FORMIRANJE I FUNKCIONISANJE GRUPE:

RAZVOJ ODNOSA KROZ INTERPERSONALNU INTERAKCIJU

Grupni procesi:

odnosi, aktivnosti i promene

INTERPERSONALNI ODNOSI I

GRUPNA DINAMIKA

Doc. dr Ivana Kovačević

Dva aspekta grupnog funkcionisanja:

struktura i procesi

Priroda strukture

Obrasci komuniciranja

Norme

Vrednosti

Uloge

Status

Funkcija rukovođenja

Sastav – karakteristike članova

Veličina

Prostorne odrednice – radni prostor

Formiranje grupe i razvoj interpersonalnih odnosa

Socijalna interakcija – komunikacija

Socijalno poređenje

Socijalna kontrola

Rituali

Konformiranje

Afiliacija

Koakcija

Kooperacija/kompeticija

Grupno rešavanje problema

Grupno odlučivanje

Struktura Procesi

Efekti: socijalna facilitacija/inhibicija, kohezivnost i lojalnost,

produktivnost (efektivnost, efikasnost)

INTERPERSONALNA PRIVLAČNOST – POČETNA TAČKA

SVAKOG ODNOSA

• EFEKAT BLIZINE

• EFEKAT SLIČNOSTI

•

• INTERESOVANJA I ISKUSTVA

•

• UZAJAMNOST SVIĐANJA

• FIZIČKA PRIVLAČNOST

• PRETPOSTAVKE O PRIVLAČNIM LJUDIMA: „ŠTO JE LEPO TO JE DOBRO“ STEREOTIP

• SNAGA POZNATOSTI

MEĐUTIM, INTERAKCIJA JE TAJ PROCES KOJI OMOGUĆAVA

ATRAKCIJU

Model serijalne konstrukcije značenja

Uobičajenost iskustva

Zajedništvo

Sklad procena

Zajedničko značenje

NEPODNOŠLJIVA LAKOĆA

FORMIRANJA GRUPE

Exp. Ljudi sa klovnovskim kapama (Njukomb,

1948).

Exp. Paradigme minimalne grupe (Tajfel, 1979)

FAKTORI GRUPNE PRIVLAČNOSTI

privlačnost aktivnosti grupe

privlačnost ciljeva grupe

privlačnost članstva u grupi

instrumentalno članstvo

Teorija socijalne razmene – kako nastaju

grupe i zašto (model ulaganja u vezu)

ZADOVOLJSTVO

ODNOSOM

STEPEN

ULAGANJA U

ODNOS

KVALITET

ALTERNATIVNE

VEZE

DOBICI

GUBICI

STEPEN

OČEKIVANJA

OD

AN

OS

T

STA

BIL

NO

ST

VE

ZE

Delovanje Jasna vizija i svrha,

fokus na postizanju cilja,

delegiranje

Usklađivanje Slaganje i konsenzus,

jasne uloge i dužnosti, facilitacija

Uzburkavanje Konflikti, pojašnjavanje svrhe,

borba za moć, treniranje

Formiranje: Nema slaganja, nejasna svrha,

potrebno usmeravanje

i upravljanje

Rasformiranje Postizanje cilja,

osećanje ispunjenosti zbog postignuća,

zasluge i priznanja

Takmanov petofazni model razvoja grupe:

Faze razvoja malih grupa

I. faze u razvijanju ličnih odnosa članova grupe – razvijanje strukture

uzajamno povezivanje

javljanje konflikata u grupi

razvijanje jedinstva grupe – grupna kohezivnost

(period prevazilaženja sukoba i otpora i utvrđivanje uloga i grupnih normi)

uspostavljanje funkcionalnog odnosa između uloga (svako stabilizuje svoju ulogu, a grupa postaje instrument za ostvarenje ciljeva radi kojih postoji)

II. faze u razvitku ponašanja članova grupe

orijentacija na informisanje o zadatku

neki oblik suprotstavljanja zahtevima u vezi sa zadatkom

razmena važnih informacija o zadatku i njihova interpretacija, (period prevazilaženja sukoba i otpora i utvrđivanje uloga i grupnih normi)

obavljanje aktivnosti kojima se zadaci grupe uspešno ostvaruju i problemi rešavaju.

