INSTITUT ZA STOČARSTVO BEOGRAD-ZEMUN

GLAVNI ODGAJIVAČKI PROGRAM U OVČARSTVU I KOZARSTVU

KOZARSTVO

BEOGRAD, 2010.

SADRŽAJ UVOD…..............................................................................................................................................4 Specifičnosti i značaj kozarstva...............................................................................................4 1.1. STANJE KOZARSTVA...............................................................................................................5

1.1.1. Brojno stanje koza..........................................................................................................5 1.1.2. Rasni sastav i proizvodnost koza...................................................................................5 1.2. KONCEPT RAZVOJA KOZARSTVA………………………………………………………....6 1.2.1. Smer i intezitet proizvodnje…………………………………………………………....6 1.3. OSNOVNE SMERNICE ZA IZVOĐENJE ODGAJIVAČKOG RADA……...………………..8 1.4. MERE UNAPREĐENJA KOZARSTVA…...…………………………………………………..8 1.4.1. Odgajivački ciljevi……………………………………………………………………..8 1.4.2. Mogućnosti genetskog unapređenja…………………………………………………...8 1.5. METODE I TEHNOLOŠKI POSTUPCI U IZVOĐENJU ODGAJIVAČKOG PROGRAMA...9

1.5.1. Izgradnja centara za unapređenje koza (reprodukciono-genetski centri)….................11 1.5.2. Reprodukcija i oplemenjivanje koza……………………………………………..…..11 1.5.3. Broj koza sa osnovnim proizvodnim pokazateljima i ciljevi koje treba ostvariti……12 1.6. PRAVCI RAZVOJA I DUGOROČNE MERE……….………………………………………..12 1.7. MESTO I ULOGA DRŽAVE….……………………………………………………………....13 1.7.1. Mesto i uloga Instituta za stočarstvo………………………………………………....13 1.7.2. Izvozne mogućnosti kozarske proizvodnje…………………………………………..14 1.8. PRAVCI IMPLEMENTACIJE ODGAJIVAČKOG PROGRAMA…………………………...14 1.9. IZRADA SISTEMA SAVETODAVNE SLUŽBE…………………………………………….14 1.10. ZNAČAJ SELEKCIJE ZA RAZVOJ NAŠEG KOZARSTVA………………………………15 1.10.1. Osnovni principi primene selekcije koza na mleko i meso…………………………15 1.10.2. Način sprovođenja selekcije koza…………………………………………………..16 1.10.3. Pripreme za sprovođenje selekcije koza…………………………………………….17 1.10.4. Uticaj smera proizvodnje na ocenjivanje koza……………………………………...17 1.10.5. Ocenjivanje i razvrstavanje koza u klase……………………………………………17 1.10.6. Ocenjivanje i razvrstavanje jarčeva u klase…………………………………………18 1.10.7. Testiranje jarčeva…………………………………………………………………...19 1.10.7.1. Biološki test jarčeva ...……………………………………………………19 1.10.7.2. Performans test jarčeva…………………………………………………...20 1.10.7.3. Progeni test jarčeva u progeno-testnim stanicama………………………..21 1.10.7.4. Progeni test jarčeva na mlečne osobine…………………………………..21 1.10.7.5. Progeno testiranje jarčeva na farmama…………………………………...22 1.11. MATIČNA EVIDENCIJA U KOZARSTVU………………………………………………...23 1.11.1. Osnovni principi…………………………………………………………………….23

1.11.2. Matični list za kozu ili jarca (glavna matična knjiga)………………………………23 1.11.3. List umatičenja (prijemna knjiga)…………………………………………………..23

1.11.4. Proizvodni list za mlečnost koza……………………………………………………24 1.11.5. Registar matičnih koza……………………………………………………………...24 1.11.6. Izvod iz matične knjige (pedigre)…………………………………………………...24 1.12. ICAR-OVA PRAVILA, STANDARDI I SMERNICE ZA EVIDENTIRANJE MLEKA KOD KOZA…………………………………………………………………………………………24 1.12.1. Oganzacja evidentiranja…………………………………………………………….25 1.12.2. Identifikacija grla…………………………………………………………………...25 1.12.3. Tip koza koje će se kontrolisati……………………………………………………..25 1.12.4. Operacija evidentiranja mleka………………………………………………………25 1.12.4.1. Referentna laktacija……………………………………………………….25 1.12.4.2. Interval u evidentiranju…………………………………………………...25 1.12.4.3. Operacija evidentiranja mleka…………………………………………….25 1.12.4.4. Datum prvog evidentiranja mleka………………………………………...26 1.12.4.5. Minimalan broj evidentiranih podataka…………………………………..26 1.12.4.6. Kraj laktacije……………………………………………………………...26

1.12.5. Štampanje rezultata……………………………………………………………...….26 1.12.6. Utvrđivanje težine mleka i sadržaja masti i proteina……………………………….27 1.12.7. Metode izračunavanja………………………………………………………………27 1.12.7.1. Metoda br.1……………………………………………………………….27 1.12.7.2. Metoda br.2……………………………………………………………….27 1.13. ORGANIZACIJA IZVOĐENJA ODGAJIVAČKO-SELEKCIJSKOG PROGRAMA U KOZARSTVU SRBIJE………………………………………………………………………28 LITERATURA……………………………………………………………………………………..30 PETOGODIŠNJI PROGRAM MERA ZA SPROVOĐENJE ODGAJIVAČKOG PROGRAMA……………………………………………………………………………………….33 PRILOZI……………………………………………………………………………………………32

