grant Šema najbolja praksa - skgo · beograd, 2015. 3 program eu exchange 4 grant Šema najbolja...

GRANT ŠEMANAJBOLJA PRAKSA

Program

GRANT ŠEMANAJBOLJA PRAKSA

Beograd, 2015.

3

PROGRAMEU EXCHANGE 4GRANT ŠEMA

NAJBOLJA PRAKSA

IzdavačStalna konferencija gradova i opština -

- Savez gradova i opština SrbijeMakedonska 22, 11000 Beograd

Za izdavačaĐorđe Staničić,

generalni sekretar SKGO

Priprema za štampuMarko Marković

ŠtampaAlta Nova doo

Tiraž: 250 primeraka

ISBN 978-86-88459-49-5

Publikacija je napravljena uz podršku Evropske unije. Stalna konferencija gradova i opština – Savez gradova i

opština Srbije isključivo je odgovorna za sadržaj objavljen u publikaciji. Stavovi i mišljenja objavljeni u publikaciji ne

predstavljaju zvaničan stav Evropske unije.

Contents UVOD ...................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................5

1. EU EXCHANGE 4 GRANT ŠEMA ....................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................7

2. SEKTOR UPRAVLJANJA OTPADOM .....................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................10

2.1. Glavni trendovi i izazovi u sektoru upravljanja otpadom i podrška EU Exchange 4 grant šeme unapređenju sistema na lokalnom nivou ................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................10

2.2. Pregled rezultata podržanih projekata i uspostavljenih primera dobre prakse .......................................................................................................................................................................................14

2.3. Izazovi u realizaciji i preporuke za buduće programe ...............................................................................................................................................................................................................................................................................................22

2.4. Preporuke za dalje unapređenje sistema prikupljanja otpada na lokalu ..................................................................................................................................................................................................................23

2.5. Primer najbolje opštinske prakse – projekat opštine Bajina Bašta ..........................................................................................................................................................................................................................................24

3. LOKALNI EKONOMSKI RAZVOJ.......................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................26

3.1. UPRAVLJANJE IMOVINOM ..........................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................26

3.1.1. Glavni trendovi i izazovi u oblasti upravljanja imovinom i podrška EU Exchange 4 grant šeme unapređenju sistema na lokalnom nivou ................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................26

3.1.2. Pregled rezultata podržanih projekata i uspostavljenih primera dobre prakse .......................................................................................................................................................................................30

3.1.3. Izazovi u realizaciji i preporuke za buduće programe ...............................................................................................................................................................................................................................................................................................45

3.1.4. Preporuke za dalje unapređenje sistema upravljanja imovinom na lokalu ......................................................................................................................................................................................................46

3.2. POLJOPRIVREDNA POSLOVNA SARADNJA.....................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................48

3.2.1. Glavni trendovi i izazovi u oblasti poljoprivrednog zadrugarstva i podrška EU Exchange 4 grant šeme unapređenju sistema na lokalnom nivou ................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................48

3.2.2. Pregled rezultata podržanih projekata i uspostavljenih primera dobre prakse .....................................................................................................................................................................................50

3.2.3. Izazovi u realizaciji i preporuke za buduće programe ...............................................................................................................................................................................................................................................................................................56

3.2.4. Preporuke za dalje unapređenje poljoprivredne poslovne saradnje na lokalu .........................................................................................................................................................................................57

3.3. Primer najbolje opštinske prakse u oblasti lokalni ekonomski razvoj – grad Požarevac ..................................................................................................................................................58

4. USLUGE SOCIJALNE ZAŠTITE ZA STARIJU POPULACIJU .....................................................................................................................................................................................................................................................59

4.1. Glavni trendovi i izazovi u oblasti pružanja usluga socijalne zaštite za stariju populaciju i podrška EU Exchange 4 grant šeme unapređenju sistema na lokalnom nivou........................................................................................................................................................................................59

4.2. Pregled rezultata podržanih projekata i uspostavljenih primera dobre prakse .......................................................................................................................................................................................61

4.3. Izazovi u realizaciji i preporuke za buduće programe ...............................................................................................................................................................................................................................................................................................71

4.4. Preporuke za dalje unapređenje sistema socijalne zaštite za stariju populaciju ....................................................................................................................................................................................71

4.5. Primer najbolje opštinske prakse – projekat opštine Žabari ....................................................................................................................................................................................................................................................................72

54

UVODEU Exchange 4 program predstavlja nastavak aktivnosti koje su započete u okviru prethodnih faza Exchange programa i us-meren je na uvođenje evropskih modela funkcionisanja u rad lokalnih samouprava u Srbiji. Opšti cilj programa EU Exchange 4 je da doprinese procesu strateških promena na lokalnom nivou kroz unapređenje administrativnih kapaciteta i efikas-nosti pružanja usluga u jedinicama lokalne samouprave u Sr-biji, a u skladu sa principima reforme javne uprave, relevant-nim nacionalnim sektorskim politikama i praksom EU.

EU Exchange 4 program je projektne aktivnosti usmerio na jačanje jedinica lokalne samouprave u oblastima opštinskog planiranja, finansija i pružanja usluga. Specifični ciljevi progra-ma podeljeni su na tri komponente:

3 Komponenta 1: Podrška sprovođenju relevantnih nacionalnih prioriteta lokalnih samouprava kroz pov-ezivanje sektorskih strategija i akcionih planova i raz-voj specifičnih opštinskih infrastrukturnih projekata.

3 Komponenta 2: Podrška fiskalnoj decentralizaciji kroz olakšavanje primene novih finansijskih propisa u oblasti programskog budžetiranja, lokalnih poreskih administracija i alternativnih izvora finansiranja.

3 Komponenta 3: Podrška sprovođenju prioritetnih nacionalnih mera u oblastima ekonomskog razvoja, socijalnih usluga i zaštite životne sredine na lokalnom nivou, kroz projekte u okviru grant šeme.

Ukupna vrednost programa iznosi 5,8 miliona evra. Od toga, 4,5 miliona evra opredeljeno je za gradske/ opštinske projekte dok je 1,3 miliona vrednost ugovora sa Stalnom konferenci-

jom gradova i opština za realizaciju tri komponente programa i pružanje neposredne ekspertske pomoći jedinicama lokalne samouprave.

Korisnici programa su gradovi i opštine u Srbiji i njihovi građani kao korisnici poboljšanih usluga svojih lokalnih samouprava, resorna ministarstva, nacionalne i regionalne institucije. Pro-gramom je podržano ukupno 85 gradova i opština, od čega 69 upravo u okviru grant šeme koju detaljnije predstavljamo u ovom priručniku.

Priručnik najbolje prakse grant šeme EU Exchange 4 progra-ma pripremljen je na bazi rezultata ostvarenih i iskustava stečenih kroz realizaciju svih projekata grant šeme – ukupno 32 projekta. U priručniku ukratko predstavljamo sve projekte, ali je fokus na elementima za koje smatramo da predstavljaju posebno uspešna postignuća u realizaciji i njih ilustrujemo na primerima pojedinačnih projekata ili kao dobru praksu pot-vrđenu u nekolicini projekata. Smatramo da dodatu vrednost priručniku daju i preporuke koje smo razradili za svaku od te-matskih oblasti grant šeme, a koje smo pripremili na osnovu temeljnog praćenja i analiziranja projekata kao i u sektorskim konsultativnim forumima predstavnika lokalne samouprave i institucija centralnog nivoa vlasti.

Nadamo se da će i kolege iz gradova i opština koji nisu po-držani u okviru grant šeme EU Exchange 4 programa u ovom priručniku naći korisne i praktične savete u pogledu metod-ologije rada i načina unapređenja postojećih službi, a možda i inspiraciju za cele projekte koje će realizovati u svojim sredina-ma. Istovremeno, nadamo se da će uspešne prakse i preporuke iz ovog priručnika biti i šire afirmisane u strateškim, planskim i legislativnim dokumentima nadležnih nacionalnih institucija.

USPEŠNA PRIČA KOJA TRAJE

76

Upravni okruzi u kojima su realizovani projekti finansirani kroz grant semu

Borsk

i

2 3 31

43

1 2 2

6

1 2 2 10 0 0 0

13 2 1 1 1

5

Južn

o-ba

natsk

i

Pčinj

ski

Rašk

i

Šum

adijs

ki

Bran

ičevs

ki

Kolub

arsk

i

Pirot

ski

Seve

rno-

bačk

i

Topli

čki

Grad

Beog

rad

Mač

vans

ki

Podu

navs

ki

Seve

rno-

bana

tski

Zaječ

arsk

i

Jabla

nički

Mor

avičk

i

Pom

orav

ski

Sred

nje-

bana

tski

Zapa

dno-

bačk

i

Južn

o-ba

čki

Niša

vski

Rasin

ski

Srem

ski

Zlatib

orsk

i

1. EU EXCHANGE 4 GRANT ŠEMAGrant šema u okviru EU Exchange 4 programa imala je za cilj da na najbolji način podrži ispunjavanje prioriteta sektora javne uprave i potreba lokalne samouprave. Ona predstavlja nastavak rada na rezultatima koji su već postignuti u oblasti pravnih i institucionalnih reformi u okviru prethodnih grant šema programa Exchange.Opšti cilj grant šeme je da podrži realizaciju prioritetnih nacionalnih politika u definisanim oblastima na lokalnom nivou. Poseban cilj je doprinos realizaciji nacionalnih prioriteta u oblasti zaštite životne sredine, lokalnog ekonomskog razvoja i socijalne zaštite na lokalnom nivou.

U skladu sa time, planirani rezultati grant šeme su:1. Opštinski projekti odabrani su za finansiranje i

pripremljeni u skladu sa definisanim nacionalnim prioritetima u oblasti zaštite životne sredine, socijalne politike i lokalnog ekonomskog razvoja;

2. Unapređene opštinskih usluga i međuopštinska saradnja u definisanim nacionalnim prioritetnim oblastima kroz implementaciju opštinskih projekata;

3. Naučene lekcije, inovativni pristupi, know-how i najbolje prakse koji proističu iz opštinskih projekata u oblastima obuhvaćenim projektima u okviru grant šeme su distribuirani i koriste se za planiranje u budućnosti.

Poziv za dostavljanje predloga projekata je objavljen 28. maja 2013. godine kao nacionalni restriktivni poziv, u okviru koga je od svih podnosilaca predloga projekata zahtevano da prvo podnesu koncepte projekata. Ukupan iznos na raspolaganju za realizaciju opštinskih projekata u okviru grant šeme iznosio je 4.500.000 evra i svaka LS koja se prijavila na konkurs bila je u obavezi da obezbedi najmanje 10% učešća.

Poziv je bio podeljen na 2 partije: Partija 1: ciljani prioritet 1 – životna sredina, prioritet 2 – lokalni ekonomski razvoj, podrška u oblastima unapređenja upravljanja imovinom i poljoprivredne poslovne saradnje i prioritet 3 – socijalna zaštita; Partija 2: ciljani prioritet 1 – životna sredina i prioritet 2 – lokalni ekonomski razvoj. U okviru Partije 1 za podršku kroz grant šemu mogle su da konkurišu sve opštine, gradovi i gradske opštine sa teritorije Republike Srbije, dok su predloženi projekti u okviru Partije 2 morali da imaju prekogranični uticaj sa BJR Makedonijom i budu predloženi od strane opštine, grada ili gradske opštine iz Pčinjskog ili Jablaničkog okruga.

Ukupno je primljeno 123 koncepta projekata, od kojih je 58 prošlo evaluaciju, a njihovi predlagači su pozvani da podnesu kompletne predloge projekata. Od tog broja, 32 projekta je odabrano za finansiranje. Ukupna vrednost realizovanih projekata bila je 4.534.089,12 evra, od čega je 3.903.650,01 evra predstavljalo učešće EU, dok je 630.439,11 evra činilo učešće gradova/opština. Svi projekti su uspešno realizovani u periodu februar 2014. godine – maj 2015. godine.

Ukupan broj gradova/opština iz Srbije koje su učestvovale u realizaciji projekata finansiranih iz EU Exchange 4 grant šeme je 69: 32 kao korisnici (koordinatori projekata) i 37 kao ostali korisnici. Drugi akteri u realizaciji projekata finansiranih iz EU Exchange 4 grant šeme u ulozi ostalih korisnika i pridruženih su: četiri lokalne samouprave iz EU, dve iz Italije i dve iz Nemačke; četiri regionalne razvojne agencije, osam javnih komunalnih preduzeća, tri direkcije za izgradnju, pet nevladinih organizacija, pet poljoprivrednih zadruga i sedam centara za socijalni rad.

Grafikon 1: Pregled projekata po okruzima

8 9

Pored navedenih elemenata najbolje prakse koji su reflek-tovani u Smernicama za pripremu projekata, u okviru EU Ex-change 4 grant šeme pilotirano je i nekoliko aktivnosti koje mogu da posluže kao model dobre prakse u fazi realizacije projekata.

U cilju praćenja doprinosa projekata sprovođenju nacionalnih politika definisani su:

3 Sektorski indikatori na nivou grant šeme 3 Ključne tačke za sve pojedinačne projekte

Pošto su odabrani projekti koji će biti finansirani, na samom početku realizacije urađena je dodatna analiza usaglašenosti projekata sa nacionalnim sektorskim politikama. Cilj ove ana-lize je bio da se detaljno sagledaju elementi pravnog okvira, koraci koji vode ka usaglašavanju sa EU praksom u oblasti, kao i da se finansirani projekti dodatno analiziraju iz ove perspek-tive. Kao rezultat:

3 Definisani su dodatni sektorski indikatori na nivou grant šeme u celini (životna sredina i socijalna zašti-ta), odnosno postojeći indikatori su bolje uobličeni i podeljeni na faze (lokalni ekonomski razvoj)

3 Definisani su ključni koraci za sve pojedinačne pro-jekte na osnovu kojih je tokom realizacije praćen nji-hov učinak u odnosu na prioritete koji su postavljeni na nacionalnom nivou.

Formirane su sektorske radne grupe (SFG) sastavljene od predstavnika resornih ministarstava i drugih nadležnih institucija na nacionalnom nivou sa ciljem da svojim znanjima doprinesu realizaciji projekata i da se upoznaju sa konkretnim izazovima u radu na lokalu.

U ovaj proces su pored projektnog i ekspertskog tima bili uključeni i predstavnici resornih ministarstava i drugih in-stitucija na nacionalnom nivou i kao rezultat su formirane četiri Sektorske fokus grupe (SFG) u sve tri tematske oblasti. Osnovni zadatak članova SFG je bio da prate realizaciju pro-jekata i svojim znanjima i iskustvima doprinesu njihovom us-pešnom sprovođenju. Pored toga, organizovane su redovne prezentacije postignutih rezultata u skladu sa definisanim sektorskim indikatorima, kao i posete terenu tokom kojih su predstavnici resornih ministarstava i drugih nadležnih institucija imali prilike da se upoznaju sa konkretnim iza-zovima u radu na lokalu, uključujući i one koji se odnose na

nedostatke u pravnom okviru i/ili koji zahtevaju bolju sarad-nju organa na nacionalnom nivou. Deo ovih nedostataka je otklonjen već tokom realizacije projekata što predstavlja do-datnu vrednost rada SFG.

Dodatna pažnja u okviru EU Exchange 4 grant šeme je posvećena sektorskom praćenju projekata i merenju učinka. U tu svrhu je pored tehničkog monitoringa uveden i sektorski (policy) monitoring u okviru koga su eksperti u četiri tematske oblasti (tematska oblast lokalnog ekonomskog razvoja tretira se zasebno po podoblastima upravljanja imovinom i poljop-rivredne poslovne saradnje) organizovali dodatne monitoring posete gradovima i opštinama sa ciljem da se dodatno podrže kompleksniji projekti, kao i projekti koji su pilotirali inovativne modele prakse na lokalu. Poseban akcenat u okviru sektor-skog monitoringa je stavljen na podršku lokalnim samoupra-vama u prikupljanju podataka o ispunjenosti indikatora i us-postavljanju sistema merenja učinka u projektnim tematskim oblastima. Ova podrška takođe predstavlja dodatnu vrednost u oblasti merenja učinka u kojoj su tek napravljeni početni ko-raci i predstoji ozbiljan rad.

Kao završni rezultat celokupnog procesa praćenja projekata, uključujući i sve uvedene elemente, pripremljene su završne sektorske analize sa pregledom postignutih rezultata na niv-ou finansiranih projekata i celokupne grant šeme, sa prepo-rukama za dalje unapređenje zakonskog okvira i prakse na lokalu.

U narednim poglavljima predstavljeni su ostvareni rezultati po tematskim oblastima: ispunjenost programskih i sektor-skih indikatora na nivou grant šeme, kao i nivo realizacije kl-jučnih koraka za svaki od projekata. Na kraju svakog poglavlja predstavljen je i pregled glavnih izazova u realizaciji i preporu-ka za unapređenje zakonskog okvira i prakse na lokalu.

Prioritet 1 ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE

Prioritet 2 LOKALNI EKONOMSKI RAZVOJ

Prioritet 3 SOCIJALNA ZAŠTITA

Međuopštinska saradnja se i u okviru EU Exchange 4 grant šeme pokazala kao nužan preduslov uspešne realizacije projekata u sve tri tematske oblasti.

Projekti prema prioritetnim oblastima odabrani za finansiranje

187

7

Obavezne i opcione aktivnosti i obavezni i opcioni indikatori su doprineli relevantnosit projekata u odnosu na ciljeve poziva, prioritete na nacionalnom nivou i referentni zakonski okvir.

Kroz sektorsko praćenje projekata i merenje učinka obezbeđena dodatna podrška u realizaciji projekata - posebno prilikom pilotiranja modela na lokalu, i praćenje sprovođenja nacionalnih politika u okviru finansiranih projekata. Takođe, napravljeni su i značajni koraci na uspostavljanju / unapređenju sistema merenja učinka u četiri oblasti.

Grafikon 2: Pregled projekata prema prioritetnim oblastima

Imajući u vidu iskustva grant šema iz prethodnih faza Exchange programa, kao i iskustva drugih EU programa i projekata, već prilikom definisanja kriterijuma za finansiranje projekata i pripreme Smernica ponuđeni su novi, unapređeni modaliteti i elementi koji su unapredili i olakšali proces pripreme, ali i kasnije realizacije finansiranih projekata.

U odnosu na prethodne Exchange grant šeme, prioritetne oblasti za koje je moguće konkurisati su preciznije i uže definisane i uključile su samo one oblasti koje su sa jedne strane dobro definisane nacionalnim zakonodavstvom i za koje postoje jasne osnovne smernice za dalji rad na loka-lu, a koje istovremeno predstavljaju prioritet delovanja za većinu jedinica lokalne samouprave (u daljem tekstu: JLS) na osnovu iskustava i saznanja Stalne konferencije gradova i opština (u daljem tekstu: SKGO). Konkretno su definisane tri oblasti:

3 Zaštita životne sredine, tema upravljanje otpadom

3 Lokalni ekonomski razvoj, teme upravljanje imovinom i poljoprivredna poslovna saradnja

3 Socijalna zaštita, tema usluge socijalne zaštite za star-iju populaciju.

Resorna ministarstva su bila aktivno uključena u procese definisanja prioritetnih oblasti i drugih kriterijuma za konkur-isanje i ova saradnja je kasnije nastavljena i tokom realizaci-je finansiranih projekata u okviru Sektorskih fokus grupa. Utvrđene prioritetne oblasti grant šeme doprinele su da se sredstva u okviru grant šeme iskoriste za sprovođenje na-

cionalnih politika i dovele su do unapređenja socio-ekonom-skog razvoja u gradovima i opštinama uz maksimalni uticaj i merljive rezultate.

I u okviru EU Exchange 4 grant šeme je zadržan kriterijum po kome su gradovi i opštine mogli da konkurišu samo u partner-stvu sa minimum još jednom lokalnom samoupravom iz istog ili susednog okruga. Ova praksa je pokazala veoma dobre rezu-ltate u okviru Exchange 1 i Exchange 3 grant šeme i doprinela je daljem razvoju međuopštinske saradnje u okviru projekata fi-nansiranih iz EU Exchange 4 grant šeme. Projektno funkcionalno povezivanje jedinica lokalnih samouprava iz istog ili susednog okruga je dodatno učvrstio već postojeće veze među gradovima i opštinama, a tokom realizacije projekata u sve tri oblasti se poka-zalo koliko su funkcionalno povezivanje i međuopštinska saradn-ja nužan preduslov uspešne realizacije planiranih aktivnosti, koji dodatno doprinosi efikasnosti, efektivnosti i održivosti projekata.

Pored uže definisanih prioritetnih tematskih oblasti, novina na nivou EU Exchange 4 grant šeme koja je značajno doprinela pre-ciznijoj formulaciji i relevantnosti podnetih projekata je i uvođen-je obaveznih i opcionih aktivnosti i indikatora na nivou svake tematske oblasti. Aktivnosti i indikatori su razrađeni za svaku oblast imajući u vidu nadležnosti lokalnih samouprava i aktuelne prioritete. Ovako postavljeni kriterijumi za podnošenje projekata su usmerili sve podnosioce i obezbedili da podneti projekti budu relevantni u odnosu na ciljeve poziva, kao i u odnosu na prior-itete na nacionalnom nivou i referentni zakonski okvir.

Precizno definisanje tematskih oblasti za koje je moguće konkurisati doprinelo je da sredstva budu iskorišćena za sprovođenje nacionalnih politika i unapređenje socio-ekonomskog razvoja u gradovima i opštinama uz maksimalni uticaj i merljive rezultate.

10 11

2. SEKTOR UPRAVLJANJA OTPADOM

2.1. Glavni trendovi i izazovi u sektoru upravljanja otpadom i podrška EU Exchange 4 grant šeme unapređenju sistema na lokalnom nivou

Najvažniji aktuelni procesi u sektoru upravljanja otpadom od-nose se na uspostavljanje regionalnih šema upravljanja otpa-dom u nekoliko regiona Srbije, što podrazumeva i prateće iza-zove u radu tih regionalnih šema. Trenutno je uspostavljeno i funkcionalno ukupno 7 deponija – Duboko, Pirot, Srem-Mačva, Kikinda, Lapovo, Leskovac i Jagodina, a tokom leta 2015. go-dine očekuje se i puštanje u probni rad regionalne sanitarne deponije u Pančevu. Pored navedenih regionalnih deponija, ak-tuelan je i plan za proširenje postojeće ne-regionalne sanitarne deponije u Vranju u regionalnu. Sve zajedno, spomenute sani-tarne deponije će na osnovu teritorije na koju se odnose prima-ti 19.5% ukupno generisanog otpada i pokriće 24.7% od ukupne populacije u Srbiji. Analize funkcionisanja regionalnih deponija i koraka koji su prethodili početku njihovog rada sugerišu da treba još dosta raditi kako bi se ceo proces uspostavljanja re-gionalnih šema unapredio, ubrzao i omogućio da kroz bržu re-alizaciju svih koraka i otvaranje novih regionalnih deponija u dogledno vreme proces upravljanja otpadom, uključujući pri-marnu selekciju i reciklažu, dođu do poželjnog nivoa.

Elementi pravnog i strateškog okviraZakon o upravljanju otpadom (Sl. glasnik RS 36/2009 i 88/2010) kao i Strategija upravljanja otpadom za period 2010-2019 (Sl. glasnik RS 29/10) nude generalni okvir za sektor upravljanja otpadom u Srbiji, na koji se naslanjaju određeni podzakonski akti, koji regulišu preciznije limite i pravila za pojedine tokove otpada i operacije uklanjanja otpada. U toku je izrada novog zakona i revizija Strategije.

Najvažniji referentni dokument o pravcu razvoja sektora reciklaže u Srbiji je EU Direktiva 94/62/EC od 20. decembra 1994. godine o ambalaži i ambalažnom otpadu. Važne odredbe o recikliranju sa implikacijama za Srbiju kao državu u procesu pristupanja su takođe postavljene u Okvirnoj Direktivi za otpad 2008/98

Jedan od najvećih izazova u funkcionisanju regionalnih šema jeste primarna selekcija i reciklaža. Iako je situacija značajno un-apređena u poslednjih dve do tri godine, glavni pokazatelji su

daleko ispod očekivanog: procena je da je procenat reciklažnog materijala u komunalnom otpadu između 15-20% (dok je EU to oko 40%) i da je tek nešto više od 5-6% ukupno generisanog otpada reciklirano. Situacije su svesne i nadležne institucije u Srbiji, koje fokus u narednom periodu stavljaju na unapređenje zakonodavstva i na povećanje procenta recikliranog otpada u re-gionima gde je sakupljanje otpada dobro organizovano. U tom kontekstu, pored kupovine dodatne opreme koja bi povećala pokrivenost domaćinstava kontejnerima za primarnu selekciju otpada, poseban fokus treba staviti na uspostavljanje centara za reciklažu, ali i promociju i podizanje svesti građana o pri-marnoj selekciji i recikliranju. Ovakve inicijative su u skladu i sa očekivanim rezultatima IPA II podrške sektoru.

Kada razmatramo izazove za budući rad regionalnih šema, mogućnosti plaćanja ekonomske cene tretmana otpada u re-gionalnim centrima i ekonomske cene deponovanja otpada na regionalnoj deponiji dobijaju sve više na značaju, jer je sve veći broj domaćinstava ispod granice mogućnosti plaćanja. Dalje, socijalne karte još uvek nisu zvanično usvojene, niti su počele da se koriste kao način da se prepozna koja domaćinstva ne mogu redovno da plaćaju komunalne usluge i koliko ih je u svakoj od opština - tek kada se ovaj proces završi biće stvoreni preduslovi za rešavanje jednog od najozbiljnijih problema u svakodnevnom radu regionalnih sistema upravljanja otpadom: slaba naplata usluge na lokalu koja se prenosi na neredovno plaćanje lokalnih JKP ka regionalnom JKP. Ova pojava značajno umanjuje funkcionalnost postojećih regionalnih šema, čak do te mere da se, u slučaju da se nastavi trend, postavlja i pitanje održivosti.

Kao poseban aspekt inicijative da se unapredi upravljanje otpadom na lokalu treba istaći razvijanje i usvajanje ili revid-iranje zastarelih strateških planova u ovom sektoru. Generalni je utisak da solidan broj gradova i opština u Srbiji ima usvo-jene Lokalne planove upravljanja otpadom, koji su uglavnom razvijeni uz podršku donatora i programa koji su, poput pro-grama EU Exchange 4, otvorili mogućnost konkurisanja za podršku u izradi ovih planova ili uključili takvu aktivnost kao obavezni deo podrške u okviru grant šema za sve opštine koje do sada nisu razvile ove strateške dokumente.

