herbicidi u zaŠtiti ratarsko – povrtarskih … · u zemljama osce 1,2%. ... ukupna površina...

HERBICIDI U ZAŠTITI RATARSKO – POVRTARSKIH

USEVA

UrednikProf.dr Sanja Lazić, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet

AutoriProf. dr Branko Konstantinović, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultetdr Bojan Konstantinović, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet

RecenzentiProf. dr Sanja Lazić, redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta, Univerziteta u Novom Sadu

Prof. dr Ljiljana Nikolić, vanredni profesor Poljoprivrednog fakulteta, Univerziteta u Novom Sadu

Izdavač: Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet Trg Dositeja Obradovića 8, 21 000 Novi Sad, Srbija

Dizajn i štampaTFK SIGNUM, Novi Sad

Tiraž40/100

ISBN 978-86-7520-293-6

Novi Sad, 2014.

3

SadržajPredgovor .................................................................................................................... 4

1. FIZIČKO HEMIJSKE OSOBINE HERBICIDA ............................................................ 6

2. NAČIN DELOVANJA HERBICIDA ......................................................................... 9

3. SELEKTIVNOST HERBICIDA .............................................................................. 12

4. PERZISTENTNOST HERBICIDA .......................................................................... 15

5. REZIDENTNOST I TOLERANTNOST ................................................................... 17 5.1. Antirezistentna strategija ............................................................................... 18

6. HERBICIDI I ZEMLJIŠTE .................................................................................... 23

7. EKONOMSKI NAJZNAČAJNIJI KOROVI I NJIHOVO SUZBIJANJE KOD STRNIH ŽITA ......................................................... 25

8. EKONOMSKI NAJZNAČAJNIJI KOROVI I NJIHOVO SUZBIJANJE KOD KUKURUZA .......................................................... 27

9. EKONOMSKI NAJZNAČAJNIJI KOROVI I NJIHOVO SUZBIJANJE KOD SUNCOKRETA ....................................................... 30

10. EKONOMSKI NAJZNAČAJNIJI KOROVI I NJIHOVO SUZBIJANJE KOD ŠEĆERNE REPE .................................................... 32

11. EKONOMSKI NAJZNAČAJNIJI KOROVI I NJIHOVO SUZBIJANJE KOD SOJE ................................................................... 35

12. EKONOMSKI NAJZNAČAJNIJI KOROVI I NJIHOVO SUZBIJANJE KOD ULJANE REPICE ................................................... 38

13. EKONOMSKI NAJZNAČAJNIJI KOROVI I NJIHOVO SUZBIJANJE KOD CRNOG I BELOG LUKA ......................................... 40

14. EKONOMSKI NAJZNAČAJNIJI KOROVI I NJIHOVO SUZBIJANJE KOD KORENASTOG POVRĆA ....................................... 43

15. EKONOMSKI NAJZNAČAJNIJI KOROVI I NJIHOVO SUZBIJANJE KOD ZASADA SALATE .................................................. 45

Literatura .................................................................................................................... 47

4

Predgovor

Knjiga “Herbicidi u zaštiti ratarsko povrtarskih useva” pripremljena je u okviru IPA projekta Agriculture Contribution Towards Clean Environment and Healthy Food.Namenjena je poljoprivrednim proizvođačima, savetodavnim stručnim službama, studentima poljoprivrede i istraživačkim institucijama, odnosno svima koji treba da se upoznaju sa pravilnom primenom herbicida u proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane, uz očuvanje životne sredine. U knjizi su opisana fizičko hemijska svojstva herbicida, od značaja za njihovu primenu i ponašanje u biljkama i zemljištu, način delovanja herbicida, selektivnost i perzistentnost herbicida. Kako autori knjige navode, intenzivna primena herbicida, dovela je i do nekih negativnih efekata, redukovan je plodored, napuštene su alternativne metode suzbijanja korova te je intenzivna primena herbicida dovela do pojave rezistentnosti i do realnih mogućnosti kontaminacije zemljišta, podzemnih voda i toksičnosti. Posebna poglavlja knjige posvećena su ponašanju herbicida u zemljištu, ekonomski najznačajnijim korovima i njihovom suzbijanju u usevima strnih žita, kukuruza, suncokreta, šećerne repe, soje, uljane repice, crnog i belog luka, korenastog povrća i salate.

5

U ime autora zahvaljujem se svim članovima projektnog tima Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, Srednje poljoprivredno-prehrambene škole “Stevan Petrović Brile” iz Rume, kao i Regionalnoj razvojnoj agenciji Srem. Zahvaljujem se našim partnerima na projektu iz Republike Hrvatske, projektnom timu Poljoprivrednog fakulteta u Osijeku i Hrvatske agencije za hranu.

Zahvaljujem se recenzentu prof. dr Ljiljani Nikolić, vanrednom profesoru Poljoprivre-dnog fakulteta, Univerziteta u Novom Sadu, na pomoći i doprinosu kvalitetu ove knjige.

Nadam se da će ova knjiga imati veliki broj korisnika i da će pomoći pravilnom izboru i primeni herbicida, bez kojih se danas ne može zamisliti savremena poljoprivredna proizvodnja.

Urednik Prof.dr Sanja Lazić

6

1. FIZIČKO-HEMIJSKE OSOBINE HERBICIDA

7

1. Fizičko-hemijske osobine pesticida

Fizičko hemijske karakteristike herbicida definišu kretanje herbicida ka ciljnom mestu, perzistentnost, pokretljivost u zemljištu i fotostabilnost. Stoga je moguće predvideti koja jedinjenja mogu izazvati potencijalne probleme u efikasnosti ili životnoj sredini. Postoji anegdota o hemičaru koji je sintetizovao jedinjenje koje je bilo deset puta efikasnije u inhibiranju ne-ciklične fotofosforilacije od diurona; bilo je aktivno na na nomolarnim koncentracijama. Međutim, kada su njime tretirane biljke, bilo je potpuno neefikasno. Hemičari koji se ovim bave nekada ne prihvataju da ovako aktivno jedinjenje u testu in vitro može da bude bez efekata in vivo. Ovo je bio tipičan slučaj kada apsolutni biološki efekat nije ključni faktor.

Isparljivost je takođe važna osobina pesticida. Isparljivost može biti korisna karakterisitka (jer omogućava redistribuciju unutar useva) ili problem kao u slučaju zanošenja herbicida, npr. za mnoge amine 2,4 –D. Sada je moguće odrediti uz red magnitude isparljivost jedinjenja pre njegove sinteze. Ovaj nivo tačnosti dozvoljava da se ona jedinjenja koja će biti suviše isparljiva odbace pre nego što se nastavi njihova proizvodnja. Slično rezonovanje može se primeniti na jedinjenja u terminima fotostabilnosti i perzistentnosti u podzemnim vodama i bilo gde u životnoj sredini. Ukoliko jedinjenje treba da postane komercijalno uspešno mora da bude formulisano na takav način koji mu omogućava da bude primenjeno u polju. Skrining in vivo u ranoj fazi uvek se preduzima uz jednostavne pripreme koje omogućavaju jedinjenju da bude

primenjeno i koje maksimizira pokrovnost i prodiranje u biljku. Otkriće i komercijalizacija novog herbicida je kompleksan proces koji zahteva blisku interakciju između širokog niza naučnih disciplina. Od suštinske je važnosti da su komercijalni ciljevi veoma dobro poznati i da ih tim koji radi na otkriću razume da bi mogli da budu oformljeni relevantni i pouzdani skrininzi koji bi omogućili visok prolaz jedinjenja i brzu obradu podataka za hemičare koji se bave sintezom i biohemičare. Sintezisti bi trebalo da uzmu u obzir ideje fizičkih hemičara i da uče iz ciljnih tumačenja koje urade biohemičari koji rade sa molekularnim biolozima u analizi funkcionalnog genoma. Test je dobar isto kao podaci koje stvara, a interpretacije ovih podataka su od vrednosti samo ukoliko se razumeju pitanja postavljena u testu. Dobar test će identifikovati ‘’vredne’’ aktivnosti sa realnom šansom stvaranja komercijalno značajnog proizvoda.

Značaj upotrebe herbicida – Po proceni EPA (Environmental Protection Agency) iz SAD, fitofarmaceutske aktivne materije predstavljaju 2% od svih hemijskih molekula koji se nalaze u čovekovoj okolini. Ove vrednosti u zemljama OCSE dostižu 3%. Imajući u vidu da herbicidi predstavljaju 40% ukupno korišćenih fitofarmaceutskih sredstava, može se izračunati da je uvoz hemikalija iz razloga zaštite od korova u svetu 0,8%, a u zemljama OSCE 1,2%. Količina utrošenih herbicida se stalno povećavala od 1983-1988. oko 10% godišnje, ali je kasnije počela da se smanjuje 2-3% godišnje, zahvaljujući racionalizaciji korišćenja i pronalaska novih molekula biološki mnogo efikasnijih a sa mogućnošću korišćenja u malim dozama. U međuvremenu sintetizovani su herbicidi različitih svojstava iz brojnih grupa raznih (naročito heterocikličnih) jedinjenja. Sa praktičnog aspekta masovne primene, u relativno kratkom vremenskom intervalu mnogi herbicidi su imali značajnu ulogu, među koje treba istaći derivate dipiridila. Takođe, pronalaskom glifosata (1971. godine) počinje etapa uvođenja uslovno selektivnih i efikasnih herbicida za suzbijanje svih vrsta korova uključujući i rizomske kao i ostalu nepoželjnu vegetaciju. Poslednjih godina naročito se radilo na uvođenju herbicida iz fenoksi-fenoksi grupe jedinjenja (fluazifop-butil i sl.), kao i drugih sličnih grupa jedinjenja. Pored zadovoljavajuće efikasnosti prema neželjenim biljkama, herbicidi iz ovih grupa imaju značajnu selektivnost prema pojedinim vrstama gajenih biljaka, a negativne posledice njihove primene su donekle ublažene. U najavi su (a neke poslednjih 15-tak godina i u proizvodnji) nove herbicidne supstance čija se efikasnost zasniva na ugradnji “gena otpornosti” u gajenim biljkama prema određenim herbicidima (npr. kod krompira prema glufosinatu ili soje prema glifosatu) – GMO.

Biljka može da usvaja molekule herbicida preko korena, lista, stabla i drugih biljnih delova. Najveće količine herbicida biljka usvaja preko korenovog sistema i lista. Da li će biljka usvojiti veće količine herbicida preko nadzemnih delova u celini, ili preko korenovog sistema zavisi i od načina primene herbicida i količinskog odnosa herbicida koji su se zadržali na nadzemnim delovima i onog koji je dospeo u zemljište.

8 9

1. Poljoprivreda u pograničnom području Republike Srbije

Propustljivost za molekule herbicida nije podjednaka za ćelije različitih tkiva, niti je nepromenjena za istu ćeliju u toku njenog života. Ona zavisi od velikog broja faktora: vrste herbicida, temperature, stanja hidrature ćelije, starosti, prisustva različitih elektrolita i neelektrolita, pH, a kad je u pitanju usvajanje preko korenovog sistema, od sadržaja vode u zemljištu, koncentracije i sastava zemljišnog rastvora, aeracije i sl.

Uloga pojedinih organa i delova biljaka u apsorpciji molekula herbicida određena je i njihovom anatomskom građom, hemijskim sastavom i opštim fiziološkim stanjem. Ćelijski zidovi predstavljaju branu za molekule herbicida koji moraju iz spoljne sredine da uđu u ć. zid, zatim prođu kroz njega i najzad da pređu u vodeni medijum protoplazme, da bi na taj način prešli u samu ćeliju. Ako je molekul herbicida rastvorljiv u mastima onda ćelijski zid ne predstavlja naročitu branu za ulazak, niti za transport herbicida kroz ćelijski zid. Međutim, njihov prelazak u protolazmu može biti problem, jer je potrebno da koheziona sila formirana sa molekulima lipida bude prekinuta pre nego što molekul pređe u protoplazmu. Kretanje molekula herbicida kroz zidove ćelija nije običan proces difuzije. Pored difuzije potrebna je i energija za takva kretanja. Da bi neka supstanca mogla da prođe kroz zid u slučaju kada ne postoji razlika u koncentraciji, potrebno je da ćelija izvrši izvestan rad. Kod aktivnog transporta podrazumeva se prolaz kroz zid neke supstance čija je koncentracija veća u ćeliji nego van nje. Da bi se taj prolaz ostvario potrebna je energija koja nastaje u procesu metabolizma. Kada je u pitanju prodiranje herbicida preko lista onda su mnogi autori skloni da razlikuju dve etape. Prva etapa prodiranja molekula herbicida predstavlja poseban fizički process koji zavisi od rastvorljivosti molekula herbicida u komponentama kutikule. Ova etapa predstavlja prostu difuziju koja je zavisna od gradijenta koncentracije. Druga etapa prodiranja vezana je za učešće metaboličkih reakcija i u velikoj meri zavisi od proticanja makroenergetičkih jedinjenja obrazovanih pri fotosintetskoj fosforilaciji. Pored prodiranja molekula herbicida direktno kroz zidove ćelije, epidermis lista, periderma stabla i rizoderma korena, oni u značajnom stepenu prodiru i kroz otvore koji se nalaze na stablu, lenticele. Ovde su značajne dve stvari: veličina i broj stoma. Prosečno se na 1 mm površine lista nalazi oko 100-300 stoma. Ukupna površina stoma na jednom listu iznosi 1-3% od ukupne površine lista. Iz ćelija epidermisa herbicidi, kao i druga jedinjenja, migriraju u ćelije mezofila, a zatim u ćelije floema, i iz ćelija rizoderma u ćelije ksilema. Do dospevanja u sprovodne sisteme izvanrednu ulogu u sprovođenju molekula herbicida imaju protoplazmatične niti – plazmodezme koje povezuju susedne ćelije.

