gramatika spanskog jezika.pps

8/14/2019 Gramatika Spanskog jezika.pps

http://slidepdf.com/reader/full/gramatika-spanskog-jezikapps 1/90

Dobrodošli Ovo je gramatika španskog jezika

DaljeAUTOR



Za pokazivanje menija,

kliknite ovde



Ĉlanovi PoreĊenje

Imenice Posedovanje

Izrazi Posebni glagoli

Kalendar, brojevi Pridevi

Negacija Predlozi

Pitanja Upotreba glagolaZamenice



Ĉlanovi Del i Al

Nazad



Rod imenicaMnoţina imenica

Nazad



Upoznavanje

Izrazi

Potraţnja(Potreba Nazad



Dani u nedelji

Brojevi 1-100Brojevi preko 100

Redni brojevi

Kazivanje vremenaGodišnji kalendar

Nazad



Odrične i neodređene reči

nada-ništa

algo-nešto

nadie-niko

alguien-neko

ningún-nikoalgún-neko, nešto

ninguno/a-niko, ni jedan(a)

alguno/a/os/as-nešto

nunca-nikada

siempre-uvek

tampoco-nijedantambién-takoĊe

ni... Ni-ni

o...o-ma koji, ili

Španci koriste duplu negaciju, sa no koje prethodi glagolu i negativne reĉi koja se nalazi izaglagola: No conozco a nadie (bukvalno, Nikog ne poznajem’); No trabajo nunca; No hablo

francés tampoco; No tengo nada, itd. U dodavanju, na da/ne pitanja(odgovore) da biste odgovorilinegativno, trebate da upotrebite drugo no: Necesita usted algo?-- No, no necesito nada.

NAPOMENA:pre imenice muškog roda u jednini, ninguno i alguno otpuštaju zadnje slovo-o i

stavljaju akcenat na u: ningún taxi, algún restaurante, ali ninguna cajera, de ninguna manera

(‘nema šanse’).

Nazad



Da/Ne pitanja(odgovori)

Pitanja-Upitne reĉi

Nazad



PoreĊenje:kao

PoreĊenje:drugaĉiji

Mucho, Muy, Poco Nazad



Posesivni pridevi

Najprostiji naĉin da izrazite posedovanje ns španskom je da razumete prisvojne(posesivne) prideve. JEDNINA

mi, mis-moj

tu, tus-tvoj, nesluţbeno

su, sus-Vaš, sluţbeno

su, sus-njegov, njenMNOŽINA

nuestro/a, nuestros/as-naš

vuestro/a, vuestros/as-vaš, nesluţbeno/ [U Španiji] su, sus-vaš, sluţbeno

su, sus-njihov

Prisvojni pridev prethodi imenici na koju se odnosi. Kraj prideva odrţava broj stvari u posedu: mi casa, mis

libros, nuestra casa, nuestros libros, su casa, sus libros, itd.

Nuestro i vuestro odrţavaju rod (muški ili ţenski) kao i broj: nuestras amigas, vuestros amigos, itd.

Pošto su i sus mogu imati više znaĉenja (‘vaš,’sluţbeno), jednina i mnoţina; ‘njegov’; ‘njen’; ‘njihov,’ muškiili ţenski), druga struktura se ponekad koristi za razjašnjenje: odreĊeni ĉlan + imenica + de + posednik. su libro = el libro de...usted

él

ellaJuan

ustedes

ellos

ellas

Juan y María

Nazad



Gustar

Hacer

HayIzrazi sa glagolom Tener

Pedir i Preguntar

Povratni glagoli

Saber i Conocer

Ser/Estar:ObliciSer/Estar:Upotreba

Upotreba glagola Hace Nazad



ObliciUpotreba

Nazad



Ti i Vi

Pokazne

Posredne objekatskeMesto objekatskih zamenica u reĉenici Neposredne objekatske

Mesto u reĉenici Uzajamni postupci

Povratne zameniceLiĉne zamenice

Upotreba reĉi lo

Upotreba reĉi se Nazad

Od đ i i d đ i čl i



Određeni i neodređeni članovi

U španskom, ĉlanovi imaju ĉetiri forme,i oni moraju da se slaţu

sa imenicom u broju (jednina ili mnoţina) i rodu (muški ili ţenski)OdreĊeni ĉlanovi:za muški rod el i ţenski la (jednina)

Muški-los, ţenski las (mnoţina) NeodreĊeni ĉlanovi:za muški rod un i ţenski-una (jednina)

Muški-unos, ţenski-unas (mnoţina) Primeri: el aeropuerto, los billetes, la empleada, las oficinas, un

hombre, unos dólares, una señora, unas conversaciones.

Nazad

"



"Del" i "Al"

U španskom, postoje samo dva sastavljanja, del i al , i oni su obavezni.Kad god imate

odreĊeni ĉlan el i odmah ga sledi predlog de morate da ih prespojite u del (ţiva bića ,muški rod).Kad god imate odreĊeni ĉlan el odmah sledi predlog a, morate napraviti

prespajanje u al .(predmeti)

Es el dinero del señor González. (de + el)

Vamos al hotel. (a + el)

Napomena:"De" i "a" se ne spajaju sa drugim ĉlanovima. Es el dinero de la señora García.

Es el dinero de los pasajeros.

Vamos a la oficina. Vamos a las reuniones.

U španskom, reĉ a odmah prethodi objektu reĉenice kada objekat pripada osobi iliosobama.

Ovo liĉno a, formira prespajanje na sliĉni naĉin kao predlog a.

Thomas llama a la secretaria. Thomas llama al secretario.

Voy a ver a la señora Garcia.

Voy a ver al señor Garcia.

Nazad



Sve imenice su ili muškog ili ţenskog roda. To je prosti gramatiĉki pojam. Imenice koje pripadaju muškoj populaciji ili ţivotinjama, i većinaimenica koje se završavaju na -o su u muškom rodu. (Jedan izuzetak je la

mano ‘ruka’). Većina imenica koje pripadaju ţenskoj populaciji ili

ţivotinjama, i većina imenica koje se završavaju na-a, -ción, -papa -tad

su u ţenskom rodu. (Nekoliko izuzetaka su el día, el problema, el drama,

i el programa). Imenice koje imaju druge završetke, ili imenice koje suizuzeci pravilima, moraju da se nauĉe napamet: el billete, el dólar, el

valor, itd.

Nazad

Š k i i k j š j l ik d ţi



Španske imenice koje se završavaju na samoglasnik grade mnoţinudodavajući slovo-s.Imenice koje se završavaju na suglasnik, grademnoţinu dodavanjem nastavka-es. Imenice koje se završavaju nasuglasnik -z menjaju z u c pre dodavanja-es: el lápiz (‘olovka’), mn. los

lápices. Imenice koje imaju zadnji slog akcentovan u jednini izgubićeakcenat kada je imenica u mnoţini: la conversación, las conversaciones;

la razón (‘razlog’), las razones, itd.

Dobro je što kada je imenica u mnoţini odreĊeni i neodreĊeni ĉlanovi

moraju biti u mnoţinskom obliku: un hombre>unos hombres; laconversación>las conversaciones.

Mnoţina imenica muškog roda se koristi kada opisuje grupu saĉinjenu odmuškaraca i ţena: los amigos (ukljuĉujući i muškarce i devojke

prijateljice).

Nazad

N l žb



Neslužbeno

Antonio, ¿conoces a mi amigo, Paco?

Antonio, da li poznaješ moga druga Paca? Antonio, quiero presentarte a mi amigo, Paco.

Antonio, ţeleo bih da te upoznam sa mojim drugom Pacom. Hola. ¿Qué tal?

Zdravo, Kako si?

Službeno

Sr. Rodríguez, permítame presentarle a mi socio, Santiago Silva. G-dine Rodríguez, dopustite mi da vas upoznam sa mojim partnerom,

Santiagom Silvom.

Sra. Silva, le presento a la Sra. Rodríguez.

G-Ċo Silva, ţeleo bih da upoznate g-Ċu Rodríguez. Mucho gusto.

Drago mi je.

El gusto es mío.

Meni takoĊe.

Nazad

P d lj j i čti i i i



Pozdravljanje i učtivi izrazi

Buenos días.Dobro jutro, dobar dan.

Buenas tardes.Dobar dan.

Buenas noches.Dobro veĉe, laku noć. ¡Hola!Zdravo(Ćao)! ¿Cómo está usted?Kako ste? (sluţbeno) ¿Cómo estás?Kako si? (nesluţbeno) ¿Qué tal estás?Kako si? (nesluţbeno)

¿Qué tal?Kako stoje stvari? Muy bien, gracias.Veoma dobro, hvala.

Adiós. Hasta luego.Zbogom.Do skorog viĊenja. Hasta mañana.Do sutra(vidimo se sutra).

Muchas gracias.Mnogo Vam hvala.

De nada. Nema na ĉemu. Por favor.Molim Vas.

Perdón. Con permiso.Izvinite.Pardon.

Nazad

P t ji d Ċ i b j ĉi d i i t ţ j š k j ik N



Postoji odreĊeni broj naĉina da se izrazi potraţnja u španskom jeziku. Na primer moţete koristiti naredbe koje sadrţe por favor (‘Molim Vas’):Traígame un café, por favor . Za potraţnju, ponekad se koristi glagolquerer : ¿Quiere traerme un café?; (bukvalno‘Da li ţelite da mi donesete

kafu, molim Vas?’).Kada ţelite da pitate za uslugu, takoĊe moţete da upotrebite glagolquerer : Querría hacer una llamada a los Estados Unidos (‘Ţeleo bih dazovem telefonom nekog u SAD’ ili Quisiera hacer una llamada a los

Estados Unidos (‘Ţeleo bih da zovem telefonom nekog u SAD’).Ponekad moţete da upotrebite glagol poder na isti naĉin: ¿ Puede usted

decirme? (‘Da li biste mogli da mi kaţete?’) ILI ¿ Podría usted

indicarme? (‘Da li biste mogli da mi pokaţete ?’).

