glavni projekat biciklistiČkih odmoriŠta na ruti...

Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehničkih nauka, Departman za saobraćaj

Avgust 2014. godine.

UNIVERZITET U NOVOM SADU

FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA

DEPARTMAN ZA SAOBRAĆAJ

Trg Dositeja Obradovića 6

21000 Novi Sad

Srbija

T. + 381 21 485 2484

F. + 381 21 450 644

GLAVNI PROJEKAT BICIKLISTIČKIH ODMORIŠTA NA RUTI SREM


PREDMET: GLAVNI PROJEKAT BICIKLISTIČKIH

ODMORIŠTA NA RUTI SREM

RUKOVODILAC IZRADE STUDIJE: Dr Vuk Bogdanović, dipl. inž. saobr.

RADNI TIM:

Dr Nenad Ruškić, dipl. inž. saobr. Dr Valentina Basarić, dipl. inž. saobr. Dr Zoran Papić, dipl. inž. saobr. MSc Slobodan Petrović, dipl. inž. građ. MSc Nenad Saulić, dipl. inž. saobr. MSc Jelena Mitrović, dipl. inž. saobr. BSc Nemanja Garunović, dipl. inž. saobr.

DATUM:

27.8.2014. god.

Rukovodilac izrade Studije

Dekan Fakulteta tehničkih nauka

Prof. dr Vuk Bogdanović Prof. dr Rade Doroslovački

Glavni projekat biciklističkih odmorišta na ruti Srem


Ovaj projekat je finansiran od strane Evropske Unije i Austrijske razvojne agencije

(ADA)

Ovaj dokument je nastao uz finansijsku podršku Evropske Unije i Austrijske razvojne agencije. Za sadržaj ovog dokumenta u potpunosti je odgovorna Sremska privredna komora i ni pod kojim uslovima se ne može smatrati da je neki njegov deo stav Evropske Unije ili Austrijske razvojne agencije.



SADRŽAJ PROJEKTA: 1. OPŠTI DEO 2. TEHNIČKI IZVEŠTAJ 3. TEHNIČKI OPIS 4. SPECIFIKACIJA RADOVA ZA BICIKLISTIČKA ODMORIŠTA 5. PREDMER RADOVA ZA BICIKLISTIČKA ODMORIŠTA 6. PREDRAČUN RADOVA ZA BICIKLISTIČKA ODMORIŠTA 7. GRAFIČKI PRILOZI

8. PRILOG MERE ZAŠTITE NA RADU



1 OPŠTI DEO

1.1 Ugovor o izradi studije



1.2 Dopis NP Fruška gora o dostavi projektnog rešenja za biciklistička

odmorišta



2 TEHNIČKI IZVEŠTAJ

Cilj projekta je da se duž biciklističke rute Srem obezbede mesta namenjena za odmor biciklista koji su korisnici ove rute, kao i jasno informisanje biciklista o nailasku na biciklističku stanicu ili odmorište. Kako na delu trase planirane bicilističke rute Srem na delu kroz NP Fruška Gora već postoje odmorišta namenjena biciklistima, ona su u skladu sa ovim projektom dodatno dopunjena određenim elementima koji na njima nedostaju. Obilaskom postojećih odmorišta, evidentirani su delovi mobilijara koji su oštećeni ili koji nedostaju, kao i lokacije koje su pogodne za formiranje novih odmorišta. Nova odmorišta projektovana su po uzoru na postojeća i sa istim mobililijarom kako bi se postigla uniformnost duž kompletne biciklističke rute. Sve biciklističke stanice dodatno su opremljene tablom sa informacijom o nailasku na biciklističku stanicu, odnosno odmorište. Biciklistička odmorišta obuhvaćena ovim projektom podrazumevaju sledeći mobilijar:

a) Nadstrešnica pečurka sa stolom i klupama. Mobilijar koji se sastoji od nastrešnice

u obliku osmougla u čijem centru se nalazi nosač poboden u zemlju. Na sredini ispod

nastrešnice nalazi se sto sa četiri klupe. Nadstrešnica, kao i sto i klupe izrađeni su od

drveta.