Kada herbicidni molekul jednom dospe na tretiranu biljku ili biva usvojen od korenom, može ispoljiti delovanje na sledeće načine:- penetracijom na biljku (prodiranjem u biljku),- premeštanjem sa tačke penetracije na mesto delovanja,- interferencijom na biohemijske procese i fiziološke funkcije biljke. Prodiranje u biljku ili penetracija – Prodiranje u unutrašnjost biljke je različito u odnosu na to da li se apsorbcija vrši preko lista ili korena. Putem lista – Apsorbcija preko lista se odvija kod tretmana posle nicanja. Kad herbicid dođe u kontakt sa površinom lista, može biti podvrgnut dvojakoj osnovnoj pojavi: da se zadrži na nadzemnim delovima ili da prodre u unutrašnjost biljke. Zadržavanje herbicida je važan faktor ukoliko efikasnost tretiranja zavisi od količine koja ostane na biljci ukoliko se izuzme ono što se izgubi u prostoru spiranjem i isparavanjem. Zadržavanje ili retencija zavisi od više faktora a to su po Lo Giudiece i Miravalle (1990):- morfološke karakteristike biljke koje čine: prostranost lisne površine, položaj lista (oni horizontalni bolje zadržavaju), prisustvo malja ili ceroznih slojeva (uvoštenih),- strukture biljnog pokrivača; gustina biljaka (sklop) i njihov stadijum razvoja utiču na ujednačeno upijanje herbicida,- veličina kapljica: sitne kapi imaju odnos vazduh-zapremina na višem stepenu, dok im je inertna sila niža, dakle manja je mogućnost da kliznu sa lista, ali ako su manje od određene dimenzije podložne su bržem isparavanju. Smatra se da je optimalna dimenzija kapljica oko 200-250 mikrona u prečniku;

2. NAČIN DELOVANJA HERBICIDA

1. Fizičko-hemijske osobine pesticida

10 11

- površinski napon kapi; ova karakteristika utiče na ugao kontakta tečnosti sa površinom lista tako što je manji površinski napon, manji je ugao dodira i veća mogućnost prianjanja na list. Ovi faktori mogu da se modifikuju regulisanjem aparata za raspršivanje ili formulacijom herbicida a sa posebnim dodacima za aktivni napon u rastvoru,- klimatski uslovi; kiše koje padnu odmah iza obavljenog tretmana spiraju sadržaj sa površine lista i negativno utiču na njegovu efikasnost, Prodiranje herbicida u list može se obaviti preko stoma, kroz pokožicu ili eventualnu ozledu. Činjenica da se stome nalaze prvenstveno sa naličja lista i da treba da budu otvorene, čini da ovaj način prodiranja ima sporadičan rezultat, jer molekuli herbicida prodiru prvenstveno – kroz pokožicu. Pokožica koja pokriva epiderm lista je sloj koji propušta vodu. Ona je formirana od masnih supstanci čiji su molekuli grupisane na polove (-COOH, -OH) koji ako se razdvoje daju pokožici negativan naboj. Molekuli herbicida mogu na dva načina da pređu sa površine pokožice do unutrašnjih živih ćelija: putem tečnosti (vodenim putem) i putem lipida (masti). Vodeni put – Tretiranje se obavlja molekulima herbicida rastvorenim u vodi. Cerozni ili lipidni sloj pokožice (kutikule) vrši infiltraciju pektina, jedinjenja glucidnog porekla, u porama, kroz koje prolazi. U atmosferi zasićenoj vlagom, pore se napune vodom i pektini su veoma hidrirani. U ovim uslovima, kap herbicida koja padne na list, u sistemu kruženja vode, nailazi na otvoren put za svoje prodiranje. Ukoliko je biljka u hidričnom stresu (nedostatak vlage) pre se napune vazduhom i u tom slučaju vodeni put nije praktičan za primenu. Ovakav tip prodiranja kroz kutikulu odvija se sporo i kako je već rečeno, zahteva vlažnu atmosferu i nizak površinski napon rastvora a herbicid mora naravno biti lako topiv u vodi. Putem lipida – Ovaj put se vrši molekulima koji se rastvaraju u lipidima. Njihova primena u ovom slučaju zavisi od hemijske sadržine kutikule (lipidna priroda) i fizičko-hemijske karakteristike herbicida (rastvorivi u lipidima). U slučaju slabog negativnog naelektrisanja sloja pokožice, mnogi herbicidi, među kojima su organske kiseline (derivati fenola i derivati acido benzola), lakše prodiru ako su u neutralnoj nerazjedinjenoj formi, i rezultiraju boljom rastvorljivošću u lipidima, nego ona sa negativnim nabojem (razjedinjena forma). Neutralna forma ovih herbicida ima preponderisani rezultat kada je pH rastvora kiseo. Posebnim dodacima se može pospešiti prodiranje modificirajući pokožicu razlaganjem voska spoljneg sloja. Relativna uspešnost dvaju puteva i vodenog i lipidnog, zavisi međutim, od potencijala vode u biljci, da li je suva ili nakvašena, od molekula herbicida koji se koriste, da li je rastvoriv u masti ili vodi i od njegovog sadržaja (formulacije). Molekuli herbicida su uvek rastvorivi ili u vodi ili u mastima mada u različitim proporcijama prema njihovoj molekularnoj strukturi, i prodiru u oba slučaja u raznim količinama. Rastvorljivost herbicida u vodi je, međutim, osnov da bi herbicid prodro kroz pektinski sloj, koji odvaja pokožicu od ćelija epidermisa kao što čini celularna pregrada. Obe imaju hidrofilno glucidinu prirodu, te je brzina prodiranja herbicida u početku visoka, zatim se pomalo smanjuje sve dok se rastvor na površini lista ne osuši. Visoke temperature

ubrzavaju širenje na pokožici dok povećana vlažnost vazduha usporava proces sušenja kapi i održava vlažnim gornje slojeve površine lista što ubrzava prodiranje. Kada prodre u pokožicu, herbicid, zavisno od svojih fizičko-hemijskih karakteristika, može da se ponaša na dva načina: da ostane u masnom sloju pokožice (npr. u aromatičnim 1. ili alifatičnim uljima) ili da pređe u prenosna tkiva i budu transportovan u zonama udaljenim od tačke prodiranja. Apsorbcija putem korena – je slučaj sa herbicidima koji se distribuiraju pre setve, pre nicanja ili pre rasađivanja. Molekuli herbicida koji se nalaze u vodenom rastvoru bivaju apsorbovani putem korena sa hranljivim sastojcima. Za razliku od prodiranja kroz pokožicu apsorbcija putem korena biće lakša ako herbicid ima joniziranu formu, molekuli prolaze kroz epiderm korena i šire se u slobodne intercelularne prostore tkiva korena. Herbicid ne može koristiti intercelularne prostore da bi stigao do centralnog cilindra ukoliko je na nivou endoderma zaustavljen suberificiranim prstenovima (Kasparijeva zadebljanja), koji su prisutni na ćelijama. U tom slučaju molekul herbicida mora da prodre unutar ćelije endoderma u kontaktu sa ćelijskim tkivom i pređe barijeru smeštajući se na citoplazu preko plazmoderma. Apsorbcija preko korena se obavlja hilematičnim transportom molekula herbicida tokom transpiracije biljke. Treba pomenuti da neki rastvori mogu biti apsorbovani sa zemlje od strane Coleoptila i malih biljčica tek izniklih iz zemlje posle klijanja (pr. EPTC na Echinochloa crus-galli). Prenošenje sa tačke penetracije na mesto delovanja - Da bi se razumeo način na koji se herbicidi prenose u unutrašnjost biljke, treba pomenuti pojednostavljenu strukturu njenog sistema kanala: on je sačinjen od ksilema i floema. Drvenasta građa ksilema je formirana od provodnih kanala, načinjenih od neživih drvenastih elemenata, koji osiguravaju prenos apsorbovanog materijala iz korena u ostale delove. Floem je formiran od kanala rešetkaste konstrukcije načinjene od živih ćelija produženih membranama, na dnu povezanih malim otvorima na način da stvaraju povezani sistem koji omogućava lagani prenos asimilanata sa mesta sinteze (listovi) do mesta gde se koriste (grane, mlado lišće u rastu) ili do mesta akumulacije (voćke, tuberkuli, korenje), a da pritom ne prelaze preko citoplazmatične membrane. Ustvari, herbicidi pošto prodru u biljku, mogu biti na dva načina transportovani ili da ostanu imobilizirani. Mogu da ostanu u početku na zidovima ćelija i zatim budu transportovani preko ksilema sa materijama dobijenim transpiracijom. Zatim da masovno prođu kroz ćelijsku membranu, prođu citoplazmatične membrane i da se akumuliraju u citoplazmi. Međutim, mogu da ostanu imobilisani preko raznih kompleksnih mehanizama koji još nisu ispitani. Da bi se bolje odredio način prenosa molekula herbicida u unutrašnjost biljke treba odrediti položaj gde će se on koncentrisati u najvećem obimu. Na primer neki herbicidi, kao što je triazin ili uree sa karbamatima, pošto su apsorbovane putem korena ili lista, lokalizuju se uglavnom na rubovima lista, može se pretpostaviti da ove molekule budu transportovane putem ksilema tokovima transpiracije što se odvija prilično brzo. Za herbicide koji se apsorbuju putem korena ili lista može se zaključiti da se transfer vrši na oba načina.

2. Način delovanja herbicida 2. Način delovanja herbicida

12 13

Selektivnost herbicida prema određenoj biljnoj vrsti je nemogućnost da se uoče na toj vrsti, evidentni simptomi fitotoksičnosti. Ne može se govoriti o selektivnosti u apsolutnom smislu jer ona zavisi od mnogih faktora kao što su: upotrebljena količina herbicida, formulacija herbicida, način aplikacije, klimatski faktori, vegetativno stanje biljke i stadijum razvoja korova i useva. Bez obzira na način upotrebe herbicida uvek postoji rizik da se delimično ošteti i usev koji se tretira. Možemo razlikovati nekoliko tipova selektivnosti:

- selektivnost distribucije ili pozicije

- selektivnost retencije ili apsorbcije

- selektivnost premeštanja

- fiziološka selektivnost

Selektivnost distribucije ili pozicije – Selektivnost pozicije se postiže koristeći odvojenost, useva od korova (u vremenu i prostoru). Ova odvojenost dozvoljava herbicidu da stigne samo do korova, bez da ošteti gajenu biljku. Odvojenost u vremenu se ogleda u tome što nicanje korova predhodi nicanju useva. Tada se mogu koristiti neselektivni herbicidi, sa apsorbcijom preko lista, sa aktivnošću na kontakt, ali samo pre nicanja ili pre rasađivanja useva. U tom slučaju selektivnost je osigurana samim tim što, pošto usev nije prisutan, nema bojazni da dođe u dodir sa herbicidom. Odvojenost

u prostoru se realizuje i tretiranjem u prisustvu gajene biljke ili posle sejanja (pre i posle nicanja) a može se postići na nekoliko načina:

- lokalizovanjem herbicida na delove zemljišta koji nisu u dodiru sa korenovim sistemom useva. Poznato je da se aktivne materije aplikacijom na površinu zemljišta progresivno premeštaju na dublje prostore u korenov sistem korova, koji može znatnije biti izložen delovanju herbicida u odnosu na onaj od gajene biljke.

Ukoliko je korenov sistem korova površinski a usev dubok, selektivnost se može postići korišćenjem herbicida koji se apsorbuju preko korena ali koji se slabije rastvaraju u vodi ili koji teško prodiru u zemlju, odnosno imaju tendenciju da se zadrže na površini zemljišta. Različit položaj podzemnih organa može imati više uzroka selektivnosti među kojima su najznačajniji: dubina klijanja semena, morfologija i brzina rasta korena. Neki herbicidi kao što su trifluralin, simazin i diuron mogu da manifestuju takav tip selektivnosti.

- lokalizovanjem herbicida među redovima gajenih biljaka koristeći specijalne priključke sa malim uglom disperzije a koji su opremljeni branicima (plastičnim zvonom)

- prskajući samo korov, a ne i gajenu biljku kao što se radi pod krošnjama drveta ili kod tretiranja glifosatom protiv divljeg sirka (Sorghum halepense), koristeći krila za prskanje sa specijalnim diznama.

Selektivnost retencije ili apsorbcije – Herbicid dolazi u kontakt sa biljkom, ali postoji serija faktora morfostrukturalne prirode koji uslovljavaju njegovu retenciju i apsorbciju. Ti faktori mogu biti sledeći: Forma i držanje listova - Monokotiledoni i dikotiledoni korovi imaju različit kapacitet retencije herbicida utoliko što prve imaju uzane listove, manje više vertikalne, sa uzdužnom nervaturom, dok druge imaju uglavnom široke listove i otkriven vrh tako da mogu duže da održe kontakt biljka-herbicid.

Prisustvo dlačica -Dlačice redukuju kontakt herbicida sa površinom lista i umanjuju efikasnost herbicida.

Prisustvo kutikule -Tečnost teži da isklizne pre nego što uspe da prodre u biljku. Kulture kao što su kukuruz, sirak, grašak, kupus i korovi kao Setaria spp., Digitaria sanguinalis, Polygonum aviculare imaju površinu lista sa debelim ceroznim slojem za razliku od mnogih drugih vrsta. Debljina kutikule varira u zavisnosti od stadijuma razvoja biljke (kod mladih listova je tanja) i od uslova okoline (u hladnim zonama je deblja).

Lokalizacija meristematičnih zona - Monokotiledoni korovi imaju meristeme pazuha dobro pokrivene drškama lista, dok dikotiledoni imaju krajnje meristeme dosta izložene te iz toga proističe tolerancija monokotiledonih korova i useva na hormonska sredstva. Broj i veličina stoma - Prodiranje preko stoma nije uvek istog intenziteta jer različitost stoma može prouzrokovati drugačiju osetljivost na herbicide. Osetljivije su biljke sa mnogo stoma na obe strane lista.

3. SELEKTIVNOST HERBICIDA

3. Selektivnost herbicida

14 15

Selektivnost premeštanja – Ovaj način selektivnosti se odnosi samo na herbicide koji deluju po sistemu kojim pošto prodru u biljku, mogu da budu premešteni putem floema ili ksilema. Fenomen selektivnosti se ogleda u različitoj moći prenošenja ili imobilizacije. Mlade biljke vrše floemski i ksilemski transport intenzivnije nego kad su u starijem stadijumu. Tako premeštanje prema vegetativnim organima nekih perena korova je intenzivnije posle potpunog razvoja listova. Selektivnost, napr. terbutrina prema pamuku je uslovljena imobilizacijom herbicida u koren i slabim transportom prema listu. Uglavnom, šematsko premeštanje je uzrokovano svim faktorima koji regulišu tok transpiracije.

Fiziološka ili unutrašnja selektvinost – Prouzrokovana je različitim unutrašnjim mehanizmima i fiziološkim procesima same biljke. Herbicid pošto prodre u biljku može biti transformisan na jedinjenja koja mogu biti toksična ili netoksična. Razlikuju se međutim selektivnost za aktivnostii za neaktivnosti.

Selektivnost za aktivnost se uočava kada neškodljiva aktivna materija pošto prodre u biljku postane aktivna i toksična. Biljke koje ne reaguju na taj način su rezistentne na herbicid. To je slučaj sa familijom Fabaceae koje veoma dobro podnose herbicid 2,4 DB, MCPB i neke druge. One ih ustvari ne transformišu u odgovarajuća jedinjenja fenoksiacetate koji su toksični (2,4-D, MCPA). Selektivnost za neaktivnost ili detoksikaciju se uočava kada aktivni molekuli herbicida budu transformisani u manje aktivne ili neaktivne, osiguravajući tako biljci da postane rezistentna.

Za ovaj način selektivnosti postoji više primera: kukuruz je rezistentan na atrazin i simazin jer trasformira aktivnu materiju u odgovarajuće hidroksiderivate (hidroksiatrazin, hoidroksisimazin) koji nisu toksični, pšenica degradira benzoilprotpetil i diklofop-metil, pirinač propanil, šećerna repa hloridazon i fenmedifam, mrkva linuron itd. Iz istog razloga neki korovi postaju rezistentni na herbicide: Galium aparine na herbicide fenoksiacetate kao i neke Poaceae (Setaria spp., Echinochloa crus-galli) na atrazin. Ova saznanja ukazuju da je moguće koristiti neselektivni herbicid ali sa dodatkom neke supstance (antidotom) koja može da modifikuje metabolizam herbicida unutar biljke. Mehanizam kojim antidot vrši svoju odbrambenu funkciju je veoma komplikovan, ali se može izdvojiti ono najznačajnije; povećava u usevu sintezu enzima koji služi za detoksifikaciju i degradaciju herbicida, vrši konkurentnu aktivnost prema herbicidu nastojeći da zauzme istu poziciju aktivnosti u metabolitičkom lancu biljke. Antidoti mogu biti već prisutni kao koformulanti proizvoda (to je slučaj sa EPTC i metolahlorom kojima je prilikom proizvodnje dodat antidot) ili se mogu dodati semenskom materijalu (tako je slučaj sa sirkom) kojem se prilikom đubrenja dodaje antidot koji mu pospešuje toleranciju prema metolahloru.

