HINĐUBIS(komedije za odrasle)

Savo ŠKOBIĆ

Novi Travnik, 2009.

Autor: Savo Škobić

Naziv djela: Hinđubis (komedije za odrasle)

Izdavač: BZK „Preporod“ Novi Travnik

Za izdavača: Enver Veletovac, prof.

Lektor i korektor: Enver Veletovac, prof.

Recenzija: Sanja Dujmenović

Naslovna strana: Savo Škobić

Urednik: Nexhad Hyseni - Đado

Štampa: „Format“ Zenica

Tiraž: 400 primjeraka

OVU KNJIGU POSVEĆUJEM BRATU NIŠI ŠKOBIĆU, KOJI JE BRI-LJANTNO ODIGRAO ULOGU GUNĐALA U KOMEDIJI “HIN-ĐUBIS” I SVIM INIM PRIJATELJIMA KOJI SU MI POMOGLI DA FORMIRAM NOVOTRAVNIČKO GLUMIŠTE I DOVEDEM GA DO SAVRŠENSTVA.

AUTOR

4

5

SadržajHINĐUBISI DA IMAM, ODAKLE MI?SVASTIKEUmjesto pogovoraINTERVJU POSLEDNJI BOEMRECENZIJARIJEČ UREDNIKA

767

111

161165167

7

HINĐUBIS

8

Lica:- PERO, kondukter,- MERIMA, njegova djevojka, student,- LALA, komšija,- GUNĐALO, komšija,- DIK AMERIKANAC, komšija,- SUZI, njegova supruga,- DIREKTOR, GSP-a,- CIGANKA, gatara,-SLUŽBENICA.

Vrijeme i mjesto radnje:Mali gradić u Bosni, u vrijeme socijalizma.

Ambijent po slikama:1. slika: Park sa uličnom svjetiljkom,2. slika: Stan Dik Amerikanca,3. slika: Autobus međugradski,4. slika: Lift,5. slika: Kafić,6. slika: Park,7. slika: Kancelarija Direktora GSP,8. slika: Stan Dik Amerikanca,9. slika: Perin stan.

9

PRVA SLIKA:Snježna noć. Pod romantičnom svjetiljkom čeka Petar. Nervozan je, cupka i sve češće pogleda u sat. Osvrće se u suprotnom pravcu, prije nego što će doći Merima. Negdje se ljudi vesele u svom stanu.

10

11

1. Pojava:PERO, potom MERIMAPERO (pjevuši): Sitnije, Pero, sitnije, sad ti je najhladnije. Sitnije, Pero, sitnije ponašaj se najhrabrije... E, moj, Petre Petroviću Pero! Što te mati na Balkanu rodi pa se sad smrzavaš, umjesto da te lijepo ro-dila u toploj i pretoploj Africi? Kad već riljaš ko crnac, mogao bi i da se griješ kao crnac. Lijepo se sunčaš pa pocrniš... (sinu mu ideja)... Pa tek mi je sad jasno što su crnci crni. Ali me nešto drugo brine. Zašto se u narodu kaže: Nadrljo sam ko žuti, kad su Afrikanci crni. Kad si ti vidio da je neki Kinez ili Japanac nadrljao? Naravno, sem onih u Hirošimi i Nagasakiju. E, oni su ga stvarno nadrljali... (pjeva)... Sitnije, Pero, sitnije, poigraj živahnije. Sitnije, Pero, sitnije, doći će najhitri-je... (prestane pjevati)... E, moj, Pero! Jest, doći će, nije nego, malo cvrc. Evo ne kasni ni sat vremena. Ih, bre, Merima, kakva si mi ti to prilika?! Te tvoje dramske probe će me otjerati u invalidska kolica. Noge više i ne osjećam. Možda sam i ja malo poranio. To zbog toga što joj nosim radosnu vijest... (ponosno) ... Dobio sam stan! Moj stan, vlastiti! Sada će se, valjda, udati za mene!? ...(ona dolazi sa strane u veselom društvu)... Merima, dušo moja!MERIMA (zaneseno): O, Omere moj, jagodo moja napaćena!PERO (ljutito): Kako, bre, možeš uporno tako? Nisam ti ja nikakav Omer, nego Pero. Petar Petrović Pero.MERIMA: Pa ti Pero uvijek sve uprskaš. Pogledaj, molim te, kako je divna, romantična noć. Snijeg pada a nas dvoje zaljubljenih pod noćnom svjetiljkom.PERO: Ja bih radije da je topao ljetni dan i da stojim pod dnevnom svjetiljkom. Sav sam ti promrzo.MERIMA: I umjersto da ljudi kažu: Eno ih zaljubljeni Omer i Me-rima, oni će reći: Ma kako samo taj smotani kondukter Pero ulovi onako dobru mačku?PERO: Ko je koga ulovio? Ko? Hajde priznaj?!MERIMA: Ma, ne kažem ja ništa. Tako će samo narod govoriti.PERO: Samo narod, a? I niko više, jelda? Ono malo Kineza i niko više. Pa samo narod i zna govoriti, ne znaju ni biljke ni marva govoriti. Samo narod.MERIMA: Tako si mi dražestan bio kad mi nisi htio u autobusu kartu

12

naplaćivati. Eto, to mi se kod tebe najviše dopadalo. To i ti tvoji neo-doljivi brčići. PERO (važno gladi “Hitlerovske” brčiće): Pa dobro sad, ne moraš mi laskati. To mi neće noge raskraviti. I nije važno šta narod priča. Kažu ljudi: Pas laje, karavana prolazi.MERIMA: Jeste, ali narod kaže još i: Što se priča il je bilo ili će biti.PERO: Pusti sad to. Pogledaj u mjesec i spremi svoje lijepo srce na jedno prijatno iznenađenje.MERIMA: Koji crni mjesec? Vidiš da snijeg pada?!PERO: Veje, dušo, veje. Nježnim pahuljicama zasipa dvoje, ovog tre-nutka, najsretnijih živih bića na zemaljskoj kugli.MERIMA: Ih, što si veseo, kao da si dobio na šteli silnu lovu, pa me sad vodiš na deset sa lukom?PERO: Ne, nešto još ljepše. Pogledaj. MERIMA: Joj, ti si Mića Orlović Minimaks. A ja ko na kvizu. Imam li pravo na kviska.PERO: Nisam ti ja ni Orlović ni Minimaks. Ja ti, dušo, više nisam podstanar. Više ne. MERIMA (iznenađeno): Šta? Izbacio te Stevo Secikesa? Prvo te je oderao za kiriju, a sada, kad je zima, hajd napolje.PERO: Dušo, da ti objasnim...MERIMA: ... Nemaš ti meni šta objašnjavati. Sad mi je jasno što si danas tako dobar prema meni, nježan, romantičan. Znaš dobro da ti moj Ibraga ne bi iznajmio sobu sve i da je ima, a od moje udaje, pod ovakvim uslovima, nema ništa. PERO: Pa ja i imam namjeru da te večeras isprosim. Otićemo odmah do tvog tatice.MERIMA: E, malo mic, da prostiš. Lijepo sam ti rekla: Nađi stan pa me ženi. Nikakve podstanarske sobe a kamo li kod mog Ibrage.PERO: Čuj, Merimice, kako se neko veseli u svom toplom stanu. U vlastitom toplom stanu piju, meze i pjevaju, a dječica se jure gologuza po sobama.MERIMA: Čujem, Pero, čujem. Kad bi samo ti mogao čuti moje srce kako čezne za toplim domom. Ja bih kuhala ručak, a ti tucao orahe za kolače.

13

PERO: Baklave.MERIMA: I baklave i tufahije.PERO: (Vadi ključeve iz džepa): Zatvori oči i poželi to još jednom... (ona to učini, a on joj maše ključevima pred nosom)... Sada ih otvori.MERIMA (prvo se jako obraduje, a potom razočarano rastuži): To ti sigurno Žika učitelj dao ključeve od stana, dok je on kod one svoje, a?PERO: Ne, draga drugarice, ne! Odlukom zbora radnih ljudi Grad-skog saobraćajnog preduzeća “NNNT” ili što znači “Nikada nikome nije tijesno” a OOUR-a “Sredina naprijed” , VKV kondukter Petar Petrović Pero postao je stanarom sa stanarskim pravom dvosobnog stana sa parnim grijanjem u novogradnji.MERIMA: Pero, da li je to istina? Perice moj najdaži?!PERO: Da, drugarice, uskoro Petrović, da! Idemo odmah da pogleda-mo naše ljubavno gnijezdo. Je li važi? MERIMA: Važi, Pero, važi!

Oni odoše, a u muzičkom intermecu se scena lagano mijenja u drugi ambijen. To je sada soba za dnevni boravak Perinih budućih komšija. Pjesma i veselje iz predhodne scene se sada sasvim pojača.

14

15

DRUGA SLIKAU stanu su: domaćini Dimitrije, zvani Dik Amerikanac, i nje-gova supruga Stojadinka, zvana Suzi, te komšije Lala i majstor Gunđalo. Okolo se jure dvoje-troje djece.

16

17

1. PojavaDIK, SUZI, LALA i GUNĐALODIK (kad završe “Jesenje lišće”): Jes, maj frends, jes. Svoja zemljica - svoja slobodica. Niko se, niko i nevad ne može tako hepi osjećati, kao što to može čovjek u svojoj domovini i u svom viliđu. Hajmo popiti po još koji drink za naš hepi kambek!... Živjeli! Ta divna riječ - živjeli. SUZI: Služite se, dragi gosti, samo se služite. Zamezite.DIK: Kamen, samo jedite. E, ovo, vidite ovo vam je pečenica od pra-vog pravcatog američkog bufala. Probajte.GUNĐALO: Pa zar Bufalo Bil nije davno ubijen?LALA: Ta, mante, komšija Gunđalo. Nemojte da se jedite. Ne zovu vas badava majstor Gunđalo. Što niste, lepo, kao ja na primerice, lad-ni. Evo, ja sam zdravo srećan što su nam komšije opet komšije, to jest Što su ponovo sa nama da lepo divanimo, je l, tako?GUNĐALO: Ma ne gunđam ja. Ja samo kažem što mislim, a u mojim godinama i u mojim uslovima i lumbago je razlog za nervozu.DIK: O kej! O kej. No problems. Hajmo svi drink. Suzi, smiri tu čeljad dok nisam dograbio kakvu sohu!DIK (djeci): Hajmo djeco da slipite, jerbo vam se dedi nadrinkovao.LALA: A da znate, komšija Dimitrije, to jest gosn Dik, kako sam ja napravio zdravo lepe švargle. Znate, tu vam je najvažnije...GUNĐALO: ... Dosta, Lalo, života ti. Ti i tvoje švargle ste mi već na vrh glave. Šta ima tu švargla da se sprema? Odeš, fino, u mesnicu, pa kupiš ko čovjek.DIK: Svagla? Šta to beše svagla?LALA: Ne, gosn Dik, svagla - švargla. To i kad izgovarate morate iz-govarati sa divljenjem, punim ustima. Ovako, vidite, švaarglaaa. A tu vam je, znate kumst samo u tome kada, kako i koliko čega spremiti. Ne, to vam ne može napraviti bilo ko. GUNĐALO: E, Lalo, Lalo, kud ti ćaća ne pogibe na Sremskom frontu.LALA: Što?GUNĐALO: Pa ne bih sada tebe gledao, nego bih popio, brate, lijepo i pjevao. Treba pjevati i piti. Piti i pjevati.LALA: Znam, komšija Gunđalo, znam. Treba ića i pića ali i divana. Da nema divana ne bi ni nas bilo. Treba sjesti, jesti, piti i divaniti,

18

onako polako, fičok po fičok i eto zora već sviće.DIK: Jes, jes! Treba drink. Viski je old i vrlo fajn. Živjeli!GUNĐALO: Lako je vama, Lalo, divaniti do zore, kad ujutro ne ku-cate karticu. Meni valja poraniti, gurat se u autobusu, u samoposluzi, u menzi... Uvijek se neko negdje gura.DIK: Izi, frends, izi. Život nije tako blek kao što ti vidiš. Ima tu i bju-tiful stvari i to vrlo mač... GUNĐALO: Kakav mač? Ko je sad pomenuo mač? Ni čakiju, bolan, nismo pominjali, a kamo li mač.SUZI: To vam, komšija, vrlo mač, znači veri mnogo, razumiješ?GUNĐALO (čuje se zvono nz vratim i Suzi izlazi): Ne razumijem. Ja ništa ne razumijem. Hajd, živjeli.

2. PojavaDIK, GUNĐALO, LALALALA: Kako bre, gosn Gunđalo da ne razumete? Veri mač vam znači furtum mlogo. Nije lako ni gospodin Diku, tolike godine u toj Ameri-ki, među tim svim silnim Amerikancima, koji ić ne divane naš jezik, pa morate priznati, mora se malo i zaboraviti.GUNĐALO: Ništa ja ne kažem, zaboravi se, zaboravi. Eto, na primjer, i ja sam zaboravio onu “Paklarevo, selo moje” a nekada sam bio prvi glas u Mudrikama.DIK: Mudrike, Vlašić, sve su to bila bjutiful sjećanja. Divna, divna. Old planina ta planina i tako bjutiful i tako big. Moji mi tamo nisu vjerovali. Kažem im ja da je taj Vlašić pun vode, studene vode, dušu da ti sledi u sred ljeta, a oni se smiju. Krejzi men taj Amerikanac, sa-svim krejzi. On vjeruje samo u ono šta vidi ili osjeti.GUNĐALO: Pa i ja sam takav, a ipak nisam Amerikanac.

3. PojavaPERO, MERIMA, SUZI i pređašnjiSUZI: Dik, help mi. Neki ljudi traže nešto, a ja ih nating ne razumi-jem.DIK (ustaje nadmeno): O kej men. Vot ju vont?PERO: Molim?

19

DIK: Hu iz it?PERO: Iz it, ovaj, je l ja? DIK: Jes ju, vot ju vont?PERO: Opet on vont. Ja vont da govorim sa mister domaćinom.DIK: Aj em. Tel mi, vot ju vont?PERO: Ih, što je zapeo sa tim vontanjem, pobogu brate. Kako da go-vorim kada te ne razumijem. Ništa te, brate ne razumijem.DIK: Du ju vont drink?PERO: E, to drink, to razumijem... (Merimi)... Ovaj ko Džon Vejn. Jes, hoću drink. Baš bi mi dobro došao jedan drink.MERIMA: Oprostite, gospodine, ovaj hoću reći druže, treba nam vaša pomoć. Mi smo se izgubili.GUNĐALO: Pa niste djeca da se izgubite?MERIMA: Nismo, ali znate...PERO: Uh, napokon neko naš. Lijepi moj Vuk Karadžić.LALA: Mala, sasvim mala greškica, mladi čovječe. Nije to Vuk Ka-radžić, to ti je naš komšija gosn Gunđalo.PERO (rukuju se): Milo mi je, ja sam Petar Petrović...DIK: Njegoš?PERO: Jok Njegoš, Pero. Petar Petrović Pero, VKV kondukter u...MERIMA: ... Znate mi smo, to jest on je dobio stan, tu negdje u ovoj zgradurini, valjda, a ne znamo koji je.GUNĐALO: Kako to, valjda dobili stan? Jeste li ga dobili ili niste?MERIMA: On je dobio stan, a ja ću se udati za njega.GUNĐALO: Za stan?!MERIMA: Ma ne za stan. Udaću se za Omera, mog Omera.GUNĐALO: A ko ti je sad taj Omer?PERO: Ja, ja sam Omer, to jest Pero.GUNĐALO: Dobro, jesi li ti Omer ili Pero?DIK: Ili Njegoš?MERIMA: Moj Omer je Pero, a Njegoš je napisao “Gorski vijenac”! To sam učila u školi.GUNĐALO: E sad ja moram da popijem jedan drink. Lalo, ti uvijek sve razumiješ, e ajd sad ovo rastumači.

20

LALA: Pa šta ima tu da se tumači kad je sve ko lebac. Drug Pera, naš budući komšija, izgleda je Omer ovoj lepoj devojci.GUNĐALO: Njoj Omer, a šta je sebi?PERO: Sebi sam Pero, šta bih drugo bio?LALA: Jest, jesam vam lepo reko?!GUNĐALO: Dobro Omer-Pero, ako si ti njoj Omer, onda ona mora da je Merima, pa predstava može da počne.MERIMA: Pa ja i jesam Merima, al, predstava ne može da počne, nismo još postavili ni mizanscen.LALA: Je l, vidite, komšija Gunđalo, kako je sve to sada lepo jasno?GUNĐALO: Šta to nisu postavili?LALA: Nisu postavili mizanscen, a to vam nije topli pod, samo da znate. Mizanscen vam je stručni naziv za kretanje glumaca po po-zornici.DIK: O, pa to je bjutiful! Pozornica, gluma, Brodvej.MERIMA (počastvovano i stidljivo): Ma ne, kakav Brodvej? Mi to onako, tu za našu publiku.GUNĐALO: Za publiku tražite stan?PERO: Ne, stan je za nas, to jest ja sam ga dobio od svog preduzeća.GUNĐALO: A gdje vam je stan?PERO: Ne znamo.GUNĐALO: Ne znate?PERO: Znamo, to jest, ne znamo.GUNĐALO: Opet ću morati jedan drink.PERO (vadi Odluku i ključeve): Evo, vidite to je tu.LALA: Dajte da ja vidim... (čita, klima glavom i važno)... Pa da, jasno je, vi ste naše komšije.PERO: Izvinite, ali nama nije jasno,LALA: Pa kako da nije kad tu sve lepo piše?! Vidite li?PERO: Ne vidim.LALA: Pa evo, gledajte. Tu vam lepo piše: Lamela C, 12 a kroz 36 L.PERO: Jest, to vidim. Tačno: Lamela C, 12 a kroz 36 L, ali ja tu opet ne vidim stan.LALA: E, pa polako, polako. E što ti je današnja mladež. Oni bi u

21

papiru da vide stan. Prvo treba lepo da otključate vrata, upalite svetlo i onda ga gledajte.PERO: A koja vrata da otključam?LALA: Pa vrata svog stana, nećete, valjda, vrata mog stana, pa da vas moja Juliška pojuri?!GUNĐALO (vadi iz džepa neke karte): Čekajte da vidimo. Evo ga, naselje Podvode.LALA: Šta će mu Podvode, ovo je naselje Lokve?GUNĐALO: E, nije, komšija Lalo, nije tako. Jeste li vi predsjednik Mjesne zajednice ili ja?LALA: Vi ste, nije da niste, ali mislim da grešite.GUNĐALO: Naselje Lokve je iznad ceste koja vodi za naselje Pa-njevi...LALA: ... Sto metara?!GUNĐALO: Jeste, sto metara, pa šta? A ovo naselje, naselje Podvode. je ispod te ceste. Dakle, naša zgrada je u Podvodama.LALA: Jeste, ovo je Lamela C, a Lamela B je u Panjevima...GUNĐALO: Ne, nego je Lamela B u Lokvama, a krilo D Lamele C je u Panjevima.LALA: Pa kako kad je Lamela C u Podvodama?GUNĐALO: Tako, lijepo, jer krilo D Lamela C prelazi preko ceste koja vodi za naselje Panjevi.PERO: Dobro, a gdje je moj stan?LALA: Polako, mladiću, polako... (Gunđalu)... Naselje Panjevi, nase-lje Panjevi i naselje Lokve ne pripadaju našoj Mjesnoj zajednici.GUNĐALO: Naravno da ne pripadaju.LALA: Onda, komšija, vi niste njima predsjednik Mjesne zajednice.GUNĐALO: Naravno da nisam, hvala Bogu. Idemo dalje... (Peri).... Kako ono bijaše adresa?PERO: Lamela C, 12 A kroz 36 L.GUNĐALO: Polako, polako, kud si zapeo, ko june u telefonsku go-vornicu. Dakle, Lamela C... (okreće kartu)... da vidimo, aha, evo je, tu je. Evo, Lamela C se proteže od Ibrine brijačnice pa sve do Simine mesnice. E, a kako dalje?PERO: Lamela C, 12 A.

22

GUNĐALO: 12 a., veliš? Dobro, da vidim... 9 A, 9 B, 9 C... tako, 10 C, a 11? Gdje je 11?PERO: Ali nama treba 12, a ne 11. 12 A.GUNĐALO: Tebi treba 12?! Briga tebe što u mojoj Mjesnoj zajednici fale 3 ulaza. Tebi treba 12 i tačka.DIK: Vi biste preko noći da postanete Amerikanci, a gubite ulaze kao kauboj goveda.PERO (sav sretan): Evo ga, evo! Našao sam ga! Evo, tu piše 12 A!GUNĐALO: Jeste, ali je to Lamela B u Lokvama.MERIMA: Pa možemo mi i tamo.LALA: E, ne može tamo. Tamo već stanuju neki ljudi. Vi, komšije, morate u svoj stan, a ne u tuđi.PERO: Lamela C, 12 A.Tu je. To je ulaz odmah kraj kafića “Desni bek”!LALA: To je kafić onog desnog beka što je došao u naš tim iz Druge lige?GUNĐALO: Jeste. Vele mladi talentovani fudbaler, kad ono njemu blizu 4 banke. Dobio stan i lovu, igrao godinu dana i otvorio kafić.LALA: A kopačke o klin, a?PERO: Jeste, pa sada tražimo drugog desnog beka.LALA: Pa zar u našem gradu nema momaka koji tako lepo pikaju loptu?GUNĐALO: Ima, nije da nema, ali drugovi iz uprave kluba glume saveznog selektora. Danas je moderno kupovati igrače, a ne odgajati ih u vlastitom podmlatku.PERO: Pa šta će nam, onda, podmladak, džaba pare bacamo?!LALA: E, podmladak treba kako bi mogli drugima prodavati naše talentovane igrače, pa to je bar jasno ko lebac.MERIMA: A naš stan?LALA: Pa evo, našli smo ga. Idite u Lamelu C, 12 A, kraj kafića “De-sni bek”!MERIMA (srećna): Znači, ušli smo u pravi ulaz?!LALA: Pa jeste, komšija Gunđalo, dete je u pravu. Ovaj stan je u La-meli C, 12 A, ali ovo je... Koji beše broj stana?SUZI: Idem da vidim na vratima... (ode).

23

4. PojavaPređašnji, bez SUZIDIK: Hajde, frends. Dok ona to luk, da mi malo drink. Old viski, do-bar viski. Živjeli!PERO: Svaka čast ovom old viskiju, ali rakija je bolji drink.LALA: Zašto, bogamu, ovo ovoliko iskomplikovaše? Te lamela ova, te lamela ona, kada su lepo mogli, kao i do sada, ulica ta i ta, broj ulaza kroz broj stana i fertik.GUNĐALO: Što jednostavno, kad može komplikovano?

5. PojavaSUZI i pređašnjiSUZI (ulazi žurno): Tamo piše DIMITRIJE STANDARDIĆ, to je moj muž, LC, 12A kroz 35D.PERO: Šta mu je sad to?LALA: Pa lepo, brate. To mu je: Lamela C, 12 A kroz 36. D. Znači ovo je D, a gde li je L? I to još 36. D?DIK: To D znači drink!GUNĐALO: Onda ono L znači lokati!LALA: Sad sam se setio: D znači desno, a L levo!GUNĐALO: Tako je, pa ako je 35. D - desno, onda je...S V I : 36. L - lijevo (levo).MERIMA (srećna): Znači, tu smo!?LALA: Ne tu, nego preko puta. Vrata preko puta ovih vrata, drage naše komšije iliti susedi.MERIMA (srećna): Jao, Pero, idemo!PERO: E, pa komšije hvala vam, velika vam hvala na pomoći... do-viđenja!GUNĐALO: Doviđenja i zapamtite, ja sam predsjednik Mjesne za-jednice, pa ako vam šta bude trebalo, potražite me!SUZI: Dođite Merima na kaficu.DIK: Dođite, mister Njegoš, na drink.PERO: Nije Njegoš, Pero. Petar Petrović Pero...MERIMA: Ajd, Omere, pusti sad to, žurimo!

24

6. PojavaDIK, SUZI, GUNĐALO i LALADIK: Volim kada su mladi ljudi ovako hepi. A ovo dvoje su veri hepi.GUNĐALO: Bio bi i ti hepi da si tek sada dobio stan i da si se tek oženio. Da znaš samo kako je teško biti podstanar.LALA: Mladi, sretni ljudi, to je naša budućnost.GUNĐALO: Moja Persa i ja smo bili sretni 20 godina.LALA: A onda?GUNĐALO: Onda smo se vjenčali.LALA: Ajte, molim vas lepo, komšija Gunđalo, pa njima će bar biti lepo. Dva mlada ptića u svom gnezdu. Pa šta ima lepše od toga?GUNĐALO: Jeste, a kada ta dva mlada sretna tića vide kolika je ki-rija, pa struja, pa grijeanje, telefon, TV, garderoba, prehrana... Za čas će ta naša dva mlada tića da budu očerupana.LALA: E, pa nije baš sve tako crno.GUNĐALO: Nije, ima i crnje: a namještaj, a šporet, a posuđe? Oda-kle im?LALA: Pa čovek je davno izmislio kredit.GUNĐALO: Jeste kredit, postoje i krediti, a odakle im pare za učešće?LALA: Pa ne moraju imati pare za učešće. Dignu, lepo, dva kredita u istoj prodavnici, a jedan im služi kao učešće za oba, a za drugi kupe najpotrebnije.GUNĐALO: Hljeba i soli. Lako je to, nije nego, pa zviz dvije rate i to kolike?!SUZI: Pa šta će im krediti. Neka sve lijepo kupe za dolare, kao mi, zar ne?GUNĐALO: Jeste, kad bi dolari nicali ko trnjine.

7. PojavaPERO, MERIMA i pređašnjiGUNĐALO (kada ponovo uđu ovo dvoje): Šta je sada, nema stana?PERO: Ima stana al, nema ključa.

25

LALA: Pa gde vam je ključ, maločas ste ga imali?PERO: Evo ključa, al nije za onu bravu?GUNĐALO: Nije, nego ona brava nije za ona vrata. PERO: Kako to?GUNĐALO: Padobranac.MERIMA: Kakav sad crni padobranac?GUNĐALO: Nije crni nego riđi padobranac. Znao sam.LALA: Šta ste to znali, komšija?GUNĐALO: Onaj konobar kod “Desnog beka”, to jest lijevi half.PERO: Kakav bek, kakav half?! Nije ovo nogometna utakmica, nego potraga za mojim stanom, koji mi je dodijelio zbor radnih ljudi Grad-skog saobraćajnog preduzeća “NNNT” ili što znači “Nikada nikome nije tijesno” a OOUR-a “Sredina naprijed”!LALA: Znači, onaj half se uselio bespravno?GUNĐALO: Da. On.LALA: I vi ste to znali?GUNĐALO: Da, znao sam.LALA: Pa kako, pobogu vi kao predsednik Mesne zajednice, niste ništa preduzeli da ga u tome sprečite?GUNĐALO: Ne, nisam mogao. Ja sam tu nemoćan, sve dok predsjed-nik kućnog savjeta ili preduzeće vlasnik stana ne podnese prijavu.DIK: A šerif?LALA: Kakav šerif?DIK: Pa ima, valjda, nekakav predstavnik zakona?GUNĐALO: Ima, nije da nema, ali oni mogu iseliti tog padobranca tek kad dobiju nalog za iseljenje iz Skupštine opštine, to jest kad u Sudu riješe i dokažu da je to useljenje stvarno bespravno.PERO (za sebe): Crkni magarče dok trava naraste.DIK: A mi? Što stojimo? Izbacimo ga mi.GUNĐALO: Nemamo pravo. Ne možemo mi da budemo država u državi. Vlast je vlast i nju se mora poštivati.LALA: I čekati.GUNĐALO: Jest, i čekati.LALA: Pa dobro, ko je ovde predsednik Kućnog saveta?

26

GUNĐALO: Niko.LALA: Kako, niko?GUNĐALO: Pa lijepo. Zgrada se tek useljava i izbor će se izvršiti tek kada se svi stanari usele.PERO: A neke Radne organizacije još nisu ni podijelile stanove.MERIMA (razočarano): Idemo, Pero. Laka vam noć.PERO: Laku noć i oprostite zbog ovoga.

U laganom muzičkom intermecu se scena mijenja u drugi ambijent. To je sada autobus. Pero sjedi na kondukterskom mjestu, a putnici ulaze, guraju se, izlaze.

27

TREĆA SLIKA

28

29

1. pojavaPERO, potom LALAPERO: Idemo dalje, ko je bez karte?... Hajte malo naprijed, pogurajte te ispred sebe. Sredina, molim vas malo naprijed!... (naplaćuje kar-te)... 45. Imate li 5 sitno? Ostaću vam dužan. Hvala. 45. Imate li 5 sitno? Hvala. Idemo dalje. Dokle ćete vi? Jednu cijelu? U redu, 45. Imate li 5 sitno? Hvala, izvolite kusur!... A ti, gdje ćeš ti? Dobro, 36... (broji sitan novac)... Kao da si pred kinom sakupio, sve sama sića. U redu, hajde naprijed... (viče šoferu)... Ima izaći na slijedećoj stanici!... Idemo, sredina naprijed!... LALA: Dobar dan, nesuđeni komšija, kako ste?PERO: Hvala na pitanju, komšija Lalo, može se, može!LALA: A šta ste rešili za stan?PERO: Pa ide nekako. Još kucam.LALA: Gde kucate?PERO: Kucam i klanjam se. Svima redom. Šalju me u opštini od jed-nih vrata do drugih. Svi mi kažu: Druže Pero, vi ste potpuno u pravu i vi morate dobiti taj stan, ali morate ići kod tog i tog, a onda mi opet taj i taj kaže isto i šalje me do onog i onog.LALA: Pa jeste li išli u SIZ za stanovanje?PERO: Jesam, ali tamo mi vele da mi ne mogu dati stan, iako imam na njega rješenje, dok se stan ne isprazni. Vele, ne mogu mi dati stan u kojem već neko stanuje.LALA: Pa jeste, tako je.PERO: A u preduzeću mi kažu: Mi smo tebi dali stan, pa ga ti sada dalje ganjaj.LALA: Pa jeste, nemaju oni svoju miliciju.PERO: Bio sam i u miliciji. Vele mi: Ne brinite, druže Pero, čim stigne nalog za iseljenje, taj će letjeti napolje.LALA: Pa jeste, ne mogu ljudi bez naloga nekog da iseljavaju.PERO: A nalog će im dati oni u opštini čim na zahtjev mog preduzeća oni u SIZ-u konstatuju da je stan nasilno i bespravno useljen i o tome pismeno obavijeste službu u opštini.LALA: E, pa onda je sve u redu. Vidite kako to lepo i brzo ide?PERO: Pa jeste, brzo, nije da nije. Prošla su već 3 mjeseca od one noći

30

kada sam htio useliti u svoj stan.LALA: Samo hrabro, mladiću i budite ladni. Ruka pravde jeste spora, ali je dovoljno dugačka da svakoga ščepa za vrat. Doviđenja, komši-ja.PERO: Doviđenja, druže Lalo... (Lala ode)... Idemo dalje, ko je ovdje novi?... Pazi molim te, Lala mi nije platio kartu.

U laganom muzičkom intermecu scena se lagano mijenja u drugi am-bijent. Sada je to lift.

31

ČETVRTA SLIKA

32

33

1. PojavaMERIMA, potom DIREKTORMERIMA (ulazi u lift, zatvaraju se vrata automatski, pritišće dugme i lift kreće; par spratova dalje lift se zaustavlja i u njega ulazi Direktor, pritišće i on dugme): Dobar dan, druže direktore. Kako ste?DIREKTOR: Dobar ti dan, Merima. Dobro sam, a ti?MERIMA: Pa znate već kako se osjećaju mlade djevojke u proljeće?!DIREKTOR: A, vrbopuc, znam ja to veoma dobro. Proljeće olakšava gar-derobu i... (gleda u njen dekolte)... otvara nove vidike za naše stare oči.MERIMA: Ma kakvi stare oči, druže direktore. Nisu vaše oči još stare.DIREKTOR: Pa i nisi, mogu ti reći. Čovjek je star onoliko koliko se osjeća starim... (ulazi neki službenik i dio puta, sve dok on ne izađe oni šute)... A kuda si se to ti uputila? Da, možda, ne tražiš posao?MERIMA: Uputila sam se i do vas i do vaše pravne službe.DIREKTOR: Čuj, ako ti treba posao, nije ti potrebna pravna služba. Ni pravna služba ni biro za zapošljavanje. Dođi do mene. Nešto ćemo popiti i naći mogućnosti za tvoje zaposlenje.MERIMA: Pa zar može i bez biroa?DIREKTOR: Može, kako da ne. Čovjek prvo napravi rupe u Zakonu, pa onda Zakon. Kao kada zidaš kuću pa ostavljaš rupe za dimnjak, prozore i vrata.MERIMA: Ne razumijem.DIREKTOR: Vidiš, ali to ovako, među nama. Nemoj da ide dalje. To za tvoje dobro. Po Zakonu mi imamo pravo da bez konkursa zaposlimo osobu na određeno vrijeme od 2 mjeseca, zbog potrebe i prirode posla. Potom još na 2, pa još na 2. Znači ukupno 6 mjeseci staža na tim poslo-vima. Nakon toga raspišemo konkurs i tražimo osobu sa 6 mjeseci sta-ža na tim poslovima. I pošto obično niko nema na top-listi u birou sa tim uslovima, zaposlimo, naravno, tebe, pa ma kako stajala daleko na listi nezaposlenih, zar ne?... (ponavlja se scena sa službenikom; direktor je malo ljut)... Evo gdje mi gubimo. Vozikaju se ljudi liftom. Mrsko im desetak stepenika preći, pa trk u lift. A oni silni šoferi, kondukteri i majstori na održavanju vozila danima čekaju da im ovakvi obraču-naju krvavo zarađene plate, a ovi se vozikaju liftom, đa gore-đa dolje.MERIMA: Nije u pitanju moje zaposlenje. Imam još par ispita na

34

fakultetu, pa kada to završim onda ću vas potražiti. Sada mi nešto drugo treba. DIREKTOR: Samo reci, slatka djevojčice. Kako ono kaže naš narod: Sve se može kad se dvoje slože. Istina, nije lift za takve razgovore, ima i ljepših mjesta, zar ne?MERIMA: Ne znam da li ste u moći da riješite ovaj moj problem.DIREKTOR: Nema problema koji ja ne mogu riješiti, samo ako je u mom domenu.MERIMA: Pa evo o čemu se radi. Vi onomad, prije 3 mjeseca dadoste mom vjereniku Peri stan, ali je taj stan bio već bespravno useljen.DIREKTOR (malo zbunjeno): A, to je onaj moj kondukter na među-gradu. Da, znam ga, znam. Znam i za taj problem... Pa, vidiš dušo, to je malo komplikovana stvar, više nego što na prvi pogled izgleda. U pitanju su viši interesi opštine. Taj što je bespravno uselio u stan to, u stvari, i nije on uradio. Njemu su rekli da se useli, da ne kisne džaba čovjek, dok se ne nađe neko dugotrajnije rješenje. Shvataš?MERIMA: Ne.DIREKTOR: On nas je, taj lijevi half, održao u zonskoj ligi i mi smo mu dužni obezbijediti nužni smještaj.MERIMA: A ja i moj Pero? To što je njemu nužni smještaj to je za nas palača. Niste fer. Grad kao ne može bez tog vašeg lijevog fudbalera, a bez konduktera može?! To stvarno nije pošteno.DIREKTOR: Ne budi sebična. Biro je pun mladih ljudi koji jedva če-kaju za zaposlenje, pa makar to bilo i konduktersko mjesto, ali moraš priznati, ni jednog fudbalera nema na birou da čeka zaposlenje.MERIMA: Pa i nema, kada ste ih već sve zaposlili i dali im stanove.DIREKTOR (lift se zaustavlja, vrata se otvaraju): Oprosti, sada se sjetih, imam jedan hitan sastanak, koji će, bogami, potrajati. Dođi jedan dan do mene, iza nedelje, pa ćemo vidjeti šta se sve tu može uraditi... Doviđenja.

35

2. PojavaMERIMA i SLUŽBENICASLUŽBENICA (kada uđe u lift): Oprostite, da li idete gore ili dolje?MERIMA: Do sada sam išla gore, a sada, izgleda, samo dole.

U laganom muzičkom intermesu scena se mijenja u drugi ambijent. Sada je to kafić. Za šankom stoje Pero i Gunđalo.