UVOD U Republici Srbiji u porastu je zainteresovanost proizvođača i drugih za gajenje koza. Ona se najčešće sreće kod porodica sa kućom i malim posedom zemljišta bilo u naseljima, bilo van njih. Takođe, postoji interes stranaca da ulože kapital u savremenu proizvodnju kozijeg mleka koje bi se prerađivalo u kvalitetne kozije sireve za izvoz. Medjutim, broj koza je minimalan, a obim proizvodnje za tržište zanemarljivo mali, uprkos ranijoj tradiciji i povoljnim prirodnim uslovima. To ističe opravdanost sistematskog prilaza mogućnostima za razvoj kozarstva. U prošlosti, gajenje koza je bila vrlo značajna delatnost. Najviše je bilo razvijeno u planinskim i brdskim krajevima. U uslovima agrarne prenaseljenosti i privredne nerazvijenosti kozarstvo je bilo ekstenzivno. Broj koza je bio veliki sa pritiskom na postojeće resurse stočne hrane. Proizvodnja mesa i mleka po grlu je bila niska. Gajena je domaća balkanska koza malih proizvodnih sposobnosti, ali vrlo skromna u pogledu uslova gajenja i izrazito otporna. Odlukom tadašnje vlasti donet je Zakon 1954. godine o zabrani gajenja koza, zbog štete koju nanose šumama, sa kojim je kozarsto kao grana stočarstva bilo osudjeno na likvidaciju, a koji ni dan danas nije proglašen nevažećim. Sa njim je praktično likvidirana domaća koza, a gajenje plemenitih i oplemenjenih rasa nije bilo podsticano i skoro da nije postojalo. Odgajivači koza u planinsko - brdskim krajevima pretrpeli su veliku štetu. Gubitkom stada koza, u velokoj meri su ostali bez sredstava za egzistenciju, što je ubrzalo napuštanje planinskih područja. Ispostavilo se kasnije, da štete nanete šumama zbog brsta koza nisu bile prevelike, a da je privredna obnova šuma bila sa nekvalitetnom žbunastom vegetacijom i vrlo spora. Danas se smatra da je suzbijanje takve vegetacije brstom i pašom koza korisno, jer se kvalitetne šume štite od požara i da doprinosi dobrom održavanju prirodnih travnjaka. Protekla decenija je donela zapažene promene gledišta o kozarstvu i povećano interesovanje za intenzivnije oblike gajenja na individualnim gazdinstvima, u asocijacijama odgajivača koza i na zadružnim farmama u tranziciji. Svesni smo da je naš odgajivački rad u kozarstvu gotovo na početku, te da će trebati veliki napori, ulaganja i vremena da se napisano u Programu ostvari. U vezi s tim, a imajući u vidu da su naše populacije koza male, u odgajivačkom radu mora ćemo i nadalje saradjivati s velikim i glavnim odgaijivačkim cemtrima u svetu, kako bi smo sstvarili željeni genetski napredak naših populacija koza u celini.

Osnovni zadatak u razvoju kozarstva je povećanje broja koza i veći obim proizvodnje po grlu. Treba razvijati savremene farme u privatnom vlasništvu do kapaciteta i obima koji će obezbediti punu zaposlenost nekoliko lica i povoljne proizvodne i ekonomske efekte. Treba omogućiti obnovu gajenja koza na ekstenzivan, poluintenzivan, a gde je moguće i intenzivan način kod poljoprivrednika u krajevima gde je kozarstvo ranije bilo razvijeno. U periodu tranzicije i svojinske transformacije sa mnogo nezaposlene radne snage i sa ekonomskim poteškoćama vrlo je korisno za porodični budžet i gajenje malog broja koza po vlasniku.

Specifičnosti i značaj kozarstva U poređenju sa drugim preživarima koza se izdvaja i ističe sledećim svojstvima:

• vrlo izražena sposobnost proizvodnje mleka, • u odnosu na svoju masu koza luči 10 i više puta veću količinu mleka u laktaciji, ima

sposobnost brzog i efikasnog transformisanja hrane u mleko, • kozije mleko je vrlo kvalitetno i lako svarljivo, a po sastavu je slično mleku žene, • koza se odlikuje vrlo dobrom plodnošću, što omogućava brzo povećanje stada I

značajnu proizvodnju mesa,

• koza se dobro prilagođava različitim uslovima, od ekstenzivnih do intenzivnih, a njene proizvodne sposobnosti se mogu znatno unaprediti oplemenjivanjem.

1.1. STANJE KOZARSTVA 1.1.1. Brojno sranje koza Tridesetih godina prošlog veka koze i ovce su brojno bile vrlo zastupljene domaće životinje u brdsko – planinskim područjima. Na njihovoj proizvodnji se zasnivala egzistencija stanovništva. Broj koza je iznosio do 35% od broja ovaca. U toku osamdesetih godina shvatanja o štetnosti koza se menjaju, ali to nije dovelo do vidnije obnove njihovog gajenja. Anketom sprovedenom u 1980. godini od srane Instituta za stočarstvo, Beograd – Zemun utvrdjeno je da u Srbiji ima oko 33% od predratnog brojnog stanja. Sve do danas ne postoji zvanični statistički popis broja i proizvodnje koza, već se na bazi anketa koze registruju zajedno sa ovcama.. Koze se registruju zajedno sa ovcama. Ovde treba pomenuti da se čini greška kada se koze izjednačavaju sa ovcama. I ako su to mali preživari izmedju njih postoje značajne biološke i proizvodne razlike. Kada je reč o broju koza postoje dosta nesigurne procene. Prema aktuelnim podacima u Srbiji ima oko 150 000 koza svih kategorija. 1.1.2. Rasni sastav i proizvodnost koza U periodu kada je broj koza bio veliki, ekstenzivno je gajena balkanska koza sa smerom proizvodnje mleko – meso. Danas je balkanska koza nižih područja zastupljena sa oko 40%, a viših područja sa 15%. Melezi balkanske i drugih rasa koza su zastupljeni sa oko 35%, srbska bela koza sa oko 5%, dok su grla u tipu alpske, srnaste, nemačke šarene i sanske rase prisutna sa oko 5%. Smer proizvodnje koza je mleko i meso. Mlečnost koza je vrlo neujednačena. Najniža je kod balkanske koze viših područja, zatim kod balkanske koze nižih oblasti, zatim kod srbske bele koze, a najveća kod grla u tipu alpske, srnaste, nemačke šarene i sanske rase. Prosečna mlečnost svih grla je od 200 do 350 litara mleka u laktaciji. Plodnost iznosi 1,3 jareta po kozi. U zapatima od 10 do 50 koza mlečnost u proseku iznosi od 250 do 400 litara mleka. Balkanska koza – Dosta je laka, sa telesnom masom 35 do 45 kg. Tip balkanske koze nižih područja je krupniji, rogat ili šut, mirnijeg temperamenta i gaji se u blizini okućnice. Tip balkanske koze viših područja je sitniji, manje mlečnosti, vrlo pokretljiv, izdržava duga pešačenja, vrlo otporan na oštre pa i surove uslove sredine. Koze ovog tipa su rogate sa dugom dlakom tamne boje ili su šarene. Plodnost balkanske koze je oko 120%, a mlečnost 150 do 250 litara sa masnoćom mleka od 4,0 do 4,2 % u zavisnosti od tipa i uslova ishrane i nege. Laktacija traje 200 do 290 dana.