Sa agronomskog stanovišta idealan herbicid bi bio onaj čija bi perzistentnost bila tolika da kroz potreban period usev oslobodi od korova, a da istovremeno u zemljištu ne ostavlja rezidue koje bi mogle štetiti narednom usevu.

Perzistentnost je vremenski period u kome neki herbicidi ostaju u zemljištu u aktivnom obliku, a njegove rezidue su, nepromenjene u zemljištu preostale, količine, koje mogu, ali i ne moraju biti dostupne biljci. Obzirom da je stepen perzistentnosti zemljišnih herbicida rezultat interakcije između herbicida – zemljišta i klime, a klima je iz godine u godinu veoma promenljiva, zemljište od lokacije do lokacije različito, to će i perzistentnost nekog herbicida biti veoma različita. Zbog toga je za svaki herbicid od posebne važnosti da se utvrdi pod kojim pedoklimatskim uslovima je više izložen procesima koji uzrokuju gubitke, a pod kojim razgradnje.

Štete od perzistentnosti herbicida mogu nastati na više načina, a najčešće su: kad oštećen ili propao i, herbicidom prethodno tretiran usev, treba u istoj sezoni presejati s drugim osetljivim usevom; kada gajenu biljku kratke vegetacije tretiranu perzistentnim herbicidom u istoj sezoni smenjuje osetljiva gajena biljka kad usev tretiran herbicidom perzistentnijim od godine dana, naredne sezone smenjuje osetljiv usev; kad na površinu tretiranu perzistentnim herbicidom u jesen, posejemo osetljivu gajenu biljku u proleće; kad zbog nepovoljnih klimatskih prilika proces razgradnje teče sporije od očekivanog.Perzistentnost ostataka herbicida u zemljištu može se umanjiti primenom različitih agrotehničkih mera kao i svakim zahvatom koji podstiče mikrobiološku aktivnost u zemljištu. Rezidue u zemljištu mogu se smanjiti na više načina a to su:

4. PERZISTENTNOST HERBICIDA

3. Selektivnost herbicida

16 17

- primenom minimalne doze herbicida u odnosu na željeni efekat- tretiranjem površine znatno pre setve- primenom herbicida u trake- kultivacijom (aeracijom) zemljišta da bi se ubrzala mikrobiološka aktivnost u zemljištu- veštačkim kišenjem ubrzati ispiranje i mikrobiološku aktivnost u zemljištu i- obradom zemljišta neposredno nakon žetve, mogu se ubrzati svi oblici razgradnje herbicida.

Svakako da na pojavu umanjenja perzistentnosti odnosno inaktivacije mogu uticati pojave kao što su gubici herbicida i njihova razgradnja. Gubici herbicida su mogući na više načina i to: adsorbcijom, ispiranjem, isparavanjem, adsorbcijom (usvajanje od strane biljke, a razgradnja herbicida je moguća: fotohemijskim, hemijskim i mikrobiološkim putem.

Slika 1. Ispitivanje rezistentnosti Slika 2. Ispitivanje rezistentnostiAmaranthus retroflexus L. na nikosulfuron Chenopodium album L. na nikosulfuron (Laboratorija za herbologiju Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu)

Slika 3. Rezistentne korovske vrste u R Srbiji objavljene na www.weedsciences.com

Smanjena osetljivost neke biljke na određeni herbicid može se ostvariti zaslugom rezistentnosti ili tolerantnosti. Rezistentnost se može formulisati kao smanjena urođena osetljivost jedne populacije parazita, patogena ili korova na određeni hemijski agens, a u poređenju sa populacijom koja je normalno osetljiva ili nasleđena sposobnost da se preživi tretman sa pesticidima (Slika 1.). U slučaju korova rezistentnost se razvija kao posledica upotrebe više puta istog hemijskog proizvoda (herbicida), koji u normalnim slučajevima efikasno deluju na tu vrstu.Primena herbicida je mnogo jeftinija od kultivacije jer se troši manje goriva i obično se manje oštećuje koren useva i struktura zemljišta, a njihova efikasnost je omogućila poljoprivrednoj proizvodnji da prati povećane potrebe narastajuće generacije. Ipak, intenzivna primena herbicida, u razvijenim poljoprivrednim zemljama, dovela je i do nekih negativnih efekata. Pre svega, redukovan je plodored, napuštene su alternativne metode suzbijanja korova te je intenzivna primena herbicida dovela do rezistentnosti i do realnih mogućnosti kontaminacije podzemnih voda i toksičnosti. Iz tog razloga najnovija istraživanja ukazuju na potrebu smanjenja količine herbicida u poljoprivrednoj proizvodnji. Jer, razumna primena manjih količina mnogih herbicida, zajedno sa odgovarajućom agrotehnikom, može sprečiti ili odložiti rezistentnost.

4. Perzistentnost herbicida 4. Perzistentnost herbicida

5. REZIDENTNOST I TOLERANTNOST

18 19

Vizuelnim posmatranjem rezistentnost se ne može raspoznati pre nego što se pojavi 1-10% rezistentnih individua jedne populacije u polju. Takođe, manje od 0,1% rezistent-nosti u populaciji se jednostavno ne može utvrditi u laboratorijskim eksperimentima. Najbolji način je da se utvrdi da li je u delu polja, u kome ima nesuzbijenih korova, posledica pojave rezistentnosti ili promašaja u tretiranju, je na način da se taj deo pažljivo posmatra. Ukoliko se nalazi nekoliko različitih korovskih vrsta koje nisu suzbijene, verovatno je reč o promašaju u tretiranju. Ukoliko je raširena samo jedna korovska vrsta, može se smatrati da je reč o pojavi rezistentnosti.

Na Poljoprivrednom fakultetu na departmanu za Fitomedicinu i zaštitu životne sredine u Laboratoriji za herbologiju se od 1998. godine intenzivno rade ispitivanja rezistentnosti korovskih vrsta na herbicide. Utvrđena je rezistentnost na pojedine mehanizme delovanja kod sledećih korovskih vrsta: Abutilon theophrasti Med. (Inhibitori Fotosistema II), Amaranthus retroflexus L. (Inhibitori Fotosistema II i ALS inhibitori), Chenopodium hybridum L. (Inhibitori Fotosistema II) (Slika 2.), Echinochloa crus-galli L. (ALS inhibitori) i Setaria viridis L. (Inhibitori Fotosistema II) (Slika 3.).

5.1. Antirezistentna strategija Ako se osvrnemo unazad, istorija suzbijanja korova je bila relativno statična više od šest milenijuma, a korenito se promenila u poslednjih 30-40 godina upotrebom preko 200 aktivnih supstanci za suzbijanje korova.

Po definiciji FAO “rezistentnost predstavlja pojavu opadanja reakcije životinjskih ili biljnih vrsta na pesticide ili druge agense koje nastaju kao posledica njihove upotrebe”.U osnovi rezistentnosti je prirodni fenomen koji se spontano javlja u populaciji korova, ali je jače izražen kada se selekcioni pritisak koji deluje na korove poveća aplikacijom herbicida.

HRAC je zabeležio 415 rezistentnih korovskih biotipova u 45 zemalja (u proseku devet novih slučajeva godišnje širom sveta), od čega su 212 dikotiledonih i 203 monokotiledonih vrsta (Slika 5-10).

Prvi slučaj herbicidne rezistentnosti je zabeležen 1970. godine u Vašingtonskom šumskom rasadniku, gde je utvrđena rezistentnost Senecio vulgaris na herbicide iz hemijske grupe triazina (Holt, 1992). Od tada je 61 biljna vrsta (42 dikotile i 19 monokotila) razvila otpornost na triazinske herbicide (Prather et al., 2001).

U Evropskim zemljama je kod najvećeg broja korova potvrđena rezistentnost prema triazinskim herbicidima, i to na sledeće korovske vrste: Amaranthus retroflexus L., Chenopodium album L., Solanum nigrum L., Erigeron canadensis L., Poa annua L. i Setaria viridis L.

Osim triazinske rezistentnosti, 172 biotipa korovskih vrsta su otporni na 16 drugih herbicidnih grupa (grupa herbicida koji se često nalaze u upotrebi, npr. sulfonil uree i imidazolinoni). Ova pojava dovodi do negativne posledice neefikasnosti herbicida, koji su do tog trenutka bili uspešno korišćeni (Slika 4).

Od 1966. godine u našoj zemlji se najviše proizvode triazini na bazi ametrina, simazina, atrazina i prometrina, a na bazi karbonskih kiselina 2,4-D, MCPA, MCPP i dikamba. Često su primenjivani i preparati na bazi sulfoniluree.

Slika 4. Povećanje broja rezistentnih korovskih vrsta na svetu

Najvažniji faktor koji olakšava otkrivanje rezistentnosti je stepen neosetljivosti korova. Neki od indikatora pojave rezistentnosti u polju su:- nivo suzbijanja drugih osetljivih korovskih vrsta- prisustvo preživelih pored jedinki suzbijenih- korova iste vrste- iskustva iz prošlosti- herbicidna istorija- rezistentni slučajevi u okolini- plodored- biologija- genetika

U prevenciji pojave otpornosti neophodno je smanjiti svaki od faktora koji favorizuju otpornost, stoga antirezistentna strategija podrazumeva integralni pristup suzbijanju korova (fizičke, hemijske i biološke mere), bez prekomernog oslonca na bilo koju od metoda.

5. Rezidentnost i tolerantnost 5. Rezidentnost i tolerantnost

20 21

Slika 5. Zastupljenost grupa mehanizama delovanja u odnosu na pojavu rezistentnosti

Primenjujući kompjutersku simulaciju dugotrajnih uticaja na banku semena korova u zemljištu, koristeći se lokalnim podacima u Kvinslendu (Australija) su potvrdili efikasnost antirezistentne strategije kojom se kombinuju: plodored, rotacija herbicida različitog načina delovanja i uzgajanje kompetitivnih useva (Walker, 2000).

Fizičke mere suzbijanja korova ne podstiču hemijski selekcioni pritisak a omogućavaju značajno smanjenje količine semena u zemljištu. Najznačajnije nemehijske mere koje se mogu preduzeti u suzbijanju su pre svega: kultivacija, rotacija useva, higijena polja, korišćenje čistog stajnjaka, gajenje kompetitivnih useva, sprečavanje uvođenja i širenja otpornih korova i njihovog semena.

Strategija uključuje i identifikaciju herbicida na koji je korovska vrsta otporna, što kasnije olakšava odabir efikasnog preparata.

Međutim, i veoma efikasni herbicidi mogu da prouzrokuju ekstremno visok selekcioni pritisak koji bi za posledicu imao pojavu herbicidno rezistentnih populacija samo u nekoliko generacija. Naročito sklonim evoluciji rezistentnosti smatraju se nove grupe herbicida ALS i ACC inhibitori. Rezistentnost na inhibitor ACC-aze, fenoksaprop, kod vrste Echinochloa colona utvrđena je na Kostariki za manje od četiri godine (Riches et al., 1996).

Značajna hemijska mera, koja može uticati na smanjenje pojave otpornih vrsta korova, je herbicidna rotacija i upotreba mešavine herbicida. Mešavinu treba da čine herbicidi koji suzbijaju iste korovske vrste, slične perzistentnosti, ali različitih mehanizama delovanja i/ili puteva degradacije u biljci.

Većinu ovih uslova, ispunjava npr. pendimetalin, koji se smatra odličnim partnerom za propanil i za sprečavanje evolucije propanil rezistentnosti i alternativa u slučaju razvijene rezistentnosti na propanil.

Pri planiranju programa hemijskog suzbijanja korova preporučuje se ograničenje broja aplikacija jednog istog herbicida ili herbicida istog načina delovanja u jednoj sezoni, po mogućstvu korišćenje kombinacije ili sekvencijalne tretmane herbicida različitih načina delovanja aktivnih na iste ciljne korove, kao i korišćenje neselektivnih herbicida za suzbijanje ranosazrevajućih korova (pre nicanja).

Slika 6. Distribucija rezistentnih korovskih vrsta na svetu u odnosu na inhibitore ACC-aze (Dr. Jan Heap 01/12/2014)

Slika 7. Distribucija rezistentnih korovskih vrsta na svetu u odnosu na ALS inhibitore (Dr. Jan Heap 01/12/2014)

5. Rezidentnost i tolerantnost 5. Rezidentnost i tolerantnost

22 23

Slika 8. Distribucija rezistentnih korovskih vrsta na svetu u odnosu na inhibitore foto-sistema II (Dr. Jan Heap 01/12/2014)

Slika 9. Distribucija rezistentnih korovskih vrsta na svetu u odnosu na glicine (a.m.glifosat) (Dr. Jan Heap 01/12/2014)

Slika 10. Distribucija rezistentnih korovskih vrsta na svetu u odnosu na sintetičke auksine (a.m.2,4 - D) (Dr. Jan Heap 01/12/2014)

Molekuli herbicida dolaze u dodir sa zemljom kada se distribuiraju tretiranjem pre setve, pre rasađivanja i pre nicanja, ili ako stignu do zemljišta prilikom tretmana posle setve ili posle rasađivanja. Ponašanje jednog herbicida u zemljištu je od bitne važnosti kada određuje biološku aktivnost prema korovu, prema usevima trenutno prisutnim i onim u plodoredu, toksičnost prema organizmima koji nisu bili predmet tretmana i mogućnost da dopru do podzemnih voda.

Herbicid na i u zemljištu postaje biološki aktivan prema osetljivim vrstama samo ako ga one apsorbuju odnosno samo ako se nađe u uslovima translokacije. Ne dospe sva količina herbicida sa zemljišta u uslove translokacije, odnosno, aktivna materija ima tendenciju da se raširi u čvrstoj fazi (adsorbovan herbicid), tečnoj (herbicid u transportu) i u gasovitoj (herbicid u vazduhu). Takođe, dešavaju se i drugi procesi koji rezultiraju smanjenjem koncentracije herbicida u zemljištu i njihovu mobilizaciju i degradaciju (razlaganje); prvi je fizičke prirode i odnosi se na prenošenje aktivne materije, dok je drugi hemijski i dovodi do alteracije molekulske strukture.

Adsorbcija – je jedan od osnovnih procesa koji determinišu distribuciju herbicida u raznim fazama na zemlji. Koloidi na tlu (glinasti minerali, oksidi i hidroksidi, organske materije i dr.) imaju sposobnost da apsorbuju molekule herbicida uključujući ga u cirkuli-rajuće rastvore, gde se njegova koncentracija vidno razblažuje. Reakcija je povratna, što znači da posebnim procesom neke molekule herbicida se izgubi u toku (desorbcija). Ponekad je međutim, adsorbcija toliko snažna da je gubitak herbicida ograničen.

6. HERBICIDI I ZEMLJIŠTE

5. Rezidentnost i tolerantnost

24 25

6. Herbicidi i zemljište

Katjonski herbicidi kao što su dikvat i parakvat su u stanju da formiraju sa eletronega-tivnim koloidima (posebno na ilovači) jonske veze koje su veoma jake. Usled toga je adsorbcija vidljiva i adsorbovani molekuli teško napuštaju kompleks razmene, te katjonski herbicidi polako gube svoju biološku aktivnost kad stignu do zemljišta.