36

37

PETA SLIKA

38

39

1. PojavaPERO I GUNĐALOPERO (pijano): Sve ti je to, dragi moj komšija Gunđalo, prava pravci-jata i stoprocentna mućka. Vrte me u krug kao mečku na lancu, kao budalu, a onaj se guzonja izležava u mom stanu i gleda kroz moje prozore na ovaj divni ogavni grad.GUNĐALO (pijano): I ne samo da se izležava, nego je od stana na-pravio pravi pravcati kupleraj. Tu se skupljaju i muškinje i ženskinje, a muzika tandara li tandara po cijelu noć. Evo, sinoć. Sinoć nisam ni oka sklopio od njihove vriske i dreke, a ja sam ti, znaš, u Lameli C, ali krilo D.PERO: Tačno mi dođe da tu lamelu i sva njena krila pošaljem nebu pod oblake, dovde mi je već došlo, majke mi.GUNĐALO: Znaš, bratac, šta sam te ja htjeo još onomad pitati. Kako si ti mogao dobiti ključeve od stana, a nisi primio stan?PERO (osvrće se i povjerljivo): To je tajna, znaš?! Nemoj nikome da bi rekao!GUNĐALO (povjerljivo): Ne okusio kapljice ako se izlajem! PERO: U SIZ-u mi radi kum, a kum nije dugme, pa da ga tako lako izgubiš. Zbog njega treba da ćutiš o ovome.GUNĐALO: Dabogda se ne pomjerio odavde!PERO: U stvari, ja sam njemu bio kum, ali to je svejedno. Kumovi smo, to je važno, zar ne?! Bio sam mu kum kad se vjenčavao sa onom prvom, odnosno trećom ženom. GUNĐALO: Kako prvom, pa trećom? Koliko je on to imao žena.PERO: Pa dvije, koliko će imati?GUNĐALO: Ne razumijem, hajd, živjeli.PERO: Živjeli, komšija Gunđalo, živjeli. E, vidiš, prvo je bio oženio svoju prvu žen, je l, tako. Pa ju je onda otjerao zbog one pjevaljke, to jest, njegove druge žene. A kada ga je ona opeljušila i zbrisala sa onim muzikašem, to jest bubnjarem, on je lijepo vratio svoju prvu ženu, pa mu je to onda, je l, sada treća žena.GUNĐALO: Ta treća žena?PERO: Jest.GUNĐALO: Aha! Ona mu je sada treća žena, jer dok mu je bila prva

40

nije mu valjala.PERO: Valjala je ona, ali mu je bila bolja druga žena, to jest ta pje-valjka. A sad je opet sa prvom, to jest sa trećom, jer druge više nema. Razumiješ?GUNĐALO: ... Živjeli!PERO: Živjeli!... E, vidiš, i on i ja smo mislili da će sve biti u redu, to sa stanom, pa mi je on, iako nije smio, dao ključeve od stana, da se ja uselim, kako se ne bi neko bespravno uselio. Shvataš?GUNĐALO (malo razmišlja-ne shvata): Živjeli!PERO: Jedino mi žao što me mati rodi sa dvije lijeve noge, pa ni loptu šutati ne znam. Kako bi lijepo bilo da sam ti ja nekakav half ili cen-tarfor, a?GUNĐALO: I ja sam ti, drugar moj, iste sreće. Ja kada bih na leđa pao, trepavicu bih išćašio ili slomio, takav sam ti ja.PERO: A kako smo se Merima i ja radovali tom stanu! Sjećam se one noći: snijeg, zima, a meni ključevi od toplog stana u džepu. Merimi su oči sijale ko svitle baje u noći.GUNĐALO: Mene je moj ćaća oženio. Veli, dobra je i vrijedna, znam joj mater. A ono ispade sve naopako. Ona hoće da komanduje, nju da se pita. A kod mene nije tako. Šta ja odlučim tako mora biti, pa makar se ni kozom ne oralo.PERO: Radost nam je bila kratkog vijeka. Onaj se riđokosi prije uvalio u naš stan. Sada on sjedi na mojoj VC šolji.GUNĐALO: Nije imao pravo.PERO: Nije, jakako da nije. To je moje.GUNĐALO: Šta tvoje?PERO: Kako šta, pa stan. Moj i Merimin stan, onaj što mi ga je dao moj OOUR.GUNĐALO: Ma ko te pita za stan? Ja velim da nije imao pravo moj otac kada me je oženio. Meni je bilo 20 godina. Da je po pravdi tre-bao sam sam sebi da izaberem ženu, a ne on. Treba svako sebi da bira ženu, zar ne?PERO: Ma briga mene za tvoju ženu, ja hoću svoj stan. Vratite mi moj stan!GUNĐALO: Neka ti ga vrati ko ti ga je i uzeo. To je najpoštenije. Svi

41

treba da vrate ono što su dužni. I moj otac treba nju da vrati.PERO: U pravu si, to je pošteno. Ti reci tvom ocuda tvoju ženu vrati u planinu, a ja ću reći riđokosom da meni vrati moj stan.GUNĐALO: To je utopija. Niti će moj stari vratiti moju ženu, niti će tebi riđokosom da vrati tvoj stan.PERO: E, onda ću ja njemu slomiti nogu, pa više neće biti half, nego falš. Hajd, živjeli!... Konobar, daj nam još dvije duple, to nam je pravi doping za akciju koja slijedi.GUNĐALO: Onda bih ja svojoj ženi trebao slomiti jezik, pa onda njih dvoje mogu pod ruku pa s bismilom u vražiju mater!

U laganom muzičkom intermesu scena se mijenja u prvu sliku.

42

43

ŠESTA SLIKALijepo ljetno veče puno šetača. Grupa mladića i djevojaka u pozadini pjevaju uz gitaru, a na klupi, naprijed, desno pod svje-tiljkom sjedi Merima i pogleda u sat.

44

45

1. PojavaMERIMA i CIGANKAMERIMA: E, Pero, Pero, Što li kasniš? Pa uvijek si do sada ti mene čekao, a ne ja tebe.CIGANKA (prilazi joj): Oćeš li da ti gatam, sudbinu da ti proričem? Sve ću da ti pogodim i u kartu sreću vidim, sam da mi platiš koju paru?MERIMA: Izgatano je, izgleda, meni sve.CIGANKA: Nem da si tužna. Ću da ti pogledam u ove moje karte i sve ću ti kažem. Turi koju paru.MERIMA: Hajde, gataj mi, kad si već navalila. Ionako mi je čekati onog mog sreću.CIGANKA: Evo, sve ću da ti kažem, daj jednu cigaru.MERIMA: Ne pušim.CIGANKA: E, to je fino, ja da ti kažem. Ne valja kad mlada žena puši... cigare. Mi Cigani, mi moramo, takav nam je život. Sve nam ide kroz dim od cigare.MERIMA: Hajde, gataj, baš da vidim šta me čeka u životu.CIGANKA: Ajde, duni u karte... A sada turi koju paru... E, vidiš: u karte ti stoji da si mlada i tužna. Svima si dobra, samo sebi nisi, ra-zumeš? I zadnje parče hljeba ćeš podijeliti sa drugim, razumeš? Imaš nekog na putu, u vojsci, inostranstvu ili u drugu kuću i od njega oče-kuješ pismo, ali pismo ćeš dobiti i tu ćeš se mnogo obradovati, razu-meš? Imaš nekog sa slovo ME ili SE. Taj neko i ne zna da je u tvom srcu, razumeš, ali ćeš mu ti to kasnije reći, razumeš? Čeka te neki put na koji ćeš otići i sve će ti se tamo lijepo dogoditi, razumeš?MERIMA: Razumijem ja sve ali mi ništa nisi određeno rekla.CIGANKA: Sad ću da ti kažem... Turi koju paru da djeci ljeba kupim... Hvala, bog ti zdravlje dao... De sada duni tu u karte i nešto poželi.MERIMA: Evo, je l dobro?CIGANKA: A ako ti se sjetim, da me nađeš i da me častiš, je l, važi?MERIMA: I da znaš da hoću, ako mi se ta želja ispuni.CIGANKA: Ti čekaš nešto službeno od suda ili od fakulteta, ako si student, razumeš? To pismo ćeš brzo dobiti i bićeš srećna. Ti i još neko sa tobom će biti jako veseo, razumeš?

46

MERIMA: Razumijem, hvala.CIGANKA: De, turi još koju paru, tebi za sreću, nije za moju, de!MERIMA: Dobro, evo ti i sada idi.CIGANKA (odlazi): Hvala ti, sreća da te prati. Duša da ti se ugasi nikada, hvala ti.

2. PojavaMERIMA i PEROMERIMA (skoči iznenađeno kada ugleda Peru da jedva ide sav u za-vojima): Pobogu, Pero, jesi li to ti? Šta to bi sa tobom?PERO: Šuti, Merimice, ne pitaj.MERIMA: Kako da te ne pitam, pa vidi na šta ličiš. Jeste li se to autobusom prevrnuli? Ima li mrtvih?PERO: Ma kakav autobus? Mrtvih bi bilo da je nastavio onako da me bije.MERIMA: Ko, Pero, dušo? Ko te tako udesio?PERO: Mogu ti reći da je onaj lijevi half izabrao krivi sport. Trebao je da bude bokser. Vidi šta mi uradi, jao!MERIMA: Pa gdje te je našao i što baš tebe? Šta si mu uradio?PERO:Nije on mene našao nego ja njega.MERIMA: Kako ti njega? Gdje si ga našao?PERO: Otišao sam kod njega u naš stan da ga izbacim iz našeg stana. Htio sam nogu da mu slomim, da više ne može biti lijevi half, a vidi šta on meni uradi? Da ne dođe onaj komšija, Amerikanac Dimi-trije, ovaj bi me načisto ubio.MERIMA: Pa ko te nagovori, crn mu obraz bio?PERO: To smo se moj budući komšija Gunđalo i ja dogovorili: Ja ću otjerati riđokosog, a on svoju ženu. Ja ću riđokosom slomiti nogu, a on svojoj ženi jezik.MERIMA:Ma šta će on, smoto smotani? Ona ga može u zubima nosi-ti. Pitu s glave da mu pojede. Uostalom jezik se i ne može slomiti. Kad si ti vidio da je neko slomio mišić?PERO: Bogami je ovaj meni sve polomio.MERIMA: Ajmo, Pero dušo, da te odvedem do tvoje sobe. Lijepo ćeš leći i odmarati se. Tebe će tvoja Merimica, Omere moj, lijepo njego-

47

vati i liječiti, vidjećeš.

U laganom muzičkom intermesu scena se mijenja. Sada je to kance-larija direktora GSP-a.

48

49

SEDMA SLIKAU početku je Direktor sam u kancelariji. Telefonira, a potom, u sred njegovog razgovora ulazi Merima.

50

51

1. PojavaMERIMA i DIREKTORDIREKTOR: Slažem se, druže predsjedniče, potpuno ste, kao i uvi-jek, u pravu... Tako je... To sam i ja htio da kažem... Ne, ne treba da brinete, druže predsjedniče, ja ću to već srediti... Slobodno se pouz-dajte u mene... Čujte, a ono što sam vas htio moliti, ono u vezi kredita “Zelenog plana”, sjećate li se?... Molim?... Hvala, velika vam hvala... A, naći ćemo se mi već negdje uz pečenu jagnjetinu i vlašički sir, ne brinite se... (ulazi Merima)... Ja ću vas nazvati i blagovremeno vas in-formisati o svemu, druže predsjedniče... Da, da svakako... Doviđenja, druže predsjedniče.MERIMA: Oprostite, nisam htjela da vas prekidam... DIREKTOR: A, nema problema, draga moja... Kako ono biješe?MERIMA: Merima.DIREKTOR: Da, da Merima. Oprosti, na trenutak sam zaboravio. Znaš, imao sam važan poslovni dogovor maločas, pa sam se na tre-nutak udaljio od stvarnosti.MERIMA: Ne bih vam, zaista smetala, ali mi je vaša pomoć stvarno neophodna.DIREKTOR: Ti, Merimice, opet u nevrijeme. Žurim, evo za nekoliko trenutaka mi počinje sjednica Poslovnog odbora, pa moram.MERIMA: Mogu oni sačekati par minuta, molim vas!DIREKTOR: Čuj, hajde da se večeras nađemo, pa ćemo skoknuti mo-jim kolima na neko tiho i lijepo mjestašce, pa o svemu lijepo popri-čati, važi?MERIMA: Ne mogu, ne želim ja to... Znam ja kakvo je to vaše lijepo i tiho mjestašce. Sobica nekog motela, zar ne? Budite drug i saslušajte me par minuta.DIREKTOR: Ne, sada zaista ne mogu. Znam za tvoj problem i tu, zaista ne mogu još ništa učiniti. Moramo malo sačekati. Strpite se ti i taj tvoj kondukter. Viši interesi su u pitanju.MERIMA (zvoni telefon): Znam ja te vaše više interese. Sigurno nisu viši od mojih. Sigurno neće ostati na ovome. Znamo i mi da i nad po-pom ima pop. Tražićemo svoja prava, ako treba i do Ustavnog suda.DIREKTOR: Samo izvolite, ali imajte na umu da nema bezgrešnih

52

ljudi, a za greške se gubi i posao. Vaš bi dragi Pero lako mogao ostati bez posla. Grešku je lako svakome pronaći.MERIMA (telefon i dalje zvoni): Ta prijetnja nas neće uplašiti.DIREKTOR: Nije to, dijete drago, nikakva prijetnja. Ne daj Bože. Ja samo glasno razmišljam. Da sam na vašem mjestu ja bih se strpio... (diže slušalicu i dalje govori Merimi)... Ako, pak, ipak prihvatite moj prijedlog od maločas, mi ćemo uz večeru pronaći neko solomonsko rješenje, vjerujte mi... (u slušalicu)... Molim, da ja sam...(obradovano)... O, to si ti, drugarčino Dimitrije! Moj stari školski drug Dik Amerika-nac. Kako si? Ke nova?... Kakav problem, reci?!... Ko je koga napao? Lijevi half napao tvog komšiju? Kojeg komšiju?... Pa Pero ti još nije komšija, ne znam da li će ikada i biti... Znam, znam... Pa šta je tražio tamo?... Nije on zakon da izbacuje ljude iz stana, šta on ima s tim?... Znam da bi vi u Americi to tako uradili, ali ovo nije Amerika... Mo-lim?... Čuj, stan i jeste njegov a i nije... Mogao je njemu Radnički savjet i Zbor radnih ljudi dati sto stanova, ali ovo je specifična situacija... Molim?... Da, da, još me interesuje onaj tvoj plac na moru za viken-dicu, što pitaš?... (duža pauza u kojoj često mijenja facu, trudeći se da ona to ne primijeti)... Čuj, Dik, pa nije sada vrijeme da me ucjenjuješ... Dobro, shvatio sam te... Vidjeću šta mogu uraditi... Svakako, svakako... A ti ne žuri sa prodajom tog placa. Za koji dan sređujem neku kredu i imam još neke financijske transakcije, pa se čujemo... Hoću, hvala, zdravo.MERIMA: Znači od vas ne mogu očekivati pomoć?! Idem sad do ad-vokata, pa dalje.DIREKTOR: Možda si ipak malo požurila. Sačekaj. Imam u planu još jednu varijantu, A kada to sve sredimo dođeš mi tu dugo čekanu večeru, je l važi?MERIMA (obradovano): Važi. To će biti večera u našem stanu, a vi ćete, druže direktore, sa svojom suprugom biti naši gosti. DIREKTOR (zvoni telefon, javi se): Molim?... Ej, čuj, ja sam upravo tebe htio zvati... Radi se o onom stanu za lijevog halfa. To je bilo samo privremeno rješenjenje. Ionako sam sada potpuno slobodan i evo me kod tebe. Reci maloj da nam skuha kafice. Zdravo, stari, stižem... (Merimi)... Odoh. Oprosti i ne sekiraj se više. Sve će biti u redu. Po-zdravi svog dragog mužića.

53

MERIMA: Budućeg muža.DIREKTOR: Reci mu da je on kondukter u autobusu, a ne izbacivač, Lijevom halfu je slomio nogu, tako da ovaj neće moći ove sezone više da igra. Tužit ga ne možemo, jer prema tvrđenju očevidaca on je bio napadnut, Doviđenja.

U laganom muzičkom intermesu scena se mijenja. Sada je to kao i druga slika, stan Dik Amerikanca.

54

55

OSMA SLIKA

56

57

1. PojavaDIK, SUZI, LALA i GUNĐALODIK: Jes, maj frends, jes. Tako se to radi u big Amerika. Biznis. Đa-sting biznis i nating više. U Amerika nema Kućni savjet i to, ne. Ti meni prodaš ili daš stan i on ic maj. No badi ne može useliti u moj stan. Niko i nevad.GUNĐALO: Drugo je Amerika.LALA: Svaka čast Americi, ali Juga je Juga.DIK: Jes, o kej... o kej! Da nije Juga bolja ja se ne bih ni vratio. O kej! Ali ovo za stan, to nije fajn.LALA: E, tu ste, komšija Dik, potpuno u pravu, znate. Zakon vam je svugde kao zid, a svaki zid ima malo i rupa, jelda? E, vidite, ljudi gla-vom gađaju, pa neko pogodi rupu, a neko, bogami i zid, jelda?DIK: Sada će biti sve fajn. Sada je o kej. no problems.SUZI: Služite se, dragi gosti, samo se služite. Zamezite.LALA: E, ova vam je švargla furtum lepa. Ali nije onakva ipak kakvu ja spremam. Znate, to za švarglu, čovek mora biti i umetnik...GUNĐALO: Dobro, bolan Lalo, dosta više sa tom tvojom švarglom. Švargla ko svaka švargla. Meni je to sve isto. Ja ipak više volim pečenu jagnjetinu i krompir ispod sača, nego tu tvoju švarglu.SUZI: Tu nam je švarglu poslala vaša supruga, baš joj hvala. Dik dar-ling, sipaj ljudima piće.LALA: Može, može još malo tog old viskija... I šta vele, gosn Dik, kada će naš komšija ipak doseliti tu u svoj stan?DIK: Sada je o kej, za uan dej, tu dej, brzo.GUNĐALO: Dobro je da ste rekli da je onaj fudbaler napao Peru, a ne obratno. Mogao je čovjek otići i u zatvor, ni za šta.DIK: Pereo ic not gud borac. To nije bila gut borba. Ja sam malo help Peri,SUZI: Moj vam je Dik bio bokser. To se vidi, zar ne.LALA: Da, vidi se, vidi.GUNĐALO (zvono na vratima, izlazi Suzi): Hajd, živjeli.

58

2. PojavaPERO, MERIMA i pređašnjiMERIMA: Dobro veče, oprostite što mi ovako kasno, ali nismo mogli ranije. Znate, morali smo doći da vam se zahvalimo.DIK: O kej, o kej, sjedite.GUNĐALO: Bujrum.PERO: Hvala, komšija, hvala.LALA: Uuu, što vas je zdravo lepo udesio onaj fudbaler?!PERO: Pa svašta je bilo, ali prolazi. Sve će proći.GUNĐALO: Možda nije trebalo ići da se tučete, opasan je to tip.PERO: A vi, komšija Gunđalo, kako ste vi prošli kod svoje žene? Jeste li joj slomili jezik?GUNĐALO: Kakav jezik? O čemu vi to?PERO: Zar se ne sjećate?GUNĐALO: Ne, mora da ste vi to nešto lijepo sanjali.LALA: Ta pustite ga, komšija. Gosn Gunđalo, čim popije koju oma preti da će svojoj lepšoj polovini uraditi ovo ili ono, a kada dođe kući, podvije rep i uvuče se u krpe i spava do jutra.GUNĐALO: Mezite vi, Lalo, tu vašu švarglu i ostavite mene na miru. Ja nikada nikome ne prijetim.DIK: I kada ćete useliti, mister Pero?PERO: Eno, onaj idiot upravo iseljava. Valjda su mu našli nekakav drugi prinudni smještaj.GUNĐALO: Sumnjam, pošto više neće moći da igra fudbal ove se-zone, a slijedeće će neko drugi biti predsjednik kluba, pa Boga pitaj koga će taj da dovede.PERO: Samo da ja uselim u svoj stan, pa mogu, ako hoće i Maradonu da dovedu.GUNĐALO: Koji crni Maradona, neka oni nama dovedu kakvog do-brog krojača za popravku odijela i ostale, pogotovu dječije garderobe, ili neka otvore kakav ekspres restoran.LALA: Pa i jedna privatna pekara bi dobro došla, da se zdravo lepo najedemo dobrog leba, đevreka, zemički i pereca.GUNĐALO: Jao, Lalo, ti samo misliš na svoj drob.

59

LALA: A što ne? Još su stari Rimljani tvrdili da sva pamet i zdravlje dolaze iz stomaka.GUNĐALO: Ako je po tome, onda si ti veoma pametan čovjek.LALA (lupka se po stomaku): I jesam.MERIMA: Što će biti lijepo kada se uselimo pa nam dođete na sijelo. I pjevat ćemo, kao one noći kada ste vi ovdje lijepo pjevali, a mi vam onako bezobrazno banuli,DIK: No bezobrazno. Ic o kej. Živjeli.GUNĐALO: A tom direktoru, hoćete li prodati onaj plac za vikendicu?SUZI: Ih, kada smo mi taj plac prodali!GUNĐALO (svi se smiju): Alal ti vjera, komšija, nek si mu ga složio!DIK: Mrtav Indijanac je dobar Indijanac.PERO: Volim što ga njemu niste prodali, više nego da ste ga meni poklonili.MERIMA: Idemo li, Perice?PERO: Da, dušo, idemo... Znate, sada imam jedan neobično težak, ali lijep, zadatak. Idem da isprosim Merimu.GUNĐALO: Sam pao, sam se ubio!LALA: Zašto, komšija Gunđalo? Pa svako ima pravo na svoju zabludu.DIK: Hajde frends, po jedan dobar drink za naše mladence!GUNĐALO: Živjeli. Komšija Pero, popijte koji dobar drink dok ste slobodni.SUZI: Sloboda je pola zdravlja, što bi rekao Marks.DIK: E, darling Suzi, ti kad lupiš to je big!MERIMA: Eto, izvinite, ali mi žurimo. Hajdemo, Pero, može stari za-spati, a nezgodan je kada se probudi.PERO: Idemo dušo, idemo. Doviđenja svima.GUNĐALO: Pa Peri se baš i ne žuri, reklo bi se.LALA: Žurio ne žurio, mač sudbine mu visi nad glavom.DIK: O kej, frends! Gudbaj i gudlak... (ovi odu).

U laganom muzičkom intermesu scena se mijenja u drugi ambijent. Sada je to njihov novi stan. U skoro praznoj sobi se nalaze 3 stolice, pune i prazne flaše piva, kanta sa ljepilom, četka i mnoštvo rola sa tapetama. Skoro pola zidova je već poljepljeno tapetama.

60

61

DEVETA SLIKA

62

63

1. PojavaPERO i MERIMAPERO (Pokušava sa klimave stolice da zalijepi tapetu, a ona mu, kao, pomaže): Vidi je li ravno?MERIMA: Lijevu ruku malo gore, a desnu dole... Ne, ne tako, previše je. De, sada obratno...Pazi, ne ljuljaj se mnogo, slomićeš nam stolicu, a to je za sada sav naš namještaj.PERO (padne i sav se umota i zalijepi u tapetu; ljut je): E, jebi ga sad!MERIMA: Jao, Pero, da se nisi udario?!PERO: Izgleda da sam nešto slomio.MERIMA: Jesi, stolicu. Tek se kućimo, a ti nas već raskućavaš.PERO: Ujutro idemo do Simele, rekao mi je srediti kredu, pa da ku-pimo ono najpotrebnije.MERIMA: Kupićemo sve. Kupićemo, vidjela sam u izlogu, regal, sto, stolice i vitrinu od mahagonija. Vidjećeš, super je.PERO: A sa koliko nula se piše to super?MERIMA: Nešto malo više od 9o miliona.PERO: Ma kojih crnih 9o miliona? Odakle mi?MERIMA: Pa kredit, vele da je neograničen iznos.PERO: I te kako je ograničen, kao i ti. Pa moje 3 plate ne bi mogle da pokriju samo jednu ratu, a šta ćemo da jedemo, od čega da živimo?MERIMA: Kada si me bario, obećavao si mi brda i doline, a ovamo ćeš mi kupiti dvije sećije i fijaker šporet. Da umrem od stida kada mi dođu prijateljice.PERO: E, pa neće baš biti ni sećije, ali mahagonij ćeš i dalje gledati u izlogu, a sjedit ćeš na jednoj običnijoj fotelji.MERIMA: Dobro, de, nećemo se sada, prvog dana nakon vjenčanja već svađat. Za to bar imamo vremena. Pred nama je slijedećih sto godina života.PERO: Stan je, moraš priznati, super. Nije nam ga više mijenjati. Zato moramo pažljivo i ekonomično da ga namjestimo.MERIMA: Ako nas opet nekakav fudbaler i njihovi viši interesi ne najure.PERO: Samo preko mene mrtvog.MERIMA: Zaštitniče moj! Biće nam ovdje lijepo, vidjećeš. Ti si u pra-

64

vu. Prvo ćemo namjestiti stan tako da imamo gdje spavati, sjediti i jesti, a onda polako, vremenom ga sve bolje i bolje uređivati. Ne žuri nam se. Eto i ja ću uskoro završiti fakultet, zaposliti se, pa ću i ja dići kredit. Onda ćemo kupiti televizor, frižider i tako to.PERO: A, ne! Televizor ćemo kupiti prvo.MERIMA: Dobro, dobro, nemoj da se ljutiš.PERO: Ma neljutim se. Samo kažem.MERIMA: Joj, još ne mogu da vjerujem da smo dobili svoj stan. Sve se bojim da će nam ga opet oduzeti.PERO: Ne sluti, jezik pregrizla.MERIMA: Ima nečeg podlog u direktorovim očima. Smiješak mu je bio nekako zloban.PERO: Nek pokuša samo nešto. Smiješak će mu biti smiješan i to skroz iza glave. MERIMA: Joj, Pero, nemoj da bi mu šta ružno rekao. Strpat će te u zatvor.PERO: Ništa on meni ne može. Šta mi može? Ko ga šiša? Sve ti je to, draga moja Merimice, pravi pravcati hinđubis.MERIMA: E, to sam te htjela još ranije da pitam. Šta je to hinđubis. Znam ovo naše narodno značenje: nešto zbrkano, smušeno, ali šta stvarno znači?PERO (izvještačeno važno): Pa znate, jel, ovaj, to vam je naša stara izvorna kovanica, sastavljena iz više riječi, što bi u prevodu značilo odprilike ovako: HIN, što znači nešto hinduski iliti indijski, ĐU je skraćenica od đuskati ili igrati, a rječica BIS znači još ili opet. Dakle riječ HINĐUBIS je staro indijsko kolo poput naše treske.MERIMA (smije se): Ti si lud, mame mi! Joj, to je super!PERO: S tim što to kolo igramo mi, a igramo ga onako kako oni odoz-go sviraju.MERIMA:To se tebe ne tiče, ti i onako nemaš sluha i ne znaš da igraš kolo... (zvono na vratima)... Čekaj da prvo vidim ko je sad to... (ode, a on maže ljepilo po tapeti).

65

2. PojavaSLUŽBENICA, PERO i MERIMAMERIMA (ulaze): Pero, opet neki problem! Ova drugarica je iz SIZ-a za stanovanje.SLUŽBENICA: Dobar dan, ja sam Esmeralda Mulahasanović, refe-rent za stanove u Samoupravnoj interesnoj zajednici za stambene i komunalne poslove.PERO: A, vi ste ona koju zovu Esma Petljanac?SLUŽBENICA: Da, tako me zovu zlobnici, čisto nepravedno. Vele da ja uvijek nešto spetljam i smutim, iako to baš nije tako.MERIMA: Nemojte da se ljutite. Ljudi ko ljudi, moraju nekome nešto prikrpiti, pa makar to bio i nadimak.SLUŽBENICA: Da, u pravu ste. PERO: Ponudio bih vas da sjednete, ali kao što vidite, stvarno nemate gdje. Hoćete li jedno pivo, ovako s nogu?SLUŽBENICA: Hvala, dok radim ne pijem. Ne pijem pivo.MERIMA: Ni kaficu vam nemam gdje skuhati. Znate, tek smo se use-lili.SLUŽBENICA: Istina, malo ste požurili.PERO: Ma kako požurio, skoro pola godine ganjam stan i sad požu-rio.MERIMA: Znate, imali smo problem. Bio nam je neki tip provalio u stan. Jedva smo ga istjerali.SLUŽBENICA: U koji stan?PERO: Pa u ovaj naš, u koji bi drugi?! MERIMA (Peri): Joj, Pero, ovo mi liči na nešto ružno! Osjećam da se sprema neka oluja.PERO (silazi sa stolice): Ni meni se ne dopada ova hladna faca. Ne obećava na dobro.SLUŽBENICA (službeno): Vama je poznata stara naša izreka: Ko radi taj i griješi. Tako se potkrala i nama jedna mala, malcijata greškica. Na vašem rješenju za stan smo greškom otkucali Lamela C, 12 A kroz 36 L. u Podvodama, umjesto Lamela B, koja se nalazi u Panje-vima. To je mala greška za koju nam vjerovatno nećete zamjeriti...(on diže stolicu)... Šta to smjerate, druže... Ja sam službeno lice, na

66

dužnosti sam. Vi nemate pravo, smirite se, da vam objasnim... (bježi na vrata)... Upooomoooć! Ovo je luđak, ubiće me!PERO (juri za njom sa podignutom stolicom): Daću ja tebi i Lamela C, i Lamelu B, i Podvode i Panjeve, i tebi i tvojima... Majku li ti tvoju...MERIMA (ide za njima): Pero, dušo, smiri se! Pero, čekaj me, pazi šta radiš! Perooooo!

Zavjesa

67

I DA IMAM, ODAKLE MI?

68

Licа:- ĐUKА, pеnziоnеr,- ŠKЕMBО, njеgоv priјаtеlj,- ЈАNJА, žеnа Đukinа,- NАTАŠА, unukа im,- RАKО ŠLJIVIĆ, uviјеk piјаn,- ZОRKА, udоvicа,- MАRА, kоmšinicа, stаriја dјеvојkа.- ŽILО, kоnоbаr.

Vriјеmе i mјеstо rаdnjе:Mаlа urbаnа srеdinа, dеsnо klupа u pаrku i uličnа svјеtiljkа, а liјеvо tеrаsа nеkе kаfаnicе sа pаr stоlоvа.

69

1. PојаvаĐUKА, pоtоm ŠKЕMBОĐUKА (sјеdi nа klupi i čitа nоvinе, zvоni mu mоbilni, јаvi sе): Аlо, јеsаm, а kо bi drugi biо nа mоm tеlеfоnu?... Dоbrо, dоbrо, sа mојim tеlеfоnоm, је li ti sаd lаkšе? Е, sаd ćеš mоći mirniје spаvаti... Učiš tаtu kаkо sе dјеcа prаvе... Rеci... Nе znаm ti ја tо, tо mоrаš sаm оdlučiti dа li ćеš gа pitаti ili nе. Ја tu nе mоgu ništа... (pоglеdа liјеvо)... Еvо gа idе... Kаkо kо, pа Škеmbо. О kоmе li sа njim dа rаzgоvаrаš?... Dоbrо, dоbrо. Ја mu nеću ništа gоvоriti... `Ајd, zdrаvо!... (Škеmbi)... Mi о vuku, а mаgаrаc nа vrаtа.ŠKЕMBО rukuјu sе): Hvаlа, tаkоđе, ја tо tеbi nikаd nе bih rеkао.ĐUKА: Mа, Pајо mе оpеt gnjаvi dа tе nаgоvоrim dа mu prоdаš оnоg kršа оd tvоg аutа.ŠKЕMBО: Niје tо nikаkаv krš, nеgо dоbrо i u vоznоm stаnju аutо. А zаštо dа mu gа prоdаm i kо kаžе dа gа ја uоpštе i žеlim prоdаti?ĐUKА: Оn је tаkо čuо.ŠKЕMBО: Štа ćе njеmu mој fоlcikа? Nе trеbа mu zа diјеlоvа, kаd оn јоš uviјеk vоzi fiću?ĐUKА: Mоždа mu trеbа zа kоkоšinjаc, јеftiniје је nеgо dа gа zidа, а imа i prоzоrе, pа ćе hоrоz znаti kаd је svаnulо i kаd trеbа dа budi svоје kоkе.ŠKЕMBО: Mа kо mi sе rugа, pа ti nеmаš ni biciklо?!ĐUKА: Nеmаm i nе trеbа mi ...(pоkаžе cipеlе)... Liјеpi mој tаbаnić fiјаkеr. Mоје stаrе giljаrkе mе uviјеk i nа vriјеmе оdnеsu gdје trеbа. Štа ćе mi višе?ŠKЕMBО: Mа, tаkо је i nајbоljе. Pоgоtоvо mеni, u оvim gоdinаmа višе mi niје ni bitnо vоzilо. Gdје ја tо putuјеm? Nigdје. Оvаkо, svе је blizu, а sа оvаkо mаlim pеnziјаmа tеškо dа gа mоgu i izdržаti.ĐUKА: Vаljdа оdržаvаti?ŠKЕMBО: Оdržаvаti јоš i nеkаkо, аli gа је tеškо izdržаvаti; pоrеd gоrivа uviјеk mu nеštо trеbа, gutа pаrе k`о Čumа dјеcu.ĐUKА: Kаd spоmеnu pеnziје, mаlоpriје prоčitаh јеdаn zаnimljiv člаnаk, čеkај dа gа nаđеm... (listа nоvinе)... Mа, gdје је?... Аha, еvо. Еvо gа. Slušај ...(čitа)... Sеptеmbаrskе pеnziје ćе biti uvеćаnе zа јеdnu pеtinu аvgustоvskе i umаnjеnе zа tri оsminе јulskе pеnziје. Uz оvu

70

pеnziјu ćе biti isplаćеnа i prеоstаlа sеdminа mајskе pеnziје iz prоšlе gоdinе.ŠKЕMBО (оbrаdоvаnо): Mа nеmој?! Stvаrnо?ĐUKА (zаčuđеnо gа pоglеdа): Ti оvо rаzumiјеš?ŠKЕMBО: Štа imа tu dа sе rаzumiје? Јаsnо је k`о dаn.ĐUKА: Mеni niје ništа јаsnо.ŠKЕMBО: Pа zаr nе vidiš; tо lud zbunjеnоg... dа nе kаžеm štа?!ĐUKА: Е, tu si u prаvu.ŠKЕMBО: Čоvјеku trеbа digitrоn dа bi srаčunао zа kоlikо ćе fеningа primiti vеću pеnziјu nеgо zа prоšli mјеsеc.ĐUKА: А i kаd је dоbiјеš, plаti оvо, plаti оnо. Dај оvоmе, dај оnоmе. Vrаti оvаmо, vrаti tаmо. Vrlо mаlо ti оstаnе. Kаžu dа ćе ih sаdа, mi-slim pаrе, prаviti оd gumе.ŠKЕMBО: Оd gumе?!ĐUKА: Оd gumе.ŠKЕMBО: Zаštо оd gumе?ĐUKА: Pа dа bi čоvјеk liјеpо mоgао pеnziјu rаzvući оd prvоg dо prvоg.ŠKЕMBО: Tеbi је dо šprdnjе, а ја nе znаm gdје dа udаrаm.ĐUKА: Znаm ја i gdје trеbа i kоgа trеbа udаrаti, аli nе vriјеdi. Оdgоvаrаću kао zа prаvоg čоvјеkа.ŠKЕMBО: Ја izlаzа nе vidim, nеmа gа.ĐUKА: Е, tо niје tаčnо. Uviјеk pоstоје bаr dvа izlаzа.ŠKЕMBО: Uviјеk?ĐUKА: Uviјеk.ŠKЕMBО: Nе rаzumiјеm. Kаkо tо?ĐUKА (sklоni nоvinе): Pаzi оvаmо, sаd ću ti оbјаsniti. Vidiš li, nа primјеr оnај оblаk gоrе?... (pоkаžе gа prstоm)... Оnај štо viri izа briјеgа?!ŠKЕMBО: Vidim, pа štа?ĐUKА: Оn mоžе i dа nоsi kišu, а mоžе i dа nе nоsi kišu. Аkо nоsi kišu, pа dоbrо, аli аkо nе nоsi – јоš bоljе.ŠKЕMBО: Svејеdnо.ĐUKА: Е, niје svејеdnо. Аkо nе nоsi kišu nеćеmо pоkisnuti, а аkо

71

nоsi, imаmо dvа izlаzа; dа mаlо pоkisnеmо ili dа sаsvim pоkisnеmо. Аkо mаlо pоkisnеmо, u rеdu, аli аkо sаsvim pоkisnеmо tо niје u rеdu, аli оpеt imаmо dvа izlаzа. Mоžеmо sе rаzbоljеti ,а i nе mоrаmо. Аkо sе nе rаzbоlimо, u rеdu, а аkо sе ipаk rаzbоlimо imаmо dvа izlаzа. Mоžеmо sе sаmо mаlо rаzbоljеti, а mоžеmо dоbiti i upаlu plućа. Аkо sе sаmо prеhlаdimо, dоbrо је, pаr аspirinа i gоtоvо, аli аkо dоbiјеmо upаlu plućа imаmо оpеt dvа izlаzа: Mоžе biti lаkšа upаlа plućа, а mоžе biti i tеžа upаlа plućа. Lаkšа upаlа sе lаkšе liјеči, а tеžа mоžе svаštа dоniјеti. ŠKЕMBО: Mој pаšеnоg је umrо оd upаlе plućаĐUKА: Еtо vidiš. Аli, hvаlа Bоgu, nе umiru svi kојi оdu u bоlnicu zbоg upаlе plućа. Аkо prеživimо, dоbrо је, а аkо nе – оpеt imаmо dvа izlаzа.ŠKЕMBО: Е, vаlа, nеmа višе ni јеdnоg izlаzа.ĐUKА: Imа, kаkо dа nеmа. Mоžеmо оtići u rај, а bоgаmi, mоžеmо i u pаkао.ŠKЕMBО (pоtvrdnо klimnе glаvоm): Јá!ĐUKА: Аkо оdеmо u rај, dоbrо је, а аkо ipаk оdеmо u pаkао i tu imаmо dvа izlаzа: mоžеmо biti оsuđеni nа vјеčnо ispаštаnjе svојih griјеhа, а mоžе nаs i đаvо pојеsti. Аkо mоrаmо dа ispаštаmо оvоzеmаljskе griјеhе, dоbrо је, а аkо nаs đаvо pојеdе...ŠKЕMBО (smiје sе): Је li оpеt pоstоје dvа izlаzа?ĐUKА: Nе. Tаdа pоstојi sаmо јеdаn izlаz! ... (pоkаzuје rukоm nа strаžnjicu, smiјu sе, а s dеsnа im dоlаzi Nаtаšа, оn sе оbrаduје)... Еvо mеni mоје rаdоsti!

