horhe luis borhes o svedenborgu

8/7/2019 Horhe Luis Borhes o Svedenborgu

1/9

(iz knjige "USMENI BORHES" (H.L. ova predavanja naUniverzitetu Belgrano), RAD, "Re i misao", Beograd, 1990.)

EMANUEL SVEDENBORG

Volter je rekao da je najneobinija linost koju belei istorijaKarlo XII. Ja bih rekao: moda je najneobinija linost akodoputamo takve superlative - bio podanik Karla XII, EmanuelSvedenborg. eleo bih da kaem nekoliko rei o njemu, a zatim bihgovorio o njegovom uenju, koje je za nas i najvanije.

Emanuel Svedenborg je rodjen 1688. godine u Stokholmu, aumro u Londonu 1772. godine. Jedan dug ivot, dui od nae

predstave o kratkim ivotima tog doba. Skoro da je mogao napunitisto godina. Njegov ivot se deli u tri perioda. To su periodi intenzivneaktivnosti. Svaki od tih perioda traje izraunato je dvadeset osamgodina. U poetku imamo oveka posveenog studiranju.Svedenborgov otac je bio luteranski biskup i S. je vaspitan uluteranizmu koji se zasniva, kao to se zna, na spasenju pomoumilosrdja, u koje S. ne veruje. U njegovom sistemu, u novoj religijikoju je on propovedao, govori o spasenju pomou dela, mada ta delasigurno nisu ni mise ni obredi: to su istinska dela, dela u koja ulazi

ceoovek, to jest njegov duh, i takodje, to je jo zanimljivije, njegovainteligencija.Pa dobro, Svedenborg poinje kao svetenik, ali odmah

ispoljava interesovanje za nauke. One ga interesuju, pre svega, najedan praktian nain. One ga interesuju, pre svega, na jedanpraktian nain. Otkriveno je da je prethodio mnogim kasnijimizumima. Na primer, nebularnoj hipotezi Kant-Laplasa. Zatim, kaoLeonardo da Vini, S. je skicirao vozilo za hod po vazduhu. Znao je da

je beskorisno, ali on je video trenutak mogueg polaska onog todanas zovemo avion. Takodje je skicirao vozilo za hod pod vodom,

onako kako ga je predvideo Frensis Bekon. Zatim ga je zainteresovalajo jedna neobina oblast mineralogija. Bio je savetnik za rudarskeposlove u Stokholmu; interesovala ga je takodje i anatomija. I, kao iDekarta, interesovalo ga je mesto gde dua komunicira sa telom.

Emerson veli:ao mi je kad kaem da nam je ostavio pedesetsvezaka.Pedeset naslova, od kojih su barem dvadeset i pet posveeni nauci,matematici, astronomiji. Odbo je da zauzme katedru za astronomijuna Univerzitetu u Upsali jer se klonio svega to je bilo teorijsko. Bio je


2/9

praktian ovek. Kod Karla XII koji ga je odlikovao, bio je vojniinenjer. Njih dvojica su se umnogome dopunjavali: heroj i budui

vizionar. Svedenborg je izmislio mainu za prevodjenje brodovakopnom u jednom od onih gotovo mistinih ratova Karla XII o kojimaje tako briljantno pisao Volter. Transportovali su ratne brodoveduinom od dvadeset milja.

Kasnije se preselio u London, gde se uio tesarskoj, stolarskoj itipografskoj vetini i vetini graditelja instrumenata. Osim toga, crtao

je mape zemaljske kuge. To jest, bio je nadasve praktian ovek.Pamtim jo jednu Emersonovu reenicu, kada kae da nijedan oveknije vodio realniji ivot od Svedenborga. Potrebno je to da znamo, da

bismo ujedinili sve to njegovo nauno i praktino delo. Pored svega,

bio je i politiar, bio je senator kraljevstva. U pedeset petoj godini veje objavio oko 25 svezaka o mineralogiji, anatomiji i geometriji.

Tada se zbio najvaniji dogadjaj u njegovom ivotu. Najvanijidogadjaj u njegovom ivotu bilo je jedno otkrovenje. Doiveo je tootkrovenje u Londonu, kako mu je i bilo predskazano u snovima kojisu zabeleeni u njegovom dnevniku.

Nisu publikovani, ali znamo da su to bili erotski snovi.Zatim je dolo do posete koju neki smatraju napadom ludila.

