grupa 12-bicikl ver 2

Univerzitet u Kragujevcu Mainski fakultet u Kragujevcu

DRUGI SEMINARSKI RAD IZ PREDMETAIstraivaki rad u mainstvu

Bicikl

Studenti Gavrilovi arko 336/2010 Josijevi Mladen 312/2010 Zahar orevi Marija 331/2010

Profesor Dr Radivoje B. Pei

Drugi seminarski rad iz predmeta Istraivaki rad u mainstvu - Bicikl

Sadraj UVOD ........................................................................................................................................ 2 1. 2. 3. ISTORIJSKI RAZVOJ BICIKLA ...................................................................................... 3 PRIMENA BICIKLA ......................................................................................................... 6 NAIN FUNKCIONISANJA BICIKLA ........................................................................... 7 3.1. 3.2. 3.3. 3.4. 3.5. 3.6. 3.7. 3.8. 3.9. Ram bicikla .................................................................................................................. 8 Srednji pogon ............................................................................................................... 8 Lanac ........................................................................................................................... 8 Zadnji lananici ........................................................................................................... 8 Pedale .......................................................................................................................... 9 Menja brzina .............................................................................................................. 9 Sajle ............................................................................................................................. 9 Konica ...................................................................................................................... 10 Amortizeri .................................................................................................................. 10

3.10. Sedite ........................................................................................................................ 10 3.11. Toak.......................................................................................................................... 11 3.12. Volan .......................................................................................................................... 11 4. BUDUI RAZVOJ BICIKLA ......................................................................................... 12 4.1. 4.2. 4.3. 4.4. 4.5. 4.6. 4.7. 4.8. Rotaciono-preklopni bicikl ........................................................................................ 12 Inteligentni bicikl ....................................................................................................... 12 Moderni bicikl sa dva sedita .................................................................................... 12 Bicikl "Za poneti" ...................................................................................................... 13 Bicikl sa baterijom ..................................................................................................... 13 Bicikl ranac ............................................................................................................. 13 Brzi sportski bicikl ..................................................................................................... 13 Prototipovi buduih bicikla ....................................................................................... 14

ZAKLJUAK .......................................................................................................................... 15 LITERATURA ........................................................................................................................ 16

1


UVODBicikl je kopneno prevozno sredstvo na dva toka koje pokree voza svojom snagom pomou pedala. Njegova jednostavna konstrukcija i iroka primenljivost osigurali su mu upotrebu u svakodnevnom ivotu. To je najee korieno vozilo, i danas se procenjuje da postoji preko 1.000.000.000 bicikala na svetu. Obzirom na temu ovog seminarskog rada, potrebno je: Dati istorijski razvoj bicikla; Prikazati primenu bicikla; Objasniti nain funkcionisanja bicikla; Dati vienje budueg razvoja bicikla.

2


1. ISTORIJSKI RAZVOJ BICIKLAOd pronalaska bicikla mnogi ljudi su se borili da preuzmu zasluge za njegov pronalazak i to se najee radilo po nacionalnoj osnovi. Francuzi su tvrdili da je bicikl izmislio Francuz, koti su tvrdili da je to bio kot, dok su se Englezi, Amerikanci i ostali drali svojih pronalazaa. Meutim, sadanje shvatanje istorije sugerie da je u stvaranju ideja i razvoju bicikla uestvovao veliki broj ljudi razliitih nacionalnosti [1]. Pretpostavalja se da su Egipani imali bicikle jo pre 3000 godina. To istoriari ne tvrde samo na osnovu crtea pronaenih u grobnicama, na kojima su predstavljeni oblici slini biciklu, ve i zbog toga to su Egipani bili veoma mudri graditelji, koji su prvi napravili lake drvene tokove sa paocima koje su najverovatnije kasnije vezivali za drveni ram i tako napravili bicikl [2]. Sledi hronoloki prikaz najznaajnijih dogaaja u istoriji bicikla : 1418. Giovanni Fontana je napravio prvo vozilo na ljudski pogon, koje je imalo 4 toka i koristilo beskrajno ue koje je spajalo zupanike i pogonski toak. 1493. Na Slici 1.1 prikazana je primitivna verzija bicikla, koji je navodno nacrtao slavni italijanski slikar i pronalaza Leonardo da Vinci. Meutim, prouavanjem crtea se dolo do zakljuka da nije nacrtan Da Vicijevom rukom, kao ni rukom nekog od njegovih uenika, ve da su skice deo podvale [1]. 1791. Prvi poznat pokuaj izrade dvotokaa pripada izvesnom Comte de Sivrac-u. Bilo je to neto napravljeno u potpunosti od drveta, bez pedala, konica i upravljanja. Bila je to igraka za bogate i nije sluila niemu dugi niz godina, sve do negde 1800. godine, kada je neko seo na to i poeo da se odguruje nogama [3].