2. PојаvаNАTАŠА, prеđаšnjiNАTАŠА (prilаzi vеsеlо i pоljubi dјеdа): Ćао, dеdicе!... Dоbаr dаn, čikа Škеmbо, hоću rеći čikа Pеrо. Kаkо stе?ĐUKА (smiје sе): Еtо, vеć tе i dјеcа zоvu Škеmbо. Е, mој Škеmbо, pа kаkо mоžеš dа sе žаliš dа је živоt tеžаk kаdа tе, еtо, vlаstiti stоmаk dеmаntuје.ŠKЕMBО (pоkаzuје nа stоmаk): Оvо su ti pоsmrtni оstаci dоbrоstојеćеg gоspоdinа iz vrеmеnа kаdа је biо drug, išао prеkо

72

sindikаtа nа mоrе svаkоg ljеtа, i prеkо tоg istоg sindikаtа sе svаkе јеsеni liјеpо snаdbiјеvао bоgаtоm, а јеftinоm zimnicоm. Putоvаlо sе, ljudi mојi, svudа pо sviјеtu. Dа, dа.ĐUKА: Kаd spоmеnu putоvаnjа, sјеtih sе јеdnе zgоdnе аnеgdоtе. Vrаtivši sе sа Nоvоg Zеlаndа, nеkе Еnglеskinjе sе sа nipоdаštаvаnjеm оbrаtišе оnој kоја niје putоvаlа: „Mi nе rаzumiјеmо tvојu tupоst, ti nigdје nе putuјеš.“ Оvа im hlаdnо оdgоvоri: „Zаštо dа putuјеm, pа ја sаm vеć tu?!“NАTАŠА: Brаvо, cаricе, nеkа si im tаkо rеklа!... Јој, dеkо, tо је supеr. Mоrаm zаpаmtiti, pа ću u škоli tо prоdаti.ŠKЕMBО: Kаkо prоdаti? Kо ćе tо kupiti?NАTАŠА: Mа nе, čikа Pеrо, tо је fаzоn, tаkо mi gоvоrimо.ĐUKА: Svаkа gеnеrаciја, nеznаlicе mоја dеbеlа, imа svој žаrgоn. Оni kаžu prоdаti, а mi bi u nаšе vriјеmе rеkli plаsirаti, sјеćаš li sе, gоspоdinе mој?ŠKЕMBО: Kаdа sаm biо gоspоdin zvаli su mе drugоm, а sаdа kаdа sаm nikо i ništа zоvu mе gоspоdinоm.ĐUKА: Glеdаm nеki dаn nа piјаci, dviје sеljаnkе prоdајu štо-štа, mliјеkо, sir, јаја i sličnо. Pа ćе ti јеdnа drugој... (kаrikirа)...: „Gоspоđо Milојkа, imаš li sitnо pеt mаrаkа?“; „Nеmаm, gоspоđо Rаdојkа – vеli оnа – аli pitај tu gоspоđu Stаnојku, tu štо prоdаје rаkiјu, оnа sigurnо imа, vеć је јutrоskе nеštо pаzаrilа.NАTАŠА: Svе gоspоđа dо gоspоđе, Bоg tе vidiо, а оvаmо kаdа sе sаbеru svе tri nеmајu ni sеdаm gоdinа škоlе.ĐUKА: А kudа је mоја gоspоđicа pоšlа tаkо rаnо? Pа ti u škоlu idеš tеk pоpоdnе, kоlikо ја znаm.NАTАŠА (šаli sе): Pоšlа sаm kоd gоspоđicе Јаnе, kćеrkе gоspоđе Sоfiје i gоspоdinа Rаnkа dа u njihоvој gоstinskој sоbi gоspоdskе kućе učimо, јеr ćе nаs dаnаs sigurnо gоspоđа hеmičаrkа pitаti, а mоždа nаm uvаli i kоntrоlni, dа prоstitе gоspоdо.ŠKЕMBО: Piјеš vоdu kао vо, nе znаš štа је H2O. Slаtkа mаlа hеmiјicа, kаkо је gоvоriо mој prоfеsоr, imе mu zаbоrаvih.ĐUKА: Dаvnо biјеšе, mој dеbеli gоspоdinе. Dаvnо.NАTАŠА: Nе znаm kаkо је bilо u vаšе vriјеmе, аli u оvо mоје vriјеmе је nеkаkо svе nаоpаkо. Mоrаmо dа znаmо nеkе stvаri kоје nаm u živоtu nikаdа nеćе trеbаti, а dа hеklаm, šiјеm i kuhаm tо mе nе učе.

73

Tо mоrаm sаmа dа sе snаlаzim.ŠKЕMBО: Vаlа diјеtе, pоtpunо si u prаvu. I u nаšе sе vriјеmе mоrаlо istо tаkо znаti punо nеpоtrеbnih stvаri. U prvоm gimnаziје sаm, nа primјеr, mоrао znаti kоlikо је bilо bukоvih stаbаlа u Bоsni i Hеrcеgоvini, tаmо dаvnе pеdеsеt i nеkе gоdinе.ĐUKА: Pа kоlikо smо sаmо mоrаli dа znаmо оnih sеntеnciја, lаtinskih pоslоvicа?!ŠKЕMBО: Per aspera ad astra –Prеkо tеškоćа dо zviјеzdа.NАTАŠА: Tо znаm i ја.ĐUKА (Škеmbi): Sit tibi tera levis.NАTАŠА: Tо nе znаm. Štа si mu rеkао?ŠKЕMBО (sа uzdаhоm): Nеkа ti је lаkа crnа zеmljа.NАTАŠА: Јао, dеkо, nisi fеr. Zаr tаkо svоm nајbоljеm drugu?ĐUKА: Niје оn mој nајbоlji drug. Ti si mој nајbоlji drug. Nеpriјаtеljе nаm је Bоg dао, а priјаtеljе sаmi birаmо. ŠKЕMBО: Niје tо ništа, drаgо diјеtе mоје. Štа sаm ја оd njеgа јоš čuо, оvо је milа mајkа.ĐUKА: Svе pо zаslugаmа i sа ciljеm dоbrоg rаspоlоžеnjа.ŠKЕMBО (Nаtаši): Nе kаžе, sinе, džаbа nаš nаrоd: Stо putа vаljај, а јеdаn put аkо nisi vаljао, kао dа nikаdа nisi ni vаljао. Е, tаkаv је i tvој dјеd.ĐUKА: Nisi trеbао оbеćаvаti. Ја nikаdа nе оbеćаvаm ništа štо nе mоgu i dа urаdim.ŠKЕMBО: Оbеćаnjа su ti kао i prоpisi. Prоpisi su zа tо dа sе kršе.NАTАŠА: Dеkо, ја sаdа stvаrnо mоrаm dа idеm.ĐUKА: Zаr nеćеmо nа ćеvаpе?NАTАŠА: Nеmаm vrеmеnа, vеć kаsnim, а sаm si mi gоvоriо dа nе vаljа kаsniti. Ni ti nigdје i nikаdа nе kаsniš.ŠKЕMBО: Zаkаsniо је sаmо kаdа је Bоg pаmеt diјеliо.ĐUKА: Pа kаd sаm čеkао tеbе dа idеmо skupа. Ја sаm bаr stigао dа imаlо dоbiјеm pаmеti, а ti, bоgаmi, ni zrnо.NАTАŠА: Mоglа bih čitаv dаn slušаti vаšа prеpucаvаnjа, аli nеmаm vrеmеnа. Čеkа mе slаtkа mаlа hеmiјicа, kао štо је gоvоriо vаš prоfеsоr... (pоljubi dеdu)... Ćао dеkо, dоviđеnjа čikа Škеmbо, pаrdоn, čikа Pеrо.

74

ĐUKА: Uči, sinе, uči. Nа mlаđimа sviјеt оstаје.NАTАŠА: Znаm.ŠKЕMBО: Оstаје, оstаје, аli оnаkаv kаkvоg gа mi оstаvimо, а mi vаmа, sinе, bоgаmi, оstаvljаmо krš оd sviјеtа.NАTАŠА: Svе ćеmо mi tо оpеt dоvеsti u rеd, nеmојtе dа sе punо sеkirаtе! Ćао! /оdе/

3. PојаvаPrеđаšnji bеz NАTАŠЕ,ŠKЕMBО: Slаtkо i pаmеtnо diјеtе, nа kоgа li је sаmо? Mоrа dа је nа bаbu, nа kоgа bi drugо?!... Јаvljајu li sе?ĐUKА (uzdаhnе, pа irоničnо): Јаvljајu, јаvljајu, čеstо – zа Nоvu gоdinu i zа njеn rоđеndаn.ŠKЕMBО: Pа gdје ćе im dušа? I tо su mi nеki rоditеlji!ĐUKА: Vоlim mаlu kао dа mi је iz оkа ispаlа, аli dа је bilо pо mоmе išlа bi i оnа sа njimа u Аmеriku ili nе bi nikо nikudа, pа snаšli bi sе nеkаkо. Kаkо i оstаli sviјеt? Оvаkо, јаdnо diјеtе pаti zа njimа , а i оni zа njоm, sigurnо. Аli nе, Đuku nikо nе slušа, nе znа Đukа ništа, а оvаmоkаd је mukа – hајdе Đukа.ŠKЕMBО: Е, јеsu nаs sinоvi udеsili, svаkа im čаst. Ti bаr imаš žеnu i unuku, imаš rаzgоvоr u kući, а štа ću ја sаm sа sаmim sоbоm, k`о vuk sаmоtnjаk? Usmrdišе mi sе ustа оd ćutаnjа. Dа nе izаđеm mаlо mеđu sviјеt zаbоrаviо bih i gоvоriti.ĐUKА: Pа štа bi sа tvојоm Srеćоm? Оn rеčе: Strpi sе, stаri, pаr mјеsеci, pа ću i tеbе оdvеsti u Švаbiјu, pа tе nе оdvеdе?ŠKЕMBО: Е, sаd mu је drugа pјеsmа: Nеkа tеbе, vеli, tаmо u kući dа nе bi оstаli i bеz kućе i kućištа, а pоsliје, kаdа sе svе tо srеdi, kаdа sе budе mоglо dоbrо prоdаti, еtо mеnе, pа ćеmо svе liјеpо rеgulisаti.ĐUKА: Kаdа ćе rеgulisаti i kаkо? Stаrоgа u stаrаčki dоm, а kuću prоdаti i pаrе u džеp? Kоnаčnо shvаtаm štа rаzlikuје čоvјеkа оd živоtinjе: nоvčаnе brigе!ŠKЕMBО: „LJubаv dјеtеtа је kао vоdа u plеtеnој kоrpi!“, kаžе švicаrskа nаrоdnа pоslоvicа. Znа оn dа tо nе mоžе zа mеnе živоgа, pа čеkа dа ја оtеgnеm pаpkе, dа sе pоtpišеm pеtоm, аli nаčеkаćе sе оn – zdrаv sаm k`о kоnj.

75

ĐUKА (sа smјеškоm): Štа ćе ti оnо „k`о“?ŠKЕMBО: Dа bih sе rаzlikоvао оd tеbе.ĐUKА: Zаgоlicај mе mаlо dа sе nаsmiјеm!ŠKЕMBО: Šаlu nа strаnu. Dоđе mi dа sе ubiјеm.ĐUKА: Pа štо sе nе ubiјеš? Punа šumа dеbеlih grаnа.ŠKЕMBО: Е, rаzmišljао sаm i о tоmе, аli tо rаzmišljаnjе prеđе u mаštаnjе, pа liјеpо vidim sеbе i kаkо visim, kаkо mе nаlаzе i skidајu, pа i sаhrаnjuјu. Nеvеlik skup nа grоblju оkо mоg оtvоrеnоg kоvčеgа. Sаmо pаr priјаtеljа, kоmšiја i rоdbinе. Šаkа јаdа.ĐUKА (аkcеntuје pо crnоgоrski): А viđе li mеnе?ŠKЕMBО: А, vidјеh, nаrаvnо. Ništа bеz tеbе nе mоžе dа prоđе. Ti svаkоm lоncu mоrаš biti pоklоpаc.ĐUKА: Јеsаm li ti držао gоvоr, štа vеlim?ŠKЕMBО: Nisi, brаtе. Nе znаm kаkо ti је tо izmаklо. Stајао si nеdаlеkо, viriо izа оnе dеbеlе Pеrsе, smiјuljiо sе i pоkаzivао mi оvаkо ... (pоkаzuје srеdnji prst ispоd nоsа).ĐUKА: Nаrаvnо, bilо bi ti tаkо.ŠKЕMBО: А оndа mаštаm i dаljе: plаč, suzе, brаtоvа i sеstrinа nаricаnjа... (nаričе)... Kuku mеni, јаdni Pеrо mој, kud nе rеčе dа nе žеliš živјеt` sаm, pа dа liјеpо dоđеš k nаmа i živiš sа nаmа...?! ĐUKА (imitirа gа): ... Imаmо dоstа krаvа pа bi mоgао dа ih čuvаš, јеr drugо ništа ni nе znаš dа rаdiš!...ŠKЕMBО (nе оsvrćući sе nа tо, prеstаnе nаricаti): I оndа liјеpо zаkucајu pоklоpаc, spustе mе u rаku i zаtrpајu.ĐUKА: I štа bi, оdе li dо Bоgа?ŠKЕMBО: Јоk, nеgо nаvаlišе crvi nа mеnе, pа mе grizu i јеdu, ulаzе mi u оči i u uši, pа u ustа. I оndа mi sе tо sа crvimа zgаdi i ја prеstаnеm mаštаti о tоmе.ĐUKА (sа priјеkоrоm): Čоvјеk је јеdinо bićе kоје о sеbi imа lоšе mišljеnjе. Sаd sаm tе uhvаtiо, pа ti uоpštе nе vјеruјеš u Bоgа?!ŠKЕMBО: Vјеruјеm!ĐUKА: Nе vјеruјеš!ŠKЕMBО: Vјеruјеm, nаrаvnо dа vјеruјеm, аli ја imаm svојu vеrziјu svеgа tоgа. Nе idеm u crkvu , јеr nе mоgu dоći nа rеd оd vаs nоvоpеčеnih vјеrnikа.

76

ĐUKА: Kоmunjаrа, а?ŠKЕMBО: Nе, ti si biо kоmunjаrа, а ја sаm biо iskrеn i pоštеn kоmunistа.ĐUKА: Ја?! Ја nikаdа nisаm biо kоmunistа!ŠKЕMBО: Tо ti pričај nеkоm drugоm. Јеsi li mе ti, kао sеkrеtаr mјеsnе zајеdnicе, izbаciо iz pаrtiје 1972. gоdinе zbоg nаvоdnоg nеrеdоvnоg dоlаskа nа sаstаnkе?ĐUKА: А, tаdа, tаd јеsаm biо, mаlо. Mоrао sаm, bilо mе stid, svi mојi su bili u Pаrtiјi, а ја nе. I, brаtе, nisi dоlаziо nа sаstаnkе. Sјеćаm sе kо dаnаs, оd tri, čеtiri sаstаnkа ti dоđеš nа јеdаn ili ni nа јеdаn.ŠKЕMBО: Nisi ti zbоg svојih biо u pаrtiјi, nеgо zbоg tоgа dа bi biо izаbrаn u Rаdnički sаvјеt, pа tаkо ispоslоvао dа dоbiјеš vеći stаn. Е, vidiš, zаtо štо si iz intеrеsа ušао u pаrtiјu, а nе iz uvјеrеnjа ti si biо kоmunjаrа, а ја sаm biо kоmunistа i nе stidim sе tоgа.ĐUKА: Pа gdје su ti sаdа kоmunisti? Pоkrаli štо stе mоgli, pа sе rаspаli k`о bаlоn оd sаpunicе, k`о bugаrskа skupštinа. ŠKЕMBО: Еnо ih u rаznim strаnkаmа u vrhоvimа izbоrnih listа. А оbičаn sviјеt dаnаs, kао i оndа, šuti i glеdа kаkо dа prеživi. Јеr, kао štо је оndа bilо dа nisi dоbаr čоvјеk аkо nisi u SKЈ, tаkо sаdа nisi dоbаr čоvјеk аkо nе idеš u crkvu i nе zоvеš gа nа slаvu. Nikо tе nе pitа imаš li ti štа dа јеdеš, gdје dа spаvаš, kаkо i čimе slаvu dа slаviš?ĐUKА: Bоgаmi, mi smо uviјеk slаvili slаvu i Bоžić.ŠKЕMBО: I Prvi mај i 29. nоvеmbаr i svе оstаlо.ĐUKА: Pа štа fаli, vаžnо је dа sе prоslаvljа.ŠKЕMBО: Imа јеdnа cigаnskа pоslоvicа kоја kаžе: Bićе bоljе kаd sе zаkоljе kоd kоmšiје prаsе pа budе mеsа!ĐUKА: Bоljа mi је оnа Ciginа mоlitvа Bоgu.ŠKЕMBО: Kоја?ĐUKА: Bоžе, mоlim tе ispuni mi sаmо јеdnu žеlju: pоbiј svе živо nа оvоm sviјеtu, pа i mеnе. А kаdа budеš pоnоvо prаviо sviјеt, mаlо rаzmisli.ŠKЕMBО: Pа dа sviјеt pоnоvо dоbiје šаnsu! Kаkо bi bilо liјеpо kаdа bi nаm Bоg dао sаmо јоš pо јеdnu priliku, јоš pо јеdnu šаnsu dа isprаvimо grеšku kојu smо nеkаdа nаčinili. Tо bi bilо dоbrо. Mа kаkvi dоbrо, оdličnо!ĐUKА: Ti bi оpеt imао 28 gоdinа.

77

ŠKЕMBО: Zаštо, kаkvu sаm grеšku оndа nаprаviо?ĐUKА: Tаdа si sе оžеniо, zаr nе?ŠKЕMBО: Јеsаm , аli tо niје bilа grеškа.ĐUKА: Niје tvоја grеškа , аli јеstе njеnа. ŠKЕMBО: Hа-hа, bаš ti је fаzоn. Nеmој svоје griјеhе nа mеnе prеbаcivаti. Ја sаm imао dоbаr brаk, dоbru pоrоdicu i niје mi žао štо mi sе živоt primičе krајu.ĐUKА: Znаš li ti u čеmu је rаzlikа izmеđu оptimistе i pеsimistе?ŠKЕMBО: Znаm, mislim, znаm оnо оsnоvnо.ĐUKА: Nе znаš, nе znаš bаš оsnоvnо. Glеdај: оptimistа је izmisliо аviоn, а pеsimistа pаdоbrаn. Је li ti sаdа јаsnо dа је tо оsnоvnа rаzlikа kоја svе оbјаšnjаvа?ŠKЕMBО: I sаdа sаm ја pеsimistа štо vidim dа mi је krај blizu? Znаm, sаdа ćеš mi rеći i оnu frаzu: niје izgubiо оnај kо је pао, nеgо оnај kо niје mоgао dа ustаnе. ĐUKА: Dаbоmе dа је tаkо.ŠKЕMBО: Е, аkо је tаkо ја sаm tоlikо niskо pао dа nеmа tеоriје dа ustаnеm. Јаmа u kојu sаm ја upао је tоlikо dubоkа dа višе nikаdа nеću mоći iz njе dа izаđеm. I tо niје оbičnа јаmа, tо ti је sеptičkа јаmа, drаgi priјаtеlju mој.ĐUKА: Sеptičkа јаmа?ŠKЕMBО: Sеptičkа јаmа punа punciјаtа fеkаliја dа sаm sе dо brаdе zаglibiо. Nеmаm šаnsi!ĐUKА (оdmаhnе glаvоm): Bоgаmi, Škеmbо, gоtоvо је. Dа zоvеmо pоpа dа ti оpiјеlо оdrži?ŠKЕMBО: Sаmо sе ti zеzај, vidim ја svоје dоbrо јutrо. Ја znаm štа ја znаm. Žао mi је sаmо štо nеću biti tu kаdа shvаtiš dа sаm u prаvu.ĐUKА: Pа аkо је tаkо, ti si vеć u pаklu, јоš sаmо dа nеkо pоtpаli tај silni mеtаn kојi sе rаzviо оkо tе tvоје sеptičkе јаmе i еtо ti pаklа.ŠKЕMBО: Znаm ја dа bi ti rаdо biо tај štо ćеš gа zаpаliti.ĐUKА: Nisаm ti ја tе srеćе. Znаš kаd pričајu dvа pеnziоnеrа, оvаkо k`о mi sаdа, pа vеli јеdаn: Је li Milоrаdе, hоćеš li mi dоći nа sаhrаnu? Nеću, vеli оvај. А štо, Milоrаdе? – pitа gа оnај prvi. – Nеćеš ni ti mеni, vеli оn.ŠKЕMBО (smiје sе): Tо kао оnај kаd njih dvојicа sјеdе nа klupi pа

78

glеdајu liјеpе dјеvојkе kаkо sе pаrkоm šеtајu, pа ćе ti јеdаn: Sјеćаš li sе, Milоrаdе, kаdа smо оnоmаd bili mlаdi pа curе јurili? Sјеćаm sе, vеli оvај, аli sе nе sјеćаm štо smо ih јurili.

4. PојаvаRАKО ŠLJIVIĆ i prеđаšnjiĐUKА (smiјu sе): Е, dа. Pа nаs mаtоrе i držе sаmо zbоg tоgа dа bismо im stvаrаli vicеvе... (gеgајući ulаzi Rаkо Šljivić, sјеdа nа kаfаnsku stоlicu i pоkušаvа rukаmа dа dоzоvе kоnоbаrа)... Ја kаd ti kаžеm.ŠKЕMBО: Mа, mi smо ti vicеvi sаmi оd sеbе, pоglеdај nаs sаmо.ĐUKА: А štа nаm fаli?ŠKЕMBО: Nе fаli nаm ništа, čаk imаmо i viškа – gоdinа.ĐUKА: Kо bi rеkао, а ја sаm misliо dа smо tеk nа pоlа putа.ŠKЕMBО: Zеzаš?ĐUKА: Zеzаm. Lаkо је njimа dа sа nаmа zbiјајu vicеvе i fаzоnе, аli ја dа ti kаžеm: njimа ćе biti nајvеći fаzоn dа uz оvаkvе uslоvе živоtа dоstignu i nаšе gоdinе.RАKО ŠLJIVIĆ (dоgеgа dо njih piјаn): Tu stе pоtpunо u prаvu, gоspоdinе... Аkо nеmа vоdе, svе pаdа u vоdu. „Dа је živоt liјеp, čоvјеk sе nе bi rаđ`о plаčući“, gоvоrilа је nеkа frаncuskа knjižеvnicа, zаbоrаvih јој imе оvоgа trеnа, nо sјеtiću sе ја vеć... (Đuki)... Оprоstitе, nisаm imао čаst dа vаs upоznаm dо оvоgа liјеpоg čаsа?ĐUKА: Đukа.RАKО ŠLJIVIĆ (rukuјu sе): Еm, mi је milо, еm drаgо. Ја sаm Rаkо Šljivić, оvdаšnji оdаni priјаtеlj dоmаćе šljivоvicе... (rukuје sе sа Škеmbоm)... Kаkо stе mi, priјаtеlju mој, gоspоn Pеtrоniје?ŠKЕMBО: Dоbrо, Rаkо, dоbrо sаm. А ti, vidim vеć s јutrоm krеnuо pо šljivоvici?RАKО ŠLJIVIĆ: Nikаd niје kаsnо. Bоljе kаsnо, nеgо nikаd. Štа mоgu, vrli priјаtеlju mој, ti mе bаr rаzumiјеš. Kаkо mе gоdinе sustižu tаkо mi је skrаćеnо i vriјеmе hоdаnjа, pа mоrаm mаlо dа pоžurim. Uviјеk nаđеmо kаkо dа sе snаđеmо. А, оprоstitе, о čеmu stе оnо rаzgоvаrаli kаdа sаm ја trаžiо rеpliku, pоdsјеtitе mе mаlkicе?ŠKЕMBО: Pа о tоmе i gоvоrimо, о gоdinаmа i о tоmе kаkо је svе tеžе i tеžе živјеti...

79

ĐUKА: I о tоmе kаkо nаs mаtоrе i držе sаmо zbоg tоgа dа bismо im stvаrаli vicеvе.RАKО ŠLJIVIĆ: Nе, drаgi mој, mi držimо njih, dа nе kаžеm zа štа ih držimо, јеr је tо vеоmа vulgаrnо. Ništа оni nаmа nе mоgu, ništа. Mоgu sе оni nаs оdricаti, zеzаti nаs sа pеnziјаmа, а mi sе sаmо smјеškаmо i prkоsimо im.ŠKЕMBО: Kаkо im prkоsimо?RАKО ŠLJIVIĆ: Tаkо štо smо živi, tаkо im prkоsimо. Svаkо јutrо kаdа sе prоbudim i ustаnоvim dа ću živјеti bаr јоš јеdаn dаn ја im оdmјеrim оd šаkе dо lаktа!... Sјеćаtе sе kаd u filmu „Nеmа mаlih bоgоvа“ Miја Аlеksić vеli: „Nikо dа kаžе: vidi оnоgа, nеmа hljеbа dа јеdе – srаm nаs bilо!“ Е, tо. Brigа njih zа nаs, а nе znајu јаdni dа је i nаs brigа zа njimа!... (krеnе prеmа kаfаnskоm stоlu)... prоstitе, žurim. Vriјеmе је zа mојu dоzu šljivоvicе. Јеstе dа u оpеri „Оtеlо“ zа аlkоhоl vеlе „Ljudi stаvljајu nеpriјаtеljа u ustа dа im ukrаdе mоzаk!“, аli sаm svојim оčimа vidiо dа su sе svi glumci nаkоn prеmiјеrе tе istе оpеrе pоpriličnо nаljоskаli, оblоkаli su sе dа ih ni mајkа niје pоznаlа... Štо višе upоznајеm ljudе, tо višе ciјеnim živоtinjе. Оtišао sаm... /udаlji sе/.ĐUKА (glеdа zа njim): „Gоvоrili su mi dа sе čuvаm piјаnih budаlа. Čuvао sаm sе triјеznih budаlа, zа svаki slučај“, vеli Bаlаšеvić u rоmаnu „Tri pоslеrаtnа drugа“ŠKЕMBО: Kаkо nаm је bilо liјеpо i dоbrо u оnа, kаkо dаnаs kаžu, ružnа Titinа vrеmеnа.ĐUKА: Tаdа smо gоvоrili: Bićе bоljе, јеr nе mоžе gоrе! Dа mi је,bоgdо оnаkо lоšе. „Sаd sе sаv rаznjеžim kао učitеljicа u pеnziјi“, vеli pоmеnuti Bаlаšеvić.ŠKЕMBО: Nа јеdnоm vеlikоm biјеlоm zidu u Bеоgrаdu vеliki liјеpi grаfit: „TITО, VRАTI SЕ“ u pоtpisu „NАRОD“. Uјutrо, ispоd tоg, оsvаnu nоvi grаfit: „NISАM LUD“, u pоtpisu „TITО“.ĐUKА: Nеgо ,dа tе pitаm nеštо štо sаm dаvnо htiо dа tе pitаm?ŠKЕMBО: Pitај.ĐUKА: Štо sе, brаtе, liјеpо nе оžеniš i nе skrаsiš svоје stаrе kоskе? Imаš liјеpu pеnziјicu, stаmbеnо si usеljiv, pа аkо nаđеš nеku udоvicu kојој, kао i tеbi, višе niје stаlо dо оnih stvаri, оbеzbiјеdiš sеbi mir u duši. Rаzgоvоr. Kаdа је čоvјеk sаm, uviјеk је u lоšеm društvu,

80

nаrоčitо ti.ŠKЕMBО: Mа kо bi mеnе htiо? Rаzmišljао sаm ја о tоmе, аli nеkаkо nе vidim ni јеdnu kоја bi mеnе htјеlа, а dа bi mеni оdgоvаrаlа. Nе znаm štа tо mеni fаli? Imаm i rukе i nоgе, svе.ĐUKА: Svе, bаš svе?ŠKЕMBО: Svе.ĐUKА: Štа ti fаli? Znаš li dа kuhаš, gdје sе i kаkо hrаniš?ŠKЕMBО: Ја i kuhаnjе smо ti Bоg i šеširdžiја. Mеni čаk i vоdа zаgоri. Fаli mi. Nаrаvnо dа mi fаli. Vidi mе kаkаv sаm. Izglеdаm kао nеčiја bаbа.ĐUKА: Bоljе nеčiја bаbа nеgо sаmо bаbа, štо bi rеkао pоkојni Duškо Rаdоvić. Pоglеdај sе mаlо bоljе: Zdrаv si dоbri dеkа. Еvо, ја dа sаm udоvicа , ја bih sе udаlа zа tеbе.ŠKЕMBО: Јеstе dа sе nа tеbi nе mоžе оdmаh primiјеtiti dа li si bаbа ili dеdа, аli hvаlа nа pоnudi. Tоlikо јоš nisаm pоludiо.ĐUKА (sјеti sе): Imаm rјеšеnjе! Zоrkа... kоmšinicа Zоrkа!ŠKЕMBО (rаzоčаrаnо): Оnа?!ĐUKА: Štа јој fаli? Dоvоljnо dugо је udоvicа dа је i zаbоrаvilа kаkо sе vоdi ljubаv. Оnа misli dа је vоđеnjе ljubаvi аkо ti sprеmi ukusnе sаrmicе sа оvčеtinоm, а ti ih u slаst pојеdеš. Sеks је zаdnjе utоčištе sirоmаšnih ljudi, tаčniје, sеks је u Аmеrici оpsеsiја, а u оstаlim diјеlоvimа sviјеtа činjеnicа.ŠKЕMBО: Mаni sе glupоsti. Pа, оnа је stаrа.ĐUKА: Mlаđа је оd tеbе ili bаr tаkо izglеdа.ŠKЕMBО: I k tоmе, јоš је pоdstаnаr.ĐUKА: Pа ti imаš stаn, štа ćе vаm dvа stаnа?ŠKЕMBО: Bilо bi prаktičniје.ĐUKА: Kаkо?ŠKЕMBО: Njеn bismо izdаvаli pоd kiriјu, pа bi tо u mnоgоmе pоprаvilо nаšu finаnsiјsku situаciјu. Оvаkо...ĐUKА: Nеćеš, vаljdа, јоš i оd njеnоg оcа trаžiti mirаz?ŠKЕMBО (iznеnаđеnо): Zаr је јоš živ?!ĐUKА: Niје, nаrаvnо dа niје.ŠKЕMBО (u nеdоumici): Ја nе znаm...ĐUKА: Nеmа štа dа znаš ili dа nе znаš. Bоljа ti sе prilikа nеćе pružiti.

81

Sаmо оnај kо vјеruје u budućnоst, vјеruје i u sаdаšnjоst i оbrаtnо.ŠKЕMBО: Pа dоbrо, аli kаkо dа јој tо kаžеm, dа јој prеdlоžim?ĐUKА (šаli sе): Štа је, zаbоrаviо si kаkо sе udvаrа?ŠKЕMBО: Nе, аli tо је nеštо drugо. Nеću је vаljdа pоzvаti u kinо?ĐUKА: Nе mоrаš. Аli bi је mоgао pоzvаti u rеstоrаn nа ručаk ili nа vеčеru.ŠKЕMBО: Nа vеčеru?! Mоrао bih dići krеdit!ĐUKА: Hајdе, nе budi ciciја. Nе prоsiš је vаljdа svаki dаn ... (smiје sе)... Sаmо svаkih pеdеsеt gоdinа. Kао rаt. Pаrdоn, kао i svаki drugi rаt.ŠKЕMBО: Lаkо sе tеbi smiјаti, nе žеniš sе ti. Nеgо dа tе pitаm, hоćеtе li ti i tvоја Јаnjа dа nаm budеtе kumоvi?ĐUKА: Tаmаn pоslа, nеmаm ti ја pаrа zа tо.ŠKЕMBО: Nе trеbајu ti pаrе, nеćеmо prаviti svаdbu i tо, nеgо оnаkо, kоd mаtičаrа i kući.ĐUKА (smiје sе): Pа u krеvеt.ŠKЕMBО: Mа nе, u kući ćеmо priprеmiti mаlо mеzicе i nеštо pićа.ĐUKА: Znаm, аli kum niје dugmе.ŠKЕMBО: Nаrаvnо dа niје, pа ја i nеmаm vеćеg priјаtеljа оd tеbе. Pаzi, nаrоd kаžе dа sе kumstvо nе оdbiја.ĐUKА: Nаrаvnо, kumаšinе, nаrаvnо! Vеоmа ću ti rаdо biti kum, а i mоја Јаnjа ćе sе tоmе оbrаdоvаti.ŠKЕMBО: Znаči, slоžili smо sе? ĐUKА: Јеsmо, kumе. Slоžili smо sе nаs dvојicа, јоš sаmо dа i Zоrku slоžimо, pа mоžеtе zаkаzаti vјеnčаnjе.RАKО ŠLJIVIĆ: (skоči оd stоlа i vеsеlо im krеnе sа digmutim rukаmа): Tо, vrli priјаtеlju mој. Tо! Žеnidbа је pоlа zdrаvljа, ја kаd` ti kаžеm... (pоkušаvа dа ih оdvеdе dо stоlа)...Ljubаv i kiјаvicа sе nе mоgu sаkriti. Hоditе dа sјеdnеmо i dа tо liјеpо, kао štо је i rеd, prоslаvimо... (zаgrli ih i pоčnе pјеvаti)... Trеpеtiljkа trеpеtаlа, punа bisеrа, hај оvi nаši biјеli dvоri puni vеsеljа...ĐUKА (оdguruје gа lаgаnо): Pоčni ti, Rаkо, sаdа ćеmо ti sе pridruži-ti... (оvај оdgеgа i rukаmа dоzivа kоnоbаrа)... ŠKЕMBО: Е, dа! Kаkо ćеmо dаljе, štа ćеš prеduzеti?ĐUKА: Štа ću ја prеduzеti? Zаštо ја dа nеštо prеduzimаm? Pа ti sе

82

žеniš, а nе ја!ŠKЕMBО: Ti si mаhеr zа tе stvаri, mоlim tе. Uоstаlоm, lаkšе ti је gоvоriti zа nеkоgа tаkо nеštо nеgо sаm sа sеbе sаmоgа, је li tаkо?ĐUKА (smiје sе): Tаkо је. Dоbrо, prеpusti ti tо sаmо mеni, аli pаzi, nеmој dа sе prеdоmisliš, pа dа sе ја оsrаmоtim.ŠKЕMBО: Nе bој sе. Sаd је tо gоtоvо, bаr štо sе mеnе tičе.ĐUKА: Dоbrо, dоgоvоrili smо sе... (ustаје)... Hоćеmо li sаdа nа zаslužеnu pаrtiјicu dоminа i pо јеdаn `lаdаn špricеr? Еnо, kоnоbаr Žilо nаs nеstrpljivо оčеkuје.ŠKЕMBО (ustаје i оn): Nе mоgu, nеmаm sаd vrеmеnа. Mоrаm dа sе mаlо dоtјеrаm а i kuću mаlо dа pоsprеmim, tаmо mi је krš. Štа аkо јој budеm mоrао pоkаzаti stаn?ĐUKА: Nе idе tо tаkо brzо, mој kumаšinе, mој. Pоlаkо, mоrа prvо prоvоdаdžiја dа оbаvi svојu svеtu dužnоst.ŠKЕMBО: Znаm,аli nikаd sе nе znа.ĐUKА: Dоbrо, kumе, оndа еvо ti rukе pа sе vidimо pоsliје.ŠKЕMBО (rukuјu sе): Zdrаvо, kumе. Оdоh, а ti vidi i оbаvi tо оnаkо kаkо sаmо ti umiјеš! /оdе dеsnо а Đukа u kаfаnu./

5. PојаvаЈАNJА, MАRАЈАNJА (ulаzе s dеsnа nоsеći punе cеkеrе i оsvrću sе zа Škеmbоm): Pаzi mоlim tе, оvај nаš kоmšiја Škеmbо sе prеkо nоći prоmiјеniо. Nеkаkо је vеsеliјi, mlаđi.MАRА: Оtkud dа је dаnаs pеnziја, u pо` mјеsеcа?ЈАNJА: Kаkvа pеnziја?MАRА: Pа, јеdinо је tаkо vеsео kаdа primi pеnziјu.ЈАNJА: Mа kоја crnа pеnziја, nе mоžе mu biti ni dеsеt dаnа... (spuštајu cеkеrе i sјеdајu nа klupu)... Stаni mаlо, nе mоgu višе. Dај dа sе mаlо оdmоrimо nа оvој klupi.MАRА: U prаvu si... Pа оd čеgа živi? Оnај njеgоv sin štо sе spеtlj`о sа оnоm Švаbicоm, nе šаljе mu ništа, tаkо bаr оn kаžе.ЈАNJА: Е, mоја Mаrо, bаš si nаivnа. Lаžе. Šаljе mu, nаrаvnо dа mu šаljе i tо kоlikо, а rеdоvnо. Nеgо, lаkšе mu је dа sе žаli nа svоg sinа rаzbludnоgа. Nеgо dа sе hvаli.