Ali, to negira bistrina njegovog dela, injenica da nijednog trenutka

ne oseamo da smo pred ludakom.Uvek je pisao veoma jasno kada je izlagao svoje uenje. U

Londonu, jedan neznanac koji ga je sledio na ulici, uao je u njegovukuu i predstavio se kao Isus, rekavi mu da Crkva propada kao

jevrejska crkva kada se pojavio Isus I da je njegova dunost da jeobnovi, stvarajui treu crkvu, jerusalimsku.

Sve ovo izgleda apsurdno, neverovatno, ali imamo S-ovo delo. Ato veoma opseno delo pisano je jednim vrlo spokojnim stilom. On seni u jednom momentu ne poziva na injenice. Moemo se setiti oneEmersonove reenice u kojoj kae:Argumenti nikoga ne ubedjuju.

Svedenborg sve izlae sa autoritetom, sa smirenim autoritetom.Pa dobro, Isus je rekao da mu poverava misiju obnavljanjacrkve I da e mu biti dozvoljeno da poseti drugi svet, svet dua, sasvojim bezbrojnim rajevim ai paklovima. Dao mu je u dunost daizuava svete spise. Pre nego to je ita napisao, S. je posvetio dvegodine uenju hebrejskog jezika, jer je eleo da ita originalnetekstove. Zapoeo je sa izuavanjem tekstova i poverovao da je unjima naao osnovu svog uenja, pomalo slino kabalistima kojidokaze nalaze u svetom tekstu.


3/9

Imamo, pre svega, njegovu viziju drugog sveta, njegovu vizijuline besmrtnosti u koju je verovao, i videemo da je sve to bazirano

na slobodi miljenja. U DanteovojBoanstvenoj komediji tomliterarno tako dobrom delu sloboda miljenja prestaje u momentusmrti. Mrtvima sudi sud, i oni zasluuju raj ili pakao. U S-ovom delu,naprotiv, ne dogadja se nita od toga. On nam kae da kad neki ovekumre, ne primeuje da je mrtav, budui da sve to ga okruuje ostajeisto. Nalazi se u svojoj kui, poseuju ga prijatelji, prolazi ulicamasvoga grada, ne pomilja da je umro; ali ubrzo primeuje neto to gau poetku raduje, i to ga kasnije uznemirava: sve je, na drugomsvetu, ivlje nego na ovom.

Mi o drugom svetu uvek mislimo na jedan nebulozan nain, Ali

S. nam kae da se deava sasvim suprotno, da su odeaji ivlji nadrugom svetu. Na primer, ima vie boja. A ako se setimo da su u S. ovom raju andjeli, ma gde bili, uvek licem okrenuti Gospodu, moemomisliti i na neku vrstu etvrte dimenzije. U svakom sluaju,Svedenborg nam ponavlja da je drugi svet mnogo ivlji nego ovaj. Ima

vie boja, vie oblika. Sve je konkretnije, ak opipljivije nego na ovomsvetu. ak toliko kae on da je ovaj svet u poredjenju sa svetomkoji sam ja video na svojim brojnim putovanjima po rajevima ipaklovima, kao neka senka. Kao kad bismo mi iveli u senci.

Odmah bih se prisetio jedne sentence Sv. Augustina. U delu Obojoj dravi , sveti Augustin kae da je bez sumnje Ulno uivanjebilo snanije u Raju nego ovde, jer se ne moe pretpostaviti da je padita popravio. I S. kae isto. Kada govori o telesnim uivanjima urajevima i paklovima drugog sveta, on kae da su mnogo intenzivnijanego ovde.

ta se deava kad ovek umre ? U poetku.(isto kao tri pasusaiznad prim.B) ovek pomisli: Sve vreme sam iveo u senci, a sadaivim na svetlu. I to ga razveseli na trenutak.

Zatim dolaze neznanci i priaju sa njim. A ti neznanci su andjeli

i demoni. S. tvrdi da andjele nije stvorio Bog, da demone nije stvorioBog. Andjeli su ljudi koji su nastojali da budu andjeoski; demoni suljudi koji su nastojali da budu demonski. U svakom sluaju, svestanovnitvo neba i pakla sastavljeno je od ljudi, i ti ljudi su sadaandjeli ili su sada demoni.

Pa dobro, mrtvom se pribliavaju andjeli,. Bog nikoga neosudjuje na pakao. Bog eli da se svi ljudi spasu.