U okviru grant šeme četiri lokalne samouprave su razvile nove / revidirale postojeće Lokalne planove upravljanja otpadom: Bajina Bašta, Babušnica, Čajetina i Surdulica.Takođe, u okviru komponente 1 programa - podrška u oblasti strateškog planiranja, izrađeni su Lokalni planovi u Ivanjici, Negotinu i Nišu i pripremljena Metodologija za izradu lokalnih programa zaštite životne sredine u Srbiji.

Podrška u okviru tematske oblasti 1, upravljanje otpadom EU Ex-change 4 grant šeme je koncipirana tako da odgovori na gore na-vedene izazove u sektoru i unapredi situaciju u lokalnim samoup-ravama koje čine deo već postojećih regionalnih šema upravljanja otpadom. Osnovni cilj u na nivou tematske oblasti je „unapređen-je sistema upravljanja otpadom na lokalnom nivou“.

Ovde treba naglasiti da je grant šema EU Exchange 4 programa tako postavljena da je kroz uputstvo za pripremu projekata us-merila predlagače projekata da uključe aktivnosti koje upravo do-prinose unapređenju sistema upravljanja otpadom na lokalnom nivou u svim aspektima koje smo prethodno spomenuli, kako u ciljevima da se ispune određene kvote kroz primarnu selekciju am-balažnog otpada i uklanjanje bio-otpada, tako i u kontekstu una-pređenja procesa u JKP i odgovora na izazove koji su pojavljuju u sektoru:

3 Kupovina opreme podiže sposobnost JKP da sakuplja otpad i uspostavlja neophodnu infrastrukturu za jačanje primarne selekcije otpada i direktno potpomaže pobol-jšanju rezultata u primarnoj selekciji i reciklaži.

3 Promotivne aktivnosti podižu svest građana o tome da otpad odlažu na organizovan način, što doprinosi većoj

efikasnosti JKP i uvećanju količina skupljenog otpada. 3 Takodje, pitanje smanjenja broja divljih i nesanitarnih

deponija i količina otpada koji se na njima nalazi se adresira u nekoliko projekata.

3 Konačno, komponenta svih projekata je i jačanje kapaciteta lokalnih JKP u cilju unapređenja procesa i rada - efikasnije rute skupljanja otpada, poboljšanje na-plate, pojednostavljivanje procedura i procesa unutar organizacije, itd; što ima pozitivan uticaj na stabilnost poslovanja JKP, a samim tim i indirektno utiče na funk-cionalnost i održivost regionalnih šema.

Uzevši u obzir navedeno, definitivno proizilazi zaključak da su projekti koncepcijski bili veoma relevantni i usklađeni sa os-novnim ciljem grant šeme.

Još važnije, ukoliko pogledamo ispunjenost indikatora koji su definisani na nivou grant šeme (tabela 1), dolazimo do zaključ-ka da je postavljeni cilj apsolutno ispunjen i da je u svakoj lokalnoj samoupravi napravljen pozitivan pomak u načinu, metodologiji, kapacitetu i procedurama upravljanja otpadom.

Od navedenih indikatora najznačajniji pozitivni efekat na život-nu sredinu imali su indikatori 5, 6 i 7 obzirom da govore o pobol-jšanju situacije u vezi sa daljim zagađenjem životne sredine. Ipak treba reći da je indikator broj 5 prilično nezavisan od os-talih indikatora i realno ne zavisi mnogo od aktivnosti koje su sprovedene pod projektima koje su podržane kroz EU Exchange 4 program. Ostvareno povećanje je posledica odluke nekih od opština da u 2014. godini dopremaju većinu ili sav svoj otpad do regionalne deponije kao i činjenice da su Šabac i Sremska Mitrovica počele sa deponovanjem otpada na regionalnu de-poniju „Srem Mačva“ upravo u 2014. godini. U budućnosti, kada oba preseka koji se porede ne budu imali ovakve anomalije, u

Tabela 1: Pregled ispunjenosti indikatora definisanih na nivou grant šeme

Indikatori Programa na nivou prioriteta životna sredina

Indikator programa (kumulativno za sve podržane opštine)

Vrednost pre projekta (2013.)

Vrednost tokom projekta (2014.)

1. Broj JLS u kojima postoji primarna selekcija 6 13

2. Broj domaćinstava koja su uključena u primarnu selekciju 60,631 73,076

3. Količina otpada koji je primarno selektovan (t) 12,964.1 16,686.5

4. Procenat selektovanog otpada u odnosu na ukupnu količinu kreiranog otpada 10.11% 12.47%

5. Količina otpada koji je deponovan na regionalnu deponiju (t) 64,918 115,069

6. Broj zatvorenih nesanitarnih deponija i smetlišta 0 82

7. Broj aktivnih nesanitarnih deponija i smetlišta. 291 209

12 13

teoriji bi trebalo da može da se izvuče korelacija između ula-ganja u što bolju primarnu selekciju da bi se smanjila količina otpada koji se deponuje na regionalnoj deponiji. I hipotetički, ako jača primarna selekcija i ako su ostali faktori fiksirani, tre-balo bi da količina otpada koja je deponovana na regionalnu deponiju bude manja1.

1 Međutim, u realnoj situaciji količina deponovanog otpada na regionalnoj deponiji zavisi od mnogo faktora - loša ekonomska situacija smanjuje kupovnu moć građana i utiče na zatvaranje ili obustavu rada kompanija čime bukvalno može da dodje do pada u ukupnoj količini generisanog otpada koji je daleko veći od uticaja primarne selekcije. Poboljšanje ekonomske situacije utiče na povećanje u količinama stvaranja otpada. Takodje, dovoljno je da iz bilo kog razloga linija za separaciju otpada radi mesec dana sa manjim kapacitetom pa da na deponiji završi veća količina otpada nego prethodne godine iako je primarna selekcija bila bolja u tekućoj godini. Konačno, nijedna od opština koje su posmatrane nema 100% pokrivenost teritorije. Dovoljno je da barem 1/3 njih poveća pokrivenost za ukupno 10,000 ljudi pa da se potpuno poništi efekat primarne selekcije na indikator ukupne količine otpada koji se deponuje na regionalnoj deponiji (odnosno da oba indikatora imaju jaku pozitivnu promenu).

Pored indikatora koji su definisani na nivou grant šeme u okviru samog poziva (Smernice za podnošenje projekata), po odabiru projekata koji su finansirani urađena je dodatna analiza usk-lađenosti projekta sa nacionalnim politikama u sektoru uprav-ljanja otpadom na osnovu koje su definisani dodatni sektorski (policy) indikatori za sve projekte. Prilikom definisanja indika-tora koje smo želeli da merimo došli smo do 3 grupe indikatora programa koji su bili primenjivi i kao indikatori svakog pojedi-načnog projekta odnosno, mogu da se prate i na nivou svake opštine ili JKP ako je njihov nivo tehničke opremljenosti i us-postavljenost adekvatnih procedura zadovoljajući:

1. Indikatori u vezi sa količinom otpada koji se odlaže na propisan način;

2. Indikatori u vezi sa skupljanjem (pre svega kroz primarnu ali i sekundarnu selekciju) i reciklažom specifičnih tipova otpada;

3. Indikatori u vezi sa poslovanjem JKP u kontekstu funk-cionalnosti i održivosti regionalnih šema upravljanja otpadom.

Pregled ispunjenosti na nivou dodatnih (policy) indikatora na-lazi se tabeli 2.

Тabela 2: Pregled ispunjenosti sektorskih indikatora programa (policy indikatori)

Indikatori Programa(ukupno za sve opštine koje su podržane)

Vrednosti - Indikator programa (za sve podržane opštine)

Indikator (promena)

Pre projekta (za 2013)

Tokom projekta (za 2014)

Grupa 1 - ukupni otpad - Indikatori u vezi sa količinom otpada koji se odlaže na propisan način

1.1. Porast % otpada koji se odlaže na propisan način u odnosu na ukupnu količinu generisanog otpada 16.28% 20.95% 37.23%

1.2. Porast % otpada koji se odlaže na propisan način u odnosu na ukupno skupljenu količinu otpada 35.36% 50.64% 86.00%

1.3. Smanjenje broja lokalnih deponija i smetlišta (prikazano u %) 28.18% 291 209

1.4. Smanjenje ukupne količine otpada koje se nalazi na lokalnim deponijama i smetlištima (prikazano u %) 4.39% 2,995,777 2,864,181

Prva 4 indikatora najviše govore o pozitivnom efektu aktivnosti koje su sprovedene u okviru EU Exchange 4 programa i tu je ostvaren značajan pomak: 7 opština je po prvi put uvelo primarnu selekciju, pokriveno je oko 13,000 novih domaćinstava, a zabeležen je napredak i u količini primarno selektovanog otpada, kao i u procentu selektovanog otpada u odnosu na ukupnu količinu kreiranog otpada (oko 2.4%).

Pregled postignutih vrednosti indikatora navodi na sledeće zaključke:

Najznačajnija pozitivna promena za životnu okolinu je napravljena na indikatorima grupe 1.

Najbitnija pozitivna promena za grant šemu je napravljena na indikatorima 2.1 – 2.4.

Nepostojanje sistema praćenja količina skupljenog elektronskog otpada, baterija, građevinskog otpada i bio otpada (zelenog otpada i granja) je potpuno eliminisalo kvantifikovanje svih aktivnosti koje se sprovode u tretmanu ovih linija otpada.

Grupa 3 indikatora se pokazala kao previše komplikovana za projektne timove jer su morali da preuzimaju podatke od finansijske službe svojih JKP, a i ti podaci nisu uvek dovoljno sistematizovani i dostupni na jednom mestu.

Pomak koji je demonstriran kroz oba seta indikatora, jasno pokazuje da je kroz EU Exchange 4 program je napravljen znatan napredak u upravljanju otpadom na lokalnom nivou i ovakav vid pomoći kroz grantove ove veličine predstavlja apsolutno odgovarajući tip pomoći za LS i JKP. Preporuka je da se ovakav tip podrške ponovi kroz dodatna 2-3 ciklusa, kako bi lokalne samouprave i JKP zaista dostigli nivo potrebne opremljenosti i sposobnosti, pa i pozitivne međusobne kompetitivnosti, i kako bi postigli kontinuirani napredak u primarnoj selekciji.

Indikatori Programa(ukupno za sve opštine koje su podržane)

Vrednosti - Indikator programa (za sve podržane opštine)

Indikator (promena)

Pre projekta (za 2013)

Tokom projekta (za 2014)

Grupa 2 - Selekcija otpada - Indikatori u vezi sa skupljanjem (pre svega kroz primarnu ali i sekundarnu selekciju) i reciklažom specifičnih tipova otpada2.1. Broj JLS koje su uspostavile i sprovode primarnu selekciju 7 6 132.2. Procenat ukupne količine otpada koji je sakupljen kroz primarnu

selekciju otpada (metal, plastika, staklo, papir i drvo) u odnosu na procenu ukupno generisane količine otpada te vrste za isti period

4.47% 15.69% 20.16%

2.3. Procenat ukupne količine otpada koji je skupljen kroz primarnu selekciju u odnosu na ukupnu količinu skupljenog otpada 2.36% 10.11% 12.47%

2.4. Rast % pokrivenosti broja domaćinstava koja su uključena u primarnu selekciju otpada od ukupnog broja domaćinstava koja su pokrivena uslugom odnošenja smeća

8.52% 49.99% 58.51%

2.5. Povećanje % ukupno skupljenog bio otpada od procene generisanog bio otpada n/a n/a n/a

2.6. Povećanje % ukupno skupljenog građevinskog otpada, šuta i kabastog otpada od procene generisanog otpada te vrste n/a n/a n/a

2.7. Povećanje % ukupno skupljenog Elektronskog otpada i baterija od procene generisanog otpada te vrste n/a n/a n/a

Grupa 3 - Održivost - Indikatori u vezi sa poslovanjem JKP u kontekstu funkcionalnosti i održivosti regionalnih šema upravljanja otpadom3.1. Povećanje ukupno ostvarenih prihoda JKP u odnosu na prošlu

godinu (RSD) -2,118,395.8 650,330,461 648,212,065.20

3.2. Povećanje/smanjenje ukupno ostvarenih rashoda JKP prema regionalnoj kompaniji po osnovu isporučenog otpada u odnosu na prošlu godinu (RSD)

-12,254,112.2 128,835,723 116,581,610.72

3.3. Smanjenje nastalih dugovanja u tekućoj godini u odnosu na isti period prošle godine prema regionalnoj kompaniji po osnovu isporučenog otpada

11,153,274.3 46,208,572 57,361,846.34

3.4. Smanjenje prosečnog perioda plaćanja potraživanja regionalnih kompanija prema opštinama i JKP u odnosu na prošlu godinu -3.00 39 36

14 15

Uspehu svih finansiranih projekata značajno je doprinela standardizacija kroz uvođenje obaveznih aktivnosti i indikatora.

Obavezne aktivnosti za oblast upravljanja otpadom (partija 1):

• Unapređenje rada JKP• Uvođenje/unapređenje primarne separacije• Promotivne kampanje

Obavezni indikatori za oblast upravljanja otpadom:• Povećanje procenta otpada koji se odvaja kroz

primarnu selekciju• Povećanje količine otpada koji se odvaja kroz

primarnu selekciju

2.2. Pregled rezultata podržanih projekata i uspostavljenih primera dobre prakse

Kada je u pitanju primena zakona i strategije, svi projekti su im-ali 4 (četiri) prioritetna cilja koji su u ostvareni:

Povećana ukupna količina otpada koji se deponuje na propisan način i smanjena ukupna količina otpada koji se deponuje na nepropisan način (ovo se indi-rektno ostvaruje i preko smanjenja broja postojećih smetlišta i zatvaranje nesanitarnih deponija).

Povećana ukupna količina primarnog selektovanog otpada (pre svega ambalažnog otpada, ali i ostalog).

Povećana funkcionalnost i poboljšana stabilnost re-gionalnih sistema kako bi se obezbedila održivost na duži rok.

Jedinica lokalne samouprave ima napisan i revidiran Lokalni plan upravljanja otpadom koji je usklađen sa Regionalnim planom upravljanja otpadom i uzima u obzir ciljeve koje na nacionalnom nivou određuju Strategija o upravljanju otpadom i relevantni zakoni i uredbe.

Realizacija finansiranih projekata je praćena kroz tehnički i se-ktorski (tematski) monitoring (ili policy monitoring). U okviru analize usklađenosti projekata sa prioritetima na nacionalnom nivou definisani su ključni koraci (milestones) za svaki pojedi-načni projekat i oni su predstavljali okosnicu sektorskog (temat-skog) monitoringa. U nastavku je prikazan pregled ispunjenosti ključnih koraka za sve projekte koji su finansirani u okviru tem-atske oblasti upravljanje otpadom. U okviru Partije 1 je finansirano 6 projekata, dok je u okviru Partije 2 finansiran jedan projekat (opštine Surdulica).

ČISTA OKOLINA ZA BOLJI ŽIVOT

Ključni koraci ¹ Revidiran projekat remedijacije deponije

u opštini Babušnica.

¹ Revidiran i usvojen lokalni plan upravljanja otpadom u opštini Babušnica.

¹ Uvedena primarna selekcija na teritoriji opštine Babušnica i unapređena u opštini Dimitrovgrad (ostvareni rezultati u skupljanju otpada kroz primarnu selekciju).

Opština Babušnica je kroz aktivnosti na ovom projektu zna-čajno doprinela unapređenju regionalnog sistema uprav-ljanja otpadom u Pirotskom okrugu kroz uspostavljanje primarne separacije otpada na svojoj teritoriji i unapređenje primarne separacije otpada u opštini Dimitrovgrad. Tokom projekta je revidirana i usvojena lokalna planska dokumen-tacija u oblasti upravljanja otpadom, a pripremljena je i do-kumentacija za sanaciju nehigijenske deponije. U saradnji sa građanima lokalna samouprava je radila na podizanju svesti o značaju zaštite životne sredine kroz obrazovanje i promo-visanje značaja upravljanja čvrstim otpadom.

Oba partnera su značajno unapredila kapacitete javno- -komunalnih preduzeća kroz obuke i nabavku opreme.

Korisnici Opštine Babušnica i Dimitrovgrad Vrednost projekta / donacije € 152.930,01 / € 137.637,01

Period realizacije 03.02.2014. - 02.05.2015.

16 17

BEZ DIVLJIH DEPONIJA!

Ključni koraci ¹ Procedura odabira izvođača radova u prvoj fazi na

čišćenju i remedijaciji zemljišta deponije Okučja završena na vreme

¹ Rad na pripremi Lokalnog plana upravljanja otpadom za opštinu Bajina Bašta krenuo na vreme i plan usvojen. Iz ušteda finansirana izrada plana za Sjenicu

¹ Odluke o upravljanju otpadom usvojene u obe partnerske opštine

¹ Primarna selekcija uvedena na teritoriji opštine Bajina Bašta, dok su na teritoriji opštine Sjenica izvršene pripreme za uvođenje primarne selekcije otpada

Tokom projekta završena je prva faza rehabilitacije deponije Okučje. Razvijeni su planski dokumenti u oblasti upravljanja otpadom u obe opštine i nabavljena je oprema za nesmetan rad lokalnih javno-komunalnih preduzeća. Građani i pravna lica su tokom intenzivne promotivne kampanje upoznati sa procedurom i prednostima separacije primarnog otpada i odazvali su se pozivu lokalne samouprave da se uključi u ovaj proces – ciljani indikator prikupljenih 15t otpada tokom trajanja projekta je nekoliko puta premašen. Opština Sjeni-ca, kao partner na projektu, je pored razvoja planskih doku-menata i nabavke opreme, bila uključena u sve edukativne aktivnosti i promotivnu kampanju, a stečena znanja će biti primenjena prilikom uspostavljanja nove regionalne šeme koja će obuhvatiti i ovu opštinu.

Oba partnera su značajno unapredila kapacitete javno-ko-munalnih preduzeća kroz obuke i nabavku opreme, a u Ba-jinoj Bašti je razvijen softver za praćenje količina odnetog otpada, uključujući i modul za finansije.

Korisnici Opštine Bajina Bašta i Sjenica, ovde stavi JKP "Duboko", JKP "12. septembar" i JKP "Vrela"

Vrednost projekta / donacije €165.039,69 / €141.785,60Period realizacije 03.02.2014. - 02.02.2015.

UNAPREĐENJE UPRAVLJANJA OTPADOM U OPŠTINAMA BOGATIĆ I VLADIMIRCI

Ključni koraci ¹ Lokacije za kontejnere određene i kontejneri

raspoređeni; rute i frekvencija skupljanja usvojeni.

¹ Primarna selekcija uvedena na teritoriji opština Bogatić i Vladimirci.

¹ Očišćen je optimalan broj divljih deponija na teritoriji opštine Bogatić.

Projekat je doprineo unapređenju primarne selekcije otpada na teritorijama oba partnera i unapređenju kvaliteta života građana kroz (i) jačanje organizacionih kapaciteta lokalne administracije i javno-komunalnih preduzeća kroz intenziv-nu saradnju sa iskusnim partnerima iz Slovenije, (ii) unapre-đenje tehničkih kapaciteta i nabavku opreme, (iii) povećanje pokrivenosti teritorije na kojoj se prikuplja selektovan otpad, (iv) čišćenje divljih deponija i (v) intenzivnu medijsku kam-panju.

Kako tokom projekta nije operacionalizovana planirana sa-radnja sa regionalnom deponijom Srem-Mačva, kao i zbog limitiranog iskustva nadležnih JKP-ova, prvi rezultati u po-gledu prikupljenih količina otpada su ispod očekivanih, ali se očekuje povećanje u narednom periodu. Takođe, u sarad-nji sa resornim ministarstvom, tim programa EU Exchange 4 je obezbedio dodatnu ekspertsku podršku za pronalaženje najboljeg rešenja za uključivanje opštine Bogatić u regional-nu šemu.

Korisnici Opštine Bogatić i Vladimirci, JKP „Bogatić“Vrednost projekta / donacije € 141.115,27 / € 127.003,74


18 19

RAZVOJ PRIMARNE SELEKCIJE OTPADA NA TERITORIJI MORAVIČKOG REGIONA

Ključni koraci ¹ Predložene metode merenja količina i sadržaja

otpada (rezultat rada eksperata) usvojene i primenjuju se tokom projekta.

¹ Predstavnici podržanih JKP-ova prihvatili i primenjuju preporuke analize o rutama kojima će se skupljati reciklažni otpad i organizaciju lokacija na kojima će se prihvatati otpad.

¹ Primarna selekcija uvedena i primenjuje se na teritoriji opština Ivanjica i Lučani.

¹ Promotivna kampanja uspešno sprovedena na teritoriji sve tri opštine

Projekat je doprineo unapređenju procesa upravljanja otpa-dom i primarne selekcije u Čačku, Ivanjici i Lučanima i na taj način je potpomognuto i efikasnije funkcionisanje regional-nog sistema „Duboko“. Pripremljen je predlog optimizacije rada javno komunalnih preduzeća i njihovog daljeg razvoja, plan novih ruta za prikupljanje otpada, uspostavljanje reci-klažnih dvorišta, a predstavnici lokalnih samouprava i komu-nalnih preduzeća su informisani i o postojećim modelima najbolje prakse u EU tokom posete Sloveniji.

U okviru projekta su obezbeđena i nova vozila, veći broj kontejnera i kesa za primarnu separaciju i na taj način su uspostavljeni uslovi za unapređenje primarne separacije na teritoriji Čačka i uvođenje na teritorijama Ivanjice i Lučana. Takođe sprovedena je i intenzivna promotivna kampanja o značaju primarne selekcije otpada tokom koje je ovaj proces približen i građanima.

KorisniciGrad Čačak, opštine Ivanjica i Lučani, Regionalna agencija za prostorni i ekonomski razvoj Raškog i Moravičkog okruga, JKP „Duboko“

Vrednost projekta / donacije € 136.452,68 / € 120.078,36Period realizacije 03.02.2014. - 02.04.2015.

REGIONALNA DEPONIJA „SREM – MAČVA“

Ključni koraci ¹ Napravljen plan za zelena ostrva za grad Šabac i

kontejneri raspoređeni na teritorijama oba grada.

¹ Razvijen sistem merenja količina skupljene bio mase.

¹ Započeta proizvodnja peleta.

Projekat je doprineo unapređenju kvaliteta života građana i rešavanju ekoloških problema na teritorijama dva grada kroz uspostavljanje uslova za nesmetanu primarnu separa-ciju različitih vrsta otpada i njihovo dalje korišćenje. Građa-ni Sremske Mitrovice i Šapca su tokom intenzivne informa-tivne kampanje informisani o svim prednostima primarne selekcije, a pravi efekti su pokazani i tokom organizovanih akcija čišćenja u kojima je učestvovao i veći broj volontera.

Kupovinom opreme obezbeđeni su uslovi za kasniju pro-daju peleta, povećanje količine otpada koji se odvaja i sma-njenje ukupne količine otpada koji se odvozi na deponiju.

Tokom projekta su takođe uspostavljeni i prvi koraci ka saradnji sa potencijalnim partnerima iz privatnog sektora koji su zainteresovani za kupovinu recikliranog otpada sa deponije.

Korisnici

Gradovi Sremska Mitrovica i Šabac, JKP Regionalna deponija „Srem-Mačva“ (Sremska Mitrovica), JKP „Komunalije“ (Sremska Mitrovica), JKP „Stari grad“ (Šabac)


20 21

NE BACAJTE OTPAD

Ključni koraci ¹ Pripremljen i usvojen lokalni plan upravljanja

otpadom u opštini Surdulica.

¹ Primenjene preporuke za unapređenje rada JP „Vodovod“, Surdulica.

¹ Završeno čišćenje i remedijacija 9 planiranih smetlišta u opštini Surdulica.

Projekat je doprineo uspostavljanju uslova za dalje unapre-đenje procesa upravljanja otpadom u obe partnerske opšti-ne: očišćeno je 9 (od postojećih 9) nesanitarnih deponija na teritoriji opštine Surdulica, prostor je ograđen i pošumljen. Obe lokalne samouprave su pripremile potrebnu plansku dokumentaciju u oblasti upravljanja otpadom – Surdulica je

usvojila Strategiju upravljanja otpadom sa Lokalnim planom za period 2014 – 2019, dok je u Vladičinom Hanu pripremljen Lokalni plan upravljanja otpadom. Unapređeni su kapaciteti javnog preduzeća „Vodovod“ (Surdulica) za upravljanje ot-padom kroz pripremu i usvajanje plana reorganizacije, kao i nabavku opreme za čišćenje manjih nesanitarnih deponija koje su predstavljale veliki problem na teritoriji ove opštine. Fokus intenzivne promotivne kampanje je takođe stavljen na zaštitu životne sredine kroz pravilno odlaganje otpada što bi dugoročno takođe trebalo da ima pozitivan uticaj na smanjenje broja nesanitarnih deponija.

Projekat je takođe imao i prekogranični uticaj: u sve promo-tivne i edukativne aktivnosti namenjene deci su bili uključe-ni i predstavnici opštine Staro Nagoričane iz Makedonije, a tokom projekta su razmatrane i konkretnije forme saradnje kako među lokalnim samoupravama, tako i među predstav-nicima privatnog sektora.

Korisnici Opštine Surdulica i Vladičin Han, javno preduzeće „Vodovod“ (Surdulica)Vrednost projekta / donacije € 124.740,81 / € 111.842,61


OTPAD NIJE SMEĆE!

Ključni koraci ¹ Usvojen plan lokacija i rute skupljanja

bio-otpada u Užicu.

¹ Nabavljeno i raspoređeno 115 kontejnera u opštini Čajetina za primarnu selekciju za domaćinstva.

¹ Uvedena primarna selekcija na teritoriji opštine Čajetina (ostvareni rezultati u skupljanju otpada kroz primarnu selekciju).