b) Ograda za bicikle. Mobilijar koji služi za parkiranje bicikla. Sastoji od dva drvena

nosača pobodena u zemlju, čiji su vrhovi povezani horizontalno postavljenom

drvenom gredom.

c) Korpa za smeće. Korpa namenjena odlaganju otpadaka, postavljena na dva drvena

nosača koja su pobodena u zemlju. Korpa za smeće izrađena je od drvenih

elemenata.

d) Osnovna obaveštajna tabla. Unverzalna tabla sastavljena od drvenih elemenata,

postavljena na dva drvena nosača koji se postavljaju u betonske temelje,

prefabrikovane ili izlivene na licu mesta, minimalne marke MB 15. Ovaj element služi

kao osnova na koju se postavlja štampana tabla kojom se označava biciklističko

odmorište odnosno stajalište.

e) Obaveštajna tabla za biciklistička odmorišta. Predstavlja tablu dimenzija 700x1000

mm koja se postavlja na osnovnu obaveštajnu tablu. U gornjem levom uglu nalazi se

simbol biciklističkog odmorišta koji je isti onom koji se nalazi na mapi biciklističke rute

Srem. U gornjem desnom uglu nalazi se logo biciklističke rute Srem, ispod kog se

nalazi web adresa www.srembike.rs. U centralnom delu nalazi se natpis

“Biciklističko odmorište” i natpis “Bicycle rest area”, ispisano latiničnim pismom,

slovima visine 50,00 mm. U donjem desnom uglu nalaze se logo Evropske unije,

Austrijske razvojne agencije ADA i logo Dunavske strategije.

f) Obaveštajna tabla za biciklističke stanice. Predstavlja tablu koja je po svojim

karakteristikama i dimenzijama ista kao i tabla za biciklistička odmorišta, sa tom

razlikom što se na ovoj tabli nalazi natpis “Biciklistička stanica” i natpis “Bicycle

station”.

Specifikacija, odnosno predmer i predračun radova su dati u formi preglednih tabela.



3 TEHNIČKI OPIS

Materijali

Mobilijar a), b), c), d) koji se u skladu sa ovim projektom postavlja na biciklističkim

odmorištima i biciklističkim stanicama izrađen je od elemenata od prirodnog materijala - drveta. Obaveštajne table za biciklistička odmorišta (e) i obaveštajne table za biciklističe stanice (f) moraju biti izrađeni od aluminijumskog lima zaštićenog plastificiranjem, ili od poliesterske mase, po izboru investitora.

Izrada i montaža

Izrada i postavljanje mobilijara vrši se prema crtežima datim u prilogu ovog projekta. Monraža obaveštajnih tabli e) i f) vrši se šravljenjem ili lepljenjem na površinu osnovne obaveštajne table, tako da lice ovih tabli bude okrenuto prema kolovozu. Prostorni raspored mobilijara prikazanog u pilogu ovog projekta je proizvoljan i prilagođava se potrebama lokacije na kojoj se postavlja. Obračun radova U cenu mobilijara koji se postavlja na biciklistička odmorišta, odnosno stajališta uključena je isporuka i dovoz na mesto ugradnje, priprema terena, postavljanje i niveliranje, cena pribora za veze između elemenata mobilijara. Specifikacija i obračun troškova izrade i postavljanja mobilijara prikazano je prema lokaciji na kojoj se isti postavlja. Lokacije na kojim se nalaze biciklističke stanice i biciklistička odmorišta definisane su u Studiji uspostavljanja regionalna biciklističke rute Srem.



