pomo u simbola, na-

ziva se komunikacijom. Obi no se koristi jezik, mada to nije obavezno, jer pos-toji i neverbalna komunikacija. Komunikacija je suštinski elemenat u bilo kojoj kooperativnoj aktivnosti, pa i u sportskim organizacijama. Ona ima najve i zna-aj za motivaciju i koordinaciju onih koji su uklju eni u visoko specijalizovane i

me usobno zavisne delatnosti. Komunikacija je proces prenošenja informacija od izvora do primaoca,

pri emu u ulozi izvora može da se javi pojedinac, odre ene grupe ili institucije. Isto važi i za primaoca poruka.

Treba razlikovati informaciju kao sadržaj o odre enom doga aju, zbiva-nju, procesu ili pojmu koji nam otklanja neku neodre enost, pomo u koje uve avamo naše saznanje, od komuniciranja kao procesa razmene informacija (sadržaja informacija) me u ljudima i sredstava pomo u kojih se sve to obavlja.

Komuniciranje je proces razmene informacija. Razmena se može odvijati na individualnom nivou izme u pojedinca i razli itih društvenih grupa i grupa me usobno. Ovo je naro ito zna ajno za sport kao i za ambijent koji se stvara oko njega. Tako e treba imati u vidu strukturalne karakteristike sportske komunikacije i njene determinante.

Uvek se mora imati u vidu razlike izme u ”ponašanja koje je komu-nikativno i ponašanja koje je samo informativno.Uopšteno govore i, prvo se odnosi na voljno ponašanje odašilja a poruke.Npr. hramanje je informativno ,jer daje na znanje da osoba koje je u pitanju može imati povre enu nogu.Hramanje je komunikativno ako ga u esnik svesno koristi da bi stvorio izvestan utisak. Društveno ponašanje je esto mešavina komunikacije i informacije. Informativ-no je jer može da otkrije nešto o stanju u esnika što on sam možda: a) nije u mogu nosti da prikrije; ili mu b) nije stalo do prikrivanja ili prikazivanja. Ko-munikativno je u tome što u esnik svesno upravlja utiskom koji ostavlja na posmatra a” (Dž.Gahagan,23-24 ).

Komuniciranje je proces svrsishodnog i razumljivog prenosa ideja, misli i ose anja koji vlada našim životima i obuhvata skoro svaki vid ljudskog pona-šanja. Oko 80% svog vremena provodi se u komunikaciji. Ona se toliko smatra univerzalnom da se obi no uzima zdravo za gotovo.

Komunikacija nije jednostavan ve složeni proces. Testovi su pokazali da prose na osoba zadržava samo polovinu od onoga što uje, a kroz 48 sati ta cifra pada na 20%.

Svi problemi nastaju i rešavaju se u procesu komunikacije sa subjek-tima koji su za nas bitni.

Zna ajno je upravljanje procesom komunikacije, a sve u cilju pobolj-šanja percipcije o nama samima kod grupa koje su nam važne. Zato je potrebno znati preneti dobre vibracije i rasprodati na pravi na in reputaciju (imidž).

Iako su za komuniciranje re i vrlo važne, istraživanja ukazuju da je for-malno zna enje re i zaslužno za samo 10% komunikacije. Ostali deo komu-nikacije ne prenosi se verbalno ve neverbalno (rukama, licem, položajem tela, gestikulacijom). Neverbalna komunikacija je svojevrsni nemi jezik i govor tela.

192

Mnoge stvari se implicitno prenose putem kretnji, izraza ili tonom govora, što nije mogu e izraziti re ima. Neverbalna komunikacija je emocio-nalni jezik, manifestacija ljudskih emocija. Npr. iskusni trener stalno pokušava da otkrije neke emocionalne odzive svojih igra a.

Sociolozi i socijalni psiholozi smatraju opravdanim da se prihvati pojam komunikacije kao uži.U odnosu na interakciju komunikacija uvek pretpostavlja interakciju, vid interakcije koji ima specifi no obeležje – opštenje putem zna-kova. Bez komunikacije nema ni javljanja naklonosti ili nenaklonosti, kao što je nemogu a i grupna interakcija. Komunikaciju je zato opravdano smatrati vrstom interakcije.

Za svaku vrstu komunikacije, pa i one u sportu bitno je: 1. motivacija za interakciju i komunikaciju pri emu treba imati u vidu

opšte i posebne motive koji dovode do kontakta i interakcije;2. veoma je bitan sadržaj interakcije i komunikacije kao povezane

aktivnosti koja može imati dva vida: saradnju i takmi enje;3. odnosi u esnika u interakciji i komunikaciji, pa i u onoj u sportu,

mogu biti odnosi demokrati nosti nasuprot dominaciji, odnosi to-lerantnosti nasuprot netolerantnosti, odnosi saglasnosti nasuprotsukobu, prijateljstva nasuprot neprijateljstvu;

4. uzajamni uticaji u interakciji i komunikaciji mogu se ogledati u vidupotkrepljivanja, imitiranja, ube ivanja, pokoravanja itd.

5. veoma su bitna sredstva kojima se osigurava mo o uticaju ugrupnoj interakciji i komunikaciji (nagra ivanje, kažnjavanje, delo-vanje stru nog autoriteta, koriš enje zakonske mo i, mo informa-cije itd.). Sve je ovo od velikog zna aja za komuniciranje u sportu;

6. za komunikaciju je posebno zna ajan tok, uslovljenost neke epizodena njeno odvijanje, ponašanje jednog u esnika u sportskom kolek-tivu na druge u esnike. Veoma je zna ajan na in donošenja odluka.10

Karakteristike komunikacije u sportu Kriza u sportu je posledica krize komunikacije, vertikalne, pre svega. To

je komunikacija sa aspekta položaja i uloge gde odlu uju i zna aj poprima hijerarhizacija odnosa. No i taj odnos, bez obzira na hijerarhiju, mora biti pedagoški usmeren.

Me usobna komunikacija sportista je vid horizontalne komunikacije; ona je važan kanal komunikacije za saznavanje mnogih odnosa i procesa u sportskom kolektivu.

S druge strane, to je specifi an vid me uli nih odnosa. Grupna igra i drugi vidovi me usobne delatnosti zahtevaju prilago avanje (podešavanje) veš-tina kolektivnoj disciplini, uskla uju individualne navike i sposobnosti kolek-tivnim.

Komunikacija izme u sportista je specifi an vid emocionalnog kontakta. Svest o grupnim prinadležnostima, solidarnosti, uzajamnoj pomo i podsti e emocionalno reagovanje i razmenu. Komunikacija je, što je sociološki veoma bitno, akcija, društveni odnos, verbalno i neverbalno angažovanje da se uti e na

10 videti: D. Kokovi , Sociologija obrazovanja, Matica srpska, Novi Sad, 1994., str. 454-455.

193

sagovornika u želji da se zadovolje odre ene potrebe i interesi, ostvare odre eni ciljevi.

Na in komuniciranja zavisi od niza karakteristika – socijalnog statu-sa, demografskih karakteristika (pola, zanimanja, profesionalnog statusa, nagra ivanja i kažnjavanja).

Socijalno statusne i demografske karakteristike su faktor uspešnog ili neuspešnog komuniciranja pogotovo kad se posmatraju u vezi sa socijalnim konfliktima. Konflikt je znak prekida istinske komunikacije, neka vrsta bekstva od na ina da se komunikacija realizuje na ljudski na in.

Treneri, uprave kluba i drugi u esnici u sportu moraju shvatiti da pojedinac ne može biti u en jedan dan marljivosti, drugi dan ponosu, a tre i dan poštovanju starijih bilo da su u pitanju treneri, lanovi uprave, itd.

Zadatak je psihologa, sociologa i drugih specijalista da uti u na celinu unapre enja komunikacije. Unapre enje komunikacije pretpostavlja:

- unapre enje kvaliteta odnosa; - unapre enje profesionalizma; - unapre enje radnog morala; - pove anje društvenog angažovanja svih u esnika u sportu. Problem veli ine sportskog kluba je u najtešnjoj vezi sa komunikacijom.

Veliki sistemi su teži za postizanje komunikacije. Kao društveno bi e ovek je najsretniji kad pripada maloj grupi. Sportski klub je primer te male grupe. Sportisti su obi no me u sobom u dobrim i vrlo drugarskim odnosima. Oni se pouzdaju jedan u drugog; sportska grupa je uvek "najsretnije integrisana grupa". Najbolji ose aji pojedinaca razvijaju se u okvirima primarnih grupa kojima pripadaju. Ako sportista smatra da su interesi kluba suprotni interesima njegove primarne grupe, onda ni pretnje ni propaganda ni disciplina ne e rešiti probleme i probuditi ose aj identifikacije i lojalnosti prema klubu.

Istinska komunikacija u sportskom kolektivu može pomo i sportistima da steknu životne navike, odre ena mišljenja da ostvare svoje ciljeve i ideale. Klub je istovremeno mesto vaspitanja i socijalnih konvencija. Odre eni stavovi motivi (motiv postignu a) i ideali mogu biti uslovljeni kulturom ali se, ipak, u znatnoj meri name u pojedincu ili prenose na njega preko primarnih grupa, u ovom slu aju sportskog kolektiva.

U komunikacijama u sportu ne sme se zaboraviti potvr eno pravilo koje glasi: ako se želi bitno izmeniti ljudsko ponašanje (bar na perifernim podru jima li nosti) težište valja staviti na grupu, a ne na pojedinca. Ponašanje se menja u skladu sa kodeksom grupe ili sportskog kolektiva.

Unutrašnja organizacija sportskog kolektiva predstavlja vertikalnu i horizontalnu komunikaciju. Ona obuhvata nekoliko nivoa:

1. celokupna unutrašnja organizacija sportskog kolektiva mora biti pos-matrana kao sistem me usobno povezanih grupa svih vrsta;

2. me usobno, ponekad, komuniciraju ljudi koji pripadaju "klikama"ili klanovima.

U svakom slu aju veoma je bitan odnos koji postoji izme u pojedinaca i njihovih grupa. I u sportu se ne sme po i od krive pretpostavke da je potrebno imati u vidu samo pojedinca da bi se stvorila slika sportskog kolektiva. Ne treba

194

zaboraviti da je grupa posebna celina, a ne prosti zbir pojedinaca. Ono nije puka suma reakcija njenih lanova.(J.A.C. Braun,93)

Komuniciranje u grupi i komunikacije u sportu zavise od položaja koji pojedinac poseduje. Položaj je mesto koje pojedinac zauzima unutar grupe, (sportskog kolektiva); uloga ozna ava ponašanje koje je primerno položaju, koji se o ekuje u komunikaciji od onih ljudi koji zauzimaju odre ene položaje. Prestiž predstavlja nešto li no što pojedinac dodaje svom statusu i svojoj ulozi. Zahvaljuju i položaju može porasti li ni prestiž. Tako npr. neki ponajbolji igra ne želi neke funkcije u klubu ve samo želju da postane još bolji sportista koji e kao takav biti priznat. To zna i da želi da se u komunikaciji sa spoljašnjim

okruženjem prizna injenica da se on razume u svoj posao, da ga dobro obavlja i to ne samo pove anjem zarada kroz premije nego i priznanjem ostalih isklju-ivih prava.

U razmatranju uloge statusa u komuniciranju potrebno je praviti razliku izme u funkcionalnog ("pravog statusa") i nefunkcionalnog (izvedenog). Prvi se zasniva na li noj spretnosti, na znanju, veštini i fizi kim svojstvima sportiste, dok je drugi izvedeni rezultat odre enog mesta i položaja unutar spoljašnje hijerarhije ( lan uprave, predsednik sindikata sportista, itd.). U sportu se tako e pridaje velika važnost da nosilac višeg položaja, npr. kapiten, igra svoju ulogu u "pravom stilu".