¹ Usvojen Lokalni plan upravljanja otpadom za opštinu Čajetina

¹ Oba JKP imaju dobre metode merenja skupljenog otpada – delom sprovedeno pošto se sav prikupljen otpad meri samo na regionalnoj deponiji

Projekat je doprineo unapređenju primarne selekcije otpa-da na teritorijama oba partnera kroz unapređenje procesa prikupljanja i separacije različitih vrsta otpada i njihovo dalje korišćenje. Užice je uspostavilo kompostno polje i podeljeni su komposteri individualnim domaćinstvima čime je zaokru-ženo uspostavljanje sistema za smanjenje zelenog otpada, a takođe je pilotiran i alternativni sistem grejanja kroz upo-trebu biomase. Opština Čajetina kroz projekat uspostavila sistem separacije čvrstog otpada – iz projekta je postavljeno 115 kontejnera i prvi rezultati su nadmašili sva očekivanja (prikupljena količina otpada je nekoliko puta veća od plani-rane). Takođe, pripremljen je i usvojen Lokalni plan upravlja-nja otpadom opštine Čajetina.

Oba partnera su značajno unapredila kapacitete javno-ko-munalnih preduzeća kroz obuke i nabavku opreme, a spro-vedena je i intenzivna promotivna kampanja o značaju pri-marne selekcije otpada, sa posebnim aktivnostima usmere-nim na volontere i škole.

KorisniciGrad Užice, opština Čajetina, javno-komunalna preduzeća „Bioktos“ (Užice) i Zlatibor (Čajetina), regionalna razvojna agencija Zlatibor


22 23

ored gore navedenih projekata koji svaki za sebe jeste primer dobre prakse, tokom realizacije izdvojilo se i nekoliko specifičnih aktivnosti koje su značajno unapredile ceo proces, a koje mogu da budu primenjene kao modeli dobre prakse u drugim projektima i sredinama.

2.3. Izazovi u realizaciji i preporuke za buduće programePored već uobičajenih izazova prilikom sprovođenja pro-jekata koje finansira EU, u vezi sa rokovima, sprovođenjem na-bavki i (pred)finansiranjem aktivnosti, ovde bismo se dodatno osvrnuli na izazove u realizaciji i daljoj održivosti uspostavljenih sistema a koji su u vezi sa zakonom definisanim okvirom uprav-ljanja otpadom:

Veliki izazov će biti da se postigne 100% pokrivenosti teritorije sistemom prikupljanja otpada. Svako širenje pokrivenosti van užeg prstena i eventualno radijusa od 10 km od (urbanog) centra utiče na ozbiljnu potrošnju limitiranih tehničkih, ljudskih i finansijskih resursa, a mogućnost uvođenja i realizacije naplate u ne-urbanim sredinama je daleko manja nego u centrima gde postoje oblici kolektivnog stanovanja.

Uspostavljanje planiranih reciklažnih centara iziskuje do-datne troškove na već limitirane finansijske mogućnosti javno-komunalnih preduzeća - razvoj tehničke doku-mentacije traje daleko duže od perioda planiranog pri-

likom uspostavljanja regionalnih šema, pitanje procedu-ra i zapošljavanja novih radnika.

Da bi zaživela kao koncept, primarna selekcija traži snažnu i konstantnu medijsku kampanju, dovoljno gust raspored kontejnera, ali i redovno snabdevanje kesama za primar-nu selekciju (u oblastima koje nisu gusto naseljene), kako bi građani imali sve potrebne preduslove da daju snažan doprinos u primarnoj selekciji otpada. Tek kada se bude sistem uspostavio, moći će da se proceni koliko je još po-trebno kupiti kontejnera kako bi se ostvarili rezultati koji su približni zacrtanim kvotama. U tom kontekstu, iako je izvesno da će se postići određeni projektni rezultat u opštinama koje tek uspostavljaju primarnu selekciju, biće potrebno da se uloži još mnogo resursa posle završetka projekta kako bi svaka podržana JLS u potpunosti do-prinela ostvarivanju punih kvota u narednim godinama.

Slična situacija je u tretmanu bio-razgradivog otpada, ali i kod građevinskog, elektronskog i električnog otpada za

Dogovor JKP Duboko sa članicama da im na ime ostvarenih prihoda od prodaje primarno i sekundarno selektovanog otpada umanji sledeće godine cenu deponovanja otpada. Sledeći korak bi možda mogao da bude da se taj novac iskoristi za jačanje primarne selekcije a da članice nastave da plaćaju pun iznos JKP Duboko ili da im deponija spusti cenu a da članice preuzmu na sebe da ekvivalent ušteđenog novca ulože u primarnu selekciju.

Odluka da se kupi kamion sa modifikovanim žičanim kavezom/ogradom za lokalni JKP u Čačku. Ovaj kamion zaista predstavlja unapređenje i nadogradnju na postojeće kapacitete za skupljanje primarno selektovanog otpada i svakako je obavezni komad opreme u svakoj opštini koja se bavi primarnom selekcijom jer apsolutno odgovara potrebama i situacijama sa kojima se susreće JKP koja primarnu selekciju radi preko kesa. Kamion poseduje adekvatan kapacitet sanduka za smeštaj dovoljno kesa iz domaćinstava, mogućnost ubacivanja kesa na bezbedan način sa desne strane, dovoljno prostora u kabini za komforan smeštaj dva radnika, adekvatnu brzinu kretanja kada se tura skupljanja završi i omogućava upotrebu tokom cele godine bez obzira na vremenske uslove (u poređenju sa kamionetom na 3 točka koji ima ozbiljne limite iako je takođe koristan za pokrivanje ulica u gradskom jezgru sa manjim manevarskim prostorom za vozilo).

Uvođenje primarne selekcije u LS Čajetina i odabrani metod uključujući i elemente koji su podržani kroz grant. Metod: podela na suvu i vlažnu frakciju, a zatim građani i kompanije ubacuju otpad u kese, kese u kontejnere, iz kontejnera u smećar, iz smećara preko pretovarne stanice u 30 m³ kontejnere koje Duboko odvozi kada se napune. Rezultati koje je ova JLS postigla u jako kratkom roku i činjenica da je JLS odvojila sopstvena sredstva u iznosu od oko 100,000 evra za kupovinu kamiona smećara koji će se koristiti samo za skupljanje primarno selektovanog otpada predstavljaju izuzetan primer kako bi na nivou lokalne samouprave trebalo da se priđe rešavanju problema tretmana otpada na održiv način.

koje je dodatno otežavajuća situacija što za ove tipove otpada nijedan JKP ne meri sakupljene količine.

Kontrolisanje broja divljih deponija i količina otpada koji se na njima nalazi podjednako zavisi od institucija koje će sprovoditi projekat (JLS i JKP), kao i od nesavesnih građana i kompanija koje bacaju otpad - zakoni, revnos-ni rad inspekcija, prijave onih građana koji su odgovorni u bacanju otpada i redovne akcije uklanjanja otpada sa smetlišta bi svakako pomogle da celo društvo shvati pos-ledice koje nekontrolisano bacanje otpada stvara kroz negativan uticaj na životnu sredinu, ali i benefite koji bi nastali kada bi se sav otpad adekvatno procesuirao. U tom kontekstu, izazov je kako u relativno kratkom roku i sa ograničenim sredstvima promeniti svest celokupnog društva.

Navedene probleme je teško posmatrati odvojeno od proble-ma naplate, odnosno poštovanja postojećih ugovornih obaveza građana i pravnih lica jer stabilnost regionalnih sistema upravl-janja otpadom mnogo zavisi od odgovornog pristupa svake JLS/članice u sistemu i njihovih JKP u kontekstu deponovanja sveg skupljenog otpada sa svoje teritorije na regionalnu deponiju i redovnog plaćanja za tu uslugu. Stabilnost u poslovanju JKP na lokalu mnogo zavisi od odgovornog pristupa građana prema re-dovnom plaćanju računa za komunalne usluge ali i promotivnih akcija JKP i JLS kojima se građani stimulišu da plate zaostale račune i razumeju potrebu da redovno izmiruju svoje obaveze.

Iz ovako definisanih izazova proizilaze i naučene lekcije za nove grant šeme i projekte u ovoj oblasti: Projekti koji se tiču unapređenje sistema otklanjanja

smeća treba da traju duže od godinu dana ako uključuju nabavke kako bi mogle da budu ostvarene i promene ciljanih indikatora

Učešće lokalnih JKP kao partnera na projektu koji se tiču poboljšanja sistema upravljanja otpadom je obavezno jer omogućuje sagledavanje prave situacije od strane predstavnika opštinske samouprave koji vode projekat i doprinosi u narednoj (follow-up) fazi kada JKP preuzima vlasništvo nad opremom, ali i odgovornost za nastavl-janje aktivnosti koje su započete u okviru projekta.

Učešće regionalnih deponija u sprovođenju grant pro-jekata LS, a koji se tiču unapređenja sistema upravljanja otpadom, je obavezno jer jedini mogu da pruže pot-pune i zaokružene informacije o količinama skupljenog, preuzetog i deponovanog otpada bazirano na sistemu merenja i beleženja primljenih težina (odvaga). Takođe, predstavnici regionalnih deponija su češće u kontaktu i dublje povezani sa predstavnicima ostalih glavnih aktera u sektoru (predstavnicima relevantnog ministarstva što je u ovom trenutku Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, ostale nadležne institucije, donatori) pa značajno doprinose razumevanju ciljeva koji na nacion-alnom nivou treba da se postignu i doprinosa koji lokalni projekti stvaraju uspešnim realizovanjem.

Kroz ovaj program je pokušano, verujemo uspešno, da se definiše set indikatora koji bi dosta govorili i dali sveobuhvatnu sliku o tre-nutnoj situaciji, a kada bi se pogledali kroz nekoliko različitih vre-menskih preseka tokom dužeg perioda mogli da daju i pogled na trend u kojem se kreće situacija u sektoru. Indikatori su primenljivi za sve regionalne šeme koje postoje i koje će biti uspostavljene u budućnosti, a do indikatora se dolazi preko parametara koji bi trebalo da budu relativno jednostavni za praćenje i unos u formu-lar. Međutim, za redovno praćenje ovih indikatora je potrebno uspostaviti strukture i procedure u svakom od JKP što bi podra-zumevalo i unapređenje sistema unosa podataka u određene dokumente i softver kako bi postojao unificiran sistem unosa i praćenja u svim opštinama. Takođe, imajući u vidu nadležnosti Agencije za zaštitu životne sredine koja se u praksi bavi gener-isanjem izveštaja i obradom ovakvog tipa podataka, poželjno je dodatno unaprediti proces dostavljanja izveštaja od strane JKP, tako da izveštaji upravo sadrže korpus informacija neophodnih za praćenje indikatora koji su predmet ove analize i koji bi bili praćeni fotokopijama ili skeniranim dokumentima koji bi poslužili kao izvor verifikacije. Jasno opredeljivanje institucije kojoj se re-dovno podnose izveštaji, a koja je nezavisna od donatora, odnos-no projektnog tima bilo kog projekta/programa/akcije je nužno, a sistemsko adresiranje ovog pitanja uključuje i dugoročno gener-alno unapređenje saradnje i proaktivnosti lokalne administracije i JKP-ova sa Agencijom i drugim kompetentnim institucijama na nacionalnom nivou.

2.4. Preporuke za dalje unapređenje sistema prikupljanja otpada na lokaluMinistarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine je nedavno prošlo kroz reviziju i pripremu nacrta novog Zakona i Strategi-je. Nakon njihovog usvajanja nacionalni okvir će biti dovoljno unapređen i dati dovoljno precizne i jasne smernice u vezi sa obavezama i ciljevima koji treba da budu postignuti od strane lokalnih samouprava i JKP koja se bave skupljanjem, tret-manom i odlaganjem otpada.

Kroz razgovor sa predstavnicima JKP stiče se utisak da ne pos-toji koordinacija, niti razmena podataka o skupljenom otpadu između JKP i privatnih preduzeća koja se bave skupljanjem se-kundarnih sirovina - iako obaveza izveštavanja postoji, jasan je utisak predstavnika JKP da se obaveza izveštavanja i dostavl-janja podataka u praksi ne poštuje. Ovo nije situacija koja će na duži rok biti održiva jer su kvote koje moraju da budu postign-ute vrlo egzaktne, a sve dok se svi tokovi otpada ne budu pratili

24 25

i kvantifikovali, postignuti rezultati i dostizanje kvota neće biti objektivno potvrdljivi od strane monitora, odnosno mogućnost greške u proceni će biti prevelika da bi se prihvatila kao vero-dostojna.

Preporuke za opštinsku i JKP praksu bi mogle da se sumiraju u sledećoj listi:

1. Na nivou svih regionalnih šema napraviti dogovor da se sav novac koji se dobije od strane prodaje skupl-jenog otpada kroz primarnu selekciju i kroz sekundar-nu selekciju otpada na liniji postrojenja, posle odbijan-ja određenog iznosa za deo operativnog troška centra na ime prebiranja otpada, uloži u opremu za primarnu selekciju. Ovakav obračun je relativno lako napraviti, a svi uključeni u regionalnu šemu upravljanja otpadom moraju što pre da uspostave održivu primarnu selekc-iju, a ne da zavise od donatorskih sredstava ili očekuju da će se sredstva naći iz opštinskog budžeta.

2. Merenje komunalnog otpada koji se sakupi, kao i ut-vrđivanje njegovog morfološkog sastava, treba što pre uspostaviti. Svaka opština i JKP radi boljeg upravljanja tokovima otpada moraju što pre da uspostave interni sistem praćenja postignutih rezultata - metodologija mora da bude prilagođena načinu rada u JKP i sistemu praćenja na regionalnoj deponiji, a zatim i u okviru JKP mora da se odredi nadležna osoba koja bi bila za-dužena za taj posao, a zatim da se rezultati prate na redovnoj bazi (najbolje kvartalno) po pitanju vrednosti svih indikatora u vezi sa količinom skupljenog otpada. Svakako da je za sprovođenje ovakve ideje potrebno da se za svaku opštinu odnosno JKP kupi jedna kols-ka vaga, a ako je moguće i dve (polovne ako ne može nove) i instalirati ih na lokacijama koje su uz put uo-bičajenim rutama odnošenja smeća, pre svega bio ot-pada i građevinskog otpada, a treba meriti i E-otpad.

3. Napraviti realan presek troškova primarne selekcije u svakoj od opština (metodologija koja se koristi u ana-lizi troškova i koristi (cost benefit/CB)) i uporediti sa prihodima koji se ostvaruju prodajom, odnosno odbit-kom koji Regionalna deponija na ime prihoda koji ost-varuje od prodaje reciklažnog otpada odbija od trošk-ova deponovanja koji plaćaju lokalne samouprave. Ovakav pristup bi razbio sve predrasude i podele na one koji misle da se ne isplati i oni koji misle da se pri-marna selekcija itekako isplati, kako među građanima tako i među donosiocima odluka (opštinski odborni-ci i predsednici opština) i zaposlenima u JKP od kojih mnogo zavisi koliko intenzivno će se primarna selekci-ja primenjivati i kakve rezultate će postići.

4. Prilikom čišćenja divljih smetlišta obavezno meriti ko-ličine skupljenog otpada pre nego što se odveze i vodi-ti jedinstvenu bazu podataka. Lokacije na koje građani bacaju otpad, a koje su uz put, čistiti redovno (barem 2 puta godišnje) i prilagoditi da bi se posao čišćenja obavljao što lakše (iako je to nekonvencionalna meto-da, ponekad je daleko lakše i na duže staze isplativije uložiti u betoniranje određene površine gde građani bacaju otpad nego ulagati novac u promotivne kam-panje koje jednostavno ne dopiru do građana i inspek-tore koji bi trebalo da kažnjavaju nesavesne građane).

5. Unaprediti mehanizam izveštavanja i komunikacije na svim nivoima u razmeni podataka, odnosno dobijanju svih potrebnih informacija o skupljenom otpadu od privatnih kompanija koje se bave otkupom sekunda-rnih sirovina na teritoriji opštine.

6. Unaprediti odnosno ubrzati uspostavljanje sistema za up-ravljanje svim posebnim tokovima otpada (u koordinaciji i po uspostavljanju tokova od strane nacionalnog nivoa).

2.5. Primer najbolje opštinske prakse – projekat opštine Bajina Bašta U okviru takmičenja za najbolji projekat u okviru EU Exchange 4 grant šeme za najbolji projekat u tematskoj oblasti upravl-janje otpadom odabran je projekat opštine Bajina Bašta „Bez divljih deponija!“ sproveden u partnerstvu sa opštinom Sjen-icom. Projekat je u velikoj meri doprineo rešavanju problema, ostvarenju opšteg cilja i unapređenju položaja korisnika/ciljnih grupa. Projekat je osmišljen kao komplet adekvatnih aktivnos-ti i akcija koje u kratkom roku postižu maksimalni efekat na ograničenoj teritoriji: zatvaranje deponija, kupovina adekvatne opreme i većeg broja kontejnera i kesa, medijska kampanja i sve to praćeno kroz razvoj strateških dokumenata i usvajanje potrebnih odluka.

Direktni korisnici projekta: opštine Bajina Bašta i Sjenica, javno-komunalna preduzeća Duboko (Užice), 12 Septembar (Bajina Bašta) i Vrela (Sjenica)

Indirektni korisnici: svi građani Bajine Bašte i Sjenice, kao i opš-tine nizvodno u slivu reke Drine

Vrednost projekta / vrednost donacije: €165.039,69/ €141.785,60

Trajanje projekta: 12 meseci, 03.02.2014.- 02.02.2015.

CiljeviOpšti cilj projekta je da se kroz uspostavljanje efikasnih ko-munalnih usluga i infrastrukture doprinese očuvanju životne sredine. Tokom projekta završena je prva faza rehabilitacije deponije Okučje. Razvijeni su planski dokumenti u oblasti upravljanja otpadom u obe opštine i nabavljena je oprema za nesmetan rad lokalnih javno-komunalnih preduzeća. Građani i pravna lica su tokom intenzivne promotivne kampanje up-oznati sa procedurom i prednostima separacije primarnog ot-pada i odazvali su se pozivu lokalne samouprave da se uključi u ovaj proces – ciljani indikator prikupljenih 15t otpada tokom trajanja projekta je nekoliko puta premašen. Opština Sjenica, kao partner na projektu, je pored razvoja planskih dokumena-ta i nabavke opreme, bila uključena u sve edukativne aktivnos-ti i promotivnu kampanju, a stečena znanja će biti primenjena prilikom uspostavljanja nove regionalne šeme koja će obuhva-titi i ovu opštinu.

Ostvareni rezultatiR1: Prva faza rehabilitacije Okučja u potpunosti završena, ukl-jučujući planirane radove, postavljanje ograde i zaštitu oblasti od daljeg zagađivanja.R2: Uspostavljeni su tehnički kapaciteti za uvođenje primarne separacije otpada na teritorijama opština Bajina Bašta i Sjenica – nabavljena su dva traktora sa prikolicom za odvoženje suve frakcije, četiri AB-rol kontejnera za Bajinu Baštu, 90 kontejnera za biološki otpad za Sjenicu, 5m³ kontejneri za Sjenicu, 261.000 kesa za separaciju. JKP Bajina Bašta je razvilo softver za praćenje količina odnetog otpada, uključujući i modul za finansije. R3: Uspostavljeni su organizacioni kapaciteti za uspostavljanje sistema primarne selekcije u opštini Bajina Bašta kroz pripremu i usvajanje seta planske dokumentacije u skladu sa nacional-nim zakonskim okvirom. Usvojen je Lokalni plan upravljanja otpadom, revidirana Odluka o upravljanju otpadom, razvijen srednjoročni plan rada javno komunalnog preduzeća za period 2014-2019. Takođe, tokom projekta je sprovedena funkcionalna

analiza rada JKP-a sa preporukama za unapređenje radnog pro-cesa na osnovu koje je formirana nova jedinica koja će se baviti pitanjima u vezi sa separacijom otpada. Opština Sjenica je takođe revidirala Odluku o upravljanju otpa-dom i pripremila Lokalni plan upravljanja otpadom.Predstavnici obe lokalne samouprave su imali prilike da se up-oznaju sa primerima najbolje lokalne EU prakse prilikom posete deponiji Murska Sobota, Slovenija. R4: Šira zajednica je o procedurama i značaju primarne selekci-je informisana tokom intenzivne promotivne kampanje koja je organizovana na teritoriji obe partnerske opštine i pored medi-jskih sadržaja (promo-spot, gostovanja, konferencije za štam-pu) obuhvatila i specifične aktivnosti za školsku decu i njihove učitelje, kao i volontere, koji će dalje preneti svoja znanja kole-gama, komšijama, itd. Intenzivna kampanja je doprinela boljem odzivu građana i postignutim rezultatima u separaciji otpada već tokom trajanja projekta.

Održivost projekta Finansijska održivost: pored uključivanja operativnih troškova rada u godišnji budžet JKP-ova, predviđeno je i finansiranje kroz prodaju sirovina, energije i komposta, saradnju sa odgov-ornim proizvođačima, smanjenje troškova prevoza, investicija i održavanja. Neophodni preduslovi za finansijsku održivost su obezbeđeni kroz uvođenje primarne separacije, jačanje sarad-nje sa građanima i privatnim sektorom, kao i kroz nabavku po-trebne opreme.

Institucionalna održivost je obezbeđena kroz uspostavljanje jedinice koja se bavi upravljanjem otpadom u okviru lokalnog JKP-a, kao i kroz razvoj i usvajanje seta planskih i razvojnih do-kumenata u obe opštine.

Uspostavljanjem lokalnog okvira za upravljanje otpadom, uk-ljučujući pripremu i usvajanje pravnih i planskih dokumenata obezbeđena je održivost i usklađenost projekta sa nacionalnim zakonskim okvirom.

26 27

3. LOKALNI EKONOMSKI RAZVOJ

3.1. UPRAVLJANJE IMOVINOM3.1.1. Glavni trendovi i izazovi u oblasti upravljanja

imovinom i podrška EU Exchange 4 grant šeme unapređenju sistema na lokalnom nivou

Nepostojanje konsenzusa svih aktera na republičkom, pokrajin-skom i lokalnom nivou o načinu ubrzanja postupka sprovođen-ja Zakona o javnoj svojini predstavlja jedan od najozbiljnijih izazova lokalne samouprave u Srbiji danas. Brojna nerešena pitanja primene zakona otežavaju adekvatno sprovođenje svih ostalih nadležnosti lokalne samouprave, u predškolskom i osnovnom obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti, kulturi, sportu, komunalnim delatnostima i, možda najvažnije, u lokalnom ekonomskom razvoju, odnosno pripremi i realizaciji planiranih investicionih projekata.

U ovom trenutku, najvažnije posledice nedovoljno sistemat-skog pristupa Republike procesu uspostavljanja prava javne svojine u korist jedinice lokalne samouprave, kao i samih jedini-ca lokalne samouprave, su sledeće:

3 JLS ne raspolažu pouzdanim podacima o ukupnom broju objekata i posebnih delova zgrada koje koriste, sa ili bez upisanog prava korišćenja, bilo da je korisnik sama JLS ili njeni organi i organizacije (javna pre-duzeća, ustanove, mesne zajednice i dr.)

3 U organizacionom smislu, većina gradova i opština nema dovoljno kvalifikovanih i obučenih zaposlenih, koji se mogu rasporediti na poslovima uspostavljanja prava javne svojine (popis, prikupljanje potrebne do-kumentaicje i potvrda od Direkcije za imovinu Repub-like Srbije, podnošenje zahteva za upis u Katastar)

3 Veliki je broj slučajeva nerešenih imovinskih odnosa ili spornog pravnog statusa objekata koje koriste JLS, njeni organi i organizacije i nepokretnosti koje pred-stavljaju dobra u opštoj upotrebi

3 Posebno veliki problem predstavlja podzemna infra-struktura i mreže koje koriste, odnosno kojima upravl-jaju lokalna javna i komunalna preduzeća

3 Knjigovodstvena evidencija nepokretnosti u JLS nije usaglašena sa stvarnim stanjem. Knjigovodstvena ev-idencija nepokretnosti koju vode JKP je veoma često nepotpuna, neažurna, bez podataka o načinu i osnovu sticanja prava korišćenja

3 Najveći broj JLS poslednjih deset godina, pa i duže, nisu radile procenu vrednosti osnovnih sredstava - građevinskih objekata i građevinskog zemljišta. Ni javna komunalna preduzeća uglavnom nisu radila pro-cenu imovine nakon uvođenja Međunarodnih računo-vodstvenih standarda 1. januara 2004.

Podrška u okviru tematske oblasti 2, lokalni ekonomski razvoj, pod-oblast upravljanje imovinom EU Exchange 4 grant šeme je koncipirana tako da odgovori na gore navedene probleme i predstavlja korak ka dostizanju konačnog cilja – uspostavl-janju kompletne evidencije nepokretnosti u javnoj svojini na svim nivoima vlasti. Time će se doprineti efikasnom korišćenju sredstava u javnoj svojini ne samo nepokretnostima koje služe javnoj nameni, već i pravilnom i efikasnom upravljanju – raspo-laganju tzv. komercijalnim nepokretnostima (neizgrađeno građevinsko zemljište u javnoj svojini, poslovni prostor i ob-jekti koji služe davanju u zakup radi ostvarivanja prihoda i dr. ). U finalnoj instanci, uspostavljanje evidencije nepokretnosti u javnoj svojini i uspostavljanje sistema upravljanja nepokret-nostima u javnoj svojini predstavljaće dodatni podsticaj priv-lačenju investicija i održanju i unapređenju postojeće privredne aktivnosti u lokalnoj zajednici.

U okviru uspostavljenog sistema upravljanja imovinom lokalna zajednica sastavljaće finansijske planove i planove upravljanja imovinom čijom realizacijom će se stvoriti osnova za praćenje ostvarenog prihoda od raspolaganja nepokretnostima (otuđen-je, davanje u zakup i sl.) kao i praćenje rashoda, utvrđivanje mogućnosti za povećanje prihoda i smanjenje troškova, što do sada nijedna jedinica lokalne samouprave nije sprovodila

Osnovni cilj na nivou tematske oblasti je „podizanje konkurentnosti lokalne ekonomije kroz unapređenje sistema upravljanja imovinom i poljoprivredne poslovne saradnje“, a kada je reč specifično o upravljanju imovinom akcenat u okviru programa bio je na popisu i prijavi javne imovine koja treba da se prenese u svojinu lokalne samouprave. Koncepcijska relevant-nosti i usaglašenost finansiranih projekata je postignuta kroz definisanje obaveznih i opcionih aktivnosti i indikatora. Ukoliko pogledamo nivo realizacije aktivnosti (više informacija kasnije u tekstu) i ispunjenost indikatora koji su definisani na nivou grant šeme i dodatno razvijenih sektorskih indikatora, dolazimo do

Grafikon 3: Indikator 1, broj popisanih nepokretnosti

Br. popis. obj. do kraja projekta

Br. popis. obj. do početku projekta

01 BA

ČKA P

ALAN

KA02

BAČK

I PET

ROVA

C03

KRAG

UJEV

AC04

TOPO

LA05

KNIĆ

06. R

EKOV

AC07

. BAT

OČIN

A08

. LUČA

NI09

. G. M

ILANO

VAC

10. A

RILJE

11. N

IŠ12

. PIRO

T13

. NOV

O SAD

14. A

PATIN

15. P

OŽAR

EVAC

16. P

ETRO

VAC N

A MLA

VI17

. VEL

IKA PL

ANA

18. K

UČEV

O19

. ŽAG

UBICA

20. V

ELIKO

GRAD

IŠTE

21. G

OLUB

AC

40000350003000025000200001500010000

50000

zaključka da je postavljeni cilj apsolutno ispunjen i da je u svakoj lokalnoj samoupravi napravljen pozitivan pomak u obuhvatu popisanih nepokretnosti, kao i broju nepokretnosti za koje su pod-neti zahtevi Republičkoj direkciji za imovinu za izdavanje potvrde.

