GRAFIČKI DIZAJNERSUPER HEROJ

Ivona Petrović

1. UVOD, 2. KRATAK PREGLED ISTORIJE GRAFIČKOG DIZAJNA,

3. GRAFIČKI DIZAJNER SUPER HEROJ, 4. UPITNIK “KO JE GRAFIČKI DIZAJNER?”,

5. INFOGRAFIKE UPITNIKA, 6. POJMOVNIK, 7. LITERATURA

2.

4.

6.

1.

3.

5.

7.

str. 9

str. 49

str.66

str. 7

str. 23

str. 50

str. 73

7

Pitanje koje definitivno muči sve dizajnere u ne-kom momentu: “A šta ti to tačno radiš?” ili “Šta ti je to grafički dizajn?”. Sasvim opravdano pitanje za nekoga ko ne zna šta je to grafički dizajn, ali i noć-na mora za dizajnere. Kako opisati i pojednostaviti nešto poput grafičkog dizajna, a da sagovornik na kraju ne kaže: Ti crtaš nešto, igrš se?

Svaki grafički dizajner se ponekad zapita šta on to, zaboga, radi? Ima li sve to smisla i ko je grafički dizajner zaista?To je upravo ono od čega sam ja krenula i što me je inspirisalo da se upistim u istraživanje o grafičkom dizajnu, grafičkim dizajnerima i odgovorom na to pitanje.Čisto da budem spremna kada me ponovo pitaju.Na samom početku zaključila sam da tre-ba da uradim knjigu koja će biti namenjena svima koji postavljaju to pitanje. Dizaneri koji ovu knjigu mogu da vide kao podsetnik ili ogledalo, ili bilo ko koga zanima ko je grafički dizajner i sa kim ima posla.

uvod

Knjiga se sastoji od 4 dela, svaki sadrži deo onoga što garfički dizajner jeste. Jedan od tih delova je pojmovnik koji sadrži osnovne pojmove koje grafički dizajneri najčešće kor-iste, tako da znate o čemu priča sa vama kada spomene neki stručni izraz.Kako ne bih ostala na mojim fantazijama o idealnom grafičkom dizajneru, napravi-la sam mini istraživanje koje mi je donelo realne informacije od grafičkih dizajnera o njihovim navikama i mišljenjima o samoj profesiji. Glavni razlog ovog mog istraživanja i razmišljanja je demistifikacija i približavanje grafičkog dizajnera svima jer je on/ona deo društva koji neosporno oblikuje to društvo.Ova knjiga je neka vrsta direktnog uvida u život grafičkog dizajnera.

9

KRATAK PREGLEd ISToRIJE GRAFIČKoG dIZAJNA

1764.INduSTRIJSKA REvoLuCIJA

Počela je na kraju 18. i trajala do sredine 19. veka. Predstavlja razvoj koji je temeljno izmenio političke, privredne i društvene sisteme u većem delu sveta. U drugoj polovini 18. veka ručna proizvodnja počela se zamenjivati parnim mašinama. Parnu mašinu 1764. usavršio je Džejms Vat škotski pronalazač i inženjer, što je izazvalo veliki preokret u proizvodnji tj. revoluciju u industriji.

10

1800.

1825.

1850.-e

TIPoGRAFI REvoLuCIJE

ROBERT THORNE izradio je prvi fat face slova koja nisu bila ni najmanje diskretna, napravljena da budu primećena.

WILLIAM CASLON IV izradio je prvi font bez serifa bilo koje vrste- Sans Serif. Međutim, Sans Serif postaje popularan tek kasnije.

VINCENT FIGGINS konstruisao je Slab Serif ili Egyptian font objavljen pod imenom Antique.

FOTOGRAFIJA

Francuz Jozef Niepce eksperimentisao je sa kamerom obscurom, optičkom napravom koju su u 17. veku koristili slikari. Spoj kamere obscure i foto osetljivih materijala donelo je fotografiju. Fotografija od tada igra važnu ulogu u grafičkom dizajnu.

1837. Louis Dager je prvi patentirao svoj fotografski proces i nazvao ga Dagerotipija.

1839. William Fox Talbot objavio je njegovu tahniku, kalotipiju.

LOUIS PRANG, bio je najuticajniji litograf svoga doba, najviše je štampao čestitke, omiljene u narodu.

OWEN JONES, bio je najuticajniji dizajner patterna (šara). Dizajnirao je tkaninu, tapete, svilu, tepihe, porcelan.

11

1882. 1886.

1860 - 1900.

OTTMAR MARGENTHALER - LINOTYPE

THE CENTURY GUILD

ARTS AND CRAFTS

Članovi ovog udruženja bili su skulptori, dizajneri, arhitekte, umetnici koji su slikali na staklu, keramičari... Smatrali su da proizvodima industije fali duša i da bi sve grane umetničke sfere trebale da pripadaju umetnicima umesto trgovcima i biznismenima.

Linotype je štamparska mašina koja je napravila revoluciju omogućivši štampanje više strana. Pre Margenthalerovog izuma ni jedne novine u svetu nisu imale više od osam strana, a knjige su bile prestižni objekti.

Ovaj internacionalni dizajnerski pokret zalagao se za tradicionalni umetnički rad i zanatstvo. Bili su anti- industrijski orijentisani i zagovarali su ekonomsku i socijalnu reformu.

William Morris bio je vođa ovog pokreta koji se protivio masovnij produkciji predmeta i umesto toga zagovarao vraćanje tradicional-nom načinu proizvodnje. Inspirisan filozofom John Ruskinom interesovao se za različita pol-ja dizajna i zajedno sa 6 prijatelja osnovao fir-mu/radionicu Morris, Marshall, Faulkner and company. Firma se sastojala od različitih zanatlija: stolara, šnajdera, keramičara...