Ali, istovremeno, Bog je oveku dopustio slobodu miljenja,stranu privilegiju da se osudi na pakao ili da zaslui raj. To jest,


4/9

doktrinu o slobodi miljenja koju ortodoksna doktrina suspendujeposle smrti Svedenborg zadrava i posle smrti. Tako postoji jedan

prelazni period koji je period dua. U ovom periodu ljudi su due onihkoji su umrli, i razgovaraju sa andjelima i demonima.Tada nastupa onaj trenutak, koji moe trajati nedelju dana,

moe trajati mesec dana, moe trajati mnogo godina; ne znamo kolikodugo moe trajati; u njemu ovek rei da bude demon ili da postaneandjeo, U jednom od tih sluajeva zasluuje pakao. To su oblastidolina i pukotina. Te pukotine mogu biti inferiorne, one kojekomuniciraju sa nebesima. Aovek trai, razgovara i ostaje u drutvuonih koji mu se dopadaju. Ako ima demonski temperament, vie muse dopada drutvo demona. Ako ima andjeoski temperament, vie mu

se dopada drutvo andjela. Ako vi o svemu tome elite tumaenje,mnogo reitije od mog, nai ete ga u treem inuMan & SupermanBernarda oa.

Interesantno je da o nikada ne spominje S-a. Verujem da je onto uinio jer sledi sopstveu doktrinu. U sistemu Dona Tarneraspomenuto je S-ovo uenje, ali se on ne spominje. Pretpostavljam dato nije bio oov nepoten gest, ve je u to iskreno verovao.Pretpostavljam da je o doao do istih zakljuaka preko VilijemaBlejka, koji izlae doktrinu spasenja kakvu propoveda Svedenborg.

Dobro.

ovek razgovara sa andjelima,ovek razgovara sademonima, i vie ga privlae jedni ili drugi; u zavisnosti od njegovog

temperamenta. Oni koji sebe osude na pakao budui da Bog nikogane osudjuje oseaju se privueni demonima. Sada, ta su to paklovi? Paklovi, po S-u imaju razliIte vidove. Vid koji imaju za nas ili zaandjele. To su movarne zone, zone u kojima postoje gradovi kojiizgledaju uniteni poarima; ali tamo se prokleti oseaju srenima.Sreni su na svoj naIn, to jest, puni su mrnje i to kraljevstvo nemamonarha; neprekidno su u zaveri jedni protiv drugih. To je svet niskepolitike, konspiracije. To je pakao.

Zatim imamo raj, suprotnost, koji simetrino odgvorana paklu.Po Svedenborgu a ovo je najtei deo njegovog uenja trebalo bi dapostoji ravnotea izmedju paklenih i andjeoskih sila, neophodna da bisvet opstao. U toj ravnotei uvek je Bog taj koji zapoveda. Bogdoputa da paklene due budu u paklu jer su samo u paklu srene.

Svedenborg nam pria o sluaju jedne demonske due koja seuspinje na nebo, udie miomiris neba, slua nebeske razgovore, i sve

joj se Ini uasno. Miomiris joj izgleda smrdljiv, svetlost joj izgledacrna. Zato se vraa u pakao jer je jedino u paklu srena. Raj je svet


5/9

andjela. Svedenborg dodaje da itav pakao ima formu demona, a rajoptu formulu andjela. Nebo je saInjeno od zajednica andjela i tamo

je Bog. Bog je predstavljen suncem.Budui da sunce odgovara Bogu, najgori paklovi su zapadni iseverni. I suprotno, na istoku i jugu su pitomiji paklovi. Niko nijeosudjen na njih. Svako trai zajednicu koju eli, trai prijatelje kojeeli, trai ih zavisno od udnje koja je dominirala u njegovom ivotu.

Oni koji dolaze na nebo imaju pogrenu predstavu. Misle da ese na nebu neprestano moliti; i dozvoljavaju im da se mole, ali seposle nekoliko dana umore: primeuju da to nije raj. Zatim seulaguju; slave ga. Bogu se ne svidja da mu se ulaguju. Takodje, i tiljudi se umore od laskanja Bogu. Potom pomisle da mogu biti sreni

razgovarajui sa voljenim biima, no posle izvesnog vremena shvatajuda voljena bia i plemeniti heroji mogu biti dosadni u drugom ivotukao i u ovom. Umore se i od toga, a zatim ulaze u istinsko delo raja.Ovde bih se prisetio jednog Tenisonovog stiha koji kae da dua neeli zlatno prestolje, jednostavno, eli da joj daju dar da traga i da neprestane.

To jest, Svedenborgov raj je raj ljubavi i, pre svega, raj rada, rajaltruiste. Svaki od andjela radi za druge, svi rade za sve. To nijepasivan raj. Takodje ni nagrada. Ako neko ima andjeoski

temperament ima taj raj i lepo mu je u njemu. Ali postoji drugarazlika koja je vrlo vana za Svedenborgov raj: njegov raj jeeminentno intelektualan.