Anjonski i neutralni herbicidi kao što su: dalapon, MCPA, sulfonil uree i neki drugi, apsorbuju uglavnom organske supstance, zahvaljujući formaciji fizičkih vezivanja kao što je vezivanje hidrogena te je zato snaga i obim adsorbcije mnogo manja od onih koje karakterišu katjonske herbicide.

Faktori koji pospešuju adsorbciju – Da bi se proučili faktori koji prouzrokuju adsorbciju potrebno je izdvojiti parametar koji karakteriše težnju molekula da bude adsorbovan; što je veći “koeficient distribucije zemljište-voda” (Kd) koji opisuje adsorbciju nekih parova herbicid-zemljište, veća je i količina proizvoda zadržana adsorbcionim kompleksom tla.

Ovaj parametar je veoma specifičan za svaki tip zemljišta naročito u funkciji sadržaja organskih supstanci. Za to se koristi koeficient deobe organskih karbona/voda (Koc) zemljišta, koji za svaki herbicid, ostaje relativno konstantan u širokoj gami zemljišta i može biti korišćen ka omera tendencije herbicida da bude adsorbovan, u zavisnosti od pedo-klimatskih uslova. Oba ova koeficijenta mogu se izvesti specifičnim ogledom, u nedostatku eksperimentalnih podataka tendencija adsorbcione snage jednog proizvoda može da se meri preko rastvorljivosti u mastima izražene “koficijentom deobe n-otanol/voda (Kow).

Ovaj koeficijent, za jonske herbicide je direktno proporcionalan Koc. Preko ovog indikatora koji se lako može izračunati u laboratoriji, možemo napraviti poređenje među herbicidima polazeći od činjenice da, uglavnom, što je viši Kow herbicida, veća će biti adsorbtivnost, zavisno od vrste zemljišta.

Matematičku formulu kojom se može izvršiti eksperiment da bi se dobio proces adsorbcije dao je Freundlich, ona važi pod konstantnom temperaturom i dovodi u vezu adsorbtivnost jednog herbicida sa njegovom koncentrisanošću u rastvoru:

x/m=Kcn x = količina adsorbovanog proizvoda m = količina adsorbcije Kcn = konstanta adsorbcije zavisno od herbicida i zemljišta c = koncentracija herbicida u rastvoru, pošto je dostigao uravnoteženost

Ako prethodnu jednačinu izrazimo u logaritamskoj formi dobićemo:

Logx/m=logK=nlogc

Log to je jednačina jednog pravca koji nam omogućava da uočimo kako je logaritam količine adsorbovanog herbicida direktno proporcionalan koncentraciji rastvora koji cirkulira, preko konstantne koju čini tipična proporcionalnost svakog herbicida na svakom zemljištu.

7. EKONOMSKI NAJZNAČAJNIJI KOROVI I NJIHOVO SUZBIJANJE KOD STRNIH ŽITA

Korovi strnih žita

Jednogodišnji širokolisni korovi (JŠK): Amaranthus retroflexus, Bifora radians, Capsella bursa-pastoris, Chenopodium album, Consolida regalis, Erigeron canadensis, Fumaria officinalis, Galium aparine, Lamium amplexicaule, Lamium purpureum, Linaria vulgaris, Matricaria chamomilla, Mercurialis annua, Myosotis arvensis, Papaver rhoeas, Polygonum aviculare, Polygonum convolvulus, Ranunculus arvensis, Raphanus raphanistrum, Sinapis arvensis, Stachys annua, Stellaria media, Veronica sp., Viola arvensis (Slika 11).

Višegodišnji širokolisni korovi (VŠK): Calystegia sepium, Cirsium arvense, Convolvulus arvensis, Lathyrus tuberosus, Mentha arvensis, Sonchus arvensis, Taraxacum officinale

Jednogodišnji uskolisni korovi (JUK): Agrostis spica-venti, Alopecurus myosuroides, Avena fatua, Avena ludoviciana

Višegodišnji uskolisni korovi (VUK): Sorghum halepense

Slika 11. Zakorovljen usev ječma

26 27

7. Ekonomski najznačajniji korovi i njihovo suzbijanje kod strnih žita 3. Nitrati u zemljištu i vodama

Tabela 1 Mogućnosti hemijskog suzbijanja korova u usevima pšenice, ječma i raži

Herbicid Preparat Grupa korova koje suzbija pšenica ječam raž

izoproturon +diflufenikan Cougar JŠK * *

amidosulfuron Grodyl JŠK * *prosulfuron Peak 75-WG JŠK *tritosulfuron Certo JŠK *

dikamba Rekord JŠK *

dikamba +tritosulfuron Arrat JŠK, VŠK *

aminopiralid +florasulam Lancelot 450-WG JŠK, VŠK * *

tribenuron-metilGranstar 75-WG, Omega 75-WG, Cerealis, Nuance 75 WG, Mural,

Stockstar 75-WGJŠK, VŠK *

tifensulfuron-metil+tribenuron-metil Granstar extra PX-WG JŠK *

bentazon Basagran, Galbenon,Bentazon SL-48, Bevezon JŠK, VŠK * *

bentazon+dikamba

Cambio, Avalon, Portal SL JŠK, VŠK * *

fluroksipir-meptil Lodin JŠK, VŠK *

fluroksipir-meptil-heptil

Starane-250,Tomigan 250-EC, Bonaca EC, Bonaca EW, Fox 200-EC JŠK, VŠK * * *

2,4-D-DMADikamin-600, Monosan herbi 500, Monosan herbi, Agrosan, Poljosan,

Dikocid, HerbocidJŠK, VŠK * * *

2,4-D 2-EHE +florasulam Mustang JŠK, VŠK * *

2,4-D 2-EH Maton, Lentemul-D, Esteron, Esteron extra 600 EC, Estrovet JŠK, VŠK *

mekopropDMA+2,4-D- DMA Deherban kombi-MD JŠK, VŠK * * *

metsulfuron-metil

Accurate 60-WG, Laren 60-WP, Laren 60-PX, Tezis, Meteor, Metmark, Climax JŠK, VŠK * *

metsulfuron-metil+tribenuron-metil Laren max-PX JŠK, VŠK *

metsulfuron-metil Mezzo 60-WG JŠK, VŠK *

klopiralid Lontrel-100,Hemoklop 100-SL, Lontrel-300 JŠK, VŠK * *

pendimetalin Stomp 330-E,Vetpen 330-E, Zanat JUK, JŠK *

* herbicid je registrovan za primenu u označenom usevu

Korovi u usevu kukuruza

Jednogodišnji širokolisni korovi (JŠK): Abutilon theophrasti, Ambrosia artemisiifolia, Amaranthus albus, Amaranthus blitoides, Amaranthus retroflexus, Anagallis arvensis, Capsella bursa-pastoris, Chenopodium album, Chenopodoium hybridum, Datura stramonium, Erigeron canadensis, Galinsoga parviflora, Hibiscus trionum, Iva xanthifolia, Polygonum aviculare, Polygonum lapathifolium, Polygonum persicaria, Polygonum convolvulus, Portulaca oleracea, Reseda lutea, Sinapis arvensis, Solanum nigrum, Stachys annua, Xanthium strumarium (Slika 12).

Višegodišnji širokolisni korovi (VŠK): Cirsium arvense, Convolvulus arvensis, Calystegia sepium, Lathyrus tuberosus, Sonchus arvensis, Sambucus ebulus, Rubus caesius, Aristolochia clematitis

Jednogodišnji uskolisni korovi (JUK): Digitaria sanguinalis, Echinochloa crus-galli, Setaria glauca, Setaria viridis, Eragrostis megastachya

Višegodišnji uskolisni korovi (VUK): Agropyron repens, Sorghum halepense, Cynodon dactylon

8. EKONOMSKI NAJZNAČAJNIJI KOROVI I NJIHOVO SUZBIJANJE KOD KUKURUZA

izoksaflutol+ tienkarbazon-metil+ciprosulfamid Adengo JUK, VUK,

JŠK, VŠKforamsulfuron+ tienkarbazon-

metil+ciprosulfamid Monsoon active JUK, VUK,JŠK, VŠK

tembotrion+izoksadifen-etil Laudis JUK, VUK,JŠK, VŠK

foramsulfuron+izoksadifen- etil+jodosulfuron-metil-Na Maister OD JUK, VUK,

JŠK, VŠKforamsulfuron+izoksadifen-etil Equip JUK, JŠK

dimetenamid-P Frontier super JUK, JŠKterbutilazin+mezotrion Calaris pro JUK, JŠK

S-metolahlor+terbutilazin+ mezotrion Lumax JUK, JŠK

S-metolahlor+mezotrion+benoksakor Camix 440 SE JUK, VUK,

JŠK, VŠKS-metolahlor+terbutilazin Gardoprim plus gold 500-SC JUK, JŠK

izoksaflutol Merlin 750-WG JUK, JŠK

pendimetalinStomp 330-E, Dost 330 EC, Vetpen

330-E, Agrostomp 330-E, Bevetomp, Zanat, Stop 330, Pendisav 330-EC, Pendistop

JUK, JŠK

flumioksazin Pledge 50-WP JUK, JŠK,VŠK

diflufenzopir+dikamba Distinct 70WG JUK, JŠK,VŠK

nikosulfuron

Motivell, Novovel, Protivel 40-SC, Kelvin 40-SC, Samson, Kruz 40-SC, Nicostock,

Nicon 4-SC, Siran 40-SC, Nikar, Nikosav, Talisman, Gat motion 4-OD, Narval, Rincor, Nicogan 40-SC, Victus OD, Torpedo, Hemonik, Nikomark,

Motivell Extra 6-OD, Innovate, Supermaize 75-WG, Protivel 75-WG, Siran 750-WG

JUK, VUK,JŠK, VŠK

nikosulfuron+rimsulfuron Cordus 75-WG, Rinico, Victus duo JUK, VUK,JŠK, VŠK

nikosulfuron+rimsulfuron+mezotrion Arigo JUK, VUK,

JŠK, VŠK

sulkotrion Tangenta, Sulcogan JUK, VUK,JŠK, VŠK

sulkotrion+nikosulfuron Talisman ekstra JUK, VUK,JŠK, VŠK

tembotrion Laudis JUK, VUK,JŠK, VŠK

Slika 12. Zakorovljen i čist usev kukuruza

8. Ekonomski najznačajniji korovi i njihovo suzbijanje kod kukuruza

28 29

Tabela 2. Mogućnosti hemijskog suzbijanja korova u usevu kukuruza

Herbicid Preparat Grupa korova koje suzbija

S-metolahlor Dual Gold 960-EC JUKcikloksidim (samo za hibride

tolerantne prema cikloksidimu)Focus ultra (samo za hibride tolerantne

prema cikloksidimu) JUK, VUK

rimsulfuron+dikamba DMA Tarot plus-WG, Rimex extra, Nerot plus JUK, VUK,JŠK, VŠK

rimsulfuron+tifensulfuron-metil Grid 75 WG, Nava 75WG, Claro JUK, VUK,JŠK

rimsulfuronTarot 25-WG, Trawell, Tiger 25 WG,

Rimex, Tiger 25-OD, Gentlemen, Amurg 25-WG, Rifonex, Sorgum

JUK, VUK,JŠK

dikambaBanvel 480-S, Bevekamba, Palacid 480-SL, Phantom 48-SL, Samba, Motikan, Plamen,

Dikamba 480-SL, Dikosav 480-SL, Vikamba, Krit, Agrodimark, Colosseum, Inferno, Joker 70 SG

JŠK, VŠK

dikamba+tritosulfuron Arrat, Callam JŠK, VŠKdikamba+ diflufenzopir-

Na+nikosulfuron Celebrity plus JUK, VUK,JŠK, VŠK

bentazon Basagran, Galbenon, Bentazon SL-48, Bevezon, Pinazon 480-SL, Bentamark JŠK, VŠK

bentazon+dikamba Cambio, Avalon, Korzo, Bevekambio, Kastor, Portal SL JŠK, VŠK

2,4-D DMA Dikamin-600, Monosan herbi, Agrosan, Poljosan, Dikocid, Herbocid, Agrosan BN JŠK, VŠK

2,4-D 2-EHMustang, Maton, Herbiton, Lentemul-D,

Monosan herbi ekstra, Esteron, Moto ekstra 850, Estrovet, Velox, Hormonex, Esteron extra 600 EC

JŠK, VŠK

klopiralid Lontrel-100, Hemoklop 100-SL, Beveralid, Lontrel-300 JŠK, VŠK

fluroksipir-meptil-heptil Starane-250, Bonaca EC, Stockplus,Fluromark, Tomigan 250-EC, Fox 200- EC JŠK, VŠK

linuron Afalon tečni, Galolin mono, Liron tečni, Feribot, Liron Župa SC JŠK

mezotrion Callisto, Mezatrion, Chief JŠKprosulfuron Peak 75-WG JŠK

dikamba+prosulfuron Casper 55-WG JŠK

terbutilazin Hemazin SC-500, Terazor 50-SC, Terbis, Rezon, Lester, Zeazin, Radazin TZ-50 JŠK

tifensulfuron-metil Harmony 75-WG, Simphony, Okvir, Habit 25- OD JŠK

diflufenzopir-Na+dikamba Distinct 75-WG JUK, JŠKtopramezon Clio JUK, JŠK

topramezon+dikamba Stellar JUK, JŠKdimetenamid-P+terbutilazin Akris JUK, JŠK

terbutilazin+bromoksinil Bromoterb 500 SC, Zeagran 340-SE JŠK, VŠKterbutilazin+pendimetalin Chaser-P JUK, JŠK

izoksaflutol+ciprosulfamid Merlin Flexx JUK, VUK,JŠK, VŠK

8. Ekonomski najznačajniji korovi i njihovo suzbijanje kod kukuruza

3130

Korovi u usevu suncokreta

Jednogodišnji širokolisni korovi (JŠK): Abutilon theophrasti, Ambrosia artemisiifolia, Amaranthus retroflexus, Capsella bursa-pastoris, Chenopodium album, Chenopodoium hybridum, Datura stramonium, Hibiscus trionum, Iva xanthifolia, Orobanche cumana, Polygonum aviculare, Polygonum lapathifolium, Polygonum persicaria, Polygonum convolvulus, Portulaca oleracea, Sinapis arvensis, Solanum nigrum, Xanthium strumarium (Slika 13).