12

Nova umetnost, što je značenje reči Art Nouveau, je umetnički pokret iz Francuske koji je težio da spoji klasičnu i primenjenu umetnost smatrajući su da je umetnost način života. Poznat je kao Modernisme u Spaniji, Jugendstil u Nemačkoj, Modern u Rusiji, Secession u Austriji, Stile Liberty u Engleskoj...Pokret je bio inspirisan češkim umetnikom Alfonsom Muchom čiji je posebni stil postao poznat kao stil Art Nouveau-a. Pored Muche uticajan umetnik ovog pokreta bio je Henri de Toulouse-Lautrec, poznat po svojim poster-ima na kojima je koristio simbolističke slike.

JAN TOROOP bio je pripadnik Art Nouveau-a u Holandiji koji je za svoje ilustracije crpeo ispiraciju iz svog Indonežanskog porekla.HENRI VAN DE VELDE bio je jedan od osnivača ovog pokreta u Belgiji, WILLIAM BRADLEY doneo je Art Nouveau u Ameriku i iako je njegov glavni medij izražavanja bio poster, uticao je na razvoj editorijalnog dizajna.

ART NOUVEAU

1890.

1896.AKZIDENZ - GROTESK, rano bez serifno pismo originalno stvoreno u jednoj od najvećih i najuspesnijih kompanija koja se bavila tipografijom - H. Berthold AG. 1858. Herman Berthold je u Berlinu osnovao ovu kompaniju koja je odigrala veliku ulogu u stvaranju i predstavljanju familija pisma. Ovo pismo je prvo sans serifno pismo koje imalo široku primenu i uticaj na kasnija pisma nakon 1950.

13

19 09 -1916.1916 - 1922.

PETER BEHRENS, rodjen je u Nemačkoj 1868. U početku je radio kao slikar, ilustrator i knjig-ovezac inspirisan Jugendstilom. 1907. oformio se nemacki Werkbund (udruženje umetni-ka, arhitekta, dizajnera i industrijalista). Iste godine postaje umitnički konsultant za AEG (Advanced Electrical Engineering) i stvara prvi moderni korporativni identitet.

1900.

Pokret je započeo pesnik Filipo Marineti sa svojim Manifestom koji je prvi autentični avangardni pokret: ideologija nije bila ograničena na umetnost već je uključivala politiku, bonton i moral. Cilj futurista bio je da promene nacin života ljudi. Divili su se brzini, mladosti, nasilju, tehnologiji.

Jedan od prvih modernih umetničkih pokreta koji prenosi umetnićkog izraza u svesno provokativno delovanje. Davali su prednost neracionalnom, odbijajuci svaki realizam u umetnosti. Dadaisti su bili protiv svega za šta su se zalagali Futuristi i imali su vazan uticaj na grafički dizajn. Koristili su tehnike kolaža, fotomontaže, slobodne tekstualne kompozici-je. John Heartfield je bio član Dada kluba u Berlinu, koristio je fotomontažu koju je razvio u formu političkog i umetničkog izražavanja.

FuTuRIZAM/FuTuRISMo

dAdAIZAM/dAdA

14

Ovaj pokret u umetnosti počeo je sa slikama Pieta Mondriana i idejama Thea Van Doesburga osnovan u Holandiji 1917. godine. Pokret je imao ideju o čistoj umetničkoj formi koja izražava harmoniju i red, novi utopijski ideal. Ovo su godine kada i sam naziv dizajn počinje da se koristi.

1917. 1919 - 1933.

1919 - 1934.

Walter Gropius, nemački arhitekta 1919. otvara prvu školu za dizajn koja je imala jak uticaj na grafički dizajn. Studenti Bauhausa su učili različite tehnike od keramike do arhitek-ture i fotografije. Njihova ideologija nalazila je korenje u nemačkom Werkbundu, oni su želeli da vrate “dušu mrtvim proizvodima mašina”. 1925. se iz Vajmara seli u Dessau medjutim nakon dolaska nacista na vlast, 1913. škola je zatvorena.JOHANNES ITTEN je bio profesor na Bauhausu do 1923. Najviše se bavio bojom, materijalima i formom. Napravio je svoj krug boja koji se bazirao na tri osnovne boje. HERBERT BAYER je bio profesor na Bauhausu koji je dizajnirao eksperimentalni bez serifni font Universal typeface 1925.

Nastaje po pobedi socijalističke revolucije kao jedna od struja avangarde sa zadatkom da stvori novu umetnost koja ce odgovarati novom društvu. Ovakva umetnost je lišena dekoracije, ukrasa, nema ničeg likovnog, lepota je u funkcionalnosti. Umetnici koji obeležavaju ovaj period i pokret jesu El Lisicki, Aleksandar Rodčenko, Vladimir Tatljin.

1920. GILL SANSDizajner i tipograf zaslužan za ovaj font je Eric Gill. Ovaj font smatran je engleskom Helveticom.

1927. FUTURAPaul Renner stvara ovaj bez serifni font za kompaniju Bauer. Ovo je prvi font koji je bio na mesecu 1969.

BAuHAuS

RuSKI KoNSRuKTIvIZAM

dE STIJL

1913. Suprematizam je prvi potpuno ruski pokret, koji ne nosi nikakvu referencu na prethodno slikarstvo, ono je veštački stvore-no-konstruisano. Vladimir Malevich je svoje slike svodio na najmanji broj elemenata i on ovu umetnost naziva “umetnost koja ide korak dalje”.