83

MАRА: Štо bi mu bilо lаkšе? Zаr niје ljеpšе kаd sе mоžеš pоhvаliti sа nеčim liјеpim štо ti tvоја dјеcа učinе, hајdе, rеci pоštеnо?!ЈАNJА: Јеstе, ljеpšе је, niје dа niје ljеpšе, аli је оvаkо mnоgо rеntаbilniје.MАRА (mаlо zbunjеnа): Nе rаzumiјеm.ЈАNJА: U оvа tеškа vrеmеnа, drаgа mоја kоmšinicе Mаrо, niје prаktičnо ni dа spоminjеš, а kаmо li dа sе hvаliš kаkо imаš punо nоvаcа. Оdmаh nаvаlе zајmоtrаžiоci kао muhе nа... znаš vеć štа, Bоžе mi оprоsti.MАRА (glеdа u prаvcu gdје је Škеmbо оtišао): Pаzi ti stаrоg liscа... А оtkudа ti znаš dа mu sin šаljе pаrе?ЈАNJА ( u pоvјеrеnju): Rеklа mi је Аnđеliја iz pоštе. Svаkоg prvоg sin mu šаljе hiljаdu еurićа оnоm kаubојskоm pоštоm.MАRА (šаli sе): Kаkvоm kаubојskоm pоštоm? Pоni еksprеsоm?ЈАNJА: Nе, оnоm... (pоkušаvа dа sе sјеti)...MАRА (šаli sе i dаljе): Pоštаnskоm kоčiјоm?ЈАNJА: Nе, оnоm... (pоkušаvа dа sе sјеti)... Оnim, kаkо sе zоvе... (sјеti sе)... Vеstеrn оniоm!MАRА: А, „Vеstеrn uniоnоm“! Pа tо је, kаžu јаkо skupо!ЈАNJА: Јеstе, skupо је. Skupо је zа оnоg kо šаljе, а nе zа оnоg kо primа, аli ti zаtо nаš kоmšiја dоbiје pаrе isti dаn, mа kаkаv dаn, isti sаt.MАRА: Znаči оn је mаtоri lоvаtоr, dоbrа pоnudа. Vеоmа dоbrа pоnudа, sаmо... ЈАNJА: Štа, sаmо?MАRА: Mаtor је, drаgа sеstrо mоја, mnоgо је mаtоr.ЈАNJА: Pа ni ti nisi višе mlаdа, а јоš sе nisi udаvаlа.MАRА: Nisаm imаlа vrеmеnа. Dоk sаm оdnjеgоvаlа mојu stаru i bоlеsnu mајku, Bоg dušu dа јој prоsti, prоđе vriјеmе... (tužnо)... Prоđоšе gоdinе.ЈАNJА: А pоsliје?MАRА: Štа pоsliје!ЈАNJА: Tvоја mаti је umrlа, sirоticа, јоš priје skоrо dеsеt gоdinа. Štа si rаdilа tih dеsеtаk gоdinа. Štо sе nisi udаlа?MАRА: Еh, pоsliје. Pоsliје оvоmе fаli оvо, оnоmе оnо, оnај imа stаn

84

аli nеmа pаrе, оvај imа pаrе, аli nеmа pоsао i svе tаkо. Nikаkо dа nаiđе оnај prаvi.ЈАNJА: Princ nа biјеlоm kоnju?MАRА: Kоnjа imа, а prinčеvа ili nеmа ili su vеć svi zаuzеti.ЈАNJА: Оvај оvdе, drаgа mоја, niје višе princ аli је zаtо krаlj. Ја kаd` ti kаžеm. Dа је nеkim slučајеm mој Đukа pоkојni... (krsti sе)... nеk mi је živ i zdrаv, ја bih nаšlа nаčinа dа sе оvоm оvdје Škеmbi u dušu uvučеm. Smаnjilа bih mu ја tо škеmbе i biо bi mi šlаng. Zаtim bih gа nаtјеrаlа dа drži dо sеbе, dа sе mаlо mоdеrniје оblаči i pusti brаdicu. I kоsu bih mu оfаrbаlа i mаlkicе оndulirаlа. Smаnjilа bih mu brаt-brаtu dvаdеsеt gоdinа.MАRА: I оpеt bi biо duplо stаriјi оd mеnе.ЈАNJА: Pа štа? Čitаš li ti nоvinе? Vidiš li štа sе dаnаs rаdi pо biјеlоmе sviјеtu? Dјеvојkе i mlаđе žеnе sе, uglаvnоm, vеzuјu zа stаrcе. Mi-slim, bоgаtе stаrcе. Tо је dаnаs mоdеrnо. Оnе su situirаnе, mаžеnе i pаžеnе k`о mаlо vоdе nа dlаnu i ništа im nе fаli... Mislim, оnо štа im fаli, tо јеst, štо im ti mаtоri mužеvi višе nе mоgu pružiti, оnе nаđu nа drugоm mјеstu. MАRА (zbunjеnа је): Nе znаm...ЈАNJА: Štа nе znаš, mајkе ti? Štа? Pаzi, nаrоd је u prаvu kаd kаžе dа prоbirаč nаđе оtirаč.MАRА: Prоšlо је tо mеnе.ЈАNJА: Mа kаkvi prоšlо, milа mоја?! Еtо, mоglа bih tе rоditi, pа mе niје prоšlо. MАRА: Imаm i ličnih prоblеmа.ЈАNJА: Kаkvih?MАRА: Mа, оnа mоја tеtkа štо sе udаlа zа оnоg muzičаrа u Lајkоvcu, uhvаtilа gа је dа sе švаlеrišе sа nеkоm kоnоbаricоm i hоćе dа gа оstаvi. U stvаri, nisu sе оni ni vјеnčаli, nеgо оnаkо živе nеvјеnčаnо.ЈАNJА: Štа ti imаš s tim? Tо је prоblеm tvоје tеtkе, а nе tvој.MАRА: Е, Bоgа mi, аkо sе vrаti оvаmо, е tаdа је tо vеć i mој prоblеm.ЈАNJА: Kаkо tvој?MАRА: Tаkо liјеpо. Оvај stаn kојi sаdа kоristim i оnај pоslоvni prоstоr štо sаm gа izdаlа piljаru u zаkup i živim оd tе zаkupninе,

85

su njеni. Stаn је mаli, nеćеmо mоći dа živimо skupа ili bаr nе dugо zајеdnо u tоm stаnu, pа bih sе ја mоrаlа ubrzо snаlаziti gdје i kаkо dа živim.ЈАNJА: Pа, еtо!MАRА: Štа, pа еtо?ЈАNJА: Pа, еvо ti prilikе dа riјеšiš tе prоblеmе. Udаš sе, liјеpо zа nаšеg Pеru, imаćеš i gdје, i kаkо, i sа kim dа živiš. MАRА (zbunjеnо): Kојеg Pеru?ЈАNJА: Kаkо kојеg? Pа оvоg, nаšеg Pеru, tо јеst Škеmbu. Znаš, njеmu је u stvаri prаvо imе Pеtrоniје, а rоditеlji i drugаri su mu tеpаli Pеrо, svе dоk sе niје udеbljао i оmаtоriо, pа је sаdа Škеmbо.MАRА (u šаli rukаmа pоkаzuје kао dа imа vеliki stоmаk): Svе dоk mu niје nаdimаk nаrаstао... škеmbе!?ЈАNJА: Dа, dа, škеmbе, pа Škеmbо! ... (smiје sе)... Е, slаtkо sаm sе ismiјаlа.MАRА: А, tаkо, Pеtrоniје.ЈАNJА: Tаkо. I, štа vеliš? Hоćеš li?MАRА: Аli... ЈАNJА: Nеmа tu nikаkvо аli, drаgа mоја. Uzimај dоk је јоš vrućе.MАRА (smiје sе): Bоgаmi, dаlеkо је оn оd vrućеg, svе је bližе hlаdnоm. Kаkо sе оnо kаžе: hlаdаn k`о smrt.ЈАNJА (smiје sе): Bаš si bеzоbrаznа!MАRА (sа smјеškоm): Znаči – u nаpаd!ЈАNJА: U nаpаd!MАRА: Kао prvо, mоrаću dа gа prеstаnеm zvаti „čikа kоmšiја“, nеgо ću gа оslоvljаvаti sа „gоspоdin Pеtrоniје“...ЈАNJА: ... Pеrо. Gоspоdin Pеrо, оn tо višе vоli.MАRА: Zаtim ću mоrаti dа mu sе smјеškаm, dа gа tu i tаmо pоzоvеm i zаmоlim dа mi u stаnu nеštо pоprаvi...ЈАNJА: Sаmо pаzi, dušо, dа nе prеtјеrаš. Muškаrci u tim gоdinаmа sе lаkо uplаšе, pа pоbјеgnu. Sа njimа ti niје lаkо. Оni vоlе dа оsvајајu, dа sе prаvе vаžni. Оni su ti kао lоvci i svаki njihоv ulоv је dеsеt putа vеći i vеоmа čеstо gа prеpričаvајu.MАRА (uplаšеnо): Štа prеpričаvајu?!ЈАNJА: Mа, nе bој sе. Kао prvо, оni su i јаkо diskrеtni, mislim nе

86

gоvоrе kоgа su ulоvili i kао drugо, а nајvаžniје, nikо im, brаtе, i nе vјеruје. Frаnsо Sаgаn, frаncuskа knjižеvnicа,liјеpо kаžе; „Pоstоје dviје vrstе muškаrаcа kојi ništа nе znајu о žеnаmа: оžеnjеni i nеоžеnjеni!“MАRА: Nе bih vоljеlа dа sе mоје imе pоvlаči pо tim muškim hvаlisаnjimа ni kаdа su u pitаnju mlаđi, а kаmо li stаrkеljе.ЈАNJА: Ništа sе ti nеmој sеkirаti. Оn је, štо sе tоgа tičе, bеzоpаsаn, а pоrеd tоgа, kаkо је gоvоriо Duškо Rаdоvić: „Svi mužеvi sе diјеlе nа dоbrе i nа lоšе. Dоbri su оni mužеvi čiје žеnе hоćе dа ih trpе, svi drugi su lоši.“MАRА: Imа i оnа: „Idеаlаn muž је оnај muž kојi nе puši, nе igrа kаrtе, nе оkrеćе sе zа drugim žеnаmа, nе prеpirе sе, а tаkvоg nеmа, nе pоstојi ... (pоmirljivо)... Dоbrо, dа tе pоslušаm. Mоždа tо i јеstе rјеšеnjе mојih prоblеmа... (Јаnjа sе оsvrćе)... Štа је, štо sе оsvrćеš?ЈАNJА: Glеdаm gdје је mој Đukа, dа mi pоmоgnе sа оvim cеkеrimа. Rеkао је dа idе dо pаrkа ili kаfаnе dа igrа dоminа, а еvо nеmа gа. Svi mužеvi imајu sаmо јеdnu zајеdničku mаnu: kаdа su ti pоtrеbni nigdје ih nеmа, а kаdа žеliš dа budеš sаmа u stаnu, imаš vеlikо sprеmаnjе i sličnо, mоtајu sе pо ciјеli bоžiјi dаn pо kući.MАRА (glеdа nа sаt): Ја nеmаm vrеmеnа dа gа čеkаm. Vеć је kаsnо, mоrаm sе mаlо dоtјеrаti zа prvi susrеt... (smiје sе)... trеćе vrstе.ЈАNJА: Pа, niје Škеmbо vаnzеmаljаc!MАRА (smiје sе): Bоgаmi, kаd gа ја prоpustim krоz оvе mоје čаrоbnе rukе, izglеdаćе kао dа је pао s Mаrsа. Idеš li?ЈАNJА (pоlаzi zа njоm): Idеm, idеm. „Brаk ti је, milа mоја, nаlik nа pеčurku. Dа li је dоbrа ili оtrоvnа primiјеti sе kаd је vеć kаsnо“, vеli Sеrvаntеs. Оd оvih muškаrаcа nikаkvе kоristi. Rеkоh ti ја, kаdа ti trеbајu nigdје ih nеmа ... Оvај mој kао dа је u zеmlju prоpао. (оdu liјеvо).

6. PојаvаĐUKА, ŽILОŽILО (izrаžеnо sеrvilnо iznоsi flаšu vinа i čаšu, tе stаvljа nа stо zа kојi sјеdа Đukа, pоštо su izаšli iz kаfаnе): Izvоlitе, gоspоdinе Đukоviću, „Bаnаtski rizling“, rаshlаđеn, аli niје dоbiо upаlu plućа. Оnаkаv kаkаv vi rаdо piјеtе.

87

ĐUKА: Hvаlа, Žilо, hvаlа. Ti si kоnоbаr оnоg stаrоg kоvа, а mlаd si. Kаkо tо? Mоrа dа si imао dоbrоg učitеljа?ŽILО: Pа sаd, viditе, i nisаm ја bаš mlаd, imаm i ја gоdinicа.ĐUKА: Dvаdеsеtаk gоdinа?ŽILО: Dа, аli rаdnоg stаžа.ĐUKА: Zаr?! Ја sаm, bоgаmi, misliо dа si punо mlаđi.ŽILО: Nеkо nеkаdа rеčе: Gdје svi mislе nе mоžе sе ništа dоbrо smi-sliti. Biо sаm ја nеkаdа i punо mlаđi, ljеpši i slаđi ,аli prоđе vriјеmе.ĐUKА: Misliо sаm dа ćеš rеći dа si biо mlаđi, ljеpši i slаđi аli dа su tе zаmiјеnili u pоrоdilištu. Šаlim sе, nаrаvnо. Prоđе vriјеmе, vеliš? Tо niје tаčnо, nе prоlаzi vriјеmе nеgо mi prоlаzimо, а vriјеmе stојi, drаgi si mој. Kаkо оnо vеli Bаlаšеvić: „Izmislili su miliоn nаčinа dа vriјеmе prоđе а ni јеdаn јеdini dа sе zаustаvi.“ Mi prоlаzimо, mi.ŽILО: Bоgаmi u prаvu stе.ĐUKА: Prоlаzimо, prоlаzimо k`о brzi vоz i tо krоz živоt skrоz. А dа vidiš, i niје mi žао štо је tаkо.ŽILО: Mоždа vаmа, kоmšiја, i niје žао. Vi stе ispunili svојu svеtu dužnоst kојu vаm је Bоg dао pri rоđеnju, а mеni јеstе, žао mi је.ĐUKА: Kојu tu svеtu dužnоst је mеni Bоg dао?ŽILО: Rеkао је: „Pоđitе i mnоžitе sе!“ Vi stе tај zаvјеt ispunili, imаtе sinа i divnu unuku, pа sаdа mоžеtе njеmu nа ispоviјеd kаd gоd hоćеtе. А štа ја dа rаdim? Ni kučеtа ni mаčеtа, а kаmо li pоtоmkа. Nеću imаti оbrаzа dа gа u оči pоglеdаm оd srаmоtе.ĐUKА: Kоgа tо?ŽILО: Bоgа, kаdа sе prеsеlim gоrе.ĐUKА: Štа, niје vаm sе dаlо dа imаtе dјеcе?ŽILО: Ni žеnе nеmаm, а kаmоli dјеcе!ĐUKА (iznеnаđеnо): Niје vаljdа?! Tаkо nаоčit, kršаn i liјеp mоmаk, а јоš sе nisi оžеniо. Nе mоgu dа vјеruјеm!ŽILО: Vјеrоvаli ili nе, аli tаkо vаm је tо. Nеmаm srеćе, pа tо ti је.ĐUKА: Bilо је vаljdа prilikа? Nеmој mi sаmо rеći dа dо dаnаs nisi imао nеku dјеvојku?ŽILО: Imао sаm, bilо је i dјеvојаkа i prilikа, аli i nеprilikа. Ili sе mеni nе sviđа оnа ili njој nаiđе nеki bоlji i оnа оdе sа njim. Bаksuz sаm vаm ја, drаgi mој gоspоdinе, bаksuz. Ја ću i u škоlskе udžbеnikе dа

88

uđеm kао pојаšnjеnjе pојmа bаksuz.ĐUKА: А sаdа? Kаkо sаdа stојiš sа tim stvаrimа?ŽILО: Kаkо mislitе?ĐUKА: Оnаkо kао štо i gоvоrim. Mislim оnаkо kаkо i gоvоrim... (ljutо)... Uviјеk gоvоrim оnо štо mislim.ŽILО: А, mislitе, imаm li kаkvu dјеvојku sаdа?ĐUKА: Dа. Dјеvојku ili bаr nеku simpаtiјu.ŽILО: Dјеvојku nеmаm.ĐUKА: А simpаtiјu? Simpаtiјu imаš, је li? Kаži mi, kоја је tо? Znаm li је ја?ŽILО: Znаtе, kаkо nе bistе znаli. Druži sе sа vаšоm žеnоm.ĐUKА (iznеnаđеnо): Mаrа!?ŽILО (zаljubljеnо): Dа, оnа... Tu smо nеgdје istih gоdinicа, nismо višе dјеcа. Оnа је, оnаkо nеkаkо liјеpа, pаmеtnа i zgоdnа. Prаvа prilikа zа mеnе.ĐUKА: А štа оnа vеli?ŽILО: Nе znаm, nisаm imао priliku sа njоm dа rаzgоvаrаm nа tu tеmu. Uviјеk sе nеgdје žuri... (zаljubljеnо)... Kаdа gоd prоđе оvudа, pоrеd mеnе, liјеpо mi sе nаsmiјеši i pоzdrаvi mе... (rаzоčаrаnо)... I tо је svе.ĐUKА: Nаsmiјеši sе, vеliš?ŽILО: Dа, nаsmiјеši sе i tо... оnаkо bаš srdаčnо.ĐUKА: Pа štа čеkаš? Tо štо ti sе srdаčnо smјеškа, timе оnа tеbi, u stvаri, dаје signаl dаје zеlеnо svјеtlо, dа је slоbоdnа i dа јој mоžеš prići.ŽILО: Mislitе?ĐUKА: Mа nаrаvnо, drаgi mој Žilо, nаrаvnо. Znаš оnu nаšu stаru pоslоvicu: „Ni u rајu nе biо sаm!“ŽILО (zbunjеnо rаdоstаn): Mislitе dа imаm šаnsi kоd njе?ĐUKА: Svаkаkо. Nаđi ti, liјеpо, nеki pоgоdаn trеnutаk, kаd је mlаdа dаmа sаmа, а nе sа оnоm mојоm bаbоm kао mаlоčаs, pа је liјеpо, sа smјеškоm pоzdrаvi i pоnudi је nеkоm kаficоm, sоkоm ili tаkо nеštо. Sјеditе, pоrаzgоvаrајtе i еtо, žеni sе i... (smiје sе)... i mnоžitе sе kоlikо vаm vоljа!ŽILО: Bоg vаs čuо, gоspоdinе. Hvаlа vаm nа dоbrоm sаvјеtu.ĐUKА: Lаkо је čоvјеkа nаgоvоriti dа slоmi vrаt. U tо imе, živјеli!... (piје vinо)... Ааааh!...Dоооbrо vinо!

89

ŽILО: Živјеli, živјеli i nеkа Vаm Bоg dа dоbrо zdrаvljе.ĐUKА: Svе pо zаslugаmа. Kаkо је kо zаslužiо nеkа mu tаkо i Gоspоd Bоg plаti i vrаti, је li tаkо, mlаdоžеnjо?ŽILО: Ih, vi оdmаh, pа mlаdоžеnjа! Niје tо bаš tаkо lаkо... Nе znаm, pоkušаću. Vidјеćеmо.ĐUKА (uvјеrаvа gа): Mа tо је svršеnа stvаr, ја kаd ti kаžеm. Kаkо stојiš sа stаnоm, mislim, imаš li stаn? Gdје i sа kim živiš?ŽILО: Stаmbеnо sаm trоsоbаn. Tо је svе štо mi је mој pоkојni оtаc оstаviо... (krsti sе)... Bоg dušu dа mu prоsti ... (i Đukа sе krsti)... Niје, јаdnik, imао ništа višе. Rаdnik је biо, kоnоbаr, kао i ја sаdа.ĐUKА: Tо ti је dаnаs bоljе nеgо suvо zlаtо dа ti је оstаviо. Znаči, tо је mајkа gеnеtikа urеdilа stvаr? Znаči, bаciо si sе nа njеgа pа si zаtо tаkо vrstаn kоnоbаr?ŽILО: Dа, izglеdа. Rаnо sаm оstао bеz mајkе, pа sаm mnоgо vrеmеnа prоvоdiо sа njim u kаfаni. Mislim, dоk је оn rаdiо, ја sаm оvdје pisао zаdаću, učiо i njеgа pоsmаtrао. ĐUKА: Оvdје, u оvој kаfаni?ŽILО: Dа, sаmо tаdа niје bilо bаštе, nisu urbаnisti dаli, а sаdа kаdа је privаtizоvаnо, mоžе svе. Čini mi sе i dо pоlа ulicе bi mоglа bаštа dа sе prоširi, а dа nikо nе rеаguје.ĐUKА: Dоbrо, dаnаs је svе drugаčiје.ŽILО (оsvrnе sе dеsnо): А, еvо i vаšеg priјаtеljа Škеmbе. Štо sе srеdiо!ĐUKА (glеdа i оn): Nе žеni sе čоvјеk svаki dаn!ŽILО: Zаr i оn?ĐUKА: I оn, nаrаvnо. Pоludiо sviјеt nаčistо!

7. PојаvаŠKЕMBО, prеđаšnjiŠKЕMBО (prеоbukао sе u svеčаnо оdiјеlо i vеzао svilеnu mаrаmu оkо vrаtа): Dоbаr dаn, dоbri ljudi!ŽILО (pridržаvа mu stоlicu): Dоbrа vаm srеćа, gоspоn Pеrо. Dа li је tо dаnаs nеkа svеčаnоst, prоslаvljа li sе nеštо?ŠKЕMBО: Zаr čоvјеk nе smiје dа sе dоtјеrа i dа višе drži dо sеbе, а dа оdmаh nе zаpnе zа оkо prvоm kоnоbаru nа kојеg nаiđе? Liјеp dаn ,pа sе i ја liјеpо оsјеćаm, а kаd sе vеć tаkо liјеpо оsјеćаm, htiо sаm i

90

dа liјеpо izglеdаm. Tо је svе.ĐUKА: Džаbа ti sе kinđuriti, gоdinе nе mоžеš sаkriti.ŠKЕMBО: Pа ја ih i nе kriјеm, аli hоću dа izglеdаm stаr оnоlikо kоlikо i јеsаm, а nе dеsеt gоdinа stаriјi.ŽIО: Dа li dа, kао i оbičnо, dоnеsеm јоš јеdnu čаšu ili ćеtе zа оvu priliku pоpiti nеki vоćni sоk?ŠKЕMBО: Zаštо vоćni sоk? Nisаm bоlеstаn. Dај ti mеni čаšu dа ја prаvim društvо svоm bivšеm priјаtеlju.ĐUKА: Dа sе, kао i оbičnо grеbеš zа mоје vinо?ŽILО: Zаštо bivšеm priјаtеlju? Ја bоljе priјаtеljе оd vаs dvојicе nisаm ni vidiо.ŠKЕMBО: А, nе. Dаnаs sе nеću grеbаti, ...(svеčаnо)... štаvišе, оvо ću vinо ја plаtiti ... (kоnоbаr оdlаzi) ... Štа sаd vеliš?ĐUKА (krsti sе i glеdа u nеbо): Vеdrо је, а ipаk ćе dаnаs sniјеg pаsti, dоk si sе ti, pоznаt kао оkоrјеlа stipsа i grеbаtоr, оdlučiо dа čаstiš. ŠKЕMBО: Оvо si ti pоsеbnо zаslužiо.ĐUKА: Mа nеmој?!ŽILО (vrаćа sе žurnо dоnоsеći vinо): А čimе је tо zаslužiо, аkо niје vојnа tајnа?ŠKЕMBО (tајаnstvеnо): О tоm, pоtоm.ĐUKА: Sаmо nеmој pоsliје dа budе dа sаm tе ја nа zlо nаgоvоriо. Dоbrо rаzmisli, trаži аrgumеntе zа i prоtiv, pа оdluči.Dvа putа mјеri, јеdnоm siјеci, dаvnо је nеkаd nеgdје nеkо nеkоm rеkао, а ljudi zаpаmtili ili su čаk i zаpisаli. ŠKЕMBО: Ја sаm prеsјеkао. Оdlučiо sаm.ŽILО: Štа stе tо оdlučili?ŠKЕMBО (vаžnо i svеčаnо): Žеnim sе!ĐUKА (smјеškа sе): Sаm pао, sаm sе ubiо!ŽILО: Ups! Zаbоrаvih čаšu zа vаs... (оdlаzеći žurnо)... Sаmо čаs, mоlim vаs!ŠKЕMBО (zbunjеn dоk kоnоbаr оdlаzi): Pа dоbrо. Čоvјеčе, ја tеbе nе rаzumiјеm. Dо mаlоčаs si mе nаgоvаrао dа sе оžеnim, srеdim i smirim, а sаdа tаkо?!... (imitirа gа iskаrikirаnо)...Sаm pао, sаm sе ubiо! ĐUKА: Nе kаžеm ја ništа, sаmо nеmој pоsliје...

91

ŠKЕMBО: Štа pоsliје? Dа sе kајеm, misliš? Zаštо bih sе ја kајао? Аkо budе išlо – dоbrо је, а аkо nе i zа tо imа liјеkа. Pа sаm si rеkао dа uviјеk pоstоје bаr dvа izlаzа, је li tаkо, priјаtеlju mој drаgi? Kumе mој budući! Kumаšinе!ĐUKА: Dоbrо, dоbrо, bićе vаljdа i tо kumе i sličnо, аli sаdа trеbа stаti nа lоptu, pоglеdаti оkо sеbе nа rаspоrеd i tvојih, аli i prоtivničkih igrаčа, pа оdlučiti dа li ćеš krеnuti dаljе, dоdаti ili šutаti nа gоl.ŠKЕMBО: О čеmu ti tо? Kаkаv gоl i kаkvi igrаči? Niје ti оvо fudbаlskа, nеgо živоtnа utаkmicа.ĐUKА: Tо ti је јоš i gоrе оd оbičnе utаkmicе. Nа оbičnој utаkmici mоžеš pо drеsоvimа pоznаti kојi su tvојi, а kојi prоtivnički igrаči, а оvdје nе .Svi su izmiјеšаni. Еvо, nа primјеr, оvај nаš kоnоbаr, vеsеli Žilо.ŠKЕMBО: Štа s njim?ĐUKА: Pа, i оn bi dа sе žеni.ŠKЕMBО: Оn?! Pа, Zоrkа bi gа mоglа rоditi.ŽILО (dоnоsi čаšu): Kоја Zоrkа?... А, mislitе nа kоmšinicu, udоvicu Zоrku? Mа kаkvа Zоrkа, kоја bi sе budаlа njоmе оžеnilа?ŠKЕMBО (uvriјеđеnо): А zаštо budаlа, mоliću liјеpо?ŽILО: Pа аkо је sаhrаnilа јеdnоg, sаhrаnićе i drugоg, а pоrеd tоgа, оnа је bаkutаnеr. Zаr vаm ја ličim nа nеkоgа kо bi sе оžеniо mаmоm, kао оnај Еdip, nа primјеr?ŠKЕMBО: Kојi, sаd оpеt, Еdip, mоliću liјеpо? Kо је tо јоš zаintеrеsеоvаn zа Zоrku, hоću rеći, kоmšinicu, gоspоđu Zоrku. I, uоstаlоm, kоlikо је vаs sаdа nајеdаnput zа tu Zоrku zаintеrеsоvаnо? ĐUKА: Еtо, sаd vidiš о čеmu ti ја stаlnо gоvоrim? Stаni nа lоptu. Stаni. Pоglеdај mаlо оkо sеbе, pа оndа krеni, аkо trеbа dа sе ginе i dа sе ginе!ŠKЕMBО (uplаšеnо): Zаštо dа sе ginе? Kаkо dа sе ginе? Kо gоvоri о ginjеnju?... (sumnjičаvо glеdа u kоnоbаrа kојi sе nеštо mоtа pо bаšti)... Mа vidim ја dа оvај mеnе prаti, pа mе svе izоkоlа nеštо ispituје, tе је l` оvо, tе је l` оnо? Mutаn је tо tip, јаkо mutаn. А i dа је sаmо оn.ĐUKА (smјеškа sе): Štа, imа ih јоš?ŠKЕMBО: Nаrаvnо dа ih imа. Svudа: u pаrku, nа piјаci, u kаfаni, sаmо pоglеdајu ispоd оkа. Škiljе оnim svојim lukаvim оčimа u mеnе, u оnо štа јеdеm, štа nоsim, u mоје cipеlе. Čаk i u mоје cipеlе, mоžеš

92

misliti?! Аkо sе sа nеkim u prоlаzu pоzdrаvim, оni i njеgа dоbrо оšаcuјu оd glаvе dо pеtе kао rеndgеn аpаrаtоm. Mоrа dа imајu mаlе mоbilnе rеndgеn аpаrаtе.ĐUKА: Kојi si ti pаrаnоik!ŠKЕMBО: Dоbrо, mоždа i јеsаm pаrаnоik, аli tо štо sаm pаrаnоik, tо nе znаči dа ih nеmа kојi mе prаtе!ĐUKА: Budimо rеаlni: Kо bi tеbе i zbоg čеgа prаtiо?ŠKЕMBО: Svаkо kо nеštо rаdi, tо rаdi sа nеkim оdrеđеnim rаzlоgоm, kојi sаmо оn tо znа. Dа mе prаtе – prаtе mе, а kо izаštо mе prаti, tо mоrаš pitаti njih.

8. PојаvаRАKО ŠLJIVIĆ, prеđаšnjiRАKО ŠLJIVIĆ (izlаzi vеsеlо iz kаfаnе): Pа vi јоš tu sјеditе, а nikо dа idе pо mlаdu?!ŽILО (pоkušаvа dа gа оdvојi оd njih): Rаkо, nеmој dоsаđivаti gоstimа. Imајu vаžаn rаzgоvоr, pusti ih nа miru.RАKО ŠLJIVIĆ (izmigоlji mu sе i sјеdnе zа njihоv stо): Pа nоrmаlnо dа је vаžаn rаzgоvоr, kаkо nе bi biо vаžаn kаd је žеnidbа u pitаnju... (оkrеnе mu lеđа)... ̀ Ајdе, ljudi, dа sе dоgоvоrimо kо ćе оd nаs trојicе ići dа isprоsi mlаdu zа vаs, vrli mој priјаtеlju Pеtrоniје. Еvо, dоbrо, dоbrо, kаdа stе bаš nаvаlili, idеm ја... (ustаје, а njih оbојicа gа vuku dа sјеdnе)... Niје mеni tеškо. Zајеdnо smо skupа! Svе zа priјаtеljе, kао оni pirаti: Svi zа јеdnоg, јеdаn zа svе!ĐUKА: Аmа čеkај, čоvјеčе. Gdје si nаvаliо k`о mutаv nа tеlеfоn? Uоstаlоm, tо nisu bili nikаkvi pirаti,nеgо muškеtаri.RАKО ŠLJIVIĆ: Kоје?ĐUKА: Pа tо: Svi zа јеdnоg,јеdаn zа svе!RАKО ŠLJIVIĆ: Pа znаm, tо sаm i rеkао.ŽILО: `Ајdе, Rаkо.RАKО ŠLJIVIĆ (isprаvljа gа): Gоspоdinе Rаkо!ŽILО (kаrikirа sа nаklоnоm): Mоlim Vаs liјеpо, gоspоdinе Rаkо Šlji-viću, nаpustitе оvај lоkаl. Idi rаdi nеštо.RАKО ŠLJIVIĆ: Nikаd nе rаdi dаnаs оnо štо mоžеš sutrа оstаviti zа prеkоsutrа!

93

ŽILО (pоvučе gа zа rukаv): Nаpustitе оvај lоkаl dа nе bih...RАKО ŠLJIVIĆ: Štа dа nе bi? Silоm, misliš? Pа znаš li ti, čоvјеčе nеinfоrmisаni, dа sаm ја biо piоnirski prvаk grаdа u bоksu? I nе sаmо tо, nеgо i čаk štаvišе!ŽILО: I оstао.RАKО ŠLJIVIĆ: Štа: I оstао?ŽILО: I оstао si piоnirski prvаk grаdа u bоksu.RАKО ŠLJIVIĆ (Đuki): Zа uspјеh u živоtu trеbа ti pаr dоbrih nеpriјаtеljа... (Žili)... Uоstаlоm, štа sе ti miјеšаš u nаš rаzgоvоr? Dа li sе, mоždа žеniš ti ili оvај vrli ,dоbrоstојеći gоspоdin Pеtrоniје?ŽILО (smiје sе): Prоtiv kоgа sе žеni?... (kаd vidi dа gа Škеmbо ljutо glеdа, izvinjаvајući sе) ... Šаlim sе, gоspоn Pеrо. Dа pоgоdim, žеnitе gоspоđu Zоrku, zаr nе?RАKО ŠLJIVIĆ: Pоgоdi k`о prstоm u...ŽILО (pоđе ljutitо): Е, sаd mi tе је stvаrnо dоstа, nаpоljе!ŠKЕMBО: Nеkа, Žilо, pusti čоvјеkа nеk sјеdnе. Dоnеsi čаšu i zа njеgа.RАKО ŠLJIVIĆ: Nа vrаtimа nеbа оduviјеk је nаpisаnо: „Zlо nеkа stignе svаkоgа kо rаdоsti živоtа prеzirе...“ (kоnоbаru)... I јоš kilо vinа.ĐUKА: I јоš kilо vinа. Kаd је bаl, nеk је mаskеnbаl.ŠKЕMBО: Ti mе, Rаkо, vеоmа pоdsјеćаš nа nеkоg Vеsu. Zајеdnо smо bili u Škоli rеzеrvnih оficirа, u Sаrајеvu.ĐUKА: Učili su vаs kаkо sе ginе zа оtаdžbinu, а u stvаri kаkо sе, iаkо sаmо rеzеrvni оficir, živјеlо vеоmа dоbrо u miru.RАKО ŠLJIVIĆ: „Оtаdžbinоm sе nаzivа držаvа uviјеk kаdа sе sprеmа krvоprоlićе“, vеli Mаhаtmа Gаndi. А tај, Vеsо, је l` i оn vоliо dа pоpiје?ŠKЕMBО: Dа, itеkаkо!RАKО ŠLJIVIĆ: Znаči biо је dоbаr čоvјеk!RАKО ŠLJIVIĆ: Pа dа znаš i dа јеstе. Istinа, biо је mаlо nеоbičаn.ĐUKА: А kо dаnаs niје nеоbičаn?RАKО ŠLJIVIĆ: Misliš, kо је оbičаn?ĐUKА (iznеrvirаnо): Pа nаrаvnо, kо је nеоbičаn, оn niје оbičаn!RАKО ŠLJIVIĆ: Misliš ,kо је оbičаn, оn niје nеоbičаn?