4 SPECIFIKACIJA RADOVA ZA BICIKLISTIČKA ODMORIŠTA

Oznaka lo

kacije

Naziv lokacije

Jedin

ica m

ere

Količina

Nadstr

ešnic

a p

ečurk

a s

a

sto

lom

i klu

pam

a

Ogra

da z

a b

icik

le

Korp

a z

a s

meće

Osnovna o

bavešta

jna

tabla

Obavešta

jna ta

bla

za

bic

iklis

tička o

dm

orišta

Obavešta

jna ta

bla

za

bic

iklis

tičke s

tanic

e

PS1 Restoran "Dalas" kom. 1 1

PS2 Izletište "Letenka" kom. 1 1

PS3 Kuća za odmor Banstolka kom. 1 1

PS4 PD "Kozarica" kom. 1 1

SS1 Restoran "Ležimirska kapija" kom. 1 1 1 1 1

SS2 Restoran "Lugarnica" kom. 1 1

SS3 PD "Vojvodina" kom. 1 1

SS4 Informativni centar NP Fruška gora kom. 1 1

SS5 Kamp "Stražilovo" kom. 1 1

RA1 Rohalj baze kom. 1 1 1 1 1

RA2 Izvor Terazije kom. 1 1 1 1 1

RA3 Popov čot kom. 1 1 1 1 1

RA4 Jabuka kom. 1 2 2

RA5 Kraljev izvor kom. 1 1 1 1 1

RA6 Brankovac kom. 1 1

RA7 Zmajevac kom. 1 1

RA8 Špar kasa kom. 1 1 1 1 1



5 PREDMER RADOVA ZA BICIKLISTIČKA ODMORIŠTA

Br. elem.

Naziv mobilijara biciklističkog odmorišta Jed. mere

KOLIČINA

1 Nadstrešnica pečurka sa stolom i klupama kom. 6

2 Ograda za bicikle kom. 7

3 Korpa za smeće kom. 6

4 Osnovna obaveštajna tabla kom. 18

5 Obaveštajna tabla za biciklistička odmorišta kom. 9

6 Obaveštajna tabla za biciklistička stajališta kom. 9



7 GRAFIČKI PRILOZI



8 PREDLOG MERA ZAŠTITE NA RADU

U smislu Zakona o bezbednosti i zaštiti zdravlja na radu u (Sl. glasnik R. Srbije broj

101/2005), opasnosti koje se mogu pojaviti u toku izgradnje i eksploatacije saobraćajnica i saobraćajne signalizacije, kao i mere zaštite koje treba preduzeti mogu se svrstati u dve grupe i to:

Opasnosti u toku izvođenja radova i Opasnosti u toku eksploatacije objekata

A.1) Opasnosti u toku izvođenja radova mogu nastati :

Usled oštećenja i povreda od električnih i drugih vodova i instalacija,

Opasnosti od saobraćaja,

Opasnosti od mehaničkih mašina i alatki Ostale opasnosti od povreda lica pri radu sa građevinskim materijalom i njegovom

transportu. A.2) U cilju otklanjanja opasnosti u toku izvođenja radova treba preduzeti sledeće mere:

Definisanje mesta, prostora i načina deponovanja građevinskog materijala

Prilikom organizacije gradilišta potrbno je voditi računa o mestu i načinu deponovanja građevinskog materijala. Materijali otporni na vanjske uticaje kao drvena građa, gotova oplata, armatura, betonski ivičnjaci, cevi, pesak, uskladištiti na otvorenom prostoru u blizini mesta za ugradnju ili u blizini mesta za obradu. U slučaju velikih kiša, vetrova ili mraza predviđa se njihova zaštita prekrivanjem najlonskim, papirnim ili pokrivačima od tkanine. Za radove koji se vrše u slobodnom prostoru pod nepovoljnim klimatskim, atmosferskim ili drugim uticajima predviđa se korišćenje odgovarajućih ličnih zaštitnih sredstava odnosno opreme pri vršenju tih radova. Na gradilištu se obavezno mora postaviti ormarić prve pomoći.

Obezbeđivanje granica gradilišta prema okolini

Pri ovom tipu radova nema potrebe da se gradilište ograđuje gradilišnom ogradom. Magacinski prostor za vertikalnu saobraćajnu signalizaciju i materijal za horizontalnu saobraćajnu signalizaciju obezbediti u okviru radnog prostora preduzeća koje izvodi radove. Materijala koji se ugrađuje donositi na gradilište u količinama koje su predviđene za ugradnju u toku dnevnog radnog vremena.