Višegodišnji širokolisni korovi (VŠK): Cirsium arvense, Convolvulus arvensis, Sonchus arvensis

Jednogodišnji uskolisni korovi (JUK): Digitaria sanguinalis, Echinochloa crus-galli, Setaria glauca, Setaria viridis


Tabela 1. Mogućnosti hemijskog suzbijanja korova u usevu suncokreta

Herbicid Preparat Grupakorova koje suzbija

S-metolahlor Dual Gold 960-EC, Mont JUK

S-metolahlor+terbutilazin Gardoprim Plus Gold 500-SC JUK, JŠK

propakvizafop Agil 100-EC JUK, VUK

cikloksidim Focus ultra JUK, VUK

fluazifop-p-butil Fusilade forte, Sunce, Viktolade, Neptune 15-EC, Bevelade extra, Flupisor JUK, VUK

fenoksaprop-p-etil Furore super, Sedef JUK, VUK

haloksifop-r-metil Gallant super JUK, VUKkvizalofop-p-tefuril Leopard 5-EC, Pantera 40-EC, Titanic, JUK, VUK

kvizalofop-p-etil Targa Super, Quick 5% EC, Globus EC, Globus EW, Miura EC JUK, VUK

kletodim Select super, Arrow, Fargo, Nikas, Rafal 120, Stratus, Kletox JUK, VUK

dimetenamid-P Frontier Super JUK, JŠK

flurohloridon Racer 25-EC, Sprinter 25-EC, Dakota 25-EC,Bevecer, Resent 25-EC, Ares, Girasolin JUK, JŠK

oksadiaržil Raft JUK, JŠK

propizohlor Proponit 720-EC JUK, JŠK

pendimetalin Stomp 330-E, Dost 330 EC, Vetpen 330-E,Agrostomp 330-E, Zanat, Pendisav 330-EC JUK, JŠK

oksifluorfen Goal, Beveal, Galigan 240-EC JUK, JŠK

imazamoks (samo za hibride tolerantne

prema imazamoksu)Pulsar-40 (samo za hibride tolerantne prema

imazamoksu)JUK, JŠK,

Orobanche sp.

flumioksazin Pledge 50-WP JUK, JŠK, VŠK

linuron Afalon tečni, Liran,Galolin mono JŠK

diflufenican Pelican JŠK

tribenuron-metil Express 50-SX, Express 75-PX JŠK, VŠK

terbutilazin Rezon, Terbis, Radazin TZ 50 JŠK

glufosinat-amonijum Basta-15, Finale-15 desikant

dikvat-dibromid Didikvat, Reglone forte, Dessicash 20% SL desikant

9. EKONOMSKI NAJZNAČAJNIJI KOROVI I NJIHOVO SUZBIJANJE KOD SUNCOKRETA

Slika 11. Tretiran usev suncokreta

9. Ekonomski najznačajniji korovi i njihovo suzbijanje kod suncokreta

32 33

Korovi u usevu šećene repe

Jednogodišnji širokolisni korovi (JŠK): Abutilon theophrasti, Amaranthus retroflexus, Ambrosia artemisiifolia, Capsella bursa-pastoris, Chenopodium album, Chenopodium hybridum, Cuscuta spp., Datura stramonium, Fumaria officinalis, Hibiscus trionum, Helianthus annuus, Iva xanthifolia, Lamium amplexicaule, Polygonum aviculare, Polygonum lapathifolium, Polygonum persicaria, Polygonum convolvulus, Portulaca oleracea, Sinapis arvensis, Solanum nigrum, Stellaria media, Veronica hederifolia, Viola arvensis, Xanthium strumarium.




Tabela 4. Mogućnosti hemijskog suzbijanja korova u usevu šećerne repe


S-metolahlor Dual Gold 960-EC JUKpropakvizafop Agil 100-EC JUK, VUK

cikloksidim Focus ultra JUK, VUKfenoksaprop-p-etil Furore super, Sedef JUK, VUK

fluazifop-p-butil Fusilade forte, Sunce, Viktolade, Flupisor JUK, VUKhaloksifop-r-metil Gallant super JUK, VUK

kvizalofop-p-tefuril Leopard 5-EC, Pantera 40-EC, Titanic, Achiba 10-EC JUK, VUKkvizalofop-p-etil Targa Super, Globus EC, JUK, VUK

desmedifam+fenmedifam

Betasav AM-11, Fenmedifam super, Betalid super, Betha-CA, Bevepar-T,

Betanal AM-11 new, BelvedereJŠK

kletodim Select super, Arrow, Fargo, Nikas, Rafal 120, Kletox JUK, VUK

etofumesat Nortron super, Ethosat-500 JŠKfenmedifam+etofumesat Powertwin JŠK

desmedifam+fenmedifam+etofumesat

Betanal expert, Betahem expert Beetup Pro-SC, Betasana trio, Belvedere forte JŠK

desmedifam+fenmedifam+

etofumesat+lenacilBetanal maxx pro JŠK

desmedifam+fenmedifam+ etofumesat+ metamitron

Betanal quatro JUK, JŠK

hloridazon Pyramin-DF, Pyramin Turbo JŠK

triflusulfuron-metil Safari 50-WG, Apex 50-WG, Savana,Trimark, Gat zebra 25 OD, Bond, Contessa JŠK, VŠK

dimetenamid-P Frontier Super JUK, JŠKpropizohlor Proponit 720-EC JUK, JŠK

Metamitron (Slika 14 i 15)

Korida, Gladiator 70-WG, Goltix 70-EC,Goltisav 70-WP, Tornado, Metafol 700- SC, Metix, Goltix 70-WG, Metabeet 70-WG, Maymat 700-SC,

Betamet 90-WG, Target-SC, HemomitronJŠK, VŠK

klopiralidLontrel-100, Hemoklop 100-SL, Piralis 100,

Hemoklop 100-SL, Boss 300-SL, Pikogal plus, Lontrel-300, Loret

JŠK, VŠK

propizamid Kerb 50-WP Cuscuta spp.

10. EKONOMSKI NAJZNAČAJNIJI KOROVI I NJIHOVO SUZBIJANJE KOD ŠEĆERNE REPE

10. Ekonomski najznačajniji korovi i njihovo suzbijanje kod šećerne repe

34 35

Slika 14. Usev šećerne repe tretiran herbicidom metamitron

Slika 15. Kontrolna parcela u usev šećerne repe

Korovi u usevu soje

Jednogodišnji širokolisni korovi (JŠK): Abutilon theophrasti, Ambrosia artemisiifolia, Amaranthus retroflexus, Arctium lappa, Capsella bursa-pastoris, Chenopodium album, Chenopodoium hybridum, Datura stramonium, Galinsoga parviflora, Hibiscus trionum, Iva xanthifolia, Polygonum aviculare, Polygonum lapathifolium, Polygonum persicaria, Polygonum convolvulus, Portulaca oleracea, Sinapis arvensis, Solanum nigrum, Xanthium strumarium




10. Ekonomski najznačajniji korovi i njihovo suzbijanje kod šećerne repe 3. Nitrati u zemljištu i vodama

11. EKONOMSKI NAJZNAČAJNIJI KOROVI I NJIHOVO SUZBIJANJE KOD SOJE

36 37

Tabela 5. Mogućnosti hemijskog suzbijanja korova u usevu soje


S-metolahlor Dual Gold 960-EC JUK


cikloksidim Focus ultra JUK, VUK

fluazifop-p-butil Fusilade forte, Sunce, Viktolade, Pinfor Super, Flupisor, Furore super, Sedef JUK, VUK

haloksifop-r-metil Gallant super JUK, VUK

kvizalofop-p-tefuril Leopard 5-EC, Pantera 40-EC, Titanic, Achiba 10-EC JUK, VUK


kletodim Select super, Arrow, Fargo, Nikas, Ronin,Point 12-EC, Rafal 120, Stratus JUK, VUK


klomazon Gamit 4-EC, Rampa EC, Rampa EW, Kalif 480-EC JUK, JŠK

terbutilazin Radazin TZ 50 JŠK, VŠK

imazamoks Pulsar-40 JUK, JŠK

pendimetalin Stomp 330-E, Dost 330 EC, Vetpen 330-E,Agrostomp 330-E, Zanat JUK, JŠK

linuron Galolin mono, Afalon tečni JŠK

tifensulfuron-metil

Harmony 75-WG, Promoni 75-WG, Habit 75-WG, Simphony, Nimony, Okvir JŠK

metribuzin Lord 700 WDG, Bevecor, Tribute 70-DF, Dancor 70-WG, Tor 70-WG, Mistral JŠK

bentazonBasagran, Galbenon, Bentazon SL-48, Bevezon, Pinazon 480-SL, Lider 48- SL, Agrozon 480-SL,

Bentamark, Soko 480-SL, Savazon-480JŠK, VŠK


oksasulfuron (Slika 16) Monam, Oxon 75-WG, Div 75-WG, Dynox, Proxy JUK, VŠK, JŠK


dikvat-dihlorid Reglone forte desikant

dikvat-dibromid Didikvat desikant

haloksifop-r-metil Gallant super JUK, VUK

kvizalofop-p-tefuril Leopard 5-EC, Pantera 40-EC, Titanic, Achiba 10-EC JUK, VUK


kletodim Select super, Arrow, Fargo, Nikas, Ronin,Point 12-EC, Rafal 120, Stratus JUK, VUK



terbutilazin Radazin TZ 50 JŠK, VŠK

imazamoks Pulsar-40 JUK, JŠK

pendimetalin Stomp 330-E, Dost 330 EC, Vetpen 330-E,Agrostomp 330-E, Zanat JUK, JŠK

linuron Galolin mono, Afalon tečni JŠK

tifensulfuron-metil

Harmony 75-WG, Promoni 75-WG, Habit 75-WG, Simphony, Nimony, Okvir JŠK

metribuzin Lord 700 WDG, Bevecor, Tribute 70-DF, Dancor 70-WG, Tor 70-WG, Mistral JŠK

bentazonBasagran, Galbenon, Bentazon SL-48, Bevezon,

Pinazon 480-SL, Lider 48- SL, Agrozon 480-SL, Bentamark, Soko 480-SL, Savazon-480

JŠK, VŠK


oksasulfuron Monam, Oxon 75-WG, Div 75-WG, Dynox, Proxy JUK, VŠK, JŠK




Slika 16. Tretiran usev soje (am oksasulfuron+okvašivač) i kontrolna parcela

11. Ekonomski najznačajniji korovi i njihovo suzbijanje kod soje 11. Ekonomski najznačajniji korovi i njihovo suzbijanje kod soje

38 39

Korovi u usevu uljane repice

Jednogodišnji širokolisni korovi (JŠK): Abutilon theophrasti, Ambrosia artemisiifolia, Amaranthus retroflexus, Arctium lappa, Capsella bursa-pastoris, Chenopodium album, Chenopodoium hybridum, Datura stramonium, Galinsoga parviflora, Hibiscus trionum, Iva xanthifolia, Polygonum aviculare, Polygonum lapathifolium, Polygonum persicaria, Polygonum convolvulus, Portulaca oleracea, Sinapis arvensis, Solanum nigrum, Xanthium strumarium.




Tabela 6. Mogućnosti hemijskog suzbijanja korova u usevu uljane repice


fluazifop-p-butil Fusilade forte, Fusilade Super JUK, VUK

kvizalofop-p-tefuril Leopard 5-EC JUK, VUK

kvizalofop-p-etil Targa Super, Globus EC JUK, VUK

klopiralid Lontrel-100, Hemoklop 100-SL, Piralis 100, Pikogal plus JŠK, VŠK


metazahlor+imazamoks Cleranda JUK, JŠK

metazahlor Butisan 400-SC, Sultan 50-SC JUK, JŠK, VŠK

glifosat IPARoundap, Glifogal, Glifosat Zorka, Glitotal,

Glifosav-480, Pirokor, Glifosat SL-480, Sirkosan, Agroglifosat ECO, Vulkan, Glifeksol SL-360

desikant




glifosat kalijum so Roundup flash desikant

12. EKONOMSKI NAJZNAČAJNIJI KOROVI I NJIHOVO SUZBIJANJE KOD ULJANE REPICE

12. Ekonomski najznačajniji korovi i njihovo suzbijanje kod uljane repice

40 41

Korovi u zasadima crnog i belog luka Jednogodišnji širokolisni korovi (JŠK): Amaranthus blitoides, Ambrosia artemisiifolia, Anagallis arvensis, Bifora radians, Capsella bursa-pastoris, Chenopodium album, Chenopodium hybridum, Datura stramonium, Fumaria officinalis, Hibiscus trionum, Galinsoga parviflora, Iva xanthifolia, Lamium amplexicaule, Matricaria chamomilla, Papaver rhoeas, Polygonum lapathifolium, Polygonum convolvulus, Portulaca oleracea, Reseda lutea, Sinapis arvensis, Solanum nigrum, Solanum dulcamara, Stellaria media, Xanthium strumarium.

Višegodišnji širokolisni korovi (VŠK): Cirsium arvense, Convolvulus arvensis, Sonchus arvensis, Rumex crispus, Tussilago farfara

Jednogodišnji uskolisni korovi (JUK): Digitaria sanguinalis, Echinochloa crus-galli, Setaria glauca, Setaria viridis, Poa annua


Tabela 7. Mogućnosti hemijskog suzbijanja korova u crnom i belom luku



fluazifop-p-butil Fusilade Forte* , Sunce* JUK, VUK

kvizalofop-p-etil Globus EW JUK, VUK

kvizalofop-P-tefuril Pantera 40-EC JUK, VUK

kletodim Select Super, Nikas, Rafal 120 JUK, VUK

pendimetalinStomp 330-E, Dost 330-EC,

Vetpen 330-E,Agrostomp 330-E, Zanat, Zanat EW, Pendisav 330-EC

JUK, JŠK

oksifluorfen Goal* * JUK, JŠK

fluroksipir Starane-250, Bonaca EC JŠK, VŠK

klopiralid Lontrel 100* JŠK, VŠK

linuron (slika 17 i 18) Galolin mono JŠK, VŠK

malein-hidrazid-K Royal MH-30 regulator rasta(sprečava klijanje)

kompleksfitohormona

ekstrahovan iz morske alge Ecklonia maxima

Kelpak regulator rasta(povećava prinos)

* samo za proizvodnju luka za glavice ** osim mladog luka za salatu

13. EKONOMSKI NAJZNAČAJNIJI KOROVI I NJIHOVO SUZBIJANJE KOD CRNOG I BELOG LUKA

13. Ekonomski najznačajniji korovi i njihovo suzbijanje kod crnog i belog luka

43

Slika 17. Tretiran zasad crnog luka herbicidom linuron

Slika 18. Kontrolna parcela

Korovi korenastog povrća (mrkva, celer, paštrnak)

Jednogodišnji širokolisni korovi (JŠK): Amaranthus blitoides, Ambrosia artemisiifolia, Chenopodium album, Datura stramonium, Daucus carota, Fumaria officinalis, Hibiscus trionum, Galinsoga parviflora, Iva xanthifolia, Lamium amplexicaule, Matricaria chamomilla, Polygonum lapathifolium, Polygonum convolvulus, Portulaca oleracea, Reseda lutea, Sinapis arvensis, Solanum nigrum, Stellaria media, Xanthium strumarium (slika 19).




14. EKONOMSKI NAJZNAČAJNIJI KOROVI I NJIHOVO SUZBIJANJE KOD KORENASTOG POVRĆA

13. Ekonomski najznačajniji korovi i njihovo suzbijanje kod crnog i belog luka

44 45

Tabela 8. Mogućnosti hemijskog suzbijanja korova korenastog povrća (mrkve, celera i paštrnaka)


linuron Afalon, Afalon tečni, Liron tečni, Linurex 50-WP JŠK

fluazifop-p-butil Fusilade Super JUK, VUK

kletodim Select Super, Nikas, Rafal 120 JUK, VUK

Slika 19. Zakorovljen usev mrkve

Korovi u zasadu salate

Jednogodišnji širokolisni korovi (JŠK): Amaranthus blitoides, Ambrosia artemisiifolia, Chenopodium album, Datura stramonium, Daucus carota, Fumaria officinalis, Hibiscus trionum, Galinsoga parviflora, Iva xanthifolia, Lamium amplexicaule, Matricaria chamomilla, Polygonum lapathifolium, Polygonum convolvulus, Portulaca oleracea, Reseda lutea, Sinapis arvensis, Solanum nigrum, Stellaria media, Xanthium strumarium (slika 20).