15

1928. 1930.Jan Tschichold objavljuje knjigu u kojoj predstavlja nova pravila moderne tipografije. Verovao je da jasnoća treba da bude prioritet. Njegova knjiga je postavila novi standard za dizajn knjiga, advertaizment i postere. Preferirao je naslove poređane na levu marginu i san serifne fontove.

Potiče iz Pariza i predstavlja umetnički pokret koji favorizuje linearnu simetriju. Za razliku od mnogih drugih umetničkih pokreta, Art deco je čisto dekorativan bez bilo kakvih političkih namera. Prekriva sva polja dizajna: od dizajna odeće do arhitekture. Pripadnik ovog pokreta Adolphe Mouron Cassandre bio je poznat po svojim ilustracijama i porodicama tipografije kao što su Peignot i Bifur.

DIE NEUE TYPOGRAPHIE

ART dECo

GERd ARNTZ- ISoTYPE(The International Sistem of Typographic Picture Education)

Ovaj sistem razvio je Becki naučnik i filozof Otto Neurath kao metodu za vizualnu statistiku. Gerd Arntz je kao dizajner imao zadatak da napravi piktograme i vizualne znakove kako bi pojednostavili informacije za ljude koji nisu znali da citaju, kako bi razvili jezičke i kulturološke barijere- jedan univerzalni jezik. Arntz je dizajnirao oko 4000 znakova koji su simbolizovali informacije iz industrije, demografije, politike i ekonomije. Njihov sistem postao je svetski poznat primer za ono sto danas zovemo infografikom.

16

INTERNACIoNALNI TIPoGRAFSKI STIL- SWISS STYLE

PAUL REND se ističe kao jedan od najuticajnijih Američkih grafičkih dizajnera. Radio je za klijente iz različitih oblasti u industriji uključujući advertaizing, ilustracije, industrijski dizajn i tipografiju. Bio je jedan od pionira korporativnog dizajna, najpoznatiji upravo po dizajnu logoa za firme IBM, UPS i ABC.

SAUL BASS, najpoznatiji je po dizajnu naslovnih sekvenci za filmove, filmskih plakata i kor-porativnih logotipa. Radio je sa najuticajni-jim i najboljim rediteljima kao što su Alfred Hitchcock, Otto Preminger, Billy Wilder, Stenly Kubrick i Martin Scorsese. Jedna od njegovih najpoznatijih nasslovnih sekvenci je za film “Čovek sa zlatnom rukom” od Otto Premingera kao i za Hitchcockov film “Psiho”. Dizajnirao je logo za Bell System, Continental Airlines, United Airlines.

Za vreme II svetskog rata mnogi umetnici odlaze u Švajcarsku i tamo razvijaju novi internacionalni tipografski stil takođe poznat kao swiss style. Erust Keller jedan od osniv-ača ovog stila smatrao je da je grafički dizajn sprava za komunikaciju i da svaki problem u dizajnu ima rešenje unutar svog konteksta. Anton Stankovski, nemački grafički diza-jner, fotograf i slikar u svojim radovima pri-kazivao je procese ponašanja pre nego objekte. Dizajner Herman Zapf je 1970. dizajnirao tipografiju za razlicite tehnologije štampe. Njegova dva najpoznatija fonta su Palatino i Optima iz 1948 i 1952.Eduard Hoffman i Max Miedinger su svojim unapređenjem Akzidenz Grotesk fonta stvorili možda najpoznatiji i najkorišćeniji moderni font- Helvetica.

Karakteristike internacionalnog stila:

- korišćenje Univers, Akzidenz Grotesk i Helvetica fontova- jednostavnost formi- upotreba zlatnog preseka i geometrijskih mreža/grid.- fotokolaži i neprozirnost- uticaj Tschisholdove tipografije.

ModERNIZAM u AMERICI1940.

17

1950.ALVIN LUSTIG I ELAINE LUSTING COHENAlvin Lusting je bio Američki grafički dizajner koji je napravio revoluciju u dizajnu omota knjiga najviše radeći za New Directiouns Pub-lishing izdavačku kuću. Nakon njegove smrti, njegov rad preuzima njegova žena Elaine koja je bila jedna od retkih žena u svetu dizajna. Specijalizovala je dizajn korica knjiga, kataloga koje je radila za razne muzeje ali i u saradnji sa mnogim arhitektama radila je oznake u zgrad-ama poput zgrada Yale univerziteta.

BRADBURY THOMPSON, je bio jedan od veoma uticajnih Američkih grafičkih dizajnera i art direktora 20. veka. Bio je majstor u skoro svakom aspektu grafičkog dizajna. Bio je art direktor magazina Mademoiselle, dizajnirao je knjige, pečate, pomerio je granice klasične tipografije sa svojom Abecedom 26 (Alphabet 26) i predavao je na Yale univerzitetu.

GEORG OLDEN, zaposlen u CBS-u (Columbia Broadcasting Sistem) bio je pionir na polju emitovane tj. televizijske grafike.Bio je veoma slavan i prvi amerikanac afričkog porekla koji je bio priznat kao talentovan i uspešan grafički dizajner.

MURIEL CODPER, dizajner i edukator koja je osvojila novu teritoriju za dizajn na polju ele-ktronskih komunikacija/medija. Eksperimen-tisala je i istraživala u polju grafičkog dizajna koji se pojavljivao na ekranu kompjutera.