Mere zaštite pri transportu, utovaru, istovaru i deponovanju raznih vrsta materijala i teških predmeta

Za prevoženje građevinskog materijala teretnim motornim vozilima na gradilištu primenjuje se odredba pravilnika o zaštiti na radu pri održavanju motornih vozila i prevozu motornim vozilima (Službeni list SFRJ br. 55/65) i pravilnika o zaštiti na radu pri utovaru tereta u teretna motorna vozila (Službeni list SFRJ br. 17/66).

Potreban građevinski materijala transportuje se kamionima. Transportna sredstva za prevoz građevinskog materijala, drugih tereta mogu se opteretiti do dozvoljene težine na javnom putu i gradilištu. Transport mehanizacije od baze do gradilišta vršiti odgovarajućim prevoznim sredstvima, uz prethodno odobrenje nadležnih organa i na način propisan takvim odobrenjem.



Mera zaštite obezbeđenjem prostora za čuvanje opasnih materijala Pod opasnim materijalima na gradilištu smatraju se svi oni materijali koji mogu

prouzrokovati požar, eksploziju, trovanje i slične štetne posledice po život i zdravlje radnika, i štete materijalnih dobara. Stoga je potrebno preduzeti sledeće mere zaštite:

sve lako zapaljive materijale (gredice, letve, daske ...) složiti na mesta dovoljno udaljena od izvora toplote

sva mesta na gradilištu gde postoji mogućnost izbijanja požara obezbediti posebnim merama zaštite prema važećim propisima

obilaženje svih mesta gde se javljaju štetni gasovi i prevelika prašina, i obezbeđenje tih mesta

Način obezbeđivanja opasnih mesta i ugroženih prostora na gradilištu

Odredbama pravilnika o poslovima sa posebnim uslovima rada određeni su poslovi i zadaci na kojima postoji povećana opasnost po život i zdravlje radnika, a koje se ne mogu otkloniti prethodnim opštim merama zaštite na radu. U ove poslove spadaju:

rukovanje građevinskom mehanizacijom

održavanje instalacija, građevinske mehanizacije i vozila

ugradnja asfaltne mase

Za rad na mestima sa povećanom opasnošću po život i štetnost po zdravlje, prema pomenutom pravilniku moraju biti ispunjeni sledeći uslovi:

da je radnik stariji od 18 godina a mlađi od 55 godina

da je radnik fizički i psihički zdrav

da je stručno sposoban za poslove koje treba da obavlja

da je upoznat sa opasnostima i merama zaštite na radu

da se lična zaštitna sredstva i oprema obezbeđuje i stavlja radnicima na raspolaganje shodno odredbama pravilnika o korišćenju i održavanju LZS i opreme

Smeštaj građevinskih mašina i način njihovog obezbeđenja

Građevinske mašine, pre postavljanja na mesto rada moraju biti pregledane i proverene u pogledu njihove ispravnosti. Mehanizacija se smešta duž trase saobraćajnice. Obezbeđenje građevinske mehanizacije vrši se organizovanom čuvarskom službom.

Rukovalac građevinskom mašinom koju pokreće motor sa unutrašnjim sagorevanjem, mora biti zaštićen od štetnog dejstva izduvnih gasova. Delovi samohodnih građevinskih mašina moraju biti lako i bez opasnosti zamenjivi. Mesto za rukovanje mora biti tako postavljeno da je rukovaocu mašinom omogućena laka preglednost terena po kojem se kreće. Samohodne građevinske mašine moraju imati napravu za davanje zvučnih signala.

Vozila za prevoz radnika i materijala i radne mašine moraju biti adekvatno označena (žuta rotaciona svetla i signalne table).

Vozila se opterećuju teretom u granicama dozvoljene nosivosti upisane u saobraćajnu knjižicu.