Nazad

L dí d l



Los días de la semana :

el lunes- ponedeljak; u ponedeljak

el martes-utorak; u utorak

el miércoles-sreda; u sredu

el jueves-ĉetvrtak; u ĉetvrtak el viernes-petak ; u petak

el sábado-subota; u subotu

el domingo-nedelja; u nedelju

Dani se u španskom pišu malim slovima za razliku engleskog i drugih jezika.Kada ţelite da ukaţete da se nešto dešava svakog ponedeljka,svake subote, itd., upotrebite mnoţinski oblik ĉlana: los lunes, los

sábados, itd. Po španskom kalendaru, prvi dan u nedelji je ponedeljak.Druge korisne fraze: mañana (‘sutra’), pasado mañana (‘prekosutra’),hoy (‘danas’), esta noche (‘veĉeras’).

Nazad



101 ciento no/a



101-ciento uno/a

200-doscientos/as

300-trescientos/as

400-cuatrocientos/as

500-quinientos/as600-seiscientos/as

700-setecientos/as

800-ochocientos/as

900-novecientos/as1.000-mil

2.000-dos mil

1.000.000-un millón

Ciento se koristi sa brojevima 1-99 za brojeve od 101-199: ciento setenta

y nueve, itd. Cien se koristi i za brojeve veće od 999: cien mil , cien

millones, itd. Kada brojevi od 200-900 prethode imenici , slaţu se sa tomimenicom u rodu: trescientas habitaciones, itd. mil nema mnoţinski oblik(tr es mil , seis mil ) ali millón ima: dos millones, cinco millones, itd.

Nazad

primer(o) prvi



primer(o)- prvi

segundo-drugi

tercer(o)-treći cuarto-ĉetvrti

quinto- peti sexto-šesti séptimo-sedmi

octavo-osmi

noveno-devetidécimo-deseti

Redni brojevi moraju da se slaţu sa imenicom uz koju se nalaze: la

octava semana, el sexto piso, el cuarto día, la primera semana, itd.

NAPOMENA: primero i tercero odvajaju-o kada prethode muškojimenici: el primer día, el tercer día.

Uopšte govoreći, redni brojevi iznad 10 nisu uobiĉajeni u španskom jeziku. Nekad ćete ĉuti nekog spikera da kaţe el piso (número) veinte, la

lección (número) catorce itd.

Nazad

Da biste pitali koliko je sati na španskom pitajte ¿Qué hora es? Da biste



Da biste pitali koliko je sati na španskom, pitajte ¿Qué hora es? Da biste

pitali u koliko sati se nešto dešava, pitajte ¿ A qué hora....?

Upotrebite glagol ser da biste rekli koliko je sati.Na poĉetku uvek ćemoreći glagol es.Na primer ‘Sada je taĉno jedan sat’: Es la una, es la una y

diez , es la una y media. Za vreme posle jedan, koristite son: Son las dos, son las nueve, son las once y veinte, itd. Posle pola sata treba preći nasledeći i oduzeti minute (3:50 =‘Sada je deset minuta do ĉetiri’ = Son las

cuatro menos diez ).

Reĉ media znači pola sata,a cuarto ĉetvrt sata(15 minuta). Son las cinco ymedia (5:30), son las nueve y cuarto (9:15), son las once menos cuarto

(10:45).Drugi korisni izrazi su de la mañana (‘jutro’), de la tarde (‘po podne’) ili de la noche (‘noć’), la medianoche (‘ponoć’), el mediodía

(‘podne’).

Nazad

Praznici i specijalni događaji se(p)tiembre-septembar



p j g jla Semana Santa-Sveta nedelja

la Pascua (Florida)-Uskrs

el Día de Independencia-Dan nezavisnosti

el Día de los Muertos-Dan duhova(umrlih)

la Nochebuena-Badnje veĉe

la Navidad -Boţić

la Noche Vieja-Dan pred novu godinuel Día de Año Nuevo-Prvi dan u novoj godini

el aniversario-Godišnjica

el cumpleaños-roĊendan

los días festivos/ las fiestas- praznici

las vacaciones-raspust(odmor)

felicitaciones!ĉestitamo! Datumi, godišnja doba, meseci u godini La fecha-Datum

¿Cuál es la fecha de hoy?Koji je danas dan(datum)?

(Hoy) Es el primero de abril.Danas je prvi april.

(Hoy) Es el cinco de marzo.Danas je peti mart.

NAPOMENA:Redni broj primero se koristi za izricanje prvog dana u mesecu, ali osnovni brojevi (dos, tres, itd.) za druge

dane tog meseca.

Las estaciones del año/godišnja doba

el invierno-zimala primavera- proleće

el verano-leto

el otoño- jesen

(p) p

octubre-octobar

noviembre-november

diciembre-d ecember

Nazad

Los meses del año/meseci u godini

enero- januar

febrero-februarmarzo-mart

abril-april

mayo-maj

junio- jun

julio- jul

agosto-avgust

se(p)tiembre-septembar

octubre-oktobar

noviembre-novembardiciembre-decembar

Pitanja i odgovori " Da / Ne "



Pitanja i odgovori " Da / Ne "

Uobiĉajen naĉin da pitate nekog da/ne pitanje u španskom je lako.Promenite intonaciju glasa povećavanjem zvuĉnosti vašeg glasa na kraju

pitanja:¿Usted trabaja en México? Drugi naĉin da konstruišete pitanje jeda zamenite mesto subjekta i glagola: ¿Trabaja usted en México?; ¿ Estátodo bien?; ¿ Necesita usted algo más?

Da biste odgovorili na pitanje potvrdno, poĉnite sa Sí (‘da’): Sí, trabajo

en México. Da biste odgovorili na pitanje odriĉno, poĉnite sa No, i stavite

drugo no ispred glagola: No, no trabajo en México.

Nazad

Upitne reči



Upitne reči ¿Cómo? (Kako.Šta?)¿Cómo estás?(Kako si?)

¿Cómo te llamas? (Kako se zoveš?)¿Dónde? (Gde?)

¿Dónde está el hotel? (Gde je hotel?)¿Qué? (Šta?)¿Qué hora es? (Koliko je sati?)

¿Qué es esto? (Šta je ovo?)¿Qué necesita usted? (Šta vam treba?)

¿Cuánto? ¿Cuánta? (Koliko?)¿Cuántos? ¿Cuántas? (Koliko(za mnoţinu)?)¿Cuántos días? (Koliko dana?)

¿Cuántas personas? (Koliko osoba?)

¿Cuándo? (Kada?)

¿Cuándo llegas? (Kada stiţete?)¿Quién? ¿Quiénes? (Ko?)

¿Quién es ella? (Ko je ona?)

¿Quiénes son ellos? (Ko su oni?)

¿Cuánto dinero necesitas? (Koliko ti je novca potrebno?)

¿Cuántas cervezas quieres comprar? (Koliko piva ţeliš da kupiš?) Nazad

Da biste uporedili imenice prideve ili priloge koji su isti (‘kao’) sledite



Da biste uporedili imenice, prideve, ili priloge koji su isti ( kao ) sleditesledeće instrukcijetan + pridev ili prilog + como

Eduardo es tan inteligente como Roberto.Eduardo je inteligentan kao

Roberto. Eduardo habla tan rápido como Roberto.Eduardo govori brzo kao

Roberto.

tanto/a/os/as + imenica + como

Tengo tanto dinero como tú.Imam novca koliko i ti. Bebo tanta cerveza como tú.Pijem toliko piva kao i ti.

Ella tiene tantos amigos como yo.Ona ima toliko prijatelja kao ja.

Upamtite da se tanto slaţe u rodu i broju sa imenicom koju opisuje: tantas

horas, tantos días, itd.

Nazad

Komparacija nejednakosti



Komparacija nejednakosti

Kada uporeĊujete predmete i bića koji nisu jednaki(nemaju iste osobine) (‘više od’;‘manje od,’ ‘bolji od,’ itd.), koristite ove formulemás + pridev/prilog/imenica + que = više odmenos + pridev/prilog/imenica + que = manje od

Roberto es más alto que Pablo. Roberto je viši od Pabla. Pablo es menos alto que

Roberto. Pablo je niţi od Roberta. Roberto habla más rápido que Pablo. Roberto govori brţe nego Pablo. Pablo habla menos rápido que Roberto. Pablo govori sporije od Roberta.

Roberto tiene más amigos que Pablo. Roberto ima više prijatelja od Pabla. Pablo tiene menos amigos que Roberto. Pablo ima manje prijatelja od Roberto.

Neki komparacijski oblici su nepravilni i moraju da se uĉe napamet.bueno,bien/mejor- bolji

malo,mal/peor -gori

joven/menor -mlaĊi viejo/mayor -stariji

Nazad

"Mucho " "Muy" i "Poco"



Mucho, Muy i Poco

Mucho (‘mnogo’) i poco (‘nekoliko’) mogu biti bilo koji pridevi i prilozi.Pridev odreĊuje imenicu, dok prilog obiĉno odreĊuje glagol, pridev, ilidrugi prilog. Kada su oni pridevi, prethode imenici, i imaju ĉetiri oblika,

prikazujući rod i broj: mucho, mucha, muchos, muchas, itd. Npr., mucha(poca) cerveza, muchos (pocos) hombres, mucho (poco) dinero, muchas

(pocas) amigas.

Kada su mucho i poco prilozi, ne menjaju oblik. Oni se obiĉno nalaze iza

glagola, i menjaju ‘veoma mnogo’ ili ‘veoma malo’: Roberto trabajamucho (poco).