Sporazumevanje i komunikacija unutar kluba (sportskog kolektiva) ponekad trpi zbog toga što se rukovodstvo bavi samo tehni kom stranom a ne vodi ra una o inicijativama, predlozima, žalbama i raspoloženjima svojih lano-va. To može u klubu izazvati ne samo ogor enje, uticati i na rezultate (sportska dostignu a). Tako e unutrašnje povezivanje izme u rukovodstava i kluba ponekad je toliko višeslojno da svaki nalog ili informacija koja polazi s jednog kraja dolazi na drugi kraj u izopa enom i iskrivljenom obliku. To je veoma opasno po komunikaciju u sportu, pogotovo kad po nu tzv. "glasine".

Šta bi klubovi trebalo da urade s obzirom na ove teško e? Oni ne smeju ljude zadržavati obe anjima koja ne misle ispuniti. U

slu aju li nih razmimoilaženja trebalo bi svakom sportisti priznati pravo da se sasluša, da donese odluku bez ucene, straha i represije. Svaki sportista treba da zna gde može dobiti savet i saglasnost; sistem položaja (statusa) u klubu treba da je, iznutra i spolja, tako ujedna en, da ga lanovi kluba i sportisti priznaju; on ne sme biti toliko autokratski da li no zna enje ostaje rezervisano za najviše rukovodstvo. Svaki sportista želi da raspolaže svojom karijerom i radom na svoj na in. Taj zahtev za samoodre enjem nije u suprotnosti s isto tako snažno izraženim zahtevom – biti priznat kao lan grupe.

Svaki ovek, pa i sportista, priželjkuje da slobodno odlu uje u svim pita-njima svoje karijere i u drugim pitanjima za koje se smatra nadležnim, a savet i vo stvo traži u onim situacijama kojima, po svom uverenju, nije dorastao.

Iako se svaki rad ne može izvršavati po sopstvenoj želji, oceni i volji, ipak bi valjalo uneti više slobode u svim odnosima u sportu i sportskoj komu-nikaciji. U zabludi su treneri koji veruju da se strogom kontrolom mogu rešiti problemi. To je unapred defektna i "krnja" komunikacija. Kad rukovodstvo klu-ba zapo ne sa optužbama da kod sportiste ne postoji ose aj odgovornosti, onda zaboravlja da se odgovornim može ose ati samo onaj ko zna da je odgovoran.

195

Mogu nost nenasilne komunikacije u sportu Od igra a se danas traži da samo izvršavaju naloge i da budu pod stal-

nim nadzorom. Kod njih se ne razvija ose aj odgovornosti. Pojedini treneri ne mogu da se pomire sa tim da igra i imaju pravo na

svoje mišljenje. Trener koji sebe smatra nezamenljivim zaboravlja i vre a opšte poznato pravilo da nijedan sportski klub ne može po ivati na le ima jednog jedinog oveka. Sportski klubovi su, danas, organizacije, koje treba da što manje zavise od li nosti pojedinca. Trenera treba postavljati zbog njihovog stru nog i pedagoškog znanja, a onda ih što manje uznemiravati odozgo. Takva vrsta ko-munikacije izme u uprave i trenera bi a istinska. Status, funkcije i radno mesto svakog pojedinca treba da su opisane u vertikalnoj podeli kluba. Samo oni rukovodioci u sportskim klubovima koji pate od želje za mo i nastoje da svoje podre ene ostave u neizvesnosti s obzirom na njihova prava i dužnosti; na taj na in žele da za sebe prigrabe svaki uspeh, a neuspeh prevaljuju na svoje pod-re ene. Ako se nema ta na predstava o tome ko je zapravo nadležan, lakše se ostvaruje svaka sumnjiva namera.

Može se izvesti slede i zaklju ak o vertikalnoj komunikaciji u orga-nizaciji kluba: u sportskom klubu valja tako podeliti ovlaš enja da niko nije nezamenljiv niti da se smatra takvim. Svaki lan kluba, koji je viši po svom položaju, treba da raspolaže ta no razgrani enim nadležnostima u koja se niko ne može mešati bez potrebe. ak i dobrovoljno i volontersko radno vreme u klu-bu treba ograni iti na razumnu meru. Da bi jedan sportski kolektiv uspeo ruko-vodstvo treba da pokaže oduševljenje i da pruži punu podršku u realizaciji planova. Nagrade koje se daju za postignute uspehe treba da budu velikodušne. Sportisti, tako e, moraju biti upoznati sa planom i imati poverenja u njega.

Svaki trener mora imati u vidu da je društveno i kulturno ponašanje rezultat primanja i davanja. Treneri, na javnim susretima, svojim radnjama, delovanjem i ponašanjem šalju signale okruženju (igra i-akteri, publika i drugi posrednici), ali i primaju poruke kao odgovor na njihovo produktivno ili kontra-produktivno ponašanje. Uspešni treneri vremenom postaju idoli i otuda po inje interesovanje ne samo za njihove nastupe na javnoj sceni nego i za njihov privatni život.

Kad je sve u redu trener lako postiže ravnotežu izme u svog delovanja i mnogobrojnih posrednika, ali se ponekad ta ravnoteža poremeti. Poreme aj može nastupiti u komunikaciji sa igra ima i publikom.

Treneri, koji izri u samo naredbe drže pridiku, kritikuju i okrivljuju dru-ge da bi ubedili da »tako treba« i »mora«, ne e postati uspešni treneri. Za ovakav na in komunikacije koji vodi u sukob i razdor, istraživa nenasilne komunikacije, Maršal Rozenberg, koristi nazive »jezik vuka«.Model nenasilne komunikacije zahteva povezivanje razuma i ose ajnosti, traži specifi ne intelek-tualne sposobnosti koje pomažu da bolje razumemo sebe i druge. Model traži da se jasno razdvoje svoja tuma enja i procene od injenica iz kojih su izvedeni i da to razlikovanje jasno saopštimo sagovorniku. Igra u koji kasni na trening umesto iskaza »Ti si neodgovoran«, trener može da kaže: »Kad kasniš pet mi-nuta a dogovorili smo se da trening mora po eti u ta no odre eno vreme – ja mislim da si neodgovoran«. Onima koji su navikli da svoje sudove i tuma enja smatraju apsolutnim istinama ovo razlikovanje može predstavljati pravi izazov (M. Rozenberg; 5).

196

Treneri treba da se upoznaju sa elementarnim osobenostima nenasilne komunikacije. Ovaj na in komuniciranja »pruža mo onome ko ga primenjuje, ali mo sa ljudima a ne mo nad ljudima. Li na autonomija i svest o uzajamno-sti ili me uzavisnosti povezane su na na in koji izgleda paradoksalan: »što više jednog to više drugog. Ta veza je ono emu se drži ovaj naš ljudski svet i njegov razvojni potencijal« (Rozenberg; 13).

Ako bi se model nenasilne komunikacije sledio i na podru ju sporta onda bi on pretpostavljao:

1. slobodu izbora naspram slobode od posledica; trener mora da shvatida mu je najvažnije da igra i sve što rade rade iz unutrašnje mo-tivacije a ne zbog spoljašnje kontrole (kažnjavanje, ukidanje premijai sl.).

2. Samodisciplinu naspram poslušnosti. Trener treba da radi na tomeda igra i »izgrade unutrašnji lokus kontrole«, da budu svesni li neodgovornosti i mogu nosti izbora, a ne da im ponašanje modelujekazna i nagrada.

3. Poštovanje autoriteta naspram straha od toga šta autoritet može dauradi. Igra i prepoznaju ekspertsko znanje trenera i svoje poštovanjeoni zasnivaju na uvi anju da su im znanja i ume a koje ternerprenosi odlu uju a za daljnu karijeru.

4. Kontrola sredine (okoline) umesto da se kontrolišu samo igra i.Dobar i uspešan trener vodi ra una o klubskom okruženju koje morabiti primerno razvojnim potrebama i zahtevima sportista.

5. Proaktivna naspram punitivne upotrebe sile: trener ponekad treba dakoristi snagu da bi zaštitio igra a, a ne da bi ga kaznio. »Vu ji jezik«se zamenjuje uzajamnim razumevanjem, uvažavanjem i usaglašava-njem problema.

U jednom razgovoru Maršal Rozenberg je uo io da je u razli itim kultu-rama obi aj da ljudi »analiziraju i kategorišu jedni druge«. Kad im potrebe nisu zadovoljene, ljudi su skloni da analiziraju šta nije u redu sa drugima, i raspolažu sjajnim re nikom za ozna avanje razli itih na ina na koje, po njima, drugi greše. Imaju razvijen moralisti ki sistem klasifikovanja u kojem se koriste re i kao što su, npr. »lenj« ili »r av«. Ili koriste nau ni žargon za klasifikovanje drugih tako da im pripisuju oznake »bolestan«, »neuroti an«. Ili imaju druš-tveno prihva en re nik, pa pripisuju drugima »loše manire«, ili pak »lepe ma-nire«, tvrdi se da se neko »neprili no« ili »pristojno« ponaša. To bi bili tipi ni primeri jezika da se obra amo jedni drugima. Treba obratiti pažnju da svi ovi izrazi dolaze »iz glave«, rezultat su mentalne analize i klasifikovanja drugih u razne nijanse dobrog i lošeg, ispravnog i pogrešnog.

Proces nenasilne komunikacije »zahteva da nau imo jezik srca,jezik koji dolazi iz dubine duše, iskreno otkrivaju i šta se dešava u nama samima bez kri-tikovanja, su enja, analiziranja druge osobe. U tom smislu to je radikalna pro-mena u odnosu na to kako je ve ina ljudi navikla da misli i komunicira” (M. Rozenberg: 24-25).

Ako se komunicira nenasilno mnogo je verovatnije da e ljudi biti voljni da sara uju i iza u u susret našim potrebama. Deo treninga u nenasilnoj komunikaciji odnosi se na to da ovek nau i da izrazi sebe tako da to bude

197

jasno onome kome se obra a. Pošto uje potrebe svoga sagovornika, treba da jasno izrazi svoja ose anja i potrebe.

LITERATURA

1. Adižes, I.: Menadžment za kulturu, Adižes menadžment konsalting:Agencija za marketing ZSI, Novi Sad, 1995.

2. Adorno, T., Horkhajmer, M.: Sociološke studije, Školska knjiga, Zagreb,1980.

3. Bensada, S.: Stres je život, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva,Beograd, 1999.

4. Bitel, L.: Stilovi i tehnike upravljanja, Clio, Beograd, 1977.5. Bojanovi , R.: Psihologija me uljudskih odnosa, Centar za primenjenu

psihologiju, Društvo psihologa Srbije, Beograd, 1998.6. Bono, E.: Ja sam u pravu – ti grešiš, Nau na knjiga, Beograd, 1995.7. Brown, J. A. C.: Socijalna psihologija u poduze u, Privreda, Zagreb, 1962.8. Djui Dž.: Interes i napor - Moral i vaspitanje, “Nemanja”, Skoplje, 1936.9. Draškovi , B.: Daroviti i obrazovna odiseja, ABC – Grafika, Beograd,

1998. 10. uri , .: Psihologija i obrazovanje, U iteljski fakultet, Sombor, 1999.11. uri , .: Socijalna psihologija obrazovanja, U iteljski fakultet, Sombor,

1996. 12. English, H., English, A.: Obuhvatni re nik psiholoških i psihoanaliti kih

pojmova, Savremena administracija, Beograd, 1972.13. Frankl, V.: Ne ujni vapaj za smislom, Naprijed, Zagreb, 1987.14. Gahagen, Dž.: Interpersonalno i grupno ponašanje, Nolit, Beograd, 1978.15. , . .: “ ”, , , 1990.16. Goleman, D.: Emocionalna inteligencija, Geopoetika, Beograd, 1997.17. Grupa autora:Veština upravljanja sa leksikonom menadzmenta; Suentific

Group International; Fakultet organizacionih nauka, Beograd,1995.18. Havelka, N., Lazarevi , Lj.: Sport i li nost, Sportska knjiga, Beograd, 1981.19. Hol, K., Lindzi, G.: Teorije li nosti, Nolit, Beograd, 1983.20. Hrnjica, S.: Opšta psihologija sa psihologijom li nosti, Nau na knjiga,

Beograd, 1981.I. Drjahalov i dr. Sociologija rada,NN,Nikši ,1997 21. Jakobi, J.: Psihologija Karla Gustava Junga Dereta, Beograd, 2000.22. Jakovljevi , V.: Uvod u socijalnu patologiju, Nau na knjiga, Beograd, 1971.23. Karmenoti: Više od trenera,Viša košarkaška škola ,Beograd 1999.g.24. Katel, R.: Nau na analiza li nosti, Izdava ko-grafi ki zavod, Beograd,

1978. 25. Kejn, Dž. E.: Psihologija i sport, Nolit, Beograd, 1984.26. Kokovi , D.: Doba nasilja i sport, Sport's World, Novi Sad, 1990.27. Kokovi , D.: "Doba sponzorstva"; Zbornik Matice srpske za društvene nauke,

98 (1995).28. Kokovi , D.: "Fenomen sporta i savremena kultura"; Pogledi, 3 (1984).29. Kokovi , D.: "Latentne funkcije sporta – sociološko stanovište"; Zbornik

radova Fakulteta fizi ke kulture, Novi Sad, IV (1989).