Slika 1.1 - Da Vinijev bicikl [1]

Slika 1.2 - Pretea draisine [4]

1817. Nemaki baron Karl Drais izumeo je tzv. treu mainu (eng. running machine), poznatu jo kao draisina, kao odgovor na pojavu gladi i klanja konja uslovljenog propadanjem useva izazvane erupcijom vulkana Tambora. Ona je imala upravljivi prednji toak i predstavlja prvu pojavu principa dvotokaa, vozila sa dva toka, koji predstavlja osnovu za bicikle i motorcikle i smanjuje otpor kotrljanja. Draisine su pravljene u celini od drveta, i prilikom vonje bilo je neophodno odravanje ravnotee malim zaokretanjem prednjeg toka. U to vreme ljudi se nisu usuivali da podignu stopala sa tla, te su draisinu pogonili stopalima guranjem, odupirui se o tlo. Posle dobre etve 1817. godine vonja istih trotoarom je bila zabranjena irom sveta, a budui da su prilikom vonje korieni trotoari, jer nije bilo mogue odravanje ravnotee na kolovozu, vrlo brzo su izale iz mode.

Slika 1.3 - Draisina [4]

3

Drugi seminarski rad iz predmeta Istraivaki rad u mainstvu - Bicikl 1863. Napravljen je Bone shaker, ili velociped, od krutih materijala i sa metalnim tokovima koji su svakodnevnu vonju po kaldrmi inili veoma neprijatnom. Napredak se ipak ogleda u tome to su postavljene pedale na prednjem toku, to podrazumeva direktan prenos, fiksni pogon i jednu brzinu. Iako je maina bila poznata kao "Fast foot" ili brzo stopalo zbog brzine kretanja, narod ju je upamtio vie po neudobnosti i Slika 1.4 - Bone shaker [1] nadenuo joj ime Bone shaker. 1870. Pojavljuje se tzv. "High wheeler" (visokotoka), znatno udobniji od pretka, ali koji zahteva da se voza pretvori u akrobatu zbog ega je popularnost znatno ograniena. Ovo je prva, u celini, metalna maina koja se pojavila. Pedale su se i ovde nalazile direktno na prednjem toku bez freeweeling mehanizma. Tvrde gume i dugaki paoci velikog prednjeg toka su omoguili uglaeniju vonju od prethodnika. Prednji tokovi su postajali sve vei, to je omoguavalo da se pree vei put za jedan okret pedala. Kupovina se vrila na osnovu duine nogu.

Slika 1.5 - High wheeler [5]

Obzirom da je voza morao da sedi na vrhu velikog prednjeg toka bili su vrlo nestabilni, i esto je dolazilo do padova na glavu pri naglom zaustavljanju usled nailaska na neku prepreku. Ova maina je prva nazvana biciklom. 1872. Friedrich Fischer poinje sa masovnom proizvodnjom elinih kotrljajnih leajeva, koje je, 1869. godine, kada je odrana prva biciklistika trka Paris-Rouen, patentirao pariski mehaniar Jules Pierre Suriray. 1876. Browett i Harrison su patentirali prva koiona kleta. 1878. Scott i Phillott su patentirali prvi izvodljivi epiciklini zupanik za promenu brzine smeten na glavini prednjeg (pogonskog) toka [1]. 1879. Henry J. Lawson patentirao je prvi bicikl sa zadnjim, lancem gonjenim, pogonskim tokom, tzv. Bicyclette. On je pozicionirao pedale izmeu prednjeg i zadnjeg toka, i pokretanjem pedala kretanje se putem lanca prenosilo na zadnji toak [6].