Melezi plemenitih rasa i domaće balkanske koze su različitih genotipova. Najčešće se sreću melezi sa sanskom – domaća bela sanizirana koza (srbska bela koza), a potom sa alpskom rasom. Dobre su mlečnosti i u neselekcionisanim stadima, prosečna mlečnost iznosi 250 do 350 litara mleka sa 3,8 do 4,0% mlečne masti u laktaciji od 240 do 290 dana. Telesne mase se kreću od 35 do 50 kg, a boje od bele do tamno crvene, jednobojne ili šarene. Vrlo su plodni sa 1,8 do 2,0 jareta prosečno po kozi. Broj im se povećava. Dobro su prilagođeni na umereno ekstenzivne i umereno intenzivne uslove ishrane i nege.

Rase koje se koriste kao melioratori domaće balkanske koze, a mogu se gajiti i u poluintenzivnim i intenzivnim uslovima su:

Alpska rasa. Vodi poreklo iz Švajcarskih i Francuskih alpa. Kao dobar meliorator uvožena je u mnoge zemlje sveta i Sredozemlja, tako da danas imamo italijansku, austrisku , nemačku id r. ,a i u SAD-u i Kanadi. Srednje je veličine, dobrih dubina tela, razvijenog grudnog koša, jakih udova. Telesna masa odraslih grla je 50-80 kg. Boja dlake može biti različita, a najčešće se javlja svetlo žuta (bež) boja sa crnim nogama i leđnom linijom, zatim tip sa tamnim leđima i slabinama dok su vrat i plećke svetle boje, a potom višebojni (šareni) tip. Koža je fina i glatka a dlaka je kratka.

Mlečnost alpske koze je visoka, do 900 kg mleka u laktaciji. Plodnost je dobra, prosečno od 135 do 180%.

Značajna osobina ove rase koza je izražena otpornost i prilagođenost gajenju kako u ravničarskim tako i brdsko-planinskim predelima. Dobro podnosi stajski i ekstenzivni pašnjački način gajenja pod različitim klimatskim uslovima.

Kao meliorator, alpska koza brzo popravlja mlečnost i telesne okvire, što treba imati u vidu pri izboru rase za oplemenjivanje domaćih koza.

Srnasta švajcarska rasa (“švajcarska brdska rasa”). Izvozi se u više zemalja Evrope i izvan nje. Snažna je i čvrste građe, sa srednje dugim i čvrstim nogama, telesne mase 40 do 80 kg. Vime je srednje veličine i pravilnog oblika. Dlaka je kratka, gusta i fina, smeđe-kestenjaste boje, sa crnom prugom duž leđne linije. Prosečna mlečnost ove rase je 400 do 600 kg mleka, a plodnost 130 do 180%.

Nemačka šarena. (Bunte Deutsce Edelzeige) Ima slične karakteristike kao i alpska i srnasta švajcarska rasa.

Sanska rasa. Poreklom je iz Švajcarske odakle je izvožena u brojne zemlje Evrope i sveta. Gaji se u čistoj rasi, a služi i za ukrštanje sa drugim rasama koza, pre svega sa autohtonim u cilju njihove melioracije.

Prosečna telesna masa sanske rase je 60 do 80 kg, snažnog i kompaktnog trupa sa dobro razvijenim vimenom. Kostret je bele boje, kratka, fina, gusta i sjajna. Prosečna mlečnost je 700 do 800 kg, a u selekcionisanim zapatima 1000 kg pa i više. Plodnost je 180 do 200%. Sanska rasa koza se smatra jednom od najmlečnijih. Postoji nemačka, francuska, holandska i druge rase u tipu sanske koze.

1.2. KONCEPT RAZVOJA KOZARSTVA U svetu se povećava broj koza. U nerazvijenim zemljama to je uslovljeno porastom broja stanovnika i potrebom da se proizvodi više mleka , a i mesa. U razvijenim zemljama ranije je gajen ograničen broj kvalitetnih koza kao dopunska delatnost. U novije vreme razvija se tržište kvalitetnih sireva od kozijeg mleka i raste zainteresovanost za intenzivno gajenje koza visoke mlečnosti. Primer za to je Francuska sa oko 1,2 miliona muznih koza i proizvodnjom oko 40.000 t sireva godišnje. Naša država raspolaže sa prostranim travnjacima na oko 30% poljoprivrednog zemljišta. Takođe se može unaprediti proizvodnja stočne hrane na oranicama. Postojeći resursi stočne hrane nisu u dovoljnoj meri iskorišćeni, a postoje velike mogućnosti da se višestruko povećavaju. To se u prvom redu odnosi na kabastu stočnu hranu, što stvara uslove da se uz govedarstvo i ovčarstvo razvija i kozarstvo. 1.2.1. Smer i intenzitet proizvodnje Smer proizvodnje mleko-meso u kozarstvu, koji je do sada postojao, ima sve uslove da se zadrži i razvija i u budućnosti. Naša domaća balkanska koza u ekstenzivnim usovima ishrane i nege ispoljava dobru mlečnost. Rase koza sa kojima je oplemenjivana, a to su u prvom redu sanska i alpska rasa koza, ima vrlo dobru mlečnost uz poboljšanu ishranu. Kozije mleko je do danas korišćeno u svežem