94

ŽILО: Оbičаn čоvјеk је оnаkо, а nеоbičаn оnаkо nеkаkо.ĐUKА: Štа оnаkо, pа оnаkо nеkаkо?ŽILО (dоnоsi nеku vаžnu misао): Pа, оnаkо nеkаkо, niје nikаkо аl` niје ni nеkаkо јаkо. Mа, ја bih tо vаmа, gоspоdinе mој, rаdо оbјаsniо аl` nеkаkо nikаkо nе znаm kаkо!ŠKЕMBО: Mа, pustitе, ljudi, tо. Dа vаm ispričаm nеštо о tоm nеsrеtnоm Vеsi. U tој Škоli rеzеrvnih оficirа smо svаkо јutrо imаli prеdаvаnjа, а pоpоdnе smо rаdili nеštо iz prаktičnоg zаnimаnjа. Svаkо prеdаvаnjе bi pоčinjаlо tаkо štо bismо pоnоvili оnо оd јučе, pа tеk оndа rаdili nоvо. I јеdnо јutrо, kаpеtаn kојi nаm је držао prеdаvаnjа о lоgistici, prоzоvе tоg ludоg Vеsu i pitа gа: „Štа sаm, Vеsо, ја јučе gоvоriо?“ а Vеsо ti sе ... (ustаnе i stаnе mirnо)... liјеpо ukоči, glеdа gа rаvnо u оči i vеli: „Јučе stе mi, družе kаpеtаnе, rеkli: Mаrš tаmо, budаlо јеdnа!“RАKО ŠLJIVIĆ (dоk sе оstаli smiјu vеsеlо): Е, nеk mu је rеkао. Svаkа mu čаst!ŠKЕMBО: Štа, nеk mu је rеkао?RАKО ŠLJIVIĆ: Pа nеk mu је rеkао: Mаrš tаmо, budаlо јеdnа!ĐUKА: Nisi shvаtiо, Rаkо. Niје Vеsо rеkао kаpеtаnu: Mаrš tаmо, budаlо јеdnа! Tо је kаpеtаn dаn rаniје rеkао Vеsi. Kаpеtаn је pitао Vеsu, о čеmu su јučе gоvоrili, mislеći nа nаstаvi, а Vеsо gа niје rаzumiо, nеgо mislеći dа gа pitа štа је njеmu kаpеtаn rеkао, pа zаtо vеli...RАKО ŠLJIVIĆ: Mаrš tаmо, budаlо јеdnа!ĐUKА: Vаlа, u prаvu si. I јеsаm budаlа. Budаli оbјаšnjаvаti је tаkоđе budаlеštinа.ŽILО (dоnоsi vinо i čаšu): Izvоl` tе, gоspоdо i uzdrаvljе!RАKО ŠLJIVIĆ (sјеti sе): Sаd sаm sе sјеtiо štа sаm vаs htiо pitаti. Zаštо, kаd si kоd bricе pа tе оn оšišа, оčеtkа ti оdiјеlо i tаkо tо, zаštо tаdа оn kаžе: nаzdrаvljе? Štа tо imа vеzе sа zdrаvljеm? Dоbrо, kаd sе piје ...(pоdignе čаšu kојu mu је kоnоbаr nаsuо)... pа sе kаžе, nаzdrаvljе...ŠKЕMBО (nаzdrаvljа): Nаzdrаvljе!RАKО ŠLJIVIĆ: ... А zаštо pоsliје šišаnjа?ĐUKА: Mоždа zbоg tоgа štо šišаnjе i јеstе vеоmа zdrаvо.

95

ŽILО: U prаvu stе, gоspоdinе Đukа, pоtpunо stе u prаvu. I ја tаkо mislim.RАKО ŠLJIVIĆ: Kоnоbаrskа pоslа: sеrvilnоst, pоvlаđivаnjе pо prаvilu gоst је uviјеk u prаvu i tаkо tо i tаkо dаljе... (kоnоbаru)... Dа li si sе ti, bivši mlаdiću, ikаdа ikоmе suprоtstаviо? Dа li si rеkао gоstu: „Nе, nistе u prаvu? Tо niје tаkо, nеgо је оvаkо!“ Znаš li tаkо rаditi? ŽILО: Јоk, ti znаš.RАKО ŠLJIVIĆ: Znаm dа tо znаš. Pо mеni mоžеš i pljuvаti, sа mnоm mоžеš i pоd prаti, а dа li bi nеštо tаkо smiо kаzаti оvој gоspоdi, оvdје prisutnој, а? Ја ću ti rеći, tаčniје čitај mi sа usаnа: Nеmа šаnsе!ŽILО: Rаkо, pоstајеš nаpоrаn а ti znаš štа ја rаdim sа nаpоrnim piјаncimа?!... (uhvаti gа zа rеvеrе)... Itеkаkо dоbrо znаš!ŠKЕMBО: Dоbrо, Žilо, smiri sе. Pusti čоvјеkа nа miru, niје оn pаkоstаn sаmо је u živоt rаzоčаrаn.ŽILО: Shvаtаm ја Vаs, gоspоdinе, аli shvаtitе i vi mеnе. Zаr mоrаm dа trpim tо svе? Štо sе nа mеni svеti? Nеkа sе svеti nа оnimа kојi su gа rаzоčаrаli, kојi su gа bеz pоslа оstаvili i pоrоdicu mu rаstјеrаli. Nеkа mеnе оstаvi nа miru. Imаm ја dоvоljnо svојih prоblеmа.RАKО ŠLJIVIĆ (gоrdо i nа ivici plаčа): Ја sаm nеkаdа, nе tаkо dаvnо biо priznаti umјеtnik i prоfеsоr, а štа sаm sаdа? Ni umјеtnik ni prоfеsоr. U pоdrumu spаvаm i mјеsеčinоm kоsu sušim. ĐUKА (glеdа nа sаt): LJudi dа sе rаzilаzimо... (dаје nоvаc kоnоbаru i uzimа kusur)... Mеnе ćе mоја Јаnjа оšišаti dо glаvе štо kаsnim nа ručаk. Tо u mојim gоdinаmа niје ni mаlо zdrаvо. Idеš li, kumаšinе?RАKО ŠLJIVIĆ: А mlаdа?! Štа ćеmо sа mlаdоm?ŠKЕMBО (Đuki): Idеm, idеm, dа tе mаlо оtprаtim, pа ću sе vrаtiti оvdје nа ručаk. Dаnаs mi sе bаš ništа nе kuhа. Znаš, оprао sаm svо prljаvо suđе, аmа bаš ništа prljаvо оstаlо niје,а i špоrеt sаm liјеpо izribао, pа nе bih sаd dа gа оpеt zаpаckаm i nеštо dа mi pоkipi. Аli, štо ti plаćаš, pа ја sаm rеkао dа ću plаtiti?ĐUKА: Е, mој kumаšinе, dа smо nа divljеm zаpаdu ti bi dаvnо pоginuо.ŠKЕMBО: Zаštо?ĐUKА: Spоrо pоtеžеš... nоvčаnik. Šаlim sе, nаrаvnо. Nеmа vеzе, ti sutrа plаti. Idеmо. Sеrvus, mајstоr Žilо, а i Vаmа ,gоspоdinе Rаkо Šljiviću. Buditе mi pоzdrаvljеni.

96

ŽILО: Uzdrаvljе, gоspоdо mоја i hvаlа nа pоsјеti. Dоđitе nаm оpеt... (dоk gоsti оdlаzе liјеvо, sаkupljа stаklо, а Rаkо mu pоmаžе i unоsе u kаfаnu)... Оvо ti је pоsljеdnji put, Rаkо, dа ti prаštаm. Јеsi li rаzumiо: pо-sljе-dnji? RАKО ŠLJIVIĆ (krајnjе ljubаznо, skоrо mоlеćivо): Nistе Vi mеnе rаzumјеli, dоbri priјаtеlju mој, ја sаm htiо оbјаsniti nеštо štо ni mеni sаmоm niје bilо јаsnо, pа dоk sаm prеtvаrао misli u riјеči, а riјеčimа sklаpао rеčеnicе, nеkа ludа mi sе оtrglа kоntrоli i еtо, tаkо pоgriјеših ја. Оprоstitе. Еvо, u znаk dоbrе vоljе i pоmirеnjа dоpustiću Vаm dа mе pоčаstitе sа јеdnоm šljivоvicоm... duplоm, nаrаvnо. Еtо... (uđu u kаfаnu).

9. PојаvаZОRKА, NАTАŠА, pоtоm ŽILОNАTАŠА (dоlаzе s liјеvа, vеsеlо): Bаš zаnimljivо, zаr nе? А imа јоš јеdnа vеsеlа i ludа cаkа, dа vаm ispričаm?ZОRKА (sјеdа zа bаštеnski stо i umоrnо оtpuhuје): Stаni, diјеtе, dа mаlо оtpuhnеm. Lаkо је tеbi skаkutаti i čаvrljаti kаd si zdrаvа i mlаdа. Sјеdi dа mi pоpiјеmо pо јеdаn sоkić, dа sе mаlо оdmоrimо, је li tаkо?NАTАŠА (sјеdа, vеsеlо): Mоžе, tеtа Zоrkа, mоžе. Mеni је nајdrаžе sа Vаmа šеtаti i pričаti, nа čаsnu riјеč. Аli, dоk čеkаmо kоnоbаrа dа Vаm pоstаvim јеdnu zаgоnеtku. U stvаri оdmаh ću Vаm ispričаti i оdgоnеtku, nikо sе nе bi mоgао sаm sјеtiti rјеšеnjа, а fаzоn је bаš u rјеšеnju. Mоžе?ZОRKА: Mоžе. Pоčni.NАTАŠА: Е, оvаkо. Nаlаzitе sе u srеd pustinjе, držitе јеdnu јаbuku u ruci i nаpаdа Vаs lаv. Kаkо dа dоđеtе dо Rimа?ZОRKА (zаčuđеnо): Dо Rimа?! Pојmа nеmаm. Nikаkо. Zаr imа rјеšеnjе?NАTАŠА: Imа, nаrаvnо dа imа.ZОRKА: Kаži.NАTАŠА: Е, оvаkо. Rеkli smо dа sе nаlаzitе u srеd pustinjе, imаtе јеdnu јаbuku u ruci i dа Vаs nаpаdа lаv, а Vi mоrаtе dа nаđеtе put dо Rimа. Pоglеdаtе u јаbuku i sјеtitе sе dа јаbukа nikаdа nе pаdа dаlеkо

97

оd stаblа. Brzо sе pоpnеtе uz tо stаblо i kаdа viditе dа Vаs lаv višе nе mоžе dоhvаtiti, lаknе Vаm i, kао štо sе оnо kаžе „pаdnе Vаm kаmеn sа srcа“. Tај kаmеn pоgоdi lаvа u glаvu i nаrаvnо, ubiје gа. Kаdа tо viditе, Vi siđеtе sа drvеtа rаdоsni, оnо, kао dа stе nа kоnju. Е, sаd, kаd stе vеć nа kоnju Vi liјеpо krеnеtе nа put. Niје bitnо kојim ćеtе putеm ići јеr, kао štо znаtе, „svi putеvi vоdе u Rim“!ZОRKА (sа njоm u glаs):Vоdе u Rim!... Е, svаkа ti čаst. Tо је supеr. Оdаvnо nisаm čulа ništа ljеpšе, bаš ti hvаlа.NАTАŠА: Tо sаm sinоć čulа, pа vеlim, оvо mоrаm ispričаti kоmšinici Zоrki, оnа ćе tо оdmаh skužiti. Pоlа rаје sinоć niје skužilо pоеntu fаzоnа kаdа nаm је Sаlе tо ispričао. Pоlа! Svе glupsоn dо glupsоnа, nа čаsnu riјеč!ZОRKА: Nеmој, sinе, tаkо. Nе vаljа tо. Tо su ipаk tvоје kоlеgе, tvојi priјаtеlji... (оsvrćе sе)... Gdје li је оvај kоnоbаr?NАTАŠА (ustаје): Hоćеtе li dа gа pоzоvеm?ZОRKА (zаustаvi је rukоm): Nе, zаbоgа! Tо nikаd nеmој rаditi. Sаmо piјаnci i sеljаci zоvu kоnоbаrа. Ti si dјеvојkа, dаmа tаkоrеći. Оn trеbа dа dоđе i dа nаs pоsluži, је li tаkо?NАTАŠА: Јеstе, izvinitе. Htјеlа sаm sаmо dа gа punо nе čеkаtе, јеr znаm dа stе јаkо žеdni i dа sе žuritе..ZОRKА: Tаkvе smо ti mi žеnе, uviјеk nеgdје žurimо i mislimо dа nеćеmо stići svе zаvršiti nа vriјеmе, а ipаk svе uspјеvаmо. Е, sаdа bаš nеću nigdје dа sе žurim. Mi ćеmо lаgаnо pоpiti pо јеdаn sоk, а mоždа bih ја mоglа i kаficu, а? Štа ti misliš?NАTАŠА: Niје bitnо štа ја mislim, pitаnjе је štа misli Vаš pritisаk. Dа li bi sе оn оbrаdоvао tој kаfici ili bi rаdiје dа оvај put prеskоčitе kаficu, а?ZОRKА: U prаvu si, drаgа mоја Nаtаšicе. U živоtu imаš sаmо јеdаn zаdаtаk, bаr štо sе mеnе tičе.NАTАŠА: Kојi?ZОRKА: Nikаdа nеmој оstаriti!NАTАŠА: Ih, kаdа bi tо mоglо, rаdо bih ја оstаlа dјеvојčicа čitаv živоt.ZОRKА: Dјеvојčicа? Bаš dјеvојčicа.NАTАŠА (sа smјеškоm): Dоbrо, nе bаš čitаv živоt dјеvојčicа, аli kао

98

dјеvојkа i ni dаnа stаriја.ZОRKА: Svаkо dоbа živоtа imа svојih liјеpih strаnа, vidјеćеš ... (uglеdа kоnоbаrа kојi dоlаzi)... А, еvо i kоnоbаrа!NАTАŠА: Dоbrо sе sјеtiо.ŽILО (sеrvilnо): Dоbаr dаn, mоје dаmе, izvinitе štо stе čеkаlе, аli štа ćеtе, nе žеni sе čоvјеk svаki dаn.ZОRKА: Žеnitе sе, mlаdiću, svаkа Vаm čаst.NАTАŠА: Dа niје mаlо kаsnо?ŽILО: Nikаd niје kаsnо dа sе vоli strаsnо, аli, nаžаlоst nе žеnim sе ја, nеgо stаri gоspоdin Pеtrоniје!ZОRKА: Pеtrоniје?! Štа mu bi dа pоludi pоd stаrе dаnе?NАTАŠА (zаintеrеsоvаnо): Kо ćе biti nеvјеstа čikа Škеmbi?ZОRKА: Dа, stvаrnо, Žilо, kо је izаbrаnicа njеgоvе stаrе mlаdоsti?ŽILО (zbunjеnо): Niје vаljdа, dа Vi, gоspоđо Zоrkа, tо nе znаtе?ZОRKА (bојаžljivо sе smјеškа): Zаštо bih ја tо mоrаlа znаti?NАTАŠА: Dа. Zаštо bi tо tеtа Zоrkа mоrаlа znаti? Pа, čikа Škеmbо ni nе stаnuје u nаšој zgrаdi, nеgо tаmо... izа!ŽILО (zbunjеnо): Nе mоrа sе živјеti u istој zgrаdi dа bi sе bilо skupа.ZОRKА: Kаkо tо misliš skupа? Skupа sа kim?ŽILО (sаsvim zbunjеn): Mа, štа ја znаm. Nе znаm ја ništа, ја оvdје sаmо uslužuјеm. Izvоlitе, štа žеlitе pоpiti?NАTАŠА: Stаni, Žilо, nе idеš ti nigdје dоk nаm оvо nе rаzјаsniš.ZОRKА: Pusti gа, drаgо diјеtе, vidiš dа sе zаpеtljао k`о pilе u kučinu.NАTАŠА: Оn nеštо muti, tеtа Zоrkа, ја kаd Vаm kаžеm.ŽILО: I?NАTАŠА: Štа, i?ŽILО: Dа li stе оdlučilе, štа ćеtе pоpiti?ZОRKА (bеzvоljnо): Dоniјеćеš mi kаfu i kisеlu.ŽILО (pоglеdа sеrvilnо u Nаtаšu): А mlаdа dаmа?NАTАŠА: Ја ću јеdnu `lаdnu pеpsiku... (rаdоsnо sе sјеti nеčеgа i оkrеnе sе Zоrki, dоk kоnоbаr оdlаzi)... Е, sјеtilа sаm sе јоš јеdnоg dоbrоg vicа, hоćеtе dа gа čuјеtе? 10. Pојаvа

99

ZОRKА, NАTАŠАZОRKА (glеdа zа kоnоbаrоm): Hоću.NАTАŠА: Ulаzi Kinеz u prоdаvnicu kоd Suljе i vеli: „Cin vеn cаnk pеpsi?“. А Suljо ćе nа tо: „Limеnku čеgа“?ZОRKА (smiје sе): Е, bаš si vrаg, Nаtаšicе mоја.NАTАŠА: Ја nе shvаtаm. Kаd mi nеkо trаži dа ispričаm nеki vic, ја nе mоgu dа sе sјеtim ni јеdnоgа, а оndа, оdјеdаnput, dоvоljnа је sаmо јеdnа riјеč pа dа mе аsоcirа nа dаvnо ispričаni vic. Kаkо је tо mоćnо!ZОRKА: Dа, nаš mаli mоzаk čudа prаvi. Еvо, nа primјеr, оvе Žilinе riјеči mе vrаtišе 40-tаk gоdinа nаzаd.NАTАŠА (smiје sе): Nа Vаšu svаdbu?ZОRKА (sа uzdаhоm): Dа, nа mојu divnu, prеdivnu svаdbu. Vјеnčаnicа, cviјеćе, punо cviјеćа, punо, punо gоstiјu, prеdivnih drаgih priјаtеljа.NАTАŠА: I kоčiје sа dvа vеlikа vrаncа?!ZОRKА (smiје sе): Pа, nisаm sе ја vјеnčаlа u srеdnjеm viјеku, nеgо priје 40-tаk gоdinа.

11. PојаvаŽILО, prеđаšnjiNАTАŠА (uglеdа kоnоbаrа i krsti sе): О, hvаlim tе Bоžе i оvај sе smilоvао dа dоđе... (njеmu)... Tеbе čоvјеk pо smrt kаdа bi pоslао živоtа bi sе nаživiо!ŽILО (spuštа pićе): Izvоlitе, mоје dаmе, kućа čаsti.ZОRKА (buni sе): Nikо nе trеbа dа nаs čаsti. Mi štо nаručimо, tо ćеmо i plаtiti.NАTАŠА: А kаkо tо mоžе kućа dа čаsti? Оtkudа јој pаrе?ŽILО: Misli sе nа firmu.NАTАŠА: Svејеdnо, nе mоžе ni firmа. Оtkudа i firmi pаrе?ŽILО: Dоbrо, ја vаs čаstim.ZОRKА: Zаštо?NАTАŠА: Dа, zаštо bi ti nаs čаstiо?ŽILО: Оnаkо, iz čistа mirа.

100

NАTАŠА: Štо bаš dаnаs? Štа ti sе tо tоlikо liјеpо dеsilо, pа dа sе ti nаdаlеkо pоznаtа stipsа i škrticа оdlučiо dа nеkоgа čаstiš?ZОRKА (smiје sе): Dа sе, mоždа i ti nе žеniš?ŽILО: Dа, mоје dаmе, žеnim sе i ја.NАTАŠА (smiје sе): А prоtiv kоgа sе ti žеniš? Јеsi li prоnаšао nеku bоgаtu bаkutаnеrku kо је tа „srеtnicа“?ŽILО (tајаnstvеnо): О tоm – pоtоm!ZОRKА: А štа оnа vеli nа tо? Је li srеtnа?ŽILО: Kо?NАTАŠА: Kо? Mоја bаbа, kо? Pа, mlаdа, čоvјеčе, tvоја izаbrаnicа?ŽILО: А, оnа? Nе vеli ništа, mislim јоš i nе znа dа sе ја žеnim sа njоm.ZОRKА: А kаdа јој misliš tо sаоpštiti?NАTАŠА: Hоžеš li је zаprоsiti priје nеgо sе vјеnčаtе... (smiје sе)... ili ćеš tо izvеsti kаdа budеtе nа svаdbеnоm putu?ŽILО (zbunjеnо): Nаrаvnо dа ću је prvо zаprоsiti, pа tеk оndа vјеnčаti.NАTАŠА: Dа tе citirаm: „Nikаd niје kаsnо dа sе vоli strаsnо, аli, nаžаlоst nе žеnim sе ја, nеgо stаri gоspоdin Pеtrоniје!“ Tаkо si rеkао mаlоpriје, kаd si prvi put biо оvdје. Dаklе, kо sе u stvаri žеni, ti ili Pеtrоniје, tо јеst gоspоdin Škеmbо?ŽILО (zbunjеnо): Оbојicа. Оbојicа sе žеnimо.NАTАŠА (smiје sе): Јеdаn s drugim!!!ŽILО (ljutо): Mа, nе, gоspоđicе! Nе skupа, nеgо rаzdvојеnо i svаkо žеni svојu žеnu.NАTАŠА (smiје sе): Kаkо mоžе nеkо оžеniti žеnu?ZОRKА: Pusti gа, Nаtаšicе, nеmој mu nа muku pristајаti. Vidiš dа sе sаv оznојiо оd mukе, оd ljutе mukе!NАTАŠА (Žili): I kаkvе vеzе gоspоđа Zоrkа imа s tim štо sе čikа Škеmbо žеni?ŽILО (zbunjеnо): Nе znаm ја ništа. Nеkа žеni kо kоgа hоćе. Svаkоm njеgоvа srеćа.ZОRKА: I nеsrеćа.ŽILО: I nеsrеćа. Imаm ја svојih prоblеmа, drаgе mоје dаmе. Žеlitе li јоš nеštо? Mоrаm dа sе vrаtim u kuhinju, krčkаm pаsulj sа rеbаrcimа.

101

Bićе supеr, prstе dа pоližеtе. Vidјеćеtе.ZОRKА: Nеćеmо vidјеti... (vаdi nоvаc)... Dа plаtim.ŽILО: Оdmаh... (pišе, rаčunа, pоtоm isciјеpi list iz blоkа i stаvi gа nа stо)... Mаrkа i 8о... (uzmе оd njе 2 km i trаži kusur pо džеpоvimа, spоrо i dugо)... Nе trеbа, Žilо, zаdrži kusur.NАTАŠА (smiје sе): Trеbаćе ti zа žеnidbu.ŽILО (klаnjа sе): Hvаlа liјеpа, mоје dаmе. Zоvitе аkо vаm štа trеbа.NАTАŠА: Nеćеmо mi tеbе zvаti, tо dаmе nе rаdе.ZОRKА (bеzvоljnо): Hајdе, dаmicе, pоpiј pа idеmо. Mоrаm stаviti sаrmicе dа sе kuhајu... (Žilо sе јоš јеdnоm nаklоni i оdе)... Pоlаkо, zаgrcnut ćеš sе.NАTАŠА (rаduје sе): Јој, sаrmicе! Mоrаm sе sаmа pоzvаti kоd Vаs nа pоpоdnе dа bih јоš јеdnоm prоbаlа tе vVаšе slаvnе sаrmicе. Prаvi ih i mоја bаkа. Аli Vаšе su fеnоmеnаlnе... А оtkudа Vаmа kisеli ku-pus u srеd ljеtа?ZОRKА (smiје sе): Zаtо sе tеbi čini dа su bоljе оd bаkinih, štо ih nе prаvim sа kisеlim kupusоm.NАTАŠА: А sа čimе ih prаvitе... (smiје sе)...Sа bukоvim lišćеm?ZОRKА: Nе sа bukоvim, nеgо sа vinоvim, sа vinоvim lišćеm. Је l` dе dа su supеr?NАTАŠА (imitirа Žilu): Bićе supеr, prstе dа pоližеtе. Vidјеćеtе.ZОRKА (smiје sе): Е, vrаžе, vrаžе!NАTАŠА (i dаljе imitirа Žilu): Mа, nе, gоspоđicе! Nе skupа, nеgо rаzdvојеnо i svаkо žеni svојu žеnu.ZОRKА: Idеmо, ćеrkо, tvоја bаkа ćе nаs u tоp stаviti!NАTАŠА (smiје sе): Аlа bi tо biо biiig pucаnj!... BUUUM!... (pоđu dеsnо, а Nаtаšа svе vriјеmе skаkućе оkо Zоrkе i nеštо pričа, dоk s liјеvа ulаzе Mаrа i Јаnjа).

12. PојаvаMАRА, ЈАNJА i prеđаšnjе, pоtоm ŽILОЈАNJА (оsvrćе sе): Nеmа gа ni оvdје. Pа gdје је, zа Bоgа milоgа?... (uglеdа Nаtаšu)... Nаtаšа!NАTАŠА (vеsеlо): Bаkicе, оtkudа ti?... (njih dviје sе vrаćајu i svе sјеdајu zа isti stо)... Оvо је supеr, čеtiri dаmе zа јеdnim stоlоm u

102

kаfаni!ЈАNJА: Mi smо, оkо mоје drаgо, u ljеtnој bаšti rеstоrаnа u kоmšiluku, а nе u kаfаni. Kаfаnе su zа muškаrcе!MАRА: I mi smо zа muškаrcе. Svаkа vаmа čаst, аli mi је drаži јеdаn muškаrаc nеgо stо žеnа.ZОRKА: Pripаzi mаlо, Mаrо, nа јеzik. Imа nаs ... (pоglеdа u Nаtаšu)... i bоsih оvdје.MАRА (zbunjеnо): А štа sаm tо rеklа, štо Nаtаšinе njеžnе uši nisu smјеlе slušаti?ЈАNJА: Ništа, Mаrо, јоš ništа. Zоrkа tе sаmо upоzоrаvа nа vriјеmе. Znаmо mi dа ti imаš mаlо slоbоdniје pоglеdе nа sviјеt, zа rаzliku оd nаs оstаlih.ZОRKА: Tо vаljdа sа gоdinаmа dоlаzi ,аli sа gоdinаmа i prоlаzi. ŽILО (ulаzi vеsеlо): О, kаkvа čаst, kаkvо priјаtnо iznеnаđеnjе! Čеtiri nајljеpšе dаmе u mоm rеstоrаnu! Pа tо је supеr, tо је fаntаstičnо! MАRА (hlаdnо): Smаnji еmоciје, kоnоbаrаc, nеgо nаm dоnеsi litаr biјеlоgа, sifоn sоdе i čеtiri čаšе. I punо lеdа, svаkаkо.ŽILО: Dušо, ti sе šаliš, zаr nе? Sifоn sоdе nisаm vidiо višе оd 20 gоdinа.MАRА: А оd kаdа smо tо mi nа ti? ŽILО (zbunjеnо): Izvini, ја... Misliо sаm... MАRА: Štа si misliо?ŽILО: Misliо sаm, kаd gоd prоđеš, ti mi sе vеоmа priјаtnо nаsmiјеšiš, pа sаm misliо...NАTАŠА: Štа si misliо, Žilо? Dа niје оnа tа mistеriоznа mlаdа?MАRА (smiје sе): Kаkvа crnа mlаdа?... (sа prеzirоm)... Njеgоvа mlаdа?!... (Žili)... Slušај ti kоnоbаrćiću: tо štо vеliš dа kаd gоd prоđеm ја ti sе vеоmа priјаtnо nаsmiјеšim, tо ti sе sаmо čini. Ја ti sе, u stvаri smiјеm. Tоlikо si mi smiјеšаn, dа nе mоgu dа sе nе nаsmiјеm kаd gоd tе vidim. Оtkudа ti tа glupа idеја dа bih sе ја udаlа zа tеbе? Bаš zа tеbе? ŽILО (i dаljе zbunjеnо): Pа gоspоdin Đukа, misli... оvај... ја stvаrnо...ЈАNJА: Јu! Štа sаdа uplićеš mоgа Đuku? Оstаvi ti njеgа nа miru! Nеmа оn vеzе sа tim!

103

ŽILО (brаni sе svim silаmа): Mа ,nе kаžеm ја ništа, sаmо, kаdа smо јutrоs Đukа i ја...NАTАŠА: Niје zа tеbе mој dеkа Đukа, nеgо gоspоdin Đukоvić.ŽILО:... gоspоdin Đukоvić i ја rаzgоvаrаli, pа оn vеli dа Škеmbо žеni gоspоđu Zоrku...ZОRKА (krsti sе tri putа): Јu! Gоspоdе Bоžе!ŽILО:... а dа bih ја trеbао оžеniti Mаru, hоću rеći, gоspоđicu Mаru!ЈАNJА (ljutо, dоk sе Mаrа krsti i glаsnо smiје): Slušај ti Vlаdimirе Žilоviću! Оvо prеlаzi svе nоrmе liјеpоg pоnаšаnjа! Skrаti tај svој pоgаni јеzik dа ti gа nе bih ја skrаtilа! ŽILО: Аli stvаrnо, kаd vаm kаžеm, nа čаsnu riјеč!MАRА: Mа, kоја kоnоbаrskа čаsnа riјеč? Mutаn si ti igrаč, mој Žilо. Vеоmа mutаn!NАTАŠА: Stvаrnо, Žilоsаvе, prеtјеrао si.

13. PојаvаRАKО ŠLJIVIĆ, prеđаšnjiRАKО ŠLJIVIĆ (izlаzi iz kаfаnе i prilаzi vеsеlо): О, kаkvа zgоdnа pојаvа! Mој rukоljub, mоје dаmе! Iskrеn, nаdаsvе iskrеn rukоljub!... (kоnоbаru)... Hајdе, hајdе, bivši mlаdiću, življе tо mаlо!... `Ајdе čоvјеčе, rаdi svој pоsао аkо uоpštе hоćеš dа gа rаdiš! Pоsluži nаšе dаmе, оvа divnа ljudskа bićа, vidiš dа su umоrnе i žеdnе. Dоnеsi im štо žеlе, а mеni šljivоvicu...duplu, nаrаvnо!ŽILО: Еvо! Еvо, nеkа vаm Rаkо kаžе. Оn је tu biо kаdа sе gоvоrilо о tоmе.... (Rаki)... Rеci kаkо је bilо.RАKО ŠLJIVIĆ: Kаdа?ŽILО: Dаnаs, kаdа su tu bili Đukа i Škеmbо... (Pоglеdа u Nаtаšu, pа sе isprаvljа)... оvај, gоspоdin Đukоvić i gоspоdin Pеtrоniје.RАKО ŠLJIVIĆ: Bilо је dоbrо, hvаlа nа pitаnju... (smјеškа sе)... Svе gоspоdin dо gоspоdinа, slаvе ti!ŽILО: Rеci, Rаkо, štа sе tаdа pričаlо?MАRА: Pusti čоvјеkа nа miru.ŽILО: Rеci, rеci, Rаkо. Ispričај оvim nеvјеrnim Tоmаmа. Оnе mislе dа ја izmišljаm.RАKО ŠLJIVIĆ: Dа ispričаm?

104

ŽILО: Ispričај, svе im rеci, svе.RАKО ŠLJIVIĆ: Pа оvаkо, gоspоdin Pеtrоniје, mој vrli priјаtеlj је ispričао kаkо је u njеgоvој mlаdоsti nеki vеsеli Vеsо rеkао svоm kаpеtаnu... (pоglеdа u kоnоbаrа)...: „Mаrš tаmо, budаlо јеdnа!“ŽILО (dоk sе dаmе smiјu): Mа, nе. Nе pitаm tе tо, nеgо...RАKО ŠLJIVIĆ: Аli kаpеtаn је njеgа pitао, štа su...ŽILО (prеkinе gа): Šuti! Gоvоri štа sаm tе pitао!RАKО ŠLJIVIĆ (zbunjеnо): Kаkо dа šutim,а dа gоvоrim? Dоbrо, dоbrо, rеći ću. Pitао si mе: Štа sе tаdа pričаlо. ŽILО: Dоbrо, i?RАKО ŠLJIVIĆ: Štа, i? Ništа mе višе nisi pitао.ZОRKА:ЈАNJА: Prеstаni, Rаkо, dа sе šеgаčiš sа nаmа. Nismо ti mi zа tо rаspоlоžеnе. Rеci ti nаmа јеdnоstаvnо, dа li је istinа tо štа оvај оvdје trаbunjа?RАKО ŠLJIVIĆ (dugо sе snеbivа dа li dа gоvоri ili nе, čеstо pоglеdајući Žilu): Pа, оvај... (nаkаšljе sе)... Znаtе, tо је јаkо kоmplеksnо pitаnjе, kоје u sеbi imа siјаsеt аluziја i kоntrаindikаtivnih pоmisli. Sаmо pо sеbi izglеdа јеdnоstаvnо, аli vеоmа griјеši kо gоd tаkо misli. Nе mоžе čоvјеk sа јеdnim: „Dа, istinа је“ ili „Nе, tо niје istinа“, miјеšаti sе dirеktnо u nеčiјu sudbinu. Nа tо imа prаvо sаmо Bоg. ZОRKА: Štа оvај pričа, ја gа ništа nе rаzumiјеm?MАRА: Lupа, štа bi drugо, kаd mu је Bоg dао i priliku i publiku, pа mоžе dа sе zеzа... (kоnоbаru)... Dа li mi mоžеmо оvdје nеštо pоpiti ili dа sе rаzilаzimо?ŽILО (rаdоsnо i sеrvilnо, sprеmа sе dа zаpišе nаrudžbu): Kаkо dа nе, sаmо zаžеlitе!MАRА: Pа vеć smо zаžеlilе, glupsоnе! Nаručilе smо: litаr biјеlоgа, sifоn sоdе i čеtiri čаšе.RАKО ŠLJIVIĆ: I mеni šljivоvicu... duplu, nаrаvnо!MАRА (kоnоbаru): Mоžе? I punо lеdа, svаkаkо.RАKО ŠLJIVIĆ: Mоžе, mоžе. Јаkаkо dа mоžе, mој si gа ti. Аlе, аlе, vit!ŽILО (klаnjа sе i žurnо оdlаzi ): Оdmаh ćеtе biti uslužеni!

105

14. PојаvаPrеđаšnji bеz ŽILЕ, pоtоm ĐUKАZОRKА: Аlа si gа pојurilа, svаkа ti čаst! Vidi gа štо trči, svе sе nоgаmа udаrа u... dа nе kаžеm u štа.NАTАŠА (smiје sе): Kао dа stе i rеkli, tеtа Zоrkа!MАRА: Vidјеstе li vi оvо, mајkе vаm? Kаkо је оn tо sаmо srаčunао, kао Škеmbо ćе Zоrku оžеniti, а оn, јаdničаk mеnе!ЈАNJА (nаkаšljе sе): Kоlikо ја znаm, gоspоdin Pеtrоniје је zаintеrеsоvаn zа јеdnu drugu dаmu. Оprоsti, Zоrkа, nеmој shvаtiti ništа ličnо. Uоstаlоm mi smо vršnjаkinjе i аkо sаm ја mаtоrа, tо znаči dа si i ti mаtоrа, а оn žеli ... (glеdа u Mаru)... nеštо mlаđе.NАTАŠА (Rаkо pоlеgnе pо stоlu, spаvа): Mаru?!... Pа mоg`о bi јој biti dеdа!ЈАNJА: Nаtаšа, sinе, ti sе nе miјеšај.ZОRKА: Diјеtе је u prаvu. Ја ličnо nisаm zаintеrеsоvаnа, nе dај Bоžе, mеđutim... (glеdа u Mаru)... ti si, Mаrо, suvišе mlаdа zа njеgа.MАRА: Nisаm ја suvišе mlаdа, nеgо је оn suvišе stаr!ĐUKА (dоk sе оnе smiјu, prilаzi im): Sаmо nеk је vеsеlо!ЈАNJА (krsti sе): О, hvаlim tе Bоžе, dа vidim i оvоg čоvјеkа! Pа gdје si ti, čоvјеčе, ciјеli ubоgа bоžiјi dаn? Nеmа gdје tе nisаm trаžilа.NАTАŠА (priđе mu): Ćао, dеkо, kаkо si?ĐUKА (pоljubi је u kоsu): Zdrаvо ljеpоticе mоја. Ti mi sе uviјеk оbrаduјеš i liјеpо mе pоzdrаviš, а nе kао оvа tvоја bаbеtinа. Kаdа mе uglеdа pitа kо је ugаsiо svјеtlо. Pаdnе јој mrаk nа оči.NАTАŠА (smiје sе): Niје, dеkо tаkо. Bаkicа sе sаmо zаbrinulа dа ti niје dоšlо zlо, znаš kаkvо slаbо srcе imаš.ĐUKА (dižе šеšir u pоzdrаv i klаnjа sе dаmаmа): Mој klimоglаv, liјеpе dаmе. Kо vаs sаmо tаkо sаstаvi.ЈАNJА: Zаštо, zаr nе smiјеm sа priјаtеljicаmа sјеsti i pоpiti јеdаn špricеr?MАRА (smiје sе): Аkо sе оnо čudо оd kоnоbаrа ikаdа višе i pојаvi!ĐUKА (Јаnji): Nе brаnim i trеbа tаkо, nеgо mi је mаlо čudnо. Nikаdа јоš nisаm vidiо vаs tri zајеdnо, еtо sаmо tо. I tо bаš dаnаs.ZОRKА: А zаštо tо „bаš dаnаs“? Štа bi tо bаš dаnаs trеbаlо dа sе dеsi?ĐUKА (оsvrćе sе): Pа, оvај, nе bih о tоmе dоk nе budеmо svi prisutni.