Muy je prilog. Zamenjuje ‘veoma’: muy rápido, muy interestante, muy

bien. Nikada ne koristite muy sa mucho. Da biste izrazili veoma veliku ili

malu koliĉinu neĉega, upotrebite muchísimo/a i poquísimo/a.

Nazad

Glagol gustar bukvalno znaĉi biti prijatan, ali najĉešće ima znaĉenje ţeleti, dopadati se. Me gusta



g g p j , j j , p g

este hotel znači ¨ SviĊa mi se ovaj hotel¨ (bukvalno, ‘Ovaj hotel mi je prijatan’). Da biste priĉali otome šta se nekom drugom dopada ili ne dopada, upotrebite prikladnu posrednu objekatskuzamenicu ispred glagola. Kome se nešto sviĊa?

me (meni)-nos (nama)te (tebi [nesluţbeno])-os (vama [nesluţbeno]) le (njemu, njoj, Vama [sluţbeno])-les (njemu, njoj, Vama [sluţbeno])

Kada opisujete šta se Vama dopada ili ne dopada, upotrebite posrednu objekatsku zamenicu me

ispred glagola. Obiĉno, gustar se koristi samo u dva naĉina: gusta (Za neku stvar kome se dopada

ili ne dopada) ili gustan (Za više od jedne stavri koje se dopadaju ili ne dopadaju): Me gusta elrestaurante; Me gustan los tacos. Da biste rekli da Vam se nešto ne sviĊa, stavite no ispred

posredne objekatske zamenice: No me gusta el hotel ; No me gustan las enchiladas. Izbegavajte da

koristite gustar da bi priĉali o ljudima koji Vam se dopadaju, pošto to ima seksualne konotacije u pojedinim regijama.

Šta je prijatno? ¿ El hotel ? Me gusta el hotel , Te gusta el hotel , Le gusta el hotel , Nos gusta el

hotel , Os gusta el hotel , Les gusta el hotel . ¿ Los tacos? Me gustan los tacos, Te gustan los tacos, Le gustan los tacos, Nos gustan los tacos, Os gustan los tacos, Les gustan los tacos.

Upamtite da se glagolski oblik, gusta ili gustan, slaţe u jednini i mnoţiti sa gramatiĉkimsubjektom, stvari ili stvarima koje se nekome sviĊaju, ne sa osobama koje se nekom sviĊaju.Konaĉno, kada glagol stoji iza gustar , biće u infinitivu: Me gusta comer tacos.

Nekoliko drugih glagola u španskom jeziku imaju iste osobine kao gustar . Kliknite ovde da vidite

listu takvih glagola i sliĉne primere. Nazad

Glagoli slični gustar-u



Glagoli slični gustar u

Da li ste zapamtili naĉine u kojima se koristi? Za nekoliko drugih uobiĉajenih glagolakoristite isti naĉin:

doler (ue)-povrediti

importar - biti vaţan encantar-mnogo se dopadati

Interesar -biti interesantan

faltar - biti bez neĉega(nemati nešto) molestar-dosaĊivati, uznemiravati

fascinar to-fascinirati parecer to-izgledati, pojaviti se(stvoriti se)

fastidiar-svaĊati se

preocupar -brinuti

hacer falta- biti bez neĉega(nemati nešto)

quedar-ostati, biti ostavljen

(A mí) me molestan los embotellamientos de tráfico.(A ti) ¿te interesan estos libros?(A

usted) le fascinan las representaciones folklóricas.(A Elena) le encanta el pescado.(A

nosotras) no nos queda mucho tiempo.(A vosotros) ¿os preocupa la idea?(A ustedes) les

faltan 30,000 pesos.(A ellas) les duele la cabeza.

Nazad

"Hacer"



Hacer

Glagol hacer je nepravilan u sadašnjem vremenu.Morate da ga uĉitenapamet.

HACER (napraviti, uraditi)

hago hacemoshaces hacéis

hace hacen

Glagol hacer se koristi da bismo postavili pitanja ¿Qué hace usted ? (‘Šta

radite?’), ali odgovor na ovo pitanje obiĉno sadrţi drugi glagol: Leo unlibro (‘Ĉitam knjigu’), itd. Odgovorite sa hacer samo kada pravite nešto: Hago un pastel (‘Pravim kolaĉ’).

Nazad

Značenje glagola Hay



j g g y

Hay je nepravilan oblik glagola haber . Prevodimo ga sa ‘Nalazi se’, ili ‘ima’, aupotrebljava se da se istakne postojanje ili prisustvo nekoga ili neĉega: Hay un restaurante bueno cerca de aquí.Blizu odavde se nalazi dobar restoran.

Hay muchos taxis en la calle.Ima mnogo taksija u ulici.

Hay cinco socios en la firma.U firmi se nalaze pet partnera. Hay diez empleados en la oficina.U kancelariji se nalazi deset sluţbenika. Kada ţelimo njime da izrazimo prošlost, glagolski oblik postaje había (nepotpun) (ili

ponekad hubo):

Había (Hubo) un restaurante bueno cerca de aquí.Blizu odavde se nalazio dobar

restoran. Había (Hubo) muchos taxis en la calle.Bilo je(nalazilo se) mnogo taksija u ulici.

Había (Hubo) cinco socios en la firma.U firmi je bilo pet partnera.

Había (Hubo) diez empleados en la oficina.U kancelariji se nalazilo deset sluţbenika. Zapamtite, hay, había i hubo istiĉu prisustvo ili postojanje nekoga ili neĉega. Ako

istiĉete odreĊeno mesto neke osobe ili neĉega, upotrebite oblik od estar : Roberto está en casa.Roberto je u kući. Silvia y Elena están en el mercado.Silvia i Elena su u prodavnici.

La carta está en la mesa.Pismo je na stolu.

Los libros están en el suelo.Knjige su na podu.

Nazad

Nekoliko izraza sa glagolom Tener



Nekoliko izraza sa glagolom Tener

Jeziĉki izraz je izraz koji ne moţe biti bukvalno preveden sa jednog jezikana drugi. Nekoliko jeziĉkih izraza u španskom jeziku sadrţi glagol tener ,

morate ih uĉiti napamet.

tener…años – biti (u ovom sluĉaju imati)...godina tener hambre- biti gladan

tener sed- biti ţedan

tener frío- biti hladan

tener calor- biti vruć(topao) tener prisa- biti u ţurbi(ţuriti) tener sueño- biti pospan

tener razón- biti u pravu

no tener razón-ne biti u pravu

tener miedo (de)- plašiti se

tener ganas (de)-ţeleti nešto (raditi nešto) tener que + infinitive- primoravati nekog da uradi nešto

Nazad

"Pedir" i "Preguntar"



Pedir i Preguntar

Oba glagola, pedir i preguntar znaĉe ‘pitati’ ali oni nisu zamenjivi. Preguntar znaĉi ‘pitati pitanje’: Roberto le pregunta dónde está la oficina

(‘Roberto je pita gde je kancelarija’). Pedir znaĉi ‘pitati za nešto,’ i takoĊe

se koristi sa znaĉenjem ‘naruĉiti’ (u restoranu): Roberto le pideinformación (‘Roberto je pita za informaciju’). Roberto pide los tacos

(‘Roberto naruĉuje taco’). Pedir je pomalo i nepravilan, i trebali biste da ga nauĉite napamet.

PEDIR (pitati za, naručiti) pido pedimos

pides pedís

pide piden

Nazad



Saber i Conocer



Saber i Conocer

Oba glagola saber i conocer znaĉe ‘znati’, ali se ne zamenjuju(ne koristi bilo koji). Saber je ‘znati’ informaciju ( No sé el número de teléfono;

¿Sabe usted dónde está el restaurante?), ili ‘znati kako’ uraditi nešto ( No

sabemos conducir ). Conocer je ‘znati’ osobu (Conozco a la Sra. García;¿Conoces a mi hermana?), ili ‘biti upoznat sa’ mestom ili stvarima ( No

conocen la ciudad ). Oba glagola su nepravilna i morate da ih uĉitenapamet

SABERsé sabemos

sabes sabéis

sabe saben

CONOCER

conozco conocemos

conoces conocéis

conoce conocen

Nazad

"Ser" i "Estar"



Španci imaju dva glagola koji znaĉe ’biti’: ser i estar . Oba su nepravilna

u sadašnjem vremenu, i njihove oblike morate da uĉite napamet.

SER (biti)soy somos

eres sois

es son

ESTAR (biti)

estoy estamos

estás estáis

está están

NAPOMENA:Obratite paţnju da su skoro svi oblici glagola estarakcentovani.

Nazad

Ser i estar imaju brojne upotrebe koje ćete uĉiti kroz Vaše španske studije. Ser moţe biti



j j p j p jupotrebljen sa dosta bezliĉnih izraza, takav kao es importante, es interesante, es ridículo.

U dodavanju, nekoliko uobiĉajenih upotreba ser ukljuĉuje:-- identifikovatu osobu ili stvar

Soy el secretario de la señora Garza.

-- izricanje vremena, dane u nedelji ili datum Hoy es domingo. Es el diez de mayo. Son las nueve de la mañana.

-- izricanje nacionalnog porekla

Nosotros somos de México, pero ellos son de Uruguay.

-- opisivanje karakterisike ili poteze osobe ili predmeta

María es inteligente. Yo soy tímido. El restaurante es grande, pero bueno. -- kazivanje šta neko radi Antonia es profesora y yo soy ingeniera.

Nekoliko uobičajenih upotreba glagola estar su: -- pri kazivanju lokacija osobe ili predmeta

Estoy en el restaurante. -- da se opišu osećajne ili psihiĉke okolnosti nekoga ili neĉega

Octavio y Juan están ocupados. Alicia está bien, pero yo estoy mal.