S. pria patetinu istoriju oveka koji je rokom svog ivotanaumio da zaslui raj i stoga se odrekao svih ulnih uivanja. PovlaIse u tebaide. Tamo se izoluje od svega. Moli se, trai raj. To jest,polako propada. I kada umre, ta se dogadja ? Kada umre dolazi u raj,a u raju ne znaju ta da rade sa njim. Pokuava da prati razgovoreandjela, ali ih ne razume. Pokuava da se naui umetnosti. Pokuavada slua sve. Pokuava da naui sve, a ne moe jer se upropastio. On

je jednostavno pravedan, ali mentalno siromaan ovek. Zatim mudodeljuju, kao dar, sposobnost da projektuje sliku: pustinju. Upustinji se moli kao to se molio na zemlji, ne izuzimajui nebo, jerzna da je postao nedostojan neba, zbog kajanja to je upropastio svojivot, jer se odrekao uivanja i zadovoljstava sveta, to je takodje loe.

To je jedna Svedenborgova inovacija. Jer, do tada se mislilo daje spasenje etikog karaktera. Podrazumevalo se da je ovek spasenako je pravedan.Blago siromanima duhom, njihovo je carstvonebesko, i tako dalje. Tako govori Isus. Ali S. ide dalje. On kae da to


6/9

nije dovoljno, da ovek, takodje, treba da se spase intelektualno. Onzamilja nebo, pre svega, kao niz teolokih rasprava medju andjelima.

I ako neki ovek ne moe da prati te razgovorre, on je nedostojanneba. Tako, mora iveti sam. A zatim dolazi Vilijem Blejk, koji dodajetreu mogunost spasenja. On kae da se moemo da se moramo spasiti pomou umetnosti. Blejk objanjava da je i Hrist, takodje, bioumetnik, budui da nije propovedao pomou rei ve pomouparabola. A parabole su, naravno, estetski izrazi. To jest, spasenje bise trebalo zasluiti inteligencijom, etikom i upranjavanjemumetnosti.

I ovde se seamo nekoliko reenica u kojima je Blejk, na nekinaIn, ublaio duge Svedenborgove sentencije; kada, na primer, kae:

Glupak nee ui u raj, pa makar da je i svetac. Ili: Treba odbacitisvetost; treba poveriti dunost inteligenciji.

Imamo, dakle, ta tri sveta, Imamo svet dua, a zatim, posleizvesnog vremena, ovek zaslui raj ili pakao. Paklom upravlja Bog,kome je potrebna ta ravnotea. Satana je, jednostavno, ime jedneoblasti. Demon je, naprosto, promenljiva osoba, budui da je ceo svetpakla svet konspiracije, osobe koje se mrze, koje se okupljaju da binapale drugog.

Svedenborg zatim razgovara sa razliitim ljudima u raju. Njemu

je sve to doputeno da bi osnovao novu crkvu. A ta radi Svedenborg ?Ne propoveda; izdaje knjige, anonimno, spise na trezvenom isuvoparnom latinskom. I iri te knjige. Tako prolazi poslednjihtrideset godina S.-ovog ivota. ivi u Londonu. Vodi vrlo jednostavanivot. Hrani se mlekom, hlebom, povrem. Ponekad mu dolazi jedanprijatelj iz vedske i tada dozvoljava sebi nekoliko dana odmora.

Kada je boravio u negleskoj, eleo je da upozna Njutna, jer ga jeveoma interesovala astronomija, zakon gravitacije. Ali ga nikada nijeupoznao. Mnogo se interesovao za englesku poeziju. U svojim spisimapominje ekspira, Miltona i druge. Kuje u zvezde njihovu matu;

drugim reima, ovaj Ovek je imao oseaj za estetiku. Znamo da je,prilikom svojih putovanja po vedskoj, Nemakoj, Austriji, Italijiposeivao fabrike, siromane etvrti. Veoma je voleo muziku. Bio je

vitez one epohe. Postao je bogat ovek. Njegove sluge ivele su uprizemlju njegove kue, u Londonu (kua je nedavno poruena) , i

videli su ga kako razgovara sa andjelima ili diskutuje sa demonima. Urazgovoru nikada nije eleo da namee svoje ideje. Naravno, nijedozvoljavao da se egae sa njegovim vizijama; ali ih takodje nijenametao: radije je skretao razgovor sa tih tema.