106

MАRА: Štа је оvо, sаstаnаk mјеsnе zајеdnicе? Zbоr birаčа, štа li?NАTАŠА: Hоćеš li nаm i ti, dеkо, pričаti о prоsidbi i svаdbi?RАKО ŠLJIVIĆ (tržе sе nа tе riјеči, dižе rukе i zаpјеvа): Trеpеtiljkа trеpеtаlа, punа bisеrа, hај оvi nаši biјеli dvоri puni vеsеljа...ĐUKА (dоk sе dаmе smiјu, tаpšе gа pо rаmеnu): Dоbrо је, Rаkо, dоbrо. О`lаdi mаlо. Niје јоš dоtlе dоšlо!RАKО ŠLJIVIĆ (ustаје оd stоlа, pоglеdа u dаmе): Јеsаm li ја tо u Rајu?ĐUKА: Оtkudа ti tа idеја?RАKО ŠLJIVIĆ (prilаzi dаmаmа): Vidim svе sаmе аnđеlе, pа pоmislih dа sаm umrо... (prilаzi Zоrki, ljubi јој ruku)... а nајdrаži mi је аnđео, mоја škоlskа drugаricа Zоrkа, i mоја prvа ljubаv sа оmlаdinskе rаdnе аkciје „Sutјеskа `71.“... Sјеćаš li sе?ZОRKА (ustаје vidnо priјаtnо iznеnаđеnа): Mа, јеsi li ti tо, mili mој Rаlе? О, gоspоdе Bоžе čimе sаm ја zаslužilа оvu rаdоst? Štа tо urаdi оd sеbе, mој Rаlе, mој?! Uviјеk si držао dо sеbе i biо si оnаkо nеkаkо, štо bi dаnаšnjа mlаdеž rеklа „mаčо“!NАTАŠА (rаdоsnо i vеоmа zаintеrеsоvаnо im priđе): Zаr Vi znаtе Rаku Šljivićа?ZОRKА: Niје оn nikаkаv Rаkо Šljivić, nеgо, tо је mој Rаtkо Milоvić, mој Rаlе. Prоfеsоr, slikаr i pјеsnik. RАKО ŠLJIVIĆ (Đukа sјеdа nа njеnо mјеstо i sа svојоm žеnоm nеštо tihо rаzgоvаrа, а s dеsnа sе pојаvljuје Škеmbо, kојi sјеdа nа klupu u pаrku): Dаvnо bilо, mоја Zоkо, vеоmа dаvnо. Pluskvаnpеrfеkt, dаvnо prоšlо vriјеmе. Čini mi sе, sа оvе vrеmеnskе distаncе, dа је tо bilо priје stо gоdinа.

15. PојаvаŠKЕMBО, prеđаšnjiŠKЕMBО (rаzgоvоr sе vоdi nа tri „frоntа“ i prеplićе sе; оn pоglеdа u njih sјеdа nа klupu i čеšljеm pоprаvljа frizuru; zа sеbе): Е, Pеtrоniје mој, sаdа dа tе vidim. Nа muci sе pоznајu јunаci. Јеstе dа nisаm оčеkivао dа ćе bаš svi biti prisutni оvоm svеtоm činu, аli sаd, štа је – tu је!... (vаdi pljоsku iz džеpа sаkоа)... Sаmо mаlо, zа hrаbrоst! ... (pоpiје mаlо i vrаti pljоsku, ustаје, tihо pјеvuši pоprаvljајući sаkо)...

107

„Zоricе, Zоrulе, nајljеpšе dјеvојčе...“!MАRА (uglеdа Škеmbu, pоprаvljа frizuru i krеnе mu u susrеt; zа sеbе ): Pеtrоniје! Vidi ti stаrоg liscа kаkо sе srikt`о!ĐUKА (Јаnji, glеdа zа Mаrоm): Јеsi li ti tо nеštо mutilа sа Mаrоm?ЈАNJА: Nе znаm о čеmu gоvоriš... (glеdа gа u оči pа zbunjеnо)... Misliš?... Mа hајdе, mоlim tе, оtkudа ti tо?... Pа dоbrо, kаd mе tаkо glеdаš, sаmо smо mаlо, оnаkо, rаzgоvаrаlе.ŠKЕMBО (htiо bi dа sе mimоiđе sа Mаrоm, glеdајući u Zоrku): Dоbаr dаn, žеlim!MАRА (stаnе prеd njеgа i mаznо): О, kаkvа slučајnоst, drаgi kоmšiја, bаš smо о Vаmа rаzgоvаrаlе.ŠKЕMBО (i dаljе glеdајući u Zоrku): Је li? Bаš intеrеsаntnо! А štа stе tо pričаlе о mеni?MАRА: Dајtе dа mаlо sјеdnеmо nа оvu klupu ljubаvi...ŠKЕMBО: Ljubаvi, kаkо tо klupа ljubаvi?RАKО ŠLJIVIĆ (Zоrki): Vеć dugо tе glеdаm i rаzmišljаm dа li dа ti priđеm ili nе.ZОRKА (njеžnо mu dоdirnе licе): Ludicе mоја. Zаštо mi nе bi smiо prići? Оd kаdа si оvdје?RАKО ŠLJIVIĆ: Оd priје pаr gоdinа, оdkаkо sаm... (ušuti i skrеnе pоglеd dа mu nе vidi suzе)... Štо јоš nеmа tоg kоnоbаrа!?ZОRKА: Pusti sаd kоnоbаrа. Idеmо mi liјеpо dо mеnе, dа sе mаlо srеdiš, nеštо pојеdеš i dа dugо, dugо rаzgоvаrаmо.RАKО ŠLJIVIĆ (lukаvо sе smјеškа): Kоlikо dugо? Štа ćе rеći tvој muž?ZОRKА: Štо bi rеkао Bаlаšеvić: оn vеć dugо оrе nеbеskе njivе! Idеmо, Rаlе, imаmо svе vriјеmе оvоgа sviјеtа sаmо zа nаs dvоје. (uzmе gа pоd ruku i оdu liјеvо).NАTАŠА: Dеkо, bаkо. Dа vаm ispričаm nеštо intеrеsаntnо.ЈАNJА: Pričај, srеćо bаkinа.ĐUKА (Јаnji): Pа pusti diјеtе dа pričа, štо је uviјеk prеkidаš?ЈАNJА: Ništа nisаm rеklа. Štа sаm rеklа? ... (Nаtаši)... Nаstаvi milо bаkinо.NАTАŠА: Е, оvаkо. Nаlаzitе sе u srеd pustinjе, držitе јеdnu јаbuku u ruci i nаpаdа vаs lаv. Kаkо dа dоđеtе dо Rimа?

108

ЈАNJА: Dо Rimа? Štа ću ја u Rimu. Sа оvim tvојim drаgim dеkоm nisаm išlа dаljе оd Bеоgrаdа i tо kаdа је njеgоv kоlеktiv išао nа Titin grоb. Ciјеlu nоć аutоbusоm tаmо, pа čitаv dаn smucај sе pо grаdu uz nеkе vоdićе kојi su ljudе pitаli gdје sе štа nаlаzi u Bеоgrаdu, pа оndа оpеt ciјеlu nоć u zаgušljivоm аutоbusu nаzаd, nе dај mi Bоžе nikаd višе!ĐUKА: А lud sаm biо štо sаm tе i tаdа pоvео. Svi su uživаlii vеsеlili sе, а ti si stаlnо sаmо gunđаlа i zvоcаlа, tе smеtа ti dim, tе kаkо užаsnо smrdi u zооlоškоm vrtu, tе kоliki је rеd dо Kućе cviјеćа, tаčniје dо Titоvоg grоbа, tе оvо, tе оnо. NАTАŠА: Аli, nistе shvаtili. Tо је šаlа i mоrаtе čuti ciјеlu priču...ЈАNJА: Niје tеbi smеtаlо tо mоје pоnаšаnjе, iаkо niје tаkо bilо, nеgо ti је smеtаlо štо nisi mоgао оdgоvоriti оnој Mici nаmiguši štо ti sе svе vriјеmе tоvаrilа.... (Nаtаšа, оtpuhnu, slеžе rаmеnimа i оdе liјеvо)... Dа, dа, drаgi mој Đukа, tо ti је tо!ĐUKА: Mа kоја crnа Micа, udаtа žеnа sа trоје dјеcе, а muž јој mој prеtpоstаvljеni.ЈАNJА: Niје crnа nеgо plаvа. Plаvа i bucmаstа, bаš оnаkvа kаkvе si uviјеk vоliо. Nе znаm sаmо štа si nа mеni nаšао kаdа nisаm ništа оd tоgа?ĐUKА: Rеći ću ti štа sаm kоd tеbе nаšао... (Škеmbо i Mаrа, pоd ruku izlаzе dеsnо nеštо tihо gоvоrеći)... Nаšао sаm dvа, kао mоrе prеd оluјu, plаvа bisеrа kоје rаzdvаја mаli prćаsti nоsić, а nаdkrivајu dviје оbrvicе crnе piјаvicе. Nаšао sаm njеžnоst, smјеrnоst i mеni pоtrеbnu pоdršku... (оnа uzmе njеgоvu ruku, njеžnо је pоljubi i stаvi svоје licе nа nju)... Nаšао sаm srеću i rаdоvаnjе, milа bаkо mоја.ЈАNJА: Uviјеk sе izvučеš. Svi su sе rаzišli, idеmо i mi. Zа ručаk sаm ti nаprаvilа оnо štо ti nајvišе vоliš?ĐUKА (ustајu i pоlаzе liјеvо): Zеljаnicu?!ЈАNJА: Mа nе, punjеnе pаprikе, а kupilа sаm i pаvlаku. Punjеnе pаprikе bеz pаvlаkе ništа nе vаljајu.(оdu).

109

16. PојаvаŽILОŽILО (izlаzi iz kаfаnе nоsеći pićе, zbunjеnо): Gdје svi оdоšе! Оpеt sаm sâm. U stvаri, i nајbоljе је kаdа је čоvјеk sаm... (sјеdа zа stо i sipа sеbi vinо)... Čоvјеk kаdа је sаm sа sаmim sоbоm, bаr znа sа kim pоslа imа. Živјеli!

Zаvјеsа

110

111

SVASTIKE

112

Lica:

- LAZO, konobar,- LAZARELA, žena ,- OLIVERA, punica ,- ISIDORA, svastika ,- TEODORA, svastika ,- DIMITRIJE, punac,- GOSPODIN PETROVIĆ,- GOSPOĐA PETROVIĆ.

Mjesto i vrijeme radnje:

Mala urbana sredina, Lazina tazbina u vrlo bliskoj budućnosti.

113

PRVA SLIKAKlasičan dnevni boravak pomodnih dama. Po svemu se vidi da su Lazo i njegov punac Dimitrije (jedini muškarci u porodici), potpuno marginizovani (njihov TV kutak je sasvim otraga, roza tapete sa cvjetićima, puno cvijeća i sl.). Po ponašanju svih čla-nova porodice vidi se da je punica strahovladar.

114

115

1.PojavaTEODORA, ISIDORATEODORA (pegla veliku gomilu veša): Keva je, majke mi, sasvim ot-kačila. Pa vidi, molim te, Isidora, koliko mi je veša naredila da ispe-glam danas. I to baš danas.ISIDORA (briše prašinu): Zašto baš danas? Šta će se danas to poseb-no dogoditi, mojoj dragoj sestrici?TEODORA (tajanstveno): Nešto.ISIDORAI E, sada ja treba da te mooolimo da mi kažeš, a ti ćeš se neeećkati itako do popnoći. Ali da znaš mila moja... (dubokim gla-som)... Ma ne pada mi napamet!TEODORA: Ma nije to ništa posebno, ali za mene je veoma, veoma značajno. Naime, ja popodne treba da se vidim sa jednim mladim gospodinom u gradu.ISIDORA: A da li je taj tajanstveni mladi gospodin oženjen?TEODORA: Ja ne znam.ISIDORA: A da li je taj mladi tajanstveni gospodin zaposlen? TEODORA: Ne znam, vjerovatno.ISIDORA: Gdje radi?TEODORA: Ja ne znam.ISIDORA: Šta radi?TEODORA: Ne znam.ISIDORA: Koga radi? ... Ni to ne znaš?! Ja znam i ja ću da ti kažem - tebe radi, draga moja.TEODORA: Kako to misliš? Zašto bi mene radio? Misliš ja sam mla-da i naivna?ISIDORA: E, pa mlada više nisi ali naivna jesi.TEODORA: Za sada nema ništa sumnjivog u njegovom ponašanju. Izaći ćemo na večeru, malo se razonoditi i dogovoriti o poslu.ISIDORA: O poslu? O kakvom poslu?TEODORA (ponosno): Obećao mi je posao u firmi njegovog tate.ISIDORA: Šta radi njegov tata?TEODORA: Pa on je direktor.ISIDORA: Ma, shvatila sam da je direktor, ali čega je direktor?

116

TEODORA: Bože, Isidora, ti kao da me ne slušaš. Pa rekla sam ti da je direktor firme u kojoj ću ja dobiti zaposlenje. Tako mi je rako Miško... Hoću da kažem gospodin Mihajlo.ISIDORA: Šta ćeš raditi?TEODORA: Ne znam, još ne znam, ali ću vačeras saznati.ISIDORA: Pa ako je to taj Mihajlo, gospodin Miša, za koga ja mislim da je, onda će ti biti krvav posao, veoma krvav.TEODORA: Kako?ISIDORA: Pa, njegov tata ima veliku farmu tovnih pilića.TEODORA (sa gađenjem): Ne misliš, valjda, da ću ja da koljem te piliće?ISIDORA: Ne nego ćeš da ih škakiljaš.TEODORA: Ne vjerujem ti. Ništa ti ne vjerujem, to iz tebe ne govori sestrinska briga nego ženska zavist.ISIDORA (sa podsmjehom): Na kome da ti zavidim, majke ti, na živo-deru?! Pa njemu će, mila moja uskoro od tih pilića i krila porasti, eno nos mu se već transformisao u kljun.TEODORA (smije se): Grozna si!

2. Pojava LAZARELA, pređašnjiLAZARELA (ulijeće i u brzini sakuplja sitnice i trpa ih u tašnu): Ćao djevojke, kako ste mi? Jeste li negdje srele moj sat... a, evo ga, našla sam ga... Žurim se jako, zakasnit ću na bus, a danas mi se baš na pješaći.ISIDORA: Hoćeš li i jedan dan krenuti na vrijeme sa spremanjem?TEODORA: Stvarno, svakoga dana isto, kasniš.LAZARARELA: Odgovor na to pitanje će te dobiti kada se udate.ISIDORA: Daj, Lazarela, majke ti, ne davi. Poznajem mnoge koje su udate, ali ne kasne i nisu uvijek u žurbi, kao ti.LAZARELA (sa tajanstvenim smješkom): Ovo nemojte shvatiti ništa lično! Ja znam da ima i onih koje nisu srećno udate, ali, boga mi, ja jesam.TEODORA: Treba pitati i Lazu.

117

LAZARELA: Šta ga treba pitati?ISIDORA: Da li je i on srećno udat?!TEODORA: Ne, nego, kako se on osjeća.ISIDORA: Osjeća se na duvan, dim i kafansku kuhinju. Na roštilj.LAZARELA: Šta on ima da se osjeća? Šta je on bitan? Reči ću vam nešto na nauk drage moje sestrice: Nisam ja samo najbitnija sebi, nego sam i jedino bitna. Sve ostalo i svi ostali mi služe kako bih sebi ugodila i sebe zadovoljila u potpunosti. Ko se u to ne uklopi, ispada iz igre, tačnije iz moga života. Pa, ako treba i siroti moj suprug Laza. Danas jesi, sutra ko zna gdje si.ISIDORA: To se zove skromnost.TEODORA: Pa, nisi takva ranije bila, šta ti bi odjedanput?LAZARELA: Progledala sam, mile moje, progledala. Shvatila sam kako život brzo prolazi i kako mi je relativno još vrlo malo vremena ostalo da uživam, u odnosu kolika me duga smrt čeka. Odlučila sam da sve i svakog podredim toj potrebi pa čak i samu sebe.ISIDORA: Tebi je sada lako.LAZARELA: Kako?ISIDORA: Tako. Ti si se već udala, a nama to tek predstoji, pa ne možemo već sada da namećemo totalno svoju volju nikome. Možeš misliti koliko hiljada pilića će morati Teodora da zakolje, dok ne pre-uzme stvar u svoje ruke.LAZARELA: Kakvih pilića?ISIDORA: Tovnih.LAZARELA (Teodori): O čemu ona to govori?TEODORA: Ma pusti je, bunca.ISIDORA: Prije će propijukati, nego gospodina Mišu i njegovog sta-rog u usuru utjerati... Piju, piju, piju.TEODORA: Ako ne prestaneš da me zezaš ofurit ću te vrelom vo-dom i očerupati, kokoško jedna!ISIDORA: Piju, piju, piju!LAZARELA: Djeco, lijepo se igrajte, nemojte se svađati... Kad Lazo dođe, molim vas, recite mu da nam rezerviše ulaznice za premijeru u pozorištu.TEODORA: Blago vama.

118

LAZARELA: Zašto blago nama?ISIDORA: Šta ćete gledati?LAZARELA: Ma šta je vama, djevojke? Kakva su to pitanja, zar vi ne želite da idete na tu premijeru?TEODORA (radosno): Mi?ISIDORA: Fantastično!TEODORA: Ovaj, pa ako idemo svi, ko će čuvati babu?LAZARELA: E, pa ne idemo svi, idemo samo nas četiri dame, a tata i Lazo neka gledaju svoju ligu šampiona i neka paze na babu, je li tako? Žurim, ćao!ISIDORA: A da li su se oni složili s tim?LAZARELA: Šta ima oni da se slažu ili ne slažu? Bitno je da se mi slažemo, a njih ćemo lako složiti. Uostalom, Olivera je tako naredila.TEODORA: Mama?LAZARELA: Mamica, mama, keva, stara, matora - kako god hoćete, ja je jednostavno zovem njenim krštenim imenom, Olivera.ISIDORA: I pred njom?!LAZARELA: Da, zašto?TEODORA: Lako je tebi, ti možeš. Nas bi u top stavila da joj se tako obratimo.LAZARELA: Zašto mislite da je meni lako, da mi je lakše nego vama?ISIDORA: Pa, jednostavno: ti si joj prva kćerka i ... (dubokim, a ipak nježnim glasom imitira mamu)... ti si lepo i pametno dete mamino!LAZARELA: Pa i jesam. Zdravo, žurim... (ode).TEODORA: A kada je to, ta premijera?ISIDORA: Večeras u osam.TEODORA (razočarano): Jao, pa ja ne mogu.ISIDORA: Moraš, znaš kad keva naredi da se mora po cijenu života.TEODORA: A Mišo?ISIDORA: Ko šiša pilićara. Javi mu da se taj vaš susret odgađa do daljnjega, do sutra recimo.TEODORA: Ma, ne mogu. Moraću sa kevom da razgovaram.ISIDORA: Znaš da se sa njom ne može razgovarati.

119

TEODORA i ISIDORA (uglas imitirajući kevu): Kad sa mnom razgo-varaš ima da ćutiš!... (smiju se, ulazi Olivera, majka im.).

3. PojavaOLIVERA, pređašnjiOLIVERA (mrzovoljna naglašavajući ekavicu): Smejte se, smejte. Ima vremena i plakat će te.ISIDORA: Nije, kevo, ne smijemo se tebi, nego onako.OLIVERA: Onako? Onako se smeju blesače. Jeste li vi blesače?TEODORA: Nismo, mama.OLIVERA: E, pa ako niste onda nemojte da se kesarite i smejete bez veze.ISIDORA: Kevo, da te pitam nešto. Lazarela kaže da je odlučila da sve uzme u svoje ruke i da će da sve i svakoga podredi sebi i svojoj sreći. Znaš li za to?OLIVERA: Znam, ja sam joj to i rekla. I treba tako. Od danas ćemo i mi tako. Gospoda muškarci đe da rade ono što im mi kažemo, ako hoće, a ako neće, znaju gde su im vrata. Ovaj je stan i onako moj, ja sam ga nasledila od pokojnog oca i od polupokojne majke.TEODORA: Pa, ne mogu ja da naredim tati ili Lazi, Lazarelinom mužu. OLIVERA: Možeš, zašto ne bi mogla?TEODORA: Ma, ne znam, nekako mi je nezgodno.ISIDORA: E, bogami meni nije. Baš ću da uživam...(sjedne u fotelju i imitira)... Tata, donesi mi ladnu kolu, a ti Lazo, uzmi novine i maši pored moje glave da mi rashladiš lice.OLIVERA (Isidori): I neka Dimitrije pomogne Lazi da rašire veš, a potom ga i opeglaju... (smiju se a potom Teodori)... Ostavi to. Kad dođe Lazo neka ga on opegla, a ti se sad odmori. Ajde, Dora, sine, zovi tatu... (Isidora izađe)... Šta je? Šta si se ti omusila, izgleda da ti nisu sve koze na broju? Reci.TEODORA (bezvoljno): Ma, ništa.OLIVERA: Ajde, ajde, govori. Znam da ima nešto i to hoću da čujem sada. Vidim ti po nosu. Govori, šta je?TEODORA: Upoznala sam nekog Mišu, hoću reći gospodina Mihaj-

120

la, koji mi je obečao da će razgovarati sa svojim tatom da me zaposli u njegovoj firmi.OLIVERA : Da, pa?TEODORA: Pa sam večeras trebala da se nađem sa njim.OLIVERA: Pa gde je tu problem?TEODORA: Lazarela kaže da idemo večeras u pozorište.OLIVERA: Pa ti lepo ili povedi i njega u pozorište ili nemoj ići u po-zorište. Niko nije rekao da se mora ići.TEODORA: Isidora kaže da ti...OLIVERA: Znam ja šta ona o meni govori, ali skresat ću ja taj njen lajavi i bezobrazni jezik, videće ona. Pusti ti nju i gledaj ti dete da tebi bude lepo. Zapamti: sama si sebi najvažnija!TEODORA (poljubi je radosno): Hvala ti mamice.OLIVERA: A čime se bavi, taj Mišin tata?TEODORA: Ne znam, nisam ga pitala. Bilo mi nezgodno, ali Isi-dora kaže da je pilićar.OLIVERA: Kakav pilićar?!TEODORA: Pa kaže da on ima veliku farmu tovnih pilića i da ću ja morati da ih koljem i čerupam.OLIVERA: A otkud ona to zna?TEODORA: Samo predpostavlja, nije sigurna.OLIVERA: Ništa se ti, dete moje drago, nemoj unapred sekirati. Izađi lepo sa njim večeras, provedi se i saznaj sve što te interesuje u jednom prijatnom i neobaveznom razgovoru. Uz tu tvoju lepotu i od mene nasleđenu inteligenciju, upotrebi taj svoj šarm i imaćeš gospon Miška na dlanu, ja kad ti kažem.

4. PojavaDIMITRIJE, pređašnjiDIMITRIJE: Zvala si me, draga. Gdje gori?OLIVERA: A, tu si, Dimitrije, sine Mitre. Pa gde se smucaš? Kada si mi potreban nigde te nema.DIMITRIJE: Bio sam u garaži, nešto radim.OLIVERA: Nema ništa da radiš u garaži kada si meni ovde potreban.

121

Šta ima toliko da se radi u garaži? Ovde, u kući, dragi moj, ima puno više posla.DIMITRIJE: Možda za tebe, ali za mene ne.OLIVERA (Teodori): Idi, sine, Tea, malo do sestre... I E, tako. Sada ćeš ti dragi moj mužiću skuhati nama jednu dobru kaficu, ona-ko kako samo ti znaš da svojoj dragoj Oliverici kuhaš, pa da se nešto važno dogovorimo. Ti i ja. DIMITRIJE: Puna kuća žena, a ja da ti kuham kafu?!OLIVERA (umiljavajući se): Niko to ne radi kao ti. Ajde, ajde, dragi moj mužiću, svojoj dragoj ženici, skuvaj kaficu.DIMITRIJE: Znam ja te fazone, jutros kafa, a do mraka ću morati i da peglam veš.OLIVERA: Ne, dragi moj, popodne je peglanje veša, a večeras ćeš morati sa svojim zetom da čuvaš moju bolesnu i staru majku, dok nas četiri idemo u pozorište.DIMITRIJE: Pozorište, kakvo pozorište?OLIVERA: Ne znam, premijera neke komedije, valjda. Nije bitno, bitno je da ja i moje kćerke imamo slobodno veče.DIMITRIJE: Neće moći ove noći, draga moja. Valjda se i ja nešto pitam u ovoj kući?OLIVERA: Pa ti se pitaš, dragi moj, samo kad sam sa sobom razgova-raš. Ti si u pravu samo onda kada si moj istomišljenik, je li jasno?DIMITRIJE: Ja ne dozvoljavama ...OLIVERA: Dosta! Ko je tražio tvoju dozvolu? Milion puta sam ti re-kla: Kada sa mnom razgovaraš, ima da ćutiš!DIMITRIJE (ljuto): Pa dobro, ženo, ko je gazda u ovoj kući?OLIVERA (lupi šakom po stolu, ljuto drekne): Dosta, rekla sam do-sta!DIMITRIJE (ustukne prestrašeno): Pa, zar ne smijem ni pitati?OLIVERA: Dobro, pitao si, dobio si odgovor, a sada idi i skuhaj tu kaficu već jedared!DIMITRIJE (odlazeći): Da, draga. Samo se ti smiri, znaš kako bolesno srce imaš?!

122

5.PojavaOLIVERA, potom LAZAROLIVERA (imitira ga, dok zvoni telefon): Da, draga ... (javi se) ... Daa?... Ej, ti si Lazarela, dušo. Kako si mi?... Ništa ne brini operacija feniks je počela da se odvija u najboljem redu. Ja sam svog već zgra-bila za gušu. Biće, znam, par dana povuci-potegni, ali me to uopšte ne zabrinjava. Znam šta hoću, znam kako to hoću, još samo da njega u to ubedim i fertik štreka - odoše zidari... Da, da , daaaa. Naravno, ništa se ti ne sekiraj. Poslala sam Dimitrija da nam skuva kafice, a svakog trenutka očekujem i tvog Lazu... Ništa se ti ne sekiraj, ne bo-jim se ja što su njih dvojica protiv mene, ponosala bih se ja i sa njih desetoricom. Zapamti, ženaje svemo- guća! ... Evo, ide tvoj Lazo, ajd, ćao!... (spusti slušalicu, drži se za grudi i stenje)... Ah, to si ti, zete, baš dobro da si stigao na vreme... dodaj mi, molim te tablete za srce, te male crvene, eto ih tu kod ogledala.LAZO (zabrinuto i u panici se ne snalazi najbolje sa njenim table-tama i vodom iz bokala): Evo, mama, odmah ću, mama... Ništa se nemojte sekirati, mama, i molim vas bez panike! Ja uzimam stvar u svoje ruke... A da ja ipak zovem hitnu pomoć?!OLIVERA: Nema potrebe, zete, samo se ti smiri. Hoćeš li i ti jednu tabletu, nešto si mi bled?!LAZO (izvinjavajući se): Ne, mama, nije potrebno, ja sam sasvim u redu, brine te me vi. Vi i vaše zdravlje.OLIVERA (umorno odahne): Eh, sada je dobro. Moram malo da se odmorim.LAZO (pomaže joj da se udobno smjesti u fotelji): Da, da, mama. Sa-svim ste u pravu, samo se vi odmarajte.OLIVERA: Hvala ti, zete. Dok se ja odmaram, ajde ti, molim te, ope-glaj to malo veša što je ostalo, ja više ne mogu. Vidiš i sam da mi je zlo.LAZO (buni se): Ja da peglam veš? Pa gdje su vam kćerke?OLIVERA (razočarano): Uvijek sam ja tvrdila da ti, zete, mene ne voliš i da jedva čekaš da ja umrem.LAZO: To nije istina, mama, vi znate da ja vas volim i poštujem kao vlastitu majku i da sam u stanju sve da učinim kako bi vama bilo do-bro i ugodno.

123

OLIVERA: To samo u priči, a kada treba nešto konkretno uraditi, onda se buniš i nestane te tvoje ljubavi i brige.LAZO: Kako to mislite?OLIVERA: Pa eto, ni par krpica ne možeš da ispeglaš, a kamo li šta drugo važnije i teže.LAZO: Ne kažem da ne mogu... Da vam je to, ne daj bože hitno i za zdravlje bitno, ja bih rado, ali ovako, pored tri vaše žive kćerke ja da peglam veš i to nakon što sam se vratio umoran s posla... E, to ne ide.OLIVERA: Znam ja da ne ide. Kako bi mi krvi dao, kad nečeš tu sit-nicu da uradiš?LAZO: To je za vas možda sitnica ali za mene je krupnica. To je atak na moju muškost, na moj ponos! Meni je još moj djed govorio: Na-govori li te da joj skuvaš kaficu, ti ćeš joj ubrzo i noge prati. Gdje mi je punac?OLIVERA (ponosno): Kuva mi kaficu.LAZO: A poslije će i noge da vam pere?OLIVERA (isto kao prije): I noge da mi pere.LAZO (odlazeći): Za njega neću ništa da kažem, ali što se mene tiče, mogu vam reći da ni vi ni vaše kćerke ne očekujete od mene ništa slično... (ode).

6. PojavaOLIVERA , DIMITRIJEOLIVERA (gleda za njim, za sebe): O tom - potom, zete. Na kraju se mrtvi broje... (Dimitrije donosi kafu)... Pa gde si ti dosad, bog te ne ubio?! Po smrt čovek da te pošalje, života bi se naživeo!DIMITRIJE: One tvoje Lokice su takav svinjac u kuhinji ostavile, da to nije normalno. Prvo sam, dušo, morao to srediti, oprati suđe i sve to da bih došao do šoljica... Izvoli, kafica.OLIVERA: Nemoj odmah za njih zapinjati, znaš u kakvoj se mental-noj fazi sada nalaze. Šta ti fali, nisu ti šake odpale. Da je sreće tako bi svaki dan. Ionako ništa korisno ne radiš.DIMITRIJE: A u kakvoj su to mentalnoj fazi, života ti? Uhvatila ih panika, godine prolaze, a još se nisu udale, je l, to?

124

OLIVERA: I to između ostalog. Nemoj da si puno radoznao, nego sipaj tu kaficu, kad si je već doneo.DIMITRIJE: Bogami, ženo, ja imam osjećaj da se u ovoj kući nešto čudno kuha. Kao da se sprema neka pobuna.OLIVERA: Pobuna na brodu Bounti, sa Marlon Brandom u glavnoj ulozi. Sećam se tog predivnog filma. Tada je on, taj Brando, doveo sa Tahitija, gde je sniman taj film onu Tahićanku, kako li se ono zvaše, i oženio je.DIMITRIJE: Lako ću ja za Marlon Branda i njegove žene, ali šta ću ja sa mojim ženama ovdje, na ovom brodu, koji, rekao bih, polako tone. Kao Titanik.OLIVERA: I to je krasan film. Kad čovek vidi sve to bogatstvo i taj luksuz tačno mu dođe da poželi da i on bude na tom tragičnom bro-du. DIMITRIJE: Ma nemoj?! OLIVERA: Na časnu reč. I da, ako treba i umre na njemu. Bolje živeti ko čovek nekoliko dana, nego patiti se kao pas.DIMITRIJE: A šta to tebi kao fali? Šta? Imala si i imaš sve što jedna žena može poželjeti: divan i udoban brak, tri kćerke kao jabuke lije-pe, proputovala si cijeli svijet uzduž i poprijeko i sve tako. Šta bi još željela?OLIVERA: Hoću malo pažnje i ljubavi. Eto, toga mi nedostaje.DIMITRIJE: Pa evo, skuhao sam ti kaficu.OLIVERA: Kaficu. Skuhao mi čovek kaficu i kao da je boga za bradu uhvatio. A kada bih te zamolila da dopeglaš ovaj veš ti bi se onesve-stio.DIMITRIJE: Što bih se onesvijestio? Ih, koliko sam ja veša ispeglao oko tvojih poroda i čuvanja trudnoće, pa dok si u bolnici bila i u vojsci dok sam bio... Evo, samo dok popijem kaficu, brzo ću ja to, vidjećeš.OLIVERA: Možeš ti to uporedo. Koliko sam ja puta morala u životu dva pa čak i tri posla da radim istovremeno? Ajde, dušo, fataj se pegle, nemoj da te molim po sto puta. Ako nećeš, ti reci. Ja ću ovako bolesna i dabogda ti odmah umrla, na mestu. Pa neka te tvoja savest proganja čitav život. Pa kad svet počne da te ogovara, sa tvojim imenom će svoja pogana usta ispirati.DIMITRIJE (ustaje lijeno i počinje da pegla): Dobro, dušo, dobro. Što

125

odmah kuneš? Evo, peglam. Vidiš? Nije to ništa naročito.OLIVERA: Pa i nije. To ste vi muškarci napravili kao neki bauk da muškarac, zaboga, pegla veš, kao navodno ženski posao. Zašto bi to bio izričito ženski posao, je li? Zašto?DIMITRIJE: Što mene napadaš? Nisam ja to izmislio.OLIVERA: Nisi, ne kažem da jesi, ali si to podržavao, videla sam.DIMITRIJE: Gdje si vidjela? Kada?OLIVERA: Uvek i svuda. Te, mi muškarci ovo, te mi muškarci ono. Milion puta sam te čula kada kažeš: Kada se žensko rodi, samo se metla u kući raduje.DIMITRIJE: Pa ne kažem ja to... OLIVERA: Ili: Kada se žensko rodi, kad je mala paziš da ne padne sa kreveta, a kada naraste paziš da ne padne na krevet, a muško, kako god padne dobro mu je.DIMITRIJE: Tako narod kaže...OLIVERA: Narod, veliš? Dobro, neka je i narod, samo narod ne mora uvek da bude u pravu, zar ne?DIMITRIJE: Ne velim. Ali ima i ona, narodna: Što se priča ili je bilo ili će biti.OLIVERA: Samo se ti drži naroda pa ćeš videti gde ćeš završiti.DIMITRIJE: Gdje?OLIVERA: Na ulici, dragi moj gazda Mitre, na ulici. Sam kao pas. Gde će ti onda biti taj tvoj narod? Gde? Neće te ni pogledati. Okretat će glavu od tebe kao da si gubav. A mi ćemo, dragi si moj, lepo ruku pod ruku, nas četiri gracije, jezditi kroz život. Eto, to te čeka budeš li se ti i dalje držao tih tvojih narodnih poslovica i umotvorina. Peglaš li?DIMITRIJE: Peglam, peglam. Valja li kafica?OLIVERA: Lepa je, a lepo je i tebe videti kako peglaš, da znaš kako si mi lep tako za tim stolom i sa peglom u ruci, ti bi promenio pro-fesiju.DIMITRIJE: A nekada sam ti se sviđao sa tacnom u konobarskom odijelu. Bila si oduševljena mojim gracioznim i spretnim pokretima.OLIVERA: I jesam. Naročito mi se svidelo, kada kroz celu salu nosiš tacnu punu pića samo na tri prsta, a kada priđeš stolu na koje treba

126

da spustiš to piće, ti je blago zavrtiš samo na jednom prstu. Eto, na tu si me foru zbrzio... (panično)... Šta si stao sa tom peglom, progorećeš mi veš?!DIMITRIJE: Neću, dušo,ne boj se!... Na tu foru?! A ja sam mislio na moje brčiće kao kod Klerk Gebla u filmu “Prohujalo sa vihorom”.OLIVERA: I ti i tvoji slavni brkovi ste već davno prohujali sa viho-rom, dragi moj Gebl. Peglaš li?DIMITRIJE (duboko uzdahne): Peglam, peglam... (tiho pjeva)... Da smo se ranije sreli, bilo bi drukčije sve... (dok ona srće kafu, za sebe tiho)... Na vrijeme bih te poslao do sto đavola!OLIVERA (pijući kafu): Molim? Nisam te čula, kafa je suviše vruća, pa sam morala da srčem. Šta si rekao?DIMITRIJE: Ništa, dušo, ništa što bi sada bilo bitno... I to je prohujalo sa vihorom, bolje reći sa mladalačkim lahorom.

7. PojavaISIDORA i pređašnjiISIDORA (ulazi u kimonu budista ili u trikou, pobožno): Hari Kriš-na!... Pa dobro ćale, zar još nisi završio sa tim vešom? Meni treba taj sto.DIMITRIJE (izvinjavajući se): Evo, sine, da samo završim još jedan rukav.ISIDORA (gurne sve sa stola i penje se na njega): Peglat ćeš kasnije. Meni je sada vrijeme za meditaciju.DIMITRIJE (žurno i pažljivo sakuplja tek ispeglani veš): Za šta?OLIVERA: Za meditaciju. Dete treba da meditira, a ti si razvukao sa tim vešom pola dana. DIMITRIJE: Pa zar na stolu?!ISIDORA (koja je već sjela prekrstivši noge i priprema se da počne sa meditacijom): Naravno, na stolu, a gdje bi ti? DIMITRIJE: Ja, recimo, ne bih nigdje meditirao, ja bih nešto popio pa malo u krpe, da dremnem. Druga sam smjena i valja mi noćas bar do dva sata tancati po restoranu i služiti pijandure.OLIVERA: I usput ćeš popiti i ti koju da budeš u istom elementu sa svojim gostima.

127

DIMITRIJE: Neću, dušo, škole mi.OLIVERA: Ih, jake ti škole, konobarski kurs na omladinskoj radnoj akciji još 1973., na Kozari.ISIDORA: A otkuda ti to znaš, mama?OLIVERA (razočarano): Ah, i ja sam bila na toj akciji. Da sam, bogdo, nogu slomila, nego što sam otišla, bolje bi mi bilo.DIMITRIJE: I ona je tamo završila kurs... (smijulji se)... za traktoristu!ISIDORA (Radosno): Kevo, stvarno?! I vozila si traktor, sa onolikim točkovima?... (ocu)... Znaš koliki su? Ovoliiiki!DIMITRIJE: Jok, ti znaš.OLIVERA: Ajde, dete, ti meditiraj, ti Dimitrije idi da vidiš da li babi šta treba, a ja ću malo da dremnem u sobi i probudite me na vreme da se spremimo za pozorište.DIMITRIJE: Pa ne mogu da idem u pozorište, već sam ti rekao da sam danas druga smjena!OLIVERA: A ko je tebe zvao u pozorište?DIMITRIJE (zbunjeno): Pa sad si rekla...ISIDORA: Tata, ne idu muškarci, samo nas četiri...OLIVERA: ... Gracije.DIMITRIJE: Gracije? A Lazo? Šta će on da radi?ISIDORA: Pa neko mora da pripazi na babu. Ne možemo svi da idemo.OLIVERA: A i ti da si pravi punac, ti bi lepo javio svome šefu da ne možeš doći na posao i ostao bi zetu praviti društvo. Neka malo i tvoj šef uzme tacnu u ruke, a ne da ih stalno drži u džepovima od hlaća, bože mi oprosti.DIMITRIJE: A šta da mu kažem, zašto ne mogu doći na posao?ISIDORA: Kaži da si bolestan.DIMITRIJE: Kako bolestan kad me ništa ne boli?OLIVERA: Boli te, naravno da te boli.DIMITRIJE: A šta me to, kobajagi, boli?OLIVERA: Boli te briga i za njim i za drugom smenom!DIMITRIJE (buni se): Ali ja to ne mogu! To se kosi sa mojim principi-ma! Ja moram ostati dosljedan sebi.OLIVERA: Pa ostani, ko ti brani. Zar ti nije preči zet od tih pijandura?