Slika 1.6 - Prvi bicikl sa pogonskim zadnjim tokom [6] 1888. Pronaena pneumatska guma, ispunjena vazduhom, bila je primenjena na biciklu irskog veterinara koji je pokuao da svom bolesnom sinu omogui komforniju vonju na njegovom triciklu. Ime ovo mladog i inventivnog doktora je Dunlop. Sada komfor i bezbednost dolaze zajedno, uz jeftinije naine proizvodnje, i dostupni su svima koji voze bicikl. 1890. Dolazi do unapreenja metalurgije to je omoguilo nov izum (Safety bicycle). Metal je postao jai i omoguio pravljanje finog lanca i malog i lakog lananika koji je mogao biti lako pogonjen ljudskom snagom. Na taj nain novi model se vraa orginalnom konceptu koji ima tokove iste veliine. Prednost je to to se sada jednim okretom pedala, u zavisnosti od prenosnog odnosa, toak okretao vie

Slika 1.7 - Safety bicycle [6]

4

Drugi seminarski rad iz predmeta Istraivaki rad u mainstvu - Bicikl puta, pa nije bilo potrebno da tokovi budu veih dimenzija, to je uinilo da ovaj bicikl bude bezbedniji od prethodika. Ovaj tip je svojom cenom bio predodreen samo eliti, to je nateralo tadanje industrijalce da zaponu sa masovnom proizvodnjom, kako bi on postao ekonominiji i dostupniji irem krugu ljudi. 1903. Poinje se sa primenom unutranjih centralnih zupanika, tanije planetarnih prenosnika, koje je izmislio Sturmey Archer. Zbog prednosti ovog prenosnika do 1930. godine svi proizvoai irom sveta pralaze na ovaj mehanizam. 1930. Tullio Campagnolo patentira brzo montirajuu-demontirajuu glavinu. 1930ih Schwinn predstavlja deblje gume, prednju viljuku sa amortizerima, a sa njima i prvi prototip planiskog bicikla, poznatijeg kao Mountain bike. Ram ove bicikle ostaje model za sve u narednih 50 godina. 1950ih Tullio Campagnolo je predstavio menja sa paralelogramskim sistemom usmeravanja i zatezanja lanca, koji je u dananje vreme najkorieniji. Kod njega se brzina kontrolie elinim uadima i narednih dvadeset godina Campagnolo dominira u trkakim krugovima, sa jo 135 patenata.

Slika 1.8 - Paralelogramski menjai [7] 1970. U zapadnoj civilizaciji dolazi do pojave svesti o nivou korienja prirodnih resursa, zagaenju vazduha i unitavanju planete. Ovo je doprinelo veoj prodaji bicikala, posebno u univerzitetskim naseljima. 1973. Nedostatak i skok cena naftnih derivata su stvorili sredinu pogodnu za stvaranje biciklistike zajednice. 1978. Dolazi do jo jednog znaajnog skoka cene nafte to pospeuje dalji razvoj bicikla i biciklizma. U Americi se prodaje vie bicikala nego automobila. Trostruki prednji lananici postaju dostupni, proirujui primenljivost bicikla. 1984. Poveava se broj lananika na glavini zadnjeg toka to omoguava poveanje broja moguih prenosnih odnosa brzina, sa 15 na 24. 1990. Shimano predstavlja integrisane konica/menja poluge. 1994. Sachs osmilja Power Disc, prvi masovno proizvodljivi hidraulini koioni sistem. 2000. Pojavljuje se Rohloff Speedhub, etrnaestobrzinski unutranji zupasti sistem, sa nepodudarajuim prenosnim odnosima i rasponom promene kao kod bicikla sa 27 brzina sa menjaem. 2002. Campagnolo predstavlja desetostruki lananik na zadnjem toku, to omoguava bicikle sa 30 brzina [1].

5


2. PRIMENA BICIKLAZbog relativno jeftine izrade i dostupnosti bicikl je danas najzastupljenije prevozno sredstvo. Brojni gradovi osiguravaju za bicikliste razliitu infrastrukturu koja im olakava vonju: odvojene biciklistike staze, posebna mesta za odlaganje bicikala, delove grada u koje je mogue doi iskljuivo biciklom ili peice, itd [8]. Danas je biciklizam standardni olimpijski sport u nekoliko disciplina. Postoji i odreen broj biciklistikih disciplina koje nisu u olimpijskom programu. Neke od najrasprostranjenijih kategorija su: Ekstremni biciklizam (BMX) Ciklokros Brdski biciklizam (MTB) Drumski biciklizam Velodromski biciklizam

Postoje razliite trke za svaku kategoriju. Za svaku su potrebne drugaije vetine, oprema i bicikli. Prema istraivanju naunika, profesionalni biciklizam (npr. Tour de France, Giro d'Italia ) je najnaporniji sport.

