PROCES GLOBALIZACIJE I NOVO POSLOVNO OKRUŽENJE

PROCESS OF GLOBALIZATION AND NEW BUSINESS ENVIRONMENT

DUŠAN MARKOVIĆEkonomski fakultet, Beograd, dusanm@ekof.bg.ac.rs

Rezime: Današnji poslovni ambijent je nastao u poslednjih nekoliko decenija kao posledica konstantnih radikalnih promena u svim oblastima ljudskog društva. Radikalne promene su nastale usled krupnih socio - političkih dešavanja i tehničko – tehnoloških otkrića, koja sve brže i u sve većem stepenu doživljavaju komercijalnu primenu. Svet sve više postaje celina sastavljena iz delova koji su povezani u multidimenzionalnu mrežu socijalnih, političkih, kulturnih i ekonomskih odnosa. Na ovaj način kompanijama se pruža obilje novih poslovnih prilika, ali su izložene i većim rizicima poslovanja usled radikalnih i često nepredvidivih promena poslovnog okruženja.

Ključne reči: Globalizacija, novo poslovno okruženje, tehnološka otkrića

Abstract: Today’s business environment has been developed in the past few decades as a consequence of continuous radical changes in society. These changes occurred due to great socio-political events and to a great extent commercialized technological innovations. The world is becoming a mosaic of various parts related on social, political, cultural and economic level. The new environment offers plentiful opportunities, but radical and often unpredictable changes pose a threat to doing business.

Keywords: Globalization, new business environment, technological innovations

1. UVODDanašnje poslovno okruženje, koje se odlikuje obiljem poslovnih prilika i opasnosti, nastalo je kao posledica procesa globalizacije i ekonomske liberalizacije. Ovi procesi su, u manjem ili većem stepenu, zahvatili skoro sve države današnjice, osim nekolicine njih koje istrajavaju na ekonomskom nacionalizmu i/ili centralno planskom uređenju. Na ovaj način države su postale povezane u multidimenzionalnu mrežu ekonomskih, političkih, socijalnih i kulturoloških veza. Bliska povezanost i međuzavisnost uslovila je da nacionalne ekonomije u velikom stepenu posluju po principu spojenih sudova.

Novonastalo okruženje predstavlja izuzetno podsticajan poslovni ambijent za kompanije koje na inostranim tržištima vide priliku za širenje poslovnih operacija. Reakcija kompanija na novo poslovno okruženje je internacionalizacija poslovanja, a sve u cilju korišćena ukazanih prilika i upravljanje rizikom poslovanja. Može se izvesti zaključak da u uslovima globalne konkurencije internacionalizacija poslovanja nije slobodan izbor već neminovnost. 2. ISTORIJSKI RAZVOJ I POKRETAČI GLOBALIZACIJEGlobalizacija kao multidimenzionalni proces zaokuplja veliku pažnju istraživača iz različitih oblasti. Stavovi istraživača po pitanju nastanka, trajanja i efekata ovog procesa su krajnje oprečni. Bez obzira na različite stavove po ovom pitanju ne može se poreći da je globalizacija

realnost svetske ekonomije na početku 21. veka. Mnogi autori su pokušavali da pronađu adekvatnu definiciju ovog procesa s obzirom da on obuhvata skoro sve aspekte društva. Jedna od definicija koja polazi sa ekonomskog stanovništva ističe da je «globalizacija proces kreiranje mreže odnosa između učesnika sa različitih kontinenata koja nastaje kroz kretanje ljudi, ideja i informacija, robe i usluga, i kapitala.[1] Druga definicija koja pretenduje da obuhvati šire aspekte globalizacije potencira da je to «proces koji ruši nacionalne granice i doprinosi političkoj, ekonomskoj i kulturnoj integraciji država, kao i razmeni tehnoloških rešenja, čime dovodi do kreiranja kompleksne mreže međuzavisnosti».[2] Na osnovu izloženog možemo sumirati da su na bazi ovog procesa zemlje povezane u multidimenzionalnu mrežu ekonomskih, političkih i socijalnih odnosa, pri čemu države osećaju pozitivne i negativne efekte kretanja na globalnom nivou. [3]