128

DIMITRIJE: Pa, jeste ali...OLIVERA: Nema tu nikakvo ali! Proceni sam, ko ti je važniji: on ili one pijandure, donesi zaključak i budi dosledan sebi, to jest, ostani sa zetom da pazite na babu!... (ode) DIMITRIJE (kćerki): Šta bi ovo, sine? ISIDORA (počinje da meditira): Još je davno slavni i jedan od naj-većih svetih učitelja Indije, Šrila Prabhupada rekao: U vrlini možeš shvatiti stvari - znanje!DIMITRIJE: Znanje?! E, shvatio sam ja znanje. Vidim ja svoje dobro jutro. E, pa milostive moje Gracije, neće moći tako kako ste naumile... (kreće ljuto za ženom)... Neće moći ove noći!

8. PojavaTEODORA, ISIDORATEODORA: Dora, brzo, baba te zove... (kad vidi da se ova ne jav-lja, priđe joj blizu, zagleda je, maše joj rukom ispred otvorenih očiju): Dora, šta je to s tobom?... (panično)... Isidora! Isidora, nemoj da me plašiš... Gdje si ti, u kojem filmu?ISIDORA (sasvim smireno, blaženo): Nirvana.TEODORA: Šta je to?... Gdje ti je to?ISIDORA (jednako): Mjesto blaženstva. Raj u duši.TEODORA: Biće nama nirvana ako nam baba uvede nove sankcije zbog neposlušnosti i ...ISIDORA i TEODORA (uglas, promuklim staračkim ali oštrim gla-som): ... Građanske neposlušnosti!...(smiju se)... Idemo da vidimo šta želi kraljica majka! ... (odu).

9.PojavaDIMITRIJE, LAZODIMITRIJE (nakon izvjesnog vremena proviruje): Dođi, Lazo, put je slobodan. LAZO (osvrće se): Ne znam šta je tako hitno i tajanstveno.DIMITRIJE (povjerljivo): Veoma, veoooma hitno...(blago ga gura ka fotelji)... Sjedi. Najprije sjedi i smiri se.LAZO: Zašto ja da se smirim, pa ti si nervozan.

129

DIMITRIJE: Nervozan? Ja nervozan?!LAZO: Nervozan, paranoičan, paničan.DIMITRIJE: Ne, dragi moj zete, nisam ja ništa od toga. Ja nisam ner-vozan, ja sam... ljut, bijesan. Na ivici sam razuma i ako se ovako na-stavi ja ne odgovaram za svoje postupke.LAZO: Hoćeš li mi, napokon, objasniti o čemu se radi?DIMITRIJE: Pa, zar ti ne vidiš? Slijep si kod očiju? Pa, vidiš li ti, čo-vječe, da je u pitalju zavjera?LAZO: Zavjera?DIMITRIJE: One su se urotile protiv nas dvojice.LAZO: Urotile? Kako misliš urotile?DIMITRIJE: Urotile naravno. Šta ima tu da se nekako misli? Zna se kako se neko uroti protiv nekoga!LAZO: Znam, ali...DIMITRIJE: Hoće da uvedu matrijarhat. Da nas osedlaju, zauzdaju i jašu kroz ovaj ionako već smaknuti svijet. Hoće da je njihova posled-nja, da nam komanduju i zapovijedaju i, ako ne budemo poslušni, da nas šutnu ko praznu konzervu niz ulicu. Eto, to žele.LAZO: Šutnuće nas i ako budemo slušali. Znam ja svoju Lazarelu, ona ne voli mlakonje i papučare.DIMITRIJE (zabrinuto): Znači, svakako nam je noga?LAZO: Izgleda.DIMITRIJE (sjeti se): Imam ideju! Pređimo u kontranapad.LAZO: Da, ali kako?DIMITRIJE: Lako.LAZO: Kako lako?DIMTRIJE: Tako lako, jednostavno lako. Pređemo u kontranapad i pobijedimo.LAZO: A kako da pređemo u taj tvoj kontranapad, šta da radimo?DIMITRIJE (zabrinuto): Ne znam. Treba nešto smisliti.LAZO: Da je u pitanju neki pijani gost, lako bih ja sa njim, ali ovih pet dama... DIMITRIJE: Gracije, tako same sebe nazivaju. I nije pet, nego četiri. Bolesnu babu ne računaj. Olivera je komandant parade, a njena maj-ka je bezopasna. Četiri, četiri Gracije... (sjeti se)... Bravo! Tako ćemo

130

i uraditi. Ti i ja smo kolege, konobari. Mi ćemo, jednostavno, da za-mislimo da su u pitanju četiri pijane osobe, koje nas gnjave i maltre-tiraju, a koje, u stvari, nama često valjaju u životu, pa ih ne smijemo jednostavno izbaciti iz kafane. Nego, onako, polako, lijepim riječima uzeti ih pod svoju kontrolu i poslati u krevet.LAZO: U krevet? Zar u tvojim godinama?DIMITRIJE: Ma, nisam mislio u tom smislu riječi, nego onako figura-tivno... (ljutne se)... Šta si mislio sa tim u mojim godinama? Nije meni sto godina!LAZO: Nije, naravno. Oprosti, ali kada si to rekao ja sam odmah po-mislio na seks, pa...DIMITRIJE: Na seks? Vi mladi ni na šta drugo i ne mislite nego na seks.LAZO: Dobro, šta predlažeš?DIMITRIJE (čuje da neko dolazi): Evo ih, dolaze. Razgovarat ćemo uspust. Brišimo... (odu desno)

10. PojavaOLIVERA, potom LAZARELAOLIVERA (sama): Pa u ovoj ludoj kući, čovek ne može spavati ni par minuta na miru... I Pa gde su sada svi nestali?... (ulazi Lazarela)... A tu si, šta se to događa u ovoj ludekani?LAZARELA: Ne znam o čemu govoriš, tek sam stigla iz grada.OLIVERA: Svi ti glasovi, vrištanje, smeh, glasno šaputanje, nije mi dalo ni oka sklopiti, a sada kada treba da dobiju moje grdnje zbog toga, svi su nestali.LAZARELA: Pojma nemam. Znam samo da sam vidjela Lazu i starog kako žurno izlaze iz stana i idu prema garaži. Nešto su grdno rasprav-ljali, bolje reči dogovarali.OLIVERA: Njih dvojica zajedno idu u garažu?! Pa, tvoj Lazo nikada nije išao u tatinu garažu, to je sveta zemlja, zabranjena zona sa sve osim njegovog veličanstva oca porodice. To je meni nešto sumnjivo. Nešto smeraju sigurno. Moramo brzo saznati šta je to. Idi, brzo, zovi svoje sestre.LAZARELA: Gdje su?

131

OLIVERA (nervozno): Gde su, gde su? Šta ja znam gde su?! Nisu, va-ljda, u Bangladešu. Ako nisu u svojoj sobi, onda su sigurno kod bake. Idi, brzo ih dovedi ovde.LAZARELA: A baka?OLIVERA: Šta, baka?LAZARELA: Šta ću ako baka bude zahtijevala da one ostanu kod nje?OLIVERA: Reci joj da je stvar veoma hitna i da ću joj vratiti njene mezimice, samo kada se završi samit. LAZARELA: Samit?OLIVERA: Sastanak na vrhu. To ti je to. Ajde, požuri... (Lazarela ode)... Oni će mene da pređu?! Nema toga ko je mene prešao. Ne, taj se nije još rodio... Treba samo dobro razraditi plan... Kao prvo, treba saznati šta se to domunđavaju u toj garaži? Radi se o mojoj glavi, ga-rant. Drugo, treba pronaći načina kako da ih zavadimo. Divide et impera, kažu stari, mudri Latinjani, zavadi pa vladaj. Ali kako kada se drže jedan drugog kao pijan plota. Stari konobarski fazoni, uvijek jedan drugom leđa čuvaju. Čak i za isti tim navijaju, za Zvezdu. E, ja im tima! Kakav tim, takvi navijači... (okrene se ka vratima odakle dolaze njih tri)... Napokon, brzo, brzo, sedite da se dogovorimo.

11. PojavaOLIVERA, LAZARELA, TEOORA, ISIDORALAZARELA: Evo, jedva sam ih pronašla. Možeš misliti, zavukle su se na tavan.OLIVERA: Na tavan? Šta ste tamo tražile?ISIDORA: Ništa posebno, onako preturale smo po starim stvarima.OLIVERA: Vas dve nikada ne radite ništa onako, uvek postoji neki razlog. Šta ste tačno tražile, ako to nije opet neka vaša velika tajna?TEODORA: Tražile smo neku tvoju staru haljinu, treba mi za pozo-rište.LAZARELA: Šta, zar ćeš u pozorište ići u nekoj staroj, demode ha-ljini?ISIDORA: Ona ne ide sa nama u pozorište. Ima sudar sa pilićarem.LAZARELA: Kojim pilićarem?

132

TEODORA: On nije pilićar. Možda njegov otac ima pilićarsku farmu ali on ne. Miša, to jest gospodin Mihajlo je pravnik i uskoro će polo-žiti advokatski ispit i otvoriti svoju privatnu advokaturu.ISIDORA: Piju, piju, piju!TEODORA (pojuri je oko stola i fotelja): Ma prestani da me izazivaš, kose ću ti počupati!OLIVERA (drekne): Dosta više vas dve... (stanu)... Imamo važnijih stvari za razgovor nego što je taj pilićarski advokat.LAZARELA: Još nam nije rekla šta će joj ta tvoja stara haljina.TEODORA: Pa, rekla sam vam. Treba mi za pozorište. Naša dramska sekcija priprema neku Nušićevu komediju, ja imam jednu od uloga i treba mi ta haljina.OLIVERA: Zar ti, dete, misališ da sam ja toliko stara da imam haljine iz Nušićevog vremena?TEODORA: Ne, naravno da ne mislim, ali neka stara haljina koja se-više nigdje ne nosi, mogla bi poslužiti. Ni mi u publici nećemo imati nikog iz tog vremena, pa tako će izgledati kao da je to autentična garderoba.LAZARELA: Tako ćete stvoriti krivu sliku u očima novih naraštaja o modi iz tog vremena. Znate li vi koliko se razlikuje Nušićeva moda i moda iz maminog vremena.ISIDORA: Nemaju pojma.TEODORA: Jok, ti imaš pojma. Za tebe su savremenici Betoven i Đorđe Marjanović.ISIDORA: Fosili.OLIVERA: Izgleda da ću morati vama dvema da zavedem sankcije, umesto našim muškarcima... Dosta! Neću više ni reč da čujem o ad-vokatskoj haljini i pozorištu za piliće. Znate pravilo: Kada sa mnom razgovarate ima da ćutite! Je li to jasno?... (njih tri sjedaju i klimaju glavom u znak odobrenja) ... Tako, a sada prećimo na stvar...U našoj kući su se popčele događati čudne stvari..?ISIDORA (sa strahom): Pojavili su se duhovi?!OLIVERA: Ne, nešto još gore. Vaš otac, a moj muž i Lazarelin muž, moj zet a vaš dever, to jest zet i punac među sobom...LAZARELA: Dimitrije i Lazo.

133

OLIVERA: Tačno, oduvek si znala da nađeš pravu reč. Dakle, njih dvojica nam, izgleda, pripremaju zaveru. Izgleda da su nanjušili šta im smeramo, pa hoće da nas preduhitre. Budimo razumne, oprezne i delotvorne.TEODORA: Kako?LAZARELA: Šta da radimo?OLIVERA: Imam ideju: idemo kod babe ona će nam sigurno pomoći.ISIDORA: Pa jadna baka teško i govori a kamo li da se sa nama juri po kući i nadmudruje sa našim muškarcima.LAZARELA: Nisu za tebe to naši muškarci. Dimitrije jeste naš otac, ali je Lazo MOJ muž.OLIVERA: Ništa se ti ne sekiraj, moja mama je sahranila tri muža. Možemo mi od nje puno toga naučiti. Idemo... (odu lijevo).

12. PojavaDIMITRIJE, LAZODIMITRIJE (ulaze u sobu spremni za veliko spremanje, u keceljama, sa pajalicom i krpama za prašinu): Dođi zete. Čuo si šta su rekle. Kada se one budu vraćale, počiljemo sa našom predstavom.LAZO: Najprije pripremi čašu vode i šećera jer kada nas Olivera vidi past će u nesvijest.DIMITRIJE: I one njene male crvene tablete za srce.LAZO: Mislim da je njeno srce sasvim u redu.DIMITRIJE: Ma, naravno. Vidio sam je kako tu bočicu puni sa tik-tak bombonicama, ali se pravim da joj vjerujem.LAZO: I ja, zbog mira u kući. Ugađam joj, dodvorujem se. Mogu ti reći da da mi je već muka od toga. Tebi svaka čast, ali volio bih da se Lazarela i ja negdje odselimo. Da imamo svoj dom i svoje brige i svoje radosti.DIMITRIJE: Shvatam te. I ja sam imao punicu. Imam je i danas, ali sada je to sasvim druga osoba. Dok je bila mlađa zagorčavala mi je ži-votgdje god je stigla. Dva puta sam htio da se razvedem sa Oliverom, samo zbog nje.LAZO: Čuo sam dobar fazon. Perica u školi prvi put čuo za Adama, pa pita oca: Da li je Adam imao punicu? Nije sine, kaže mu otac,

134

Adam je živio u raju.DIMITRIJE (smiju se): Ta ti je dobra!... (osluškuje)... Evo ih, idu. Hajde počnimo... (ustaju, rade po kući i pjevaju)... Volem diku!LAZO (pjeva): Volem diku!DIMITRIJE (pjeva): Volem diku!LAZO (pjeva): Volem diku!DIMITRIJE i LAZO (u glas): Sojčice, devojčice, volem diku, ime moje i dikinu naju!...(One uđu, zastanu na vratima i u čudu se krste, oni se prave da ih ne vide i dalje rade i pjevaju)... Sojčice, devojčice, volem diku, ime moje i dikinu naju! DIMITRIJE (pjeva): Al ne volem!LAZO (pjeva): Al ne volem!DIMITRIJE (pjeva): Al ne volem!LAZO (pjeva): Al ne volem!DIMITRIJE i LAZO (u glas): Sojčice, devojčice, al ne volem, ime moje dikinoga taju... Sojčice, devojčice, al ne volem, ime moje dikinoga taju..DIMITRIJE (pjeva): Dikin taja...LAZO (pjeva): Dikin taja...DIMITRIJE (pjeva): Dikin taja...LAZO (pjeva): Dikin taja...DIMITRIJE i LAZO (u glas): Sojčice, devojčice dikin taja ime moje mno-go zapoveda! Sojčice, devojčice dikin taja ime moje mnogo zapoveda!DIMITRIJE (pjeva): Tresi, mesi...LAZO (pjeva): Tresi, mesi...DIMITRIJE (pjeva): Tresi, mesi...LAZO (pjeva): Tresi, mesi...DIMITRIJE i LAZO (u glas): Sojčice, devojčice tresi, mesi ime moje i vina donesi! Sojčice, devojčice tresi, mesi ime moje i vina donesi!

13. PojavaOLIVERA, LAZARELA, ISIDORA, TEODORA, DIMITRIJE, LAZOLAZARELA: Lazo! Šta to treba da znači?!

135

OLIVERA: Provredneli se naši muškarci, eto šta je.ISIDORA: Napokon znaju ko je gazda u ovoj kući... (oni se klanjaju).TEODORA: Sutra će snijeg pasti.DIMITRIJE: U pravu ste, drage naše dame...LAZO: ... Gracije..!DIMITRIJE: Drage naše Gracije. Mi smo shvatili ko je gazda u našoj kući, pardon u vašoj kući.LAZO: Zato smo odlučili da pjevamo i igramo kako vi dirigujete.DIMITRIJE: Izvolite, vaše veličanstvo, dirigujte.OLIVERA (zbunjena): Šta da dirigujem? Kako?DIMITRIJE: Pa lijepo, kako si i naučila. Zapovijedaj.LAZO: Izdajte naređenje, šta dalje da radimo?ISIDORA (Teodori): Ovo meni ne miriše na dobro.TEODORA: Ma, zezaju se, zar ne vidiš?OLIVERA: Znate šta ćete da uradite? Nosite mi se sa očiju, da vas ne vidim više, je l jasno?... (otme pajalicu od Laze pa zamahne na Dimitrija)... Ma, čujete li vi šta vam govorim... (oni zbrišu desno)?LAZARELA (priđe majci koja sva zadihana sjede u fotelju drčeći se za srce): Mama, smiri se, nemoj se uzrujavati!OLIVERA: U grob će me sahraniti ova dva hohštaplera!ISIDORA: Pa dobro baba kaže, nema šanzi da mi njih dvojicu zauz-damo dok su zajedno. Treba ih razdvojiti.TEODORA: Zavaditi.OLIVERA: Pobiću ih!... Oni sa mnom da se šprdaju? Kao da sam ja neka njihova kafanska pevaljka!ISIDORA: Pa bila si nekada. Možda se stari sada sjetio.OLIVERA: Setio! Kud baš sad da se seti pa tu pesmu da pevaju?!LAZARELA: Šta je posebno važna ta pjesmaTEODORA: Na tu ga je pjesmu, vjerovatno zbarila?!ISIDORA: Nek nije na piliće...(Teodora je pojuri a oba bježeći oko mame i Lazarele pijuće i maše laktovima kao krilima)... Piju, piju, piju!LAZARELA: Prestanite!... Pa jeste li vi normalne? Baka samo što nam je živa, mama ovdje dobila lupanje srca, a vi se ko dječurlija jurite!

136

TEODORA: Pa kada me izaziva.ISIDORA: Malo se šalimo.OLIVERA (umornim glasom): Idite vas dve devojke u svoju sobu. Ajde, ajde, Lazarela će paziti na mene.ISIDORA i TEODORA (polazeći, u glas): Dobro, mama.LAZARELA: I da vas nisam čula!ISIDORA i TEODORA (polazeći, u glas): Dobro, mama... (zasmijaše se pa odjuriše u svoju sobu).

14. PojavaOLIVERA i LAZARELAOLIVERA : Bolje da smo same. LAZARELA: Sa onim dvjema glupačama se ne može ništa planirati.OLIVERA : Njih dve su dobre samo da se brinu o babi i ništa drugo,LAZARELA: A ni za to nisu baš najbolje rješenje. Neki dan su se ze-zale sa njom, pa je, kao, spremile za pozorište. Obukle je u onu njenu haljinu još sa vjenčanja i našminkale. Jadna baba je stvarno pomislila da će moći da hoda. Krenula jadna iz kreveta i stropoštala se. Dobila je tako lupanje srca da sam jedva uspjela da je smirim.OLIVERA : Jadna moja majka, zar je to zaslužila? Što mi nisi rekla pre, kose bi im zapalila.LAZARELA: Ja sam im zalijepila svakoj po jedan vaspitni šamar i to im je dosta.OLIVERA : Dobro, neka si. Samo nemoj da ti to pređe u naviku. A sada idemo se spremati za pozorište. Usput ćemo razraditi plan kako da zauzdamo naše muškarčine jednom za svagda.LAZARELA: Imam osjećaj da je večeras noć okršaja.OLIVERA : Dan DE!LAZARELA: Tačno, dan DE. Ili mi ili oni. Idemo ... (sasvim glasno)... Čuvajte se genijalci - dolaza vam četiri Gracije! ... (odu lijevo).

Zavjesa

137

DRUGA SLIKAIspred zavjese tri-četiri kafanska stola sa šarenim stoljnjacima i plastičnim cvijećem na njima. Na zidu je neka kič slika. Dimi-trije drijema za prvim stolom do izlaza u šank, a sa kasetofo-na na stolu mu svira neki narodnjak. Nakon izvjesnog vreme-na ulaze gospođa i gospodin Petrović, razgledaju gdje bi sjeli (ona bira sad jedan, sad drugi sto; sjedne na jednu stolicu, pa na drugu). Ona je bezvoljna a on pun ljubaznosti i pretjerano servilan.

138

139

1.PojavaDIMITRIJE, GOSPOĐA i GOSPODIN PETROVIĆG-đa PETROVIĆ: Gdje si me ovo doveo? Kao da je Kusturica birao ambijent za svoj film.G-din PETROVIĆ: Jedino ćemo ovdje, dušo biti na miru. Možemo lijepo razgovarati.G-đa PETROVIĆ: A o čemu važnom treba da razgovaramo? Kada si me nazvao i rekao da odmah izađem sa posla i da me čekaš pred ovom kafančugom, rekao si da treba o nečemu važnom da razgova-ramo i nešto veoma bitno da se dogovorimo.G-din PETROVIĆ: Strpi se, dušo, sve ću ti objasniti. Daj najpri-je da naručimo našto... (osvrće se prema Dimitriju, pa glasno)... Ko-nobar?!... (kad ovaj ne reaguje, lupa pepeljarom po stolu i glasnije)... Halo, konobar! Zar si ti gluv?G-đa PETROVIĆ: Ne viči, nisi u kafani.G-din PETROVIĆ: Pa nego gdje smo i ja uopšte ne vičem. I šta misliš, kako drugačije da ga probudimo... Konobar!G-đa PETROVIĆ: Ovako se to radi, bez nerviranja... (okrene se pre-ma konobaru pa drekne koliko god može)... Konobar, da platim!DIMITRIJE (prestrašeno skoči, malo se sredi i priđe im): Dobar dan, želim. Gospođice, moram vas upozoriti da imam jako slabo crce i da sam preživio već dva infarkta, a treći kao što znate mora da bude koban.G-din PETROVIĆ: Gospođa, ne gospođica. Gospođa Petrović.DIMITRIJE: I zvinjavam se... Izvolite, šta želite?G-din PETROVIĆ: Mi bismo da naručimo, ako može?DIMITRIJE: Može, kako neće moći, samo izvolite, stojim vam na ras-polaganju.G-đa PETROVIĆ: Stojite vi meni na mantilu.DIMITRIJE: Oh, izvinite. Dopustite... (pomaže joj da skine mantil koji pažljivo prebaci preko slobodne stolice)... Izvinjavam se, vješalicu nemamo, nemamo više, od kada ju je Grga Pivopija razbio šefu o leđa. Izvinjavam se.G-đa PETROVIĆ: Prestani više da se izvinjavaš i donesi nam vješali-cu, kilo bijeloga i sifon sode.

140

DIMITRIJE (smješka se): Vi se šalite, gospođo Petrović. Pa, već sam vam rekao da nemamo vješalicu. G-đa PETROVIĆ: Ne tražim vješalicu za moj mantil, nego vješalicu za moj stomak!G-din PETROVIĆ: Kako to misliš, dušo, da stomak objesiš?G-đa PETROVIĆ: Ne mislim ga objesiti, nego nahraniti. A obješen mi je već od gladi. Da me nisi izvukao sa posla i dovukao u ovu rupu, on bi već davno bio pun, naručila sam za pauzu frtalj bureka i kiselo mlijeko.DIMITRIJE: Pa šta sada, u stvari želite: burek ili vješalicu.G-din PETROVIĆ: Odluči se, dušo, samo brzo. Nemamo baš vreme-na na pretek.G-đa PETROVIĆ: Rekla sam već, vješalicu, kilo bijelog i sifon sode.DIMITRIJE: Želite salatu?G-đa PETROVIĆ: Ne, daćete mi samo puno luka, bijeloga, naravno.G-din PETROVIĆ: Zar se ne misliš vraćatio na posao?G-đa PETROVIĆ: Mislim naravno, ali smo smislile dobru caku da nas stranke ne gnjave puno. Nažderemo se bijeloga luka na pauzi i ni jedna stranka ne izdrži više od dva minuta u kancelariji.DIMITRIJE: Dobar fazon, moraću ga isprobati kod punice.G-din PETROVIĆ: Ja sa punicom nemam problema, je li tako, dušice?G-đa PETROVIĆ: Naravno da nemaš kad je umrla prije dvije godine.G-din PETROVIĆ: Hoću reči, nisam nikad ni imao problema. Mi smo se baš lijepo slagali... (krsti se)... Bog dušu da joj prosti.DIMITRIJE (obrati se njemu): A vi? Želite li vi da naručite? G-din PETROVIĆ: Ja bih...G-đa PETROVIĆ: NJemu samo čaj od nane. Sada mu ništa drugo neće i ne može umiriti taj prokleti čir na dvanaestopalačnom želucu.G-din PETROVIĆ: Na crijevu, dušo.Čir mi je na dvanaestopalačnom crijevu, ne na želucu.G-đa PETROVIĆ: Tako sam i rekla.DIMITRIJE (zapisuje): Znači i jedan čaj od nane. To je sve?G-đa PETROVIĆ: Sve naravno, zar je malo?G-din PETROVIĆ: Ali dušo... (konobar krene)... Sačekajte trenutak! ... (njoj)... Dušice, mogao sam i ja nešto da pojedem. Čir nisam osjetio

141

već mjesec dana, još od kada si razbila onu porculansku vaznu što sam ti poklonio za rođendan.G-đa PETROVIĆ: Pa kad si me naljutio. Zbog tebe i tvoje glupe lige šampiona, ja sam propustila moju omiljenu seriju.DIMITRIJE: Prego, amore mio!G-din PETROVIĆ: Pa šta veliš, dušo? Mogao bih i ja nešto da poje-dem?G-đa PETROVIĆ: Dobro, može. Donesi mu pileću supicu, neslanu i bez bibera... (on bi da nešto kaže)... Ni riječi više na tu temu inače ću se predomisliti.G-din PETROVIĆ: Dobro dušo, kako ti kažeš.DIMITRIJE: Bićete uslužni... (ode).

2. PojavaG-din PETROVIĆ, G-đa PETROVIĆG-đa PETROVIĆ (gleda za konobarom): E, ja smotanijeg konobara nisam srela u svom životu.G-din PETROVIĆ: Napokon sami. Znaš, dušo, došlo je do nevjero-vatnog razvoja situacije, u moju, to jest u našu korist. G-đa PETROVIĆ: To što sam ti dopustila da pojedeš supicu, nije ni-kakav nevjerovatan razvoj situacije i nemoj ništa da si umišljaš. Od sutra opet totalna dijeta, je l jasno?G-din PETROVIĆ: Ne govorim o tome.G-đa PETROVIĆ: Ali ja govorim i govorit ću uvijek. Dijeta i samo dijeta!G-din PETROVIĆ: To kao kad je Cigo učio magarca da gladuje, pa veli: Ja ga taman naučio, a on crko!... (glasno se zasmije, a kad vidi da je ona ozbiljna, naglo prestane).G-đa PETROVIĆ: Da sam na tvom mjestu ne bih se šalila sa tako ozbiljnim stvarima.G-din PETROVIĆ: Dobro, nećemo više na tu temu. Nisam te ja ovdje pozvao da bismo pričali o mojoj dijeti i mom čiru, nego o nećemu važnijem za naše živote.G-đa PETROVIĆ: Za život nema ništa važnije od zdravlja.G-din PETROVIĆ: Ali hoćeš li ti meni dopustiti da ja tebi kažem šta

142

imam da ti kažem, pa da o se tome dogovorimo?G-đa PETROVIĆ: Pa, reci već jednom, šta si tu zapeo: čir, pa čir?!G-din PETROVIĆ: Napokon. Znaš, dušo, došlo je do nevjerovatnog razvoja situacije, u moju, to jest u našu korist.G-đa PETROVIĆ: To si već rekao, dalje.G-din PETROVIĆ: Slušaj: Imam ponudu da promijenim i zanimanje i radno mjesto i firmu. Odlična ponuda!G-đa PETROVIĆ: Pa ti si obični pravnik i to si mjesto dobio pomoću mog strica. Ti ništa više i ne znaš da radiš. I ko bi tebi, majke ti, po-nudio nešto bolje od toga što sada radiš? Biro za zapošljavanje je pun pravnika koji čekaju na bilo kakav posao, a ti ćeš kao da biraš? Ma, daj molim te!G-din PETROVIĆ: Ti meni nikada ništa ne vjeruješ, a to nije lijepo, dušo. A što se tiče tvog strica koji mi je, navodno pomogao da se zaposlim, da ti kažem jedno: Sva njegova pomoć je u tome što mi je donio novine u kojima je bio oglas za to radno mjesto i ništa više. G-đa PETROVIĆ: I ništa više?! I ništa više?! Nezahvalniče jedan. Šta bi bilo da nisi ni vidio taj oglas, pa da se nisi ni prijavio, da li bi dobio posao? Ne bi, naravno da ne bi. A on, moj stric, je mislio na tebe. Tra-žio je oglase po novinama. Sračunaj malo, koliko je novaca dao samo za sve te novine, dok nije pronašao taj oglas?G-din PETROVIĆ: Dao bi on još i više samo da nas se riješi. Dodijalo čovjeku da nas hrani i trpi u svojoj kući. I još nešto, on naravno, nije kupovao te novine, nego ih je redovno krao iz čitaonice ili iz brijač-nice.G-đa PETROVIĆ: Bravo! Bravo!Sada je još i lopov?! E, svaka ti čast!G-din PETROVIĆ: Ma, ne kažem ja ništa. Hvala mu i na tome, ali to ne znači da mi je naštelio posao i da sam do tog posla došao preko veze, tako što je pronašao konkurs i donio mi ga. I dosta više o tome. Hoćeš li ti, napokon dopustiti da i kažem šta imam da ti kažem?G-đa PETROVIĆ: Pa pričaj već jednom, šta kružiš okolo kole, kao mačka oko vruče varenike.G-din PETROVIĆ: Napokon. Znaš, dušo, došlo je do nevjerovatnog razvoja situacije, u moju, to jest u našu korist.G-đa PETROVIĆ: Zar opet?! Pa preskoči taj uvod i reci već jednom o čemu se radi, kakvu to šansu imaš?

143

G-din PETROVIĆ: Odličnu!G-đa PETROVIĆ: Da čujem?!G-din PETROVIĆ (sasvim glasno): Odličnu!G-đa PETROVIĆ: Šta se dereš, nisam gluva!?G-din PETROVIĆ (zbunjeno): Pa, rekla si da ne čuješ...G-đa PETROVIĆ: Ne, nego, hoću da čujem kakav je to posao, kakvu si ponudu dobio i sve o tome.G-din PETROVIĆ: Znaš, dušo, došlo je do...G-đa PETROVIĆ: Ne! Stani!... Preskoči to.G-din PETROVIĆ (zbunjeno): Da preskočim sto? kako to misliš da preskočim sto?... (shvati, pa radosno)... A to, evo ovako: Jutros mi kaže moj školski drug, on je jedan od direktora u kombinatu...

3. PojavaLAZO i pređašnji, potom DIMITRIJELAZO (uđe, osvrće se tražeći nekoga): Dobar dan. Gdje je Dimitrije?G-din PETROVIĆ: Dobar da. Ostao je u kancelariji.LAZO (zbunjeno): U kojoj kancelariji?G-din PETROVIĆ (zbunjeno): U svojoj, u kojoj bi drugoj?!LAZO: Otkuda njemu kancelarija?G-đa PETROVIĆ: Ah, otkuda?! Bio žirant sekretaru. LAZO (zbunjeno):Žirant?! Kakav žirant?G-đa PETROVIĆ: Za kredit, naravno. Danas ti je lakše naći nekog ko će ti dati krvi, nego žiranta za kredit.LAZO: Ama, šta će jednom konobaru kancelarija?G-đa PETROVIĆ: Ništa lakše, premještaj po potrebi posla. To je bar lako.G-din PETROVIĆ (sjeti se): A, vi mislite na ovog konobara ovdje?!... Otišao je da nam donese ono što smo poručili. LAZO: Hoće li skoro?G-đa PETROVIĆ: I mi se nadamo, poručili smo još prije pola sata.G-din PETROVIĆ: Dušo, pretjeruješ.G-đa PETROVIĆ (gleda na sat): Ne pretjerujem, evo, pauza samo što mi nije završila... (osvrće se prema kuhinji, pa drekne)... Konobar, pa

144

hoće li to već jednom?LAZO (sjeda sa sto za kojim je maločas sjedio Dimitrije): Sačekat ću ga.G-din PETROVIĆ: Ko čeka dočeka, makar kamen u leđa... (glasno se zasmije, a kad vidi da je ona ozbiljna, naglo prestane)...G-đa PETROVIĆ (pogleda u Lazu): I ovo je konobar.G-din PETROVIĆ: Otkud znaš?G-đa PETROVIĆ: Pa sve vrijeme dok je razgovarao sa nama on je po-gledao šta je ispred nas, šta smo imali ranije poručeno. Profesionalna deformacija. I onda, ta kravata. Stoji mu ko piletu prsluk.G-din PETROVIĆ: Slušaj, da ja ipak nastavim... Jutros mi kaže moj školski drug, on je jedan od direktora u kombinatu...DIMITRIJE (ulazi gurajući kolica sa posluženjem): Evo me, stižem. Nadam se da niste dugo čekali?G-đa PETROVIĆ: Ne, samo jednu svjetlosnu godinu.G-din PETROVIĆ: Pretjeruješ, dušo. Dok je sve to pripremljeno...G-đa PETROVIĆ (dok konobar poslužuje): Ma kakvo crno priprem-nje, samo podgrijano. Vidi, meso je sasvim pocrnilo.G-din PETROVIĆ (sa divljenjem gleda u njen tanjir): Meni baš divno izgleda.DIMITRIJE: Kod nas se ništa ne podgrijava, ni supa ni ljubav. Kod nas je sve svježe... Izvolite i prijatno.G-din PETROVIĆ: Hvala... Traži vas ovaj gospodin.DIMITRIJE (osvrne se i prilazi Lazi): Ej, zdravo zete!... (sjeda pored njega)... Šta mi javljaš? Jesi li provjerio?LAZO: Da. Sve je onako kako smo i predpostavljali.DIMITRIJE: Odlično. Fortuna je na našoj strani... (gleda u ono dvoje kako jedu: ona halapljivo, a on preko volje; on joj tiho svo vrijeme nešto priča)... Ako večeras ne uspijemo da realizujemo svoj plan, bi-ćemo kao ovaj ovdje. Ješćemo čitav život neslanu pileću supicu. LAZO (sažaljivo): Jadnik.G-đa PETROVIĆ (gleda na sat, briše se salvetom i ustaje): Dobro, razgovarat ćemo o tome poslije. Žurim. Zdravo... (ode desno).DIMITRIJE (Lazi, dok onaj gleda za ženom): Gledaj sad!LAZO (kad bude siguran da mu je žena otišla hitro prebaci njen ta-njir sebi i proždrljivo jede sve pogledajući na vrata; sažaljivo): Jadnik.

145

Pa ona ga, izgleda, pati glađu?!DIMITRIJE: E, to ti, dragi moj zete, čeka i nas dvopjicu ako ne bude-mo dovoljno pametni, mudri i zli!LAZO (ona se vraća žustro): Sada će biti gužve!G-đa PETROVIĆ (uzme svoj tanjir ispred njega i stavlja ga na kolica): Nema prevare! Rekla sam samo supicu. Hajde, plati pa da idemo. Ne smijem te više ostavljati samog u kafani.G-din PETROVIĆ (postiđen): Konobar, da platim.DIMITRIJE (priđe im, iskine račun i dok ovaj vadi pare, saučesnički): Rado bih rekao da vas to kuća časti, ali ne mogu, kafana nije moja.G-din PETROVIĆ (daje mu novac i polazi): Hvala vam, gospodine Dimitrije!... Idemo, dušo. Samo sam malo probao meso, tek toliko da me želja mine... (preko ramena)... Doviđenja!... (odu desno).LAZO (dok konobar sakuplja suđe i stavlja ga na kolica): Ma, ja bih se radije ubio nego ovako nešto dozvolio!DIMITRIJE: Neki Dubravko Hrnjak, moj prijatelj iz Novog Travnika bi na to rekao: Ubiti se, čemu? Bolje promijeniti ženu!LAZO: Mogao bih ja promijeniti i ženu i punicu i svastike ali kada ne bih morao mijenjati punca. Ovako nema nam druge nego da udruže-nim snagama one četiri Gracije pretvorimo u četiri pitome mace.DIMITRIJE: Posao jeste težak ali nije neizvodljiv. Odoh ja da kažem šefu da me zamijeni, a ti me sačekaj vani kod personalnog ulaza... LAZO Si šefe!...(odu svaki na svoju strtanu).