Slika 2.1 - Tour de France [9] Biciklizam postaje i nain ivota, naroito u skandinavskim zemljama. U Holandiji i Danskoj biciklizam je veoma popularan, a razlog je u vrlo visokoj ekolokoj osvetenosti, visokim porezima na automobile i odlino ureenoj biciklistinoj trasi irom drave [8]. Meutim, vonja bicikla mogua je i u kui, zahvaljujui fitnes biciklu za vebanje, koji takoe poseduje sedite, pedale i neku vrstu upravljaa, ali bez pravih tokova. On predstavlja spravu za vebanje, a ne za transport. Na volanu se nalaze instrumenti kojima se fiktivno meri brzina. U okviru sprave postoji mogunost simuliranja uspona tj. otpora okretanju pedala. Slui za jaanje miia nogu, za sticanje kondicije ali i mravljenje. Slika 2.2 - Fitnes bicikl [10]

6


3. NAIN FUNKCIONISANJA BICIKLABicikl predstavlja skup prostih maina - tokova, pedala, zupanika i konica, koje funkcioniu zajedno. On se pokoreva zakonima fizike, a najznaajniji principi fizike koji su potrebni za razumevanje rada bicikla su sila i kretanje, gravitacija, inercija i trenje. Sila uzrokuje kretanje tela, ali isto tako moe i da zaustavi kretanje. Pri okretanju pedala, ovek koristi miie za stvaranje sile, te on kao da predstavlja motor za bicikl. Guranjem pedale u krug omoguava se kretanje napred. Kada se stegne runa konica, takoe se javlja sila koja zaustavlja kretanje bicikla. Prilikom prvih vonji bicikla padovi su vrlo esti zbog nepoznavanja potrebne brzine pokretanja pedala (samim tim i tokova), kako bi se bicikl kretao unapred, pri emu gravitacija uini svoje. Vebanjem, ovek naui kako da pokree tokove dovoljno brzo i da se odri na biciklu. Kada se tokovi kreu dovoljno brzo, oni stvaraju silu koja deluje kao antigravitaciona sila. Stoga, bicikl radi kao iroskop koji prkosi gravitaciji. Trenje usporava kretanje i pokuava da zaustavi klizanje jedne povrine po drugoj. Ukoliko bi neko pokuao da vozi bicikl po ledu, sila trenja izmeu gume i leda ne bi bila dovoljno velika, te bi dolo do proklizavanja i gubljenja kontrole nad biciklom. Trenje takoe ima veliku ulogu i kod samih delova bicikla. Na primer, za manje trenje kod bicikla stavlja se ulje na lanac i zupanike, kako ono ne bi usporavalo kretanje i oteivalo delove. Prema prvom Njutnovom zakonu, inercija predstavlja tendenciju da tela koja se kreu nastave da se kreu, dok tela koja miruju ostaju u stanju mirovanja. Samim tim, prilikom brzog kretanja i naglog koenja, ne dolazi do momentalnog zaustavljanja [11]. U sutini, najzanimljivija stvar kod bicikla je da omoguava mnogo bri dolazak na eljeno odredite koristei dosta manje energije nego prilikom hodanja ili tranja.

Slika 3.1 Osnovni delovi bicikla [12]

7


3.1.

Ram bicikla

Ram predstavlja osnovu svakog bicikla, skelet koji dri bicikl na okupu. Nekad su bili raeni samo od elika, a danas je tehnologija specijalizovana na lake i otporne materijale, to se naroito koristi u sportske svrhe, dok se za jeftinije i tee materijale proizvoai odluuju zbog cene. Geometrija enskog rama se razlikuje od geometrije za muki bicikl [12]. Slika 3.1 - elini Le Mond ram [12]

3.2.

Srednji pogon

Srednji pogon je pogonski deo bicikla, koji je u poslednjih nekoliko godina doiveo najveu evoluciju. Njegova funkcija je da ostvari prenos sile bicikliste sa pedala na lanac. Srednji pogon brdskog bicikla se sastoji od osovine, leve i desne kurble koje se na osovinu navlae i u koje se rafe pedale. Na starijim biciklima postoji jedan red lananika koje nosi desna (pogonska) kurbla, na modernima su to dva reda (za drumske bicikle) ili tri reda (za brdske i ostale).

Slika 3.2 - Srednji pogon za drumski bicikl [12]

Na velikom lananiku standardni broj zuba za brdske bicikle je 42-44, dok je kod ostala dva lananika uglavnom 22 i 34. Kod drumskog bicikla broj zuba velikog lananika je neto vei i iznosi 49-53, a koji je neophodan radi mogunosti prelaska preko visokih prepreka. Ova razlika se kod MTB-a nadoknauje injenicom da najmanji lananik na zadnjem toku ima 11, dok kod drumskih bicikala 12 zuba.