Kontraverze po pitanju procesa globalizacije tiču se i toga da li je to proces koji je nastao poslednjih nekoliko decenija ili je u pitanju proces koji se u ciklusima javlja kroz celu ljudsku istoriju. Novija, istraživanja uglavnom su vezana za period od druge polovine devetnaestog veka do današnjih dana. Po mnogim autorima ovaj period se može podeliti na tri sekvence: 1. od 1850. do 1914. godine, 2. od 1914. do 1950. godine i 3. od 1950. godine do danas. [4]

Iako na prvi pogled ne izgleda tako period od 1850. do 1914. godine se odlikovao visokim stepenom globalizacije svetske privrede koji se ogledao u značajno

višim stopama rasta BDP manje razvijenih od razvijenih zemalja, konvergencijom kamatnih stopa, cena proizvoda i realnih zarada između država.[5] Jedan od razloga ubrzane ekonomske integracije bilo je uvođenje zlatnog standarda od strane Engleske (1816), Nemačke (1871), Francuske i Italije (1874), Japana (1878), Rusije (1898) i SAD (1900), tada vodećih ekonomskih i političkih sila. [6] Pored ekonomskih faktora proces integracije pospešila su značajna tehnološka otkrića (u oblasti saobraćaja i komunikacija) i masovne migracije (naročito iz Evrope u SAD). Početak Prvog Svetskog rata bio je uvod u «deglobalizaciju» sveta i masovnu primenu protekcionističkih mera. Protekcionističke mere su se odnosile kako na protok robe i kapitala tako i na kretanje ljudi. Ovakve tendencije na globalnom nivou preovladale su sve do kraja prve polovine 20. veka.

U ovom periodu pokretače globalizacije poslovnog ambijenta predstavljaju krupne političke i institucionalne promene, tehnološki napredak (naročito u oblasti telekomunikacija i transporta) i ujednačavanje ukusa potrošača.

Već pri kraju Drugog Svetskog rata napravljeni su prvi koraci ka postepenoj liberalizaciji međunarodnih ekonomskih odnosa. U ovom cilju, u Bretton Woods-u 1944. godine, kreirane su dve nadnacionalne finansijske institucije, IMF i IBRD, koje su za cilj imale da obezbede saradnju u oblasti međunarodnih plaćanja (IMF) i da dugoročnim kreditima obezbede obnovu i razvoj privreda članica (IBRD). Na ovaj način obezbeđena je komplementarnost njihovih funkcija i liberalizacija različitih aspekata međunarodnog kretanja kapitala. Kreiranje nadnacionalne institucije koja će kontrolisati svetsku trgovinu, usled suprotstavljenih interesa, išlo je znatno sporije zbog čega je svetska trgovina nekoliko decenija bila regulisana Opštim sporazumom o carinama i trgovini. Tokom 1994. godine 125 zemalja potpisnica ovog sporazuma potpisalo je ugovor o osnivanju Svetske trgovinske organizacije, čime je svetska trgovina institucionalizovana. Novonastala organizacija je na sebe preuzele ulogu da na multilateralnoj osnovi reguliše i liberalizuje trgovinu robom, uslugama i intelektualnim kapitalom. U julu 2008. godine ovoj organizaciji je pripadalo 153 zemalja koje su činile preko 95% svetskog izvoza i uvoza. Pored stvaranja nadnacionalnih ekonomskih institucija veliki doprinos ekonomskoj globalizaciji dale su krupne ekonomske i političke promene u tzv. „socijalističkim“ zemljama krajem 80-ih i početkom 90-ih godina prošlog veka. Naime, nakon višedecenijskog insistiranja na centralno planskom privrednom uređenju ove države su se opredelile da reafirmišu tržišno uređenje čime je preko 300 miliona ljudi postalo deo globalnih ekonomskih tokova.

Razvoj tehnologije, naročito u oblasti telekomunikacija i transporta, olakšao je kontakte sa inostranstvom i po tom

osnovu omogućio upoznavanje sa kulturnim specifičnostima drugih zemalja. Snažan razvoj u oblasti telekomunikacija dobio je na zamahu poslednje dve decenije, tako da se sve više govori o informatičkom društvu. Narednim grafikonom prikazan je broj korisnika telefona, fiksnog i mobilnog, kao danas najrasprostranjenijeg sredstva komunikacije.