Utovar i istovar tereta izvodi se pod nazorom vozača. Kod prevoza rastresitih materijala (cementa i šljunka za izradu betona, ili gotovog

betona za potrebe stopa saobraćajnih znakova, boje, razređivača i perle za horizontalnu saobraćajnu signalizaciju) obratiti pažnju na pravilan raspored tereta po tovarnom prostoru kamiona, o čemu se stara vozač kamiona.

Stranice sanduka na teretnom vozilu istovremeno otvaraju dva radnika. U javnom saobraćaju vozila se kreću prema važećim propisima o bezbednosti

saobraćaja.



Uređenje radnog prostora

Materijal za izvođenje radova dovoziti vozilima čiji tovarni prostor omogućava adekvatan smeštaj istog.

Odgovorna lica na gradilištu (šef gradilišta i poslovođa) regulisaće tok kretanja vozila i građevinskih mašina (za iskop temeljnih stopa vertikalne saobraćajne signalizacije) i mašina za obeležavanje horizontalne saobraćajne signalizacije u toku obavljanja zadataka na pripremanju i izvođenju radova.

U toku izvođenja radova, šef gradilišta se mora pridržavati propisa o bezbednosti javnog saobraćaja, tj. postaviti adekvatnu radnu saobraćajnu signalizaciju.

Mere zaštite na radu pri izvođenju zemljanih i asfalterskih radova

Pri izvođenju zemljanih radova posebnu pažnju treba posvetiti preduzimanju zaštitnih mera protiv obrušavanja. Ako se radi o zemljištu u kome postoji mogućnost obrušavanja, potrebno je voditi računa o nagibu kosina, odnosno o uglu unutrašnjeg trenja, koji neće prouzrokovati klizanje. Rukovanje mašinama, pri izvršenju zemljanih radova može se poveriti samo radnicima stručno obučenim za taj posao i upoznatim sa opasnostima koje prete na tom radu.

Prilikom mašinskog kopanja iskopanu zemlju treba odlagati na odstojanju koje ne ugrožava stabilnost strana iskopa, zbog vršenja drugih radova u iskopu.

Pre početka betoniranja svi oštri vrhovi ili ivice sredstava za spajanje koji vire iz oplate moraju se podviti ili pokriti. Betoniranje vrše za to obučeni radnici.

Mere zaštite električnih instalacija

Sve radove na izvođenju, popravci, održavanju i uklanjanju električnih instalacija, uređaja i opreme, treba da izvodi stručno osposobljeno lice prema tehničkim propisima i standardima. Svi kablovi položeni na zemlju treba da se zaštite od mehaničkog ili drugog oštećenja. Pre puštanja u pogon izvršiti detaljnu kontrolu svih električnih instalacija, uređaja i opreme.

Lična zaštitna sredstva

Ugrožena radna mesta predviđena su Pravilnikom o zaštiti na radu i to:

- Vozači motornih vozila;

- Rukovaoci građevinskih mašina (mašina za obeležavanje horizontalne signalizacije i

mašina za iskop zemlje za potrebe izrade temeljnih stopa vertikalne saobraćajne

signalizacije;

- Radnici zaposleni na postavljanju i obeležavanju saobraćajne signalizacije.

Sva radna mesta su podvrgnuta periodičnom pregledu jadnom u dvanaest meseci, a

po potrebi i više puta. Lična zaštitna sredstva ovih radnika, količina ovih sredstava i oprema za ličnu zaštitu na gradilištu mora se obezbediti prema Pravilniku o zaštiti na radu u kom je predviđen i rok trajanja za svako od ovih sredstava.

Za sve radnike na gradilištu izložene atmosferskim uticajima treba obezbediti sredstva lične zaštite (zaštitnu opremu).

Kvalitet materijala opreme kao i otpornost na štetno dejstvo (visoku ili nisku temperaturu, požar, udare, koroziju, vodu, otrovne gasove i prašinu) prvenstveno zavisi od namene tj. radnog mesta radnika. Svi radnici na otvorenom prostoru, kao i lica u obilasku gradilišta obavezno moraju nositi zaštitne kacige. Kao sredstva lične zaštite predviđaju se zaštitna odela i obuća i sl.