Grupna dinamika

Grupni procesi, aktivnosti i promene

koje se odvijaju u grupi,

a na osnovu kojih grupa

postoji (formira), održava se i

deluje (izvršava grupne zadatke i ostvaruje ciljeve)

(Levin, 1939)

Faktori koji utiču na grupnu dinamiku

Odnosi među članovima

grupe

Karakteristike članova grupe

Okruženje u kome grupa funkcioniše

Priroda (karakteristike)

zadatka

Grupna socijalizacija kroz normiranje

FORMIRANJE GRUPNIH NORMI:

- Na osnovu prethodno fiksiranih, a zatim prihvaćenih pravila ponašanja

- Dogovorno, u toku boravka u grupi uspostavljaju se pravila ponašanja

- Bez svesnog plana uzajamnim uticajem i konvergencijom

Grupa za pojedinca može biti

NORMATIVNA – anticipatorna

socijalizacija

KOMPARATIVNA – uzima se kao

referentna tačka za poređenje

PROCESI SOCIJALNOG UTICAJA NA PRIHVATANJE NORMI DELUJU:

- USAGLAŠAVANJEM

- IDENTIFIKACIJOM

- INTERNALIZACIJOM

- KONFORMIRANJEM

Grupni odnosi – formiraju se kroz razvoj grupe

PRIMER FORMIRANJA NORMI U SITUACIJI NEIZVESNOSTI

- Šerifov ogled sa procenom autokinetičkog efekta

KONFORMIRANJE GRUPNIM NORMAMA – AŠOV

EKSPERIMENT

https://www.youtube.com/watch?v=NyDDyT1lDhA

FAKTORI:

- Važnost grupe

- Blizina i broj ljudi

- Stručnost drugih ljudi

- (ne)postojanje

saveznika – drugačijeg

mišljenja

- Kultura kolektivistička

- Nisko samopoštovanje

- (ne)jasnost situacije

- Značaj situacije

- Efekat važnosti

tačnosti

PRIVATNO PRIHVATANJE

JAVNO POPUŠTANJE

MEHANIZMI SOCIJALNE KONTROLE:

nametanje poslušnosti autoritetom

Milgramov eksperiment poslušnosti

autoritetu

https://www.youtube.com/watch?v=xOYLCy5PVgM

MEHANIZMI SOCIJALNE KONTROLE:

ispiranje mozga • Segregacija (MI/ONI) i socijalna izolacija

• Snižavanje samopoštovanja (zastrašivanje,

omalovažavanje...)

• Mentalno i fizičko zlostavljanje (deprivacija

od sna, ukidanje privatnosti,...)

• Proizvodnja nepoverenja

• Manipulacija informacijama

• Neprekidno izlaganje željenoj poruci

Pročitajte tekstove: How Brainwashing Works

https://science.howstuffworks.com/life/inside-the-mind/human-

brain/brainwashing.htm

by Julia Layton

Mind Control Today Is Much More Sophisticated Than The Original

Brainwashing Techniques

https://www.decision-making-confidence.com/brainwashing-techniques.html

Kooperativno i kompetitivno ponašanje

Kompeticija - takmičenje Kooperacija - saradnja

Kompetitivno ponašanje se javlja kada neko ulaže napor da postigne više i bolje od druge strane, nekad i na štetu druge osobe.

Rivalstvo (suparništvo)

Konkurencija

IZVORI:

Težnja za ličnom afirmacijom

Potreba za prestižom

Motiv za sticanjem materijalnih dobara

Agresivni impulsi i motivi

Oblik interakcije pri kojoj osobe jedna drugu podržavaju u aktivnostima na taj način što jedni drugima olakšavaju ostvarenje ciljeva koje svako ili neko od njih želi, ili se pak udružuju u naporima da se postigne zajednički cilj

Diferencijalne posledice kompeticije i

kooperacije na međuljudske odnose

DEJSTVO NA OSNOVNE SOCIOPSIHOLOŠKE PROCESE:

Zamenljivost ponašanja

Razvijanje pozitivnih/negativnih stavova prema drugima – povezanost i poverenje

Prijemčivost, spremnost na prihvatanje tuđeg uticaja

1. Organizacija aktivnosti grupe

2. Motivacija članova grupe

3. Komunikacija između članova grupe

4. Orijentacija članova grupe

5. Grupna produktivnost

6. Interpersonalni odnosi

Odluka o strategiji: kompetitivno vs

kooperativno

FAKTORI ODLUKE:

• Recipročnost ponašanja

• Mogućnost komunikacije

• Početna orijentacija osoba u interakciji

• Uticaj personalnih karakteristika (kooperativni, kompetitivni, individualistički tip)

• Usvojena kultura

OPŠTA TENDENCIJA: RECIPROČNI NAČIN

PONAŠANJA

DILEMA ZATVORENIKA

20

Procesi u radnoj grupi i produktivnost

Upravljanje kooperativnošću: komunikacija, poverenje, lični integritet, pozitivna nezavisnost, uzajamna

podrška

Upravljanje kompeticijom:

sposobnost da se uživa u takmičenju, ferplej, umeti i pobeđivati i gubiti,

Pospešuje kvalitet rada

Pospešuje brzinu rada

Analiza procesa socijalne interakcije

Aktivnosti postizanja

ciljeva – zadataka

Aktivnosti održavanja

socijalnih odnosa –

socioemocionalni aspekt

Iniciranje akcije

Traženje informacija

Davanje informacija (razmena)

Elaboriranje koncepata

Aktivnosti koordinacije

Rezimiranje ideja

Testiranje ideja

Evaluacija efektivnosti

Dijagnostikovanje problema

Davanje podrške članovima

Prihvatanje tuđeg vođstva Gatekeeping

komunikacija Postavljanje standarda Ispoljavanje osećanja

članova Testiranje odluka grupe Testiranje konsenzusa Harmoniziranje konflikata Redukovanje tenzija

Tipovi nefunkcionalnog ponašanja u grupi

Agresivnost

Blokiranje

Samoispovedanje

Takmičenje

Traženje simpatije (naklonosti)

Posebno zagovaranje određenog stava

Bahato ponašanje

Traženje priznanja

Povlačenje

GRUPNA KOHEZIJA

»Rezultanta svih snaga koje deluju na članove da

ostanu u grupi«

IZVORI INDIKATORI EFEKTI

Motivaciona baza članstva Želja da se ostane u grupi Snaga grupe da zadrži

članove

Karakteristike grupe Identifikacija sa grupom Moć uticanja grupe

Očekivanje članova Zalaganje za zadatke Učešće članova u

izvršavanju zadataka

Upoređivanje sa drugim

mogućim članstvom

Usvajanje grupnih ciljeva Osećanje sigurnosti članova

Lojalnost prema članovima Efikasnost grupe

Povezanost strukture i procesa:

dejstvo timskih normi na procese

27

+ Kohezivnost:

rezultanta svih integrativnih interpersonalnih veza

koje deluju na članove da ostanu u timu;

stepen u kom su članovi privučeni članstvom u timu i žele da ostanu u njemu

-Konformiranje:

-prihvatanje ponašanja većine

zato što grupa

takvo ponašanje zahteva i očekuje

ili ga prezentuje kao obrazac ponašanja;

nekritičko prihvatanje mišljenja većine

Faktori grupne kohezivnosti/posledice

Sličnost ciljeva i stavova

Način na koji je grupa formirana (dobrovoljnost članstva)

Veličina grupe

Dužina trajanja grupe (+ vreme koje se provodi zajedno)

Prestiž grupe

Pretnje: spoljni pritisci

Sistem nagrađivanja

Unutrašnje tenzije (kompeticija)

Izolacija

Zadovoljstvo

Poboljšana komunikacija

Netrpeljivost prema onima koji nisu članovi grupe (njihovo odbacivanje)

Produktivnost*

Otpor prema promenama

Grupna kohezija/norme/

produktivnost

Visoko kohezivne grupe sa visokim standardom

produktivnosti (radnim standardima, normama) su i

produktivne

Visoko kohezivne grupe sa niskim standardom

produktivnosti su slabo produktivne

LOJALNOST

Dva ključna grupna procesa

Grupno odlučivanje Grupno rešavanje problema

Grupnom interakcijom

donete odluke cele

grupe i u ime grupe, a

od važnosti za datu

aktivnost grupe, pri

čemu se njihova

ispravnost ne može

neposredno

verifikovati

Na osnovu grupne diskusije donet stav kako da se reši neki

zadatak koji je moguće neposredno

verifikovati kao objektivno tačno ili netačno (o jednoj

ograničenoj oblasti sadržaja)