Grafikon 1. Broj korisnika telefona na globalnom nivou (milioni korisnika) [7]

Podaci sa gornjeg grafikona pokazuju se broj korisnika telefona višestruko uvećao, sa jedne na preko pet milijardi, u periodu od 1997. do 2008. godine, što je prvenstveno posledica rasta broja mobilnih korisnika. Oštra konkurencija između operatera umanjila je cene razgovora, naročito kada su u pitanju međunarodni razgovori. Usled smanjenja cene usluga broj minuta međunarodnih razgovora se više nego duplirao u periodu od 1997. do 2006. godine, sa 81 milijarde na 183 milijarde.[7]

Pored razvoja mobilne telefonije ovaj period se odlikuje i snažnim razvojem Interneta, koji se može smatrati telekomunikacionim sredstvom 21. veka. Od 90-ih godina prošloga veka Internet doživljava značajniji rast svoje komercijalne primene, a ovaj trend se nastavlja i na početku 21. veka. Naime, u periodu od 1997. do 2008. godine broj korisnika Interneta je na globalnom nivou uvećan sa 117 miliona na preko 1.5 milijardi.[7] Narednom tabelom prikazani su podaci o broju korisnika Interneta po pojedinim zemljama i na svetskom nivou u 2008. godini.Tabela 1. Broj Internet korisnika[7]

Broj priključaka

(000)

Broj priključaka na100 stanovnika

Broj korisnika

(000)

Broj korisnika na

100 stanovnika

SAD ... ... 230'630.0 74.00Velika Britanija 19'380.0 31.65 46'683.9 76.24Srbija 849.9 8.64 3'300.0 33.54Rusija 30'500.0 21.49 45'250.0 32.00Južna Koreja 15'474.9 32.14 36'837.0 76.50Japan ... ... 95'979.0 75.40India 12'850.0 1.09 51'750.0 4.38Nemačka 22'600.0 27.47 61'973.1 75.33Francuska 18'700.0 30.14 42'315.4 68.21Kina 150'264.0 11.31 298'000.0 22.28Brazil 11'401.9 5.94 72'027.7 37.52Svet 455'531 7.54 1'587'419.8 23.44

Usled novih tehnoloških i organizacionih rešenja poslednjih nekoliko decenija došlo je do značajne redukcije u troškovima transporta, što se odrazilo na

2

0

1,000

2,000

3,000

4,000

5,000

6,000

1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008

Fiksna tel. Mobilna tel. Ukupno

smanjenje cena. Smanjenje cena, te šira dostupnost, doveli su do rasta vrednosti transportnih usluga. Prosečna godišnja stopa rasta vrednosti teretnog transporta u periodu 2000-08. godina iznosila je 12%, a putničkog transporta 9%.[8] Usled razvoja tehnologije, transportne i telekomunikacione, potrošači stiču mogućnost da se bliže upoznaju sa inostranim proizvodima i kulturnim obrascima, što je za posledicu imalo homogenizaciju svetske tražnje. Homogenizacija tražnje na globalnom nivou je dodatno intenzivirana i delovanjem MNK, pre svega njihovim marketinškim potezima. Zbog ovakvih kretanja na aktuelnosti dobijaju reči Teodora Levita izrečene još 1983. godine «Prolaze dani kada se moralo prilagođavati regionalnim i nacionalnim preferencijama. Prolaze dani kada su se prošlogodišnji ili stariji modeli mogli prodavati u manje razvijenim zemljama. Prolaze dani kada su cene i profitne margine bile više u inostranstvu».[9]

3. GLOBALIZACIJA I REKONFUGURACIJA POSLOVNOG AMBIJENTAEfekti globalizacije se manifestuju u svim društvenim oblastima, ali se kao glavni indikatori globalizacije mogu pratiti kretanja u:

Međunarodnoj trgovini robom i uslugama, Međunarodnim migracijama stanovništva, i Međunarodnim kretanjima kapitala.