Zavjesa

146

147

TREĆA SLIKAKao i prva slika. Lazo sjedi na dvosjedu i čita novine, Dimitrije silazi niz stepenice.

148

149

1. PojavaDIMITRIJE, LAZOLAZO: Kako nam je baba?DIMITRIJE: Zove tebe.LAZO: Šta ću joj?DIMITRIJE: Kaže, ti je najljepše okupaš.LAZO: Pa jutros sam je kupao. Nije se valjda opet udeverala?DIMITRIJE: Do zavrat.LAZO: Fuj. Što je, brate tvoja žena ne kupa? Njena je majka, nije moja.DIMITRIJE: Zaboravljaš da su naše dame u pozorištu.LAZO: A i one, moraju li baš svaku premijeru da gledaju? I što će nam, zaboga tolike premijere? Dosta je jedna godišnje. DIMITRIJE: Ajde, nemoj da zanovijetaš. One samo što nisu stigle. Ne zaboravi: ja počinjem igru, početni udarac je moj. Ti ćeš ćuti kada dođu, daj mi par trenutaka vremena da izvedem Oliveru. Zatim siđi i pošalji Lazarelu do babe i onda napadaš Isidoru. Teodora ima sudar, ona će, vjerovatno, doći poslije.LAZO: Šta tačno da joj kažem... da joj pričam?DIMITRIJE: Pa, jednostavno, reci joj da ti se čini da baba ima tempe-raturu i da treba da joj je izmjeri.LAZO: Ma, ne Lazareli, to znam, nego Isidori?DIMITRIJE: Jednostavno, udvaraj joj se. Znaš kako se to radi. Uvijek si bio maher za udvaranje. Nije bilo djevojke koju nisi mogao da osvojiš.LAZO: Znam, ali ona mi je svastika, skoro kao sestra, kao rod.DIMITRIJE: Nema boljeg roda od svastike.LAZO: Šta ako ona to poslije ispriča Lazareli?DIMITRIJE: Jednostavno reci da to nije istina, da te nije dobro razu-mjela, da nisi mislio ništa loše s tim ili slično.LAZO: Šta ako ne uspijem odmah, pa siđe Lazarela i uhvati me?DIMITRIJE: Šta ako ovo, šta ako ono? Nisam ja prorok, šta ja znam, snađi se.LAZO: Dobro, pokušat ću. Ne garantujem ti ništa.DIMITRIJE: Samo ti budi uporan i onako slatkorječiv kako znaš, ne

150

bojim se ja za tebe. Biće meni teže.LAZO: Zašto bi tebi bilo teže? Ti imaš zadatak samo da svoju ženu zadržiš malo na terasi, da je podsjetiš na dane medenog mjeseca, sve one na to padaju i da joj, onako kao slučajno kažeš kako je Lazarela preuzela od nje komandu i da sada ona zapovijeda. Ako slomimo tu kariku lanac puca da je debeo kao moja ruka, ja ti kažem.DIMITRIJE (osluškuje): Evo ih, dolaze. Briši na sprat kod babe.LAZO: Nisi mi rekao šta babi da kažem? Hoćemo li i nju da uvučemo u igru.DIMITRIJE: Naravno, gdje bi to bez babe? NJoj reci kako Olivera jed-va čeka da baba umre pa da proda onu vikendicu na selu. LAZO (smješka se): To je podlo! DIMITRIJE: Naravno. Baba se boji smrti kao niko, a do te joj je viken-dice toliko stalo da je jedanput tražila da je, kad umre gore sahranimo. Jedva smo joj objasnili da se to događa u američkim filmovima i da kod nas ne mogu ljudi da se sahranjuju bilo gdje, nego da za to postoje gradska groblja... Idi, evo ih ulaze... (Lazo ustrči uz stepenice).

2. PojavaDIMITRIJE, OLIVERA, LAZARELA, ISIDORAOLIVERA (on se pravi da spava): Lepo bogami, lepo. Moj suprug, a vaš otac spava, a moj zet, a tvoj suprug, draga moja Lazarela, se negde odvukao i ostavio moju jadnu majku, a vašu na samrti baku da se sama onako stara i jadna bori za život. Za ono malo života koliko još ima u nosu.ISIDORA: O čemu ti to govoriš? Kakav život u nosu? Tamo nema života, tamo su samo...LAZARELA: Znamo šta se tamo nalazi, Isidora, nemoj da si banalni detaljista i nemoj da okrećeš mamine riječi. Nemoj da si bukvalista. To je alegorija, ako nisi pobjegla i sa tog časa iz srpskog, kada ste obrađivali tu lekciju. Više si bila odsutna u Gimnaziji nego prisutna.ISIDORA: Pa kad nisam bila zaljubljena u srbadžiju, kao ti. Pjesme ti je pisao, profesor... (recituje sa karikaturom)... Ti Lazarela, nikad nisi htela, nikad nisi mene htela, Lazarela, Lazarela!LAZARELA: Pa šta, on me je volio, bila sam njegova inspiracija. On

151

je o meni napisao sto pjesama. Da li je tebi onaj tvoj autolakirer pisao pjesme? On za sebe kaže da je takođe umjetnik. Možda je sprejom na nekom autu, na gepeku naslikao tvoj čarobni lik ili je, tim istim sprejom ispisivao grafite po zidovima zgrada u gradu i tako, krajnje inspirativno ti izjavljivao ljubav?ISIDORA: Ništa od svega toga. NJegova ljubav prema meni je bila čista i iskrena. I još nešto da ti kažem, moj Vladimir je bio momak za razliku od tvog profesora, koji je imao ženu i troje djece.LAZARELA: Pa šta, niko nije savršen?! Uostalom, kada sam to sazna-la odmah sam ga ostavila.OLIVERA: I zato ti je on odmah dao keca iz srpskog. Da nije bilo Laze, pala bi na popravni. On je tebi dao trojku, a Lazi devojku.DIMITRIJE (kao probudi se): Oh, vi ste se već vratile?! Pa, kako je bilo na premijeri?OLIVERA: Bolje da nisam ni išla. Ovako sam svoju jadnu majku osta-vila u rukama dva bezosjećajna idiota.DIMITRIJE: A o kome je riječ? Ako misliš na nas dvojicu, mislim da griješiš dušu.OLIVERA: Ja nikada ne griješim. Nikada. Obečali ste da ćete paziti na babu i šta se dešava: vratim se kući ti uveliko spavaš na dvosjedu, a moj vajni zet sada u nekoj kafančugi ispija votku za votkom. Ko zna koliko je moja jadna majka sama gore u sobi, ako nije pala niz stepe-nice i vrat slomila.LAZARELA: Gdje je Lazo?OLIVERA: Bolje da i ne pitaš, mogu misliti.DIMITRIJE: Tvoj zet, draga moja bezdušnice, upravo pere tvoju jad-nu majku iako mu nije ni rod ni pomozibog. Ajde, kaži mi, kada si ti poslednji put okupala svoju majku? Ti ili neka od ovih tvojih... (imiti-ra je)... lepih devojaka?LAZARELA (žurno, jer vide da je na pomolo svađa): Nas dvije ćemo da skuvamo kafu! ... (Isidori)... Idemo, Dora!... (odu lijevo)

3. PojavaDIMITRIJE, OLIVERAOLIVERA (zbunjeno): Šta mogu kada ona hoće samo da je Lazo kupa.

152

DIMITRIJE: A znate li zašto? Zato, drage moje Gracije što on o radi pažljivo, poštuje njene godine. Vi bi joj najradije sasule kantu vode na glavu i gotovo kupanje.OLIVERA (pomirljivo): Pretjeruješ, nismo mi tako bezdušne.DIMITRIJE (nježno): Znam, dušo, da pretjerujem, a šta ću kada si me naljutila tim svojim stalnim komentarima o nama dvojici kao da smo idioti, a ne normalni ljudi. Kada si se udavala za mene nisi tako mislila. Tada si me voljela, a sada boga pitaj koga voliš i tražiš načina da me se riješiš?OLIVERA (nježno): Ma nije tako... grešiš.DIMITRIJE (zaneseno): A ja sam ti pripremio jedno iznenađenje, za našu godišnjicu.OLIVERA (razočarano): Pa naša je godišnjica bila u martu. I to si zaboravio?!DIMITRIJE (snalazi se): Ne mislim, milo moje, na godišnjicu našega braka, nego mojeljubavi prema tebi.OLIVERA (sramežljivo): I to pamtiš?DIMITRIJE (zaljubljeno): Ne samo da pamtim nego i sanjam. Kada sam osjetio da sam zaljubljen u tebe kao da sam se preporodio. Po-stao sam novi čovjek.OLIVERA (zaljubljeno): Moj čovek! Moj Dimitrije.DIMITRIJE (priđe joj): Gazda Mitke, tako si me zvala... (uzme je pod ruku)...Predlažem da malo izađemo u dvorište. Da napokon budemo malo sami.OLIVERA (zaljubljeno): Baš lepo, vani je tako jasna mesečina... (odu desno).

4. PojavaISIDORA, LAZARELALAZARELA (unosi kafu i zbunjeno se osvrće): Gdje ovi nestadoše?ISIDORA (unosi zdjelu sa slatkišima): Pojma nemam. Znala sam ja da ono njihovo gugutanje neće izaći na dobro.LAZARELA: Ma koje crno gugutanje, reže jedno na drugo ko pos i mačka. ISIDORA: Mačka ne reži, ona frkče!

153

LAZARELA: Ti znaš šta radi mačka, a ne smiješ joj se približiti ni na kilometar.ISIDORA: Šta ću kada mi se gade one njene dlake.LAZARELA (zafrkava je): A nisu ti se gadile kod tvog Vladimira?!ISIDORA: Ne, ono je bila lijepo njegovana umjetnička brada. Prava muška brada, a ne kao kod tvog profesora pet dlaka u bradi. Trči, trči pa dlaka.LAZARELA: Čovjek, umjetnik se ne mjeri po tome kolika mu je bra-da, nego šta ima u glavi i po tome kakve su mu misli.ISIDORA: Svi muškarci imaju samo jednu misao - žena!LAZARELA (smješeći se): Mi nismo kao oni, mi ne mislimo na žene.ISIDORA (smješeći se): Znaš šta misli kokoška trčeći ispred horoza oko drveta?LAZARELA (smješeći se): Ne.ISIDORA (smješeći se): Idem još jedan krug da ne misli da sam laka roba.

5. PojavaLAZO i pređašnjeLAZO (silazi iz sobe, dok se njih dvije smiju): O, već ste stigle? Je li to bila premijera neke komedije, pa se još smijete?LAZARELA (prestanu se smijati): Ne, gledali smo Šekspirovog Ro-mea i Juliju.ISIDORA: Ljubavna tragedija.LAZO (svojoj ženi): Lazarela, zove te baka. Požuri.LAZARELA (ustaje i uzima šoljicu sa kafom): Ponijeću joj i kaficu, boga pitaj da li ju je danas i popila... (ode uz stepenice).

6.PojavaLAZO, ISIDORALAZO (sjedne pored Isidore, patetično): Šteta što taj Šekspir nije više živ.ISIDORA (malo se odmakne): Što?LAZO (opet se primakne): Pa, napisao je o Romeu i Juliji ljubavnu

154

tragediju, a od mog života bi mogao da napravi samo dramu Tragična ljubav.ISIDORA (izmiče se): Pa ne bi se reklo, ti voliš Lazarelu najviše na svijetu.LAZO: Ne postoji najviše na svijetu. Ja sam, u stvari čitav svoj život volio samo jednu, ali ona je voljela nekog autolakirera i nije me ni primjećivala.ISIDORA (malo zbunjeno ali se više ne izmiče): To ti mene zafrka-vaš?!LAZO (stavi svoju ruku iza nje na naslon dvosjeda): Da li se sjećaš kada si za rođendan dobila onaj veliki anonimni buket žutih ruža?ISIDORA (prijatno iznenađena, zbunjeno): Ti si mi poslao taj bu-ket?!... A Vladimir mi je rekao da ih mi je on poslao, kao izraz ljubavi i želje za pomirenjem!LAZO: Da je tako poslao bi ti crvene, a ne žute ruže. Žute ruže su znak ljubomore. To je birala moja duša, bio sam vaški ljubomoran na tog bradatog limara...ISIDORA (nasloni se, a njegova ruka padne na njeno rame): Autola-kirera?LAZO: Nema veze, bilo pa skoro prošlo.ISIDORA: Kako misliš, skoro prošlo?LAZO (kao neprijatno mu je): Pa dio te ljubavi još tinja u meni, po-gotovo kada te sretnem jutrom na vratima kupatila. Lazarela je toliko ljubomorna na tebe, da me budi pola sata ranije da idem u kupatilo samo da se ne bih sa tobom sretao.ISIDORA: Ona je guska!LAZO: To isto ona kaže za tebe. A i Olivera, tvoja mati slično misli.ISIDORA (ljuto): I ona misli da sam ja guska?!LAZO: Pa, nije baš tako rekla, ali zar ne vidiš kako nju više voli nego vas dvije skupa? ISIDORA (tužno): Vidim.LAZO: I umjesto da si sa čovjekom koji te voli, sa sestrama i roditelji-ma koji te vole, ti radije živiš ovako, sama, nevoljena i nesretna?ISIDORA (tužno): Pa šta da radim?LAZO: Uzmi stvar u svoje ruke, pokaži im da si i ti živo i razumno

155

biće... (osvrće se)... Evo, ide Lazarela, moram se skloniti. Ona brzo zna da sabira dva i dva. Vidimo se kasnije... (zbriše desno).

7.PojavaISIDORA, LAZARELALAZARELA (silazi smiješeći se): Ispričala sam baki onaj tvoj vic, slat-ko se ismijala. Prvi put nakon dugo vremena da samje vidjela da se smije.ISIDORA (zajedljivo): Da li ste se smijale mome vicu ili meni?LAZARELA (prestane se smijati): Šta ti je Dora? Što si tako zajedljiva?ISIDORA (zajedljivo): Možda ja i jesam glupa guska, ali nisam ni ble-sava ni slijepa.LAZARELA: To ti niko nije rekao.ISIDORA: Ako se ne govori meni ne znači da se i ne misli i ne govori o meni.LAZARELA: Ja te ne razumijem. Ako misliš na onu našu današnju malu svađu, ja te molim nemoj to shvatati sasvim ozbiljno.ISIDORA: Shvatam ja veoma dobro. Misliš da ja ne vidim koliko mama voli tebe više nego i Teodoru i mene zajedno?LAZARELA: Zašto bi mene voljela više nego vas dvije, ne razumijem.ISIDORA (zajedljivo): Jadnica, pravo mamino nevinašce, jadnica ništa ne razumije. Vas dvije ste dobar tim, čak ste uspjele i mene i Teodoru uplesti u tu vašu glupu paukovu mrežu protiv jedina dva poštena i dobra muškarca koje ja znam.LAZARELA (sad već ljuta): Jadnica, mlada si pa ne znaš koliko ima do-brih muškaraca na svijetu. Upoznala si ih samo pet stotina. Kojeg god muškarca vidiš on je za tebe dobar, super i odmah se zaljubiš.ISIDORA (ljuta): Ko mi kaže!? Zavela si kompletno nastavničko vijeće, i muško i žensko, samo da bi nekako završila tu prokletu Gimnaziju.LAZARELA: Ti je nisi ni uspjela završiti redovno već ti je moj Lazo sredio da vanredno položiš.ISIDORA (zajedljivo): Tvoj Lazo?! Tvoj Lazo?! LAZARELA: Jeste, moj Lazo, moj. Da nije možda tvoj?ISIDORA (odlazeći, tajanstveno): Ko zna, ah niko ništa ne zna, krhko je znanje... (ode uz stepenice).

156

LAZARELA (derese za njom): Šta time želiš da kažeš?... (ova zastane na stepenicama, osvrne se sa tajanstvenim smješkom, zatim ode)... ču-ješ li me, ti mala gaduro? Odmah da si se vratila ovamo!

8. PojavaLAZARELA, TEODORA, potom ISIDORATEODORA (uđe s desna pa prestrašeno zastane): Šta se to ovde do-gađa? LAZARELA: Ništa što bi se tebe ticalo.TEODORA: Sa kim se to svađaš?LAZARELA: A šta misliš sa kim? Neću, valjda, majci reći da je mala gadura?!TEODORA: Obično se meni tako obraćaš, a ja nisam bila tu.LAZARELA: I? Koja je još od dama ostala?TEODORA: Baba.LAZARELA: Ti si baba... (uzme šoljice od kafe pa ode u kuhinju).TEODORA (dovikuje za njom): Ma samo se šalim, što se odmah ljutiš? ISIDORA (oprezno silazi niz stepenice): Šššš?!... (Tea se okrene, zatim pogleda prema kuhinji, pa mahne rukom Dori da siđe, ova to uradi)... Uh, jedva sam živu glavu izvukla.TEODORA: Šta je bilo?ISIDORA: Ma otkud znam?! Poludila žena od ljubomore.TEODORA: LJubomore?! Na koga je to ljubomorna?ISIDORA (tajanstveno): Ti kao ne znaš?! Na svoju rođenu sestru!... (ode u svoju sobu).TEODORA: Na koju sestru, pa ima nas dvije... (za sebe)... Na nju ili... (smješka se)... na mene?

9.PojavaLAZO, TEODORA, potom LAZARELALAZO: Ćao, lutko. Kako je moja najdraža svastika?TEODORA: Nisam ja tvoja najdraža svastika, imaš ti dražu.LAZO: Ti se šališ, zar ne?TEODORA: Veoma ti je dobro poznato da se ja nikada ne šalim sa

157

tim stvarima?LAZO (priđe joj blizu, šeretski se smiješeći): Zar te mister Pilićar ra-zočarao?TEODORA: Ne, rekao mi je nešto zabavno.LAZO (priđe joj sasvim blizu i blago je zagrli oko struka): Šta? Baš bih volio da znam. I ja volim zabavne stvari, kazaćeš mi?TEODORA (malo se opire, smješeći se): Rekao mi je da mu je jadn zgodan konobar danas rekao da ja nisam pile za klanje i da postoji jedan horoz koji dobro čuva svoje koke.LAZO (pokuša da je poljubi, a ona se izmiće): Ko bi mogao da bude taj horoz?TEODORA (gleda ga u oči): Mislim da oboje znamo... (lagano se diže na prste da ga poljubi, ali svojim vriskom Lazaela to ne dopusti)... LAZARELA (zaprepašćeno): Lazo, šta to radiš?!LAZO (zbunjeno, brzo se razmaknu): Ništa, ovaj, upalo mi je nešto u oko, pa ona pokušava da ga izvadi.LAZARELA: Ma nemoj?TEODORA: U stvari, on pokušava da mi pomogne da pripremim svoju dramsku ulogu, ovu koju spremamo u našoj sekciji.LAZARELA: Ma nemoj? Ni u jednoj Nušićevoj komediji nema lju-bakanja!LAZO (zbunjeno): Ja to nisam znao...LAZARELA (nježno): Prtedpostavljam da nisi znao i da te ova mala divljakuša samo pokuala iskoristiti da meni naudi.TEODORA: Ova mala divljakuša, sestrice draga, ima svoje ime. I pazi malo kako se ponašaš da ne bi stradala. Nisam ti ja Isidora pa da sa mnom možeš kao sa djetetom!

10. PojavaISIDORA i pređašnji, potom OLIVERAISIDORA (ulazi prkosno): Ni ja više nisam mala, odrasla sam preko noći. Ne preko noći, u jednom trenutku...(pogleda Lazu sa puno lju-bavi)... U najbitnijem trenutku moga života kada sam spoznala svu tajnu koja se već dugo krije u mome srcu.TEODORA: I meni su se napokon otvorile oči i od sada ću da sama

158

živim i kreiram svoj vlastiti život... (pogleda Lazu sa puno ljubavi)... Jednom će procvjetati ruže i u mom vrtu.LAZARELA (Lazi, gledajući u svoje sestre): Da nije malo kasno za pubertet?LAZO (u nedoumci, pogleda ih sve redom): Ja, ovaj... Ja bih...LAZARELA (njih sve tri mu se obrate sa puno pažnje i ljubavi): Šta želiš dragi? Samo reci donijeće tebi tvoja ženica šta ti srce želi.ISIDORA: Da?!TEODORA: Samo reci!LAZO (u nedoumci, pogleda ih sve redom): Ja, ovaj... Ja bih...LAZARELA: Da?!ISIDORA: Kaži.TEODORA: Samo reci, slobodno!LAZO: Jedno pivo...LAZARELA: Odmah, dušo!... (otrči u kuhinju)...LAZO: ... novine...ISIDORA: Stižu!... (ode u TV kutak po novine)...LAZO: ... i jednu cigaretu!TEODORA (vadi iz džepa, stavlja mu je u usta i pripaljuje, stižu i druge dvije noseći pivo i novine): Izvoli i cigaretu. Jeste da će nas keva u top staviti, ali ako, isplati se!LAZARELA: Izvoli, mili moj, evo jedno hladno pivce, onako kakvo ti najviševoliš i to dva, da ti ne manjka... (Teodori)... U pravu si, bogami ćemo stradati kada se majka vrati.ISIDORA: Evo i novine... (osvrne se, pa sa strahom)... a bogami evo i stare!OLIVERA (ulazi pjevušeći): Da smo se ranije sreli, bilo bi drukčije sve... (pogleda ih sa čuđenjem)... Šta je, šta blenete, kao da nikada ni-ste vidjeli sretno udatu ženu?!

11. PojavaDIMITRIJE i pređašnjiDIMITRIJE (ulazi s desna sa raskompčanom košuljom, drekne): Ženo, hoće li ta večera?!

159

OLIVERA (trgne se i krene u kuhinju): Odmah, dušo!LAZO (sjeti se): A baba? Ko brine o babi?!DIMITRIJE (tri sestre jurnu uz stepenice): I slijedeća dva sata da vas nismo ni čuli ni vidjeli, hoćemo na miru da gledamo ligu šampiona!LAZO (da mu jedno pivo, kucnu se i namignu jedan drugom): Živjeli! DIMITRIJE: Živio, zete!

Zavjesa

160

161

Umjesto pogovora

INTERVJU POSLEDNJI BOEM

Dvadeset prvog oktobra mu je bio šezdesetprvi rođendan. Nekada Saša, pa Savo, pa Ćale, sad je već odavno – Čika Savo. Tako ga zovu razni klinci, a i oni koji to više nisu, jer čitavog života radi sa njima. Za njih je izdao i svoje tri knjige pozorišnih predstava i upravo priprema četvru. On je pisac, režiser, pesnik, drug i boem. U horoskopu je „na-ravno vaga“. Mašta čini 90 procenata njegovog života, daje mu snagu i volju, i zato se jedna od njegovih knjiga zove „Mašta može svašta“.Savo Škobić je rođen davne 1947. u Travniku, a onda se 1950. preselio u Pucarevo, od koga je nastao Novi Travnik. Stariji je od svog grada dvije godine. Tu je živeo i radio kao animator kulture, prvo amater-ski, pa onda profesionalno sve do 1996., kada su ga vetrovi rata do-neli u Višegrad. Počeo je da radi u Domu kulture i odmah formirao višegradsko glumište. U tih 12 godina rada rodilo se 35 pozorišnih premijera a izvedeno je u preko 200 predstava. „Rado se sećam svojih prvih radnih dana u kulturi. Kada sam imao šesnaest godina napravio sam svoj prvi šareni program, i od tada se ne odvajam od pozornice. Probe i predstave su bile pune raznih anegdota, toliko da sam mogao da napravim i predstavu o pravljenju predstave. U sali gdje smo radili je obavezno bilo najmanje sto ljudi, a ja sam uz pomoć toga kalio tadašnje glumce i „pecao“ nove talente.“ Toliko voli svoj posao da je njegova supruga Dubravka tvrdila :“Ja sam mu druga žena, Eksperi-mentalna scena je prva“, jer je na Eksperimentalnoj sceni radio. Za taj period je vezano i njegovo najdraže putovanje, kada je vodio omla-dince na štafetu u Beograd. Tada mu se desila i prva ljubav. „Volio sam glavnu glumicu u svojoj predstavi „Kiša“, ali joj to nikad nisam priznao. Ne bih da otkrivam ime jer je ona sad baka. Pokazivao sam je kako da odglumi romantičnu scenu, bio ljubomoran gledajući je na pozornici sa drugim glumcem, ali nisam htio da iskoristim priliku. Da ne bude da koristim neke režiserske fore...“ Ženio se tri puta, a dva put’ rastavio. Iz prva dva braka ima dva sina, Todora i Dragana. Kaže

162

da su i jedan i drugi lepi na mamu, a pametni na tatu, i da nikako ne bi valjalo da je obrnuto. „Romantičan sam, tako da i dan danas sanjarim o pravoj ljubavi. Žao mi je današnje omladine, svi su tako hladni, ja sam odrastao i zivio na neki kreativniji i maštovitiji način. Zato poku-šavam da im prenesem prave vrijednosti. Pedagozi na jedan, roditelji na drugi, a ja na svoj način.“Rastao je u velikoj porodici, imao je četiri brata. „Sjećam se da me je mati budila ujutro riječima :“Saša, sine, vrijeme je“, a kad ja ne bih ustao, bilo je prvo „Savo“, pa onda „Savetino, ustaj!“.“ Imao je i dobru učiteljicu Diku, tako da, dok je rastao, nije stvorio kompleks zbog nesreće u detinjstvu. „Kada sam imao nepune četiri godine,u igri sa ostalom djecom sam trčao iz jednog kanala u drugi. Morali smo da pretrčimo preko puta koji je u to doba bio od kamena tucanika, ali ja sam se posjekao na staklo i stao. A na tako uskom putu je prolazio veliki kamion i dok je uspio da se zaustavi - stao mi je na stopalo. Iako sam bio toliko mali, sjećam se jasno te slike i šoka, i više ničega. Pri-čali su mi samo da sam rekao :“Tutu, majto“.“ Do osamnaeste godine je nosio protezu, a od tad umetak, i zbog toga malo šepa kad hoda. Ali mu to nikad nije smetalo da uživa. „Smatram da sam čovjek koji je uspio u životu. Uradio sam sve, osim što nisam ispunio svoju želju da režiram film – Boj na Kosovu. Ali na toj želji još radim, volio bih da neko drugi izrežira film po mom tekstu.“ Imao je mnogo idola u životu, ali kad piše, voli da čita dela Mome Kapora, jer tako obogaću-je sopstveni fond reči. Kad piše pesme, cita Jesenjina. „Nikad nisam izdao zbirku pjesama, ali sam ih objavljivao pojedinačno, još od še-stog razreda. Napisao sam tekst za pjesmu „Ko će ti sutra te suze da čuva“ koju je otpjevao Miki Jevremović u ljeto ’72., a pjesma „Vanja“ je izvođena na banjalučkom festivalu.1999. Još 1986. god. Radio Sa-rajevo mu otkpljuje i emituje kao radio igru pozorišnu predstavu za decu „Gdje je moj nos?“.„U životu mrzim dvije stvari – kad me neko laže i kad mi neko ne vje-ruje. Kad me laže osjećam kao da hoće da napravi budalu od mene, osim ako je to patološki lažov, onda znam da je jednostavno takav.“ Omiljena pesma mu je „Poslednji boem“. „Ona me u potpunosti opi-suje. O toj svojoj boemskoj prirodi uvijek kažem da nisam takav da bih bio boem, nego sam boem što sam takav. Interesantno je i to što sam sve u životu imao po jedno. Jednu kafanu, jedan sto, jednu sto-

163

licu, jedno piće, jednu ženu (nikada nisam bio sa dvije žene istovre-meno), čak sam i od četiri brata imao jednog omiljenog. Dešavalo mi se da zbog tog svog „jednog“ sjedim sa društvom i dobrom muzikom u jednoj kafani, a pošto u njoj ne služe stomakliju, ja odem u drugu kafanu da na brzinu popijem piće, pa se onda vratim.“ Nekad pred rat je prešao na votku. A od sedamdesetih godina vodu uopšte ne pije. „Ne volim je, jer sve majke tvrde da se sa vodom piju ljekovi, tako da sam 70te godine, na jednoj fešti popio svoja poslednja dva decilitra vode. Pijem je samo u sokićima.“ Sad već dve godine niti pije niti puši (zamisli mene bez pića i cigare!), ali to mu i nije toliko teško. Pogoto-vo što je to zbog zdravlja. Jer je u septembru 2005.te godine operisao tumor na mozgu. „Prije operacije sam najavio svojim bližnjima da ću iskoristiti foru iz filma kada se probudim, da bih sam provjerio kako funkcionišem. Kada sam vidio medicinsku sestru koja se o meni brinula pitao sam da li sam u raju, jer pred sobom vidim anđela.“ Ustvari, ne veruje u boga, ni u raj, ima svoje shvatanje o postojanju neke više sile, ali veruje u sreću. „Sreću svaki čovjek nosi u sebi, a ja sam je imao uvijvek kad mi je bila potrebna. Pogotovo nakon opera-cije. Oporavak je bio ružan, ali brz i uspješan, posebno od kada sam ponovo počeo da radim sa djecom. Još uvijek sam bio slab, ali dje-ca su mi prenosila svoju pozitivnu energiju kroz rad i druženje, pa i kroz stalni ritual pozdravljanja, dodirom :“Nabaci!“.“ O tome kakva je osoba govori i to što se sve desilo baš u vreme kada je trebao da vodi klince na festival u Lazarevac. „Sjećam se, shvatio sam da je taj dan ponedeljak, a da se na festival kreće u utorak. Čuo sa da u susjednoj sobi moj brat Boško igra „Bingo“, pozvao sam ga i zamolio ga da ih on odvede, ali da im kaže da Čika Savo ima problem sa nogom.“ Tako su oni otišli sa Čika Boškom, a vratili se sa nagradom za najbolju mušku epizodnu ulogu. Svoju povezanost sa decom ne zna da objasni. „Nikad nisam htio da im budem autoritet, već prije svega drug, i ponosan sam na to što dje-ca meni smiju da priznaju i ispričaju svoje tajne, koje ni roditeljima ne bi rekli. Predstave za njih sam u stanju da napišem i za jednu noć. Ja otkucam stranu, moji ukućani čitaju, nisu ni zvršili, a ja sam već napisao drugu. Inspiraciju nalazim u događajima i najteže mi je da pronađem novu temu, ali taman kad pomislim da ih nema više, na-stane „Sanjalica“, pa onda „Tužibaba“, i sve tako. U „Nestvarnoj stvar-

164

nosti“ sam najviše rekao.“ Kod dece ne voli jedino kad su iskvareni. Kod odraslih je to još gore, zato što su oni svesni toga, a ne preduzi-maju ništa da to poprave. Piše i režira samo komedije. Nekada je ra-dio i drame, ali je shvatio da je ljudima potrebno više smeha. Više voli prošlost, iako pokušava da napravi spoj sadašnjosti i prošlosti. „Pravi sam Jugonostalgičar. Danas među ljudima nema iskrenosti ni pravih razgovora. Ušla je neka učmalost u duše. To je posledica rata.“Najvrednije što ima nisu nikakve materijalne stvari, već ljudi koji ga vole i koji mu veruju, i što će im jednog dana biti dovoljno samo da kažu „Čika Savo“ i sve će biti rečeno. Nikad mu popularnost nije bila mnogo važna, ali mu prija kada ga ljudi prepoznaju na ulici. Svaku nagradu svojih glumaca oseća kao svoju. Njegov moto je – Nema ni-šta tužnije od dečijeg plača, ni ništa lepše od dečijeg osmeha. Smeju da budu samo suze radosnice. A on je najsretniji bio ovog leta, na reprizi jedne od svojih predstava za odrasle. Predstave piše za glum-ce, a ne za publiku, a kako zna ko je za koju ulogu - profesionalna deformacija. A ako publika prihvati priču, nagrada je aplauz. „Želeo bih da mi, kad me spuste u zemlju, ljudi podare jedan aplauz. Možda ću ga čuti.“

Branka DelićBeograd, 22.6.2009.

165

RECENZIJAMi, Novotravničani, zovemo ga svojim čika Savom,a i u Višegradu je svojim radom postao njihov čika Savo...

Pred nama je, dragi čitaoče, dramsko djelo osebujnog čovjeka, ko-mediografa svakolikih ljudskih kvaliteta, dramaturga s ogromnim iskustvom, intelektualca koji ostaje duboko u svakom od nas. U svo-jim komedijama ismijava ljudske mane, društvene pojave, pokazuje nam smiješnu stranu svakodnevnice, koje, vjerovatno, nismo uvijek svjesni, a prisutna je svuda oko nas. Tjera nas na smijeh od srca, od kojeg se moraju zatresti i „daske koje život znače“. A već ih je puno „zatresao“ naš Savo Škobić.Sam Molijer je smatrao da je „mnogo lakše kočoperiti se uzvišenim osjećajima, prkositi sreći, optuživati sudbinu i psovati bogove, nego pronaći smiješno u ljudima“. A Savi Škobiću upravo to već godina-ma polazi za rukom (perom). On slaže dramske istine sa objektiv-nim zakonitostima u životu, događanjima koja svoju radnju razvija-ju pred našim očima kroz žive dijaloge i čovjeka pojedinca s ličnom inicijativom, s njegovom voljom i akcijom, te ličnostima s dominan-tnim crtama karaktera koje sugestivno djeluju kroz živost radnje i prikazivanje onog prosječnog u životu, životne mane i nedostatke... Razne čovjekove slabosti prikazuje nam kao sastavni dio normalno ljudskog, prosječnog, te su mu likovi veoma realni, često simpatični. Rijetko mu potiru ono ljudsko što je u čovjeku da bi preraslo u satiru. On komično pretvara u istinski humor.Komedija „Hinđubis“ nastala je u Pucarevu, Novom Travniku, 1982. godine i ima karakteristike komedije naravi jer su u njoj oslikane mane čitavog društva i pojedinih grupa društva, u njoj se „šibaju“ ne-uređeni odnosi u društvu, nepoštovanje zakona, nepostojanje pravde i pravičnosti za običnog, malog čovjeka. Kompozicioni sklop je do-ista složen, likovi su prirodni, bliski životu. Ova komedija doživjela je i neposredni kontakt s novotravničkom publikom u prijeratnom periodu; uspješan, naravno.„Svastike“ je djelo nastalo u višegradskom stvaralačkom periodu, u zimu 2004. godine i tematika je vezana za prosječnu porodicu i me-

166

đuljudske odnose koji su ostvareni kroz jedinstvo dramske radnje i komičnih okolnosti koje stvaraju sami likovi. Izuzetno je dinamična, jer se u njoj prelamaju težnje i interesi, te tendencije pojedinih lič-nosti.Iz višegradskog opusa je i komedija „I da imam, odakle mi?“, nasta-la 2007. godine, a bavi se nesporazumima, zabunama, intrigantnim situacijama. Dramska radnja je jedinstvena i cjelovita, usmjerena ka svome razrješenju, umjetnički apstrahovana iz složenosti životnog zbivanja, te nužno zahtijeva, kao i sve druge drame Save Škobića, predstavljanje na pozornici gdje bi se njihova životna punoća i uvjer-ljivost još više uočila.

Nastavnica bosanskog jezika i književnostiSanja Dujmenović

167

Riječ urednikaSavo Saša Škobić, čovjek, poeta, pisac priča, drama i komedija, sce-narista i režiser, ostao je uskraćen za jedino priznanje koje mu još nedostaje - priznanje sugrađana iz njegovog “Grada mladosti” Novog Travnika.Ova knjiga sa tri komedije za odrasle, tek je skroman pokušaj da se Saši prizna njegov rad u skoro tri decenije kreativnog doprinosa kul-turi Novog Travnika u najširem smislu, a posebno u sferi scenskih umjetnosti , a bogami i amaterskog filma. U pogovoru i recenziji je mnogo toga rečeno o Savi i ja toplo prepo-ručujem da tekstovi budu pročitani. Zahvaljujem gospođici Branki Delić na ustupljenom tekstu Itervjua sa Sašom, a veliko hvala zaslu-žuje i nastavnica bosanskog jezika i književnosti – gospođa Sanja Dujmenović, autorica recenzije.Prvu i veliku podršku za izdavanje ove knjige sam dobio na Face-book-u od zajedničkih prijatelja novotravničana i ja im još jednom zahvaljujem , kako na moralnoj, tako i na novčanoj podršci. Izdavač knjige je Bošnjačka zajednica kulture Općinski odbor Novi Travnik, a njen predsjednik – profesor bosanskog jezika i književ-nosti Enver Veletovac, je uložio veliki trud i znanje u pripremi ove knjige i njegov doprinos izlasku knjige je nemjerljiv.Spomenuo sam tek tri osobe bez kojih ove knjige ne bi bilo, jer na-brajanje svih zaslužnih prijatelja Save i njegovog djela, traži posebnu knjigu.Uspjeh ove knjige je premijera jedne ili sve tri komedije na pozorni-cama u Novom Travniku, SBK i šire i tek tada možemo konstatovati da je knjiga izdana. Autor komedija je dao saglasnost korištenja tek-stova za amaterske grupe i pozorišta bez nadoknade autorskog ho-norara i pravo prilagođavanja imena likova i jezika u predstavama prema potrebama i želji izvođača.

Zahvaljujem na pomoći i podršci!Urednik knjige

Nexhad Hyseni – ĐadoNovi Travnik, 23.06.2009. god.

168

169

170

171

172