OTTO STORCH, bio je jedan od dizajnera koji su transformisali i modernizovali vizualni sadrzaj američkih magazina, kao direktor žen-skog magazina McCall. Koristio je stilizovanu tipografiju i studijsku fotografiju i spajao ih tako da je naslov ili tekst bio deo ilustracije pre nego njegov odvojeni deo, što je nije bilo uobičajeno.

ALEXEY BRODOVITCH, poreklom Rus bio je fotograf, dizajner, učitelj koji je najpoznatiji po radu na magazinu Harper’s Bazaar. Potpuno je promenio ovaj magazin koristeći upečatljivu tipografiju, puno belog prostora i različit način fotografisanja.

HENRY WOLF, kao i Otto Storch povezao je fotografiju i tipografiju. Bio je jedan od najbol-jih dizajnera editorijala. Radio je za Esquire, Harper’s Bazaar i Slow magazin.

HERB LUBALINBavio se tipografijom u saradnji sa Ralph Gin-zburgom. Radio je na njegovim magazinima: Eros, Faet i Avant Garde. Dizajnirao je font ITC Avant Garde.

18

Objavio je Ken Garland i preko 400 grafičkih dizajnera ga je podržalo. Manifest je bio protiv konzumerizma, zagovarajući moral i uverenje da dizajner treba da bude kritičan i da zauzme stav. Dopunjen je 2000. godine.

Počeo je 60. godina i uticao je na mnoge aspekte popularne kulture (način oblačenja, govora, umetnost, književnost i psihologiju). Sam naziv odnosio se na droge koje su bile popularne. Dizajneri koji su pratili ovaj stil su Victor Moscoso, Stanley Mouse, Wes Wilson, Rick Griffin, Alton Kelley.

1964.

1960.- DANAS

1960 - 1975.FIRST THINGS FIRST MANIFESTO PSYCHODELIC DIZAJN

ODERMATT- TISSI (Rosemarte Odermatt, Siegfriedo Tissi), švajcarski dizajneri radili su zajedno mada svako zasebno na svojim projektima, ujedinio ih je stav da dizajn treba da ima svoj karakter i da nije toliko bitno da li prati grid i pravila.WOLFGANG WEINGART, takodje Švajcarski dizajner koji je koristio različite tehnike i eksperimentisao sa tipografijom i fotografijom. Njegova tipografija poznatija je kao New Wave ili Swiss Punk tipografija.

APRIL GREIMANBila je jedna od prvih dizajnera koji su prihvatili novu tehnologiju tj. kompijutersku tehnologiju kao alatku za dizajn, ali takođe i jedna od osoba koje su donele “New Wave” dizajn u Ameriku 70. godina. Svoj doprinos i uticaj na New Wave tipografski pravac imali su i WILLI KUNZ koji je inspirisan Wolfgang Weingertovim istraživanjima nastavio i razvijao dalje tipografiju i DAN FREIDMAN zaposlen u Pentagramu.

19

1970.DIZAJN STUDIO PENTAGRAM

Osnovali su ga Alan Fletcher, Theo Crosby, Colin Forbes, Kenneth Grouse i Marvyn Kurlanski u Londonu. Ovaj studio osmišljen je kao firma gde su svi jednaki vlasnici, dizajneri iz različitih oblasti koji rade zajedno. Danas postoje kancelarije u Londonu, Njujorku, San Francisku, Ostinu i Berlinu.

JAN VAN TOORNDanski dizajner koji je puno uticao na mlade generacije danskih dizajnera. On misli da dizajner treba više da razmišlja o ulozi dizajna u formiranju realnosti. Osnivač je Total Disign Studia, dizajnirao je font The New Alphabet gde je iskoristio ograničenja katodnih cevi koje su se koristile na ranim ekranima (kompijuterskim) tako što su slova formirana od horizontalnih i vertikalnih linija.

PAULA SCHERPoznata je po svom dizajnu za CBS Records koji je bio inspirisan raznim radovima i slikama sa početka 20-og veka. Izbegava korišćenje Helvetica fonta i dizajna baziranog na gridu. Njen najpoznatiji rad jeste identitet i plakati za The Public Theater u Njujorku. Ona je prva žena partner u Pentagramu kome se pridružila 1991.

20

MILTON GLASER,je Američki grafički dizajner poznat po I love NY logotipu, posteru za Bob Dylana. Osnivač je New York magazina iz 1968. Osniva svoj dizajn studio 1974. Milton Glaser Inc. koji još uvek dizajnira za različite vrste proizvoda i usluga.

PETER SAvILLE Dizajnirao je mnoge omote za ploče za Factory Records i 1978. postaje art direktor u Dindisk muzičkoj kući iz Londona gde je dizajnirao za Duran Duran, Roxy Music, Wham... U isto vreme osniva svoju kompaniju Peter Saville Associates i radi za velike klijente poput Chrisitan Diora, Stelle Mc Corney, Pringle, Emi...

PUNK DIZAJN

Bio je sličan radu dadaista, rađen tehnikom kolaža i svakakve tipografije. Tokom britanske punk ere dosta mladih ljudi usvojilo je uradi sam mentalitet, taj način rada i razmišljanja privukao je dosta mladih grafičkih dizajnera.

JAMIE REID

Dizajnirao je čuveni “God save the Queen” omot za album, kao i omot za Sex Pistols album “Never Mind the Bollaks”.

MALCOLM GARETTRadio je za muzičare Simple Minds, Magazine, Duran Duran, Boy George i Peter Gabriel. Istraživao je mogućnosti dizajna sa digitalnom tehnologijom i njegov studio u Londonu bio je jedan od prvih koji je postao potpuno digital-an 1990.