198

30. Kokovi , D.: "Marketing i sponzorstvo – od sporta do umetnosti"; Sociološki pregled, 1 (1996).

31. Kokovi , D.: "Moderni mitovi i kultura"; Mit, Filozofski fakultet, Novi Sad, 1996.

32. Kokovi , D.: "Nasilje i kultura"; Seksualnost, agresivnost, delikventnost, Matica srpska, Novi Sad, 1999.

33. Kokovi , D.: "Nasilje u sportu – izme u eksplozije životne snage i ludila"; Kultura, 88-90 (1990).

34. Kokovi , D.: "O telu, duhu i genezi sporta", Polja, 278 (1982). 35. Kokovi , D.: Sociologija obrazovanja, Matica srpska, Novi Sad, 1994. 36. Kokovi , D.: "Sociologija sporta – razvoj i podru ja interesovanja";

Gledišta, 5-6 (1987). 37. Kokovi , D.: Sport bez igre, Univerzitetska rije , Titograd, 1986. 38. Kokovi , D. – Bjelica, S.: Uvod u sociologiju sportske rekreacije, Stru na

knjiga, Beograd, 1992. 39. Kokovi Dragan:Socijalna antropologija;Viša košarkaška škola,

Beograd,2000.g. 40. Kolakovski, L.: Mini predavanja o maksi stvarima, Plato, Beograd, 1997. 41. Kosovi , D.: Stres, Univerzitetska rije , Titograd, 1989. 42. Kovi, S.: Sedam navika uspešnih ljudi, Grme , Privredni pregled, Beograd,

1994. 43. Kre , D., Kra fild, R., Balaki, I.: Pojedinac u društvu, Zavod za udžbenike i

nastavna sredstva Srbije, Beograd, 1972. 44. Krsti , D.: Psihološki re nik, IRO »Vuk karadži «, Beograd, 1988. 45. Lazarevi , Lj.: Psihološke osnove fizi ke kulture, Fakultet fizi ke kulture,

Beograd, 1999. 46. Loven, A.: Bioenergetika, Nolit, Beograd, 1988. 47. Mandi , T.: Komunikologija – psihologija komunikacije, štamparija

»Jovan«, Beograd, 1995. 48. Martens, R.: Social Psychology and Phiscal Activity, Harper and Row

Pulishers, New York, 1975. 49. Moskovski, S.: Doba gomila I i II, igoja štampa, Beograd, 1977. 50. Maslov, A.: Motivacija i li nost, Nolit, Beograd, 1982. 51. Mekgark, H.: Razvoj i promena, Nolit, Beograd, 1978. 52. Milovanovi , R.: Policijska psihologija, Policijska akademija, Beograd,

1978. 53. Moris, D.: Otkrivanje oveka, Jugoslavija, Beograd, 1979. 54. M. Jorgovi :Droga za olimpisku pobedu;Start,497/1988 55. Novak, V.: Rekreacija i zdravlje, Školska knjiga, Zagreb, 1980. 56. Obradovi , J, udina, M.: Psihologija, Privreda, Zagreb, 1963. 57. Olja a, M.: Pedagogija sporta, Sportska akademija, Beograd, 1999. 58. Olport, G.: Nastajanje, Mond, Beograd, 1997. 59. Olport, G.: Sklop i razvoj li nosti, Kultura, Beograd, 1969. 60. , .: , , , 1989. 61. Pani , V.: Razvojno-dinami ka psihologija i psihologija u enja, Nau na

knjiga, Beograd, 1990. 62. Panti , D.: Psihologija sporta, Sportska akademija, Beograd, 1999. 63. Paranosi , V.: Psihologija sporta, Partizan, Beograd, 1982.

199

64. Paranovi , V., Lazarevi , Lj.: Psihodinamika sportske grupe, Savez zafizi ku kulturu Jugoslavije, 1975.

65. Pek, D, Vitlou, D.: Teorije li nosti, Nolit, Beograd, 1978.66. Petkovi , B, Jani ijevi , N.: »Li ne osobine menadžera«, Credibel almanah,

1995. 67. Petkovi , S., Magdaleni , I.: Elementi socijalne psihologije, Liber, Zagreb,

1977. 68. Petronijevi , B.: Uvod u psihologiju, Sveti Sava, Beograd, 1923.69. Petrovi , K., Hošek, A.: Prilog za sociologiju sporta, Fakultet za fizi ku

kulturu sveu ilišta u Zagrebu, Zagreb, 1986.70. Petrovi , S. M.: Popularna psihologija, Zavod za udžbenike i nastavna

sredstva, Beograd, 1992.71. Petrovi Krešimir: Sociologija telesne kulture I;Univerzitet Edvarda

Kardelja,Ljubljana,1981.72. Pets, B.: Psihologijski rje nik, Prosvjeta, Zagreb, 1992.73. Plut. D., Marinkovi Lj.: Konflikti i šta sa njima, Kreativni centar, Beograd

1994. 74. Puniši , D.: Dizajn li nog imidža, Prosveta, Beograd, 1990.75. Radonji , S.: Psihologija u enja, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva,

Beograd, 1999.76. Rai , A.: Sportski menadžment, Sportska akademija, Beograd, 1999.77. Rajt, M.: Upravljanje samim sobom, Panorama, Zagreb, 1968.78. Rejk, B., Edkok, K.: Vrednosti, stavovi i promena ponašanja, Nolit,

Beograd, 1978.79. , . , , .: , , , 1988.80. Rot, N.: Psihologija grupa, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva,

Beograd, 1999.81. Rot, N.: Psihologija li nosti, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva,

Beograd, 1994.82. Rot, N.: Osnovi socijalne psihologijei, Zavod za udžbenike i nastavna

sredstva, Beograd, 1983.83. Rozenberg, M.: Jedan model nenasilne komunikacije, Cicero, Beograd,

1996. 84. Serpel, R.: Uticaj kulture na ponašanje, Nolit, Beograd, 1978.85. Sorokin, B.: Osnovi socijalne psihologije, Narodne novine, Zagreb, 1973.86. Staton, Z.: Uspešno podu avanje, Panorama, Zagreb, 1965.87. Stefanovi , V.: Pedagogija i sport, Sportska knjiga, Beograd, 1983.88. Stojkovi , S., urasovi , V., Un anin, R.: Motivacija menadžera, Grme ,

Beograd, 1998.89. Stor, Z.: Ljudska agresivnost, Nolit, Beograd, 1989.90. Supek, R.: Psihologija i antropologija, Nolit, Beograd, 1981.91. Supek, R.: Psihologija u privredi, Rad, Beograd, 1958.92. Smit, A.: Ljudsko telo, Matica stpska , Novi Sad, 1973.93. Smit, V. H. O.: Razvoj deteta, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva,

Beograd, 1999.94. Štajnberger, I.: » ovek u automatizovanom sistemu«, Inžinjerska psiho-

logija, Nolit, Beograd, 1980.95. Tenžera, V.: Sportski život, Nakladni zavod Matice hrvatske, Zagreb, 1989.

200

96. Todorovi , A.: Metodologija istraživanja slobodnog vremena, Savremenaadministracija, Beograd, 1978.

97. Trebješanin, Ž.: Re nik psihologije, Stubovi kulture, Beograd, 2000.98. Vajt F. V.: ovek i rad, Panorama, Zagreb, 1964.99. Važni, Z.: Sistem sportskog treninga, Partizan, Beograd, 1978.100. Veljkovi , J., uri , Z.: Psihodrama i sociodrama, BMG, Beograd, 1998. 101. Veselinovi , M., Kiši , T.: Prometna kultura s osnovama psihologije,

Školska knjiga, Zagreb, 1982. 102. Vreg F.: Društveno komuniciranje, Centar za informacije i publicitet,

Zagreb,1975. 103. Vuj i , V.: Sistem vrijednosti i odgoja, Školske novine, Zagreb, 1987. 104. Zbornik Metodologija priprema vrhunskih sportista, Savez za fizi ku

kulturu Jugoslavije, Beograd, 1983. 105. Zigert V., Lang L.: Upravljanje bez konflikta, Beograd, 1955. 106. Zvonarevi , M.: Socijalna psihologija, Školska knjiga, Zagreb, 1978.

201

. 1

-

-

, , - . ,

.

. , ,

. , „ -

“.

, ( ).

, .

: , , , , ,

Prof. Dr. Dragan Kokovi 2

POLITICAL VIOLENCE - EXAMPLE OF FOOTBALL POLITIZATION Violence in sports is explained by various models – the catharsis model, the

cultural and the subcultural ones, the secular and religious models, the deviation one which most often includes vandalism and hooliganism.

Violence on the sports stadium requires an answer to the question: why and for what reason do fans need to come to the stadium. Do they watch the match and enjoy themselves in cheering without coming into open conflict, without the intention of fighting or showing open violence.

By answering these questions the sociology of sports sets out from the thesis that the problem is not on the stadiums or in the sports halls but lies in deeper 1

. 2 Faculty of Philosophy Novi Sad

202

social causes. It is often said that the phenomenon of identification which is characterized by belonging to a group, is a decisive factor in the process. On the other hand, stadiums have become ritual places, which differ from one town to another, but also have some things in common, because, among other things, they express the need for fanatic cheering and identification. Social studies have established the fact that the majority of fans have a "marred existence", created by an urban way of life, so that for them cheering and ritual participation are a search for a lost identity. Belonging to a group of fans on the stadium gives them a feeling of power and social significance which they lack, both at home and at work. As opposed to these fields of life, on the stadium they become completely involved, or, to put it more simply, they participate in a group. Events on the stadium can no longer be interpreted as a counter-culture rebellion of those who have grown up and felt a cruel way of life (rebels without a cause). Cheering fanship is in a great contrast to passive ways of spending leisure time. If people are passive, the matches become an actual spectacle in which they can actually participate. Unfortunately, participation can become excess and hostility towards other man, a desire for destruction. All these processes are closely connected with frustration, failure in society of the individual, with the feeling of being endangered and other inferiorities.

During an onset of low and nationalistic passions, inferior individuals find a chance to confirm themselves more easily, all the better because many others support and very often approve of their actions, which can give them a firm conviction that they are in the right.

Studies have revealed the following: 1. The current political situation induces more fan activity, much more than

fan activity induces the current situation in society and politics. 2. In most cases politics are of no interest to fans, even though a certain

opposition to predominant social values can be visible. 3. It would be cynical and hypocritical to say that fans misuse clubs, on the

contrary clubs can be said to misuse the fans through crime which is beginning more and more to permeate sports, as evidenced by crime chronicles which are growing in number and length in recent years. All of this is occurring at a time when deviations, crime and dehumanization are becoming the characteristic features of "institutions".

Key words: politics, sport, violence, social studies, hooliganism, vandalism

, , ,

, - .

, - .

, . -

,

203

. , , , , , . -

, . „ - “

, . -

. , , -

, , , .