Na nivou grant šeme, oblast upravljanje imovinom definisani su sledeći indikatori – pokazatelji uspešnosti za sve finansirane projekte:

1. Broj nepokretnosti koje su popisane za potrebe prijave 2. Broj nepokretnosti koje će preći u svojinu lokalne

samouprave - Zahtevi za potvrdu podneti Republičkoj direkciji za imovinu, za imovinu koja je uneta u jedin-stvenu bazu podataka državne svojine

3. Broj opština koje su podnele zahteve za prijavu im-ovine Republičkoj direkciji za imovinu (RDI)

Grafikon 3 prikazuje stanje u pogledu broja popisanih nep-okretnosti na početku (februar 2014. god.) i na kraju realizacije 6 projekata koji su bili predmet sektorskog praćenja (dodatnog monitoringa).

Program EU Exchange 4 je takođe, podsticao i podržao međuopštinsku saradnju u procesu uspostavljanja prava javne svojine. Ova saradnja je imala razne oblike: saradnja veće JLS u ulozi mentora i jedne manje JLS (npr. Novi Sad i Apatin, Niš i Pirot), odlični primeri saradnje velikog broja JLS (Požarevac i Petrovac na Mlavi, Kučevo, Velika Plana, Veliko Gradište, Golubac i Žagubica; Kragujevac i Rekovac, Topola, Knić, Batočina; Beočin i Šid, Sremski Karlovci, Čajetina), kao i saradnja 2 JLS slične veličine (Aleksinac i Ražanj; Bačka Palanka i Bački Petrovac; Kovačica i Alibunar; Negotin i Kladovo; Voždovac i Rakovica; Lučani i Arilje; Stara Pazova i Inđija; Pančevo i Zrenjanin).

70% jedinica lokalne samouprave koje su učestvovale u ovom Programu je izmenilo Statut radi njegovog usaglašavanja sa Zakonom o javnoj svojini u toku trajanja Projekta Odluku (opšti akt JLS) o javnoj svojini je u toku trajanja Projekta donelo oko 30% JLS, a ostatak JLS od ukupno 37 koliko ih je učestvovalo u Programu je ovaj opšti akt donelo pre ProjektaOd 6 projekata koji su bili predmet sektorskog monitoringa u opštinama Bački Petrovac, Gornji Milanovac, Arilje i Apatin u celini je izvršen upis prava javne svojine, dok se u ostalim opštinama procenat ovog upisa kreće od 0% - 33% od ukupnog broja katastarskih parcela građevinskog zemljišta na kojem je JLS odnosno njena javna preduzeća, ustanove i mesne zajednice upisana kao korisnik. Ovakva situacija primetna je i u preostalim JLS koje su učestovale u Programu;JLS koje su sa popisom nepokretnosti i procesom uspostavljanja prava javne svojine započele ranije (pre Projekta), imaju veći broj pribavljenih potvrda RDI i veći broj donetih rešenja o upisu prava javne svojine RGZ.Najveći broj pribavljenih potvrda od Direkcije za imovinu RS i pribavljenih rešenja o upisu prava javne svojine odnosi se na lokalne i nekategorisane puteve i ulice na kojima JLS po samom Zakonu ima pravo javne svojine (čl.10 st. 7. Zakona o javnoj svojini) U pojedinim opštinama veliki deo od ukupnog broja podnetih NEP obrazaca odnosio se na lokalne i nekategorisane puteve iz najčešćeg razloga što u Katastru nije vršeno spajanje parcela pod objektom – putem tako da je NEP sačinjavan po principu “parcela u jednom Listu nepokretnosti jedan NEP”.

28 29

Grafikon 4 prikazuje odnos između podnetih NEP obrazaca Di-rekciji za imovinu RS i potvrda dobijenih od Direkcije koje su neophodne za ostvarivanje prava na upis javne svojine kod RGZ Službe za katastar nepokretnosti.

Broj popisanih nepokretnosti na kraju projekta je značajno veći u odnosu na početak, tako da je progres u ovoj oblasti (indikator br. 1) nesumnjivo dokumentovan. Što se tiče indikatora br. 2, zbog usporenog rada Direkcije za imovinu RS u vezi izdavanja potvrda koje su potrebne za ostvarivanje prava na upis javne svojine JLS na nepokretnostima kod RGZ, nije moguće ovog trenutka utvrdi-ti broj nepokretnosti koji će preći na JLS.Zahvaljujući alatima i tehničkoj opremi koje su sve JLS uz pro-gramsku podršku pribavile, sa sigurnošću se može utvrditi da je indikator 3 na nivou grant šeme u potpunosti ostvaren i svih 37 uključenih lokalnih samouprava su podnele zahteve za prijavu imovine Republičkoj direkciji za imovinu (indikator broj 3).

Pored indikatora koji su definisani na nivou grant šeme u okviru samog poziva (Smernice za podnošenje projekata), po odabiru

projekata koji su finansirani urađena je dodatna analiza usk-lađenosti projekta sa nacionalnim politikama u sektoru na osnovu koje su definisani dodatni sektorski (policy) indikatori za sve pro-jekte. Prilikom definisanja indikatora koje smo želeli da merimo, nije menjana suština tri indikatora na nivou programa, već su oni dodatno razrađeni i delimično revidirani, i detaljno razrađeni po podaktivnostima za svaku od lokalnih samouprava. Suština dopunskih indikatora je bila da se utvrdi polazno stanje (pre poč-etka Projekta) i krajnje stanje (na kraju Projekta) u svakoj JLS u sledećim oblastima:

a) Organizaciona struktura opštine/grada u vezi upravljanja im-ovinom

b) Doneti podzakonski i drugi akti c) Broj i struktura zaposlenih koji rade na popisu i uspostavljanju

prava javne svojined) Stanje upisa prava javne svojine na građevinskom zemljištu

(na koje se inače primenjuje Zakon o planiranju i izgradnji, a ne Zakon o javnoj svojini)

e) Broj i struktura popisanih objekata i posebnih delova zgrade.

Grafikon 4: Indikator 2, broj podnetih NEP obrazaca Br. RDI potvrda

do kraja projekta

Br. NEP do kraja projekta

12000

10000

8000

6000

4000

2000

0

01 BA

ČKA P

ALAN

KA

02 BA

ČKI P

ETRO

VAC

03 KR

AGUJ

EVAC

04 TO

POLA

05 KN

IĆ

06. R

EKOV

AC

07. B

ATOČ

INA

08. LU

ČANI

09. G

. MILA

NOVA

C

10. A

RILJE

11. N

IŠ

12. P

IROT

13. N

OVO S

AD

14. A

PATIN

15. P

OŽAR

EVAC

16. P

ETRO

VAC N

A MLA

VI

17. V

ELIKA

PLAN

A

18. K

UČEV

O

19. Ž

AGUB

ICA

20. V

ELIKO

GRAD

IŠTE

21. G

OLUB

AC

2 Baseline informacija (informacija o početnom stanju) ne postoji, jer na početku projekta nijedna jedinica lokalne samouprave nije imala evidenciju o ovim nepokretnostima

Tabela 3: Pregled ispunjenosti definisanih ključnih tačaka u okviru sektorskog monitoringa (policy monitoring)

Korisnici Ključne tačke za sektorski monitoring Realizacija

Aleksinac i Ražanj

a) 20% nepokretnosti koje su označene kao prioritetne za LER su unete u bazu podataka o nepokretnostima.

b) do kraja projekta se u bazu unose sve nepokretnosti (100%)2

333

Bačka Palanka i Bački Petrovac

a) podaci o 3200 nepokretnosti uneti u bazu podataka o nepokretnostima tokom trajanja projekta

b) 1300 NEP obrazaca predato Direkciji za imovinu RS.

3

3

Beočin, Šid, Sremski Karlovci, Čajetina

a) ustanovljene baze podataka za opštine Beočin, Šid i Sremski Karlovci b) podaci o 1115 jedinica imovine uneti u bazu opštine Beočin, podaci o 580 jedinica

imovine uneti u bazu opštine Sremski Karlovci i 2650 jedinica imovine uneti u bazu opštine Šid – za sve ove nepokretnosti NEP obrasci podneti Direkciji za imovinu RS

33

Korisnici Ključne tačke za sektorski monitoring Realizacija

Kovačica i Alibunar

a) Ustanovljene baze podataka za 1902 nepokretnosti-za sve ove nepokretnosti obrasci podneti Direkciji za imovinu RS

3

Kragujevac, Rekovac, Topola, Knić i Batočina

a) Ustanovljene baze podataka za 18000 nepokretnosti za pet lokalnih samouprava. b) Za sprovođenje svih akcionih planova u svim jedinicama lokalne samouprave

opštinama opredeljena finansijska sredstva u budžetu, ljudi, tehnička oprema i prostor

33

Negotin i Kladovo

Sve četiri obavezne aktivnosti se mere na definisani način:- broj zaposlenih ili obučenih osoba za uspostavljanje prava javne svojine;- broj licenci za korišćenje softvera za upravljanje imovinom- broj usvojenih strateških planova upravljanja imovinom

3

Voždovac i Rakovica

a) Za sprovođenje svih akcionih planova i strateških dokumenata opredeljena finansijska sredstva u budžetu, ljudi, tehnička oprema prostor.

3

Niš i PirotSve četiri obavezne aktivnosti mere se na već definisani način:

- povećanje prihoda budžeta od nepokretnosti3

Lučani, Arilje i Gornji Milanovac

a) Predaja NEP obrazaca za 12356 nepokretnosti za opštine Lučani, Arilje i Gornji Milanovac i sačinjena baza podataka za 12356 nepokretnosti

b) Za 60,000m sistema za snabdevanje vodom kompletirana tehnička i pravna dokumentacija koja omogućava registraciju u katastru.

c) Baza podataka o nepokretnostima lokalnih samouprava povezana sa GIS platformom i podaci konvertovani u GIS format u 11 mesecu implementacije

3

3

3

Pančevo i Zrenjanin

a) U gradskom budžetu obezbeđena sredstva za implementaciju aktivnosti u prvoj godini sprovođenja Akcionog plana za upravljanje imovinom za 2015-2016

b) 400 NEP obrazaca podneto Direkciji za imovinu RS za Pančevo i Zrenjaninc) 3 Pancevo LED mape pripremljene

3

33

Novi Sad i Apatin

a) Sporazum o saradnji potpisan između Republičkog geodetskog zavoda i Grada Novog Sada, odnosno opštine Apatin

3

Požarevac, Petrovac na Mlavi, Kučevo, Velika Plana, Veliko Gradište, Golubac i Žagubica

a) Prikupljeni, verifikovani i analizirani podaci o nepokretnostima koje se koriste za najmanje 20.000 objekata u 7 partnerskih lokalnih samouprava,

b) formirana sveobuhvatna, funkcionalna baza podataka o nepokretnostima u javnoj svojini

c) najmanje 15.000 NEP obrazaca dostavljeno Direkciji za imovinu RS

3

33

Stara Pazova i Inđija

a) usvojena 2 akciona plana za otklanjanje nedostataka u sistemu prikupljanju podataka o nepokretnostima

b) uneto 80% nepokretnosti u javnoj svojini u bazu podataka, d) portfolio opštinske imovine uspostavljen u obe opštine,

c) pripremljena 4 izveštaja o stanju registra javne svojine pripremljena, d) 550 NEP obrazaca u opštini Stara Pazova i 500 NEP obrazaca u opštini Inđija poslato

Direkciji za imovinu RS.

3

3

33

30 31

Nivo realizacije ključnih tačaka u kombinaciji sa nivoom ost-varenosti indikatora na nivou tematske oblasti potvrđuje nave-deni zaključak da je svih 37 lokalnih samouprava koje su bile uključene u EU Exchange 4 grant šemu napravilo značajan pomak u procesu upravljanja imovinom na lokalnom nivou. 3.1.2. Pregled rezultata podržanih projekata i

uspostavljenih primera dobre prakse

U okviru oblasti - upravljanje imovinom je podržano ukupno 13 projekata u čiju realizaciju je bilo uključeno 37 lokalnih samouprava.

U nastavku je prikazan pregled ispunjenosti ključnih aktivnosti za sve projekte koji su finansirani u okviru tematske oblasti upravljanje imovinom.

Program je predvideo sledeće obavezne aktivnosti:1. Uspostavljanje lokalne organizacione strukture za

upravljanje imovinom2. Prikupljanje, provera i analiza podataka o imovini koja

treba da se prenese u svojinu lokalne samouprave3. Formiranje baze podataka o imovini koja treba da se

prenese u svojinu lokalne samouprave4. Dostavljanje popunjenih NEP obrazaca o

nepokretnostima koje koriste jedinice lokalne samouprave, njeni organi i organizacije Direkciji za imovinu Republike Srbije

Pored obaveznih aktivnosti, kao opcione aktivnosti predviđene su: 1. Izgradnja kapaciteta zaposlenih u jedinici lokalne

samouprave i lokalnih funkcionera u oblasti upravljanja imovinom (obuka, radionice, seminari)

2. Analiza i uspostavljanje potrebnih IT struktura za upravljanje imovinom (obezbeđenje IT opreme i infrastrukture)

3. Geodetska snimanja

POPIS I REGISTRACIJA JAVNE IMOVINE U OPŠTINAMA ALEKSINAC I RAŽANJ

Ključni koraci ¹ Uspostavljanje lokalne organizacione

strukture za upravljanje imovinom

¹ Prikupljanje, provera i analiza podataka o imovini koja treba da se prenese u svojinu lokalne samouprave

¹ Formiranje baze podataka o imovini koja treba da se prenese u svojinu lokalne samouprave

¹ Dostavljanje popunjenih NEP obrazaca o nepokretnostima koje koriste jedinice lokalne samouprave, njeni organi i organizacije Direkciji za imovinu Republike Srbije

Realizacija projekta je doprinela uspostavljanju savreme-nog sistema popisa i evidencije javne imovine u Aleksincu i Ražnju, kroz osposobljavanje zaposlenih za konačan popis i evidenciju javne imovine i evidenciju celokupne imovine opština Aleksinac i Ražanj u jedinstvenom geografsko in-formacionom sistemu (GIS), što su neophodni preduslovi za ostvarivanje efikasnog upravljanja imovinom koje će uticati na bolje planiranje prihoda i stvaranje povoljnijeg poslov-nog ambijenta u ovim sredinama.

Obe lokalne samouprave su uskladile Statute sa postoje-ćim nacionalnim okvirom i kroz ažuriranje sistematizacije regulisale sistem obavljanja poslova vezanih za upravljanje javnom imovinom. Prikupljeni su i verifikovani podaci o oko 20.000 nepokretnosti, 8.000 NEP obrazaca je podneto Republičkoj direkciji. Svi podaci su povezani sa postojećim GISom, a razvijena je i metodologija procene vrednosti ne-pokretnosti.

Korisnici Opštine Aleksinac i Ražanj Vrednost projekta / donacije € 132.903,35 / € 113.353,27

Period realizacije 25.03.2014.-24.06.2015.

32 33

POPIS I REGISTRACIJA JAVNE IMOVINE KOJA JE PREDMET PRENOSA NA OPŠTINU BAČKA PALANKA






Opšti cilj projekta je da se omogući efikasnije poslovanje opštinske uprave u vezi sa upravljanjem imovinom u opšti-nama Bačka Palanka i Bački Petrovac. Specifični cilj je po-boljšanje kvaliteta i modernizacija procesa pružanja usluga lokalne administracije koji se odnosi na upravljanje javnom imovinom kroz razvoj tehničkih i organizacionih kapaciteta i formiranje jedinstvene i detaljne baze podataka o javnoj imovini , razvojem softverskih rešenja i edukacijom zaposle-nih u oblasti menadžmenta javnom imovinom.

Značaj ovog projekta je u reformisanoj javnoj upravi koja bi trebalo da kroz poboljšano upravljanje imovinom od strane JLS, redovno, transparentno i odgovorno sprovodi nacio-nalnu politiku iz domena održivog lokalnog ekonomskog i društvenog razvoja, kako bi se zadovoljile potrebe svih za-interesovanih strana i krajnjih korisnika, odnosno građana i privrede.

Tokom 12 meseci realizacije postignuti su sledeći rezultati: odeljenja u lokalnoj administraciji i komunalnim predu-zećima restrukturirana u skladu sa potrebama upravljanja imovinom u opštini Bačka Palanka; unapređene veštine i znanja zaposlenih u opštinama Bačka Palanka i Bački Petro-vac, u oblasti upravljanja imovinom; prikupljeni, verifikova-ni i analizirani podaci o imovini koja je predmet prenosa u javno vlasništvo lokalne samouprave Bačka Palanka; uspo-

stavljena baza sa 11033 podataka o objektima koji su pred-met transfera u javno vlasništvo lokalne samouprave Bačka Palanka; 4171 imovinskih obrazaca (NEP) koji potvrđuju da se imovinske jedinice nalaze u jedinstvenoj bazi podataka državne imovine je dostavljeno Republičkoj direkciji za imo-vinu; uspostavljene IT strukture neophodne za upravljanje imovinom u opštini Bačka Palanka i promovisane promene u upravljanju javnom imovinom.

Korisnici Opštine Bačka Palanka i Bački PetrovacVrednost projekta / donacije €160.005,34 / €136.052,54


IMOVINA LOKALNIH SAMOUPRAVA- ZNAČAJNA VEZA SA LOKALNO EKONOMSKIM RAZVOJEM






Tokom 12 meseci trajanja projekta proces upravljanja imovi-nom je uspostavljen i unapređen u sve tri partnerske opšti-ne, dok je opština Čajetina uspešno prenela najbolju praksu u ovoj oblasti. U Šidu i Beočinu su formirana odeljenja koja će se baviti pitanjima imovine, a zaposleni iz sve tri opšti-ne su bili uključeni u intenzivan proces prenosa znanja kroz obuke, seminare i posete. Sve tri opštine su formirale baze podataka koje sadrže podatke o svim nepokretnostima sa njihovih teritorija, a 5.099 NEP obrazaca je podneto Repu-bličkoj direkciji za imovinu.

Opštine Beočin i Šid su usvojile i Odluku o korišćenju, odr-žavanju i upravljanju javnom imovinom koje će omogućiti korišćenje nepokretnosti u komercijalne svrhe i stavljanje u funkciju lokalnog ekonomskog razvoja.

KorisniciOpštine Beočin, Sremski Karlovci, Šid i Čajetina, NVO Centar za ravnomerni regionalni razvoj – CenTriR


34 35

EFIKASNO UPRAVLJANJE IMOVINOM – OSNOVA ZA ODRŽIVI LOKALNI EKONOMSKI RAZVOJ






Grad Kragujevac i četiri partnerske opštine su u okviru ovog projekta uspostavile objedinjeni sistem upravljanja imovi-nom koji će u narednom periodu značajno olakšati proces upravljanja i korišćenja imovine u svrhu lokalnog ekonom-skog razvoja. Sve partnerske lokalne samouprave su formi-rale Komisije za popis imovine, čiji su članovi bili uključeni u obuke i koji će biti nadležni za imovinsko-pravne poslove u narednom periodu. Od ukupno pet, tri lokalne samouprave su formirale posebne organizacione jedinice, dok su za dru-ge dve pripremljene preporuke. Uspostavljena je zajednič-ka baza podataka koju će za potrebe partnera u narednom periodu održavati gradska Direkcija za imovinu i koja sadrži podatke o 16.650 nepokretnosti. Baza je razvijena u skladu sa svim zahtevima republičke Direkcije i omogućiće direk-tnu razmenu podataka kada proradi sistem na republičkom nivou.

U okviru projekata je Direkciji za imovinu Republike Srbije dostavljeno 8005 NEP obrazaca (značajno više u odnosu na planiranih 1200) za prenos prava vlasništva na pet partner-skih lokalnih samouprava.

Korisnici Grad Kragujevac, opštine Rekovac, Topola, Knić i BatočinaVrednost projekta / donacije € 172.015,15 / € 141.826,49


PODSTICAJ SOCIO-EKONOMSKOG RAZVOJA KROZ EFIKASNO UPRAVLJANJE IMOVINOM






Tokom 12 meseci realizacije projekta obe lokalne samou-prave su uspostavile internu strukturu koja je potvrđena i revizijom sistematizacije radnih mesta, a organizovano je više obuka sa ciljem da se zaposlenima pomogne da što bolje i efikasnije obavljaju svoje zadatke. Opština Kovačica je dodatno unapredila rad odeljenja za imovinsko-pravne odnose nabavkom softvera za upravljanje imovinom sa GIS komponentom i obukom zaposlenih za upotrebu ovog si-stema.

U okviru sprovedenih aktivnosti prikupljeni su i provereni podaci za 1962 nepokretnosti koji su dostavljeni RDI. Podaci su uključeni i u softver za upravljanje imovinom i biće javno dostupni kada imovina bude registrovana kao opštinska.

Korisnici Opštine Kovačica i AlibunarVrednost projekta / donacije € 132.600,71 / € 117.842,25


36 37

NAŠA IMOVINA PODRŽAVA NAŠ RAZVOJ

Ključni koraci ¹ Uspostavljanje lokalne organizacione strukture za

upravljanje imovinom




Realizacijom projekta je uspostavljen institucionalni okvir za upravljanje imovinom lokalnih samouprava i poboljša-na konkurentnost lokalne ekonomije opština Lučani, Gornji Milanovac i Arilje kroz uspostavljanje efikasnih i odgovornih sistema upravljanja imovinom koja olakšava ekonomski ra-zvoj i povećanje prihoda za partnerske opštine.

Tokom realizacije projekta ostvareni su sledeći rezultati: us-postavljen pravni okvir za efikasnije upravljanje imovinom usvajanjem revidiranih lokalnih akata; uspostavljen orga-nizacioni okvir i izgrađeni profesionalni kapaciteti za popis imovine, upis i upravljanja u opštinskim upravama Lučani, Gornji Milanovac i Arilje kroz izgradnju profesionalnih kapa-citeta zaposlenih; prikupljeni i obrađeni podaci o javnoj imo-vini – 21.370 jedinica imovine na teritorijama opština Lučani, Gornji Milanovac i Arilje i podneti NEP zahtevi za upis za oko 24.500 jedinica imovine.

Korisnici Opštine Lučani, Arilje i Gornji Milanovac Vrednost projekta / donacije € 180.623,76/ € 154.252,69


UNAPREĐENO UPRAVLJANJE IMOVINOM U OPŠTINAMA NEGOTIN I KLADOVO

Ključni koraci ¹ Uspostavljanje lokalne organizacione strukture

za upravljanje imovinom




U cilju uspostavljanja efikasnijeg sistema upravljanja javnom imovinom, u okviru projekta je podržan tim koji je bio za-dužen za popis imovine sa terenskom proverom podataka – prikupljene su informacije o svih 24.283 jedinica i unete u bazu podataka opštine Negotin koja je razvijena u skladu sa kriterijumima koji su postavljeni od Direkcije. Takođe, opština Negotin je u okviru projekta pripremila i podnela 3.297 NEP obrazaca i na ovaj način, uz prethodno podnetih 6.579 NEP obrazaca u potpunosti ispunila svoju zakonsku obavezu u pogledu pravovremenog dostavljanja zahteva za prenos pra-va imovine. Zaposleni opštine Kladovo su imali prilike da se upoznaju sa iskustvima tima iz Negotina i učestvuju u svim organizovanim obukama.

Obe opštine su usvojile srednjoročni Plan upravljanja imovi-nom i razvile Kataloge imovine kao osnovu za buduće kori-šćenje imovine u funkciji lokalnog ekonomskog razvoja, a u skladu sa planom privlačenja novih investicija.

Korisnici Opštine Negotin i KladovoVrednost projekta / donacije €101.641,53 / €87.991,07


38 39

IMOVINA LOKALNIH SAMOUPRAVA U PROCESU EVROPSKIH INTEGRACIJA






Cilj projekta je uspostavljanje održivog modela upravljanja imovinom kroz definisanje portfolija imovine i praćenje funkcionalnih i finansijskih rezultata.

Tokom projekta ostvareni su sledeći rezultati: definisan model upravljanja imovinom, utvrđeno stanje imovine u vlasništvu lokalnih samouprava, utvrđeno stanje upravlja-nja i raspolaganja, uvećani prihodi lokalnih samouprava od imovine, stvoreni uslovi za pružanje kvalitetnih usluga i omogućavanje boljih preduslova za lokalni ekonomski ra-zvoj. Partnerske lokalne samouprave su prikupile i unele u baze podataka informacije o 12.054 jedinica imovine. Repu-bličkoj direkciji za imovinu je podneto ukupno 70.960 NEP obrazaca.

Korisnici Grad Niš i opština PirotVrednost projekta / donacije € 117.298,98 / € 102.448,93

Period realizacije 17.04.2014.-16.06.2015.

UPRAVLJANJE JAVNOM IMOVINOM






Obe lokalne samouprave su formirale organizacione strukture za upravljanje imovinom, 38 zaposlenih je prošlo obuke i nabavlje-na je potrebna računarska oprema. Tokom 12 meseci realizacije zaposleni u ovim jedinicama su radili na uspostavljanju baze po-dataka o imovini – prikupljeni su i provereni imovinski podaci o 483 poslovnih objekata, 502 zgrade, 330 stanova i 57 garaža. Obe lokalne samouprave su razvile detaljne baze sa podacima o 1.372 (Novi Sad), odnosno 3.483 jedinica (Apatin).

Takođe, podneto je 6.821 NEP obrazaca Republičkoj direkciji za imovinu – gotovo dva puta više nego u odnosu na inicijalno pla-niranih 3.480.