stanju ili prerađivano u sir na tradicionalan način od strane vlasnika koza. To je uslovljeno malim brojem koza po stadu i ukupno, kao i tradicijom u ranijem periodu da se vlasnici stada bave proizvodnjom i preradom mleka. Sa obnovom i unapredjenjem kozarstva povećao bi se broj i ostvarila veća mlečnost po grlu i mnogo veća ukupna proizvodnja kozijeg mleka. Prerada kozijeg mleka u sireve koji će asortimanom i kvalitetom zadovoljiti zahteve savremenog tržišta, pre svega inostranog, od bitnog je značaja za razvoj kozarstva. Proizvodnja mesa u prvom redu jarećeg, na drugom je mestu po značajnosti. Koza ima manje izraženu sposobnost za meso, ali je plodnija od ovaca, pa je proizvodnja kvalitetnog jarećeg mesa značajnija. Jareće meso sa manje je loja i pečeno ima izvanredan ukus. Meso od starijih, škartiranih grla, može se sušiti, specifičnog je mirisa i ukusa, pa je na ceni kod potrošača koji su na njega navikli. Sa proizvodnjom mesa ide i koža, jareća i kozija, koja je vredna za preradu i izradu kvalitetnih proizvoda visoke tržišne cene. Stajnjak od koza je niske tržišne vrednosti, ali je odličan za popravku strukture i bonitet zemljišta. U našoj zemlji, odnosno Srbiji bilo je ranije razvijeno ekstenzivno kozarstvo. Postojale su veće farme koza na zadružnim farmama. Domaća balkanska i domaća neselekcionisana sanizirana koza više brsti nego što pase i bila je korisna u proređivanju nisko rastuće makije koja je bila toliko gusta da je bila slabo prohodna. Koze su brstom stvarale prolaze, proređivale žbunasto šiblje podsticale rast višeg šumskog rastinja i štitile šume od požara. Jedan od uslova za to je da se te površine umereno opterete sa kozama i da se tada u toku brsta i paše pokreću. To potvrđuje opravdanost obnove ekstenzivnog načina gajenja koza u svrhu proizvodnje mleka i mesa u krajevima gde će ulaganja biti minimalna. Poluintenzivan način gajenja koza u stadima od najmanje 150 grla biće razvijen u planinskim krajevima kod proizvođača koji će ulagati u stočnu hranu, izmenu rasnog sastava, objekte i svoje znanje. Intenzivno gajenje koza može se razviti u nižim brdskim područjima. Jedan od uslova je raspoloživost oranica na kojima će se proizvoditi kvalitetna kabasta hrana. Koze mogu da pasu na kvalitetnom travnjaku, a mogu se hraniti i iz jasala. Mešavina trava i leguminoza i lucerkino seno zimi, uz redovno korišćenje koncentrovanih hraniva su neophodni u ishrani visoko mlečnih koza. Gajile bi se rase koza koje su sa dobrom sposobnošću prilagođavanja, a rasprostranjene su u svetu. To su sanska, alpska i srnasta, a mogu se uvesti i druge rase radi ukrštanja, ako se predhodno provere i utvrde povoljni efekti. Razvoj savremenih farmi za intenzivno gajenje koza i proizvodnju sireva od kozijeg mleka za izvoz biće mogući uz većinsko učešće stranog kapitala. Domaće učešće bilo bi u zemljištu, stručnoj radnoj snazi i delom u novim tehnologijama, koje bi se razvijale uz podršku države u centrima za unapređenje i institutima.

Obnova i razvoj kozarstva počinju od minimalnog broja koza i zanemarljivog obima proizvodnje kozijeg mleka i mesa. Zato je neophodna pomoć države, odnosno posebnih institucija. Država treba da podrži izgadnju dva centra (reprodukciono-genetski) za unapredjenje kozarstva u brdko-planinskom i ravničarskom području.

Prerada kozijeg mleka u kvalitetne sireve od posebnog je značaja. Ranija i sadašnja prerada kozijeg mleka u sireve lokalno je ograničena. Proizvodnja kvalitetnih sireva od kozijeg mleka uslovljena je izgradnjom novih ili revitalizacijom postojećih objekata i novim postupcima prerade. Pored sireva koji će biti namenjeni za izvoz kozije mleko se u razvijenim zemljama prodaje za konzum i kao visokovredan nepasterizovan proizvod (nativan) i prerađuje u maslac i jogurt. Sa porastom standarda, u dužem periodu, treba očekivati da se razvije domaće tržište za zakve visokovredne namernice.

Preradne objekte za kozije mleko treba izgraditi uz genetske centre i istaknute farme koje bi se pored proizvodnje bavile i preradom kozijeg mleka i to kako sopstvenog tako i otkupljenog od susednih proizvođača.

Prerada kozijeg mleka u sireve obuhvatala bi proizvodnju domaćih kozijih sireva i francuskih, a na zahtev kupaca i tržišta i sireve iz drugih zemalja, italije, švajcarske, nemačke. Od domaćih sireva treba razviti proizvodnju belog mekog sira i polutvrdog (tvrdog) sira od kozijeg mleka. Proizvodnju domaćih sireva treba obavljati po standardnom postupku i sa zaštitom porekla.

Tehnologiju proizvodnje domaćih kozijih sireva treba patentirati i zaštititi kao intelektualnu svojinu.

1.3. OSNOVNE SMERNICE ZA IZVODJENJE ODGAIVAČKOG RADA

Genetsko unapređenje populacija koza određeno je mnogim činiteljima od kojih su bitni: a) određivanje uzgojnih ciljeva b) organizacija i mogućnosti mjerenja određenih osobina c) poznavanje udjela nasljednosti (h2) za pojedine osobine, njihove genetske i fenotipske varijacije, te fenotipske i genetske međuovisnosti između pojedinih svojstava.

1.4. MERE UNAPREĐENJA KOZARSTVA

Ekstenzivno gajenje većeg broja koza u prošlosti i držanje 5 do 10 koza danas odlikuju se

odsustvom mera unapređenja proizvodnih postupaka. Suprotno tome, savremeno kozarstvo karakteriše se brojnim merama unapređenja.

1.4.1. Odgajivački ciljevi

U kozarskoj proizvodnji selekcija treba biti usmerena na ona svojstva koja u određenim sistemima proizvodnje daju najveće ekonomske učinke. Nužno je naglasiti da se u Srbiji kozarska proizvodnja odvijala u više bitno različitih organizacijskih i tehnoloških sistema. Najveći broj koza držan je na ekstenzivan pašno-štalski način, s minimalnim ulaganjima i srazmerno njima i niskom proizvodnosti kako mleka, tako i mesa. U većini stada, koze se nisu muzle ili pak u manjoj meri za potrebe vlastitog domaćinstva. U tom sistemu glavni proizvodni cilj bilo je meso - mlada jaretina. U novije vreme - poslednjih 15-tak godina, postupno se organizuje kozarska proizvodnja na savremeniji način, u raznim organizacijskim sistemima, gdje je uz veća ulaganja na temelju plemenitih mlečnih rasa, glavni proizvod mleko, a zatim meso.Imajući u vidu trendove kozarske proizvodnje u pojedinim evropskim državama možemo sa velikom verovatnoćom zaključiti da će se u budućnosti i naša kozarska proizvodnja temeljiti na mlečnim rasama, prvenstveno na alpini, sanskoj i nekim drugim. U različitim organizacijskim sistemima proizvodnje osnovni proizvod biće kozje mleko, prvenstveno kao sirovina za proizvodnju različitih vrsta sira i drugih prerađevina.