Nazad

Upotrebe glagola Hace



p g g

Glagol hace se koristi u nekoliko vremenskih izraza.To su jeziĉki izrazi itrebate ih uĉiti napamet.¿Qué tiempo hace?Kakvo je vreme?

Hace buen tiempo.Vreme je lepo. Hace mal tiempo.Vreme je loše. Hace frío.Hladno je.

Hace calor.Toplo je(vruće).

Hace viento.Vetrovito je. Hace sol.Sunĉano je. Hace fresco.Vreme je super.

Kada upotrebljavamo vremenske izraze i glagol u sadašnjem vremenu,(desde) hace znaĉi izvesnu koliĉinu vremena: (Desde) Hace un mes estoy

en México (‘Nisam bio u Meksiku mesec dana’). Kada upotrebljavamo sa prošlim vremenom, znaĉi ‘pre’: Lo conocí hace seis años (‘Upoznao samga pre šest godina’).

Nazad

Slaganje prideva



g j p

Pridevi nacionalnosti i pridevi koji se završavaju na-o imaju ĉetiri oblikada bi odrţavali rod (muški, ţenski) i broj (jednina,mnoţina). Pridev semora slagati u rodu i broju sa imenicom koju opisuje: el hombre

mexicano, la mujer mexicana, los hombres mexicanos, las mujeresmexicanas, un hotel bueno, una cerveza buena, unos hoteles buenos, unas

cervezas buenas, itd.

Pridevi koji se završavaju na-e ili na suglasnik imaju samo dve forme,

jedninu i mnoţinu. Ovi pridevi ne odrţavaju normalno rod imenice: unhombre interesante, una mujer interesante, unos hombres interesantes,

unas mujeres interesantes, un precio especial , una comida especial , unos

precios especiales, unas comidas especiales

Nazad

Mesto prideva u rečenici



p

Pridevi koji opisuju kvalitete imenice(šta se nekome ili neĉemu dopada)obiĉno se nalaze iza imenice: un precio especial , un hotel bueno, una

mujer inteligente, itd. Pridevi koliĉine i demonstrativni(pokazni) pridevi

prethode imenici: cinco habitaciones, muchos taxis, pocas personas, otrodía, este día, esta noche.

Ponekad ćete primetiti da španski spikeri menjaju neke od ovih pravila;ne primer, Moţda ćete nekada ĉuti da španski spiker stavlja opisne

prideve ispred imenice: un nuevo chofer , un buen día, unos excelenteshoteles. Ove izmene su za stilistiĉke svrhe i samo malo menjajuznaĉenje, stavljajući više znaĉenja na prideve nego obiĉno. Izuzetakovome je pridev grande. Ispred imenice, grande postaje gran i znaĉi‘vaţan’ ili ‘veliki.’

Nazad

Predlog para se koristi da se izrazi sledeće:za-Trabajo para ganar plata



za-Trabajo para ganar plata.

namena, za koga je nešto- El libro es para ti.

za (vreme)- Estudien esta lección para mañana.

za, prema (mesto)-Salimos para Acapulco.

Korišćenje neĉega- Es un hotel para turistas.

za (uporeĊujući sa drugima) Para mí, el español es fácil.

za (u sluţbi)Trabajo para la universidad. Nemojte da pomešate treće lice jednine glagola para sa predlogom para. Sadrţaj reĉenice bi trebao da Vam pokaţe koji jedeo govora i ĉije je znaĉenje najlogiĉnije.Nekoliko upotreba predloga por

Por se koristi da se izjasni sledeće: by, by means of- por tren, por avión, por teléfono

through, along- por la playa o por el parqueduring,

in (time period)- por la mañana, por la tarde

because of, due to-estoy nerviosa por el examenfor,in exchange for -Te doy $20 por el libro.

for the sake of- Lo hago por la familia.

for, in order to get-Voy por café.

for (for a period of time)-Estaré aquí por dos horas.

In idiomatic expressions:

por Diosfor Havenova korist

por ejemplo na primer por eso-zbog toga

por favor-molim Vas

por fin-konaĉno

por lo general-u opšte

por lo menos-najmanje

por si acaso-samo u sluĉaju

por primera/ za prvog/

última vez- poslednji put Nazad

Nekoliko korisnih predloga



cerca de- blizu, kraj

lejos de-daleko,daleko od

antes de-pre

después de- posleencima de-na vrhu

debajo de-ispod

delante de-ispred

entre-izmeĊu

durante-za vremea la izquierda de-nemati pravo na

a la derecha de-pravo na

frente a-obloga

en frente de-ispred

detrás de-izaU španskom jeziku, zamenice koje se nalaze posle predloga su iste kao liĉne zamenice,osim za prvo i drugo lice u jednini: mí , ti. Es para mí , es para ti, es para ella, es para

ustedes, itd. Jedan izuzetak ovome je izraz ‘izmeĊu tebe i mene,’ entre tú y yo. Oblici

conmigo (‘sa mnom’) i contigo (‘sa tobom’) su nepravilni i morate da ih uĉite napamet

Nazad

Nekoliko glagola koji zahtevaju predloge

1 I d l d ćih l l l i dl



1.Ispred sledećih glagola nalazi se predlog a.

aprender a (uĉiti (nešto)) enseñar a (uĉiti (nekoga)) ayudar a (pomoći (nekome)) invitar a (pozvati (nekoga))

comenzar a (poĉeti (nešto)) ir a (ići (negde)) empezar a (poĉeti (nešto)) volver a (povratiti (nešto)) 2.Ispred sledećih glagola se nalazi predlog de.

acabar de (završiti) olvidarse de (zaboraviti (nešto))) acordarse de (setiti se (neĉega)) tener ganas de (dopadati se (nekome))

dejar de (prestati (nešto)) tratar de (pokušati (nešto))

3. Ispred glagola insistir (‘insistirati’) nalazi se predlog en, i zove se konjuktivni u ispunjenomuslovu ako je tu promena subjekta.

4. Ispred glagola pensar (‘misliti’) mogu da se naĊu en ili de, zavisno od znaĉenja: Pienso en ti

(‘Mislim o tebi’ [‘Ti si u mojoj mašti’]). ¿Qué piensas de ella? (‘Šta mislite o njoj?’ [‘Kakva jetvoja reakcija,’ ‘tvoje osećanje o njoj?’])ZAPAMTITE: Predlozi se koriste samo kada je objekat iza glagola. Ako nije, tada se ne koriste

predlozi: ¿ Me ayudas a limpiar las ventanas? Sí, te ayudo. Nazad

Neslužbene Tu naredbe



Potvrdne tú naredbe imaju istu graĊu kao treće lice jednine (él , ella,usted )

sadašnjeg vremena: Habla (tú); Cierra (tú) la ventana; Limpia (tú) los

dormitorios; Come (tú) las verduras; Trae (tú) los regalos; Corre (tú) en

el parque. Negativne tú naredbe imaju istu graĊu kao tú iz konjuktivne sadašnjosti: No hables (tú); No cierres (tú) la ventana; No limpies (tú) los

dormitorios; No comas (tú) los chocolates; No traigas (tú) los regalos; No

corras (tú) en el parque.Kao sa usted (Vi) komandama, upravljaĉke, posredne i povratne zamenicese dodaju na potvrdne naredbe: tráeme, explícame, déjalo, levántate,

siéntate, itd.

Upravljaĉke, posredne i povratne zamenice prethode negativnoj tú

naredbi: no me traigas, no me expliques, no lo dejes, no te levantes, no te sientes, itd.

Nazad



Kao u budućem vremenu, conditional se gradi dodavanjem nastavaka (-ía, -ías, -ía, -

í í í ) i fi i i l l N j d š di i l blik i



íamos, -íais, -ían) infinitivu glagola. Nemojte da mešate conditionalne oblike-er i -ir

glagola sa imperfektom.Završetci glagola su dodati stemu, a ne infinitivu.HABLAR:

hablaría hablaríamos

Hablarías hablaríaisHablaría hablarían

COMER:

comería comeríamos

comerías comeríaiscomería comerían

VIVIR:

viviría viviríamos

vivirías viviríaisviviría vivirían

Conditional se upotrebljava kada priĉamo o stvarima koje bismo ţeleli da se ostvare priodreĊenim okolnostima (Un permanente le quedaría bien [Jedan permanentan bi ţeleoda liĉi na tebe), ili da postavimo uljudne molbe ( Me gustaría [pedir] el pescado [‘Ţelim(da naruĉim) ribu’]).

Nazad

Nekoliko nepravilnih glagola za conditional



DECIR:

diría diríamos

dirías diríais

diría diríanHABER:

habría habríamos

habrías habríais

habría habrían

HACER:

haría haríamosharías haríais

haría harían

PODER:

podría podríamos

podrías podríais

podría podríanQUERER:

querría querríamos

querrías querríais

querría querrían

SABER:

Sabría sabríamos

Sabrías sabríais

Sabría sabríanPONER:

pondría pondríamos

pondrías pondríais

pondría pondrían

SALIR:

daldría saldríamossaldrías saldríais

saldría saldrían

TENER:

tendría tendríamos

tendrías tendríais

tendría tendríanVENIR:

vendría vendríamos

vendrías vendríais

vendría vendrían

Nazad

Službene naredbe Kada neposredno direktno adresirate osobi ili osobama koje biste zvali usted ili ustedes, dajte toj osobi sluţbene naredbe stavljajući yo oblik u



sadašnjosti menjajući završetak -ar glagola u-e za jedninu (usted ) naredbe ili-en za mnoţinu (ustedes) naredbi i menjajući završetak -er /-ir glagola u

-a ili -an.