Nakon 1950. godine dolazi do postepene, ali konstantne, liberalizacije međunarodnih ekonomskih odnosa što je omogućilo paralelan rast svetskog BDP-a i trgovine. U posmatranom periodu godišnje stope rasta svetske trgovine su višestruko prevazilazile stope rasta BDP. U toku 2008. godine zabeležen je usporeni rast međunarodne trgovinske razmene, usled svetske krize, ali je i pored toga svetska razmena roba i usluga dostigla istorijski maksimum od 19,505 milijardi USD. Istovremeno sve veći deo BDP pojedinih zemalja predstavljao je predmet međunarodne razmene što je pojačalo stepen međuzavisnosti nacionalnih ekonomija. Narednom tabelom prikazani pokazatelji spoljno trgovinske razmene najvažnijih zemalja «Trijade» i «BRIC» zemalja u 2008. godini. Tabela 2. Međunarodna razmena zemalja „BRIC“ i „Trijade“ u 2008. godini [10]

GDP (milioni USD)

Robna razmena per capita (USD)

Robna razmena/GDP

(%)Kina 4,326,187 1,796 68.50Rusija 1,607,816 4,939 54.20Brazil 1,612,539 1,854 26.20Indija 1,217,490 475 48.40SAD 14,204,322 13,062 28.70Ujedinjeno Kraljevstvo 2,645,593 24,975 58.40Francuska 2,853,062 23,107 55.50Nemačka 3,652,824 34,993 87.40Japan 4,909,272 12,240 34.30

Podaci ukazuju na veliki značaj izvozne opredeljenosti kako za zemlje «BRIC» tako i za zemlje «Trijade». Nemačka i Kina, kao dva najveća izvoznika u 2008. godini, sa inostranstvom razmenjuju 87.4% odnosno

68.5% svog BDP. Osim SAD, Japana i Brazila sve ostale države razmenjuju blizu polovine ili veći deo svog BDP. Iako su u poslednjih nekoliko godina zabeležili visoke stope rasta GDP i izvoza zemlje «BRIC» značajno zaostaju za zemljama «Trijade» ukoliko se posmatra posmatra robna razmena per capita. Izvozna orjentacija navedenih zemalja uslovila kreiranje multidimenzionalne mreže međunarodne razmene čime je uvećana osetljivost nacionalnih ekonomija na ekonomske promene koje se dešavaju u inostranstvu.

Liberalizacija kretanja robe i usluga je u posmatranom periodu bila na višem stepenu od liberalizacije kretanja radne snage. Ekonomski bum u Zapadnoj Evropi 50-60 ih godina prošloga veka uslovio je nedostatak radne snage koji su pojedine države nastojale da reše privlačenjem imigranata iz manje razvijenih zemalja Evrope i iz bivših kolonija. Naftni šokovi početkom 70-ih godina prošloga veka usporili su razvoj ekonomija Zapadne Evrope zbog čega je većina država «zatvorila» svoje granice za imigrante. Situacija se izmenila početkom ovog veka kada razvijene zemlje nastoje da nadomeste nedostatak stručne radne snage dozvoljavajući useljene imigranata sa deficitarnim zanimanjima. Narednom tabelom prikazan je broj imigranata po pojedinim zemljama i njihov udeo u ukupnom stanovništvu. Tabela 3. Broj imigranata i udeo u stanovništvu [11]

Prosečna godišnja stopa rasta (%)

1960 1990 2005 2010a 1960–2005 1960 2005Australia 1,698.1 3,581.4 4,335.8 4,711.5 2.1 16.5 21.3

Kanada 2,766.3 4,497.5 6,304.0 7,202.3 1.8 15.4 19.5

Irska 73.0 228.0 617.6 898.6 4.7 2.6 14.8

Holandija 446.6 1,191.6 1,735.4 1,752.9 3.0 3.9 10.6

Švedska 295.6 777.6 1,112.9 1,306.0 2.9 4.0 12.3

Francuska 3,507.2 5,897.3 6,478.6 6,684.8 1.4 7.7 10.6

Švajcarska 714.2 1,376.4 1,659.7 1,762.8 1.9 13.4 22.3

SAD 10,825.6 23,251.0 39,266.5 42,813.3 2.9 5.8 13.0

Austria 806.6 793.2 1,156.3 1,310.2 0.8 11.5 14.0

Novi Zeland 333.9 523.2 857.6 962.1 2.1 14.1 20.9

Nemačka 2,002.9 5,936.2 10,597.9 10,758.1 3.7 2.8 12.9

Kumulativni broj imigranata (Hiljade)