NEVILLE BRODYEngleski grafički dizajner, tipograf i art direktor. Radio je za The Face magazin i Arena maga-zin i poznat je po dizajnu za umetnike Cabaret Voltaire i Depeehe Mode. Godine 1994. otvara kompaniju Research Studio, koja ima kancelarije u San Francisku, Parizu, Berlinu i Njujorku. Trenutno je šef odseka za Communication Art and Pesigh na Royall College of Art.

21

DIGITALNA REVOLUCIJA,je promena iz analogne i elektronske tehnologije u digitalnu tehnologiju. Kompijuteri su postali dostupni za rad grafičkim dizajnerima i uticaj kompijutera je jak skoro kao pronalazak parne mašine iz 19. veka. Sa ovom tehnologijom nepostoje granice za dizajnere.

1980.

SUSAN KAREBila je jedna od pionira digitalne revolucije, napravila je mnoge elemente za Apple Mac-intosh 1980-ih. Bila je jedna je od zaposlenih u kompaniji Steve Jobsa Next kao kreativni direktor.

FRED WOODWARD1987. postaje art direktor u Rock’n’Roll magazinu Rolling Stone, time ostaje zapamćen kao jedan od najboljih umetničkih urednika magazina svih vremena. Woodwardov Rolling Stone osvojio je više nagrada nego bilo koji drugi magazin u Americi.

Internet predstavlja neverovatan napredak u komunikaciji. Eksplozivni rast interneta 1990-ih godina otvorio je nove horizonte za grafičke dizajnere u stvaranju web sajtova. Nekada su na dizajn uticali pojedinci dok je danas, sa slobodnim pristupom internetu, kompijuterima i povećanju kvaliteta edukacije, grafičkih dizajnera mnogo. Grafički dizajn je zahvaljujući internetu internacionalan više nego ikada ranije.

DAVID CARSONje Američki grafički dizajner, art direktor i surfer. Poznat je po svom inovativnom dizajnu magazina i upotrebi eksperimentalne tipografije. On je možda najuticajniji grafički dizajner 1990-ih.

ERIK SPIEKERMANOsnivač Meta Design kompanije, 1989. sa svojom ženom Joan Spiekerman otvara Fout-shop, prvu prodavnicu koja je putem pošte distribuirala digitalnu tipografiju.

24

Grafički dizajner je vrlo svestrana i prilagodljiva ličnost koja mora da poseduje određene osobine i kvalitete.Takvo zapažanje navelo me je da sve dobre osobine jednog dizajnera izdvojim i naglasim i upozoravam da je ovaj deo knjige fikcija i idealistički prikaz jedne univerzalne osobe.Sam dizajner je prikazan kao piktogram baš zbog svoje univerzalnosti, individualnost u ovom prikazu nije bitna.

on je: intelektualac, optimističan, provokator, radoznao, moderan, zaljubljen, kreativan, informis-an, kritičan, veseljak, filantrop, detinjast, precizan, perfekcionista, svestran, duhovit, avanturista, istraživač, naučnik, stvaralac, umetnik.on je hrabar. on je sve što jedan super heroj treba da bude.

GRAFIČKI dIZAJNER SuPER HERoJ

25

Radoznalost je ubila mačku.

SuPER RAdoZNALoST

Njega sve zanima, na sve postavlja pitanje, u sve sumnja.

NIvo: Crna rupa

MANE: Posedovanje ove moći donosi brojne neprijatelje.

SuPER vId

on vidi sve detalje i više od toga, on vidi suštinu predmeta.

NIvo: Teleskop

MANE: Mora da nosi naočare za rad na kompijuteru.

SuPER MoZAK

Njegov mozak ima rešenje za sve i zna sve, on je naučnik, intelekalac, umetnik.

NIvo: Supersonic

MANE: Teška glava.

SuPER BRZINA

on može da napravi knjigu standarda za pola sata dok kuva ručak i čita knjigu, istovremeno.

NIvo: Svetlosna brzina

MANE: dan mu traje predugo i svi oko njega su prespori.

TRANSCENdENTNoST

on prelazi granice prostornovremenske stvarnosti. on je natčulan.

NIvo: Hiperfizički

MANE: Ponekad se previše istripuje.

36

Ai Ps

Id

37

GEdžETI GRAFIČKIH dIZAJNERA.

Od kada

više

me

Ko

rist

imG

rid

ne

Glava.Boli

Radno vreme: 25 sati dnevno 8 dana u nedelji

43

44

RAZLoGA ZAŠTo JEGRAFIČKI dIZAJNERdoBRo dRuŠTvo

Timski je igrač.

Zna sva dobramesta u gradu.

voli da rešava probleme i svoje i tuđe, samo ako mu traže naravno.

uglavnom je duhovit ili barem misli da jeste.dobro pamti viceve.

voli da se zabavljai izlazi.

5.4.

2. 1.

3.

45

kafacajviski

14:00

00:00

10:00

46

NARODNA BANKA SVETA

PETSTO MILIJARDI

500 000 000 000

GRAFIČKI DIZAJNER VOLI SVOJ POSAO, ALI I KLIJENTOV NOVAC.

47

49

Kako radi, gde radi, kako izgleda, gde izlazi, koje su mu navike, da li on utiče na kulturu?odgovore na ova pitanja potražila sam od kolega i koleginica grafičkih dizajnera, putem upitnika koji se sastojao od pitanja koja se od-nose na njegov/njen način života, razmišljanja, rada, na to kakvu ulogu ima jedan grafički dizajner u društvu.