3.3.

Lanac

Lanac prenosi snagu sa srednjeg pogona na zadnje lananike i predstavlja deo bicikla koji se najbre troi i najee zahteva zamenu. Oekivalo se da e njegov ivotni vek iz generacije u generaciju biti sve dui, meutim, sa poveanjem broja brzina, lanac je postajao ui, a samim tim se i bre troio.

3.4.

Zadnji lananici

Slika 3.3 - Lanac bicikla [13]

Zadnji lananici (kaseta) se nalaze sa desne strane zadnje osovine. Po broju brzina na zadnjem toku bicikla dele se na: estofaz, sedmofaz, osmofaz, devetofaz i desetofaz. Zadnji lananici su po pravilu manjeg obima nego prednji i menjaju se nakon nekoliko hiljada preenih kilometara, usled troenja zupia. Inae, postoje klasini zadnji lananici (na navoj), i lananici sa mehanizmom koji omoguava direktnu spregu sa tokom u smeru kretanja, a u suprotnom slobodu bez pokretanja toka [12].

Slika 3.4 - Zadnji lananik [12]

8


3.5.

Pedale

Pretea bicikla nije imala pedale, ali danas bicikl ima dve pedale na koje voza nogama prenosi snagu. Snaga se dalje prenosi preko pedala i srednjeg pogona na tokove bicikla kako bi se postiglo kretanje. Obino se sastoje iz temena (vrata) pomou kojeg pedala rotira u leitu i tela koje obezbeuje vezu sa nogom bicikliste.

Slika 3.5 - Pedala [12]

3.6.

Menja brzina

Menja je mehanizam za promenu brzina, koji se sastoji iz fiksnog i pokretnog dela (kaveza). Prema konstrukciji fiksnog dela prednjih menjaa, razlikuju se menjai koji se vezuju obujmicom za ram i menjai koji se montiraju na osovinu srednjeg pogona. Prednji menja ima standardno dve ili tri brzine, zavisno od prednjeg pogona. Dvobrzinski je uglavnom kod drumskih bicikala, a trobrzinski je standardan kod brdskih bicikala, za laku kontrolu kod manjih brzina na loim putevima. Zadnji menja upravlja promenom brzina na zadnjem lananiku, koja se vri odgovarajuom ruicom menjaa posredstvom skraivanja ili produavanja sajle. Pri promeni brzine na vii stepen, sajla se produuje a menja zatee lanac ime se pomera u desnu stranu na vei lananik i vii stepen brzine. Pri prebacivanju u niu brzinu proces je suprotan, sajla se zatee (skrauje), a menja poputa lanac koji se pomera na levi lananik, tj. na niu brzinu. Ruice menjaa se drugaije nazivaju ifteri. Postoji vie vrsta ruica menjaa. Na starim drumskim biciklima bile su monitarne na dijagonalnoj cevi rama, dok se danas nalaze na kormanu. Standardno je leva ruica za menjanje brzina na prednjom lananiku, dok desna menja brzine na zadnjem lananiku. Vrlo specifine su ruice na drumskim biciklima, stare sa sistemom poluge i novije koje su integrisane sa sistemom konica.

Slika 3.6.1 - Prednji menja [12]

Slika 3.6.2 - Zadnji menja [12]

Slika 3.6.3 - Ruica menjaa [12]

3.7.

Sajle

Sajle slue za upravljanje konicama (osim ako su hidrauline) i prednjim i zadnjim menjaem. Dobre sajle su cinkovane pa ne raju. Mogu biti uvuene unutar samog rama ili obloene buirom, a na mestu gde se nalaze uz ram su podloene ili obloene plastinom masom, radi zatite rama [12].

9


3.8.

Konica

Koioni sistem predstavlja konstrukciju koja ima za cilj da uspori ili zaustavi kretanje bicikla. Najznaajnija podela konica je prema mehanici koja se koristi, tako da postoje:

Zadnja nona konica (kontra konice) Dobo konice Mehanike konice na trenje (banda konice) Hidrauline konice (disk konice).

Slika 3.8.1 - Konice bicikla [12]

Mehanike (V-konice) su najrasprostranjeniji tip konica. Ovde sajla povezuje poluge eljusti konica, i njenim natezanjem putem ruice konica, paknovi se dovode u poloaj u kome poinju dodirivati bandae tokova. Ruice konica kod drumskih bicikala su uglavnom vertikalne. Kod brdskih i ostalih bicikala ruice su postavljene horizontalno na kormanu. Kod profesionalnih konica ruice su manje (skraene su) i napravljene od aluminijuma. Jeftinije su due i uglavnom izraene od plastike.