Grupno donošenje odluka

Prednosti:

Nedostaci:

Više izvora informacija i

znanja

Povećano prihvatanje

Veće razumevanje

odluke

Pritisak u okviru grupe

da se članovi

konformiraju odluci

Dominacija grupom od

strane jednog moćnog

uticajnog člana ili klike

Potrebno vreme

Grupno rešavanje problema

Kada je moguće povezati i dopunjavati ideje više sposobnih pojedinaca – kompleksni zadaci

Kada je moguće podeliti napore i zaduženja – motivisanost za individualno afirmisanje

Kada se zahteva iznošenje što više novih ideja – raznovrsnost gledanja na problem

Efekat konformiranja na donošenje

odluka Faktori konformiranja

Veličina grupe

Nejasnoća situacije

Jedinstvenost grupe

Sastav grupe

Bliskost članova

Opšte slaganje

Fizička prisutnost

Kolektivističke vrednosti

Nezrelost i neiskustvo

osobe

Submisivnost

Manjak samopouzdanja

Nesamostalnost

Konvencionalizam

inteligencija

Situacioni Personalni

UTICAJ GRUPE NA POJEDINCE

EFEKTI GRUPNE STRUKTURE I

PROCESA

Uticaj grupe na pojedince

Socijalna facilitacija/inhibicija

Sinergija

Polarizacija

Zabušavanje

Konformiranje - “grupno mišljenje”

Deinviduacija

Socijalna facilitacija/inhibicija

SOCIJALNA

FACILITACIJA SOCIJALNA INHIBICIJA

Sklonost ljudi da,

kada su u prisustvu drugih i

kada je moguće proceniti njihov

pojedinačni učinak, postižu bolji

učinak u jednostavnim,

a lošiji u složenim zadacima

Sklonost ljudi da

postižu slabije rezultate na jednostavnim,

a bolje na složnijim zadacima,

kada su u prisustvu drugih ljudi i

kada nije moguće proceniti njihov pojednačni doprinos. – efekat opuštenosti (odnosno manje pobuđenosti)

PROCITAJTE ČLANAK O ZAJONCOVOM EKSPERIMENTU SA BUBAŠVABAMA:

Run Cockroach Run! Uber Cool Psychology Study: Social Facilitation Theory - the Audience Effect

(the Zajonc Experiment)

Charlotte B Plum

https://hubpages.com/education/Uber-Cool-

Psychology-Studies-Social-Facilitation-

Theory-the-Effect-of-Having-an-Audience

PRISUSTVO DRUGIH MOGUĆE JE

PROCENITI

POJEDINAČAN

DOPRINOS

NIJE MOGUĆE

PROCENITI

POJEDINAČAN

DOPRINOS

PRIPRAVNOST,

ZABRINUTOST ZBOG

PROCENJIVANJA,

OMETANJE, KONFLIKT

OPUŠTENOST

POBOLJŠANJE

UČINKA NA

JEDNOSTACNIM

ZADACIMA

SLABLJENJE

UČINKA U

SLOŽENIM

ZADACIMA

SLABLJENJE

UČINKA NA

JEDNOSTACNIM

ZADACIMA

POBOLJŠANJE

UČINKA NA

SLOŽENIM

ZADACIMA

EFEKAT PRISUSTVA DRUGIH NA UČINAK

Kako sprečiti “zabušavanje”

Održavati optimalnu veličinu grupe

Učiniti članove tako specijalizovanim da postanu

nezamenljivi

Povećati identifikaciju sa grupom

Povećati osećanje odgovornosti

Postaviti jasne, izazovne ciljeve

Povećati uključenost

Personalizovati odgovornosti i zasluge

Sinergija

pozitivna snaga koja se javlja u grupi

kada njeni članovi stimulišu nova rešenja problema

kroz proces uzajamnog uticaja i ohrabrivanja

Konformiranje – grupno

mišljenje Polarizacija

proces mišljenja koji umanjuje efikasno korišćenje

intelektualnih sposobnosti članova

ometajući njihovu sposobnost da testiraju realnost i očuvaju

svoje individualno mišljenje,

a kao ishod grupnog pritiska

Sklonost grupa

prema donošenju odluka koje su esktremnije od

početnih stanovišta njenih članova

Sklonost ka riziku

Ključne karakteristike

Grupno mišljenje

Polarizacija

Iluzija nepovredivosti

Verovanje u ispravnost grupe: u moralnost i pravičnost grupe

Negativno viđenje konkurencije: streotipno negativno viđenje

Svetost grupnog konsenzusa

Iluzija jednoglasnosti

Stvaranje zaštitnog oklopa

Stavovi i mišljenja se menjaju tokom diskusije

Značaj socijalnog poređenja (identifikacije) i ubeđivanja (podrške)