Drugi po značenju proizvod biće kozje meso, prvenstveno mlada jaretina. Relativna ekonomska vrednost - težina navedenih osobina biće 65-75 : 35-25 u korist proizvodnje mleka. Prema tome možemo zaključiti da će u odgajivačkom programu težište biti na genetskom unapređivanju populacije koza za proizvodnju i kvalitet mleka, te proizvodnja mesa. Prilog navedenom je činjenica da su plodnost i mlečnost u pozitivnoj korelaciji. Osobine plodnosti, kao što su veličina legla, trajanje međubremenog, odnosno međujaridbenog razdoblja, imaju niske vrednosti heritabiliteta (0.09 - 0.20) te će se genetsko unapređivanje populacije prvenstveno odvijati putem testiranih jarčeva. Pojave degenerativnih i nasednih mana, posebno poremećaja u razvitku reproduktivnog sistema, koje su česte u koza, uklanjaće se izlučivanjem takvih životinja iz dalje reprodukcije. 1.4.2 Mogućnosti genetskog unapređivanja

U literaturi ima relativno malo podataka o udelu naslednosti (heritabilitetu) za bitne proizvodne osobine koza. Još je oskudniji broj istraživanja o genetskim i fenotipskim korelacijama

između pojedinih proizvodnih i fizioloških odlika. Pri tome treba istaknuti da su istraživanja sprovedena na različitim rasama i u bitno različitim uslovima proizvodnje. U tabeli 1. iznosimo podatke vrednosti heritabiliteta za važnije osobine koza. Tabela 1: Vrednost heritabiliteta (h2) za bitne osobine u koza (Sheep and goat prodaction 1982., Iloje i Van Vlec 1978.)

OBELEŽJE RASPON VREDNOSTI Veličina legla 0,09-0,20

Uzrast kod prvog jarenja 0,50-0,70 Međujaridbeni period 0,15

Proizvodnja mleka u laktaciji 0,16-0,60 % mlečne masti 0,30-0,50

Količina mlečne masti (kg) 0,20-0,50 % belančevina u mleku 0,58

Vreme muže 0,60-0,70 Obim vimena 0,17

Dužina vimena 0,91 Širina vimena 0,97

Razmak između sisa 0,86 Dužina sisa 0,85 Obim sisa 0,79

Telesna masa jaradi pri odbijanju 0,30 Telesna masa jaradi u uzrastu od 7 meseci 0,50

Iz izloženih podataka je vidljivo da se heritabilitet proizvodnje mleka kreće u rasponu od

0.16 -0.60. Prema većini autora najveći je u prvoj laktaciji, a u proseku za sve laktacije iznositi oko 0.30. Vrednost udela naslednosti za sadržaj (%) i količinu mlečne masti i belančevina su na približno istomj nivou kao u goveda. U izvođenju Programa, osim na količinu proizvedenog mleka i masti, posebno treba obratiti pažnju na sadržaj belančevina u mleku i to radi dva bitna razloga: a) količina belančevina odlučujući je činilac proizvodnje kozjih sireva, b) u međunarodnom prometu priplodnih koza i jarčeva bitni su podaci za odgajivačku vrednost tih svojstava.

Osobine muznosti i građa kozjeg vimena imaju visoki heritabilitet (h2), te se njihovo genetskounapređivanje u populacijama koza može relativno brzo realizovati. Proizvodnja mesa, merena telesnom masom do odbjanja ima osrednje vrednosti heritabiliteta, koje se pri proceni odgajivačke vrednosti trebaju uvažavati. 1.5. METODE I TEHNOLOŠKI POSTUPCI U IZVOĐENJU ODGAJIVAČKOG PROGRAMA U izvođenju odgajivačko selekcijskog rada cilj je da u odredjenim rasama stvorimo genetsku osnovu za pojedine osobine matičnih grla, koje će u povoljnim uslovima proizvodnje ostvariti optimalnu proizvodnju.

Naznačeni su i bitni činioci, koji su uticali na stanje u toj grani stočarstva. U Srbiji do sada nije napravljen odgajivački Program u kozarstvu. Odgajivačko selekciski rad je gotovo simboličan. Prvenstveno se svodi na registraciju proizvodnje mleka i plodnosti u manjem broju stada uvezenih plemenitih rasa koza, odnosno njihovih potomaka odgajenih kod nas. Veličina populacija, jedan je od odlučujućih činilaca od kojih zavisi mogući genetski progres. Osim toga, brojnost kontrolisanog dela populacija koza određuje mogućnosti primene određenih metoda i postupaka u sprovođenju odgajivačko-selekcijskog rada. S obzirom da do sada nismo imali vlastiti odgajivački program, koristiti ćemo se iskustvima i naučnim saznanjima zemalja koje već decenijama sistematski izvode odgajivačke programe. U izvodjenju Programa uključene su metode i tehnološki postupci,koje je moguće sada primenitii, odnosno u dogledno vreme. Program će se prvenstveno temeljiti na tzv. kovencionalnim metodama kvantitativne i kvalitativne genetike, a novija saznanja s područja

biotehnologije i citogenetike će se primeniti kada budu naučna saznanja proverena i kada će postojeći ulovi omogućiti njihovu praktičnu primenu.

SHEMA SELEKCIJE MLEČNIH RASA KOZA

POPULACIJA KOZA

MATIČNA STADA

NUKLEUS ZAPATI

NEKONTROLISANA STADA

POREKLO KONFORMACIJA TELA KONTROLA PROIZVODNJE MLEKA

NAJBOLJE KOZE M.J.

NAJBOLJI JARČEVI O.J.

ODABRANO MUŠKO POTOMSTVO

BIOLOŠKI TEST TEST NA MLEČNOST I MUZNOST KONFORMACIJA TELA REPRODUKTIVNE OSOBINE

IZLUČENA GRLA

NAJBOLJI JARČEVI O.J.

PERFORMANS TEST - INTEZITET RASTA - TIP I OBLIK - REPRODUKTIVNE OSOBINE

NADPROSEČNI JARČEVI

ODABRANI NAJBOLJI RODITELJI

IZLUČENA GRLA

Priro

dni p

ripus

t i v

eštačk

o os

emen

java

nje

Priro

dni p

ripus

t i v

eštačk

o os

emen

java

nje

M.J. – Majke jarčeva O.J. – Očevi jarčeva

1.5.1. Izgradnja centara za unapređenje koza (reprodukciono-genetski centri) Svrha centara je stvaranje genotipova koza koji su najpogodniji za određene uslove gajenja.