Protivpožarna zaštita

Na svim mestima na gradilištu gde postoji opasnost od paljenja lako zapaljivih materijala obavezno je provođenje mera HTZ-a. U tu svrhu treba obezbediti dovoljan broj protivpožarnih aparata, bure sa peskom, dve bačve sa vodom, kramp, lopatu itd.

Takođe je potrebno sva sredstva protivpožarne zaštite postaviti na dostupna mesta i obojiti ih crvenom bojom, kao i držati ih u ispravnom stanju.

Radnici na obeležavanju horizontalne saobraćajne signalizacije pri korišćenju boja i razređivača su dužni da pri obavljanju svojih poslova postupaju tako da je isključena mogućnost nastanka požara.

Na tovarnom prostoru vozila za prevoz radnika i materijala (boja i razređivača za potrebe horizontalne saobraćajne signalizacije) se mora postaviti protivpožarni aparat (C6 i C9 suvi prah), sanduk sa peskom, bure sa vodom, čaklja, kramp i lopata. Aparati za gašenje požara moraju biti vidno obeleženi i u svako doba pristupačni za slučaj brze intervencije.

Organizacija pružanja prve pomoći

Radi pružanja prve pomoći povređenim radnicima na gradilištu, potrebno je obezbediti da radnik koji je obučen za prvu pomoć ima na raspolaganju jedan sanitetski komplet sa propisnim sanitetskim materijalom. B.1 Opasnosti u toku eksploatacije mogu nastati usled odvijanja saobraćaja za koji su ovi

namenjeni i opasnosti od oštećenja pojedinih delova objekta. B.2 U cilju otklanjanja opasnosti od saobraćaja u projektno-tehničkoj dokumentaciji

predviđena je odgovarajuća saobraćajna signalizacija, koje se učesnici u saobraćaju moraju pridržavati kao i Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.

Šef gradilišta ili poslovođa su dužni da u slučaju povrede na radu obaveste referenta zaštite na radu i da popune prijavu o vanrednom događaju na poslu. Isti moraju znati sledeće brojeve telefona:

Najbliže zdravstvene stanice;

Stanice policije;

Referenta zaštite na radu.

Osatale neophodne mere za zaštitu lica na radu

Svi radnici angažovani na postavljanju vertikalne i opreme i obeležavanju horizontalne saobraćajne signalizacije moraju imati žuta radna odela i prsluke sa našivenim belim oznakama od retroreflektujućeg materijala.

Pre početka radova moraju se utvrditi položaji svih podzemnih instalacija i preduzeti odgovarajuće mere kako ne bi došlo do njihovog oštećenja. Ako se pri izvođenju radova naiđe na podzemne instalacije koje nisu ranije obezbeđene, rad se mora obustaviti. Kada se obezbedi nadzor stručnog lica iz preduzeća koje je nadležno za instalacije, radovi se mogu nastaviti.

8.1 MERE ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE

U pogledu zaštite životne sredine je potrebno obezbediti sledeće:

Mere zaštite od zagađenja vazduha i Mere zaštite zelenih površina



U cilju zaštite životne sredine neophodno je, u toku projektovanja i prilikom izvođenja

projekta, sprovesti odgovarajuće preventivne mere u skladu sa uslovima zaštite životne sredine.

Mere zaštite od zagađenja vazduha

Zaštita vazduha ostvaruje se preduzimanjem mera sistematskog praćenja kvaliteta vazduha, smanjenjenjem zagađivanja vazduha zagađujućim materijama ispod propisanih graničnih vrednosti i preduzimanjem tehničkotehnoloških i drugih potrebnih mera za smanjenje emisije, praćenjem uticaja zagađenog vazduha na zdravlje ljudi i životnu sredinu. Mere zaštite vazduha obezbeđuju očuvanje atmosfere u celini sa svim njenim procesima i klimatskim obeležjima.