14. Ekonomski najznačajniji korovi i njihovo suzbijanje kod korenastog povrća

15. EKONOMSKI NAJZNAČAJNIJI KOROVI I NJIHOVO SUZBIJANJE KOD ZASADA SALATE

46 47

Tabela 9. Mogućnosti hemijskog suzbijanja korova u salati


propizamid Kerb 50-WP JUK,VUK, JŠK, VŠK

Slika 20. Zasad salate

LiteraturaAbbaspoor, M., Teicher, H.B. and Streibig, J.C. (2006): The effect of root-absorbed PSII inhibitors on Kautsky

curve parameters in sugar beet. Weed Research, 46, 226-235.Aldrich, D. T. A. (1974): The legume- a reappraisal of its place in today’s farming. Grass and Forage Science,

29(4), 249-251.Alister, C., Kogan, M. and Pino, I. (2005): Differential phytotoxicity of glyphosate in maize seedlings following

applications to roots or shoot.. Weed Research, 45 (1), 27.Alizadeh, Preston, C. and Powles, S.B. (1998): Paraquat-resistant biotypes of Hordeum glaucum from zero-

tillage wheat. Weed Research, 38 (2), 139.Azari, M.F., Profyris, C., Le grande, M.R., Lopes, E.C., Hirst, J., Petratos, S., Cheema, S.S. (2005): Effects of

intraperitoneal injection of Rofecoxib in a mouse model of ALS. Europen Journal Of Neurology, 12 (5), 357-364.Bastide, J., Badon, R. (1987): Sélectivité du carbétamide. Weed Research, 27 (5), 361-265.Baylis, J.M., Watkinson, A.R., Lintell-Smith, G., Firbank, L. (1992): Reduced nitrogen inpits in wheat: the

effects on weed-crop competition and weed population dynamics. Proc. Of the First International Weed Control Congress, Melbourne, II, 76-80.

Beltran, E., Fenet, H., Cooper, J.F., Coste, C.M. (2002): Influence of the physical and chemical properties of soil on the retention process of isoxaflutole and its two main derivatives. Weed Research, 42 (5), 385-393.

Beuret, E. (1980): Influence de la Pendiméthaline sur les méristèmes radiculaires de Allium cepa L. Weed Research, 20 (2), 83-86.

Bouvier, L., Fillon, F. R., Lespinasse, Y. (1994): Oryzalin as an Efficient Agent for Chromosome Doubling of Haploid Apple Shoots in vitro. Plant Breeding, 113 (4), 343-346.

Bittl, T., Vrba, J., Nedoma, J., Kopáček, J. (2001): Impact of ionic aluminium on extracellular phosphatases in acidified lakes. Environmental Microbiology, 3 (9), 578-587.

Boutsalis, P., Powles, S.B. (1995): Resistance of dicot weeds to acetolactate synthase (ALS)-inhibiting herbicides in Australia. Weed Research, 35 (3), 149-155.

Boutsalis, P., Powles, S.B. (1998): Seedbank characteristics of herbicide-resistant and susceptible Sisymbrium orientale. Weed Research, 38 (5), 389.

Bovey, R.W., Miller, F.R. (1968): Phytotoxicity of paraquat on white and green hibiscus, sorghum and alpinia leaves. Weed Research, 8 (2), 128-135.

Bravin, F., Zanin, G., Preston, C. (2001): Diclofop-methyl resistance in populations of Lolium spp. From central Italy. Weed Research, 41 (1), 49.

Bravin, F., Zanin, G., Preston, C. (2001): Resistance to diclofop-methyl in two Lolium spp. populations from Italy: studies on the mechanism of resistance. Weed Research, 41 (5), 461.

Brian, R.C. (1964): The metabolism of herbicides. Weed Research, 4 (2), 105-117.Brock, J.L. (1972): Grass control in newly-sown legumes with trifluralin and carbetamide. Weed Research,

12 (2), 144-149.Brock, J.L.(1972): Effects of the herbicides trifluralin and carbetamide on nodulation and growth of legume

seedlings. Weed Research, 12 (2),150-154.Brock, J. L. (1972): The control of broad-leaved dock (Rumex obtusifolius L.) in newly-sown red clover

(Trifolium pratense L.) with trifluralin, carbetamide and asulam. Weed Research, 12 (4), 310-315.Camper, N. D., Ellers, K. L. (1978): Degradation of Nitralin by Rhizoctonia solani. Weed Research, 18 (2), 99-103.Cavan, Biss and Moss (1998): Localized origins of herbicide resistance in Alopecurus myosuroides. Weed

Research, 38 (3), 239.Chang, F. Z., Bandeen, J. D., Stephenson, G. R. (1973): NN-diallyl-αα-dichloroacetamide as an antidote for

EPTC and other herbicides in corn. Weed Research, 13 (4), 399-406.Chuan, T.S., Maziah, B.M., Nuraziah, B.m.Y., Cha, T.S. (2006): Reduced rates of tank mixtures for red

spranletop (Leptochloa chinensis [L.]f.) control in rice. Weed biology and management, 6 (4), 245-249.Cocker, Coleman, Blair, Clarke and Moss (2000): Biochemical mechanisms of cross-resistance to aryloxyphenoxy-

propinate and cyclohexanedione herbicides in populations of Avena spp. Weed Research, 40 (4), 323.Cornish, P.S., Burgin, S. (2005): Residual Effects of Glyphosate Herbicide in Ecological Restoration.

Restoration Ecolgy, 13 (4), 695.

15. Ekonomski najznačajniji korovi i njihovo suzbijanje kod zasada salate Literatura

48 49

Cummins, I., Cole, D. J., Edwards, R. (1999): A role for glutathione transferases functioning as glutathione peroxidases in resistance to multiple herbicides in black-grass. The Plant Journal, 18 (3), 285-292.

Dastgheib, F., Held, R.J., Namjou, S. (1994): The mechanism of differential response of wheat cultivars to chlorsulfuron. Weed Research, 34 (4), 299-308.

Davis, D. G., Hodgson, R. H., Dusbabek, K. E., Hoffer, B. L. (1978): The Metabolisl of the Herbicide Diphenamid (N-N-dimethyl-2,2- dimethyl-acetamide) in Cell Suspensions of Soybean ( Glycine max ). Physiologia Plantarum, 44 (2), 87-91.

Debeake, P. (1987): Effects des systemes de culture sur la flore adventice dicotyledone annuelle. These de Docteur-Ingenieur, Institut National Agronomique, Paris-Grignon.

De Lourdes Bellinaso, M., Greer, C. W., do Carno Peralba, M., Henriques, J. A. P., Gaylarde, C. C. (2003): Biodegradation of the herbicide trifluralin by bacteria isolated from soil. FEMS Microbiology Ecology 43 (2), 191-194.

Délye, C. and Michel, S. (2005): 'Universal' primers for PCR-sequencing of grass chloroplastic acetyl-CoA carboxylase domains involved in resistance to herbicides. Weed Research, 45, 323-330.

Délye, C., Menchari, Y., Michel, S. (2005): A single polymerase chain reaction-based assay for simultaneous detection of two mutations conferring resistance to tubulin-binding herbicides in Setaria viridis. Weed Research, 45 (3), 228-235.

De Prado, R., Romera, E., Jorrin, J. (1993): Effects of chloroacetamides and phytosynthesis-inhibiting herbicides on growth and photosynthesis in sunflower (Helianthus animus L.) and Amaranthus hybridus L. Weed Research, 33 (5), 369-374.

De Villiers, O.T., Vandenplas, M.L., Koch, H.M. (1980): The Effect of DPX-4189 on biochemical processes in isolated leaf cells and chloroplasts. Weeds, 1, 237-241.

Díaz-Cacho, P., Moral, R., Encina, A., Acebes, J.L. and Alvarez, J. (1999): Cell wall modifications in bean (Phaseolus vulgaris) callus cultures tolerant to isoxaben. Physiologia Plantarum, 107 (1), 54.

Dinelli, G., Bonetti, A., Lucchese, C., Catizone, P., Bravin, F. and Zanin, G. (2002): Taxonomic evaluation of Italian populations of Lolium spp. resistant and susceptible to diclofop-methyl. Weed Research, 42 (2), 156.

Doohan, D. J., Monaco, T. J., Sheets, T. J., Leidy, R. R (1986): Residues and efficacy of fluazifop-butyl in strawberries. Weed Research, 26 (2), 89-98.

Dornai, D., Gerstl, Z., Chen, Y., Mingelgrin, U. (1991): Trifluralin effect on the development of cotton in arid zone soils. Weed Research, 31 (6), 375-384.

Dražić, D., Konstantinović, B. (1996): Divlji sirak i njegovo suzbijanje. Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad. Monografija.

Duffy, S. L., Audia, W. V. (1971): The response of tobacco to seedbed application of diphenamid. Weed Research, 11 (1), 37-40.

Dufourmantel, N., Dubald, M., Matringe, M., Canard, H., Garcon, F., Job, C., Kay, E., Wisniewski, J-P., Ferullo, J-M., Pelissier, B., Sailland, A., Tissot, G. (2007): Generation and characterization of soybean and marker-free tobacco plastid tranformants over-expressing a bacterial 4-hydroxyphenylpyruvate dioxygenase which provides strong herbicide tolerance. Plant Biotechnology Journal, 5 (1), 118-133.

Dunleavy, P.J. and Cobb, A.H. (1984): Benzatone-induced stomatal movement in epidermal peels from Chenopodium album L. New Phytol., 97, 121-128.

Ekler, Z., Dutka, F., Stephenson, G.R. (1993): Safener effects on acetochlor toxicity, uptake, metabolism and glutathione S-transferase activity in maize. Weed Research, 33 (4), 311-318.

Elmore, C.L., Bayer, D.E. (1992): Mitotic and structural effects of nitralin and butralin on ryegrass (Lolium perenne L.) root meristems. Weed Research, 32 (2), 77-86.

EPPO/OEPP Bulletin (2004): Good plant protection practicide. 34 (1), 79.EPPO Bulletin (2004): Good plant protection practicide. 34 (3), 427.Eshel, Y., Katan, J., Palevitch, D. (1973): Selective action of diphenamid and napropamide in pepper

(Gapsicum annuum L.) and weeds. Weed Research, 13 (4), 379-384.Feierabend, J., Kemmerich, P. (1983): Mode of interference of chlorosis-inducing herbicides with

peroxisomal enzyme activities. Physiologia Plantarum, 57, 3, 9. 346-351.Follak, S. and Hurle, K. (2004.): Recovery of non-target plants affected by airborne bromoxynil-octanoate

and metribuzin. Weed Research, 44 (2), 142.Fraga, M.I., Tasende, M.G. (2003): Mechanism of resistance to simazine in Sonchus oleraceus. Weed

Research, 43 (5), 333-340.

Fraser, P.D., Pinto, M.E.S., Hollowaz, D.E. Bramlez, P.M. (2000): Application of high-performance liquid chromatography with photodiode array detection to the metabolic profiling of plant isoprenoides. The Plant Journal, 24 (4), 551-558.

Fryer, J.D. (1979): Key factors affecting important weed problems and their control. Proc. E.W.R.S. Symp. Mainz, Germ.: 13-23.

García-Torres, L., López-Granados, F., Castejón-Muñoz, M. (1994): Pre-emergence herbicides for the control of broomrape (Orobanche cernua Loefl.) in sunflower (Helianthus annus L.). Weed Research, 34 (6), 303-308.

Gauvrit, C., Gaurdy, J-C., Lucotte, T., Cabbane, F. (2001): Biological evidence for a 1:1 Ca2+: glyphosate association in deposit residuals on the leaf surface of barley. Weed Research, 41 (5), 433.

Genter, M. B., Burman, D. M., Bolon, B. (2002): Progression of alachlor-induced olfactory mucosal tumours. International Journal of Experimental Pathology, 83 (6), 303-308.

Glaze, N. C., Gaines, T. P. (1972): Effect of Herbicides on Direct-seeded Tomatoes. I. Nitrogen and Carbohydrate Determinations. Weed Research, 12 (4), 395-399.

Glenn, S., Peregoy, R. S., Hook, B. J., Heimer, J. B., Wiepke, T. (1986): Sorghum halepense (L.) Pers. control with foliar- applied herbicides in conventional and no-tillage soyabeans. Weed Research, 26 (4), 245-250.

Gómez de Barreda, D., Lorenzo, E., Gamón, E., Monteagudo, E., Saez, A., Cuadra, J. D., Busto, A., Ramos, C., Carbonell, E. A. (1991): Survey of herbicide residues in soil and wells in three citrus orchards in Valencia, Spain. Weed Research, 31 (3), 143-151.

Grover, R., Banting, J. D., Morse, P. M. (1979): Adsorption and bioactivity of di-allate, tri-allate and trifluralin. Weed Research, 19 (6), 363-369.

Haggar, R. J., Bastian, C. J. (1980): Regulating the content of white clover in mixed swards using grass-suppressing herbicides. Grass and Forage Science, 35 (2), 129-137.

Haggar, R. J., Oswald, A. K. (1975): The selective control of grasses in red clover (Trifolium pratense) and lucerne (Medicago sativa)crops by carbetamide and propyzamide. Weed Research, 15 (6), 381-385.

Hall, M.G., Wilks, M.F., McLean Provan, W., Eksborg, S., Lumholtz, B. (2001): Pharmacokinetics and pharmacodynamics of NTBC (2-(2-nitro-4-fluoromethylbenzoyl)-1, 3-cyclohexanedione) and mesotrione, inhibitors of 4-hydroxyphenylpyruvate dioxygenase (HPPD) following a single dose to healthy male volunteers. British Journal of Clinical Pharmacology, 52 (2), 169-177.

Han, J., Liu, H., Guo, P., Hao, C. (2002): Weed control in summer-sown soybeans with flumioxazin plus acetochlor and flumiclorac-pentyl plus clethodim. Weed Biology and Management, 2 (2), 120-122.

Hanson, B. D., Park, K. W., Mallory-Smith, C. A., Thill, D. C. (2004): Resistance of Camelina microcarpa to acetolactate synthase inhibiting herbicides. Weed Research, 44 (3), 187-194.

Harlan J.R., e De Wet J.M.J. (1965): Some thoughts about weeds. Economic Bot. 19: 10-24.Harper, P. (2005): Protein Z-dependent protease inhibitor W303W mutation in venous thrombosis:

response to Gonzales-Conejero et.al. British Journal of Haematology, 129 (4), 562-562.Harris, Doohan, Gordon, Jensen (1998): The effect of thermal time and soil water on emergence of

Ranunculus repens. Weed Research, 38 (6), 405-412.Hartwell, J., Jenkins, G.I., Wilkins, M.B., Nimmo, H.G. (1999): The light induction of maize

phosphoenolpyruvate carboxylase kinase translatable mRNA requires transcription but not translation. Plant, Cell and Environment, 22 (7), 883-889.