Udeo u ukupnom stanovništvu (%)

a Projekcija na bazi trendova u prethodnom perioduUsko povezano sa pitanjem globalizacije poslovnog ambijenta je i pitanje kretanja kapitala na svetskom nivou, koje će se analizirati kroz kretanja na svetskim berzama i kretanja stranih direktnih investicija (SDI). Finansijska tržišta su usled potreba aktera polako izlazila iz domaćih okvira i postepeno postajala međunarodna, a neka od njih i globalnog karaktera. Proces internacionalizacije finansijskih tržišta su omogućili deregulacija tokom 80-ih godina prošlog veka, koja je trajala sve do kolapsa Lehman Brothersa, razvoj tehnologije, naročito telekomunikacione, i stabilizacija ekonomskih prilika u ekonomski najznačajnijim zemljama. Kao posledica internacionalizacije u periodu od 2001. do 2009. godine rast kapitalizacije iznosio je 33%, pri čemu je došlo do značajne promene strukture kapitalizacije finansijskih tržišta. U 2000. godini «Američka» tržišta su činila 53% svetske kapitalizacije da bi u 2009. godini taj udeo opao na 41%; «Evropska» tržišta su 2000. činila 31%, a u

3

2009. godini 28%; «Azijsko – pacifička» su u 2000. činila 16% dok je u 2009. njihov udeo porastao na 31%.[12] Tendencije u promeni strukture kapitalizacije finansijskih tržišta se dodatno uočljive ako posmatramo kapitalizaciju deset najvećih svetskih finansijskih tržišta. Tabela 4. Deset najvećih finansijskih tržišta po kapitalizaciji [12]

Berza Kraj 2009 Berza Kraj 2001

1 NYSE Euronext (US) 11,838 NYSE Euronext (US) 11,027

2 Tokyo Stock Exchange Group 3,306 NASDAQ OMX (US) 2,740

3 NASDAQ OMX (US) 3,239 Tokyo Stock Exchange Group 2,265

4 NYSE Euronext (Europe) 2,869 London Stock Exchange 2,165

5 London Stock Exchange 2,796 NYSE Euronext (Europe) 1,844

6 Shanghai Stock Exchange 2,705 Deutche Borse 1,072

7 Hong Kong Exchanges 2,305 TMX Group 612

8 TMX Group 1,608 Borsa Italiana 527

9 BM&FBOVESPA 1,337 Swiss Exchange 527

10 Bombay SE 1,306 Hong Kong Exchanges 506

Za potrebe ovog rada najinteresantniji su podaci koji se tiču kapitalizacije berzi iz takozvane grupe zemalja «BRIC». Iz ove grupe u 2001. godini na listi 10 prvorangiranih berzi nalazila se Hong Kong Exchanges, dok se svega 9 godina kasnije na istoj listi nalazi 4 berze (Snangai Stock Exchange, Hong Kong Exchages, BM&FBOVESPA i Bombay SE). Zbirna kapitalizacija ove četiri berze prevazilazi zbirnu kapitalizaciju rangiranih evropskih berzi (London Stock Exchange i Eurunext) što dodatno utvrđuje stav da pored zemalja „Trijade“ na značaju dobijaju i «BRIC» zemlje. Proces globalizacije nije samo doprineo rastu i promeni globalne strukture kapitalizacije finansijskih tržišta već je uslovio i njihovu veću koreolaciju. Usled uvećane koreolacije finansijskih tržišta globalni tokovi kapitala počinju u velikoj meri da funkcionišu na principu spojenih sudova. Tabela 4. Koreolacija mesečnih prinosa sa finansijskim tržištem SAD[13]

1977-2006 1977-86 1987-96 1997-06

Australija 0.47 0.34 0.50 0.62

Kanada 0.72 0.66 0.75 0.77

Francuska 0.51 0.37 0.53 0.72

Nemačka 0.48 0.24 0.41 0.74

Italija 0.32 0.23 0.22 0.56

Japan 0.29 0.16 0.26 0.46

Švajcarska 0.49 0.38 0.52 0.60

SDI kao najvažniji oblik kretanja kapitala na svetskom nivou u velikoj meri su opredeljene procesima liberalizacije međunarodnih ekonomskih odnosa i razvojem finansijskih tržišta. U periodu od 1999. do 2008. godine SDI su zabeležile snažan ali nepravilan rast.