Pravilni glagoli

-AR- buscar > busque, busquen*

dejar > deje, dejen

hablar > hable, hablen

llamar > llame, llamen

-ER/-IR- comer > coma, coman

insistir > insista, insistan

leer > lea, lean

vivir > viva, vivan

Glagoli sa neparvilnim yo oblicima

conocer (conozco) > conozca, conozcan

decir (digo) > diga, digan

oír (oigo) > oiga, oigan

poner (pongo) > ponga, pongansalir (salgo) > salga, salgan

tener (tengo) > tenga, tengan

traer (traigo) > traiga, traigan

venir (vengo) > venga, vengan

Stem-Promena glagola

almorzar (ue) > almuerce, almuercen*

cerrar (ie) > cierre, cierren

empezar (ie) > empiece, empiecen

jugar ( ue) > juegue, jueguen* pedir (i) > pida, pidan

perder (ie) > pierda, pierdan

servir (i) > sirva, sirvan

volver (ue) > vuelva, vuelvan

*NAPOMENA: Pravopisna promena je potrebna da biste oĉuvali zvuk infinitiva koji se završava na-car , - gar , i - zar : c > qu, g > gu, i z > c.

Nekoliko glagola imaju nepravilne naredbne oblike i morate da ih uĉite napamet:dar > dé, den

estar > esté, esténir > vaya, vayan

saber > sepa, sepan

ser > sea, sean Nazad

Kako govoriti o budućnosti?

Postoji dosta naĉina da biste priĉali o budućnosti u španskom jeziku Najlakše je koristiti prilošku frazu



Postoji dosta naĉina da biste priĉali o budućnosti u španskom jeziku. Najlakše je koristiti prilošku frazuukazajući na budućnost (tao kao mañana, más tarde, luego, a la(s) +vreme, i tako dalje) sa glagolom u

sadašnjem vremenu: mañana voy al aeropuerto (‘Sutra ću ići na aeredrom’); luego hablamos por teléfono

(‘razgovaraćemo kasnije telefonom’); a las cinco nos encontramos en la oficina de correos (‘srešćemo se kod pošte u pet sati’).

Drugi naĉin da priĉate o budućnosti je sa budućim vremenom. Buduće vreme se gradi dodavanjem nastavaka-é, -ás, -á, -emos, -éis, -án na infinitiv glagola. Prouĉite sledeće primere.HABLAR (govoriti)

hablaré hablaremos

hablarás hablaréis

hablará hablarán

COMER (jesti)

comeré comeremoscomerás comeréis

comerá comerán

VIVIR (živeti) viviré viviremos

vivirás viviréis

vivirá vivirán

Neki glagoli imaju nepravilne oblike za buduće vreme. Kliknite ovde da vidite ove glagole.

Drugi veoma prosti naĉin da priĉate o budćunosti je korišćenje glagola ir u konjuktovanom obliku u sadašnjemvremenu, posle koga sledi predlog a i infinitiva: voy a comer (‘Idem da jedem’; ‘Ješću’); vas a comer , va a

comer , vamos a comer , vais a comer , van a comer , itd. Ovim naĉinom se obiĉno govori u španskom jeziku.

Nazad

Nekoliko nepravilnih glagola za buduće vreme DECIR:



DECIR:

diré, dirás, dirá, diremos, diréis, dirán

HABER:

habré, habrás, habrá, habremos, habréis, habrán

HACER:

haré, harás, hará, haremos, haréis, harán

PODER:

podré, podrás, podrá, podremos, podréis, podrán

QUERER:

querré, querrás, querrá, querremos, querréis, querrán

SABER: sabré, sabrás, sabrá, sabremos, sabréis, sabrán

PONER:

pondré, pondrás, pondrá, pondremos, pondréis, pondrán

SALIR:

saldré, saldrás, saldrá, saldremos, saldréis, saldrán

TENER: tendré, tendrás, tendrá, tendremos, tendréis, tendrán

VENIR:

vendré, vendrás, vendrá, vendremos, vendréis, vendrán

Nepravilni glagoli za buduće vreme imaju istu graĊu kao nepravilni glagoli za conditional, ali sekoriste sa nastavcima za buduće vreme-é, -ás, -á, -emos, -éis, -án.

Nazad

Nekoliko pravilnih glagola sa završetkom na-ar su:



bailar (‘igrati’), buscar (‘traţiti’), cambiar (‘menjati,’ ‘promeniti’),comprar (‘kupiti’), desear (‘ţeleti’), estudiar (‘uĉiti’), hablar (‘govoriti’),llegar (‘doputovati (stići)’), necesitar (‘trebati’), pagar (‘platiti’),

preguntar (‘pitati’), regresar (‘vratiti’), tomar (‘uzeti,’ ‘piti’), trabajar (‘raditi’).Nekoliko pravilnih glagola sa završetkom na-er su:

aprender (‘uĉiti’), beber (‘piti’), comer (‘jesti’), comprender (‘razumeti’),

creer (‘misliti’), leer (‘ĉitati’).Nekoliko pravilnih glagola sa završetkom na-i r su:

abrir (‘otvoriti’), asistir (‘pomagati’), escribir (‘pisati’), insistir

(‘insistirati’), recibir (‘primiti’), vivir (‘ţiveti’).

Nazad

Particip(prošlost)



Particip se gradi dodavanjem nastavka-ado pravilnim glagolima koji se

završavaju na-ar i -ido parvilnim glagolima koji se završavaju na-er ili-ir.

Tada se ¨stari¨(ar, er, or, ir) završetak gubi i zamenjuje novim nastavcima:

hablar > hablado; poder > podido; vivir > vivido, itd.Particip se ĉesto koristi kao pridev (ponekad sa glagolom estar ). Tada,

ima ĉetiri oblika, odrţavajući rod i broj imenice koju opisuje: El precio está confirmado.Ulaz je potvrĊen.

Los fondos están confirmados. Novĉana sredstva su potvrĊena. Las reservaciones están confirmadas.Rezervacije su potvrĊene. Particip se takoĊe koristi sa glagolom ser da bi se konstruisala pasivna

reĉenica: La comida fue preparada. (‘Hrana je pripremjena’). Participodrţava rod i broj imenice koju opisuje.

Nazad

Sledeći glagoli imaju nepravilan particip i morate ih uĉiti napametb i bi



Abrir-abierto

Decir-dicho

Cubrir-cubierto

Descubrir-descubiertoEscribir-escrito

Hacer-hecho

Morir-muerto

Poner-puestoResolver-resuelto

Romper-roto

Ver-visto

Volver-vuelto

Akcenat se ubacuje u particip-er i -ir glagola sa stem završecima usamoglasniku: caer > caído, creer > creído, leer > leído, oír > oído, traer

> traído, itd.

Nazad

U španskom jeziku svi infinitivni oblici glagola završavaju na -ar , -er ,ili -ir . Stem je infinitini oblik bez -ar , -er , or -ir na kraju. Svi pravilni glagoli su konjuktovani u sadašnjem vremenu dodavajući sledeće nastavke stem



, j p g g j j jglagola:

-AR Glagoli

yo-o

tú-as

él, ella, Ud.-anosotros/as-amos

vosotros/as-áis

ellos, ellas, Uds.-an

-ER Glagoli

yo-o

tú-es

él, ella, Ud.-enosotros/as-emos

vosotros/as-éis

ellos, ellas, Uds.-en

-IR Glagoli

Yo-o

Tú-es

él, ella, Ud-e

nosotros/as-imos

vosotros/as-ís

ellos, ellas, Uds. -en

PRIMERI KONJUGACIJA

HABLAR (GOVORITI)

stem: habl-

hablo

hablashabla

hablamos

habláis

hablan

COMER (JESTI)

stem: com- como

comes

come

comemos

coméis

comen

VIVIR (ŽIVETI) stem: viv-

vivo

vives

vive

vivimos

vivís

viven

Nazad

Nekoliko nepravilnih glagola u sadašnjem vremenu Neki glagoli nisu po obrazcu koje ste uĉili za pravilne glagole za sadašnjost, i morate da ih uĉite napamet. Na primer, yo(za



prvo lice jednine) salir , tener , i venir su nepravilni: salgo, tengo, i vengo. U dodavanju, za druge oblike glagola tener i venir

kao kod preferir i querer , kada je stem samoglasnik-e- naglašen, postaje ie : tienes, vienes, prefieres, quieres, itd. U sliĉnimsluĉajevima, stem samoglasnik -o- u poder postaje ue kada je naglašen: puedes. U španskim reĉnicima, ove promene sunapisane pored infinitiva glagola: preferir (ie); poder (ue), itd.

TENER (imati)

tengo tenemostienes tenèis

tiene tienen

QUERER (želeti) quiero queremos

quieres querèis

quiere quieren

PODER (biti u mogućnosti)

puedo podemos puedes podèis

puede pueden

VENIR (doći) vengo venimos

vienes venìs

viene vienen

PREFERIR (pretpostaviti) prefiero preferimos

prefieres preferìs

prefiere prefieren

SALIR (napustiti)

salgo salimos

sales salìs

sale salen Nazad

Još nepravilnih glagola u sadašnjem vremenu Ovi glagoli se obiĉno koriste u španskom jeziku i, pošto im se drugaĉije gradi sadašnje vreme od pravilnih



g g p j p g j g j pglagola, morate ih uĉiti napamet IR (ići) voy vamos

vas vais

va vanPONER (staviti)

pongo ponemos

pones ponéis

pone ponen

DAR (dati)

doy damos

das daisda dan

DECIR (kazati, reći) digo decimos

dices decís

dice dicen

TRAER (doneti)

traigo traemos

traes traéis

trae traen

OIR (čuti) oigo oímos

oyes oís

oye oyen

Nazad

PerfekatS d š j š di k i t ći k j kt i blik il



Sadašnje svršeno vreme se gradi koristeći konjuktovani oblik nepravilnogglagola haber sa past participle.

he comido hemos comido

has comido habéis comidoha comido han comido

The past participle ne menja oblik kada se koristi u perfektu. Na primer,

Ella ha comido, nosotros hemos comido, ustedes han comido,

itd.Sadašnje svršeno vreme se koristi da ukaţe na prošlo vreme. U potvrdnom obliku, ukazuje na radnju koja već ima mesto ( Elena ha

llegado [‘Elena je stigla’]); u odriĉnom, ukazuje na nešto što se još nijedogodilo ( No ha llegado [‘Još nije stigla’]).