Hatzioas, K.K., Howe, C.M. (1982): Influence of Herbicides Hexazinone and Chlorsulfuron on the Metabolism of Izolated Soybean Leaf Cells. Pestic. Biochem. And Physiol., 17, 207-214.

Hauser, E.W., Miles, J.D. (1975): Flue-cured tobacco yieldand quality as affected by weed control methods. Weed Research, 15 (4), 211-215.

Hayashi, Y., Tanoi, K., Nishiyama, H., Nakanishi, T.M. (2005): Rhizosphere pH Profile of Rice Plant Influenced by Al treatment. Soil Science and Plant Nutrition, 51 (5), 729-731.

Headford, D. W. R., Douglas, G. (1967): Tuber necrosis following the desiccation of potato foliage with diquat. Weed Research, 7 (2), 131-144.

Heap, I. (2014): Global status and implications of herbicide resistance, Rothamsted, UK.Hess, F.D., Holmsen, J. D., Fedtke, C. (1990): The influence of the herbicide mefenacet on cell division and

cell enlargement in plants. Weed Research, 30 (1), 21-27.Hirase, K., Molin, W. T. (2002): Measuring cysteine biosythesis activity from serine in extracts from sorghum,

corn and grass weeds, and their metolachlor susceptibility. Weed Biology and Management, 2 (1), 52-59.

LiteraturaLiteratura

50 51

Hole, S.J.W., Mc Clure, N.C., Powles, S.B. (2001): Persistence and management of enhanced degradation of carbetamide after repeated application in Australia. Weed Research, 37 (3), 165-170.

Holm, R. E., Szabo, S. S. (1974): Increased metabolism of a pyrrolidine urea herbicide in corn by a herbicide antidote. Weed Research, 14 (2), 119-122.

Holm, L.G., Plucknett, D.L., Pancho, J.V., Herberger, J.P. (1977): The word´s worst weeds: distribution and biology. University Press, Honolulu Hawaii.

Horowitz, M., Hulin, N. (1971): A rapid bioassay for diphenamid and its application in soil studies. Weed Research, 11 (2-3), 143-149.

Hulsen, K., Top, E.M. and Höfte, M. (2002): Biodegradation of linuron in a Phaseolus bioasssay detected by chlorophyll fluoroscence. New Pnytologist, 154 (3), 821.

Hurle, K. (1977): Ein Vergleich von Biotests mit chemisch-analytischen Methoden zum Nachweis von Atrazin, 2,4-D, DNOC und Napropamid im Boden. Weed Research, 17 (1), 25-32.

Ikuenobe, C.E. and Ayeni, A.O. (1998): Herbicidal control of Chromolaena odorata in oil palm. Weed Research, 38 (6), 397.

Ismail, A.M.A., Obeid, M. (1976): A study of assimilation and translocation in Cuscuta hyalina heyne ex Roth., Orobanche ramosa L. and Striga hermonthica Benth. Weed Research, 16, 87-92.

Janjić, V. (2002): Sulfoniluree, Institut za istraživanja u poljoprivredi SRBIJA,Beograd; Akademija nauka i umjetnosti Republike Srpeske, Republika Srpska.

Janjić, V. (2005): Fitofarmacija, Društvo za zaštitu bilja Srbije, Beograd.Jennings, E.A., Drennan, D.S.H. (1979): Pre-sowing herbicides in irrigated cotton (Gosypium barbadense L.)

and ground nut (Arachis hypogaea L.) in the Sudan. I. Weed control and crop yields achieved with trifluralin and benflurali. Weed Research, 19 (2), 75-80.

Ji, W., Hatzios, K.K., Cramer, C.L. (1992): Expression of 3-hydroxy-3-methylglutaryl coenzyme A reductase activity in maize tissues. Physiologia Plantarum, 84 (2), 185-192.

Kaundun, S.S., Windass, J.D. (2006): Derived cleaved amplified polymorphic sequence, a simple method to detect a key point mutation conferring acetyl CoA carboxylase inhibitor herbicide resistance in grass weeds. Weed Research, 46 (1), 34.

Ketel, D. H., Lotz, L. A. P. (1998): Influence of allocation and detoxification of metribuzin in Chenopodium album on the reliability of prediction of the minimum lethal herbicide dose rate. Weed Research, 38 (4), 267.

Kim, J.S., Oh, J.I., Kim T.J., Pyon, J.Y. and Cho, K.Y. (2005): Physiological basis for antagonism induced by mixtures of quizalofop-ethyl and bromoxynil in maize (Zea may). Weed Research, 46 (3), 236.

Kintzios, S., Mardikis, M., Passadeos, K., Economou, G. (1999): In vitro expression of variation of glyphosate tolerance in Sorghum halepense. Weed Research, 39 (1), 49.

Klivenyi, P., Kiaei, M., Gardian, G., Calingasan, N.Y., Flint Beal, M. (2004): Additive neuroprotective effects of creatine and cyclooxygenase 2 inhibitors in a transgenic mouse model of amyotrophic lateral sclerosis. Journal of Neurochemistry, 88 (3), 576-582.

Konstantinović, B., Milošević, M. (1995): Weed species resistant to herbicides applied in soybean. International Symposium on weed and crop resistance to herbicides, Cordoba, Spain, 64-66.

Konstantinović, B. (1997): Istorijski razvoj, sadašnje stanje i budućnost herbicida. Savremeni problemi herbologije, Herboločko društvo Jugoslavije, Beograd, str. 1100-106.

Konstantinović, B. (1998): Korovi i herbicidi (skripta), Poljoprivredni fakultet, Novi Sad. Konstantinović, B. (1999): Poznavanje i suzbijanje korova, Stylos, Novi Sad Konstantinović, B., Meseldžija, M. (2001): Determination of resistant biotypes of Amaranthus retroflexus L. on triazines, International Symposium on Crop Protection, Ghent University, Belgia: 769- 774.

Konstantinović, B., Meseldžija, M. (2002): Determinaiton of triazine-resistant biotypes of Chenopodium hybridum L., 12th EWRS Symposium, Wageningen, 144- 145.

Konstantinović, B. (2001): Determination of resistant biotypes of Setaria viridis L. on triazines. The BCPC Conference-Weeds 2001, Brighton, United Kingdom, 607-612.

Konstantinović, B., Meseldžija, M. (2002): Antirezistentna strategija-korovi i herbicidi, XXIII Seminar iz zaštite bilja, Novi Sad, 31- 33.

Konstantinović,B., Meseldžija, M. (2002): Determinaiton of triazine-resistant biotypes of Chenopodium hybridum L. 12th EWRS Symposium, Wageningen, 144-145.

Konstantinović, B., Meseldžija, M., Šunjka, D. (2003): A study of resistance of the weed species Echinochloa crus-galli L. to ALS inhibitors, Herbologia. Proceedings of the 2nd Weed Conference, Sarajevo, Bosna i Hercegovina: 65- 71.

Konstantinović, B., Meseldžija, M., Šunjka, D., Konstantinović, Bo. (2003): Determination of resistant biotypes of Amaranthus retroflexus L. on ALS inhibitors. , 3rd International Plant Protection Symposium, Debrecen University, Hungary: 15-16 (10), 269- 276.

Konstantinović, B., Meseldžija, M., Konstantinović,Bo. (2004): Determination of Abutilon theophrasti Medic. atrazine resistance, 4th International Weed Congress, Durban, Africa: 50- 50.

Konstantinović, B., Meseldžija, M. (2005): Determination of herbicide resistant weed species in Vojvodina, Proceedings XL Croation Symposium on Agriculture with International Participation, Opatija, Croatia: 751- 753.

Konstantinović, B., Stojanović, S., Meseldžija, M. (2005): Biologija, ekologija i suzbijanje korova, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.

Konstantinović, B., Meseldžija, M., Šunjka, D. (2005): Studies of weed species Solanum nigrum L. resistance to ALS inhibitors, 13th European Weed Research Societie Symposium, Bari, Italy.

Konstantinović, B., Meseldžija, M., Šunjka, D. (2006): Study of weed species Echinochloa crus-galli L. cross-resistance, 4th International Plant Protection Symposium, Debrecen, Hungary: Debrecen University, 288- 297.

Konstantinović, B., Meseldžija, M. and Šunjka, D. (2006): Resistance study of Amaranthus retroflexus L. species population to the herbicide imazethapyr., HERBOLOGIA, An International Journal on Weed Research and Control, 7 (1).

Konstantinović, B., Meseldžija, M., Šunjka, D. (2006): Resistance study of Amaranthus retroflexus L, species population to the herbicide imazethapyr, Herbologia, 7 (1), 31- 41.

Konstantinović, B., Meseldžija M., Šunjka, D. (2006): Study of weed species Echinochloa crus-galli L. cross-resistance. IV International Plant Protection Symposium at Debrecen University, Debrecen, Hungary, 288-298.

Konstantinović, B., Stojanović, S., Meseldžija, M., Konstantinović, B., Ljevnaić, B. (2008): Zastupljenost semena korovskih biljaka na različitim dubinama zemljišta u usevu kukuruza. Acta herbologica. Beograd. 17 (1), 163-170.

Konstantinović, B., Meseldžija, M., Mandić, N. (2008): Ispitivanje banke semena korova pod usevom soje. Acta herbologica. Beograd. 17 (1), 171-174.

Konstantinović, B., Meseldžija, M., Pavlović, D., Marić, D. (2008): Rezistentnost korova na herbicide u svetu i kod nas. Acta herbologica. Beograd. 17 (2), 1-5.

Konstantinović, B. (2008): Korovi i njihovo suzbijanje, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.Konstantinović, B., Meseldžija, M., Mandić, N. (2008): Rezistentnost korovskih vrsta na herbicide, Simpozij

o zaštiti bilja u Bosni i Hercegovini, Sarajevo, 21.Konstantinović, B., Meseldžija, M., Mandić, N., Korać, M. (2009): Rezistentnost korovskih vrsta na herbicide,

XXIV Seminar zaštite bilja Vojvodine, 39-45.Konstantinović, B., Stojanović, S., Meseldžija, M., Nikolić, Lj. (2009): Spreading of emergent weed species

and occurence of invasive species in hydromeliorative facilities in the northern part of the Republic of Serbia. Proceedings of the 12th European Weed Research Society Symposium, Jyväskylä, Finland, 109-109.

Konstantinović, B., Meseldžija, M., Samardžić, N. (2010): Zastupljenost semena korova u usevu soje i suncokreta, Zaštita bilja, 61 (273), 181-187.

Konstantinović, B., Meseldžija, M., Popov, M. (2010): Korovska flora i ispitivanje efikasnosti herbicida u usevu suncokreta, Zaštita bilja, 61 (272), 87-97.

Konstantinović,B., Meseldžija, M., Konstantinović, Bo., Samardžić, N. (2011): Ambrosia artemisiifolia L. invasive and allergic weed species on the territory of Novi Sad. Journal of Agricultural Science and Technology, 5(3), 304-309.

Konstantinović,B., Meseldžija, M., Popov, M., Konstantinović, Bo. (2011): Study of weed seedbank in soybean crop, African Journal of Agricultural Research,

6 (10), 2316-2320.Konstantinović,B., Popov, M. (2011): Efficiency evaluation of fluroxypyr in maize crop, Savremena

poljoprivreda, 60 (1-2), 98-103.Konstantinović, B. (2011): Osnovi herbologije i herbicidi, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.Koo, S. J., Kuramochi, H., Chae, S. H. (2006): Herbicidal efficacy and selectivity of


52 53

Kudsk, P., Streibig, J.C. (2003): Herbicides-a two-edged sword. Weed Research, 43 (2), 90.Kudsk, P., Mathiassenn, S.K. (2004): Joint action of amino acid biosynthesis-inhibiting herbicides. Weed

Research, 44 (4), 313.Larsson, O. M., Falch, E., Krogsgaard-Larsen, P., Schousboe, A. (1988): Kinetic Characterization of Inhibition

of γ-Aminobutyric Acid Uptake into Cultured Neurons and Astrocytes by 4,4-Diphenyl-3-Butenyl Derivates of Nipecotic Acid and Guvacine. Journal of Neurochemistry, 50 (3), 818-823.

Lagoke, S. T. O., Choudhary, A. H., Tanko, Y. M. (1981): Weed control in rainfed groundnut (Arachis hypogaea L.) in the Guinea savanna zone of Nigeria. Weed Research, 21 (3-4), 119-125.

Lefebvre, A., Maizonnier, D., Gaudry, J. C., Clair, D., Scalla, R. (1987): Some effects of the herbicide EL-107 on cellular growth and metabolism. Weed Research, 27 (2), 125-134.

Letouzé and Gasquez (1999): A rapid reliable test for screening aryloxyphenoxy-propinoc acid resistance within Alopecurus myosuroides and Lolium spp. Populations. Weed Research, 39 (1), 37.

Letouzé and Gasquez (2000): A pollen test to detect ACCase target-site resistance within Alopecurus myosuroides populations. Weed Research, 40 (2), 151.

Lolas, P.C. (1980): Effect of herbicides alachlor, metolachlor and oryzalin on soybean (Glycine max) leaf nitrate reductase activity. Weed Research, 20 (4), 239-242.

Ludwig-Müllerab, J., Schubertb, B., Rademacherc, W., Hilgenbergb, W. (2000): Indole- 3-butyric acid biosynthesis in maize is enhanced by cyclohexanedione herbicides. Physiologia Plantarum, 110 (4), 544-550.

Luo, Y.X., Matsumoto, H. (2002): Susceptibility of a broad-leavedweed, Acanthospermum hispidum, to the grass herbicide fluazifop-butyl. Weed Biology and Managment, 2 (2), 98.

Maertens, K.D., Sprague, C.L., Tranel, P.J., Hines, R.A. (2004): Amaranthus hybridus populations resistant to triazine and acetolaktate synthase-inhibiting herbicides. Weed Research, 44 (1), 21.

Marambe, B., Amarasinghe, L. (2002): Propanil-resistant barnyardgrass [Echinochloa crus-galli (L.) Beauv.] in Sri Lanka: Seedling growth under different temperatures and control. Weed Biology and Management, 2, (4), 194.

Märländer, B. (2005): Weed Control in Sugar Beet using Genetically Modified Herbicide-tolerant Varieties–A Review of the Economics for Cultivation in Europe. Journal of Agronomy and Crop Science, 191 (1), 64.

Marshall, G., Kirkwood, R. C., Leach, G. E. (1994): Comparative studies on graminicide-resistant and susceptible biotypes of Eleusine indica. Weed Research, 34 (3), 177-185.

Matsumoto, H., Mizutani, M., Yamaguchi, T., Kadotani, J. (2002): herbicide pyrazolate causes cessation of carotenoides synthesis in early watergrass by inhibiting 4-hydroxyphenylpyruvate dioxygenase. Weed Biology and Managment, 2 (1), 39-45.

Mead, J.R., Fauq, A.H., Khan, M.A., McNair, N. (2003): Efficacy of Glycoconjugated Dinitroanilines against Cryptosporidium parvum. The Journal of Eukaryotic Microbiology, 50 (1), 550-552.

Meseldžija, M., Konstantinović, B. (2010): Activity of acetolactate synthase (ALS) of redroot pigweed in relation to imazetaphyr application, African Journal of Biotechnology.

Meseldžija, M., Konstantinović, B., Konstantinović, Bo. (2010): Resistance of Chenopodium album L. to nicosulfuron in maize, Cereal Research Communications.