Tendencija ekstremnije odluke od početnih stanovišta – sklonost ka tiziku

Svako donosi skup argumenata koje drugi članovi nisu razmotrili

Podržavaju se društvene vrednosti

Posledice konformiranja i polarizacije

Konformiranje Polarizacija

- Slaganje sa mišljenjem većine ili lidera

- Strah od osuđivanja

- Prepuštanje grupi kontrole nad slobodom mišljenja

- Preterani optimizam

- Nedostatak dinamike

- Neefektnost

- Nedostatak realizma u formulaciji i implementaciji odluka

Deindividuacija – gubljenje u mnoštvu

Slabljenje normalnih ograničenja u ponašanju kada

se osoba nalazi u gomili, što vodi ka pojačavanju

impulsivnog i devijantnog ponašanja i smanjuje

osećanje odgovornosti

Socijalno-emocionalni odnosi

Sociometrijska anketa – tehnika za ispitivanje

odnosa

Društveni benefiti od timskog rada

Postizanje psihološke bliskosti - emocionalna i psihološka bliskost (intimnost) sa članovima tima

Integrisana uključenost: bliskost postignuta kroz zadatke i aktivnosti

Osećanje topline

Pozitivni afekat

Bezuslovna podrška

Mogućnost za emocionalnu

ekspresiju

Otvorenost

Sigurnost

Emocionalna potpora

Nega

Prijatne aktivnosti

Socijalni identitet

Samodefinisanje

Vrednovanje veština i sposobnosti

Omogućnost za sprovođenje

sopstvene moći i uticaja

Podrška nečijim vrednostima i

uverenjima

Mekgrаtov model grupne efektivnosti

Individualni činioci:

Veštine

Stavovi

Karakteristike ličnosti članova

Grupni činioci:

Struktura grupe

Nivo kohezivnosti

Veličina grupe

Sredinski činioci:

karakteristike radnog zadatka

Sistem nagrađivanja

Stresogenost sredinskih

uslova rada

Proces grupne interakcije

Ishodi rada:

Kvalitet proizvoda

Brzina rada

Broj grešaka

“Nusprodukti” rada:

Zadovoljstvo članova

Grupna kohezivnost

Promena stavova

Sociometrijska struktura

ulazi proces izlazi

Vreme

McGrath`s model of group effectiveness,

1964.

Karakteristike

zadatka· Organizacija zadatka· Tip zadatka· Kompleksnost

zadatka

Struktura posla

· Radni zadatak· Timske norme· Komunikacione

strukture

Karakteristike

pojedinaca· Znanja, veštine i sposobnosti· Opšte sposobnosti· Motivacija· Stavovi· Ličnost

· Mentalni modeli

Karakteristike tima

· Distribucija moći· Homogenost članova· Timski resursi· Klima u timu

· Kohezivnost

Timski procesi

· Komunikacija· Koordinacija· Rešavanje konflikata· Odlučivanje· Rešavanje problema· Definisanje ograničenja

Timske intervencije

· Individualni treninzi· Timski treninzi· Izgradnja tima

Promene u timu

· Norme· Uloge· Komunikacija

· Procesi

Performanse tima

· Kvantitet· Kvalitet· Vreme· Greške

· Troškovi

Promene kod članova tima

· Znanja, veštine i sposobnosti· Motivacija· Stavovi

· Mentalni modeli

Povratna sprega

Organizacione i situacione karakteristike

Sistem nagrađivanja Kontrola Klima u organizaciji Intergrupni odnosiNedostatak resursa Nivo stresa Konkurencija Neizvesnosti iz okruženja

IzlaziUlazi Procesi i intervencije

Tannenbaum, Beard i Salasov model efektivnosti tima (Tannenbaum, Beard, & Salas, 1992)