7/9


8/9

prisusutvujemo univerzalnoj istoriji i njeni smo akteri. I mi smotakodje slova, takodje samo simboli:Jedan boanski tekst u kome nas

piu. Kod kue imam renik podudarnosti. Moete potraiti bilo kojure iz Biblije i videti koje joj je duhovno znaenje dao Svedenborg.On je, pre svega, verovao u spasenje delima. U spasenje ne

samo delima duha ve i delima uma. U spasenje inteliogencijom. Rajje za njega, pre svega, raj dugih teolokih razmatranja. Andjeli, presvega, razgovaraju. Ali, takodje, raj je pun ljubavi. U njemu sedozvoljava venanje. Dozvoljava se sve to je senzualno na ovomsvetu. On ne eli nieg da se odrekne niti da ita propusti.

Stvarno, danas postoji svedenborgistika crkva. Mislim da unekom mestu u Sjedinjenim dravama postoji katedrala od stakla.

Ima nekoliko hiljada sledbenika u SAD, u Engleskoj (pre svega uManesteru), u vedskoj i u Nemakoj. Znam da je otac Vilijema iHenrija Dejmsa bio svederborgijanac. U SAD sam naiao nasvedengroijance, tamo postoji drutvo koje nastavlja da izdaje njegoveknjige prevodeci ih na engleski.

Interesantno je da Svedenborgovo delo, mada je prevedeno namnoge jezike ukljuujui hinduski i japanski nije izvrilo veiuticaj. Nije dovelo do one obnove koju je on eleo. Mislio je da osnujenovu crkvu, koja bi za hrianstvo bila ono to je protestantska crkva

bila za rimsku crkvu.Davala je za pravo delimino obema. Medjutim, nije imala onajiroki uticaj koji je trebalo da ima. Verujem da je sve to deoskandinavske sudbine, u kojoj se Ini da su se stvari deavale kao usnu, u nekoj staklenoj kugli. Na primer, Vikinzi su otkrili Amerikunekoliko vekova pre Kolumba i nita se ne dogadja. Umetnost romana

je pronadjena na Islandu, sa sagom, a ovaj izum se ne iri. Imamofigure koje bi trebalo da budu svetske Karlo XII na primer ali prepomislimo na druge osvajae koji su ostvarili manje vredne ratnepohode od Karla XII. Svedenborgova misao je trebalo da obnovi crkvu

u svim delovima sveta, ali ona pripada toj skandinavskoj sudbini kojaje poput sna.Znam da u nacionalnoj biblioteci postoji jedan primerak O

nebesima, paklovima i njihovim udima . Ali u nekim teozofskimknjiarama ne nalaze se Svedenborgova dela. Medjutim, on je mnogokompletniji mistiar nego mnogi drugi; oni su samo rekli da sueksperimentisali sa zanosom, i pokuavali da taj zanos na neki naInprenesu do literarnog. Svedenborg je prvi istraiva kog treba shvatitiozbiljno.


9/9

U Danteovom sluaju, koji nam takodje nudi opis Pakla,istilita i Raja, svesni smo da je re o literarnoj fikciji. Ne moemo

stvarno verovati da se sve to pesnik iznosi odnosi na lino bitisanje.Osim toga, tamo postoji stih koji ga sputava: on nije mogao daeksperimentie sa stihom.

U Svedenborgovom sluaju imamo jedno obimno delo. Imamoknjige kao to jeHrianska religija u Bojem Providjenju, a presvega onu knjigu o nebu i paklu koju ja preporuujem svima vama. Taknjiga je prevedena na latinski, engleski, nemaki, francuski, itakodje, verujem, na panski. Tu se uenje propoveda sa velikomlucidnou. Apsurdno je i pomisliti da ju je napisao ludak. Ludak ne

bi mogao da pie sa takvom jasnoom. Osim toga, Svedenborgov

ivotje toliko promenio smisao da je ostavio sve svoje naune knjige.On je mislio da su naune studije boanska priprema za suoenje sadrugim delima.

Posvetio se poseivanju neba i paklova, razgovorima saandjelima i Isusom, a zatim nam to referisao u jednoj jasnoj prozi, u

jednoj iznad svega lucidnoj prozi, bez metafora i preterivanja. Postojemnoge nezaboravne anegdote, kao ona to vam pria o oveku kojieli da zaslui nebo, ali moe zasluiti samo pustinju jer je upropastiosvoj ivot. Svedenborg nas sve poziva da se spasemo pomou jednog

bogatijeg ivota. Da se spasemo pomou pravednosti, pomo

u vrline itakodje pomou inteligencije.

A zatim e doi Blejk, koji dodaje da ovek takodje mora biti iumetnik da bi se spasao. To jest, spasenje je trostruko: treba da sespasemo dobrotom, pravednou, apstraktnom inteligencijom; azatim, upranjavanjem umetnosti.

9 juna 1978 godine.

horhe luis borhes o svedenborgu

Documents