Nazad

Prezent progresiv se gradi koristešćenjem konjuktovanog oblika glagolat i di G di i ĉi j i l l k ji š j



estar i gerundiva. Gerundivi su saĉinjeni za glagole koji se završavaju na-ar dodavanjem-ando stemu; za glagole koji se završavaju na-er ili -ir ,

dodavanjem -iendo stemu: hablando, bailando, trabajando, comiendo,

viviendo, diciendo, itd. Kada se nenaglašeno-i- nalazi izmeĊu dvasamoglasnika, postaje- y-: leer > leyendo; creer > creyendo, itd.

Prouĉite ove primere: Roberto está trabajando; Thomas está comiendo;

Ellos están hablando; Nosotros estamos preguntando; Tú estás viviendo

en un hotel ... itd. Ponekad ćete naći ovu graĊu korišćenu u dijalogu i podešavanjima, ali trebalo bi da zapamtite da prezent progresiv nijeuobiĉajen u španskom jeziku. (trabajo, estudio, itd.) Više se koristi daukaţe postupak u progresu.

Nazad

Preterit je prošlo vreme u španskom jeziku. Koristi se za kazivanje neĉega što seZAVRŠILO u prošlosti Nastavci za preterit su dodati na stem infinitiva(habl- com- viv)



ZAVRŠILO u prošlosti.Nastavci za preterit su dodati na stem infinitiva(habl -, com-,viv).

Upamtite da-er i -ir glagoli imaju iste nastavke u preteritu.

-ar glagoli

HABLAR

hablé hablamoshablaste hablasteis

habló hablaron

-er glagoli

COMER

comí comimoscomiste comisteis

comió comieron

-ir glagoli

VIVIR

viví vivimos

viviste vivisteis

vivió vivieron

NAPOMENA: Ver nema akcenat u preteritu: vi, viste, vio, vimos, visteis, vieron.

Nazad

Nekoliko nepravilnih glagola u preteritu Postoje dosta glagola koji su nepravilni u preteritu Njih morate da uĉite napamet



Postoje dosta glagola koji su nepravilni u preteritu.Njih morate da uĉite napamet.DAR:

di, diste, dio, dimos, disteis, dieron

IR:

fui, fuiste, fue, fuimos, fuisteis, fueronSER:

fui, fuiste, fue, fuimos, fuisteis, fueron

Preostali nepravilni glagoli imaju završetke-e, -iste, -o, -imos, -isteis, -ieron. Upamtite da

ti nastavci nisu akcentovani. O ovim glagolima moţete uĉiti u nepravilnom preteritu

stema i upotrebiti odgovarajuće nastavke. NAPOMENA: Treće lice jednine glagola hacer ima pravopisnu promenu c > z : hizo.

TakoĊe, treće lice mnoţine glagola decir i traer nema-i- na kraju: dijeron, trajeron.

hacer > hic-

estar > estuv-

tener > tuv-

poder > pud-

poner > pus-

querer > quis-

saber > sup-

venir > vin-

decir > dij-

traer > traj-

Nazad

Glagoli koji imaju stem promene u sadašnjem vremenu nemaju iste promene u preteritu.Glagoli koji se završavaju na-ar ili -er nemaju stem promenu u preteritu: pensar (ie) >



Glagoli koji se završavaju na ar ili er nemaju stem promenu u preteritu: pensar (ie) >

pensé, pensaste, pensó, pensamos, itd.; volver (ie) > volví , volviste, volvió, volvimos, itd.

Glagoli koji se završavaju na-ir imaju stem promenu u preteritu, ali samo u trećem licu jednine i mnoţine. Ova promena nije uvek ista kao za sadašnje vreme. U reĉnicima, stem

promene za preterit se nalaze u zagradama dalje sledi informacija o stem promeni usadašnjem vremenu.DORMIR (ue,u)

dormí, dormiste, durmió, dormimos, dormisteis, durmieron

PEDIR (i,i)

pedí, pediste, pidió, pedimos, pedisteis, pidieronGlagoli koji se završavaju na-car , - gar , i- zar imaju pravopisnu promenu u prvom licu

jednine glagola, gde c > qu, g > gu, i z > c. Setite se da se sliĉna pravopisna promena javlja za ove glagole u sluţbenim naredbama i sadašnjem konjunktivu. buscar > busqué

pagar > pagué

empezar > empecé

Glagoli koji se završavaju na dva nenaglašena samoglasnika imaju pravopisnu promenuu trećem licu jednine i mnoţine:creer > creyó, creyeron

leer > leyó, leyeron

caer > cayó, cayeron Nazad

Stem-Promena glagola: Sadašnje vreme Neke od glagola koje sam pre naveo(preterit:pravopis) kao pravilne su zapravo stem- promenljivi glagoli . To znaĉi da je tu mala pravopisna izmena

u stemu glagola. Ponekad se u glagolima menjaju sledeći navedeni delovi:



g g g g j je > ie

PENSAR (misliti)

pienso pensamos

piensas pensáis

piensa piensan

o ili u > ue

VOLVER ((po)vratiti)

vuelvo volvemos

vuelves volvéis

vuelve vuelven

e > i (ir glagoli samo)

PEDIR (pitati)

pido pedimos

pides pedís

pide piden

Upamtite da nosotros i vosotros oblici glagola nemaju stem promene, a u drugim licima imaju.

Više Stem-promenljivih glagola

e > ie cerrar (zatvoriti)

empezar(poĉeti) pensar(misliti)

perder( izgubiti)

preferir(više voleti) querer(ţeleti)

o ili u > uealmorzar(ruĉati) dormir(spavati)

jugar(igrati (igre))

poder(biti u mogućnosti) volver((po)vratiti)

e > i

pedir(pitati)

servir(servirati) Nazad

Stvaranje Present Subjunctive pravilnih glagola Da biste saĉinili sadašnji konjunktiv većine glagola, dodajte liĉne nastavke za sadašnji konjunktiv na yo oblik present oduzmite završetak -o. Za

konjunktiv, -ar glagoli imaju završetke-e, -es, -e, -emos, -éis, -en, i



j , g g j , , , , , ,

-er / -ir glagoli imaju nastavke-a, -as, -a, -amos, -áis, -an. (Zapamtite da treće lice [él /ella/usted i ellos/ellas/ustedes] pravilnih glagola u

konjunktivu imaju istu graĊu koja se koristi u sluţbenima naredbama.)-ar glagoli

HABLAR

hable hablemos

hables habléis

hable hablen

-er glagoli

COMER

coma comamos

comas comáis

coma coman

-ir glagoli

VIVIR

viva vivamos

vivas viváis

viva vivan

Samo za sluţbene naredbe,pošto je oblik sadašnjeg konjunktiva uzet od yo oblika prezenta, stm-promenjivi glagoli i glagoli koji su nepravilni u yo

obliku imaju istu nepravilnost sadašnjem konjunktivu. Pri dodavanju, glagoli koji se završavaju na-car , - gar , i- zar imaju iste pravopisne promene

koje ste uĉili za sluţbene: c > qu, g > gu, i z > c. (Pogledajte listu nepravilnih glagola i stem- promenjivih glagola za sluţbene naredbe ako trebate toda ponovite.)

Glagoli koji su nepravilni za sluţbene naredbe su takoĊe nepravilni za sadašnji konjunktiv.Nepravilni glagoli za sadašnji konjunktiv

Ovi glagoli su nepravilni u sadašnjem konjunktivu i morate da ih uĉite napamet:DAR

dé demos

des deis

dé den

ESTAR

esté estemos

estés estéis

esté estén

HABER

haya hayamos

hayas hayáis

haya hayan

SABER

sepa sepamos

sepas sepáis

sepa sepan

IR

vaya vayamos

vayas vayáis

vaya vayan

Nazad

Konjunktiv posle bezličnih izraza Posle bezliĉnih izraza koji ukazuju gotovost(spremnost), ţelje, naredbe,



Posle bezliĉnih izraza koji ukazuju gotovost(spremnost), ţelje, naredbe, pretpostavljanje,molbu, potrebu, mišljenje,itd., konjunktiv se koristi u zavisnom uslovu, posle reĉi que:

Es importante que usted hable con la directora.Vaţno je da govoriš sa direktorom.

Es necesario que Elena tome un taxi.Potrebno je da Elena uzme taksi.¡Es terrible que no sepas hablar español!Odvratno je da ne znate da govorite španski. Es posible que sea el efecto de la comida.Moguće je da je to efekat hrane. No es preciso que usted tome medicina especial. Nije potrebno da uzimate specijalne

lekove.

Ponekad, ako izraz ne odrţava ţelju specifiĉne osobe da uradi nešto, ali umesto izjave da bi ljudi obiĉno trebali da urade nešto, onda se uzima infinitiv (-ar , -er , -ir ), a ne

konjunktiv.

Es necesario evitar el alcohol.Potrebno je da izbegavate alkohol.

Es preferible ir en autobús.Poţeljno je da idemo autobusom. Es posible comprar comida aquí.Moţda(moguće je da) ćemo ovde kupiti hranu.

