ХИДРОСФЕРА

• Светски океан и његова хоризонтална подела• Светски океан заузима 71% површине Земље и

обухвата 97,2% воде целе хидросфере.!• Својства морске воде• плава боја, салинитет и провидност. • Та својства су променљива, у зависности од

географске ширине, дубине воде, доба дана, близине речних ушћа и др.

• Главно својство морске воде је салинитет ,који се смањује од екватора према половима. Просечно износи 35 %о (промила), што значи да је у 1 kg морске воде растворено 35 g соли.

• Светски океан је рашчлањен континентима и острвским низовима на четири засебна океана, - Тихи, атлантски, Индијски и Северни ледени

• Делови океана уз ивичне делове копна, уоквирени острвима, полуострвима или узвишењима подводног рељефа, називају се мора.

• Она заузимају 18% површине Светског океана и 10% његове запремине. Има их осамдесетак, а разврставају се на средоземна, ивична и међуострвска.

• Средоземна мора могу да буду унутар једног континента (интраконтинентална), као што су Јадранско, Балтичко и Персијско, или између обала више континената (интерконтинентална), на пример Средоземно и Црвено море.

• Ивична мора се већим делом својих обала наслањају на континенте. У ивична мора спада већина мора у Северном леденом мору као што су Чукотскои Бофорово море.

• Сва мора и океани међусобно су повезани. Негде су спојени уским воденим сужењима која се називају мореузи или теснаци. Тако Гибралтарски мореуз спаја Средоземно море с Атлантским океаном, а раздваја европско од афричког копна, док мореуз Босфор спаја Црно и Мраморно море, а раздваја европско и азијско копно.

• Осим природних морских пролаза, постоје и вештачки пролази – канали који повезују мора и океане. Између Средоземног и Црвеног мора прокопан је Суецки канал, а између Карипско мора и Тихог океана – Панамски канал.

• Обала је узан појас поред мора који одваја морску од копнене површине. Обале континената ретко се пружају праволинијски. Обично су разгранате и разуђене мноштвом залива, острва, полуострва, земљоуза и ртова. Одступање обале од праве линије назива се разуђеност обале.

• Мањи делови морске површине, плићи или дубљи, увучени у копно називају се заливи. Они се разликују по свом настанку, величини, облику и значају. Неки заливи настали су продирањем мора у дугачке и дубоке долине настале радом ледника. Такви заливи називају се фјордови, а карактеристични су за обале Норвешке. Када заливе од мора одвоје пешчани наноси – настају лагуне, врсте приморских језера. Левкасти заливи настали потапањем речног ушћа називају се естуари.

• У поређењу с континентима острва су мањи делови копна окружени са свих страна водом. Она чине више од 6% копнене површине Земље. Деле се на континентална и океанска. Континентална острва су некада била делови континената. Таква су највећа острва на свету – Гренланд, Калимантан, Мадагаскар и др. Океанска острва су вулканског или коралног порекла. Јављају се и појединачно, али чешће у групи која се назива архипелаг. Бројни архипелази су у Тихом океану.

• Полуострва су делови копна (континената или острва) који изразито и далеко залазе у океан или море. Највеће на свету је Арабијско полуострво. Наша земља се налази на Балканском полуострву.

• Најистуренији делови копна који залазе у океан или море називају се ртови. Они су најчешће изграђени од веома чврстих стена.

• Најпознатији су ртови који представљају крајње тачке континената: Рт Хорн (Јужна Америка), Северни рт (Европа), Рт Чељускин (Азија), Рт добре наде (Африка) и др.

• Од свих континената најразуђенију обалу има Азија (односно Евроазија), док су обале Африке најслабије разуђене.

• Кретање морска воде• морска мене – плима и осека • на сваких шест часова, у времену 24 сата и 50 минута• привлачне силе месеца и Сунца• Месец привлачи воду ствара испупчење• млад и пун месец – највећа плима • морске струје – спорије од река, али преносе велику

количину воде• Топла Голфска струја преноси 20 пута више воде него

све реке на Земљи• Хладна Хумболтова или Перуанска струја – западна

обала Ј. Америке• покрећу их стални ветрови, ток се поклапа са правцем

тих ветрова.• морски таласи• честице воде се крећу кружно

• Шта су подземне воде? Од чега потичу?• Потичу од падавинских вода, која продире кроз Земљину кору

гед попуни поре и међупросторе у шљунку и песку, шупљине у крашком подземљу и пукотине у другим стенама.

• Неке стене пропуштају воду – кречњаци, а неке неке задржавају – глине и тврде стене.

• Над слојевима вододржљивих стена, задржава се падавинска вода, вода из река и језера – издан. (горњи ниво издана – нераван и променљив).

• - Извор – место где подземна вода избија на површину• - Артешка вода – вода стиснута између два вододржљива слоја

(пуст. обл.), бушењем дубоких бунара• - Минералне воде – подземне воде растварају минералне

материје од којих се састоји Земљина кора, кроз дубоке повшине избијају на површину Земље.

• - Реке• - Извор –реке Градац (код Ваљева) – јако

врело• Скадарско Језеро – извор Бојане• Спајањем – Дрина – Пива и Тара – код

Шћепан поља• Облик ушћа – естуари и делте• Река рачва и таложи велику количину

наноса• Равничарске реке које се уливају у плитка

мора на местима без јаких морских струја

• Меандри – по реци Велики Мендера у Малој Азији, доњи токови (Дрина, Тиса, Сава и Морава).

• Речни систем – река са својим притокама• Речни слив – територија са које вода са

површине и подземним путем дотиче у један речни систем

• Речна мрежа – све реке на једној територији.

• Водостај – ниво воде у реци у тренутку осматрања (cm)

• Протицај – количина воде која протиче коритом реке – није постојана (m3/s) (колико воде у 1 секунди протече речним коритом на неком месту)

• Лед на земљи – 10% копнене површине, кад би се отопио, порастао би за 60 m ниво светског океана у облику ледника и ледених покривача

• Вода – 1,7% у облику снега и вода (70% слатке воде)

• 1,7% површине копна (= површини средоземног мора) (скоро 2% - Финска)

• Финска – преко 100 000• Удубљења у купну испуњена водом, језерске

котлине – добија воду од падавина, подземних вода и од река.

• Скадарско језеро губи воду – притока Морача и отока – Бојана; Каспијско језеро – без отицања, воду губи испаравањем,

• Према постанку језерског басена: • Тектонска – у котлинама спуштеним дуж дубоких

раседа – Бајкалско, Тангањика;• Ледничка – вода попунила удубљења која су за

собом оставили ледници;• Вулканска – кратери угашених вулкана, који су

испуњени падавинском водом;• Речна – напуштени меандри равничарских река

Обедска бара.• Вештачка – преграђивањем речних токова од

стране људи.

• Мочваре• вода губи испаравањем, • где су котлине засуте наносом, долази до

смањивања површине и дубине. • Делови копна засићени водом, са посебним

растињем и слојем тресета. • Зарастање услед издизања нивоа подземних

вода, накупљања падавинских вода на вододржљивој подлози која је близу површине или због изливања река. Већу површину на Земљи нрго сва језера заједно.