Upitnik je bio namenjen studentima kao i već ostvarenim grafičkim dizajnerima u Srbiji i os-tatku Evrope. Sastoji se od 30 direktnih pitanja sa ponuđenim odgovorima i iz dela osnovnih informacija, poput mesta rodjenja, godišta, idealnog zanimanja itd.Popunjavanje upitnika je bilo u isključivo elek-tonskom obliku, na srpskom ili engleskom.Samo prikupljanje upitnika trajalo je tri nedelje i prikupljen je 31 upitnik. Iako mali, ovaj uzorak dao je zanimljive odgovore koji su predstavljeni na sledećim stranama. Svi odgovori prikazani su isključivo procentu-alno u formi infografike.

Ko JE GRAFIČKI dIZAJNER?

dA LI

SE G

RAFI

ČKI d

IZAJ

NER

RAĐA

ILI P

oSTA

JE?

22,5

% R

ađa

74,2

% P

osta

je

29%

FILM

OVI

3,2%

DNEV

NIK

19,3

%DR

UGO

16,1

%FA

CEBo

oK

22,5

%SE

RIJE

6,4%

PINT

ERES

T

ŠTA

NAJČ

EŠćE

GLE

dAŠ?

do K

oG S

TEPE

NA o

BRAZ

ovAN

JA S

I STI

GAo/

LA ?

GdE I

ZLAZ

IŠ?

41,9

%

viso

ka š

kola

Kafić

i; dr

ugo

Kafa

ne

Pabo

vi

Noćn

i klu

bovi

35,4

%

Faku

ltet

9,6%

Sr

ednj

a šk

ola;

Sve

nav

eden

o

3,2%

dr

ugo

16,1

%

12,9

%

0%

25,8

%

ŠTA

NAJv

IŠE Č

ITAŠ

?

Strip

ovi

Časo

pisi

Novi

neBl

ogov

i

Knjig

e

Stru

čna

liter

atur

aNi

šta

32,2

%22

,5%

9,6%

3,2%

70,3

%GR

AFIČ

KIH

DIZA

JNER

ADO

LAZI

IZ RA

DNIČ

KE

PORO

DICE

.

19,3

%do

lazi

iz u

met

ničk

e po

rodi

ce.

41,9

%Za

nim

anje

m iz

sno

va s

mat

ra s

ve

što

ima

veze

sa

umet

nošć

u.

22,5

%Gr

afičk

i diza

jn

smat

ra z

anim

anje

m

iz sn

ova.

Ai

Ai

Ai

Ai

Ai

Ai

Ai

Ai

Ai

Ai

Ai

KoJu

SoC

IJALN

u M

REžu

NAJ

ČEŠć

E KoR

ISTI

Š?

ŠTA

NAJČ

EŠćE

SLu

ŠAŠ

doK

RAdI

Š?

0%

9,6%

12,9

%16

,1%

58%

35,4

%

Klas

ika

Ambi

jent

aldr

ugo

Elek

tron

ika

Hip

hop,

Rnb

Rock

,Ha

rd ro

ck

74,2

% Fa

cebo

ok

3,2%

Twitt

er, M

yspa

ce

0% Fl

ickr

6,4%

Link

edin

6,4%

Grick

alic

e

ČIM

E SE H

RANI

Š do

K RA

dIŠ?

45,1

% Ne

jede

m d

ok ra

dim

22,5

% dru

go

16,1

% vo

će

0% Pek

ara,

voć

ni jo

gurt

i

3,2%

Brza

hran

a, Č

okol

ada

41,9

%os

vetlj

enoj

pros

torij

i

NAJv

IŠE v

oLIŠ

dA

RAdI

Š u:

NAJČ

EŠćE

KoM

uNIC

IRAŠ

PRE

Ko?

Mob

ilni

Mai

lSoci

jaln

e m

reže

Pism

oFi

ksni

tele

fon

Proz

or

64,5

% 25

,8%

9,6%

0%

22,5

%Ka

ncel

ariji

/Stu

diju

12,9

%Sp

avać

oj s

obi;

drug

o

3,2%

veše

rnic

i;Pa

rku;

Kafić

u

Podr

umu;

Gara

ži0%

Soko

vi; V

ino,

votk

a i d

rugi

alk

ohol

i; En

erge

tska

pić

a

ŠTA

PIJE

Š do

K RA

dIŠ?

Kafa

Čaj

Voda

Pivo

45,1

%

25,8

%

22,5

%3,

2% 0%

ŠTA

NoSI

Š do

K RA

dIŠ

Kod

KućE

?dA

LI T

I JE v

AžNo

MIŠ

LJEN

JE P

oRod

ICE?

dA LI

TI JE

vAžN

o M

IŠLJ

ENJE

dRu

GIH?

41,9

% TR

ENER

Ku (C

ASSu

AL S

TYLE

)

33,5

% D

A

3,2%

NE

25,8

% Ga

će; dr

ugo

3,2%

Halji

ne; K

ošul

ju

0% Niš

ta

DA

NE

64,5

%

35,4

%

dA L

I IM

AŠ L

EGAL

AN A

doBE

PAK

ET?

ŠTA

NoSI

Š do

K RA

dIŠ

vAN

KućE

?

KoJE

PRo

GRAM

E NAJ

ČEŠć

E KoR

ISTI

Š?