Nazad

Konjunktiv u priloškim odredbama Ako se radnja nije još dogodila španski spikeri će upotrebiti konjunktiv



Ako se radnja nije još dogodila, španski spikeri će upotrebiti konjunktiv posle odreĊenih priloških odredbi kao: tan pronto como (‘brzo (uskoro)kao’), cuando (‘kada’), después de que (‘posle’), en cuanto (‘uskoro

kao’), hasta que (‘dok’), i mientras (‘u to vreme,’ ‘dokle’). Podemos hablar del tema cuando usted llegue.

(još nije stigao) Puedo quedarme en un hotel mientras esté en México.

(već sam dugo u Meksikufor however long I am in Mexico – još nisamotišao)

Elena viene tan pronto como yo encuentre un apartamento.

(Još nisam našao stan) Ako je radnji već dato mesto i ne sumnjamo oko njenog ishoda,

konjunktiv se ne upotrebljava: Cuando estuve en Acapulco, fui a la playa (Bio sam u Akapulku u prošlosti).

Nazad

Nekoliko stem promena i pravopisnih promena u sadašnjem konjunktivu U sadašnjem konjunktivu, -ar i -er stem- promenljivi glagoli imaju istu graĊu stem promena kao u sadašnjosti, samo sunastavci drugaĉiji



nastavci drugaĉiji.PENSAR VOLVER

(ie) (ue)

piense vuelva

pienses vuelvas

piense vuelva pensemos volvamos

penséis volváis

piensen vuelvan

DORMIR PREFERIR

(ue, u) (ie,i)

duerma prefiera

duermas prefieras

duerma prefieradurmamos prefiramos

durmáis prefiráis

duerman prefieran

- Ir stem- promenjivi glagoli imaju malo drugaĉiju graĊu u konjunktivu nego u sadašnjem vremenu. Prisetite se da su ovo istiglagoli koji imaju razliĉitu stem promenu u preteritu, u trećem licu jednine.Ista stem promena viĊena u preteritu je viĊena u

konjunktivu u nosotros/as i vosotros/as oblicima.

Glagoli koji se završavaju na-car , - gar , i - zar imaju pravopisnu promenu u svim oblicima sadašnjeg konjunktiva, gde c > qu, g

> gu, i z > c:

BUSCAR PAGAR

busque pague

busques pagues

busque pague

busquemos paguemos

busquéis paguéis

busquen paguen

EMPEZAR

empiece

empieces

empiece

empecemos

empecéis

empiecen

Nazad

Konjunktiv posle glagola voljeJedna od najuobiĉajnijnih upotreba konjunktiva je posle glagole volje



Jedna od najuobiĉajnijnih upotreba konjunktiva je posle glagole volje,kao što su querer (‘ţeleti(hteti)’), desear (‘ţelei’), insistir en (‘insistirati’),mandar (‘naruĉiti’), preferir (‘više voleti’), prohibir

(‘spreĉiti(zabraniti)’), recomendar (‘to predloţiti’), decir (‘reći’ nekomenešto), pedir (‘pitati’ nekoga da uradi nešto), i permitir (‘dozvoliti).Zapamtite da u ovakvim primerima upotreba konjunktiva sa glagolima

volje u dijalozima, jedna osoba govori drugoj šta ţeli da uradi. Tu mora biti promena subjekta da bi se upotrebio konjunktiv: jedan subjekat ţelida utiĉe da drugi subjekat uradi nešto. Thomas quiere que la operadora

llame...; Thomas quiere que la secretaria le indique...; Thomas quiere que

el camarero le traiga..., itd. Konjunktiv se koristi posle zdruţenosti que u

ispunjenoj odredbi reĉenice. Ako tu nema promene subjekta, konjunktiv

se ne upotrebljava: Thomas quiere comer ; Thomas quiere llamar ; Thomasquiere encontrar ..., itd.

Nazad

Konjunktiv glagola osećanja

Konjunktiv se koristi posle odreĊenih izraza osećanja kada spiker



Konjunktiv se koristi posle odreĊenih izraza osećanja, kada spiker pokazuje osećanje o postupcima druge osobe, kao na primer Me alegro de

que estés aquí (‘Drago mi je što si ovde’). Konjunktiv se takoĊe

upotrebljava posle bezliĉnih izraza osećanja, kao Es una lástima que no puedas acompañarnos (‘Šteta je što ne moţete da poĊete sa nama’).Trebali biste da prepoznate ove izraze kao nešto što zahteva upotrebukonjunktiva u ispunjenom uslovu, posle reĉi que: alegrarse (‘biti drago’),esperar (‘nadati se’), sentir (‘saţaljevati’), temer (‘plašiti se’),asombrarse (‘biti iznenaĊen’), sorprenderse (‘iznenaditi’), enfadarse

(‘biti ljut’), enojarse (‘biti ljut’), es una lástima (‘šteta je’), es triste

(‘tuţno je’), es escandaloso (‘skandalozno je’), es terrible (‘odvratno je’),itd.

Nazad

Konjunktiv u izrazima sumnjeKonjunktiv se koristi i posle izraza sumnje ili neizvesnosti: dudar



Konjunktiv se koristi i posle izraza sumnje ili neizvesnosti: dudar

(‘sumnjati’), no creer (‘ne verovati’), no estar seguro/a (‘biti nesiguran’),no es verdad (‘nije istina’), es dudoso (‘sumnjivo je’), no es cierto (‘nije

taĉno’), itd. Konjunktiv se koristi posle reĉi que u ispunjenom uslovureĉenice: Dudo que pueda llegar antes de las nueve; No creo que el viaje

sea largo; Es dudoso que la casa esté amueblada; No es cierto que tengan

pescado en el mercado.

Ako nema sumnje ili neizvesnosti u spikerovoj misli, tada se upotrebljava

prezent(indikativ): Es cierto que mis padres vienen para Navidad; No hay

duda de que sus nietos quieren verlos; Creo que van a estar aquí dos

semanas.

NAPOMENA: Creo que i no dudo que su izrazi neizvesnosti, prema

tome zahtevaju indikativ u ispunjenom uslovu. No creo que i dudo que suizrazi sumnje koji traţe konjunktiv u ispunjenom uslovu.

Nazad

Preterite i imperfekatPreterit se koristi da se izrazi završena radnja u prolosti Izvesne reĉi kao



Preterit se koristi da se izrazi završena radnja u prolosti. Izvesne reĉi kaošto su ayer (‘juĉe’), anoche (‘sinoć’), el año pasado (‘prošle godine’), i la

semana pasada (‘prošle nedelje’), su povezane sa preteritom, pošto

obiĉno pripadaju odreĊenom dogaĊaju koji se završio.Imperfekat se koristi da se izraze radnje koje su bile uobiĉajene ili su sedesile u prošlosti. Nema preporuka da li su ili nisu ove stvari ikada bilezavršene, ili da li se one nastavljaju u sadašnjem vremenu. Izrazi kao

siempre (‘uvek’), frecuentemente (‘uĉestalo’), i todos los días

(‘svakodnevno’), su ĉesto povezani sa imperfektom. Razlika izmeĊu preterita i imperfekta je ĉesto veoma mala, i ĉak nacionalni(španski)spikeri se ponekad ne slaţu oko toga koji oblik je taĉan. Trebali biste dadobro prouĉite primere i pokušate da razumete i podrţite nacionalne

spikere.

Nazad

Moţda ste već uĉili jedno prošlo vreme u španskom jeziku, preterit, koji se koristi da priĉamo o radnjama ilidogaĊajima koje su se dogodili. Imperfekat je drugo prošlo vreme u španskom jeziku. Upotrebljavamo ga dapriĉamo o radnjama ili dogaĊajima koji su bili u toku u prošlosti stvarima koje su bile uobiĉajene ili koje su



priĉamo o radnjama ili dogaĊajima koji su bili u toku u prošlosti, stvarima koje su bile uobiĉajene, ili koje suse desile pre dugo vremena. TakoĊe se koristi i da se opiše aktuelni um, psihiĉki, ili osećajne okolnosti u prošlosti, i kaţe vreme u prošlosti.-ar glagoli -er glagoli -ir glagoli

HABLAR COMER VIVIR

hablaba comía vivía

hablabas comías vivías

hablaba comía vivía

hablábamos comíamos vivíamos

hablabais comíais vivíais

hablaban comían vivían

Samo tri glagola su nepravilna u imperfektu .IR SER VER

iba era veía

ibas eras veías

iba era veía

íbamos éramos veíamos

ibais erais veíais

iban eran veían

U imperfectu ne postoje stem-promene. Glagoli koji su stem- promenjivi u prezentu(sadašnjem premenu) ili preterutu(prošlom) su konjuktovani kao pravilni glagoli u imperfectu: volvía, jugaba, pensaba, perdía, itd.

Nazad

Službeno i neslužbeno ti i Vi Španci imaju dva oblika‘ti ’ sluţbeni (usted [Ud ] ustedes [Uds ]) i



Španci imaju dva oblika ti, sluţbeni (usted [Ud.] ustedes [Uds.]) i

nesluţbeno (tú, vosotros). Obiĉno, ako dobro poznajete osobu da bi jezvali po imenu, upotrebite tú. Ako govorite sa osobom sa ¨Gospodine¨ ili

¨GospoĊo¨ sa prezimenom upotrebite usted .Ako niste sigurni koji oblik daupotrebite, bolje je da poĉnete sa usted . Domaći(španski) spiker višesavetuje da koristite tú jer je prikladnije.

U španskom jeziku, napravljena je razlika izmeĊu mnoţinskog oblikaustedes (sluţbeno) i vosotros/vosotras (nesluţbeno). U španskoj (latino)Americi, ipak, ustedes se koristi u obe sluţbene i nesluţbene situacije.Koristite mnoţinu kada govorite sa više osoba.