Takve genotipove, pre svega muška priplodna grla, koristiće drugi proizvođači. U centrima će se unapređivati proizvodnja i konzerviranje stočne hrane, ishrana, reprodukcija i zdravstvena zaštita koza. Obavljaće se stručna obuka drugih odgajivača koza i demonstrirati novi postupci. Centri će se odlikovati sa kvalitetnim stadima koza, savremenom tehnikom i tehnologijom i visokom proizvodjnjom kvalitetnog mleka i mesa. Oni će imati i male mlekare za preradu kozijeg mleka.

Vlasnik centra može biti asocijacija odgajivača, država, ili suvlasnički odnos između asocijacije i države. Razvojni centri za stočarstvo u vlasništvu države u predhodnom periodu odigrali su značajnu ulogu u unapređenju ove grane poljoprivrede u više zapadnih zemalja. Kapitalna ulaganja u zemljište, objekte, opremu i osnovno stado u početku su velika i njih može najsigurnije da pribavi država, udruženja odgajivača i licencirani farmeri. Kasnije, radom centra, prodajom viskokovrednih priplodnih grla i drugih proizvoda biće moguća otplata kredita. Međutim, finansiranje stručnjaka angažovanih u razvoju novih postupaka i obuci drugih odgajivača treba da ostane u nadležnosti institucija koje licencira država. Sa tim će se obezbediti javnost u radu i dostupnost novih tehnologija. Moguća je u principu angažovanost privatnog kapitala u izgradnji centra. Međutim, princip profita treba dopuniti sa razvojnom funkcijom centra u unapređenju kozarstva. Zato je partnerstvo države neophodno.

Za unapređenje kozarstva neophodna su najmanje dva genetska centra. Jedan bi prema prirodnim resursima i načinu gajenja koza bio u brdsko-planinskom području, a drugi u ravničarskom. Prvi bi centar razvijao poluintenzivan, a drugi intenzivan sistem gajenja koza. Svaki centar raspolagao bi sa osnovnim stadom od najmanje 500 koza.

1.5.2. Reprodukcija i oplemenjivanje koza

Proizvodne sposobnosti koza treba stalno unapređivati. Zato su neophodna genetski

visokovredna stada koza u centrima iz kojih bi drugi odgajivači nabavljali i koristili priplodna grla. Stalan genetski napredak će se ostvariti preko matične evidencije, kontrole mlečnosti, progenog testa jarčeva, intenzivne selekcije, veštačkog osemenjavanja i transfera embriona. U izgradnji genetskih nukleusa i visoko kvalitetnih jarčeva koristiće se intenzivna selekcija, embrio transfer i progeni test. Visoko kvalitetni jarčevi u veštačkom osemenjavanju daju veliki broj kvalitetnog potomstva preko koga se masovno poboljšava proizvodnost i kvalitet koza. Centar za reprodukciju koza i veštačko osemenjavanje može da koristi za veštačko osemenjavanje odabrane priplodne jarčeve ako ima matični list priplodnjaka, pedigre, da je priplodnjak upisan u glavnu matičnu evidenciju domaćih životinja i da ima dozvolu za njegovo korišćenje izdatu od strane ministra, na predlog komisije za godišnji pregled centra za reprodukciju životinja i veštačko osemenjavanje koju obrazuje ministar. Glavnim odgajivačkim programom mora biti obezbeđeno dovoljno priplodnjaka za veštačko osemenjavanje i određeni uslovi i način korišćenja priplodnjaka za veštačko osemenjavanje. Odabiranje priplodnjaka za veštačko osemenjavanje vrši se po potrebi, a najmanje jedanput godišnje. Drugi osnovni postupak u oplemenjivanju je ukrštanje domaće koze i njenih meleza sa jarčevima sanske,alpske i drugih plemenitih rasa koza. Nabavku i korišćenje kvalitetnih jarčeva iz genetskih centara treba podsticati premijama i regresima.

Napredne farme koza oko genetskih centara biće drugi krug i učesnik u unapređenju kvaliteta kozarske proizvodnje. One će odgajivati mlada priplodna grla, u prvom redu jarčeve, koje će nabavljati i koristiti u reprodukciji ostali komercijalni proizvođači kozijeg mleka i grla za meso.

1.5.3. Broj koza sa osnovnim proizvodnim pokazateljima i ciljevi koje treba ostvariti U obnovi kozarstva treba ostvariti obim i kvalitet proizvoda koji će biti prepoznatljivi kako na domaćem tako i na inostranom tržištu. Postojeći prirodni resursi i njihovi neiskorišćeni potencijali omogućavaju višestruko povećanje broja koza i obima proizvodnje. Njihovo, međutim, potpunije korišćenje uslovljeno je značajnim ulaganjima u proizvodnju, preradu i dr. Zato će ovde biti izložen procenjen broj koza i njihove proizvodne sposobnosti koje bi bilo nužno dostići da bi prisutnost na tržištima bila trajna i ekonomski opravdana.

Broj koza: • 50.000 grla u ekstenzivnom gajenju, • 100.000 grla u poluintenzivnom gajenju, • 100.000 grla u intenzivnom gajenju,

Proizvodnost koza u ekstenzivnom gajenju: • telesna masa koza 35 do 45 kg. • plodnost 120%, • mlečnost 150 do 220 litara.

Proizvodnja koza u poluintenzivnom gajenju: • telesna masa koza 45 do 65 kg, • plodnost 150% • mlečnost od 150 do 350 litara

Proizvodnja koza u intenzivnom gajenju • telesna masa koza 65 do 80 kg, • plodnost 170 do 200% • mlečnost 600 do 800 litara.