Korisnici Grad Novi Sad i opština Apatin Vrednost projekta / donacije € 144.858,40 / € 110.483,50


40 41

UPRAVLJANJE IMOVINOM 1,2,3






U toku 12 meseci realizacije projekta, grad Pančevo je uspo-stavio sistem upravljanja imovinom koji podržava efikasniji i pouzdaniji uvid u popis imovine što je osnova za unapređe-nje komunikacije sa poslovnom zajednicom, pre svega brže odgovaranje na zahteve potencijalnih investitora u vezi sa iznajmljivanjem i prodajom građevinskog zemljišta ili po-slovnih objekata. Kroz potpisivanje Sporazuma o razmeni podataka između lokalnih aktera u Pančevu i Zrenjaninu, usvajanje Odluke o koordiniranju procedura popisa i regi-stracije imovine i Akcionog plana za upravljanje imovinom grada Pančeva za period 2015-2016 stvoreni su pravni pre-duslovi i organizaciono okruženje za upravljanje imovinom na lokalnom nivou. Takođe, nadogradnjom softvera za popis imovine koji je povezan sa GIS-om, Pančevo je dobilo savre-men instrument za registraciju i upravljanje imovinom.

Obe lokalne samouprave su unapredile kapacitete zapo-slenih koji se bave imovinsko-pravnim odnosima kroz or-ganizovane obuke i mentorsku podršku. Tokom projekta je takođe pripremljeno i podneto 1.612 NEP obrazaca - 977 Pancevo i 635 Zrenjanin.

Korisnici Gradovi Pančevo i Zrenjanin Vrednost projekta / donacije € 105.671,42 / € 92.990,85


UPRAVLJANJE JAVNOM SVOJINOM – KORIST ZA SVE






Projekat je doprineo ostvarenju opšteg cilja: "Realizacija pri-oriteta nacionalne politike i postizanje strateških ciljeva u oblasti lokalnog ekonomskog razvoja, kroz unapređenje ad-ministrativnih kapaciteta i efikasnosti pružanja usluga lokal-ne samouprave". Konkretno, kroz usklađivanje internih akata, popis javne svojine, pokrenut postupak prenosa vlasništva javne imovine i instaliranjem specijalizovanog softvera sa do sada prikupljenim podacima o javnoj imovini, a sve u skladu sa nacionalnim propisima, uspostavljen je sistem za efikasno pružanje usluga vezanih za upravljanje imovinom kao osnova za dalje podsticanje lokalnog ekonomskog razvoja.

Tokom realizacije projekta popisano je 51,622 jedinica imovi-ne koje koriste lokalne samouprave, JKP, institucije i organiza-cije osnovane od strane lokalne samouprave dok su za 24.315 jedinica imovine dostavljeni NEP obrasci Republičkoj direkciji za imovinu.

KorisniciGrad Požarevac, opštine Petrovac na Mlavi, Velika Plana, Žagubica, Kučevo, Veliko Gradište i Golubac


42 43

EFEKTIVNO UPRAVLJANJE IMOVINOM U OPŠTINAMA STARA PAZOVA I INĐIJA






Tokom 12 meseci realizacije projekta uspostavljeni su pre-duslovi za efikasan popis i registraciju javne imovine i is-punjena sva tri specifična cilja sa povezanim indikatorima: (i) uspostavljene su organizacione strukture za upravljanje imovinom u opštinama Stara Pazova i Inđija; (ii) proces pri-kupljanja podataka o imovini, njihova verifikacija i upotreba su unapređeni; i (iii) unapređen je proces razmene podataka i njihovo korišćenje u cilju privlačenja potencijalnih investi-tora u Staroj Pazovi i Inđiji.

Obe lokalne samouprave su usaglasile Statute sa zakonskim okvirom i usvojile akcione planove sa jasno definisanim ulo-gama svih aktera. Celokupna imovina na teritorijama Stare Pazove i Inđije je popisana i 2186 NEP obrazaca je podneto Republičkoj direkciji za imovinu. Baze podataka o javnoj imo-vini su povezane sa GIS-om i omogućena je paralelna obrada podataka i priprema izveštaja.

Korisnici Opštine Stara Pazova i InđijaVrednost projekta / donacije €143.216,63 / €121.734,14


UNAPREĐENJE UPRAVLJANJA IMOVINOM U GRADSKIM OPŠTINAMA VOŽDOVAC I RAKOVICA






Realizacijom projekta je unapređen organizacioni okvir i ljudski resursi za potrebe upravljanja javnom imovinom, re-alizovan proces prikupljanja podataka o javnoj imovini, krei-

ran model za upravljanje javnom imovinom i procenu njene vrednosti i unapređen stepen optimalnog korišćenja javne imovine.

U okviru projekta su postignuti sledeći rezultati (i) unapređen institucionalni i pravni okvir za upravljanje imovinom u opšti-nama Voždovac i Rakovica; (ii) prikupljeni i obrađeni podaci o javnoj imovini; (iii) predstavljen model za upravljanje javnom imovinom i procenu njene vrednosti; (iv) kreirane srednjoroč-ne strategije koje će unaprediti finansijske efekte upravljanja javnom imovinom i (v) kreiran katalog potencijalnih jav-no-privatnih partnerstava (JPP) projekata na teritoriji opštine.

Tokom trajanja projekta opština Voždovac je dostavila po-datke / NEP obrasce o 3.808 nepokretnosti (građevinsko ze-mljište) gradskom Sekretarijatu i na ovaj način u potpunosti ispunila zakonsku obavezu evidentiranja imovine. Takođe, gradski Sekretarijati za imovinsko-pravna pitanja je u skladu sa nadležnostima obavio evidenciju svih objekata na teritori-jama dve opštine - 1.565 objekata na teritoriji gradske opštine Voždovac i 734 objekata na teritoriji opštine Rakovica

Korisnici Gradske opštine Voždovac i RakovicaVrednost projekta / donacije €177.043,01 / €150.486,56


44

Grad Novi Sad i opština Apatin – primer korišćenja sopstvenih kadrovskih i tehničkih resursa prilikom vršenja geodetskih radova potrebnih za “etažiranje” posebnih delova zgrade i uspostavljanja evidencije o nepokretnosti koje ispunjavaju uslove za upis prava javne svojine

Beočin, Šid, Sremski Karlovci i Čajetina - primer uspešne saradnje i razmene tehničkih i stručnih znanja i iskustava između opštine Čajetina u ulozi mentora i 3 opštine iz Vojvodine koje su u toku ovog Projekta, koristeći se iskustvima mentora, izvršile celokupan popis nepokretnosti koje koristi opština, njeni organi i organizacije i upostavile održivu organizacionu strukturu za upravljanje imovinom u javnoj svojini.

Saradnja opština Lučani, Arilje i Gornji Milanovac je omogućila:a) Efikasno uključivanje javno-komunalnih preduzeća

u proces popisa nepokretnosti koje ispunjavaju uslove za prelazak u javnu svojinu jedinice lokalne samouprave (definisanje aktivnosti na određivanju statusa infrastrukturnih sistema u sve tri opštine i izrada Uputstva za popis i upis imovine javnih i javno-komunalnih preduzeća)

b) Izradu Elaborata geodetskih radova radi upisa u Katastar vodova celokupne vodovodne mreže u opštini Lučani, Gornji Milanovac i Arilju (umesto prvobitno planiranih 60 km mreže i 20 objekata, snimljeno je u toku Projekta oko 121 km vodovodne mreže i 50 objekata);

Aleksinac i Ražanj – rezultati ostvareni u toku popisa nepokretnosti koje koriste jedinice lokalne samouprave, njeni organi i organizacije vrlo uspešno se koriste i za ispunjavanje drugih obaveza utvrđenih zakonom i naloga Državne revizorske institucije (procena vrednosti nepokretnosti radi utvrđivanja knjigovodstvenog stanja).

Pored gore navedenih projekata koji svaki za sebe jeste primer dobre prakse, ovde izdvajamo nekoliko posebnih slučajeva koji mogu da budu primenjeni kao modeli dobre prakse u drugim projektima i sredinama.

Grad Požarevac i opštine Žagubica, Veliko Gradište, Golubac, Velika Plana, Kučevo, Petrovac na Mlavi – odličan primer međuopštinske saradnje koji je stvorio i odličnu osnovu za nastavak institucionalne saradnje i nakon njegovog završetka.a) Unapređen i ažuriran sistem za upravljanje

geoprostornim podacima grada Požarevca – GIS (finansiran u okviru Exchange 3 GS) i njegovo povezivanje sa poslovnim softverom za evidenciju objekata u javnoj svojini (Unidocs softver), tako da je moguć i vizuelni prikaz objekata u javnoj svojini (AutoCad MAP 3D). Sistem se sastoji od tri komponente, (i) AutoCAD Map 3D i Infrastructure Map Server koji predstavljaju novi „tematski sloj“ (layer) u GIS-u, (ii) Unidocs Business Box koji je poslovni softver za upravljanje podacima o zemljištu i objektima u javnoj svojini i (iii) bazu podataka Oracle, u kojoj će se skladištiti svi podaci

b) Razvoj aplikacije GIS i za preostalih 6 opština članica Projekta, pružanje stručne i tehničke pomoći manjim opštinama od strane zaposlenih u Gradskoj upravi Požarevca u unošenju podataka i korišćenju aplikacije GIS i softvera UniDocs i nabavka 70 licenci za UniDocs i 7 licenci za GIS,

c) Izrada Metodologije za procenu vrednosti imovine javnih preduzeća, ustanova i jedinice lokalne samouprave

45

3.1.3. Izazovi u realizaciji i preporuke za buduće programe

Jedna od prvih i najvažnijih lekcija u primeni sektorskih politi-ka, koje se odnose na popis i upis prava javne svojine jedinica lokalne samouprave je da se ova vrsta projekata mora sprovodi-ti na osnovu principa iterativnosti. Iterativnost omogućava promene toka projekta i dozvoljava fleksibilnost i naknad-no redefinisanje aktivnosti i načina realizacije ciljeva tokom samog procesa, da bi se postigao željeni cilj. Projekti, koji se sprovode u ovoj oblasti zavise od brojnih činilaca i faktora koji su u neprekidnim fazama promene – zakonski propisi se menjaju, kapaciteti i tehnička osposobljenost institucija na centralnom nivou od kojih zavisi realizacija variraju, koordinacija institucija na centralnom nivou koja se podrazumeva veoma često izosta-je – sve su to elementi koji utiču na konačni rezultat projekta. U tom smislu, svaki od budućih projekata u ovom sektoru bi tre-balo da ima veoma dobro razvijene strategije za procenu rizika u sprovođenju i ublažavanje i izbegavanje njihovih posledica (mitigation strategies).

Još jedna veoma važna naučena lekcija iz dosadašnjeg procesa sprovođenja ovih projekata odnosi se na neophodnost obez-beđivanja saradnje svih sektorskih ministarstava i drugih nadležnih organa i organizacija, koji vrše javna ovlašćenja u postupcima popisa, upisa i procene imovine jedinica lokalne samouprave.

Takođe, sprovođenje EU Exchange 4 Programa potvrdilo je postojanje funkcionalnih mehanizama institucionalne saradnje koji umnogome olakšavaju prevazilaženje problema u praksi. Naime, mnogi uočeni nedostaci u postupanju državnih organa ili su otklonjeni u potpunosti ili su ublaženi primenom drugači-jeg pristupa, donošenjem podzakonskih akata ili opštih akata nižeg reda ili preduzimanjem drugih mera (mišljenja, uputstva i sl.) kojima se uređuju oblasti koje su u direktnoj vezi sa pro-cesom uspostavljanja javne svojine. Rad u Sektorskoj radnoj grupi u okviru ovog Programa, omo-gućio je predstavnicima državnih organa da se bliže upoznaju sa problemima koje JLS imaju u procesu uspostavljanja prava javne svojine i preduzmu mere za njihovo otklanjanje ili min-imiziranje, tako da je time ublažen uticaj pojedinih rešenja iz važećeg Zakona o javnoj svojini. Međusobna saradnja između državnih organa ostvarena u okviru ovog Programa može biti i začetak buduće njene institucionalizacije.

Još jedna naučena lekcija odnosi se na važnost međuopštin-ske saradnje u postupcima uspostavljanja javne svojine. Međuopštinska saradnja se može uspostavljati između loka-lnih samouprava iste veličine i istog nivoa tehničke razvijenosti (kada ove opštine zajednički rešavaju probleme i dele resurse), između gradova i opština različite veličine i stepena razvijeno-sti gde regionalni centar preuzima vodeću ulogu, facilitira pro-ces razmene dobrih iskustava i praksi i održava delove sistema koji su u funkciji svih opština (primer Požarevca), kao i između

Zahvaljujući saradnji sa Ministarstvom finansija Republike Srbije u okviru Sektorske fokus grupe ubrzan je proces donošenja Uredbe o evidenciji nepokretnosti u javnoj svojini (jul 2014. godine).

Zahvaljujući odličnoj saradnji sa Republičkom direkcijom za imovinu (RDI) u okviru Sektorske radne grupe, intenziviran je rad ovog državnog organa na rešavanju problema uočenih u toku trajanja Programa i sastavljena su odgovarajuća mišljenja i uputstva korisna za JLS u procesu uspostavljanja prava javne svojine. Očekuje se da po izradi RDI dostavi SKGO specifikaciju aplikativnog softvera jedinstvene evidencije nepokrentosti koju će voditi ovaj državni organ, što će omogućiti bliže informisanje JLS o sadržini te aplikacije i stvaranje preduslova za usklađivanje postojećih softvera JLS za evidenciju nepokretnosti u javnoj svojini sa jedinstvenom evidencijom nepokretnosti u javnoj svojini Republike.

Zahvaljujući odličnoj saradnji ostvarenoj sa Republičkim geodetskim zavodom u okviru Sektorske radne grupe, od strane Republičkog geodetskog zavoda preduzete su mere ka omogućavanju: (1) Upisa prava javne svojine jedinice lokalne samouprave

po službenoj dužnosti na izgrađenom i neizgrađenom građevinskom zemljištu;

(2) Upisa prava na vodovima – mrežama koje su u javnoj svojini i pored nedostataka u postojećem softveru, tako što su područne službe obavezane da uzmu u rad zahteve za upis prava na vodovima uz otvaranje tehničkih mogućnosti za taj upis i propisivanjem obrazaca rešenja za upis ovih prava koje su dužne da koriste sve područne službe Republičkog geodetskog zavoda;

(3) Prioritetnog postupanja po zahtevima jedinica lokalne samouprave u skladu sa važećim odredbama Zakona o državnom premeru i katastru;

(4) Pribavljanju podataka i isprava od Republičkog geodetskog zavoda bez naknade u svim slučajevima predviđenim Pravilnikom o visini taksi za pružanje usluga Republičkog geodetskog zavoda.

46 47

gradova i opština koji nisu deo iste geografske celine / regio-nalno su udaljeni ali su pronašli mehanizme za saradnju u obo-stranom interesu (primer Čajetine koja je praktično okončala postupak popisa i upisa imovine u katastru i grupe opština u Vojvodini koje su tek na početku procesa).

3.1.4. Preporuke za dalje unapređenje sistema upravljanja imovinom na lokalu

Uz prethodno navedeno, veliki problem lokalnim samoupra-vama predstavljaju i nedostaci pravnog okvira, koji uređuje procenu vrednosti nepokretnosti. Pravilnikom o proceni vrednosti nepokretnosti, koji je Republički geodetski zavod doneo 2013. godine na osnovu Zakona o državnom premeru i katastru nepokretnosti, su uređena samo pravila i proce-dure za određivanje vrednosti nepokretnosti, koje su u pro-metu. Najveći broj nepokretnosti na kojima jedinica lokalne samouprave stiče pravo javne svojine nije u prometu i na ove nepokretnosti se metoda masovne procene vrednos-ti nepokretnosti ne može primeniti (npr. na dobra u opštoj upotrebi koji su u javnoj svojini lokalne samouprave kao što su nekategorisani putevi, opštinski putevi i ulice u naseljima, trgovi i javni parkovi). Lokalne samouprave, koje su u okviru EU Exchange 4 Programa kao jednu od dodatnih aktivnosti sprovodile i procenu vrednosti nepokretnosti su pripremale vodiče, priručnike i uputstva za procenu nepokretnosti (i nepokretnosti u prometu i van prometa) međutim, ovi vodiči su sačinjeni bez koordinacije sa nadležnim ministarstvima i drugim ključnim državnim organima (Ministarstvo finansija, Uprava za trezor Ministarstva finansija, Državna revizorska institucija). Ovi organi bi trebalo da se u najkraćem roku, ve-oma ozbiljno uključe u proces rešavanja ovog pitanja kako bi se lokalnim samoupravama dalo sveobuhvatno i detaljno uputstvo / metodologija za procenu nepokretnosti, i to kako komercijalnih nepokretnosti, odnosno nepokretnosti u pro-metu tako i nepokretnosti van prometa.

Uz navedeno, u dosadašnjem sprovođenju postupka popisa i upisa u katastar nepokretnosti imovine u javnoj svojini loka-lne samouprave su imale najviše izazova u saradnji sa Repub-ličkim geodetskim zavodom – Službama za katastar nepokret-nosti. Ovo prvenstveno zbog veoma heterogene prakse pos-tupanja područnih službi za katastar nepokretnosti kada je u pitanju upis izgrađenog i neizgrađenog građevinskog zeml-jišta u katastar po službenoj dužnosti, o čemu je već bilo reči. Veliki problem predstavlja i nerešeno pitanje upisa podzem-nih instalacija u katastar podzemnih instalacija – iako već godinama postoje podzakonski propisi koji uređuju ovo pi-tanje, ne postoje kompletni tehnički uslovi za upis podzemnih instalacija u katastar što lokalne samouprave sprečava da na brži i jednostavniji način izvrše legalizaciju podzemnih insta-lacija i njihov upis u katastar. Iako su prvi koraci već načinje-ni u Zakonu o planiranju i izgradnji, gde su olakšani uslovi za

izgradnju i rekonstrukciju linijskih infrastrukturnih objekata (pojednostavljeni dokazi o rešenim imovinsko-pravnim odno-sima, pojednostavljen postupak formiranja građevinske par-cele itd.) izmene po istom principu i u istom duhu bi trebalo uvesti i u Zakon o državnom premeru i katastru nepokretnosti kako bi se, uz olakšanu gradnju i rekonstrukciju linijske komu-nalne i ostale infrastrukture, omogućila i olakšana legalizacija, odnosno upis u katastar ove linijske infrastrukture. Za sada to je jedan od najozbiljnijih, najkompleksnijih i finansijski i teh-nički najzahtevnijih aspekata upisa javne svojine u javne kn-jige / uspostavljanja javne svojine.

Kada je reč o kapacitetima i postupanju nadležnih institucija, i pored evidentnog potencijala i demonstriranog unapređen-ja saradnje, potrebno je u budućnosti i dalje raditi na una-pređenju rada svih državnih organa, organa uprave JLS, zatim na izmeni propisa o ograničavanju broja zaposlenih u javnoj upravi, jačanju kapaciteta RDI koja bi trebalo u što kraćem roku da „procesuira“ dostavljene NEP obrasce i zahteve i izda-je potvrde lokalnim samoupravama neophodne za kompleti-ranje dokumentacije za upis u registar. Potrebno je nastaviti započetu unifikaciju prakse i načina rada područnih službi RGZ prilikom postupanja po zahtevima JLS za upis prava javne svojine u evidenciji Katastra nepokrеtnosti. Uspostavljanje prava javne svojine JLS (kao i jedinstvene i posebne evidenci-je gradova i opština služe i za dalje uspostavljanje jedinstvene evidencije Republike) je posao od javnog interesa i stoga je potrebno i ovom procesu obezbediti jednak tretman kao što ga ima proces izrade prostornih planskih dokumenata i porez na imovinu.

Takođe, od posebnog je značaja da se iskustva stečena u po-gledu međuopštinske saradnje operacionalizuju - potrebno je i dalje pružati podršku međuopštinskoj saradnji u uvođenju sistema efikasnog upravljanja imovinom i posebno promov-isati međuopštinsku saradnju prilikom realizacije važnih za-konskih obaveza i posebno utvrđenih ciljeva.

U narednom periodu, projektne aktivnosti, kako Exchange 5 programa (planiranog u okviru alokacije IPA 2014), tako i drugih razvojnih projekata usmerenih na uspostavljanje javne svojine lokalnih samouprava, bi trebalo posmatrati mnogo šire i sveobuhvatnije, ne samo u kontekstu primene Zakona o javnoj svojini, već i drugih sektorskih zakona koji uređuju građevinsko zemljište, izgradnju objekata i njihovu legalizaciju i upise u katastar. Kao što je to SKGO do sada više puta naglašavala u svojim preporukama sektorskih odbora i Predsedništva i u kontaktima sa sektorskim ministarstvima, neusklađenost propisa i njihovo neadekvatno i neusklađeno sprovođenje predstavljaju glavnu prepreku bržem rešavanju pitanja popisa i upisa javne svojine u katastar nepokretno-sti. Takođe, potrebno je obezbediti stručnu i savetodavnu pomoć u vezi: uspostavljanja prava javne svojine i evidenci-je nepokretnosti u javnoj svojini; rešavanja spornih pravnih

situacija koje onemogućavaju upis prava javne svojine jed-inice lokalne samouprave; klasifikovanja nepokretnosti u za-visnosti od njihove funkcije i namene; uspostavljanja adek-vatnije organizacione strukture i transparentnog mehanizma upravljanja imovinom lokalne samouprave. Zatim obezbediti uslove za kontinuiranu obuku zaposlenih i nosilaca izvršne vlasti o postupku uspostavljanja prava javne svojine; kao i fi-nansijsku podršku za izvođenje geodetskih radova potrebnih za ostvarivanje prava upisa javne svojine kod Republičkog geodetskog zavoda - procenu vrednosti nepokretnosti koju vrše ovlašćeni procenitelji, izradu tehničke dokumentacije potrebne za legalizaciju objekata izgrađenih bez građevinske dozvole i nabavku kompjuterske i tehničke opreme potrebne za sprovođenje ovog procesa.

Na kraju ovog dela navodimo set preporuka i aktivnosti koje bi lokalne samouprave trebalo da sprovode u cilju daljeg una-pređenja procesa upravljanja imovinom: a) Sistematizacija podataka o nepokretnostima čiji je pravni

status sporan (nelegalno sagrađeni objekti, nepokretnosti sa nerešenim imovinsko-pravnim odnosima) i identifikacija načina rešavanja spornog statusa; izrada tehničke doku-mentacije potrebne za legalizaciju objekata izgrađenih bez građevinske dozvole.

b) Sistematizacija podataka o vrsti i broju geodetskih rado-va u odnosu na nepokretnosti sa spornim pravnim statu-som i nepokretnosti koje ispunjavaju uslove za upis prava javne svojine i izvođenje geodetskih radova potrebnih za ostvarivanje prava upisa javne svojine kod Republičkog ge-odetskog zavoda (snimanje objekata i mreža, „etažiranje“ posebnih delova zgrade, brisanje objekata, izrada katastar-sko-topografskih planova i dr.).

c) Sistematizacija podataka o podzemnim infrastrukturnim mrežama, pribavljanje postojeće tehničke dokumentacije; identifikovanje slučajeva u kojima je potrebno vršiti njiho-vo geodetsko snimanje i utvrđivanje približne dužine mreža kako bi se na odgovarajući način pripremili i za pokretan-je postupka uspostavljanja – upisa prava javne svojine na mrežama.

d) Sistematizacija podataka o vrednosti nepokretnosti (tržišnoj i knjigovodstvenoj) kojima JLS raspolažu i ut-vrđivanje slučajeva u kojima je potrebno vršiti procenu vrednosti nepokretnosti koja je neophodna za utvrđivanje knjigovodstvene vrednosti nepokretnosti; uspostavljanje načina i sistema na osnovu kojeg će se vršiti usaglašavanje knjigovodstvenog sa stvarnim stanjem nepokretnosti na kojima je upisano pravo javne svojine JLS (postupak i na-dležni organ, način razmene informacija između finansijske službe i službe koja radi na uspostavljanju prava javne svo-jine), te sprovođenje procene vrednosti nepokretnosti koju vrše ovlašćeni procenitelji.

e) Intenziviranje saradnje sa javnim preduzećima u vezi nep-okretnosti koje koriste ta preduzeća.

f) Klasifikovanje nepokretnosti u zavisnosti od njihove funk-cije i namene, uključujući i revidiranje dosadašnjeg načina korišćenja nepokretnosti (nakon upisa prava javne svojine na ime JLS) u cilju eventualne promene namene ili korisnika tih nepokretnosti, kada za to postoje opravdani razlozi.

g) Preduzimanje aktivnosti u skladu sa unutrašnjom organ-izacijom JLS, radi objedinjavanja (konsolidacije) upravljanja nepokretnostima u javnoj svojini.

h) Uspostavljanje transparentnog mehanizma upravljanja im-ovinom lokalne samouprave.

48 49

3.2. POLJOPRIVREDNA POSLOVNA SARADNJA3.2.1. Glavni trendovi i izazovi u oblasti

poljoprivrednog zadrugarstva i podrška EU Exchange 4 grant šeme unapređenju sistema na lokalnom nivou

Složenost pitanja nadležnosti i ovlašćenja i ograničenja koja dolaze sa nivoa nacionalnih i lokalnih institucija, klјučne su pre-preke za unapređenje institucionalnog kapaciteta JLS za bavljen-je ruralnim razvojem. Uočava se izrazita kompleksnost, rigidnost i rasparčanost lokalnih politika koje utiču na ruralni razvoj. Ruralna politika se veoma sporadično razmatra kao poseban i konzisten-tan segment razvoja u strateškim planovima. Sporadično, JLS imaju izrađen programski dokument koji direktno reguliše meh-anizme podrške ruralnom razvoju. Uprkos stavu da su ruralna pi-tanja važan sadržaj strategija koje se odnose na lokalni ekonoms-ki razvoj, termin “ruralni razvoj” se obično ne koristi u strateškim planovima. Zemljoradničke zadruge, uglavnom, nisu segment koji se zasebno analizira i razmatra. Strateška dokumenta ne sa-drže pregled nad trenutnom situacijom u sektoru zadrugarstva, niti nude ideje o poboljšanju situacije. Tek u retkim slučajevima, pri razmatranju problema niske konkurentnosti lokalne poljop-rivrede i usitnjenosti poseda, revitalizacija zadrugarstva se pomin-je kao opcija za prevazilaženje analiziranih problema. Konkretni projekti u ovom pravcu, u okviru lokalnih akcionih planova, ug-lavnom nedostaju.