Mere zaštite zelenih površina (tla i zemljišta)

Zaštita, korišćenje i uređenje tla, poljoprivrednog i šumskog zemljišta i dobara od opšteg interesa obuhvata očuvanje produktivnosti, strukture, slojeva, formacija stena i minerala, kao i njihovih prirodnih i prelaznih oblika i procesa. Na površini ili ispod površine zemljišta mogu se vršiti aktivnosti i odlagati materije koje ne zagađuju ili oštećuju zemljište. U toku realizacije projekata, kao i pre njegovog izvođenja (izgradnje, eksploatacije mineralnih sirovina, i dr), obezbeđuje se zaštita tla i zemljišta.

Pri izvođenju radova na postavljanju vertikalne i obeležavanju horizontalne saobraćajne signalizacije, potencijalni zagađivači životne sredine su:

papirna ambalaža za simbole vertikalne saobraćajne signalizacije, papirna ili plastična ambalaža za staklenu perlu,

papirna ambalaža za cement,

metalna ili plastična ambalaža za boji i razređivač,

cement,

šljunak za izradu betona,

gotov beton,

boja za obeležavanje horizontalne signalizacije, razređivač za boju,

staklena perla.

Napred navedeni materijali mogu proizvesti fizičko i hemijsko - toksično zagađenje životne sredine.

Fizičko zagađenje životne sredine mogu proizvesti:

papirna ambalaža za simbole vertikalne saobraćajne signalizacije,

papirna ili plastična ambalaža za staklenu perlu,



cement,

šljunak za izradu betona, gotov beton,

staklena perla.



Hemijsko - toksično zagađenje životne sredine mogu proizvesti:



cement,

boja za obeležavanje horizontalne signalizacije,

razređivač za boju.

Šef gradilišta, poslovođa i radnici na postavljanju vertikalne i obeležavanju horizontalne saobraćajne signalizacije pri izvođenju radova dužni su da se pridržavaju sledećih mera zaštite životne sredine:

Da pri skladištenju i transportu napred navedenih materijala spreče rasipanje, ili prosipanje istog.

Da spreče pristup nestručnih lica materijalima koji mogu proizvesti fizičko i hemijsko - toksično zagađenje životne sredine.

Da pranje razređivačem alata i mašine za obeležavanje horizontalne saobraćajne signalizacije izvrši na terenu koji će onemogućiti prodor boje i razređivača u zemljište i vodotokove, a iskorišćen razređivač prikupi u adekvatnu ambalažu i ponovno iskoristi za razređivanje boje, ili ga dostavi na najbližu javnu deponiju koja je osposobljena za uništavanje ove vrste otpada.

Da ručnu pripremu betona za potrebe izrade betonskih stopa vertikalne saobraćajne signalizacije izvrši na terenu koji nije vodopropustan (asfaltna ili betonska podloga) i da isti nakon završetka radova očisti i eventualni višak materijala dostavi na najbližu javnu deponiju.

Po završetku radova da prikupe i dostave na najbližu javnu deponiju:

- ambalažu utrošenog materijala (papirnu ambalažu za simbole vertikalne saobraćajne signalizacije, papirnu ili plastičnu ambalažu za staklenu perlu, papirnu ambalažu za cement, metalne ili plastične kante za boju i razređivač),

- višak proizvedenog betona, ili beton iz starih betonskih stopa vertikalne saobraćajne signalizacije,

- višak zemljanog materijala koji nastaje iskopom za potrebe temeljnih stopa vertikalne saobraćajne signalizacije;

Da materijale koji mogu izazvati hemijsko - toksično zagađenje životne sredine (cement, boja, razređivač), a koji se nakon kontrole kvaliteta pokažu neadekvatnim za ugradnju, prikupi i dostavi na najbližu javnu deponiju koja je osposobnjena za uništavanje ove vrste otpada.

glavni projekat biciklistiČkih odmoriŠta na ruti...

Documents