-, . , -

, , -

, .

, , „ “ .

, , . ;

-. -

„ “ „ “ , .

.3 , . „ -

, ‘ ’ “,

, „ - .

, - .4

, , , ,

3 „ , - . , , ,

, ( ) . ,

, . , ,

. , .“ ( . : , , )

4 . : , . 34.

204

. .5

, , -

, „ .

,

.“6 „ “ „ “ ,

, .

. , , , ,

. , , , ,

. , ( „ “,

, „ “), , - .7

. , , ,

, ( ) ( -

).8 „ -

. , -

. . ,

, , ,

, .9

, , „ “ „ “, -

. - „ “ „ “

„ “. :

5 .- . , , , , 2005, . 161. 6 . : , , , 1977, . 161. 7 . : – , , 3/1984, . 233. 8 . : – , , 3/1984, . 227. 9 , , 1983,

. 64.

205

– ( . .).

, : , .

, … -

. ? 1.000 .

-

. , „ “ . „ -

“ , .

. – !

,10 - , -

. -

. „ “ , ,

, , , -

. , , -

, , „ “…

, , . , , …

, -

…

( , -).11

, … -

, , . . . (

) , , , …

10 : , 19. 5. 1990, . 3. 11 : , 15. 5. 1990.

206

… , ,

,

. 500 ,

( ).12

, .

, , - -

. , , -

, .13 , , ,

, „ “ . : , , -

, , „ “, , .

, , „ “. „

. , .

- , .“14 -

. - „ - , (

)

… ‘ ’ ‘ ’,

“.15

, .

, .

„ “. , , . „

12 : , 15. 5. 1990. 13 : , 15. 1990, . 4 5. 14 „ “ ( . ), . 3. 15 . : , , 15. 1990, . 3.

207

.

, ‘ ’, - … ,

‘ ’, ‘ ’ ‘ ’,

- “.16

, . „

“. , -

, ( ) - ,

„ “ -. .

. „ “, . -

- , , -

. -

. . „ “ „ “.

, , . ,

( ). , -, ,

. , … ,

, .17

.

, . ,

.

16 . : , . 3. , , , . : „ -

- , , , , , ,

, ‘ ’. , .

‘ ’ “ ( , . 3). 17 .- . , , , , 2005, . 161–162.

208

, , , - .

: ,

, , - ;

„ “ , , .

, , .

, , , -. ,

. :

( ) - 1968. , , - ,

. ( -

), .

, „ “ , „ “ „ -

“. , , , -

. - ; , -

, , , , ,

. :

? - ?

, , -. -

, , . , ,

, , . -

„ “ ,

. ,

209

. , , .

(„

“). . ,

. ,

, . ,

, . ,

, , .

1. , ., , ., ., . : , , 1989.

2. , .: . , , 1986.3. , .: , .

, , 1989.

4. , .: – . , 1990, . 88–90.

5. , .: , , , 1994.6. , .: , , , 1995.7. , .: ,

. X , , 1995.8. , .: , , , 2004.9. , .: , , , 2005.10. , .: , :

– . , , 2008.

11. , .: , , , 2008.12. , .: , , ,

, 2010.13. , .: , , , 1977.14. , .- : , , , 2005.15. , .: – ,

, 3/1984.16. , .: , , , , , 1995.

210

1

. 156 .

(RWA) (SDO) -

. . ,

. - -

.

- - (r=.576,

p<0.01). , – –

.

: , , , .

Siniša Mar i 2

Abstract This paper considers the link between fan groups and political manipu-

lation. An online research with the participation of 156 respondents from BiH has been conducted. The standardised shortened versions of RWA authoritarianism and SDO social dominance questionnaires have been used, along with mini-constructs of political manipulation of fan groups and the perception of BiH’s citizens about

1 K : , -mail: sinisamarcic@gmail.com, .

2 University of New South Wales Australia

211

fan groups. It has been determined that citizens believe that political elites manipulate fan groups with the aim of accomplishing their own interests. Also, it has been discovered that citizens perceive fan groups negatively as being useless and violent members of society. A positive correlation between all dimensions of authoritarianism and social dominance and mini-constructs of political manipulation of fan groups has been identified. A particularly interesting finding is a positive moderate correlation between authoritarian aggressiveness and the mini-construct of political manipulation of fan groups (r=.576, p<0.01). It has been concluded that political castes, by using the means of political manipulation – some of which happen to be fan groups – ensure they stay in power and thus prevent the transformation of society towards social justice and equality.

Key words: fan groups, fan violence, political manipulation, hooligans.

- (Dunning, 2001).

, .

- (Cashmore, 2005), – . “ ”

(Cashmore, 2005: 109). . „ “

, 3

(Spaaij, 2006). , ,

, ( ), .

, ( , 2010),

- .

3 : “ .

[ ], 1980- . ,

, .

, , , , ,

. (Spaaij, 2006: 1).

212

, „ “, 13. 1990. „ “ „ “. , (Bad Blue

Boys) ( ), 60 ,

( , 2008). - , ,

.

(Cashmore, 2005: 70-75), . ,

, ( , 2008). , ,

a a o ,

, . , -

, - .

, - .

. , -

, .

, .

1.

. , (1995)

: „ - , ,

- , , ,

, , ,

, -.“ -

.

, .

213

je „ “4 (Bruszt, L., 2002; Hellman , 2003, , 2007),

.

(Diamond, 2002) . , condition sine qua non . 15 , , , .

: (1) - ( )

, (2) , -

. ,

, , . -

( ) , ( , 2008). , ( . )

( , 2010). - , , , -

(Tsoukala, 2009).

(Spaaij, 2006) - (Dunning, 2001: 6).

„ “ - - .

-. ,

. - , ,

, , - - ,

, , . (Giulianotti , 2005).

, .

4 „ “ , .

, , .

214

. , 1960-

. , .

, ,

( , 2008; Tsoukala, 2009: 2-3). , -

, „ “ , - . ,

, ,

, , .

. ,

(Cashmore, 2005: 99), .

( ) . – , , . –

. -

, .

, „ -

“, „ “, „ “, „ “, „ “, „ “ . (Tsoukala, 2009: 9).

,

. , „ “. - ( ) , .

- . , .

2.

(1950) .

- . , -

, .

215

RWA 5 (1981; 1988; 1996; 1998) (Duckitt, 2001; Duckitt,

, 2002, Feldman, & Stenner, 1997) . :

, . , ,

(1996). ,

, .

, . -

, , , .

,

.

, (Sidanius & Pratto, 1999)

. , -

,

(Sidanius , 2004: 849). ,

. „ - “, . , , ,

(Sidanius & Pratto, 1999: 45). -

. , „ “

. , ,

. „ “, -

,

5 Right-Wing Authoritarianism - , ( . right –

; ).

216

. ,

, , .

- ,

.

, - .

,

, SDO (Sidanius & Pratto, 1999: 282). SDO

(Jost & Hunyady, 2005; Rubin & Hewstone, 2004; Turner & Reynolds, 2003), -

. : RW SDO -

? : (1998)

, . RW

SDO a a -, .

. ,

, .

, .

3.

, , . ,

,

. - (Schonlau 2002; Monette , 2008).

, . , , . ,

, .

217

, - ,

(Rothstein & Eek, 2009). , , -

. , -

(Monette , 2008).

. , ,

. 20 .

18. 3. 2011. . 156

86 , 70 . „ “

„ “. 23 , : , -

, .

1 – f %

18-30 116 74,531-40 34 21,741-50 4 2,550 + 2 1,3

156 100

2 – f %

14 8,9 32 20,5 72 46,2

/ 38 24,4 156 100

RW (Altemeyer, 1996) SDO e

(Sidanius & Pratto, 1999). RW , SDO -

-. , , (

218

3). , , .

3 –

f % f % f % f % f %

24 15,4 56 33,3 56 33,3 12 7,7 18 10,3

(

)

36 23,0 50 32,0 38 24,4 16 10,3 16 10,3

(

)

6 3,9 26 16,7 30 19,2 56 34,6 40 25,6

(

)

58 37,2 58 37,2 18 11,5 8 5,1 14 9,0

16 ,

, ( =.81). , .

(15,4 ) (33,3 )

, .

219

, ( 55 )

. ,

- ,

. -, .

, . (25, 6 ) -

(34, 6 ) ( ) .

: „ ( ) “,

.

, .

( , 2010)

, , .

4 –

RWA

RWA

SDO

SDO

1

.286* 1

.072 .190 1

-

.159 .272* .292*

* 1

RWA

.132 .229* .308*

*.898*

* 1

RWA

.144 .244* .182 .824*

*.491*

* 1

.062 .111 -.037 .540*

*.430*

*.516*

* 1

220

SDO

.070 .044 .043 .488** .357** .508** .780** 1

SDO

.046 .128 -.074 .469** .392** .425** .938** .515** 1

.125 -.028 .006 .543** .388** .576** .350** .304** .311** 1

.065 -.135 .259* .124 .036 .199 .034 .058 .015 .156 1

*. Korelacija je zna ajna na nivou 0.05, **. Korelacija je zna ajna na nivou 0.01.

, (r=.540, p<0.01),

- .20 (1998)

(2010). , ,

,

. (p<0.01) -

- . -

(r=.576, p<0.01) - -

, ,

. - , -

(r=.259, p<0.01) . -

, , - .

, , . .

4.

, -

RWA SDO - .

, .

, o

221

- . , , ,

.

,

.

, ,

– (Sidanius & Pratto,

1999) –

, .

- , ,

, -, -

. -

, . ,

.

, , .

- - ,

, -

. , , -

,

.

. ,

, ,

222

. , - -

, ( )

, - .

.

1. Adorno, T.W., Frankel-Brunswick, E., Levinson, D. J. & Sanford, R.N.(1950). The Authoritarian Personality. New York, John Wiley & Sons.

2. Altemeyer, Bob. (1981) Right-Wing Authoritarianism. Winnipeg: Universityof Manitoba Press. 1981.

3. Altemeyer, Bob. (1988). Enemies of Freedom. San Francisco: Jossey-Bass.4. Altemeyer, Bob. (1996). The Authoritarian Specter. Cambridge, MA: Harvard

University Press.5. Altemeyer, Bob. (1998). “The other ‘Authoritarian’ Personality”, Advances in

Experimantal Social Psychology, 30: 47–91.6. Bruszt, L. (2002). “Market making as state making: Constitutions and

economic development in post-communist Eastern Europe,” ConstitutionalPolitical Economy, 13: 53–72.

7. Cashmore, Ellis, (2005). Making Sense of Sports. London: Routledge.8. Diamond, L. (2002). “Thinking About Hybrid Regimes”, Journal of

Democracy, 13(2): 21-35.9. Duckitt, J. (2001). “A dual-process cognitive-motivational theory of ideology

and prejudice”, In Zanna, M. P. (Ed.), Advances in experimental socialpsychology, 33: 41–113.

10. Duckitt, J., Wagner, C., du Plessis, I., & Birum, I. (2002). “The psychologicalbasis of ideology and prejudice: Testing a dual process model”, Journal ofPersonality and Social Psychology, 83(1): 75–93.

11. Dunning, E. (2001). Sport Matters: Sociological Study of Sport, Violence andCivilization. London: Rougledge.

12. Feldman, S. & Stenner, K. (1997). “Perceived Threat and Authoritarianism”,Political Psychology, 18(4): 741-770.

13. Giulianotti, R., Bonney, N., i Hepworth, M., (eds.), (2005). Football, Violenceand Social Identity, London: Routledge.

14. Hellman, J. S., Jones, G., & Kaufmann, D. (2003). “Seize the state, seize theday: state capture and influence in transition economies,” Journal ofComparative Economics, 31(4): 751-773.

15. Jost, J.T., & Hunyady, O. (2005). “Antecedents and consequences of system-justifying ideologies”, Current Directions in Psychological Science, 14: 260–265.

223

16. Lali , D i Biti, O., (2008). “ etverokut sporta, nasilja, politike i društva:znanstveni uvid u Europi i u Hrvatskoj,” Politi ka misao, 45(3-4): 247–272.