33,5

%67

,7%

16,1%

3,2%

0%

AD

OB

E

MIc

RO

SOFt

cOR

El

74,2

% dž

INS

I MAJ

ICu

9,6%

drugo

6,4%

Trene

rku;

Gać

e

3,2%

Košu

lju i

odel

o

0% Niš

ta

NE

DANe

žel

im d

a od

govo

rim

74,2

%GR

AFIČ

KIH

DIZA

JNER

A,m

IslI

DA

JE G

RAFI

ČKI D

IZAJ

NER

NEKo

Ko

REš

AvA

pRob

lEm

E Al

I I u

mEt

NIK

Isto

vREm

ENo.

6,4%

Kaže

da

je g

rafič

ki

diza

jner

sam

o um

etni

k.

6,4%

Kaže

da

je g

rafič

ki

diza

jner

sam

o ne

ko k

o re

šava

pro

blem

e.

22,5

%Se

ne

slaž

e.

77,4

%Is

pita

nika

mis

li da

gra

fički

diz

ajne

r m

enja

sve

t.

dA L

I KoR

ISTI

IŠ IN

TERN

ET Z

A IN

SPIR

ACIJu

?

NA S

ToLu

ZA

RAd

NAJČ

EŠćE

IMAŠ

:KA

Ko S

E NoS

IŠ S

A dE

dLAJ

NoM

?

29%

25,8

%

16,1%

12,9

%

6,4%

0%

Tele

fon

Kafu

drug

oPiks

lu

Đubr

eHr

anu

77,4

% d

A9,

6% N

E

29%

ok s

am

16,1

%od

lično

fu

nkci

oniš

em 9,6%

vriš

tim;

Nerv

ozan

/na

sam

6,4%

drug

o

3,2%

Radi

m u

posl

ednj

em m

omen

tu

0% Prob

ijam

ded

lajn

KoLI

Ko S

ATI d

NEvN

o SE

BAv

IŠ d

IZAJ

NoM

?dA

LI v

oLIŠ

/ BI v

oLEo

/LA

dA R

AdIŠ

NA

PRoJ

EKTu

IZ K

uLTu

RE?

dA L

I BI R

AdIo

/LA

ZA IN

duST

RIJu

oRu

žIJA

ILI C

IGAR

ETA?

51,6

% N

E

45,1

% D

A

87,1

% da

38,7

% 5

sati

9,6%

Ne19

,3% 1 s

at; d

rugo

12,9

% 25

sat

i

9,6%

10 s

ati

KoLI

Ko Č

ESTo

SI Z

Adov

oLJA

N/NA

Svo

JIM R

AdoM

?dA

LI S

I NEK

AdA

LAGA

o/LA

KLI

JENT

A IL

I ŠEF

A?

dA L

I RAd

IJE R

AdIŠ

u TI

Mu

ILI S

oLo?

54,8

% o

ba29

% S

olo

16,1

% T

im

51,6

% N

e

48,3

% da

6,4%

UVEK

;NI

KADA 0%DR

UGO

45,1

PONE

KAD

41,9

ČEST

O

dA L

I JE G

RAFI

ČKI d

IZAJ

NER

JAvN

A LI

ČNoS

T?dA

LI T

I JE v

AžAN

KoN

CEPT

u To

Ku R

AdA?

6,4%

33,5

%N

ED

A

64,5

% N

EdA

32,

2%

66

PoJMovNIK

vIZuELNI REČNIK

AIGA (The American Institute of Graphic Arts), profesionalno udruženje za dizajn.

AUTORSKA PRAVA, isključivo pravo autora da moralno i materijalno koriste svoja dela prilikom objavljivanja, umnožavanja i pre-vođenja.

BREND, sveukupni doživljaj potrošača o kom-paniji, proizvodu ili usluzi.

FAMILIJA FONTOVA, skup fontova koji proipadaju jednom pismu (roman, italic, plain, bold).

FONT, skup slovnih znakova iz određene familije pisama.

HARMONIJA, sklad, estetička činjenica koja ukazuje na zajedništvo komponenata.

INFOGRAFIKA, grafička vizuelna prezentac-ija informacija, podataka ili znanja koja pred-stavlja kompleksnu informaciju brzo i jasno.

KERNING, vizuelno doterivanje belina (raz-maka) kod pojedinih susednih slova u reči.

KONTRAST, smisao suprotnosti, jakog odudaranja.

KORPORATIVNI IDENTITET, osobine kompanije ili organizacije koje se prenose putem doslednog korišćenja logoa, palete boja i sveukupnog dizajna u svim oblicima vizuelne komunikacije.

67

KREATIVNI BRIF, dokument koji nastaje u saradnji sa klijentom sa ciljem da olakša dizajn proces.

LOGO, simbol kompanije ili organizacije za koji se koriste oblici i grafike sa ciljem da se prenese srž kompanije.

LOGOTIP, tipografsko rešenje za logo koji se sastoji od jednistvenih formi slova.

MREŽA, GRID, nevidljivi okvir linija koje prave mrežu uz pomoć koje dizajneri organi-zuju i sređuju elemente na stranici.

NEGATIVNI, BELI PROSTOR, otvoreni prostori u kompoziciji na koje se ne postavljaju tekst, slike niti drugi dizajnerski elementi.

PIKTOGRAM, znak koji je razumljiv svakome bez obzira na jezik koji govorili i da li smo pismeni ili nepismeni.

SERIF, nestrukturali detalji na krajevima slova.

SIMBOLI, tip znakova koji predstavljaju proiz-voljan označivač koji nema očigledne sličnosti sa objektom ili stvarima koje predstavlja.

TIPOGRAFIJA, bavi se izborom i organizaci-jom oblika slova i drugih grafičkih karakteris-tika štampane strane.