0

250,000

500,000

750,000

1,000,0001,250,000

1,500,000

1,750,000

2,000,000

2,250,000

1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008

Zemlje u razvoju Tranzicione zemlje Razvijene zemlje Svet

Grafikon 2. SDI na globalnom nivou u milionima USD [14]

Dve krucijalna perioda za dinamiku SDI su 2001. i 2008. godina. U 2001. godini SDI beleže snažan pad usled terorističkih napada u SAD i propasti tzv. «dot.com kompanija», dok je pad u 2008. godini, posle istorijskog maksimuma u 2007. godini, posledica sloma hipotekarnog tržišta u SAD koji se kasnije prelio na ceo svet. U posmatranom periodu uočljivo je da tranzicione i zemlje u razvoju beleže postepen ali siguran rast priliva SDI, mada su efekti svetske ekonomske krize u ovim zemljama počeli da se osećaju već tokom 2009. godine.

4. ZAKLJUČAK

Procesi globalizacije i liberalizacije, koji se paralelno odvijaju, doveli su do kreiranja novog poslovnog ambijenta. Novi poslovni ambijent, koji je realnost na početku 21. veka, pruža obilje poslovnih prilika ali se i odlikuje povišenim rizikom poslovanja. U kreiranju novog poslovnog ambijenta, koji se konstantno menja od 1950. godine do danas, značajnu ulogu imale su nadnacionalne institucije u oblasti trgovine i finansija, kao i krupne socio-političke promene u bivšim «socijalističkim» zemljama. Političke i institucionalne promene ne bi mogle da dovedu do današnjeg stepena integrisanja nacionalnih ekonomija da nisu bile praćene tehnološkim otkrićima, naročito u oblasti transporta i telekomunikacija, koja su omogućila konveregenciju ukusa potrošača na globalnom nivou. Procesi globalizacije i liberalizacije doveli su do visokog stepena integrisanja nacionalnih ekonomija u oblasti razmene robe i usluga i kretanja kapitala, dok je stepen integracije u oblasti kretanja radne snage na nižem stepenu. Na ovaj način nastalo poslovno okruženje odlikuje se globalnom konkurencijom, što od svih učesnika, država i kompanija, zahteva uvažavanje nove realnosti i strategijski pristup. Negiranje ili neuvažavanje radikalnih i teško predvidivih promena poslovnog okruženja vodi u konkurentsku inferiornost i marginalizaciju

LITERATURA

[1] Clark C. William, 2000, Environmental Globalization, u Nye S. Joseph i Donahue D. John, Governance in globalizing world, Brooking Institution Press

4

[2] Pippa Norris, 2000, Global governance and Cosmopolitan citizens, u Nye S. Joseph i Donahue D. John, Governance in globalizing world, Brooking Institution Press

[3] Мilisavljević Momčilo, 2004, Proces globalizacije svetske privred, Institut ekonomskih nauka, www.ien.bg.ac.yu/download/sp98-01.pdf

[4] Williamson G. Jeffrey, Globalization, Converegence and History, Working paper 5259, National Bureau of Economic Research, 1995

[5] Hirst Paul, Thompson Grahame, 2003, Future of globalization, u Michie Jonathan, Handbook of globalization, Edward Edger publishing Ltd.,

[6] Jovanović Gavrilović Predrag, 2006, Međunarodno poslovno finansiranje, Ekonomski fakultet

[7] www.itu.int

[8] World trade report, 2009, WTO

[9] Levit Theodore, The Globalization of Market, Harvard Business Review, May – June 1983, str. 93-102

[10]www.stat.wto.org/CountryProfile

[11]Human development report, 2009, UNDP

[12]www.world-exchanges.org/statistics

[13]www.mccibarra.com

[14]www.unctad.org

5