17. Mar i , S. (2010). Authoritarnism as an Obstacle to Democratic Consoli-dation in the Western Balkans. Doktoral thesis, Canberra: University of NewSouth Wales.

18. Monette, D.R., Sullivan, T.J., & DeJong, C.R., (2008), Applied SocialResearch: A Tool for the Human Services, Belmond: Brooks.

19. Peši , V. (2007). “State Capture and Widespread Corruption in Serbia”, CEPSWorking Document 262: 1-35.

20. Rothstein, B., & Eek, D. (2009). “Political Corruption and Social Trust: AnExperimental Approach”, Rationality and Society, 21(1): 81-112.

21. Rubin, M. & Hewstone, M. (2004). “Social identity, system justification, andsocial dominance: Commentary on Reicher, Jost et al., and Sidanius et al.”,Political Psychology, 25(6): 823–844.

22. Savkovi , M., (2010). “The Context and Implications of Hooligan Violence inSerbia,” Western Balkans Security Observer, 8: 91-99.

23. Schonlau, M., Fricker, R. D., & Elliott, M. (2002), Conducting ResearchSurveys Via E-Mail and The Web, Santa Monica: Rand.

24. Sidanius, J, Pratto, F. & Bobo, L. (2004). “Social Dominance Theory: ItsAgenda and Method?”, Political Psychology, 25 (6): 845-880. p. 849.

25. Sidanius, J. & Pratto, F. (1999). Social dominance: an intergroup theory ofsocial hierarchy and oppression, New York: Cambridge University Press.

26. Spaaij, R., (2006). Understanding Football Hooliganism: A Comparison of SixWestern European Football Clubs. Amsterdam: Amsterdam University Press.

27. Tsoukala, A. (2009). Football Hooliganism in Europe: Security and CivilLiberties in the Balance. London: Palgrave.

28. Turner, J.C. & Reynolds, K.J. (2003). “Why social dominance theory has beenfalsified”, British Journal of Social Psychology, 42: 199-206.

29. , . (1995). . : .

224

1 . 2 . 3

–

: -. ,

, , - ,

, . -, -

,

.

.

.

, , . 4

: , , , -, , .

1 , botasevic@yahoo.com 2 - , subosic@yahoo.com 3 - , sasa.mijalkovic@kpa.edu.rs.com 4 -

, . -

( . 179045), - (2011 2014). . -

.

225

Otaševi Božidar5 Prof. Dane Suboši 6 Saša Mijalkovi 7

POLICE CONDUCT IN RELATION TO VIOLENCE AND MISBEHAVIOR AT SPORTING EVENTS, WITH SPECIAL

REFERENCE TO THE REPUBLIC OF SERBIA

Abstract: Legal and non-legal consideration of the problem of violence at sporting events involves two complementary aspects: international and national. The first of the conventions of the Council of Europe, adopted in the field of criminal law, and which relates to sports, was the European Convention on Spectator Violence and Misbehaviour of spectators at sporting events, particularly at football matches, which was ratified by the Republic of Serbia. In the meanwhile, a special law was passed which regulates the rights and duties of the organizers of sporting events and powers of individual authorities in their implementation, as well as accountability for those who do not comply with these regulations. The appropriate authorities of the Republic of Serbia have so far responded to violence and improper behavior, and punished the offenders for committed crimes or offenses against public order and peace. High degree of social danger that violence at sporting events entails in our country, has for a long time indicated the need for society to vigorously respond to such forms of socially unacceptable behavior. In this regard, this paper discusses international standards for combating violence at sporting events and security concerns in connection with them, with special reference to the ways of their realization in the Republic of Serbia.

Key words: police violence, misconduct, sporting events, measures, secu-rity.

.

, . , , „ “ , , , , , -

5 Ministry of the Interior RS, botasevic@yahoo.com 6 Crime-Police Academy, subosic@yahoo.com 7 Crime-Police Academy, sasa.mijalkovic@kpa.edu.rs.com

226

, , , , . ( , 2009: 119 125).

, , - . ,

, , ( , ). , .

, ,

. -,

: , . ,

, - .

.

, -

. , , -

, ,

( , 2010:31), -

. , -

, , ,

, , „ “, ,

, 2009. . , ,

. ,

-

, . , .

,

227

, - -

. , ,

-, . 19.

1985. - 29. 1985.

. , , , -

1983. . , - , . ,

1984. ,

.

, - , -

, .8 ,

, : , ,

( , 2010: 237). : , -

. , ,

. - ,

, . , ,

,

. , - , . .

, -

. - , ,

. , , ,

8 „ “, .9/1990.

228

, , , -

, . 1 , ,

, ,

.

2 6 . , : -

, : ;

- ,

;

; , ,

- , , -

; - ; ,

-, ; , -

, , - , - ; , ,

, , -, , ,

, , ; ,

, , - ,

, , -, ;

, , ; ,

, , ,

229

; , -

, , ,

, ;

,

, . :

;

; ,

; -

;

;

; ; ; ( , , -

).

, ,

. , , ,

( , 2010: 238). 8 -

. , .

. 9, . 1, . )

. : The

Council of Europe and Sport, 1996–1998, Volume IV – Texts of the European Convention on Spectator Violence, CDDS (98) 90 Part IV. ( , 2007:214)

230

:

1) :- ,

; - ( ); - ; - – ; - ; - .

2) :- ;- , ( ., );- ,

„ “; -

; - ; - ; - – , ; - , ; -

. 3) :

- ;- ;- ;-

, , ;

- .

4) ( ):

- ;- ;- ;-

; 5) :

- , ;-

, ;

- ; - , .

231

. , :

; ;

( ); – ; ; (

); ; / / ; ; ; .

, : ;

; ;

. ( , 2007:214)

, – .

, -

( ), .

, ,

.

, , , .

,

, ( , 2010: 238).

, ,

(The Union of European Football Associations UEFA) (UEFA Stadium Infrastucture Regulations, edition

2010). , 1 4. -

„play off“

232

( ) . 40.000,

60.000 . - :

, 30.000 22.500; 68

105 , -; ; -

25 ; - ; ;

; ( 1500 200

); 400 ; 1400

1000 ; 5x5x2,3 ; , ; 150 400

, . , ,

, : , ,

.

( ),

, 6. , -

. , ,

. , .

, , , .

,

, , . -

1985. .

233

, -

.

, , -. , - - . ,

( )

( , 2001:181).

, .

, „ “, . , , , ,

. ,

, .

( , , , - .). -

, , .

, , , - , -

. -

( , ), . ,

, , -

. ( ) .

, .

( ) , , „ “ , .

, .

234

, -

( , 2010:306).

, , , -

, .

-

. -

- , -

, - .

- , , -

, .

. , , , -

. , „ “

„ “ , 16. 10. 2004. , 25 000 , 1378 ,

18 - . -

, 16. 2010. , 2 843 , 38 000 ,

13 .9 . „ “ ( , -

), -. , -

„ “ ,

(

9 .

235

) ,

, , - , ( , 2010:305)

: ; ; -

; ; ; (

); ; -; ;

; ; -

- .

. -

, - ( ,

, , ,

), ,

. , ,

, .

, ,

, . intelligence – led poli-cing, . , ,

.

, -. ,

, , ,

. , -

–

(Spaaij, 2010:5). -

, , , .

, ,

236

, - , .,

- . -

. , .

.

,

„ “ (spotters). „ “ , ,

. - , . -

, , .

, (NFIU).

, , ,

„ “ ( , , ),

. - -

( , , ), -

, , - .

, „ “

.

,

. , , ,

, .

.

, , . -

. - .

237

( , 2010:280).

, , 19.

1985. 29. 1985. . -

: , , .

-, ,

(The Union of European Football Associations UEFA) - . -

, .

, - , ,

- .

, , , . ,

- ( , -

, , ,

, ), , -

. , ,

( ) . ,

( , , ) .

- , ,

, , , , . -

, - ,

, , , ,

238

, . -

, , . -

.

, - -

.

1. , ., , ., , ., , ., (1989). - , ( , ), .

2. Clarke, J., (1978). Football and Working Class Fans: Tradition andChange,, in: Roger Ingham /ed./ Football Hooliganism, The Wider Context. London: Inter-ActionInprint.

3. , ., (2001). , , . 10. . 181-187. .

4. , ., (2010). , : - , -

, - , .

5. , ., (2007). , .6. , ., (2010). -

, , . 47, . 2, .

285-307, .7. Elias, N., Dunning, E., (1982). Sport im Zivilisationsprocess, Studien

zur Figurationssoziologie, Hrsg. Von Wilhelm Hopf. Lit – Verlag,Munster, s.a.

8. , ., (2003). – , .9. Marsh, P., Rosser, E., and Harre, R., (1978). The Rules of Disorder,

London.10. , ., (2009). . -

- , .11. , ., (2010). ,

, . 3, . 267- 281, .12. Spaaij, R.: The prevention of football hooliganism: a Transnational

perspective, Amsterdam School for Social Science Research,University of Amsterdam. Preuzeto sa interneta www.cafyd.com/HistDeporte/htm/pdf/4-16pdf, dana 05.04.2011.

13. , , . 67/03.

239

14. , , . 72/09.

15. , ., (2010). , , . 233-262. , .

16. White paper on Sport, Brussels, 11.7.2007, COM (2007) 391 final,resented by the Commission: SEC (2007) 932, SEC (2007) 934, SEC(2007) 935, SEC (2007) 936; http://ec.europa.eu/sport/white-paper/white paper8-en.htm#1.

240

1

P UEFA CHAMPIONS LEAGUE ROME 2009.

(COMMERCIAL DOMAIN)

e -

UEFA , , j - ,

(UEFA, (LOC) , ),

. o ,

j -UEFA- , -

.

: , - , , , , -

.

UEFA 26.05.2009. Manchester United Barcelona, .

: , , , , .

Rodoljub Petkovi , M.A.2

ORGANIZATION OF THE FINAL MATCH UEFA CHAMPIONS LEAGUE ROME 2009 WITH THE

EMPHASIS ON COMMERCIAL DOMAIN

Abstract: In the constellation of explanations of the phenomenon the final match of UEFA Champions League, as the best, most watched and most profitable sporting event in the world, the importance of the network organization of the sporting event (UEFA, Local Organization Committee (LOC) and TEAM, mar-

1 , 2 Football Association RS, Banja Luka

241

keting company from Switzerland), and sector organization of the final match can be viewed in a vivid way.

Along with quality and synchronized participation of the above mentioned partners, with UEFA as the dominant organizer, there is absolute guarantee of quality organization and elimination of security risk factors and other organi-zational segments.

Direct organizational assignments for the final match are divided into several complementary sectors: stadium sector, business sector, marketing sector, sports sector, promotion sector, event sector and media sector.

The paper analyzes some aspects of the organization of the final match UEFA Champions League played in Rome on May 26, 2009 between Manchester United and Barcelona, with the focus on business sector.

Key words: football, Championship, the finals, brand, management.

UEFA - ,

3 . , , UEFA

.

: (1) ; (2)

Champions Village Champions Bistro; (3) merchandizing ( , , , ,

, …); (4) , , ; (5) -

LOC; (6) Anti-Ambush .

1.

, UEFA, TEAM

LOC.

242

VIP 800 700 VIP 100 VIP

Champions Village 1 13.500 2

Champions Village 1

80 2

-10 +2 Champions Village

-

Finalist Hospitality 2

300

-

Hospitality Boxes 5

3 UEFA 2 (

4) ( )

Staff and Volunteer Bistro

1.200 -10 +2

Hopsitality Offices 2 80 2

VIP -10 +2

Working Room for Signage 1

1000 2 3 -12 +2

-

243

48 - Commercial Domain UEFA 2009

2. (COMMERCIAL RIGHTS)

UEFA Champions League Final UEFA. „Clean Site Principle“

, - : (1) ; (2) ; (3) ; (4) ; (5)

; (6) ; (7) ; (8) , .