1.6. PRAVCI RAZVOJA I DUGOROČNE MERE Da bi se poboljšalo postojeće stanje u kozarskoj proizvodnji neophodno je:

• obezbediti dovoljne količine pašnjačkih površina, osnovnih energetskih i proteinskih hraniva (kukuruz, sojina sačma, suncokretova sačma i druga hraniva),

• uspostaviti zadovoljavajući zdravstveni status grla i obezbediti njihovo održavanje, kao osnovne preduslove kontinuirane kozarske proizvodnje,

• izvršiti adaptacije postojećih i koliko je moguće izgradnju novih objekata za uzgoj koza,

• obezbediti odgovarajuće funkcionisanje robnih rezervi, • podsticajne mere države, pre svega mere kreditno monetarne politike staviti u

funkciju povećanja kozarske proizvodnje, • povećati stepen povezanosti primarne proizvodnje sa prerađivačkom industrijom i

trgovinom, • odrediti standarde na osnovu kojih se utvrđuje kvalitet proizvoda uz primenu

plaćanja na osnovu kvaliteta, • u svim ovim segmentima sve oblike proizvodnje ravnomerno tretirati.

Ispunjenjem ovih uslova postojeći fond koza, iako smanjen i opterećen brojnim problemima i teškoćama, mogao bi predstavljati zavidan potencijal Srbije u smislu obezbeđenja znatnog broja pre svega zdravih, a potom i kvalitetnih životinja, a samim tim i zdravstveno bezbednih i kvalitetnih animalnih proizvoda (mleko, meso).

Količina pomenutih proizvoda uveliko bi morala prevazići potrebe sopstvenog stanovništva i obezbediti značajan višak, koji bi bio namenjen izvozu. Pri svemu tome morale bi se uvažiti sve specifičnosti kozarske proizvodnje i stepen krize u kome se ona u ovom trenutku nakazi. 1.7. MESTO I ULOGA DRŽAVE Razvoj kozarstva u svrhu robne proizvodnje mleka, mesa i kože počinje praktično od minimalnog broja koza, značajnih prirodnih resursa i povoljnih signala o tržištu i izvorima sredstava. Kako robnih proizvođača nema, to je inicijalna i razvojna uloga države neophodna. Angažovanje i podrška države su potrebni u oblasti poljoprivrede i stočarstva i šire u makroekonomskoj politici. U oblasti poljoprivrede i kozarstva podrška države je neophodna u:

• uređenju zemljišta i poboljšanju njegove plodnosti, • zaštiti zemljišta od zagađenja, • izradi studija i programa razvoja kozarstva, • prilagodjavanju sredstava za razvoj neophodne infrastrukture (genetski centri), • obezbedjenju povoljnih kredita za objekte i opremu, formiranje osnovnog stada,

objekata za preradu mleka i tekuću proizvodnju, • podsticanju proizvodnje u korišćenju genetski superiornih priplodnih grla, • obezbedjenju sredstava za intervencije u slučaju poremećaja na tržištu, • podsticanju stručnog obrazovanja proizvođača, stručne poljoprivredne službe i

istraživanju u kozarstvu, • donošenju propisa o zaštiti proizvoda sa poreklom- intelektualna svojina, podsticaju

izvoza kozijih sireva, mesa i kože. Šire posmatrano uloga države je u:

• stvaranju povoljnog makroekonomskog miljea, • podsticanju razvoja delatnosti sa komparativnim prednostima (značajni resursi,

mogućnosti izvoza i rd.), • zaštiti životne sredine, • podsticanju vlasničke transformacije, • donošenju propisa i standarda o proizvodnji i prometu proizvoda po međunarodnim

kriterijumima

1.7.1. Mesto i uloga Instituta za stočarstvo Institut za stočarstvo u Zemunu je kadrovski osposobljen, poseduje odgovarajuće prostorije, laboratorije i tehničku opremu i informacioni sistem i može kvalifikovano da obavlja sledeće poslove:

• da organizuje bazu podataka i edukativne aktivnosti u vidu održavanja seminara, savetovanja i izdavanja stručnih publikacija i drugih vidova informacija o tehnološkim inovacijama (izdaje časopis Biotehnologija u stočarstvu),

• sprovodi savetodavno-konsultativne poslove s ciljem razrade modela proizvodnje visoko vrdene hrane, • projektuje i realizule adaptaciju postojećih farmi.

1.7.2. Izvozne mogućnosti kozarske proizvodnje Najznačajnija ciljna tržišta za izvoz poljoprivrdenno prehrambenih proizvoda iz kozarske proizvodnje mogu se sistematizovati sledećim redosledom:

• zemlje predhodne Jugoslavije - Bosna i Hercegovina, Republika Srpska, Makedonija, Slovenija, Hrvatska

• istočnoevropske zemlje – Rumunija, Bugarska, Mađarska, Češka, Slovačka, Poljska, • zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza – Rusija, Ukrajina, Belorusija, Kazahstan i dr, • Evropska unija – Kipar, Grčka, Italija, Austrija, Nemačka, • zemlje Bliskog i Srednjeg Istoka – Saudiska Arabija, Jordan, Irak, Iran, Izrael, • zemlje u razvoju – afričke temlje, • ostale zemlje OECD-a - Kina, Japan, Švajcarska i sl.

1.8. PRAVCI IMPLEMENTACIJE ODGAJIVAČKOG PROGRAMA

• Prezentacija i promocija glavnog odgajivačkog programa potencijalnim proizvođačima, organima vlasti, kreditorima i drugim zainteresovanima,

• Izrada programa i projekata revitalizacije postojećih farmi i novih reprodukciono-genetskih centara

• Identifikacija vlasnika, projektovanje i izgradnja privatnih farmi koza, • Obezbeđenje povoljnih kredita za izgradnju privatnih farmi, • Izrada programa formiranja osnovnih stada koza sa sopstvenom proizvodnjom i

uvozom grla, • Izrada programa marketinga kozijih sireva sušenog mesa i prerađevina od mesa, • Povezivanje proizvođača, kreditora i iztvoznika u cilju unapređenja proizvodnje,

prerade i prometa proizvoda kozarstva.

1.9. IZRADA SISTEMA SAVETODAVNE SLUŽBE U KOZARSTVU

Da bi selekcija koza i vođenje matičnih knjiga, kao neophodne zootehničke mere, uspešno poslužile unapređenju proizvodnje koza, treba da se sprovede istraživanje objedinjeno na nivou Srbije. Razvojni program unapređenja koza u Srbiji ne postoji, niti je na tom nivou razmatrano pitanje selekcije koza i vođenje matičnih knjiga, a u Republici i okruzima su tom pitanju različito prilazili. Ukoliko se selekcija, a posebno ocenjivanje životinja i vođenje matičnih knjiga, ne bude usaglasilo na nivou Srbije, njihova različitost će dovoditi do zabuna i teškoća razne prirode. Ovo utoliko pre, što se radi o malom broju životinja u odnosu na ostale vrste stoke. Zato je neophodno detaljno sagledavanje i donošenje osnovnih principa i parametara na kojima treba da se zasniva i sprovodi uzgojno selekcijski rad i matično knjigovodstvo za koze.