Ova kompleksnost, kako pokazuju rezultati istraživanja, oteža-va JLS izbor pravih mera i načina zastupanja specifičnih interesa lokalnih ruralnih zajednica. Takođe se ističe problem razume-vanja stepena i vrste autonomije LS u ovoj temi. Autonomija se, u ovom slučaju, odnosi i na finansijsku (budžetsku, fiskalnu) i na autonomiju ovlašćenja, kao što su da JLS i agencije mogu da bira-ju najbolji način za postizanje željenih rezultata bilo kojom razvo-jnom politikom i tako ih bolje usaglašavaju sa ostalim politikama na lokalnom nivou. Ruralna dimenzija lokalnih budžeta još nije izgrađena, a JLS izdvajaju skromnu budžetsku podršku ruralnim zajednicama, uprkos činjenici da većina lokalnih strateških doku-menata artikuliše rešavanje ruralnih problema kao čin koji je od izuzetne važnosti za ukupnu lokalnu razvojnu politiku.

Za razliku od dosadašnjih akcija u domenu podrške sektoru zad-rugarstva u poljoprivredi, kod kojih je fokus uglavnom stavljan na mobilizaciju poljoprivrednih gazdinstava i osnaživanje postojećih i formiranje novih zadruga, akcije podržane kroz EU Exchange 4, doprinele su pored navedenog i višestrukim promenama u kapacitetima JLS da planiraju, koordinišu i prate efekte politike u sektoru zadrugarstva. Kod podržanih JLS i njihovih partnera, povećan je obim budžetskih izdvajanja za ruralni razvoj, ima-jući u vidu da je uspostavljanje fonda, tj. budžetskih izdvajanja

za sektor zadruga, tretirano kao obavezujuća aktivnost za sve JLS podržane u okviru EU Exchange 4 grant šeme u Prioritetu 2 – Podrška konkurentnosti lokalne ekonomije kroz jačanje poljo-privrednih zadruga. JLS uglavnom ne prate efekte svojih akcija u pojedinačnim javnim politikama. Implementacijom podržanih projekata, desile su se značajne promene u procesu praćenja, bar-em kada je reč o oblasti polјoprivrednih zadruga. Podržane akcije značajno su doprinele istraživanju tržišta za lokalne/regionalne polјoprivredne proizvode i prepoznavanje brenda (u četiri od pet podržanih projekata), razvoju novih veština među proizvođačima i prelasku iz proizvođačke u kombinovanu, proizvođačko-pre-rađivačku sferu poslovanja poljoprivrednih gazdinstava koja su direktno uključena u rad podržanih zadruga. Cilj EU Exchange 4 programa i sprovedene grant šeme za Prior-itet 2: Lokalni ekonomski razvoj – poljoprivredno zadrugarstvo na lokalnom nivou je da se pruži podrška podizanju nivoa konkurent-nosti lokalnih ekonomija kroz jačanje sektora zemljoradničkih zadruga (ZZ). Opšti zaključak je da je visok stepen ostvarenosti navedenog cilja i da je ostvaren značajan napredak u konkurent-nosti lokalne ekonomije u svih pet podržanih projekata. Pozitivni trendovi u konkurentnosti lokalne ekonomije mogu se analizirati kroz jačanje tržišne pozicije podržanih ZZ. U svih pet podržanih projekata razvijene su studije koje su ponudile analizu potenci-jalnog tržišta za proizvode ZZ i poslovni planovi koji su dali prikaz trenutnog i budućeg poslovanja podržanih ZZ. Takođe, na osno-vu drugih parametara postignuća (broj novih članova kooperati-va, izgrađenost i transfer znanja, kreiranje novih proizvoda i novih marketinških alata, regionalna prepoznatljivost, budžetska izdv-ajanja iz budžeta JLS za podršku ZZ i inovirana lokalna politika i sl.), može se zaključiti da su sve ZZ koje su bile podržane kroz EU Exchange 4 Grant šemu ojačale svoju poziciju na tržištu u većoj ili manjoj meri.

Dodatno, stepen izgrađene konkurentnost podržanih ZZ može se posmatrati i kroz dimenziju izgrađenih resursa za održivost projek-tnih, ali i budućih ciljeva ZZ. Naime, u slučaju dva projekata čiji su

Pravni okvir kojim se reguliše zadrugarstvo čine Zakon o zadrugama, Zakon o bankama i Zakon o računovodstvu i reviziji. Pored navedenih Zakona, i druga akta Vlade regulišu reforme i načine podrške u sektoru, a naročito su važni Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije (2014-2024), i Nacionalni program ruralnog razvoja za period 2015-2020.

nosioci opština Bač i opština Lazarevac, može se predvideti visok stepen održivosti sprovedenih akcija. Oba navedena projekta ističu se visokim stepenom razvijenosti upravljačkih modela, što je, kako se ispostavilo tokom implementacije projekata, jedan od ključnih preduslova postavljanja sektora na zdrave osnove. Oba projek-ta, bez obzira na različitosti u karakteru projektnih aktivnosti, su sprovodila aktivnosti po visoko participativnom modelu, uz učešće svih zainteresovanih strana, transparentno i odgovorno. Ovakav način upravljanja projektima omogućio je da, u ovom trenutku, u oba slučaja, rezultati projekata mogu da nastave razvoj i bez spol-jašnje podrške, uz visok stepen prepoznatljivosti postignuća.

Ukoliko pogledamo ispunjenost indikatora koji su definisani na nivou grant šeme, dolazimo do zaključka da je postavljeni cilj apsolutno ispunjen i da je u svakoj lokalnoj samoupravi napravljen pozitivan pomak u unapređenju poljoprivredne poslovne saradnje.

Pored indikatora koji su definisani na nivou grant šeme u ok-viru samog poziva (Smernice za podnošenje projekata), po odabiru projekata koji su finansirani urađena je dodatna anal-iza usklađenosti projekta sa nacionalnim politikama u sektoru na osnovu koje su definisani dodatni (policy) indikatori za sve projekte

Tabela 4: Pregled ispunjenosti indikatora definisanih na nivou grant šeme

IndikatoriBač Lazarevac Merošina Svrljig Lebane

Plan. Real. Plan. Real. Plan. Real. Plan. Real. Plan. Real.

Broj novih kooperativa 2 2 0 0 3 0 0 0 0 0Broj kooperanata 30 46 80 52 73 NP 100 138 45 45

Iznos (%) finansijske podrške JLS

Nije definisano

Po 1 mil.RSD u 2

JLS

20.000,00 EUR

400.000,00 RSD

17% UOB za PF, od

čega 45% za ZZ

45% PF u jednoj JLS 55% PF 55% PF >25% UOB >30% PF

Broj novih, brendiranih proizvoda

0 0 1 1 2 NP 2 2 1 1

Uvećanje godišnjeg prometa ZZ

0 NP 30.000,00 EUR NP

1.432. 000,00 EUR u 2015

1.432. 000,00 EUR u 2015

15% u 2015

1.900.000,00 RSD u 2014

400.000,00 EUR NP

1. Do kraja projektnog perioda, vrednost prometa ko-operative/a koja/e je/su predmet projekta porastao u proseku za xx% u odnosu na period pre projekta

2. Do kraja projektnog perioda, udeo registrovanih pol-joprivrednih gazdinstava sa teritorija partnerskih JLS koja su postala članovi kooperative/a u ukupnom broju registrovanih poljoprivrednih gazdinstava sa teritorija partnerskih JLS veći je za najmanje xx% u odnosu na stanje pre projektnog perioda

3. U partnerskim JLS predviđen je obim budžetskih izdv-ajanja za podršku razvoju polјoprivrednih kooperativa za 2015. godinu, a najmanje xx% od ukupnog godišn-jeg budžeta JLS

Pregled ispunjenosti na nivou dodatnih (policy) indikatora nal-azi se donjoj tabeli.

Tabela 5: Pregled ispunjenosti dodatnih indikatora programa (policy indikatori)Do kraja projektnog perioda, vrednost prometa kooperative/a koja/e je/su predmet

projekta porastao u proseku za xx% u odnosu na period pre projektaNapredak

Da Del Ne NP

1 Bač X

2 Lazarevac X

3 Merošina X

4 Svrljig X

5 Lebane X

50 51

Obavezne aktivnosti 1. Uvođenje finansijskih i nefinansijskih mera za

razvoj poljoprivrede i zadrugarstva

Opcione aktivnosti1. Uspostavljanje i/ili povezivanje postojećih

zadruga2. Unapređenje tehničkih uslova rada

zemljoradničkih zadruga3. Analiza tržišta i mogućnosti korišćenja

inovativnih materijala4. Izgradnja kapaciteta zadruga kroz pripremu

potrebne dokumentacije (marketinški, biznis plan)

5. Organizacija edukativnih aktivnosti (radionica, seminara)

6. Brendiranje lokalnih proizvoda7. Promocija zadruga i njihovih proizvoda (sajmovi,

povezivanje sa zainteresovanim investitorima i sl.)

3.2.2. Pregled rezultata podržanih projekata i uspostavljenih primera dobre prakse

U okviru ove tematske oblasti podržano je 5 projekata, a u nastavku je prikazan pregled ispunjenosti ključnih aktivnosti.

Do kraja projektnog perioda, udeo registrovanih poljoprivrednih gazdinstava sa teritorija partnerskih JLS koja su postala članovi kooperative/a u ukupnom broju registrovanih poljoprivrednih gazdinstava sa teritorija partnerskih JLS veći je za

najmanje xx% u odnosu na stanje pre projektnog perioda

Napredak

Da Del Ne NP

1 Bač X

2 Lazarevac X

3 Merošina X

4 Svrljig X

5 Lebane X

Do kraja projektnog perioda, udeo registrovanih poljoprivrednih gazdinstava sa teritorija partnerskih JLS koja su postala članovi kooperative/a u ukupnom broju registrovanih poljoprivrednih gazdinstava sa teritorija partnerskih JLS veći je za

najmanje xx% u odnosu na stanje pre projektnog perioda

Napredak

Da Del Ne NP

1 Bač X

2 Lazarevac X

3 Merošina X

4 Svrljig X

5 Lebane X

EKONOMSKA KONKURENTNOST KROZ UDRUŽIVANJE U POLJOPRIVREDNE ZADRUGE

Ključni koraci ¹ Podrška atraktivnosti sektora i procesima

udruživanja, na nivou registrovanih poljoprivrednih gazdinstava

¹ Unapređenje upravljačkih, ljudskih i tehničkih kapaciteta poljoprivrednih zadruga

¹ Povećano finansiranje sektora iz opštinskog budžeta

Projektom je podržano povezivanje proizvođača jagoda, koji su okupljeni u okviru novoformirane zadruge „Bačka jagoda“ (registrovana u februaru 2014) i proizvođača povrća, koji su tokom projekta formirali zadrugu „Seoska bašta“ (novembar 2014.). Ekspertski tim angažovan u okviru projekta je u sarad-nji sa predstavnicima zadruga izradio biznis i marketing plan, organizovano je 10 obuka za članove, kao i studijska poseta Italiji i posete domaćim i međunarodnim sajmovima. Takođe je nabavljena i hladnjača za čuvanje voća (jagoda). Kroz za-jednički nastup i poboljšane uslove rada, proizvođači su dobili bolju cenu repromaterijala i osigurali tržište za svoje proizvo-de – u 2014. godini rod jagoda je preko zadruge prodat doma-ćoj firmi za proizvodnju sokova.

U okviru saradnje sa Poljoprivrednom srednjom školom u Baču su organizovane dodatne obuke u oblasti organske proizvodnje za đake i pripremljen je set preporuka za una-pređenje obrazovnog profila koje su dostavljene resornom ministarstvu.

Pored aktivnog učešća zaposlenih u odeljenjima za poljopri-vredu u svim projektnim aktivnostima, obe lokalne samou-prave su u okviru budžeta za 2015. godinu uključile sredstva za razvoj zadruga, a opština Bač je iz sredstava za 2015. go-dinu finansirala i pripremne radove za postavljanje hladnjače (oko 25.000 evra).

Korisnici Opštine Bač i Bački Petrovac, Zadružni savez Vojvodine Vrednost projekta / donacije € 125.438,59/ € 107.061,84


52 53

PČELARSKI CENTAR – KAČERSKI MED





Tokom 15 meseci realizacije projekta uspostavljeni su predu-slovi za dalji održivi rad regionalne zadruge „Kačerski med“, čija će okosnica biti proizvodnja i prodaja kačerskog meda sa zaštićenim geografskim poreklom. U saradnji sa predstav-

nicima zadruge pripremljeni su biznis i marketinški plan za prodaju meda; organizovane su obuke fokusirane pre svega na proizvodnju proizvoda sa zaštićenim geografskim pore-klom za 244 člana zadruge; pripremljen je i sproveden pose-ban program obuke za nove članove uz podršku u vidu do-nacije košnica; a organizovana je i studijska poseta Italiji sa posetom sajmu kao dodatan vid edukacije i promocije. Deo organizovanih aktivnosti je bio usmeren na jačanje brenda „Kačerskog meda“: priprema za dobijanje zaštićenog geo-grafskog porekla proizvoda i sprovođenje prve faze mere-nja, kao i razvoj promotivnih artikala (nalepnice, tegle, itd.). Takođe su unapređeni i tehnički kapaciteti za rad – renoviran je prostor i nabavljen deo opreme za laboratoriju.

Sve tri partnerske lokalne samouprave su u svojim budže-tima za 2015. godinu povećale iznos sredstava za podršku razvoju zadrugarstva.

KorisniciGradska opština Lazarevac, opštine Lajkovac i Ljig, poljoprivredna zadruga Kačerski med


ZOVEMO GA „RAJSKO VOĆE“ SA RAZLOGOM!





¹ Podrška daljem razvoju zadrugarstva na teritoriji opština Lebane i Bojnik kroz plasman proizvoda na domaćem i stranom tržištu

Projektni timovi opština Lebane i Bojnik su tokom 10 meseci intenzivno radili na promociji poljoprivredne poslovne sarad-nje na svojim teritorijama i na ovaj način je povećan broj čla-nova zadruge; organizovane su obuke za stare i nove članove; razvijeni su biznis i marketinški plan sa segmentima koji se bave analizom inostranih tržišta (Italija, Nemačka); a razvijen je i web portal sa opcijom on-line naručivanja proizvoda. Do-sta pažnje je posvećeno i unapređenju vizuelnog identiteta osnovnog proizvoda zadruge i unapređen je ceo set promo-tivnog materijala za pakovanje i obeležavanje paradajza.

Obe lokalne samouprave su uvećale iznos sredstava za podrš-ku zadrugama u 2015. godini za 30%.

KorisniciOpštine Lebane i Bojnik, Zemljoradnička zadruga „Bumbari“, opština Collecorvino (Italija) i Bobritzsch-Hilbersdorf (Nemačka)


54 55

SUVE VIŠNJE I ŠLJIVE ZA EVROPSKO TRŽIŠTE





Podrška poljoprivrednoj saradnji kroz dalji razvoj i pro-mociju brendova oblačinske suve višnje i suve šljive je definisana kao strateški prioritet partnerskih opština i to-kom projekta su uspostavljene osnove za dalju promociju ovih brendova i plasman na nacionalno tržište. Najveći deo aktivnosti tokom 12 meseci realizacije bio je usmeren upravo na rad sa članovima zadruga i podizanju njihovih individualnih i kolektivnih kapaciteta kroz obuke, izradu biznis i marketinškog plana, razvoj web portala koji omo-gućuje praćenje proizvodnje i prodaju preko interneta. Takođe je pilotirana i proizvodnja sušene višnje i šljive, kao dodatni vid plasmana proizvoda, i razvijen je i vizuel-ni identititet proizvoda.

Predstavnici obe lokalne administracije su takođe uče-stvovali u edukativnim aktivnostima, a pripremljen je i plan poljoprivrednog razvoja i formiran agro-fond opšti-ne Merošina.

Korisnici

Opštine Merošina i Blace, Reichenbach (Nemačka), Collecorvino (Italija), poljoprivredna zadruga “Oblačinska višnja” i Regionalna razvojna agencija “Jug”


SVRLJIŠKO JAGNJE I „BELMUŽ SIR“ - ORGANSKI BRENDOVI IZ SVRLJIGA ZA VELIKE EVROPSKE GRADOVE - SVRLJIŽANKA





Tokom 12 meseci realizacije projekta unapređeni su kapacite-ti zemljoradničke zadruge „Svrljižanka“ kroz organizaciju pro-motivnih aktivnosti koje su imale za rezultat povećanje broja članova sa 30 na 138, kao i organizaciju obuka i studijske po-sete za članove zadruge. Pripremljen je i podnet elaborat za zaštitu geografskog porekla svrljiškog jagnjeta, dok je zadru-ga potpisivanjem ugovora dobila pravo korišćenja zaštićenog geografskog porekla proizvoda za „belmuž sir“. Ekspertski tim je radio na unapređenju vizuelnog identiteta oba proizvoda, uključujući logo, pakovanje i drugi promotivni materijal. Rad na brendiranju je usklađen sa pripremom biznis i marketing

plana koji pored plasmana na domaće uključuju i analizu po-tencijala za plasman na međunarodnom tržištu. Takođe, razvi-jen je i veb portal sa profilima svih 138 članova.

Predstavnici sve tri partnerske lokalne samouprave su bili ak-tivno uključeni u sprovođenje projektnih aktivnosti, a takođe su usvojene i mere finansijske i nefinansijske podrške za ra-zvoj poljoprivrede.

Korisnici

Opština Svrljig, gradske opštine Niška Banja i Crveni Krst (Niš), zemljoradnička zadruga “Svrljižanka”, opštine Bobritzsch-Hilbersdorf (Nemačka) i Bertinoro (Italija), i NVO “Kulturni Kod”


56 57

Tokom implementacije EU Exchange 4 grant šeme posebna pažnja je stavljena na sagledavanje i promovisanje primera do-bre prakse, odnosno uspešno ostvarenih projektnih aktivnosti koje mogu da posluže kao opipljiv i izvodljiv postupak primen-ljiv kod drugih subjekata u sektoru.

Na osnovu realizovanih projekata definisano je sedam mogućih parametara za ocenu dobrih praksi u oblasti razvoja poljoprivredne poslovne saradnje koji mogu da posluže i kao osnova za razvoj novih projekata, odnosno ukažu na elemente koje svaki projekat koji pretenduje da bude uspešan treba da sadrži:(1) Izgrađena, jasno definisana i osnažena uloga LS u

sektoru poljoprivrednih zadruga(2) Povećan nivo zainteresovanosti poljoprivrednika za

procese udruživanja i zadrugarstva(3) Uspostavljeni i osnaženi procesi saradnje sa drugim

zainteresovanim stranama na horizontalnom i vertikalnom nivou

(4) Iskustvo, informisanost i znanje u sektoru su uvećani – kvantitativno i unapređeni – kvalitativno

(5) Unapređeni modeli upravljanja zadrugama(6) Definisani su novi proizvodi(7) Izgrađen i/ili unapređen teritorijalni identitet

3.2.3. Izazovi u realizaciji i preporuke za buduće programe

Pored izazova navedenih u sekciji 3.2.1, ovde navodimo konk-retne izazove koje su predstavnici projektnih timova naveli u implementaciji projekata i poslova i nadležnosti u oblasti poljo-privrednih zadruga:

1. Nejasne nadležnosti institucija na nacionalnom nivou. Kao primer navedeni su poslovi i nadležnosti u oblas-ti primene Zakona o oznakama geografskog porek-la gde nadležnosti raspoređene između ministarstva nadležnog za poljoprivredu i Zavoda za intelektualnu svojinu nisu precizno i jasno artikulisane i/ili ne postoji dovoljno znanja na lokalnom nivou.

2. Spremnost članstva zadruga za učešće u obligacionim odnosima kakvo je npr. kofinansiranje aktivnosti zad-ruge. Ovaj problem navodi se kao naročito relevantan kada je reč o finansiranju upravljačkih poslova u zadru-gama. Dodatnu dimenziju problema osećaju posebno novoosnovane zadruge, koje još uvek nisu u stanju da svojim finansijskim pokazateljima motivišu članstvo na punu participaciju.

3. Motivisanost članstva - ističe se izazov u tzv. primar-noj i sekundarnoj atraktivnosti sektora za članstvo. Naime, projektni timovi konstatuju da se sektor suoča-

va sa slabom motivisanošću ruralnog stanovništva da učestvuje u početnim fazama procesa udruživanja i zadružnog poslovanja. Međutim, odsustvo motivisa-nosti članstva se može uočiti i u kasnijim fazama, koje zahtevaju upravljanje zadružnim procesom i održavanje i sprovođenje zadružnih principa (prisustvo sastancima, učestvovanje u nekom organu rukovodstva zadruge, poslovima važnim za funkcionisanje zadruge, prihvatan-je pozicije višeg menadžmenta i aktivno angažovanje novih članova). Ovaj izazov, kako se naročito ističe, ima i dodatnu, regionalnu dimenziju.

4. Regionalne razlike. Kada se razmatraju problemi i izazovi sa kojima se suočavaju JLS u ovoj oblasti, neophodno je uzeti u obzir regionalne razlike kao veoma važan para-metar određivanja neophodnih pravaca intervencija. Naročito su vidljive razlike između regiona Vojvodine i ostalih regiona u Republici Srbiji. Čak, kako je istaknu-to, neki problemi i izazovi, kao npr. motivacija ruralnog stanovništva i njihovo aktivnije regrutovanje u sek-tor zadrugarstva, nisu relevantni za region Vojvodine. Suprotno, JLS u ovom regionu suočavaju se sa većim interesovanjem stanovništva i slabijom mogućnošću finansijske intervencije JLS usled budžetskih ograničen-ja. U ostalim regionima Srbije sektor zadrugarstva se još uvek suočava sa problemima stabilnog i aktivnog članst-va. Takođe, upravljački i stručni kapaciteti u zadrugarst-vu značajno su napredniji u sektoru na području regiona Vojvodine u odnosu na ostale regione. Ovakva pojava tumači se kao posledica očuvane tradicije i konstantnih iskustava u proteklom periodu u sektoru zadrugarstva.

5. Međuopštinska saradnja u promovisanju i razvoju sekto-ra slabo je ili nije razvijena. Ističe se nedostatak instrume-nata za efikasnu i obavezujuću međuopštinsku saradnju. Naime, tokom implementacije projekata podržanih kroz EU Exchange 4 grant šemu, u većini slučajeva, uočava se formalna podrška sprovođenju aktivnosti, ali formalni sporazumi o međuinstitucionalnoj saradnji, na bilo kom nivou (administrativnom, finansijskom ili političkom), još uvek nedostaju. Takođe, uočljivo je i da JLS ponaosob uglavnom nemaju doživljaj međuopštinske ili region-alne važnosti kapaciteta koji su izgrađeni na teritoriji druge JLS.

6. Nedovoljno analizirani lokalni potencijali i lokalna ograničenja. Sa ovim problemom se, kako se ističe, suočava većina lokalnih samouprava u Republici Srbiji. Naime, ovaj problem posmatra se kao uzrok loše defin-isanih i sprovedenih lokalnih strateških dokumenata i neadekvatne intervencije JLS u sektoru zadrugarstva. Tako se često, po uzoru na druge JLS i bez analize pri-menjivosti u odnosu na lokalni kontekst, definišu smer-nice koje nisu u skladu sa demografskim stanjem u rural-nim područjima, infrastrukturnim kapacitetima, kapac-itetima u znanju i tehnologiji ili prirodnim resursima.

Značaj načina upravljanja procesom osnaživanja zadružnog sektora ispostavlja se kao jedna od ključnih naučenih lekcija u

projektima podržanim kroz EU Exchange 4 grant šemu. Pro-jekti koje karakteriše viši nivo participativnosti u pripremi, ruk-ovođenju i sprovođenju projekta, pokazuju bolje performanse u smislu povećanja stepena atraktivnosti sektora među rural-nim stanovništvom.

3.2.4. Preporuke za dalje unapređenje poljoprivredne poslovne saradnje na lokalu

U praksi EU definisana su 3 osnovna faktora uspeha zadruga: (1) Pozicija u lancu snabdevanja hranom, (2) način internog uprav-ljanja, i (3) institucionalno okruženje. Na osnovu ova tri faktora i iskustava stečenih tokom implementacije EU Exchange 4 progra-ma, definisane su preporuke za dalje finansiranje projekata, kao i preporuke za nacionalni i lokalni nivo vlasti. Istovremeno, defin-isane preporuke za ova dva nivoa vlasti mogu se smatrati i prepo-rukama za čije je sprovođenje neophodna spoljašnja intervencija kroz finansiranje projekata od strane EU, ali i drugih razvojnih projekata i programa. Naime, iskustva stečena kroz sprovođenje grant šeme, nedvosmislena su polazna osnova za inkluzivniji i racionalniji pristup u rešavanju problema sa kojima se suočavaju sve zainteresovane strane u procesu osnaživanja sektora ZZ.

Preporuke za dalje finansiranje projekata u oblasti zemljo-radničkih zadruga:

7. Pružiti podršku jačanju institucionalnih, administrativnih i finansijskih kapaciteta donosilaca odluka, na oba nivoa, da rukovode pitanjima zemljoradničkih zadruga. Po-držati prilagođavanje institucionalnih, administrativnih i finansijskih okvira ruralnim zajednicama

8. Pružiti podršku osnaživanju supralokalnim/krovnim organizacijama (Zadružni savez Srbije, Zadružni savez Vojvodine), koje zastupaju interese zadružnog sektora u procesima jačanja kapaciteta, restrukturiranja i sticanja veština za moderni menadžment

9. Omogućiti dostupnost znanja, edukacije i izvora infor-macija za sve zainteresovane aktere u procesu

10. Povećati osetljivost na pitanja učešća mladih kategorija ruralnog stanovništva i pitanja rodne ravnopravnosti

11. Podržavati podizanje nivoa marketinških aktivnosti, veština i znanja o poslovnom menadžmentu, kvalite-tu proizvodnje, sektora usluga i uvođenja standarda za menadžment ZZ. Tehnička podrška u edukaciji i trenin-zima iz specifičnih oblasti za predstavnike svih lokalnih aktera, uključujući JLS i ZZ (participativno odlučivanje, upravljanja projektnim ciklusom, evropske integracije, pregovaranje i lobiranje, marketing, kursevi stranih jezi-ka i sl.)