49 - 2007.

244

Exclusive Zone UEFA

. ( , ,

)

. , .

, UEFA Champions Festival Celebration Party, 2010.

UEFA Women Champions League Final.

3. (CHAMPIONS VILLAGE)

, , UEFA ,

. , ,

, . -

. Champions Village

. . ( , Adidas),

, .

, , . UEFA

. , .

245

50 - Champions Village 2009.

Champions Village „ “ , .

, . , ,

9 ( 6 ). , .

2 . LOC-

: (1) , -, , , , 13.500

2 5000 , ( 45 ) (

, ); (2) ( 2.5 )

; (3) - ; (4) ( )

5 10 3 ; (5) ; (6) (32 -, ) ; (7) -

; (8) , ; (9)

; (10) ; (11) ; (12)

; (13) ,

246

; (14) , .

. Champions Village 14.000 2

4.700 800 VIP . 6.700 64

LCD .

51 - Champions Village 2009. 4.VIP HOSPITALITY (VIP ) VIP VIP -

. , : (1) UEFA (UEFA committee members);

(2) -

247

; (3) ; (4) ; (5) UEFA .

, -, .

,

VIP Hospitality , . ,

. , . -

(VIP Hospitality Sub Domain) , .

, LOC .

UEFA- ( y ).

UEFA VIP . 3 4.

, - .

52 - VIP Olimpico 2009. . Jose Luis Rodriguez Zapatero,

Silvio Berlusconi, Juan Carlos, UEFA Michel Platini, William Fa Chairman Lord.

: (1) 750-800 (75% 25% ), ; (2)

; (3)

248

; (4) UEFA; (5)

, , - ; (6) -

; (7) ; (8)

.

5. CHAMPIONS BISTRO

Champions Bistro ,

. 1.200 .

, VIP ,

. Champions Bistro : (1) 1200 2 ( );

(2) ; (3) ; (4) (

); (4) 3-5 ; (5) ,

. (Emperor VIP Lounge)

( ) Champions Bistro.

53. - VIP Hospitality Champions Bistro

5. FINALISTS HOSPITALITY

, 300 (buffet) Finalists Hospitality.

LOC. - -

, . : (1) ; (2) ,

249

; (3) -

.

7. SPONSOR PARTNER COORDINATION

UEFA (Commercial Domain) (sub domain)

. 6 UEFA : (1) Ford; (2) Master Card; (3) Heineken; (4) Sony; (5)

PlayStation; (6) UniCredit; (7) Adidas.3 - . ,

, , -

. -, Sponsor Partner Coordination -

, .

. -

. , UEFA Women’s Champions League Final UEFA

Champions Festival. : (1) , , ; (2)

; (3) ( -), Human Table Soccer ( ), Speed

Cager, Climbing Wall ( ), Goal Shooting ( ); (4) ; (5) .

Sponsor Partner Coordination : (1) -

; (2) ; (3)

UEFA LOC UEFA Champions League Final UEFA Women’s Champions

League Final; (4) ; (5)

; (6) Heineken; (7)

.

3 UEFA Champions League 2009/10. , 2009. , UniCredit Vodafon.

250

54 - ( ) UniCredit Champions Festival, , , ( ) Heineken, Ford- .

8. BROADCAST PARTNER COORDINATION

UEFA Champions League Final. ( ),

. (Media Domain). - ,

(VIP, ) Broadcast Partner Coordination.

. , –

200 UEFA ( ). , ,

, - . ,

, , . , Broadcast Partner Coordination

(hospitality), .

Broadcast Partner Coordination : (1)

; (2) Champions Village ; (3) -

; (4) , ,

; (5)

251

y ; (6) UEFA Champions League VIP

.

9. (STADIUM BRENDING)

, ,

. ,

. Brending

.

55 - Olimpico „ “

Clean Stadium, LOC , UEFA , . -

LOC .

. : (1) 1000 2,

3 3.2 ; (2) ; (3)

45 ; (4) , ,

; (5) ; (6) .

LOC ( Stadium Operations Domain)

252

-. Brending

UEFA . : (1) LOC ;

(2) UEFA , , . Brending : (1)

; (2) ,

; (3) UEFA . 10. ANTI-AMBUSH

, -, (Public

Relation), w UEFA- .

LOC ( ) UEFA- (

LOC , UEFA). Anti-Ambush -

, - (unauthorized merchandise),

Adidas . Anti-Ambush LOC : (1)

; (2) - ; (3)

-, ;

(4) - .

Anti-Ambush : (1) LOC Anti-Ambush , -

; (2) (merchan-dising) ; (3)

, ; (4) Anti-Ambush .

253

11. MERCHANDIZING

Merchandizing , UEFA

. Adidas UEFA Champions League Final,

Merchandize Adidas . Adidas ,

.

54. - merchandizing UEFA Champions League Final 2009

: (1) 10 ; (2) UEFA Champions Festival; (3) - . ;

(4) Adidas . ,

MasterCard, UEFA Champions League. Merchandizing : (1) Adidasu

merchandizing

; (2) ; (3) ; (4) ;

(5) UEFA- .

12. (CITY PROMOTION)

City Promotion

. City Promotion , . City Promotion : (1)

UEFA Champions League Final UEFA Champions Festival ; (2) UEFA

254

; (3) City Promotion.

: , , , , ,

. : , UEFA Champions Festival,

, , , , ,

( , ). (Staging Agreement),

City Promotion UEFA (2

) (7 2 ) , ,

. UEFA .

, .

Merchandizing : (1) ;

(2) ; (3) , .

255

. - 1

,

. ,

. , . , ,

. , ,

. , . , -

„ “, . -

. .

. , , , , .

: , , , , , , .

Prof. Dr. Lazo Risti Dr. Dejana Risti -Smiljani

VIOLENCE IN SPORT AND RELEASE OF AGGRESSIVE IMPULSES

Abstract Starting the claim in this paper is that all people can be aggressive,

because that feature is inherent. Aggression, accompanied by violent behavior, is linked to the natural characteristics of man, and it is important for individuals and groups. Man's innate aggression is purposeful; it is in the service of life. In this

1 ,

256

sense, one can speak of constructive aggression, which is not associated with subjective hostility. However, destructive aggression is associated with violence, hostility and deliberate destructive tendencies. For an easier recognition, this type of aggression is usually called violence.

In contemporary society, the key problem is how to “empty” the desire for aggression without making it destructive. A particular problem is that everyone has a different idea about the boundary between constructive and destructive aggression. This is best illustrated by the example of sports. Aggression in sports is the most effective way of refining the release of aggressive impulses. However, here there are also dangers of aggression taking the form of destructive violence, and, for this reason, it is always the top issue of securing sporting events and prevention of violence.

Key words: aggression, constructive aggression, destructive aggression, violence, urges, sport, youth.

. , -

. , ,

, - . , -

, . , , -

, -

, . , , .

. - ,

-.

. , - , , , .

- . . -

, -

, . - ,

, ,

. , . .

, . , , -

257

. , ,

. . ,

, .

, . , „ “ .

, . „ “

. - -. ,

. . - , , , , ,

. , .

(agrredi) – , .

, , . ( . aggressio) , , ; ,

, ; . ( . aggre-ssivus) , , , , ,

. , (regredi) .

, . ( ),

( ), . -

. . , .

. . , . -

( ) ,

( , ).

, , . ,

. - ,

258

. , .

„ “, .

. . . , -

, , , .

,

. . ,

„ “ . , . ,

. . ,

- .

. „ “ ,

. .

.

. , . ,

, . - , : , , ,

. „ , , , , -

, ,

( )“ ( , 2007: 101). , ,

, . . .

,

. , . ,

259

. . , : .

. ,

-. .

. , . , ,

„ “ . , ,

. . ,

. . , . . . ,

. .

, . . :

. . , ,

, . ,

. , ,

, . , ,

. , . -

, , .

. , ,

. - , .

, , -

.

.

260

, , .

. .

. , , - ,

. , ,

, , .

, . ,

. , ( ), , ,

. ,

. , , .

. , . ,

, . , .

. . ,

, . - , . ,

, . -

- - ,

. .

, , , .

, .

( ). -

.

, -

261

. „ ” , ( , , , ). .

. , . :

- ,

, -

, , -

, . , . -

. .

. - ,

. .

. , , , . -

, , . ,

, . , . , -

. -

. , , , , . -

. , ,

. , , „ “. , . -

. , .

, - .

.

, , , , -

262

. - .

.

-

. , . , -

. , .

, , ,

. ( )

. . , -

. . , ,

, .

- . -

. .

. , . , ,

. -

. , - , -

. „ .

-“ ( , 2001:85).

. - .

, , . , - -

. . . , , -

. , ,

263

. , .

-

. . , -

, . , -

„ “ „ “. .2 -

. „ “ . .

. „ “ . , ,

. , .3 ,

, . . ,

. , ,

. ,

. - , ,

, , , . ,

. . , .

. , . .

2 : , . (1987): . : , : 3 : Brake, M. (1984): Sociologija mladinske kulture in

mladinskih subkultur. Ljubljana, KRT; Erikson, E. – ed. (1965) The Challenge of Youth. New York: Anchor Books; Gillis, J. R. (1974): Youth and History. New York, London: Academis Press; Mannheim, K. (1972): The problem of generation, in Mannheim, K.: Essays on the Sociology of Knowledge. London: Routledge & Kegan Paul; Manning, P. T., Truzzi, M. – eds. (1972): Youth and Sociology. New Jersy: Prentice Hall; Mays, J. B. (1965): The Young Pretendens. New York: Schocken Books; Musgrove, F. (1965): Youth and the Social Order, Bloomington, London: Indiana University Press;

, . (1987): , , : / ; , . (1987): . , : / ; Rosenmayr, L. (1979): Youth and

Society. Current Sociology 27(2/3): 7-128; Ule, M. (1987): Mladina in ideologija. Ljubljana: Delavska enotnost.

264

. . -

, , , . ,

, . ,

, , , , . ,

, - . -

( , , , ). -

, - . , . , -

, . ,

. - ,

. .

. 4,

.

. .

, .

, . -

, .

4 : , . (2007). . : ; , ., , ., , ., ,

. , . (2005). . : ; , ., , . , . (2008).

, : , ; , . (2007). . : ; , ., , ., , ., , . , . (2003):

( ) XXI . : ; , . (2000): . : ; , . (2000):

, . : ; , ., , . , . (2002):

. : ; , . (2004). ,

. 1; , ., , . , . (2004), . : .

265

.

. ,

.

. . , ,

. - - . -

. , . - , .

,

, . ,

.

. -, . -

, . . , -, .

. . , . . -

, . „

“ ( , 2007: 105). .

-. .

„ -“ . ,

, . . ,

, - .

266

, . -

, . - , , ,

. , , .

„ -“ . -

. , , ,

, .

, . .

. - , ,

.

. , ,

, , . -

. .

1. , . (2005). : . , 14: 4-5, 783-807.

2. , . (1973). . : 3. , . (2007). , /2,

100-1124. , . (1990). . : .5. , . (1986). , : .6. , ., , . (2009). . : Old commerce.7. , . (1968). . : .8. , . (2001). . :

, /109. , . (2006). .

. 2.10. , . (2008). .

. 4.11. Taylor, J. i Wilson, G. (2005). Applying sport psychology: four perspectives.

USA: Human Kinetics.

267

12. , . (1999). . :- , . .: , 267-275.

: .

268

. 1

.

,

.

, -

. , » « , - ,

. , ,

» « , , . -

, - . . -

, - , . ,

, ( , -- ).