Slika 3.8.2 - Ruice konica [12]

3.9.

Amortizeri

Bicikli mogu imati prednje, zadnje amortizere ili punu suspenziju. Cilj suspenzije kod bicikala je smanjenje vibracije i odravanje kontakta toka sa zemljom. Osnovni parametri su: krutost, priguenje, elastinost i prijanjanje. Osim namene pri pojavi nepravilnosti terena, amortizovanje moe imati ulogu i pri suspenziji sila koenja i ubrzanja. Prema sistemu amortizacije, postoji veliki broj kombinacija vazduha, ulja, opruga i elastomera. Najlinearnije u radu, a samim tim i najudobnije su sa kombinacijom ulje-opruga. Kod njih je hod kojim e vila odreagovati na prepreku linearno srazmeran veliini prepreke.

Slika 3.9 - Amortizer bicikla [14]

3.10.

Sedite

Za bezbolnu vonju potrebno je imati dobro sedite, a isto sedite ne odgovara svima. enama su zbog anatomije potrebna dosta ira sedita nego mukarcima koji koriste ue sedite. U sportske svrhe koristi se tvra i lagana sedita, koja ponekad imaju u sredini i otvor. Za gradsku vonju koriste se obina ili kona sedita, koja ponekad imaju i vlastite amortizere. Najbolja sportska (karbonska) sedita imaju samo oko 90 grama, dok obina sedita imaju i po kilogram [12].

Slika 3.10 - Sedite bicikla [12]

10


3.11.

Toak

Toak bicikla sastavljen je iz obrua (bandaa), glave (nable), unutranje i spoljanje gume, kao i ica sa niplovima ili preagama koje povezuju obru sa glavom. Obrui za bicikle koje koriste disk konice se razlikuju od obrua za obine konice. Glava sa obruem moe biti prepletena na razliite naine, zavisno od broja i osovine. Obino se to radi icama sa niplovima, rea pojava su tokovi koji umesto ica koriste sajle, dok postoje i varijante kod kojih su ulogu ica preuzele preage ili itavi diskovi proizvedeni najee od karbona, magnezijuma ili aluminijuma. Nove ideje se stalno pojavljuju, ali zbog standarda i kompatibilnosti, jedino verzija sa icama je uspela da zaivi u irokoj primeni.

Slika 3.11.1-Toak bicikla [12]

ice se najee proizvode od elika, ali ima ih i od titanijuma, aluminijuma, karbona... Tu je i traka koja se montira sa unutranje strane bandaa, a funkcija joj je zatita unutranje gume ili zatita od isticanja vazduha kod tubles guma. Bandai se danas najee proizvode od aluminijuma, ali kod vrhunskih tokova nije retka ni primena karbonskih vlakana. Konstrukcija moe biti sa duplim zidom ili sa veim brojem zidova, a isto tako rade se sa razliitim brojem rupa za ice koje je potrebno uskladiti sa onim na nabli. Najee je to 32 ili 36, ali mogu da budu i varijante od 28,24,20,16. Centar toka je svakako njegova nabla. Sa pojavom prvih amortizera pojavila se potreba za izdrljivijim nablama, a prema sistemu koji omoguava rotaciju toka oko osovine, nable se mogu podeliti na: nable koje koriste konuse i kuglice nable sa industrijskim leajima [12].

Slika 3.11.2 - Presek bandaa [12]

Slika 3.11.3 - Nabla [12]

3.12.

Volan

Funkcija volana je da omogui vozau kontrolu pravca kretanja bicikla. Zbog toga, volan je povezan preko rama za prednju viljuku koja dri prednji toak. Stoga, kad god se volan pomeri prednji toak takoe menja svoj pravac linearnog kretanja, to dovodi do promene pravca kretanja celog vozila [15]. Volan brdskih bicikala razlikuje se od volana trkakih bicikala.

Slila 3.12 - Volan bicikla [16]

11


4. BUDUI RAZVOJ BICIKLAPrilikom razvoja bicikala, vri se usavravanje materijala kako bi bicikli postali laki i jai. Takoe radi se i na poveanju stepena iskorienja prenosnika, kao i portabilnosti bicikla kada se on ne vozi. Inovacije postoje u svemu, pa zato i ne udi veliki broj ideja kako bi bicikli trebalo da izgledaju u budunosti. Neke od narednih ideja utiu samo na cenu, neke zaista poboljavaju mogunosti transporta, dok su neke stvorene samo za zabavu.

