Pojmovi o organskoj Poljoprivredi

Organska poljoprivreda Ovaj nain proizvodnje u poljoprivredi podrazumeva koritenje svega to se tie iz ive prirode, podstie na zatvaranje kruga u ciklusu proizvodnje i kretanja organske materije, hraniva i energije. Ono to nije organska poljoprivreda, to je koritenje vetakih zatitnih sredstava i vetakih ubriva. U organskoj proizvodnji prisutna je upotreba raznih mineralnih materija kao to su: vapnenac, dolomit, gnajs, bazalt, itd.Bioloka poljoprivreda Ovaj naziv predstavlja jedan od najzastupljenijih izraza za ekoloku poljoprivredu. Sam termin bioloka bioloka povezuje povezuje se sa biljkama, biljkama, ivotinjama ivotinjama i mirkoorganizmima.

U ovoj proizvodnji pokuavaju se podstai bioloki procesi fiksacije atmosferskog azota, rad mikroorganizama, rezistentnosti, itd.Prirodna poljoprivreda

Za dobro razumevanje ovog naziva prirodna nuno je videti kako se uvoj oblasti tretira neprirodna poljoprivreda:

1. Koritenje svega to dovodi do jae ravnotee u ekolokom sistemu 2.. Koritenje oritenje i prirodnih prirodnih materija materija na nain i u koliini koliini koja tetno deluje na okolinu, prskanje ekstraktom duhana, dodatak vapna itd. 3. Koritenje vetakih materija( peticidi, vetaka ubriva)

Ovakav vid proizvodnje pokrenut je iz Japana, gde se preporuuje maksimalna redukcija ljudske aktivnosti u proizvodnji hrane ( obrada, ubrenje, kontrola bolesti, tetoina i

korova).

Alternativna poljoprivreda Za ovaj izraz se smatra da je krajem ezdesetih godina bio predvien kao zamena za sve varijante koje su u nazivima do tada postojale. Meutim pokazalo se da se ovaj termin ne moe prihvatiti kao adekvatan zato to po svom znaenju predstavlja drugi nain to izaziva dileme i konfuziju po svom poimanju.

Na ovaj nain je mogue shvatiti i proizvodnju iz stiropora sa

otopljenim hranivima jer je alternativa za koritenje zemljita

u proizvodnji hrane.Odriva poljoprivreda Ovaj naziv se dosta koristi u engleskom govornom podruju,

a oznaava poljoprivrednu proizvodnju koja je sposobna da

se ekoloki i privredno odri dui vremenski period.

Uglavnom se misli na zemljite zemljite koje u odrivoj odrivoj poljoprivredi poljoprivredi

mora stalno imati jednak nivo plodnosti, strukturu, sadraj

humusa itd.

Treba naglasiti da je odriva poljoprivreda ekstenzivna iz

perspektive unoenja pesticida, sirovina i energije, te da je

vrlo intenzivna kada je u pitanju bioloka aktivnost

organizama. Prema zakonu EU o ekolokoj poljoprivredi, predlau se da

pojedini pojedini nazivi ovise o govornom govornom podruju, podruju, npr.. Za latinsko latinsko i nemako podruje treba korisititi izraz bioloka

poljoprivreda, na anglo-saksonskom podruju organska

poljoprivreda, te za skandinavske zemlje ekoloka

poljoprivreda.Integralno privreivanje i ekoloki prihvatljiva poljoprivredna proizvodnja Ova vrsta poljoprivredne proizvodnje bazira se na

racionalnom i strunom koritenju pesticida, vetakih

ubriva i slino.

Za ovu proizvodnju ne moe se rei da je ekoloka, moe

se prihvatiti kao prelaznu proizvodnju do potpunog

iskljuenja vetakih sredstava za zatitu kao i vetakih

mineralnih ubriva.

Poljoprivreda bez pesticida U ovoj proizvodnji se iskljuuje primena vetakih sredstava

zatite i vetakih mineralnih ubriva.

Ovo nije dovoljno dovoljno da bi se ova proizvodnja proizvodnja svrstala svrstala u

ekoloku poljoprivredu, jer ekoloka poljoprivreda

predstavlja dosta iri spektar radnji.

Agroekologija Agroekologija je nauka koja se bavi izuavanjem

agroekolokih uslova u poljoprivredoj proizvodnji , kao to je

zemljite,voda, svetlost, klima itd.

Prema napred reenom ime se bavi agroekologija,

pogreno bi bilo izvoditi zakljuak da se radi o ekolokoj

proizvodnji hrane.

Tradicionalan poljoprivreda Ekoloka proizvodnja hrane nije jednako tradicionalna

proizvodnja hrane, kako je to nekad davno bilo. Ovde se

misli na proizvodnju proizvodnju hrane na savremen savremen nain, sa

proimenom savremene tehnike i znanja- pri emu se dobija

zdrav i kvalitetan proizvod.

Bioloko dinamika poljoprivreda Zaetnikom bioloko dinamike poljoprivrede smatra se

Rudolf Steiner, koji 1924. godine dri kurs u Poljskoj za

poljoprivrednike poljoprivrednike i ostale znatieljnike znatieljnike iz poljoprivrede poljoprivrede..

Bioloko- dinamika poljoprivreda se smatra najoriginalnijim,

najcelovitijim te teoretski i inovacijski najrazvijenijim smerom

ekoloke poljoprivrede. Ovaj smer poljoprivrede oslanja se i na duhovnu snagu

koja se eli utkati u poljoprivredne proizvode, kako bi ti proizvodi dalje mogli podravati ivot oveka i ivotinja. Nit vodilja u bioloko - dinamikoj poljoprivredi predstavlja harmoninu uvezanost sistema u kojem se ostvaruje zatvoren krug kretanja organske materije, hraniva, energije i reprodukcijskog materijala. On se moe postii jedino u meovitoj biljno- ivotinjskoj proizvodnji.

Bioloko-dinamika proizvodnja ima pristalice na svim kontinentima,

uz tendenciju tendenciju stalnog stalnog rasta broja pristalica pristalica..

Ova proizvodnja ima i svoje preparate koji se koriste u raznim

namenama, minerala kamena za prskanje nadzemnih delova biljaka,

preparat na bazi poljske preslice za zatitu bilja od bolesti.

Pored navedenih preparata koriste se i preparati koji doprinose

pravilnom razvoju komposta, iju osnovu ine pojedine biljke kao

o su : kamilica, stolisnik, kopriva, maslaak, hrastova kora itd.