TIPO TAČKA, osnovna jedinica tipografskog mernog sistema 1tt = 0,376065 mm

VALER, GRADIENT, specifičan raspon boja koji zavisi od pozicije. Vrednost boje od na-jsvetlijeg tona do najtamnijeg.

ZLATNI PRESEK, pravilo koje matematičkim putem određuje proporciju. Poznat je i kao “Božanska proporcija”

68

KoMPIJuTERSKI REČNIK

BITMAP, BITMAPIRANA GRAFIKA, slika sastavljena od niza bitova u memoriji koji predstavljaju atribute pojedinačnih piksela u slici.

EPS (Encapsulated PostScript), oznaka tipa datoteke vektorskog formata.

GIF (Graphics Interchange Format), format koji služi za prenos rasterskih slika na inter-netu.

JPG (Joint Photographic Experts Group), kom-presovani format fajlova slike.

PDF (Portable Document Format), format zapisa dvodimenzionalnog dokumenta neza-visno od uređaja i rezolucije štampanja.

PIKSEL, najlanji deo digitalne slike koju kompijuter generiše na ekranu ili štampač na papiru.

REZOLUCIJA, stepen kvaliteta koji odli-kuje grafičku produkciju slike na ekranu ili izlaznom uređaju.

RGB r(crvena),g(zelena), b(plava) su osnovne aditivne boje koje se koriste za dobijanje punog spektra koji se projektuje u vidu svetlosti na kompijuterskom ekranu.

TIF (Tagged Image Format), standardni format datoteka koji se koristi za skenirano skladištenje i razmenu grafičkih prikazau sivoj skali.

VEKTOR, linije koje definišu dve tačke ili više kontrolnih tačaka.

69

REČNIK KNJIGE

FORZAC, list koji spaja koricu sa knjižnim blokom i ne spada u redosled stranica knjige. Nalazi se ispred prvog tabaka, iza prednjih korica i iza poslednjeg tabaka a ispred zadnjih korica.

HRBATNI ULOŽAK, ojačanje na korici tvrdog poveza i služi kao tehnološki element u spajan-ju prednje i zadnje korice knjižnog bloka.

KLAMOVANJE, metoda povezivanja knjiga prošivanjem centralnog bloka složenih tabaka.

MARGINE, prostor oko spoljašnjeg dela stran-ice u koji ne treba postavljati tekst ni slike već samo broj strane ili elemente koji treba da se nađu van prepusta stranice.

POVEZI KNJIGA, knjiga sastavljena od pojedinačnih tabaka i korica koje je štite i lik-ovno ukrašavanju. Postoje broširani (mekani, spiralni) i tvrdi povez (celoviti, polupovez, francuski).

PRELOM TEKSTA, KNJIGE, slaganje teksta unutar jedne ili više strana.

RIKNA, HRBAT, središnji deo knjige između prednje i zadnje korice koji je nalepljen celom dužinom na knjižni blok i spojen sa koricama.

70

AKVAREL PAPIR, papir koji se koristi za slikanje akvarelom.

BLEED, štamparski izraz koji se odnosi na štampu koja ide preko ivice štampe pri sečen-ju. To je prostor koji se seče.

BIGOVANJE, udubljivanje mesinganim linija-ma na odštampanom tabaku i svim proizvodi-ma na kojima se vrši savijanje.

BLINDRUK, reljefna štampa bez boje.

CAJTNE, BIG LINIJE, linije koje pomažu pri sečenju i savijanju nakon štampe.

ŠTAMPARSKI REČNIK

CMYK, (cijan, magenta, žuta, crna) su pro-cesne boje koje se koriste u štampi da stvore iluziju punog spektra.

DIGITALNA ŠTAMPA, podrazumeva di-rektnu povezanost kompijutera i štamparske mašine.

FORMAT PAPIRA, veličina papira. U DIN formatu (standard veličine papira) može biti A, čija je površina kvadratni metar i u dopun-skim redovima B i C.

KUNZDRUK, papir glatkog i porcelanskog izgleda, koristi se uglavnom za digitalnu štampu.

PANTON, skala boja je internacionalna refer-enca za selekciju, specifikaciju, kombinovanje i kontrolu boja mastila.

71

RASTER, vodoravne i vertikalne linije koje se ukrštaju pod uglom od 90° i prave mrežu u obliku rasterskih polja sa malim prozirnim kvadratima koje razlažu tonske vrednosti originala.

ŠTANCOVANJE, dekorativan ili neobično isečen oblik u papiru koje se seče metelnim štanc sečivom.

TABAK, pravougaono obrezan format papira u određenoj veličini i debljini iz koga “izvlači-mo” format knjižne stranice ili format nekog budućeg štampanog proizvoda.

TIRAŽ, broj primeraka koji se štampaju.

73

LITERATuRA

Mile Grozdanić, “Put do knjige”, Publikum, Beograd 2007..

Ryan Hembree, “Kompletan Grafički Dizajn“, Rockport Publishers, Beograd 2008.

Jeremy Aynsley, “A century of graphic design- graphic design pioneers of the 20th century”, Octupus publishing group Ltd, 2001

Adrian Shaughnessy, “How to be a graphic designer without losing your soul“, Laurence King Publishing, London 2005.

Studio 3, “ A history of Graphic Design for rainy days”, Studio 3, Oslo 2011.

www.aiga.org

www.inkling.com

www.ilovetypography.com

74

diplomski rad:GRAFIČKI dIZAJNER SuPER HERoJIvona Petrović

Predmet: Grafičke komunikacijeMentor: željko Lončar

visoka škola likovnih i primenjenih umetnosti strukovnih studijaBeograd 2013.

75