Nazad

Pokazni pridevi i zamenice ovaj, ova ovi, ove



este estos

esta esta

taj ta ti te

ese esosesa esas

Ovaj, ova (pored) ovi (pored)

ese esos

esa esas

Ovaj ova (tamo) ovi(tamo) Aquel aquellos

Aquella aquellas

Kada upotrebljavamo prideve, pokazni prethode imenici, i moraju da se slaţu u rodu i broju sa imenicom koju opisuju: este hotel , esa comida, aquellos hombres, itd.

Kada upotrebljavamo zamenice (‘ovaj,’ ‘,’ova ‘ovo,’ ‘ovi,’ itd.), pokazne imaju akcenat:este libro y ése (‘ova knjiga i ovo’); esta puerta y ésa (‘ova vrata i ta’), itd.Razlika izmeĊu ese i aquel je veoma mala.

Nazad

Posredni objekti reĉenice obiĉno odgovaraju na pitanje ‘kome?’ ili ‘za koga?’: Robertome da un regalo (‘Roberto daj mi poklon’ ); Yo te compro este libro (‘Kupiću ti ovu



knjigu). Da biste zamenili posredni deo imenice sa zamenicom, morate izabrati pravilni

oblik koji odgovara imenici:

Jedniname-menito me

te-tebito nesluţbeno

le-tebi, sluţbeno(Vama) le-njemu, njoj

mnoţina nos-nama

os-vama, nesluţbeno

les-vama sluţbeno

les-njima

Ponekad španski spikeri ipotrebljavaju oba neposrednu i posrednu objekatsku zamenicukada ukazuju na mušku osobu. Ako niste sigurni koji oblik da upotrebite (le ili lo) kada

priĉate o ĉoveku, moţete skoro uvek da upotrebite le.

Nazad

Mesto objekatskih zamenicaKao što ste videli, i posredne i neposredne objekatske zamenice prethode



Kao što ste videli, i posredne i neposredne objekatske zamenice prethodekonjuktovanom glagolu: Thomas le pide el número; Ahora mismo le doy

el regalo; Roberto me recibe y me hace pasar ; Yo te indico dónde está la

oficina; No lo conocemos.Ovi zameniĉki oblici takoĊe mogu biti uz infinitiv: ¿Puede decirme dóndeestán los servicios?; Podemos hacerle un precio especial; ¿Vas a

llamarme? Oni takoĊe mogu biti dodati na gerundive: Estoycomprándoles los libros; Estamos buscándolo.

Sa potvrdnim naredbama, zamenice su takoĊe dodate na kraj glagola:(¿ Las maletas?) Póngalas aquí ; Déjelo; Dígale lo que le pasa; Tráigame

una cerveza.

Sa negativnim naredbama, zamenica prethodi glagolu: No las ponga allí ;

No me diga.

Nazad

Neposredan objekat reĉenice odgovara na pitanje ‘šta?’ ili ‘koga?’: ‘Štaţeliš da vidiš?’ (‘Grad.’) ‘Koga ţeliš da vidiš sa terase?’ (‘Moju ţenu.’)



ţeliš da vidiš? ( Grad. ) Koga ţeliš da vidiš sa terase? ( Moju ţenu. )Da biste zamenili neposrednu objekatsku imenicu sa zamenicom, morate

izabrati pravilnu neposrednu objekatsku zamenicu, koja odrţava rod i broj

imenice koju zamenjuje:me (mene)nos (nas)

te (tebe, nesluţbeno) os (vas, nesluţbeno) lo, la (Vas, sluţbeno) los, las (vas (mn.), sluţbeno) lo, la (njega, nju) los, las (njih)

Upamtite da neposredne objekatske zamenice, kao posredne objekatske

zamenice, prethode konjunktovanom glagolu: (¿ A mí ?) Si, ellos me

conocen. (¿ A Elena?) Yo no la conozco. (¿ El dinero?) Lo tengo aquí .

(¿ Las maletas?) No las veo.

Zamenica moţe biti dodata na infinitiv: Lo voy a ver or Voy a verlo. Tequiero ayudar ili Quiero ayudarte.

Nazad

Kada se posredne i neposredne objekatske zamenice pojave u reĉenici, posrednaobjekatska zamenica prethodi neposrednoj objekatskoj zamenici: Me lo dice; Te la



mando ahora. Kada su obe posredne i neposredne objekatske zamenice u trećem licu, posredna objekatska zamenica mora biti zamenjena sa se:

le/les & lo/la/los/las - se lo/se la/se los/se las

¿Le das los libros a Silvia? Da li su ovo knjige za Silviju?

Sí, se los doy.

Da, za nju su.

¿Les compras los juguetes?

Da li za njih kupuješ igraĉke?Sí, se los compro.

Da, za njih ih kupujem.

¿Me trae un café?

Da li hoćete(moţete) da mi donesete kafu?Sí, se lo traigo ahora.

Da, doneću Vam[sluţbeno] sada.Zapamtite da kada su objekatske zamenice dodate na potvrdne naredbe, gerundive, ili

infinitive, moţda ćete trebati da ostavite akcenat reĉi: Búscalo; Estoy buscándolo;

Tráigamelo; Voy a traérselo; ali Voy a traerlo.

Nazad

Mnoţina povratnih zamenica (nos, os, se) moţe da se upotrebi da seizraze zajedniĉki ili uzajamni postupci.



j j p p Roberto y Thomas se saludan (‘Oni se (dobro) slaţu’). Elena y Thomas se

escriben (‘Oni se dopisuju’). Ustedes se quieren mucho (‘Vi se puno

volite’). Ustedes se conocen, ¿verdad? (‘Vi se poznajete, zar ne?’).Vosotros os veis con frecuencia (‘Ĉesto se viĊate’ ). Nosotros nos

conocemos hace años (‘Poznajemo se dosta godina’).

Nazad

Povratni glagoli i povratne zamenice Nekoliko glagola u španskom jeziku su povratni, i uvek se upotrebljavaju



g g p j p , p j jsa povratnom zamenicom. Zamenice prikazuju subjekat (osoba koja vrširadnju), i prethode konjuktovanom glagolu.

MARCHARSE(yo) me marcho (nostros/as) nos marchamos

(tú) te marchas (vosotros/as) os marcháis

(Ud., él, ella) se marcha (Uds., ellos, ellas) se marchan

Pravila o mestu povratnih zamenica su ista kao kod posrednih objekatskih

zamenica

Nazad

Liĉne zamenice koje ukazuju ko vrši radnju obiĉno prethode glagolima. Oblici liĉnih zamenica su:Jednina

(ja) yo



(ja) yo

[ti (nesluţbeno)] tú

[ti (Vi) (sluţbeno)] usted

(on) él

(ona) ellaMnožina

(mi) nosotros, nosotras

[vi (nesluţbeno)] vosotros, vosotras

[vi (sluţbeno)] ustedes

(oni) ellos

(one) ellas

Nosotros i vosotros imaju oblike za ţenski rod (nosotras, vosotras) kada ukazuju na grupu

saĉinjenu od ţena. Ako grupa ima i muškarce i ţene, upotrebljava se muški oblik. TakoĊe, ellos

ukazuje na grupu muškaraca i ţena, dok ellas na grupu samo od ţena.Upotreba ličnih zamenica

Pošto većina glagolskih završetaka u španskom jeziku pokazuje ko vrši radnju, u većini sluĉajevanije potrebno da upotrebite liĉnu zamenicu: Trabajo en esta compañia (završetak glagola-o

ukazuje da je subjekat reĉenice‘Ja’). Samo kada postoji mogućnost zabune, ili spiker ţeli danaglasi ko vrši radnju, upotrebljava se liĉna zamenica: Ella es española, pero él es norteamericano

(glagol es ima lice ‘on’ i ‘ona’); Yo quiero comer ahora ( yo se koristi samo za naglašavanje, alinije potrebno).

Nazad

Reĉ lo moţe biti neposredna objekatska zamenica (‘njega,’ ‘tebe’),alimoţe takoĊe biti i neodreĊeni ĉlan da opiše apstraktnu ideju.



p p j Lo más importante es que ustedes lleguen a tiempo (‘Najvaţnija stvar jeda ste stigli na vreme’ ). Lo malo es que Thomas no puede encontrar una

casa amueblada (‘Loša stvar je da Tomas ne moţe da pronaĊe prodavnicu’). Lo se moţe upotrebiti da opiše celu situaciju: déjelo (‘zaboravio sam celustvar’ ). No lo comprendo (‘Ništa ne razumem’).

Nazad

Verovatno ste videli da se Se upotrebljava kao povratna zamenica ali jetakoĊe ima i u drugim upotrebama:



g pl. Kao bezliĉni subjekat ‘ti,’ ‘jedan(neko),’ ‘ljudi’: Se come bien en este

restaurante (‘Jedan (neko) dobro jede u ovom restoranu’); ¿Cómo se dice

‘danas’ en español ? (‘Kako se (neko) kaţe danas na španskom?’); Nunca se sabe (‘Nikad se(neko) ne zna’). Zapamtite da je ovoj konstrukcijiglagol uvek u trećem licu jednine.2. U pasivnoj graĊi: Aquí se habla español (‘Ovde se govori španski(ovde

je španski jezik govoren)’); Se venden libros (‘knjige su prodate’).Zapamtite da u ovim konstrukcijama glagol moţe biti u trećem licu

jednine ili mnoţine, zavisno na koju stvar ukazujete (gramatiĉki subjekat)Pripazite da sluţbene naredbe od dar , dé, gube akcenat kada se doda

zamenica u jednini za potvrdne naredbe: Deme el libro (‘Dajte mi

knjigu’).

Nazad



Keranović Milan

d

gramatika spanskog jezika.pps

Documents