4.1.

Rotaciono-preklopni bicikl

Dizajner Yirong Yang prikazao je veoma interesantan dizajn bicikla na Meunarodnom takmienju dizajnera. Ovaj dizajn bicikla, pod nazivom "Rotation", u potpunosti je podesiv, tako da se moe odrediti najbolje mesto za upravlja, sedlo i rastojanje izmeu tokova. On takoe predstavlja dva razliita vozila u jednom moe da se koristi kao bicikl ili monocikl i sklapa se posle upotrebe [17]. Slika 4.1 - "Rotation" bicikl [17]

4.2.

Inteligentni bicikl

Profesionalni biciklista Chris Boardman je siguran da e se budunost biciklizma zasnivati na konceptu inteligentnog bicikla. Inteligentni bicikl je u stanju da rauna potroene kalorije, puta muziku i zahvaljujui rezervnom motoru na solarni pogon da se sam kree pri umoru vozaa. Poseduje ugraen raunar i skener otiska prsta, tako da ga je nemogue ukrasti i koristiti bez identifikacije [18].

Slika 4.2 - Inteligentni bicikl [18].

4.3.

Moderni bicikl sa dva sedita

Moderni bicikl sa dva sedita, Cojoy, predstavlja koncept bicikla za 2 osobe, inspirisan veslima od amca, zajedno sa operativnim kolicima i dizajniran je da prui istu zabavu za bicikliste. Njegovi vozai sede rame uz rame i svako kontrolie samo 1 toak, a nagib sedita je potpuno podesiv pomou posebne ruice. Kree se pravo kada oba vozaa okreu pedale istom brzinom, a kada je potrebno skretanje spoljanji voza okree pedale bre od unutranjeg [19].

Slika 4.3 - Moderni bicikl sa dva sedita [19]

12


4.4.

Bicikl "Za poneti"

Pakujui bicikl koji je dizajnirao Thomas Owen zaista ima futuristiki izgled i neverovatnu mogunost da se sklopi u veoma mali paket. Zamisao je da bicikl bude pravo prevozno sredstvo sa kojim nee postojati problem oko transporta i mesta za uvanje [20]. Slika 4.4 - Bicikl "Za poneti" [20]

4.5.

Bicikl sa baterijom

Japanski i italijanski dizajneri i kompanije iz ovih zemalja se najvie istiu po svojoj inventivnosti pri konstrukciji novih modela bicikla. Tako na primer, model nazvan EBIQ Yuji Fujimura-e podsea na ogromni laptop. Bicikl poseduje veliku litijumsku bateriju koja se puni prilikom okretanja pedala, a ona kasnije pokree motor koji olakava vonju uzbrdo [21].

Slika 4.5 - Bicikl sa baterijom [21]

4.6.

Bicikl ranac

Biciklisti ponekad stvarno ele da njihov bicikl bude sa njima tokom celog dana (u autobusu, prodavnici ili kancelariji). Chang Ting Jen je na Meunarodnom takmienju dizajnera prepoznao tu potrebu i prikazao bicikl koji se lako presavija da bi se nosio kao ranac. Napravljen je od plastike i teak 5.5 kg, a pretvara se i u runa kolica [20]. Slika 4.6 - Bicikl-ranac [20]

4.7.

Brzi sportski bicikl

Nenad Kostadinov je predstavio koncept brzog sportskog bicikla, koji predstavlja eksperiment sa tradicionalnim ramom bicikla, ali ovoga puta sa uklonjenom donjom cevi. Za razliku od drugih koncepata, ovaj je napravljen da prui podrku i krutost koja je potrebna za efikasnu, komfornu i stabilnu vonju. Ipak, ono to ini ovaj bicikl posebnim je tanak ravan kompjuter koji prikazuje razliite informacije o vonji. Brzina, lokacija, potronja kalorija i druge informacije pojavljuju se na ekranu ispred vozaa, bilo iz zadovoljstva i zabave ili svakodnevne potrebe [22].

Slika 4.7- Brzi sportski bicikl Nenada Kostadinova [22]

13


4.8.

Prototipovi buduih bicikla

Na sledeim slikama prikazani su neki od prototipova buduih bicikala.