, , . -

, -, , ,

. : , , ,

1 , ,

269

Prof. Dr. Žarko Risti 2 Prof. Dr. Slavko Vukša

SPORTS ENTREPRENEURSHIP, SPORTS BANKING AND TOP SPORTS FINANCING

Abstract Internationalization of sports banking in our country fits into the process of

reconstruction of financing and banking system. Formation of sports bank in the structure of the initiated banking reform system would represent a new market approach in the development of business, commercial and developing banking with the trend of investing into sports entrepreneurship. Currently, only agriculture, folk music and sports are in good position, which expand sports market and initiate new economic activities of top sports. In that sense, sports bank would represent a new nucleus in the development of entrepreneurial banking, which through its financial business ideally “connects” sports, people, economy and politics. This practically leads to internationalization of capital and return of trust in domestic banking, which has spent both its capital and reputation. Damaged banking is not worth repairing. Only a new type of entrepreneurial banking, with a new profile business structure of a business bank, restores hope and trust of people into their banks. As long as there are citizens these is saving which seeks its own bank (with a firm guarantee, such as Swiss-Jewish banking). Investment into top sports is investing into people, national prestige and social pride, especially when world records call for the elevation of flag and anthem. Top sports with top results is a new economy wonder in need of a sports bank, sports TV, sports sponsorship, sports market and sports economy so it could eliminate deviations in sports.

Key words: sports, banking, sports bank, management.

1. , » «

» «

, , , - ( ,

, - , ,

, , - , ), -

, - ,

. » «

,

2 University of Business Studies, Belgrade, Banja Luka

270

, ( ).

- . -

-, . -

» « ,

. , , » -

« . » « , , , ,

,

-, , -

, , , - ( , .).

, -, , -

, , - , , -

. » «

, ( , , , ,

), , (

, ), , - ( , , , ).

» «, , , , -

- , .

» - «. .

» « ( - ), . » « » «

. , , ,

.

, -

271

. -

. , - ,

- , .

» « . » « , , -

» « , .

» « , ,

» « .

. » «

» « ,

. » « -

. . , , , , ( -

) » «, .

( ) . - -

-. , ,

( ), , ( ), -

. - ,

. -

, .

. 13. » « goodwilla

, . goodwill

, (

),

272

, , .

14. » « » «, , -

. » « , , ( ) -

. -

, ,

- .

15.» « - .

50% -

. -

, , -. -, » «

.

16. » « , -

, ( ) ,

. 17. » « -

. , -

, . -

- -, , .

18. » « , -

. , ,

» « , . » « -

. - , .

- - - ( -

273

) , , - , , , -

, -, ,

, , ,

, , , - , - .

, - ,

, , , , , , , ,

, , .

,

, , , , . .

2.

- ( )

, : (1) - ( , )3, (2) -

( ), (3) - ( )4 (4) -

( , , . , , , ). » « » «

, . ,

: -

, ,

, ,

.

3 , . ,

, - , .

4 , .

274

, ( ) - -

: , - ,

, , , ,

, ,

.

3. OFF SHORE

ff shore ( ), , , -

. ff shore ( ), -

( ), , , . ff shore

- . ff shore

. , ff shore ,

ff shore , -, , -

ff shore , , , , ,

ff shore ( ), ,

. -

, .

, : , . -

, - , .

, -

. - .

. , ,

275

. ( )

, . , -

goodwill .

, - , -

.

. , ,

. , , , .

4.

- , -

. -

. -

, , - ,

. - , , - (

). -

, - , , -

, - . ,

, .

, : (1) ( -

), (2) ( ), (3) ( ) (4) -

( ). - -

, . , , -

276

- , .

- . ,

, .

. (public relations) » - « ,

.

277

1, 2, 3 4

, ,

. .

, , 10 , -

.

: , , , -, ... -

, , , , -

, .

, , .

, „ “ . ,

. : , , .

1 , , 2 , , 3 , , 4 , ,

278

Slobodan Simovi 5, Gordana Ili 6, Rodoljub Petkovi 7, Evelina Danilovi 8

RISK AND SAFETY MANAGEMENT STRATEGY OF SPORTING EVENTS

Abstract Safety in the world is a phenomenon that, especially recently, gets central

place during organization of sporting events. But the question about safety of sporting events has been in the minds of people for a long time. Historians made a note that, even in the time of Roman Colosseum, the stands could be evacuated in case of fire in just 10 minutes, and during sunny days they could be covered with canvas sheets which were placed between wooden posts. Many sciences deal with the issue of safety at sporting events: academic safety studies, sociology, psychology, philosophy, politics... This is a fundamental question of sporting event management, because such events, as usual, quickly become a subject of media interest, especially when they involve human lives or serious injuries and could have severe consequences in sports organizations, i.e. it can even jeopardize its future. Risk cannot be excluded from the organizational environment, but it can be controlled by careful and good planning. Analysts find that safety at sporting event is worst in Poland, and the countries from the ex-Yugoslav region are also at the top of this „infamous“ list. This paper is an attempt to understand the possibilities of sporting event management on our territory and face with evident safety treats during organization of sporting events.

Key Words: sporting event, risk management, safety.

Wagen Carlos (2008), ,

, , . - Matthews (2008) „ “.

, .

– , ,

, . ( , , 2010). (2010: 7) :

, ,

.

, , ,

5 Faculty of Physical Education, Banja Luka, Bosnia and Herzegovina 6 Faculty of Economics, Banja Luka, Bosnia and Herzegovina 7 Football Association of the RS, Banja Luka, Bosnia and Herzegovina 8 Ministry of the Interior, Banja Luka, Bosnia and Herzegovina

279

, .

. .

„ “. , . ,

: , , , , , -

, ...

, - , , -

, , ,

. , ,

: , ,

, , , ( , 2007). ( ) 2002.

, ( , 2009).

, ,

(Wagen Carlos, 2010). „ , , “ (Beech Chadwick, 2010, . 414). : ,

. . -

, . , , . , „ “

. , John F. Kennedy 1962. ,

, . , -

, . , . ,

, , ,

.

280

- ,

, . , -

. ,

( , 2007).

, - ,

. - , .

: ,

, . , , „ “ -

. , -

.

: , . -

- - .

, .

. , ,

. .

. „ “ 1981. , -

, Dezomond Moris

„ “ „ “. 512. , -

30.000 (Moris, 1981, -, 2009).

16. 1916. , , –

281

( 20.000 ).

Pedro Dembi, 2. 1924. – - , Hose

Lazaro Rodrigez ( , 2009).

. 1 .

1

( : Scwarz, Hall Shibli, 2010, . 187–188)

1972. .

1985.

Haysel , , 41 -

, .

1988.

Nepalese Hailstorm – 93 , 100 -

. -

, .

1989.

3 Major Laegue Baseball (MLB), Francisco Gaints Oakland As Candlestick Parku.

.

1989.

Hillsborough , 96 . , -, . -

, .

1993.

– - , 25 - . - 28 .

1996. , 110

Centennial Olympic Parku, .

282

1996.

Guatemala City, -

. , .

2000.

FIFA World Cup -.

2001.

11. 2001. . -

15 , . Football League (NFL) -

-.

2002. MLB Tom Gamboa Kansas City Royals Comskey Parku.

2004. National Basketball Laegue (NBA) .

2005. - New Orleansu

.

2005. Oklahoma University

84.000 .

2007.

Catani Palerm , .

2007.

– y

Milana Liverpoola. „ “ .

2008.

- , -

.

1 -

, .

„ “ „ “. 2001. . Barbieri (2001) -

. . , ,

283

, . Roberts (2001) , 11.

, 40%.

. 2002.

, . 2004.

, , , .

2007. ( , 2010). , ,

. 1 1. 1997. 30. 2004. .

1

01.01.1997. 30.06.2004.

( : , 2004, . 202)

: 1 – 1997; 2 – 1998; 3 – 1999; 4 – 2000; 5 – 2001; 6 – 2002; 7 – 2003; 8 – - 2004.

3.826 . 93

: 1997. – 7, 1998. – 15, 1999. – 8, 2000. – 11, 2001. – 18,

2002. – 12, 2003. – 13 - 2004. – 5 ( ).

Brojprekršaja, 1,

543Broj

prekršaja, 2, 470

Brojprekršaja, 3,

372

Brojprekršaja, 4,

502

Brojprekršaja, 5,

589

Brojprekršaja, 6,

564

Brojprekršaja, 7,

561

Brojprekršaja, 8,

225

284

, . 1. 2003.

30. 2004. , 473 . 147 ,

13 ( , 2007).

. 2002. 2009.

( - , 2009). ,

. ,

„ “ . : 2007. „ “ , 2009.

„ “ , , . -

„ “, „ “ , „ “

„ “ , ...

(2007) : (

- , . , ,

: - , -

) –

( „ “ ).

, .

(2004) . , ,

, .

, , .

, , , „ “ „ “, ,

. , , , , . :

- „ “

285

- - - ( - - - - ). -

( , 2004). . ,

. , (2004)

– . Chelsea FC, 1997. ,

9001. Chelsea

. 9001 : , , ,

, . : ( ), . 2

.

2

( )

-

-

-

-

-

, -, „Real Madrid“

„Real Sosijedad“, 12. 2004. 88

286

„ “. Real Madrid „Santiago Bernabe“ 8 72.000 , ( , 2004).

9001 . ,

, ,

, . 3

.

3

( : McGregor-Lowndes, 2003, . 60)

.

.

.

- ( .

).

Benchmark

.

.

, - .

.

, 2 1 1.

( 2 2).

287

2

( : Schwartz, Hall & Shibli, 2010, . 182)

3

( : Beech & Chadwick, 2010, . 424)

: 1 2 – Risk Probability ( ); 1 2 – Cosequence Severity ( ); –

; – ; -

.

: ( ), - .

. ,

. 4 .

288

4

( : Beech & Chadwick, 2010, . 420)

/

/ /

„ “

: ;

.

, . . -

brainstorminga. - ,

, .

. - , : (1) - ? (2) ? (3)

? (4) ? 3,

, Wagenu Carlosu (2008), - :

289

: , , .

: , , , , -

. : ,

, , -, ( . 115).

. , , . Home Office

(„Bombs, Protecting People and Property“, 1997; „Bussiness as Usual: Maximising Business Resilience to Terrorist Bombing“, 1997). -

, , ( . , ). -

, (Flin, 1996).

( 5) .

5

( : Hoey Cuskelly, 2007, . 125)

1.

2. ? ?

3.

4.

5.

, .

290

, , , ,

, - , , -

. ,

. - , ( , 2006). -

- , . -

, , ,

. , ,

, . 123 (2002) :

,

.

, ( . 10).

, , ,

, -, , ,

. ,

, .

, , , , ,

. , . 5 .

291

5 - 1995-2010.

( : , , , 2011, .189)

: 1 – 1995. ; 2 – 1996. ; 3 – 1997. ... 14 – 2008.

; 15 – 2009. ; 16 – 2010. .

, . (2004) -

. 88,76% , : , .

.

. William Hubert 1876. ,

National League, , -

.

, , , - 125 ? – . ,

, ,

. , , , , ...,

.

? , .

, ,

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16Series1 27 31 51 63 72 80 82 92 10 10 10 10 11 11 12 13

Broj

spo

rtsk

ih o

rgan

izac

ija

292

, , .

1. , . , . (2007). . : .

2. , . , . (2007). . . ( .), „ “,

( . 57–64). : „ “.

3. Barbieri, K. (2001). Afterschoks of terrorist attack still being felt in touringindustry. Amosement Business, 113, 6.

4. Beech, J., & Chadvick, S. (2010). Sportski menadžment. Zagreb: MATE d.o.o.5. Bombs, Protectig People and Property. (1997). London: Home Office.6. Busines as Usual: Maximising Business Resilience to Terrorist Bombing.

(1997). London: Home Office.7. , . (2010). .

, , .8. , ., , . , . (2004).

. . ( .), „ “, ( . 181–186). :

„ “.9. Flin, R. (1996). Siting in the Hot Seat. London: John Wiley.10. Hoey, R. i Cuskelly, G. (2007). Sport Governance. Burlington, MA: Elsevier.11. , . , . (2004).

. . ( .), - „ “, ( . 168–173). :

„ “.12. - , . (2009). . „

“, ( . 2–3). : .13. Matthews, D. (2008). Special Event Production. Burlington: Elsevier's science.14. , . (2004).

. . ( .), „ “ ( . 417–422).