12. Podržavati akcije koje za cilj imaju olakšavanje pristupa postojećim i kreiranju novih modela pristupa finansi-jskom tržištu (ruralno finansijsko tržište)

13. Podržavati i osnaživati pristup postojećim socijalnim ru-ralnim servisima i izgradnju novih

14. Promovisati tzv. teritorijalni pristup u definisanju

strateških smernica prema sektoru zadrugarstva, koji je usklađen sa potencijalima i ograničenjima date teritorije

15. Podržati i promovisati podršku inicijativama koje nose promenu (kreacija, sinergija) i “novu lokalnu kulturu” u skladu sa lokalnim resursima. Podržati razvoj posebnih, neiskorišćenih, zapostavljenih i potcenjenih resursa.

16. Podrška integraciji evropskih standarda uz istovremeno očuvanje lokalnih posebnosti

17. Podržati akcije osmišljavanja i promovisanja nove lokalne/regionalne proizvode i usluge u sektoru ZZ.

Preporuke za nacionalni nivo:

1. Uskladiti nacionalnu politiku za sektor ZZ sa očekivanji-ma i perspektivama EU integracija.

2. Uspostaviti jasne i transparentne kriterijume za ocenu uspešnosti zadruga koji su u skladu sa načinom na koji se vrši ocena ZZ na nivou EU, a koji reflektuju: interni i ek-sterni menadžment i kvalitet lokanog institucionalnog okruženja koji podrazumeva administrativne, političke i finansijske kapacitete LS za podršku sektoru i na osnovu ovih kriterijuma definisati mere podrške za sektor ZZ.

3. Jasno definisati ulogu, poziciju i nadležnosti JLS.4. Definisati modele i preporuke za mobilizaciju rural-

nog stanovništva u sektor zadrugarstva i druge oblike udruživanja.

5. Uspostaviti mere podrške kroz nacionalne uredbe i konkurse koji podstiču osnivanje novih zadruga i njiho-vo funkcionisanje u početnom periodu.

6. Uspostaviti mere podrške kroz nacionalne uredbe i konkurse koji podstiču saradnju i umrežavanje između JLS, između JLS i drugih aktera zainteresovanih za razvoj sektora.

Preporuke za lokalni nivo:1. Definisati i analizirati razvojne mogućnosti zadružnog

sektora u skladu sa lokalnim specifičnostima.2. Podizati nivo institucionalnih i budžetskih kapaciteta u

skladu sa lokalnim potrebama.3. Definisati jasne i participativne strateške smernice, u

skladu sa specifičnostima zadružnog sektora.4. Promovisati u učestvovati u međuopštinskim inicijativa-

ma koje promovišu razvoj sektora.5. Definisati sopstvene uloge prema zadružnom sektoru

a. Zauzeti medijatorsku ulogu - identifikovati funk-cionalne propuste i komunikacione praznine iz-među zainteresovanih strana.

b. Promovisati, uspostaviti i podržati partnerstvo sa različitim institucijama i organizacijama (interno i eksterno).

c. Uspostavi bliže načine komunikacije sa seoskim zajednicama kroz uključivanje ruralnog stano-vništva u planiranje i procese donošenja odluka.

d. Pratiti i aktivno učestvovati u kreiranju nacionalnih politika kroz zalaganje za lokalne interese.

58 59

3.3. Primer najbolje opštinske prakse u oblasti lokalni ekonomski razvoj – grad Požarevac

U okviru takmičenja za najbolji projekat u okviru EU Exchange 4 grant šeme za najbolji projekat u tematskoj oblasti lokalni ekonomski razvoj odabran je projekat koji je realizovao grad Požarevac u partnerstvu sa 6 okolnih lokalnih samouprava „Upravljanje javnom svojinom – korist za sve“. Projekat je u velikoj meri doprineo rešavanju problema, ostvarenju opšteg cilja i unapređenju položaja korisnika/ciljnih grupa. Projekat je osmišljen kao komplet adekvatnih aktivnosti i akcija koje u krat-kom roku postižu maksimalni efekat: uspostavljanje struktura i prilagođavanje okvira rada, obuka i paralelno prikupljanje po-dataka i uspostavljanje zajedničkog sistema.

Direktni korisnici projekta: grad Požarevac, opštine Petrovac na Mlavi, Velika Plana, Žagubica, Kučevo, Veliko Gradište i Golubac

Indirektni korisnici: poslovni sektor i poljoprivredni proiz-vođači sa teritorije svih sedam partnera, potencijalni investitori, Republička direkcija za imovinu, građani 7 partnerskih lokalnih samouprava

Vrednost projekta / vrednost donacije: € 205.731,57/ €178.575,00

Trajanje projekta: 14 meseci, 07.03.2014. - 06.05.2015.

CiljeviProjekat je doprineo ostvarenju opšteg cilja: “Realizacija pri-oriteta nacionalne politike i postizanje strateških ciljeva u oblasti lokalnog ekonomskog razvoja, kroz unapređenje ad-ministrativnih kapaciteta i efikasnosti pružanja usluga lokalne samouprave”. Konkretno, kroz usklađivanje internih akata, pop-is javne svojine, pokrenut postupak prenosa vlasništva javne imovine i instaliranjem specijalizovanog softvera sa do sada prikupljenim podacima o javnoj imovini, a sve u skladu sa na-cionalnim propisima, uspostavljen je sistem za efikasno pružan-je usluga vezanih za upravljanje imovinom kao osnova za dalje podsticanje lokalnog ekonomskog razvoja.

Ostvareni rezultatiR1: Unapređen pravni i institucionalni okvir za upravljanje im-ovinom u 7 JLS – predlog izmena i dopuna Statuta kako bi se obezbedila potpuna usklađenost sa nacionalnim zakonskim okvirom, izmenjen Pravilnik i Sistematizaciju je usvojilo 6 JLS, dok je 1 opština usvojila izmene Statuta.

R2: Formirana baza podataka javne imovine koja je predmet transfera u vlasništvo u 7 lokalnih samouprava i uspostavljen sistem koji omogućuje razmenu informacija sa Republičkom di-rekcijom za imovinu – popisano je oko 51,622 jedinica imovine koje koriste lokalne samouprave, JKP, institucije i organizacije osnovane od strane lokalne samouprave. Za oko 24.315 jedinica imovine su dostavljeni NEP obrasci kao prvi korak u pokretanju prenosa vlasništva, dok je vlasništvo nad preostalom imovinom (parcelama) predmet direktnog prenosa od strane Republičkog geodetskog zavoda ili su podneti pre početka projekta.

R3: Unapređeni kapaciteti 7 lokalnih samouprava za efikasno upravljanje imovinom kroz obuke na temu upravljanja imovi-nom i GIS-a. Dalje, razvijena je metodologija za procenu vred-nosti imovine. Tehnički kapaciteti su značajno unapređeni kroz razvoj baze podataka o imovini, GIS modul i nabavku potrebne opreme. Podaci o celokupnoj imovini koja je predmet prenosa vlasništva biće dostupni u GISu. Na kraju, baza podataka koja je razvijena u okviru projekta je u skladu sa Uredbom o imovini u javnoj svojini i omogućava partnerskim opštinama da direktno, elektronskim putem podnose zahteve i izveštaje Direkciji za im-ovinu. Istovremeno, zainteresovani predstavnici poslovnog se-ktora, poljoprivredni proizvođači kroz opštinske web GIS strane mogu da se informišu o statusu državne imovine koja se koristi od strane lokalne samouprave.

Održivost projekta Finansijska održivost obezbeđena prvenstveno kroz nastavak fi-nansiranja funkcionisanja sistema upravljanja imovinom u part-nerskim JLS i angažovanje zaposlenih za redovan rad i održavanje sistema što je potvrđeno i usvojenim izmenama sistematizaci-je. Upotreba jedinstvene baze od strane lokalne samouprave i drugih korisnika omogućiće da se postojeća imovina efikasnije koristi i stavi u funkciju sticanja dodatnih prihoda i lokalnog ekon-omskog razvoja. Novi IT sistem je integrisan u svih 7 partnerskih opština i dos-tupan je za svakodnevnu upotrebu nadležnim odeljenjima i in-stitucijama za potrebe donošenja različitih tipova odluka i druge aktivnosti, dok je obim posla i nadležnosti partnerskih lokalnih samouprava usaglašen sa relevantnim propisima i zakonima.

Elementi pravnog i strateškog okviraZakon o socijalnoj zaštiti je izašao u susret nacionalnim strateškim prioritetima i uneo niz novina u sistem socijalne zaštite: lokalnim samopravama je preneto u nadležnost niz ovlašćenja u pogledu uspostavljanja mreže vanininstitucionalnih usluga i njihove koordinacije (planiranje, naručivanje, praćenje i procena). Za potrebe implementacije lokalnim samoupravama je ostavljen rok za usklađivanje lokalnih odluka o socijalnoj zaštititi, kojima je, pored ostalog, trebalo predvideti uspostavljanje transparentnog mehanizma nabavki usluga socijalne zaštite, otvaranje mogućnosti za razvoj pluralizma pružalaca usluga socijalne zaštite iz javnog, a posebno iz privatnog i sektora građanskog društva, usklađivanje usluga sa standardima usluga propisanim od strane ministarstva nadležnog za socijalu.

Pravilnik Ministarstva o licenciranju organizacija socijalne zaštite i Pravilnik o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite, (maj 2013.godine) pred pružaoce usluga socijalne zaštite postavlja niz novih izazova tokom procesa prireme za podnošenje zahteva za izdavanje licence, pa se potreba za eksternom podrškom u izradi i prikupljanju dokumentacije pokazala kao neophodna.

4. USLUGE SOCIJALNE ZAŠTITE ZA STARIJU POPULACIJU

4.1. Glavni trendovi i izazovi u oblasti pružanja usluga socijalne zaštite za stariju populaciju i podrška EU Exchange 4 grant šeme unapređenju sistema na lokalnom nivou

Dugotrajno zbrinjavanje u sistemu socijalne zaštite modifikova-no je u pravcu razvoja vaninstitucionalnog smeštaja i pružan-ja usluga starima u njihovim domovima i načinjeni su izvesni reformski iskoraci, pre svega na nivou usvajanja strateških dokumenata. Situacija i praksa u lokalnim samoupravama se međusobno dosta razlikuju i uslovljene su pre svega nedovol-jno razvijenom vaninstitucionalnom mrežom, kao i nedosled-nim sprovođenjem koncepta deinstitucionalizacije. Prema po-dacima iz 2012. godine, pomoć u kući za starije pruža se u 122 lokalne samouprave, od ukupno 145 lokalne samouprave, što čini 84% od ukupnog broja LS u Srbiji, za preko 15,5 hiljada korisnika (1,2% starijih od 65 godina). Pomoć u kući za osobe sa invalid-itetom, kao specifična usluga za ovu ciljnu grupu, pruža se u 14% od ukupnog broja LS. Ostale dnevne usluge u zajednici su značajno manje zastupljene, i za njih je karakteristično da se ug-lavnom pružaju u većim gradovima. Uslugom je obuhvaćeno 15.563 pojedinacа, ili 13.588 domaćinstava, a od tog broja 94% su korisnici stariji od 65 godina. U polnoj strukturi dominiraju žene korisnici usluge sa 70% od ukupnog broja korisnika, dok je teritorijalna pokrivenost uslugom relativno ujednačena - 54% korisnika usluge pomoći u kući je iz urbane sredine.

Pružaoci usluge pomoći u kući su dominantno državni (75%). Od ukupnog broja korisnika, 74% korisnika prima uslugu koju pružaju ustanove socijalne zaštite, a pre svega centri za socijal-ni rad. Učešće budžeta LS (uključujući i participaciju korisnika) u ukupnim rashodima usluge tokom 2013. godine iznosilo je 73% - sa rashodima od oko 1 milijarde dinara na godišnjem niv-ou, usluga pomoći u kući za stare je usluga sa najvećim izdva-janjem i naravno sa najvećim brojem korisnika. Razlika između udela sredstava republičkih i donatorskih projekta u ukupnim rashodima je minimalna.

Rezultati istraživanja ukazuju na visok procenat učešća sred-stava lokalnog budžeta u ukupnim izdvajanjima za ovu uslu-gu - 70% od ukupnog iznosa finansiranja. Drugi značajan izvor finansiranja predstavljaju donacije (16%), republički budžet je zastupljen sa 11%, dok participacija korisnika doprinosi finan-siranju usluge sa samo 3%. Lokalne samouprave uglavnom ne naplaćuju participaciju, pa je stoga njen udeo od 3% u ukup-

nim rashodima izrazito nizak. U 2012. godini u nešto više od 1/3 od ukupnog broja lokalnih samouprava korisnicima se naplaću-je usluga, nešto manje od 1/3 lokalnih samouprava planira da uvede sistem participacije, dok 1/3 uopšte ne planira da uvodi participaciju.

Ključni izazovi za unapređenje sistema socijalne zaštite, a pose-bno usluge pomoći u kući (PUK) za stare u narednom periodu se mogu svrstati u nekoliko grupa:

60 61

Izazovi na nivou zakonodavnog okvira – pre svega usaglašavanje sa Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, ali i sa Zakonom o soci-jalnoj zaštiti.

Izazovi na nivou lokalnih politika obzirom da su pre-thodno razvijene lokalne sektorske strategije ug-lavnom istekle, a pitanje socijalne zaštite uglavnom nije dovoljno pokriveno i razvijeno u strategijama održivog razvoja zajednice i

Izazovi na nivou finansijske održivosti usluga

Izazovi na institucionalnom nivou - nužnost uspostav-ljanja organizacionih kapaciteta u okviru lokalnih ad-ministracija

Uspostavljanje participacije korisnika u ceni usluge - izazovi u ovom segmentu se mogu prepoznati na stra-ni lokalnih samouprava, pružalaca usluga, ali i na strani samih korisnika usluge

Imajući u vidu gore navedene izazove, podrška u okviru oblasti 3, usluga socijalne zaštite za stariju populaciju u okviru EU Exchange 4 grant šeme je imala za cilj da podrži izgradnju lokalnih kapaciteta i uspostavljanje održivih vaninistitucionalnih usluga za stare, kojima se omogućava ostvarivanje prava na život u prirodnom okruženju i smanjenje potrebe za institucionalnim smeštajem. Svi projekti real-izovani u okviru EU Exchange 4 programa su usklađeni sa relevant-nim nacionalnim (Nacionalna strategija održivog razvoja, Nacional-na strategija o starenju, Strategija razvoja socijalne zaštite, Strategija za smanjenje siromaštva) i lokalnim strateškim dokumentima (u većini opština uglavnom sa lokalnom Strategijom održivog razvoja).

Ukoliko pogledamo ispunjenost indikatora koji su definisani na nivou grant šeme, dolazimo do zaključka da je postavljeni cilj u pot-punosti ispunjen i da je u svakoj lokalnoj samoupravi napravljen pozi-tivan pomak:

1. Broj jedinica lokalne samouprave koje su uvele socijalnu uslugu pomoć u kući - zahvaljujući podršci programa, uslu-

ga PUK je po prvi put uspostavljena na institucionalno i finan-sijski održiv način u 10 opština: Alibunar, Nova Varoš, Sjenica, Bajina Bašta, Topola, Smederevska Palanka, Žabari, Žagubica, Veliko Gradište, Golubac. U preostalih 9 opština (Priboj, Prijepolje, Kovačica, Zaječar, Negotin, Majdanpek, Požarevac, Malo Crniće, Aranđelovac) je postojeće pružanje usluge pomoći u kući u najvećoj mogućoj meri usklađeno sa Zakonom o socijalnoj zaštiti i relevantnim podzakonskim aktima, čime se doprinelo njihovoj održivosti u pravnom, institucionalnom i finansijskom smislu.

2. Broj lokalnih samouprava koje su povećale broj korisnika kućne nege - usluga je po prvi put uvedena u opštinama Alibunar, Nova Varoš, Topola i Smederevska Palanka. Pov-ećanje broja korisnika usluge PUK je uočeno u opštinama: Kovačica ( 93,75%), Aranđelovac (97,67%), Golubac (75%), Žabari (52,38%) Priboj (52,17%), Negotin (50%), Žagubica (73,45%), Bajina Bašta (38,89%), Požarevac (15,56%), Prijepol-je (13.89%), Majdanpek (10.17%) i Veliko Gradiše (3,57%). I pored toga što je u pojedinim opštinama došlo do izvesnog smanjenja broja korisnika: Sjenica (-33,3%), Zaječar (-4,62%) i Malo Crniće (-5,41%), projekti su doprineli usklađivanju kapaciteta pružaoca sa standardima usluge.

3. Broj novih radnih mesta koja su otvorena zapošljavan-jem/akreditacijom gerontodomaćica - rezultati Programa su omogućili novo zapošljavanje za ukupno 205 direktnih pružalaca usluge: 157 gerontodomaćica (od 202 geront-odomaćice koje su stekle sertifikat o akreditovanoj obuci) i 58 stručnih radnika (13 novih).

4. Broj jedinica lokalne samouprave koje su uvele participaci-ju - u svim partnerskim opštinama (ukupno 19) uspostavljen je pravni osnov za participaciju korisnika usvajanjem novog ili unapređenjem postojećih Pravilnika o kriterijumima i merilima za pružanje usluge PUK, koji sadrže odredbe o ceni usluge PUK i kriterijumima za participaciju korisnika.

Pored indikatora koji su definisani na nivou grant šeme u ok-viru samog poziva (Smernice za podnošenje projekata), po odabiru projekata koji su finansirani urađena je dodatna anal-iza usklađenosti projekta sa nacionalnim politikama u sektoru na osnovu koje su definisani dodatni (policy) indikatori za sve projekte. Ovi indikatori su imali za cilj da procene kvalitet i rezu-ltate procesa realizovanih na strateškom, pravnom i institucio-nalnom nivou od značaja za usklađivanje sa Zakonom o soci-jalnoj zaštiti i relevantnim podzakonskim aktima, a pre svega Pravilnikom o licenciranju organizacija socijalne zaštite i Pravil-nikom o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga so-cijalne zaštite ( “Sl.glasnik RS” br. 42/2013 od 14.5.2013., stupili na snagu 22.5.2013). Indikatori ishoda su od izuzetnog značaja za obezbeđivanje institucionalne održivosti usluge, a posred-no i finansijske održivosti, s obzirom da obezbeđuju pravni os-nov za finansiranje usluge iz sredstava lokalnih budžeta.

4.2. Pregled rezultata podržanih projekata i uspostavljenih primera dobre prakse

U okviru ove oblasti ukupno je finansirano 7 projekata, koji su imali za cilj:

Uspostavljanje održivog finansiranja usluge socijalne zaštite u budžetu za 2015.godinu - u većini partnerskih opština pre realizacije projekta već je bilo obezbeđeno finansiranje usluge pomoći u kući, tako da se projek-tima težilo unapređenju/uvećanju postojećih budžet-skih izdvajanja, koja se, na osnovu dostavljenih poda-taka kreću u rasponu od 0,5% do 133,33% u opštini Žagubica, odnosno 142,1% u opštini Žabari.

Uvođenje participacije, odnosno učešća u troškovima, i adekvatne skale participacije prema prihodima ko-risnika za socijalnu uslugu pomoć u kući - program je značajno unapredio institucionalni okvir za par-ticipaciju korisnika u ceni usluge PUK. Evidentno je da je u svim opštinama došlo do usvajanja odluke gradskih/opštinskih veća o ceni usluge pomoći u kući i Pravilnika o kriterijumima i merilima za partici-paciju korisnika u ceni usluge, što svakako predstavl-ja dobru polaznu osnovu za unapređenje ovog proc-esa u narednom periodu. Prema početnim podacima iznos sredstava obezbeđenih putem participacije korisnika u prvom kvartalu 2015. godine iznosi 6% u odnosu na ukupna sredstva neophodna za pružanje usluge, što predstavlja značajno uvećanje u odnosu na 2013. godinu kada je visina participacija korisnika iznosila 2,96% .

Akreditacija gerontodomaćica - 202 žene su tokom pro-jekta stekle sertifikat o akreditovanoj obuci, od kojih je 157 angažovano nakon završetka projekta. Ovo je na-jefektivniji ostvareni rezultat projekta koji je sa jedne strane doprineo usklađivanju usluge PUK sa stand-ardima, a u isto vreme omogućio radno angažovanje jedne od kategorija koje najteže nalaze zaposlenje.

Pored navedenih ciljeva predefinisanih setom obaveznih ak-tivnosti, većina partnerskih opština je i opcione aktivnosti / rezultate, prepoznala kao nužne za uspostavljanje usluge na nivou lokalne zajednice, ali i za unapređenje postojećih uslu-ga PUK, a posebno za njihovo usklađivanje sa nacionalnim zakonskim okvirom:

Analiza broja potencijalnih korisnika – u svim opštinama podržanim u okviru EU Exchange 4 programa došlo je do značajnijeg unapređen-ja internog monitoring usluge pomoći u kući, pa su u tom smislu uspostavljene baze podataka sa proširenom listom indikatora za praćenje potreba korisnika, ali i mogućnostima procene kvaliteta pružene usluge. Baze podataka su, kao aktivnosti projekta, definisane u okviru projekta klastera Pri-boj, Prijepolje, Nova Varoš. Istraživanje na terenu radi utvrđivanja troškova socijalne usluge su real-izovana u gradu Zaječaru i opštinama Majdanpek, Negotin, Žabari, Zagubica i rezultirala su izradom relevantnih studija.

Uspostavljanje organizacione jedinice u okviru CSR za pružanje usluga socijalne zaštite je realizovano u opštinama: Sjenica, Bajina Bašta, Malo Crniće. I pored toga što je projektom planirano, CSR Zaječar, CSR Ma-jdanpek i CSR Negotin nisu do kraja projekta uspeli da obezbede skupštinsku odluku o formiranju organ-izacione jedinice u okviru CSR, premda su Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji CSR, kojim je predviđeno njeno formiranje, kao i Pravilnik o kriterijumima i merilima za pružanje usluge pomoći u kući usvojeni od strane gradskog/opštinskog veća.

U nastavku je prikazan pregled ispunjenosti ključnih koraka za sve projekte koji su finansirani u okviru tematske oblasti soci-jalne zaštite za stariju populaciju.

62 63

Broj opština u kojima su ciljevi, rezultati i aktivnosti projekta usklađeni sa lokalnim strateškim okvirom 2013. 2015.

Pod-indikator Broj opština u kojima su ciljevi i aktivnosti projekta usklađeni sa važećom Strategijom održivog razvoja 19 19

Pod-indikatorBroj opština u kojima su ciljevi i aktivnosti projekta usklađeni sa važećom Strategijom socijalne zaštite 4 19

Broj lokalnih samouprava/partnera na projektu koje su obezbedile institucionalnu održivost usluga u skladu sa Zakonom o socijalnoj zaštiti 2013. 2015.

Pod-indikatorBroj lokalnih samouprava čije važeće odluke o socijalnoj zaštiti predviđaju proces transparentnog izbora pružaoca usluge putem javne nabavke

2 18

Pod-indikatorBroj lokalnih samouprava čiji Pravilnici o unutrašnjoj organizaciji CSR predviđaju formiranje posebne org.jedinice za potrebe pružanja socijalnih usluga

2 6

Pod-indikator Broj pružalaca usluga čiji su Pravilnici o pružanju usluge usvojeni od strane gradskog/opštinskog veća 3 17

Broj lokalnih samouprava/partnera na projektu koje su obezbedile finansijsku održivost usluga u skladu sa relevantnim zakonima 2013. 2015.

Pod-indikator Broj LS koje su u budžetima formirale posebnu budžetsku liniju za uslugu pomoći u kući 15 19

Pod-indikator Broj LS koje su uvećale nominalnu vrednost budžetskih izdvajanja za uslugu pomoći u kući Svih 19

Broj LS koje su uspostavile održive mehanizma za povećanje participacije korisnika 2013. 2015.

Pod-indikator Broj LS koje su uskladile Pravilnik o participaciji korisnika u ceni usluge sa ZSZ 3 17

Stuktura pružalaca usluga prema sektorskoj pripadnosti 2013. 2015.

Pod-indikator Broj CSR u kojima je formirana posebna organizaciona jedinica za pružanje socijalnih usluga 1 4

Pod-indikator Broj LS u kojima je pružalac CSR 7 12Pod-indikator Broj LS u kojima je pružalac usluge NVO 0 9

Broj pružalaca usluga koji su otpočeli/realizovali proces usklađivanja sa Pravilnikom o licenciranju organizacija socijalne zaštite 2013. 2015.

Pod-indikator Broj org.jedinica CSR koji su podneli zahtev za licenciranje MINRZBSP 0 0

Pod-indikator Broj NVOa koji su stekli licencu MINRZBSP za pružanje usluge PUK 0 1

Analiza sektorskih indikatora pokazuje da je u svim partner-skim opštinama došlo do značajnog unapređenja pravnog, in-stitucionalnog i finansijskog okvira za pružanje usluge pomoći u kući i njihovog usklađivanja sa nacionalnim zakonodavstvom, uključujući i one u kojima ovi procesi nisu direktno definisani

kao ciljevi niti očekivani rezultati projekta. Sektorski monitor-ing je na taj način omogućio da odobreni projekti doprine-su harmonizaciji lokalnih praksi sa postojećim nacionalnim strateškim i zakonskim okvirom, koja je postavljena kao opšti cilj EU Exchange 4 programa.

Tabela 6: Pregled ispunjenosti dodatnih indikatora programa (policy indikatori) POMOĆ U KUĆI U OPŠTINAMA ALIBUNAR I KOVAČICA

Ključni koraci ¹ Unapređenje lokalnog zakonskog okvira kroz

usklađivanje Odluke o socijalnoj zaštiti i njenu primenu prilikom odabira pružaoca usluga

¹ Unapređenje organizacionih kapaciteta pružalaca usluga u Alibunaru i Kovačici

¹ Usvajanje Pravilnika o pružanju usluge pomoći u kući sa kriterijumima za participaciju korisnika u ceni usluge

Partnerske opštine Alibunar i Kovačica su u sklopu ovog pro-jekta uključile 135 osoba (75 novih korisnika) u sistem uslu-ga socijalne zaštite za starije osobe, a na ovom poslu je bilo angažovano 28 gerontodomaćica. Uslovi pružanja usluga su poboljšani kroz organizaciju sertifikovanih obuka za geronto-domaćice i nabavku dodatne opreme za rad, a ceo sistem us-luge pomoći u kući je dodatno unapređen kroz usaglašavanje lokalnog pravnog okvira sa nacionalnim. Tokom projekta je pilotiran model usluge „pokretnih obroka“ za korisnike usluga pomoći kod kuće.