Slika 4.8.1 [23]

Slika 4.8.2 [24]

Slika 4.8.3 [24]

Slika 4.8.4 [24]

Slika 4.8.5 [25]

Slika 4.8.6 [25]

Slika 4.8.7 [25]

Slika 4.8.8 [26]

14


ZAKLJUAKInovacije u oblasti brzine, aerodinamike, teine i stabilnosti pomau savremenim biciklistima da dobiju ono to njihovi roditelji nisu imali: izuzetnu praktinost i veliki komfor. Gradski sistemi prevoza razbijaju stereotipe da je bicikl namenjen sportistima i rekreativcima, uz koje ide posebna garderoba. Bicikl danas podjednako voze dame i gospoda u sveanim odelima, poslovni ljudi koji ure na sastanak, ili oni koji idu u nabavku. Zbog injenice da je u poreenju s drugim uobiajenim prevoznim sredstvima (npr. automobilom) daleko manje opasan po zagaenje okoline, a ujedno i da ima vrlo pozitivan uinak na zdravlje ljudi koji voze bicikle, ini se da bicikli nikada nee izai iz mode. Meutim, statistika pokazuje da, koliko god se neko trudio da napravi to moderniji bicikl, izbor vozaa gotovo uvek pada na najpraktinije modele.

15


LITERATURA[1] MOZER, David, Chronology of the Growth of Bicycling and the Development of Bicycle Technology, internet adresa: http://www.ibike.org/library/history-timeline.htm pristupljeno 04/04/2011. http://hrsbstaff.ednet.ns.ca/starr/Andrea/History%20of%20the%20bicycle/first_bicycles .htm pristupljeno 04/04/2011. http://forum.bjbikers.com/index.php?%2Ftopic%2F18227-istorija-motocikla%2F pristupljeno 04/04/2011. http://librarywork.taiwanschoolnet.org/gsh2010/gsh6253/bicycle01.html pristupljeno 04/04/2011. http://www.xtimeline.com/evt/view.aspx?id=488155 pristupljeno 04/04/2011. http://www.cycle-info.bpaj.or.jp/english/index.html pristupljeno 04/04/2011. http://www.hetchins.org/campa-01.htm pristupljeno 04/04/2011. http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BA%D0%B B%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC pristupljeno 09/04/2011. http://www.houseoffrance.org/French_culture.html pristupljeno 09/04/2011. http://www.takolako.rs/user/magnetni-bicikli/bicikl-zavezbanje/44_1295_15101_1_0_0/item.jsp pristupljeno 09/04/2011. http://library.thinkquest.org/J002670/parts.htm pristupljeno 20/04/2011. http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B 0_%D0%B8_%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8_%D0%B7 %D0%B0_%D0%B1%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D0%B5 pristupljeno 20/04/2011. http://www.freemanscycles.co.uk/cycle_chains/cycle_chains.asp?cat=chains pristupljeno 20/04/2011. http://cgi.ebay.it/2011-FOX-32-TALAS-150-FIT-RLC-FORK-150-120mm-1-5TAPER-/280604374770#ht_1889wt_1139 pristupljeno 20/04/2011. http://www.thebicycle.org/Bicycle_Parts.html pristupljeno 20/04/2011. http://en.wikipedia.org/wiki/Bicycle_handlebar pristupljeno 20/04/2011. http://www.tuvie.com/rotation-city-bike-rotate-and-fold-your-bike/ pristupljeno 04/04/2011. http://english.mashkulture.net/2009/08/14/chris-boardman-intelligent-bicycle/ pristupljeno 16/04/2011. http://www.tuvie.com/cojoy-bicycle-for-two-persons-that-was-inspired-by-dual-paddleboat-and-a-wheelchair/ pristupljeno 16/04/2011. http://weburbanist.com/2009/03/03/futuristic-strange-concept-bicycles-designs/ pristupljeno 16/04/2011. http://www.coroflot.com/yujifujimura/concept/1 pristupljeno 16/04/2011. http://5magazine.wordpress.com/2011/01/25/the-furious-sports-bike-concept-by-nenadkostadinov/ pristupljeno 16/04/2011. http://www.tuvie.com/search/3+wheel+3+seater+bicycle pristupljeno 16/04/2011. http://info5stars.blogspot.com/2009/05/10-amazing-bicycles-future.html pristupljeno 16/04/2011. http://www.popgive.com/2008/03/future-bicycles.html pristupljeno 16/04/2011. http://www.thecoolist.com/custom-bicycle-concepts-10-amazing-bikes-of-the-future/ pristupljeno 16/04/2011.

[2] [3] [4] [5] [6] [7] [8] [9] [10] [11] [12]

[13] [14] [15] [16] [17] [18] [19] [20] [21] [22] [23] [24] [25] [26]

16

grupa 12-bicikl ver 2

Documents