: „ “.15. McGregor-Lowndes, M. (2003). Keeping to the straight and narrow. In D.

Fishel (ed.), The book of the board: Effective governance for non-profit orga-nisation, ( . 55–69). Sydney: Federation Press.

16. , . , . (2004). . . ( .), „ “,

( . 200–206). : „ “.

17. , . , . (2007). : . . ( .),

293

„ “, ( . 438–444). : „ “.

18. , ., , . , . (2010). . ,

1, 79–85. 19. , . (2007). . : . 20. Roberts, K. (2001). Is there a future for major events? Sports Business

International, . 24–25. 21. , . (2010). :

. , 15, 2–3.

22. Schwarz, E. C., Hall, S.A., & Shibli, S. (2010). Sport Facility Operations Management: A Global Perspective. Burlington, MA: Butterworth-Heinemann.

23. , . (2004). . : .

24. , ., , ., , . , . (2011). . . ( .), “

”, ( . 181–193). : 123 ,

, , , , .

25. , . (2009). . „ “, ( . 12–13). : .

26. , . (2009). . , 3, 102–111.

27. , . (2004). . . ( .),

„ “, ( . 122–124). : „ “.

28. , . (2006). : , , . :

. 29. . (2002).

, 11 (4), 1–14. 30. Wagen, L. i Carlos, B. (2008). Event Management upravljanje doga ajima: Za

turisti ka, kulturna, poslovna i sportska doga anja. Zagreb: MATE d.o.o.

294

. 1 2 , 3

ste -

, .

- .

.

,

.

, . , ,

.

, ,

. ,

. : , , , , -

, .

1 , 2 URBAN LOGIC CENTER - , 3 ,

295

Academician Prof. Dr. Sokol Sokolovi 1 Sandra Santra , . .2 Sandra Sokolovi , . .3

CORPORATE RESPONSIBILITY AND THE CULTURE OF SOCIAL DIMENSION OF VIOLENCE IN SPORT

Abstract The aim of this paper is to point to the rising influence of corporations on

and their interaction with society, and their influence on sport. The paper contains some theoretical and practical aspects of modern approach of managing corporations and their desire to use a similar model to control sporting events.

There is a strong economic interest of corporations to influence sports, which it more successful if it is associated with political elites. These connections result in the surface of the main actors that rule modern and popular sports, such as football, for economic and political goals.

The world of sports is devided among those who are truly pushing the boundaries of thought and those who think they are doing something new, but are really remnants of old socialism.

Sports, as a phenomenon, is much more complex and those who are in this business have to work harder to incorporate new perspectives into current projects.

Modern and innovative business is a corporational trend and corporations want the public to see their marketing message on the sports field, mainly in football, which means that a corporation must be in some way responsible for its actions in society, because corporations thus benefit both politically and economically.

Key words: corporation, responsibility, sports, politics, society, economy.

, -

. -

.4 ,

-

. ,

1 Megatrend University, Belgrade 2 URBAN LOGIC CENTER- Center for Development of Culture and Knowledge Society, Banjaluka 3 Assistant Faculty of Culture and Media, Belgrade4 Byrnes W. (2009): Management and the Arts, Burlington: Elsevier INC.

296

.5 , , , .6

, .

-

.

.

.

.

, , , . -

- . , -

. - ,

, . , ,

. ,

.

, , ,

. - ,

. -, , ,

,

. ,

. , , , ,

. ,

5 Byrnes W. (2009): Management and the Arts, Burlington: Elsevier INC. 6 Byrnes W. (2009): Management and the Arts, Burlington: Elsevier INC.

297

, , - , .

.

- -

.7

( ), ,

, . , -

, .

.8

-.

, - .

. , . -

, , .

-, ,

,

.9 -

. , , - ,

, - , -

, . ,

, .

, . -

, . - ,

7 . (1996) , : . 8 . (1996) , : 9 . (2008) , : .

298

.

.

. - ,

. - ,

,

. ,

, - ,

, - . ,

.

. ,

. . -

, , - .

, -

, . ,

, - .

-

. - -

. , .

, , .10

: , , .

.11

. , - 10 Schermerhorn J. (1986) Management for Productivity, NY: John Wiley & Sons. 11 Schermerhorn J. (1986) Management for Productivity, NY: John Wiley & Sons.

299

, .

.12 - ,

, , .

- , , -

. - ,

, , - .

, , , , -

, , . ,

. . , , .

, - . ,

, -

. ,

, - . -

, .

: , , , , , .

, , , ,

.

, ,

. , .

. , -

12 Schermerhorn J. (1986) Management for Productivity, NY: John Wiley & Sons.

300

- . , , -

,, , - . , -

, ,, ” , .

.

, , -

. , , ,

. ,

. , -

. -, .

- , ,

.

, -

, . , -

a ,

, .

,

. , -

. ,

. -

. ,

- , , -

. - .

301

. ,

, ,

. . , , ,

. ,

, . ,

. ,

. , , -

, , . -

, , . - ,

. , -

-. , , . y ,

, .

. ,

. , ,

, -

. , ,

.

, . - ,

. , 1985. -

. , 2007. .

302

, , , ,

. , .

, . ,

, . -

, - , , ,

, . ,

.

.

, , , .

,

. -

. -

, - - .

, .

.

, .

? . -

. , .13

.

, - -

, . 14 13 Smirs J. (2004). Umetnost pod pritiskom, Novi Sad: Svetovi. 14 Masterman, G.(2004). Strategic Sports Event Management, Oxford, UK: Elsevier Limited

303

, , , - .

,

. , - , ,

. , -

, , . ,

,

( ), - .

1. , . (1996). , : .2. , . (2008). , : .3. Masterman, G.(2004). Strategic Sports Event Management, Oxford, UK:

Elsevier Limited.4. , . (1996). , : .5. . (2004). , : .6. , . (1994). , : .7. Byrnes, W. (2009). Management and Arts, MA, USA: Elsevier Inc.

304

.

. 1

,

, . -

, .

-. ,

. ,

. , ,

. a , , . , ,

- .

: , , , e, , , , , , .

Prof. Dr. Boro Tramošljanin Prof. Boris Latinovi 2

SPORTS VIOLENCE WITH RETROSPECTION TO YOUTH

AGGRESSION AT SPORTS MANIFESTATIONS

Abstract The introduction of the paper refers to the concept, theories and types of

violence and youth as a specific social group. Violence is defined as any form of committed or repeated verbal or nonverbal conduct that results in actual or potential risk to the health of a person or a group. The central part of the paper is

1 2 Faculty of Political Science University of Banja Luka

305

devoted to violence in sport and young people's aggressive behavior at sports events. Violence in sport is a chronological deviation which highlights the lack of basic sociological norms within sport. Very notion of violence in sport is inevitably associated with fan groups, observed in terms of sport's audience. Fan groups are structured, persistent and composed of individuals who have common objectives and perform their roles according to certain rules and values. Explaining the issue of violence, we start from the assumption that the problem is not just in stadium or sports arena, but in deeper social causes. The final part of the paper focuses on specific measures society should take to set the violence and aggressive behavior of youth in acceptable social framework.

Key words: violence, youth, theory, measures, sport, society, conflict, law, structures, institutions.

1.

, , , . -

: , , , , .

. , ,

3: „

( ) ( ), , , ,

, .“ ,

. -

, , , (

), . ,

. ,

. . , ,

, , ,

„differentia specifica“. ,

, , . ,

3 : . : , 2007, . 346.

306

. , ., , -

, , „ “ . ,

, , , . , ,

. , .

. ,

, , .

, „ “ , ,

, . , , .

2.

,4 :

2.1. , -

, .

2.2. . -

. ,

, . , -

, - , .

2.3. , - . ,

, - - - .

4 : , . . : , 1998, . 81-92.

307

2.4.

, , .

2.5.

. , , ,

. , .

, , . ,

, , , , , . „ “. ,

, , . ,

,

. 2.6.

, .

, .

2.7. .

. 2.8. ,

. ,

. „ ” .

, o .

, , , .

, a „ “, , , ,

. , ,

, differentia specifica , .

308

2.9.

. ,

. , ,

. , ,

. , ,

, ,

. 2.10. ,

, . ,

, . , ,

, , , .

3.

. ,

, :5

1. , -;

2. , ;

2. , :

3. , ;4. ,

;5. ,

;6. ,

.

5 : , ; , . . : , 1997, . 489-511.

309

4.

- :6 1. - .

. , , , -

.

2. a .

3. , ,

, , .

4. , , -, , .

5. ,

.6. ,

-- .

5.

, , -

. . , , .

, . -

-, -

. , .

, „ “ -

. , ,

.

6 : , . . : , 1999, . 302-310.

310

.

. ,

. ( ), ,

. , ,

, - .

, , , ,

, , ,

, , ,

. .

, - .

, - .

, .

, -. , - , , : ,

, , , .7

- , ,

, , , ., , , ,

„ “ „ “

, , , , - -.

,

, , -, ,

.

7 , . . : , 2006, . 17.

311

, ,

.

, - ,

. - . ,

. , , -

, . .

. : „ , , . -

, “. , „ “.8

- ,

. , .

, , .

, -

, . -

„ “, .

– – ,

. , , - ,

. , -

. , , -

, , . , ,

, .

, ,

8 , . . : , 2000, . 262.

312

; , . ; ,

. , , ,

.

. ,

; , ,

. .

, „ “ -, ,

. -

. , , „ “

, „ “. ,

, , , .

-

. , , -

. ( )

.9 -

. , -

. .

, , . . -

, -, ,

.

6.

, , - . ,

9 , . . : , 1989, . 78-79.

313

. , , - , ,

. ,

.

. , . ,

. , -

, , -

, - . „ “,

„ “ .

,

. , .

. ,

. , „ “

, - . : , , -

, , , , ( ).

-: ? -

- ?

, , -

. , , ,

. ,

. - „ “ „ “, -

. . -

. .

314

, , . , .

.

, , ( ,

), / , , 10.

, , , ,

.11 . ,

, . .

6. O –

( , ).

, „ “, - , .

. ,

.

, .

, . , , 26. 2010. .

, . , ,

. , - -

. , , - , . , , -

. . ?

10 http://www.beznasilja.com/analiza-i-rezultati.php 11 http://www.beznasilja.com/analiza-i-rezultati.php

315

, - , - , -. . -

, - .

( )

.

, . ,

, , ,

. - .

, , . ,

- , -

. .

-,

. , , „ “

.

7.

, .

1. - ,

. , , , , , .

, - : , , -

, , - , ,

, -, ,

. ,

„ “ , -

316

(

) ,

, , , . , , : ) ; ) ; )

; ) ; ) ; ) (

); ) ; ) ;

) ; )

; )

; )

. 2. .

. , , -

( - ,

- , ).

, , .

, . :

1) , ;

2) ;3) -

, , - ,

;4) , ,

;5) ,

,

317

, ;

6) , -

-;

7) , , - ;

8) ,

;

9) ; 10) ,

. - ,

.

.

, . ,

.

. . , -

, . , , .

,

. , , , ,

, .

, ,

.

. j

. 3. , -

. 4. , -

, ,

318

. , -.

-

, .

5. ,

: , , , , , -

.

1. , . . : ,2006.

2. . . :, 1982.

3. . . : ,2007.

4. , ; , . . : . , 1997.

5. , . . Sport`s World: ,1990.

6. , . . : , 2000.

7. , . . : ,1998.

8. , . , : , 1999.9. , . . : ,

1989.

319

126

138

268

155

277

13, 19, 25, 32,

38, 47, 54, 82 54

277

169

177, 201

304

32 210

224

224

. 61, 82, 90, 101,

110 61, 82,

90, 110 240, 277

32, 54 110

32, 54

268 255 255

32

294 277

294 294 101

224

304

110

CIP -

,

316:796.01(082) 796.01(082)

: / [ ] . , . - :

, , , , ,

, 2014 ( : ). - 319 . ; 24 cm

. . - 500. - . - . - .

ISBN 978-99955-22-65-0

COBISS.RS-ID 4296216