Obe opštine su takođe usvojile mere koje će doprineti finan-sijskoj održivosti uvedenog sistema, pre svega kroz uvođenje (Alibunar) i povećanje (Kovačica) finanisranja iz budžeta op-štine, ali i kroz uspostavljanje mehanizama za participaciju korisnika u troškovima usluga.

Korisnici Opštine Alibunar i Kovačica Vrednost projekta / donacije € 186.584,58/ € 130.609,21


64 65

MI BRINEMO O STARIMA

Ključni koraci ¹ Usvajanje Pravilnika o pružanju usluge pomoći u

kući sa kriterijumima za participaciju korisnika u ceni usluge

¹ Povećana sredstva za finansiranje usluge pomoći u kući za stariju populaciju iz opštinskog budžeta

Broj korisnika usluga socijalne zaštite za stariju populaciju je zahvaljujući ovom projektu uvećan za 23%, sa 260 na 320 korisnika na teritorijama opština Priboj, Prijepolje i Nova Varoš. Takođe, tokom trajanja projekta korisnici su, pored standardnih usluga gerontodomaćica, imali prilike da kori-ste dodatnu (nestandardnu) uslugu - posete medicinskog osoblja, a opština Priboj je nastavila sa ovom uslugom i po završetku projekta. Sistem pružanja usluga je unapređen kroz organizaciju sertifikovanih obuka za gerontodomaćice, nabavku dodatne opreme za centre (vozila za organizaciju poseta udaljenim domaćinstvima), razvijanje baze podataka o korisnicima usluga, kao i kroz usaglašavanje opštinskog pravnog okvira sa nacionalnim.

Sami korisnici usluga su veoma dobro ocenili projekat – za-dovoljstvo pruženim uslugama je poraslo za preko 33%.

KorisniciOpštine Priboj i Prijepolje, Centar za socijalnu zaštitu Priboj, Centar za socijalnu zaštitu Prijepolje, Centar za socijalna pitanja Nova Varoš

Vrednost projekta / donacije €181.175,38/ €163.057,84Period realizacije 03.02.2014. - 02.02.2015.

UNAPREĐENJE ŽIVOTNIH USLOVA ZA STARIJU POPULACIJU U OPŠTINAMA SJENICA I BAJINA BAŠTA



¹ Unapređenje organizacionih kapaciteta pružalaca usluge pomoći u kući

¹ Usvajanje Pravilnika o pružanju usluge pomoći u kući sa kriterijumima za participaciju korisnika u ceni usluga


Opštine Sjenica i Bajina Bašta su kroz ovaj projekat una-predile sistem pružanja usluge u kući za stariju populaciju kroz organizaciju sertifikovanih obuka za gerontodomaćice, nabavku dodatne opreme za rad, razvijanje baze podata-ka o korisnicima usluga, kao i kroz usaglašavanje lokalnog pravnog okvira sa nacionalnim. Pored standardnih usluga gerontodomaćica, stariji sugrađani su takođe mogli da ko-riste usluge medicinskog osoblja, a otvorena su i perionice i klubovi za stare. Obe lokalne samouprave su u budžete za 2015. godinu uvrstile troškove usluga pomoći u kući za sta-riju populaciju, a održivosti celog sistema pružanja usluga dodatno doprinosi i uvođenje mehanizma za participaciju korisnika u ceni usluge.

Broj korisnika usluga socijalne zaštite za stariju populaciju je tokom trajanja projekta uvećan za 72%, sa 93 (75 u Sjenici i 18 u Bajinoj Bašti) na 160 (96 Sjenica i 64 Bajina Bašta).

Korisnici Opštine Sjenica i Bajina Bašta Vrednost projekta / donacije € 160.319,71/ € 144.287,74


66 67

USLUGA POMOĆI U KUĆI ZA STARIJU POPULACIJU U OPŠTINAMA TOPOLA, ARANĐELOVAC I SMEDEREVSKA PALANKA






Tokom 15 meseci realizacije, projektne aktivnosti su značaj-no doprinele unapređenju sistema pružanja usluge u kući

na teritorijama opština Topola, Aranđelovac i Smederevska Palanka kroz organizaciju obuka za gerontodomaćice i na-bavku potrebne opreme, povećanje broja korisnika usluga – ukupno 260 korisnika u tri opštine, kao i usklađivanjem lokalnog pravnog okvira sa nacionalnim i usvajanjem Pra-vilnika o pružanju usluge pomoći u kući sa pratećim krite-rijumima participacije korisnika i definisanjem ekonomske cene usluge.

Tokom projekta uspešno je pilotiran inovativni model pruža-nja usluga kroz uključivanje volontera. Ukupno 114 učenika završnih razreda osnovnih škola je prošlo obuke za pružanje usluga, formirano je 12 volonterskih klubova kroz koje su školska deca uz podršku mentora uključena u sistem pruža-nja usluge u kući starijim građanima u trajanju od tri meseca tokom kojih su radili sa 72 korisnika.

Takođe je uspešno pilotirana praksa da jedna organizacija pruža usluge na teritoriji više lokalni samouprava.

Korisnici Opštine Topola, Aranđelovac i Smederevska Palanka Vrednost projekta / donacije € 133.063,04/ € 119.597,06

Period realizacije 07.02.2014-07.05.2015.

BRIGA O STARIMA – UZVRAĆANJE USLUGA






Partnerske lokalne samouprave su kroz ovaj projekat una-predile sistem pružanja usluga u kući za stariju populaciju kroz povećanje broja i organizaciju sertifikovanih obuka za gerontodomaćice, nabavku vozila koja se koriste za terenske posete, organizaciju intenzivne kampanje usmerene na sta-rije sugrađane i članove njihovih porodica koja je za rezultat imala i povećanje broja korisnika usluga, kao i kroz usagla-šavanje lokalnog pravnog okvira sa nacionalnim i usvajanje relevantnih Pravilnika i Odluka.

Sva četiri partnera su usvojila mere koje bi trebalo da podrže održivost usluga u narednom periodu, pre svega kroz obez-beđeno (povećano) finansiranje iz opštinskog budžeta – grad Požarevac je uvećao sredstva za 18,18%, opština Golubac za 113%, dok su u budžetima Velikog Gradišta i Malog Crnića po prvi put za 2015. godinu planirana sredstva za pomoć u kući za stariju populaciju. Takođe, sve lokalne samouprave su usvo-jile i Pravilnike koji omogućuju učešće korisnika u troškovima, a tokom četiri meseca pružanja usluga 34 korisnika su pokri-vala deo troškova.

Korisnici Opštine Veliko Gradište, Golubac i Malo Crniće, grad PožarevacVrednost projekta / donacije € 117.229,48/ € 105.506,53


68 69

RUKA KOJA POMAŽE

Ključni koraci ¹ Unapređenje organizacionih kapaciteta pružalaca

usluge pomoći u kući, uključujući podršku u procesu licenciranja



Grad Zaječar i dve partnerske opštine, Majdanpek i Negotin, su tokom realizacije projekta sistemski pristupli unapređe-nju pružanja usluga pomoći u kući za starije sugrađane i pa-ralelno je rađeno na unapređenju kapaciteta pružalaca uslu-ga, informisanju potencijalnih korisnika i članova njihovih porodica sa ciljem da se poveća broj korisnika, i usaglašava-nju pravnog okvira kako bi se obezbedila održivost sistema u narednom periodu. Organizacije koje se bave pružanjem usluga, a koje su uključene i kao partneri na projektu su ažurirale baze korisnika sa podacima o socijalnom statusu; organizovane su sertifikovane obuke za geronto domaćice i povećan je njihov broj za 98% - uz prethodno angažovanih 20, tokom projekta je radilo 19 novih gerontodomaćica, a nabavljena je dodatna oprema. Takođe, deo budžetskih re-zervi je iskorišćen za pripremu studija o ispunjenosti uslova za licenciranje za sva tri centra, čime je podržan i proces nji-hovog licenciranja. Najvažniji rezulat promotivnih aktivnosti jeste povećanje broja korisnika za 115% - tokom projekta je uključeno 172 novih korisnika, tako da je ukupan broj kori-snika tokom trajanja projekta bio 321 osoba.

Najvažnije aktivnosti koje imaju za cilj obezbeđivanje dugo-ročne održivosti projekta su sprovele partnerske lokalne sa-mouprave. Prvo, svaki od partnera je povećao iznos sredsta-va za finansiranje usluge pomoći u kući u budžetu za 2015. godinu: Zaječar za 72,8%, Majdanpek za 26,28% i Negotin za 70,9%. Takođe, usvajanjem Pravilnika omogućeno je da korisnici učestvuju u pokrivanju troškova usluge, a Zaječar i Neogtin su još tokom trajanja projekta uveli ovu praksu.

Korisnici

Grad Zaječar, opštine Majdanpek i Negotin, Regionalana agencija za razvoj istočne Srbije, Centar za socijalni rad Zaječar, Centar za socijalni rad Majdanpek i Centar za socijalni rad Negotin

Vrednost projekta / donacije € 152.475,65/ € 129.146,88Period realizacije 03.02.2014. - 02.02.2015.

IZGRADNJA ODRŽIVIH USLUGA, POSLOVA I ORGANIZACIJA



¹ Unapređenje organizacionih kapaciteta pružalaca usluge pomoći u kući, uključujući podršku u procesu licenciranja

¹ Usvajanje Pravilnika o pružanju usluge pomoći u kući sa kriterijumima za participaciju korisnika u ceni usluge


Projekat je doprineo unapređenju sistema pružanja usluge pomoći u kući za stariju populaciju kroz unapređenje lokal-nog pravnog okvira, unapređene kapacitete pružalaca uslu-ga i povećan broj korisnika. Organizovane su sertifikovane obuke za gerontodomaćice sa teritorije obe opštine – uku-pno 17 osoba, koje su kasnije angažovane na pružanju po-moći u kući, i nabavljena je dodatna oprema za njihov rad. Uz podršku projekta, Asocijacija za razvoj opštine Žagubica je završila pripremu za proces licenciranja i u decembru 2014. godine dobila licencu resornog ministarstva. Broj korisnika je za oko 50% premašio projektna očekivanja – uz učešće dela korisnika u troškovima usluga, ukupno 165 korisnika je uklju-čeno u sistem pomoći u kući tokom trajanja projekta.

Obe lokalne samouprave su uvećale sredstva planirana za fi-nansiranje usluge pomoći u kući u 2015. godini, a usvojeni su i pravilnici koji omogućuju učešće korisnika u troškovima usluge – ova mogućnost je već primenjena tokom trajanja projekta i 25 korisnika je učestvovalo u ceni usluge.

KorisniciOpštine Žabari, Žagubica, Asocijacija za razvoj opštine Žagubice i Centar za društveno-ekonomski razvoj

Vrednost projekta / donacije € 167.916,69/ € 149.445,85Period realizacije 03.02.2014. - 02.02.2015.

70 71

Pored gore navedenih projekata koji svaki za sebe jeste primer dobre prakse, tokom realizacije izdvojilo se i nekoliko speci-fičnih aktivnosti koje su značajno unapredile ceo proces, a koje mogu da budu primenjene kao modeli dobre prakse u drugim projektima i sredinama.

Licenciranje pružaoca usluge PUK - Asocijacija za razvoj opštine Žagubica je jedina organizacija koja je u okviru Programa stekla licencu ministarstva nadležnog za socijalu za pružanje usluge PUK. Pored toga, ova licencirana organizacija socijalne zaštite je izabrana za pružaoca usluge u opštinama Žabari i Žagubica u postupku javne nabavke usluge pomoći u kući koji je realizovan početkom 2015. godine.

Uspostavljanje mreže volonterske podrške starima U okviru klastera Topola, Aranđelovac, Smederevska Palanka je uspostavljeno ukupno 12 volonterskih klubova u sve tri partnerske opštine: Topola - 3, Smederevska Palanka - 4 Arandjelovac - 5 u okviru kojih je registrovano ukupno 114 volontera, učenika završnih razreda osnovnih škola koji su, uz koordinaciju i podršku opštinskih koordinatora realizovali posete starima. Uočeno je izuzetno interesovanje dece i njihovih roditelja za ovakvu vrstu podrške starima, a izazov kod ovog modela je vezan za održivost na institucionanom i finansijskom nivou.

Hrana na točkovima, kao inovativna aktivnost u okviru pomoći u kući, povezala je postojeće lokalne kapacitete (usluge narodne kuhinje koju pruža Crveni krst i usluge pomoći u kući koju pruža udruženje građana “Sigurna starost”) sa prepoznatim potrebama korisnika na teritoriji opština Alibunar i Kovačica. Na ovaj način je podignuta efektivnost budžetskih sredstava izdvojenih za potrebe realizacije usluga podrške starima. Pored toga, uspostavljeni model otvara mogućnost za socijalnu aktivaciju teško zapošljivih kategorija.

Tehnički servis za stare, opštine Sjenica i Bajina BaštaProjektom je podržano uspostavljanje usluge perionice u obe partnerske opštine, a koordinacija rada ovih servisa je poverena udruženjima građana: “Opštinskom druženju za pomoć deci i osobama ometenim u razvoju Sjenica” i “Udruženju dece sa smetnjama u razvoju i njihovih roditelja Bajina Bašta”. Pored korisnika usluge pomoći u kući, kojima se pored osnovnog standardizovanog paketa pružaju i usluge pranja veša, usluge perionice će biti pružane i građanima, privrednim subjektima (hotelima, restoranima i sl.) na komercijalnoj osnovi. Uspostavljeni infrastrukturni i organizacioni kapaciteti predstavljaju polaznu osnovu za uspostavljanje socijalnog preduzeća u skladu sa Zakonom o socijalnom preduzetništvu, čije usvajanje se očekuje.

Naručivanje i uspostavljanje usluge pomoći u kući na međuopštinskom nivou U okviru klastera Topola, Aranđelovac, Smederevska Palanka po prvi put je primenjen u praksi čl.65 st.3 ZSZ kojim je predviđena mogućnost međuopštinskog naručivanja usluga socijalne zaštite. Opština Topola je, po osnovu međuopštinskog sporazuma sa opštinama Aranđelovac i Smederevska Palanka, raspisala javnu nabavku i izabrala udruženje građana “Volonterski centar Koraci” iz Topole kao pružaoca usluge, koje je angažovalo postojeće ljudske resurse iz partnerskih opština i koordiniralo pružanjem usluge pomoći u kući. Uspostavljeni model bi mogao biti racionalno rešenje, posebno u slučajevima kada na području lokalnih zajednica ne postoje uspostavljeni kapaciteti pružaoca usluga iz javnog i sektora građanskog društva.

Integrisani model socio-zdravstvene usluge, klaster Priboj, Prijepolje, Nova VarošUvođenje segmenta zdravstvene nege u okviru usluge pomoći u kući je u velikoj meri izašlo u susret potrebama korisnika. Dva lekara, angažovana u okviru udruženja građana “Modul” iz Prijepolja, realizovala su ukupno 350 poseta korisnicima koji žive u ruralnim područjima partnerskih opština i koji su ovu vrstu podrške ocenili kao izuzetno značajnu. I pored zalaganja projektnih partnera, nije obezbeđena održivost uspostavljenog modela, pre svega usled nemogućnosti uspostavljanja institucionalizovanih modela saradnje sa zdravstvenim ustanovama primarne zdravstvene zaštite (Domovima zdravlja), ali i usled nedovoljne zainteresovanosti privatne lekarske prakse da se uključi u sistem pružanja socio-zdravstvenih usluga.

4.3. Izazovi u realizaciji i preporuke za buduće programeKljučni izazovi u primeni ZSZ tokom uspostavljanja usluge po-moći u kući za stare koji su uočeni na terenu odnose se na: Usklađenost lokalnih odluka o socijalnoj zaštiti sa ZSZ

- kod većina LS uključenih u program evidentirana je potreba za unapređenjem lokalnih odluka o socijalnoj zaštiti i njihova doslednija primena, posebno kada je reč o procesu ugovaranja pružanja usluga socijalne zaštite nakon sprovedenog procesa javne nabavke.

U slučajevima kada su pružaoci usluga Centri za soci-jalni rad, ključni izazov je predstavljalo poštovanje st.1 čl. 122. koji predviđa da: “Centar za socijalni rad pruža usluge procene i planiranja, a druge usluge socijalne zaštite može pružati samo u okviru svoje posebne organizacione jedinice, ako dobije licencu za pružan-je određene usluge i ako u lokalnoj zajednici nema drugog ovlašćenog pružaoca usluge socijalne zaštite”.

Finansiranje usluge pomoći u kući sredstvima lokalnog budžeta - analizom dostavljenih odluka o budžetu

za 2014. godinu osim opštine Priboj, izdvajanje za usluge pomoći u kući nije opredeljeno na posebnoj budžetskoj liniji. Rešenja koja su se sretala u budžet-skoj praksi kretala su se od zbirnog prenosa sredstava namenjenih realizaciji mera i usluga socijalne zaštite na CSR, do, takođe zbirnog prenosa budžetskih sred-stava namenjenog realizaciji projekata, ali ne i usluga socijalne zaštite. Programski budžeti za 2015. godinu pokazuju značajna unapređenja u ovom segmentu, pa se usluga pomoći u kući pojavljuje kao programska ak-tivnost u većini postojećih budžeta partnerskih LS, čije unapređenje je svakako proces kome treba posvetiti pažnju u narednom periodu.

Participacija korisnika - i pored uspostavljanja in-stitucionalnih i pravnih preduslova za uvođenje partic-ipacije korisnika u cenu usluge, samo u jednom broju opština je ista postala deo redovne prakse pružalaca usluga.

4.4. Preporuke za dalje unapređenje sistema socijalne zaštite za stariju populaciju

Preporuke za dalje unapređenje sistema socijalne zaštite ukl-jučuju: Potrebno je izmeniti pojedine odredbe Zakona o socijalnoj zašti-

ti, posebno onih koje se odnose na položaj CSR u ulozi pružaoca vaninstitucionalnih usluga socijalne zaštite, ali i ulogama u pro-cesu procene uslova za ostvarivanja prava na vaninstitucionalne usluge, kao i procesima monitoringa i evaluacije usluge pomoći u kući. Bez obzira na intenzitet ekspertske podrške pružene u

okviru projekata, prepoznata je potreba za intenzivni-jom komunikacijom između resornog ministarstva i lokalnih samouprava.

Obračunavanje visine iznosa participacije korisnika zahteva uvođenje dodatnih kriterijuma kako bi se omogućilo da finansiranje/sufinansiranje usluge iz sredstava lokalnog budžeta bude obezbeđeno naju-groženijim građanima. Pružaoci usluge us istakli kao problem visoke troškove usluge, prouzrokovanih, pre svega, angažovanjem stručnih radnika koji, prema standardima propisanim od strane ministarstva na-dležnog za socijalu, moraju biti angažovani na pružan-ju usluge sa punim radnim vremenom, iako za tim nema realne potrebe na terenu.

Međuopštinsko povezivanje u procesu naručivanja usluga socijalne zaštite se pokazalo kao racional-no rešenje za opštine koje nemaju razvijene lokalne

kapacitete (ni u okviru lokalne uprave, ni na nivou pružalaca usluga), ali i opštine koje usled nedovoljne razvijenosti objedinjavanjem zajedničkih troškova (npr. koordinacije, stručnog rada) mogu racionalnije alocirati budžetska izdvajanja i posledično povećati broj korisnika usluge.

Uspostavljanje inovativnih aktivnosti u okviru usluge pomoći u kući zahteva detaljniju analizu i usklađivanje iniciranih modela sa relevantnim zakonima kako bi se angažovali postojeći i uspostavili nedostajući resursi (organizacioni, ljudski, finansijski) u lokalnoj zajednici.

Pružiti podršku lokalnim samoupravama u definisanju strateških prioriteta za naredni period, a posebna po-drška će biti potrebna u kreiranju programskog budže-ta namenjenom socijalnoj i zdravstvenoj zaštiti starih.

Podrška razvoju klastera u oblasti socijalne zaštite i uspostavljanje prakse međuopštinskog povezivanja opština, posebno opština iz III i IV grupe razvijenos-ti i devastiranih područja, klasifikovanih u skladu sa Uredbom o utvrđivanju jedinstvene liste razvijenos-ti regiona bi značajno doprinelo racionalnijoj isko-rišćenosti postojećih resursa. Izmenama Zakona o so-cijalnoj zaštiti trebalo predvideti stimulativne mere za međuopštinsko povezivanje;

Uspostavljanje inovativnih usluga koje predviđaju ukl-jučivanje aktera iz različitih sektora zahtevaće multise-

72

ktorski pristup u svim fazama i svim nivoima (nacion-alni/lokalni) - od planiranja, realizacije, monitoringa i evaluacije.

Inovativne usluge u oblasti socijalne zaštite (npr. hrana na točkovima, tehnički servis podrške za stare i sl.) bi mogle omogućiti socijalnu aktivaciju radno sposobnih lica koja se nalaze na evidenciji CSR, kao i nezapos-lenih lica u evidenciji NSZ, koji pripadaju teško zapošl-jivim kategorijama.

Osim dalje podrške u uspostavljanju/unapređenju integrisanih,

socio-zdravstvenih usluga za najranjivije grupe, predstavnici lokalnih zajednica (lokalnih samouprava, institucija i udruženja građana) kao ključnu oblast podrške od značaja za unapređen-je sistema socijalne zaštite prepoznaju radnu aktivaciju posto-jećih korisnika mera socijalne zaštite (od kojih je najveći proce-nat radno sposoban). Iskazane lokalne potrebe su u potpunosti usaglašene sa ciljevima definisanim Indikativnim Strateškim dokumentom Evropske komisije za Republiku Srbiju za period 2014-2020.

4.5. Primer najbolje opštinske prakse – projekat opštine Žabari

U okviru takmičenja za najbolji projekat u okviru EU Exchange 4 grant šeme za najbolji projekat u tematskoj oblasti usluge so-cijalne zaštite za stariju populaciju odabran je projekat opštine Žabari „Izgradnja održivih usluga, poslova i organizacija!“ sproveden u partnerstvu sa opštinom Žagubica. Projekat je u velikoj meri doprineo rešavanju problema, ostvarenju opšteg cilja i unapređenju položaja korisnika/ciljnih grupa. Projekat je osmišljen kao komplet adekvatnih aktivnosti i akcija koje u kratkom roku postižu maksimalni efekat u pogledu os-naživanja pružalaca usluga, povećanja broja korisnika usluge i jačanju kapaciteta lokalne samouprave za pružanje ovog tipa pomoći.

Direktni korisnici projekta: opštine Žabari i Žagubica; Aso-cijacija za razvoj opštine Žagubica; Centar za društveno ekon-omski razvoj; 106 starih sa fizičkim i psihičkim ograničenjima kojima je potrebna pomoć u kući; 21 nezaposleno lice: 2 struč-na radnika psihologa, 17 gerontodomačica i 2 vozača-domara.

Indirektni korisnici: svi građani Žabara i Žagubice, nezapos-leni, kao i institucije i organizacije u sistemu socijalne zaštite sa teritorije obe opštine

Vrednost projekta / vrednost donacije: €167.916,69/ €149.445,85

Trajanje projekta: 12 meseci, 03.02.2014.- 02.02.2015.

CiljeviOpšti cilj projekta je uspostavljanje održivih i kvalitetnih usluga ‘’pomoć u kući’’ za stare i obezbeđivanje novih radnih mesta na poslovima socijalne zaštite. Projekat je doprineo un-apređenju sistema pružanja usluge pomoći u kući za stariju populaciju kroz unapređenje lokalnog pravnog okvira, una-pređene kapacitete pružalaca usluga i povećan broj korisnika.

Ostvareni rezultatiR1: Na poslovima pružanja usluge pomoći u kući angažova-na 21 osoba u obe opštine, od toga 17 gerontodomaćica, 9 u Žabarima i 8 u Žagubici. Na objedinjenim poslovima vozača i domara zaduženog za sitne popravke u domaćinstvima ko-risnika u obe opštine je angažovano po jedno lice. Poslove obaveznog stručnog rada prema nacionalnim standardima u obe opštine obavljao je po jedan stručni radnik - psiholog. R2: Najmanje 106 lica starijih od 65 godina, od kojih 59 ili više u Žabarima i 47 ili više u Žagubici koristilo je uslugu ‘’pomoć u kući’’ – planirani broj korisnika je značajno premašen: tokom projekta ukupno 165 starijih lica je bilo uključeno u sistem pružanja pomoći u kući.

R3: Služba za pružanje socijalnih usluga uspostavljena, razvi-jena i licencirana – u okviru ovog rezultata sprovedeno je ne-koliko grupa aktivnosti. U okviru prve grupe su organizovane sertifikovane obuke za geronto-domaćice, a nabavljena je i oprema za njihov rad. Urađena je dodatna analiza korisnika i ažurirana baza podataka. Pripremljen je i deo dokument-acije za licenciranje, ali je zbog tehničkih razloga vezanih za mogućnost zapošljavanja novih radnika samo Asocijacija za razvoj opštine Žagubica ušla u proceduru i dobila licencu re-sornog ministarstva u decembru 2014. godine.

R4: Održivost pružanja socijalnih usluga u 2015. godini i kasnije biće obezbeđena iz budžeta opština Žabari i Žagu-bica, kao i kroz sufinansiranje od strane platežno sposobnih korisnika - Obe lokalne samouprave su uvećale sredstva plan-irana za finansiranje usluge pomoći u kući u 2015. godini, a usvojeni su i pravilnici koji omogućuju učešće korisnika u troškovima usluge – ova mogućnost je već primenjena tokom trajanja projekta i 25 korisnika je učestvovalo u ceni usluge.

Održivost projekta Finansijska održivost: je obezbeđena već tokom trajanja pro-jekta i to kroz povećanje finansiranja usluga od strane lokalne samouprave, kao i kroz uvođenje participacije za deo ko-risnika.

www.exchange.org.rs

Publikacija je izdanje Stalne konferencije gradova i opština podržana kroz projekat EU Exchange 4.

Projekat finansira Evropska unija, a sprovodi Stalna konferencija gradova i opština. Publikacija ne predstavlja zvaničan stav Evropske unije. Izdavač je isključivo odgovoran za informacije koje se nalaze u publikaciji.

Makedonska 22/VIII, 11000 BeogradTel: 011 3223 446; Faks: 011 3221 215e-mail: [email protected] www.skgo.org

grant Šema najbolja praksa - skgo · beograd, 2015. 3 program eu exchange 4 grant Šema najbolja...

Documents