Michel, A., Arias, R.S., Scheffler, B.E., Duke, S.O., Netherland, M., Dayan, F.E. (2004): Somatic mutation-mediated evolution of herbicide resistance in the nonindigenous invasve plant hydrilla (Hydrilla verticillata). Molecular Ecology, 13 (10), 3229.

Monteiro, A., Cheia, V.M., Vasconcelos, T., Moreira, I. (2005): Management of the invasive species Opuntia stricta in a Botanical Reserve in Potrugal. Weed Research, 45, p. 193-201.

Montegut, J. (1984): Causalite de la repartition des mauvaises herbes, especes indicatrices du biotope cultural. Schweiz. Landw. Forsch., 23 (1/2), 15-46.

Morgan, W. C., Morgans, A. S. (1992): Potential use of activated carbon as a protectant against pre-emergence herbicides in direct-seeded processing tomatoes. Weed Research, 32 (2), 87-94.

Moss, SR. (2004): Herbicide-resistant weeds in Europe: the wider implications, Commun Agric Appl Biol Sci.;69(3):3-ll.

Moss, S. (2005): Herbicide resistance, integrated weed management and Atlantis® use in the UK, Pflanzenschutz-Nachrichten Bayer 58 (2), 271-282.

Muschinek, Gy., Garab, Gy. I., Mustárdy, La., faludi-Dániel, Á. (1979): The mechanism of linuron phytotoxicity in maize. Weed Research, 19 (2), 101-107.

Nadler-Hassar, T. and Rubin, B. (2003): Natural tolerance of Cuscuta camprestris to herbicides inhibiting amino acid biosynthesis. Weed Research, 43 (5), 341.

Nestorović, M., Konstantinović,B. (2011): Overwiev of the weed flora in the Serbia, Savremena poljoprivreda, 60, 215-230.

Neve, P., Diggle, A.J., Smith, F.P. and Powles, S.B. (2003): Simulation evolution of glyphosate resistance in Lolium rigidum I: population biology of a rare resistance trait. Weed Research, 43 (6), 404.

NG, C.H., Wickneswari, R., Salmijah, S., Teng, Y.T. and Ismail, B.S. (2003): Gene polymorphisms in glyphosate-resistant and-susceptible biotypes of Eleusine indica from Malasyia. Weed Research, 43 (2), 108.

Nian, H., Yang, Z.M., Ahn, S.J., Cheng, Z.J., Matsumoto, H. (2002): A comparative study on the aluminium-and copper-induced acid exudation from wheat roots. Physiologia Plantarum, 116 (3), 328-335.

Okafor, L. I., Sagar, G. R., Shorrocks, V. M. (1983): Biological activity of dinitramine in soils. I. Dose, depth of incorporation, placement and depth of sowing. Weed Research, 23 (4), 191-197.

Okafor, L. I., Sagar, G. R. Shorrocks, V. M. (1983): Biological activity of dinitramine in soil. II. Soil organic matter and soil moisture content. Weed Research, 23 (4), 199-206.

Olofsdotter, M., Valverde, B.E. and Madsen, K.H. (2000): Herbicide resistant rice (Oryza sativa L.): Global implications for weedy rice and weed management. Ann. appl. Biol., (137), 279-295.

Ostojić, Z. (2004): Rezistentnost korova na herbicide, stanje u Republici Hrvatskoj i svijetu, Glasilo biljne zastite (dodatak), Hrvatsko društvo biljne zaštite, Zagreb, 43-44.

O’Sullivan, P. A., Prendeville, G. N. (1974): Studies on the rate of root growth of intact seedlings in a herbicide medium. Weed Research, 14 (6), 345-348.

Osuna, M.D., De Prado, R. (2003): Conyza albida: a new biotype with ALS inhibitor resistance. Weed Research, 43 (3), 221.

Park, N.I., Suto, Y., Nakatani, N., Iori, S-I., Ogasawara, M. (2002): Annual bluegrass (Poa annua L.) control in bentgrass (Agrostis palustris Huds.) green with sequental application of bispyribac-sodium combined with dinitroanilines. Weed Biology and Management, 2 (3), 159-162.

Park, K. W., Mallory-Smith, C. A. (2004): Physiological and molecular basis for ALS inhibitor resistance in Bromus tectorum biotypes. Weed Research, 44 (2), 71-77.

Pérez, A., Alister, C., Kogan, M. (2004): Absorbtion, translocation and allocation of glyphosate in resistant and susceptible Chilean biotypes of Lolium multiflorum. SHORT REPORT. Weed Biology and Management, 4 (1), 56.

Pestemer, W., Stalder, L., Eckert, B. (1980): Availability to plants of herbicide residues in soil. Part II: Data for use in vegetable crop rotations. Weed Research, 20 (6), 349-353.

Preston, C., Soar,C.J., Hidayat, I., Greenfield, K.M., Powles, S.B. (2005): Differential translocation of paraquat in paraquat-resistant populations of Hordeum leporinum. Weed Research, 45, 289-295.

Purba, E., Preston, C., Powles, S. B. (1993): Paraquat resistance in a biotype of Vulpia bromoides (L.) S. F. Gray. Weed Research, 33 (5), 409-413.

Putham, A.R., Ries, S.K. (1967): The synergistic action of herbicide combinations containing paraquat on Agropyron repens (L.) Beauv. Weed Research, 7 (3), 191-199.

Rashid, A., O'Donovan, J.T., Khan, A.A., Blackshaw, R.E., Harker, K.N., Pharis, R.P. (1998): Possible involvement of gibberellin in the mechanism of Avena fatua resistance to triallate and cross-resistance to difenzoquat. Weed Research, 38 (6), 461.

Rouchaud, J., Gustin, F., Van Himme, M., Bulcke, R., Benoit, F. (1991): Soil metabolism of the herbicide napropamide in cereals, maize, sugar beet and vegetable field replacement crops. Weed Research, 31 (4), 161-169.

Rouchaud, Neus, Callens, Bulcke (1998): Sulcotrione soil persistence and mobility in summer maize and winter wheat crops. Weed Research, 38 (5), 361-371.

Roux, F., Matejicek, A., Reboud, X. (2005): Response of Arabidopsis thaliana to 22 ALS inhibitors: baseline toxicity and cross-resistance of crs-1 and crs-2 resistant mutants. Weed Research, 45 (3), 220-227.

Ryu, H., Smith, K., Camelo, S.I., Carreras, I., Lee, J., Iglesias, A.H., Dangond, F., Cormier, K.A., Cudkowicz, M.E., Brown Jr, R.H., Ferrante, R.J. (2005): Sodium phenylbutyratee prolongs survival and regulates expression of anti-apoptotic genes in transgenic amyotrophic lateral sclerosis mice. Journal of Neurochemistry, 93 (5), 1087-1098.

Sabadie, J., Coste, C.M. (1986): Dégradation catalytique de carbamates herbicides deposés sur bentonites homoïoniques. IV. Cas du carbetamide. Weed Research, 26 (5), 315-324.


54

Saghir, A. R., Abu-Shakra, S. (1971): Effect of Diphenamid and Trifluralin on the Germination of Oronbache Seeds in Vitro. Weed Research, 11, 1, p. 74-76.

Sanad, A.J. (1971): Untersuchungen über aufnahme und translokation von 14C-markierten herbiziden in Agrostemma githago L. und Tussilago farfarai L. Weed Research, 11 (4), 215-223.

Sanecki, G.M., Sanecki, K.L., Wright, G.T. and Johnoston, F.M. (2003): The control of Achillea millefolium in the Snowy Mountains of Australia. Weed Research, 43 (5), 357.

Santos, J.B., Jakelaitis, A., Silva, A.A., Costa, M.D., Manabe, A and Silva, M.C.S (2006): Action of two herbicides on the microbial activity of soil cultivated with common bean (Phaseolus vulgaris) in conventional-till and no-till systems. Weed Research, 46 (4), 284.

Savage, L.J. and Ohlrogge, J.B. (1999): Phosphorylation of pea chloroplast acetyl- CoA carboxylase. The Plant Journal, 18 (5), 521.

Senior. I .J., Dale, P. J. (2002): Herbicide-tolerant crops in agriculture: oilseed rape as a case study. Plant Breeding, 121 (2), 97-107.

Shen, H., Yan, X., Cai, K., Matsumoto, H. (2004): Differential Al resistance and citrate secretion on the tap and basal roots of common bean seedlings. Physiologia Plantarum, 121 (4), 595-603.

Shim, I.S.,Yun, M.S., Kobayashi, K., Usui, K. (2002): Pretilachlor tolerance in some perennial weeds is attributable to their higher cytochrome P-450 activities. Weed Biology and Nanagement, 2 (4), 205-208.

Shimabukuro, R.H., Hoffer, B.L., Biewer, K.A. and Davis, D.G. (1999): Psysiological responses of resistant and susceptible plants to diclofop-methyl and its antagonism by 2,4-D and antioxidants. Physiologia Plantarum, 107 (1), 68.

Sibony, M., Michel, A., Haas, H. U., Rubin, B., Hurle, K. (2001): Sulfometuron-resistant Amaranthus retroflexus: cross-resistance and molecular basis for resistance to acetolactate synthase-inhibiting herbicides. . Weed Research, 41 (6), 509-522.

Sibony, M., Rubin, B. (2003): The ecological fitness of ALS-resistant Amaranthus retroflexus and multiple-resistant Amaranthus blitoides. Weed Research, 43 (1), 40-47.

Smith, L.W., Foy, C.L., Bayer, D.E. (1966): Structure-activity relationships of alkyl-phenol ethylene oxide ether non-ionic surfactants and three water-soluble herbicides. Weed Research, 6 (3), 233-242.

Snit, J. J., Cairns, A. L. P. (2001): Resistance of Raphanus raphanistrum to chlorsulfuron in the Republic of South Africa. Weed Research, 41 (1), 41-47.

Sprague, C.L., Stoller, E. W., Wax, L.M. (1996): Response of an acetolactatesythase (ALS)-resistant biotype of Amaranthus rudis to selected ALS-inhibiting andalternative herbicides. Weed Research, 37 (2), 93-101.

Standell, C. J. (1990): Slot- seeding investigations 7. The effects of two grss-suppressants on the growth of white clover introduced into permanent pasture. Grass and Forage Science, 45 (3), 249-255.

Stankiewicz, M., Gadamski, G., Gawronski, S.W. (2001): Genetic variation and phylogenetic relationships of triazine-resistant and triazine-susceptible biotypes of Solanum nigrum – analysis using RAPD markers. Weed Research, 41 (4), 287.

Takahashi, A., Yamada, S., Yamada, H., Kawana, T. (2001): Mitotic disruption by a novel pyrimidine herbicide, NS-245852, in oat (Avena sativa L.) roots. Weed Biology and Management, 1 (3), 182-188.

Taregyan, M.R., Mortimer, A.M., Putwain, P.D., Collin, H.A. (2001): Selection for resistance to the herbicide imazethapyr in somaclones of sozabean. Weed Research, 41 (2), 143-154.

Taylor, L. P., Mills, M. S., Burns, R. G. (2004): Sorption and desorption behaviour of acetochlor in surface, subsurface and size-fractionated soil. European Journal of Soil Science, 55 (4), 671-679.

Tian, X., Délye, C., Darmency, H. (2006): Molecular evidence of biased inheritance of trifluralin herbicide resistance in foxtail millet. Plant Breeding, 125 (3), 254-258.

Usui, K. (2001): Metabolism and selectivity of rice herbicides in plants. Weed Biology and Management, 1 (3), 137.

Van Eerd, L.L., Mclean, M.D., Stephenson, G.R., Hall, J.C. (2004): Resistance to quinclorac and ALS-inhibitor herbicides in Galium spurium is conferred by two distinct genes. Weed Research, 44 (5), 355.

Vasić, V., Konstantinović, B., Jarak, M., Orlovć, S. (2010): Efficiency and selectivity of herbicides in the regeneration of common oak forests. Proceedings of 15th EWRS Symposium, Kaposvar, 292-292.

Vaughan, M.A., Vaughan, K.C. (1988): Carrot microtubules are dinitroaniline resistant. I. Cytological and cross-resistance studies. Weed Research, 28 (2), 73-83.

Vila-Aibum, M. M., Neve, P., Steadman, K. J., Powles, S. B. (2005): Ecological fitness of a multiple herbicide-resistant Lolium rigidum population: dynamics of seed germination and seedling emergence of resistant and susceptible phenotypes. Journal of Applied Ecology, 42 (2), 288-298.

Wagner, J., Haas, H. U., Hurle, K. (2002): Identification of ALS inhibitor-resistant Amaranthus biotypes using polymerase chain reaction amplification of specific alleles. Weed Research, 42 (4), 280-286.

Wakabayashi, K., Böger, P. (2004): Phytotoxic sites of action for molecular design of modern herbicides (Part 1): The photosynthetic electron transport system. REVIEW. Weed Biology and Management, 4 (1), 8.

Wakelin, A.M., Preston, C. (2006): A target-site mutation is present in a glyphosate-resistant Lolium rigidum population. Weed Research, 46, 432-440.

Wakelin, A.M., Lorraine-Colwill, D.F., Preston, C. (2004): Glyphosate resistance in four different populations of Lolium rigidum is associated with reduced translocation of glyphosate to meristematic zones. Weed Research, 44 (6), 453.

White, G.M., Moss, S.R., Karp, A. (2005): Differences in the molecular basis of resistance to the cyclohexanedione herbicide sethoxydim in Lolium multiflorum. Weed Research, 45 (6), 440.

Wyss, G.S., Charudattan, R., Rosskopf, E. N., Littell, R. C. (2004.): Effects of selected pesticides and adjuvants on germination and vegetative growth of Phomopsis amaranthicola, a biocontrol agent for Amaranthus spp. Weed Research, 44 (6), 469-482.

Xie, H.S., Hsiao, A.I., Quick, W.A., Hume, J.A. (1996): Influence of water stress on absorption, translocation and phytotoxicity of fenoxaprop-ethyl and imazamethabenz-methyl in Avena fatua. Weed Research, 36 (1), 65-71.

Zhang, X.Q. and Powles, S.B. (2006): Six amino acid substitutions in the carboxyl-transferase domain of the plastidic acetyl-CoA carboxylase gene are linked with resistance to herbicides in a Lolium rigidum population. New Phytologist, 172 (4), 636.

Zhao, J., Simmonds, D. H. (1995): Application of trifluralin to embryogenic microspore cultures to generate doubled haploid plants in Brassica napus. Physiologia Plantarum, 95 (2), 304-309.


Evropsku uniju čine 28 zemalja članica koje su odlučili da postupno povežu svoja znanja, resurse i sudbine. Zajednički su,tokom razdoblja proširenja u trajanju više od 50 godina, izgradile zonu stabilnosti, demokratije i održivog razvoja, zadržavajući pritom kulturnu raznolikost, toleranciju i lične slobode. Evropska unija posvećana je deljenju svojih postignuća i svojih vrednosti sa zemljama i narodima izvan svojih granica.

Ova publikacija izrađena je uz pomoć EU. Sadržaj ove publikacije je isključiva odgovornost nosioca ovog projekta i ni na koji način se ne može smatrati da odražava gledište Evropske unije.

Projekat finasira EU This project is funded by the European Union

herbicidi u zaŠtiti ratarsko – povrtarskih … · u zemljama osce 1,2%. ... ukupna površina...

Documents