Poslednjih godina počelo je ubrzano zasnivanje kozarske proizvodnje u individualnim gazdinstvima. Neka od ovih gazdinstava proizvode i prodaju priplodni materijal pa stiču pravo na određene benificije. Takvo stanje nas je zateklo bez ikakve prakse o selekcijskom radu i matičnom knjigovodstvu za koze, jer, za razliku od ostalih vrsta domaćih životinja, kod nas za koze nikad nije postojala organizovana selekcijska služba, niti uzgojno – selekcijski rad, kao ni vođenje matičnog knjigovodstva. Odgovarjuće selekcijske službe ili organizacije koje su se prihvatile toga posla, nisu dovoljno osposobljene da ga uspešno sprovedu, pa ga izvode neplanski i parcijalno ili nikako. Zato je nivo primenjene selekcije uglavnom nedovoljno definisan, dok organizaciona šema funkcionisanja još nije potpuno precizirana, a još manje uhodana ili ozvaničena. Selekcijski rad se, većinom, izvodi prema nahođenju pojedinih stručnjaka za ovčarstvo. Zato se stalno oseća velika

opterećenost poistovećivanjem koza sa ovcama, što je nepravilno. Takvo stanje ne može biti garancija ostvarenju bilo kakvih razvojnih programa u oblasti kozarstva na širem planu. 1.10. ZNAČAJ SELEKCIJE ZA RAZVOJ NAŠEG KOZARSTVA

Kod svih naših vrsta domaćih životinja rase su, manje ili više, diferencirane, a uz to često i regionirane. Zbog toga se pravila selekcijskog rada u okviru čiste rase mogu lako primenjivati. Nažalost, kod naših koza nije jasno utvrđen rasni sastav. Sadašnje procene o rasnoj pripadnosti su prilično orjentacione. Upravo zato mora se što pre početi sa širom primenom selekcije. Zbog takvog rasnog stanja moraće da se, pri selekcijskom radu u narednom periodu, prave manji ili veći ustupci kada se radi o uslovima koje treba da ispuni čista rasa. Otuda se predlaže mogućnost da se, pored neznatnog broja čistih rasa ( uglavnom inostranih ), matiče i za sad rasno nedefinisane, domaće oplemenjene koze, zatim razni melezi, čiji je proces na stvaranju novih tipova ili populacija u toku, a takođe i odabrane balkanske koze nižih područja. Ovo se predlaže upravo zato da bi se, primenom selekcije u okviru navedenih rasnih grupa, došlo do čistih populacija, tipova ili rasa, zavisno od njihovog daljeg usmeravanja. Takođe će poslužiti i da se sagleda mogućnost za njihovo genetsko i proizvodno popravljanje.

Ovaj predlog, o vođenju selekcije i matičnog knjigovodstva u okviru predloženih rasnih grupa, ima za cilj da u tom pravcu usmeri izgradnju rasnog sastava naših koza. Zbog nedovoljnog fenotipskog i genotipskog poznavanja naših koza, pretpostavljamo da ni predloženi parametri za ocenjivanje nisu potpuno pogođeni. Budući da je ovo naš prvi pokušaj uvođenja selekcijskog rada u naše kozarstvo, treba ga stalno dograđivati i usklađivati sa našim novim saznanjima i promenama do kojih se bude došlo u rasnom pogledu.

Obzirom da je za našu privredu značajna proizvodnja mleka i mesa, to bi usmeravanje selekcije koza išlo jednom od ova dva pravca, i to ili pojedinačno ( mleko ili meso ) ili u oba pravca istovremeno ( mleko – meso ). Budući da se za povećanje proizvodnje mesa, prvenstveno, misli na jareće meso, to se kao mogućnost povećanja te vrste mesa nameće popravljanje plodnosti. Srećna okolnost je da su mlečnost i plodnost u pozitivnoj korelaciji ( h2 = 0.4 ), pa se utoliko sigurnije i brže može ostvariti uspeh selekcije koza na kombinvani smer proizvodnje.

Selekcija uopšte, a posebno za vrstu stoke kod koje ranije nisu primenjivane nikakve zootehničke mere niti postoji ustaljeno iskustvo, mora da bude osnovna mera koju, pre svih ostalih treba sistematski sprovoditi. Smatramo da će primena selekcijskog rada u kozarstvu znatno omogućiti, ne samo povećanje proizvodnje i pravilno usmeravanje gajenja koza, već i rasno izdvajanje i usmeravanje, kao i otkrivaje nepoznatih zakonomernosti značajnih za dalji rad na unapređenju ove proizvodnje. 1.10.1. Osnovni principi primene selekcije koza na mleko i meso

Zasnivajući povećanje mlečnosti i plodnosti koza na selekciji, postoji mogućnost selekcije u okviru čistih rasa, a ukoliko se želi da stado dobije nov kvalitet, onda se uvodi rasa, odnosno vrši ukrštanje i primenjuje selekcija potomaka.

Bez obzira da li se radi o određenim rasama ili o nedefinisanim rasnim tipovima koza, kakve su pretežno naše, selekcija na mlečnost ima vrlo visoko mesto. Mnogi smatraju da je značaj selekcije na mlečnost efikasniji nego primena određenih genetskih metoda ( ukrštanja ), a posebno u slučaju primene visokog indeksa selekcije. Međutim, u slučaju slabomlečnih rasa, uticajem na mlečnost ukrštanjem i selekcijom, postale su mnoge, vrlo mlečne koze u svetu. Genetski potencijal za mlečnost koza, pod uslovima dobre ishrane, transformisaće se u visoku proizvodnju mleka. Genetski momenat u proizvodnji mleka koza je posebno značajan. Pod uslovima istog heritabiliteta i utvrđenog inteziteta selekcije kao kod goveda, kod koza se postiže preko dva puta ( pa i više ) veći

genetski godišnji uspeh zbog nižeg genetskog intervala ( veći broj ženskih potomaka i manji broj osobina za selekciju).

Selekcija na plodnost, odnosno proizvodnju mesa, je takođe mera koja može da omogući povećanje ove osobine. Selekcija na bližnjenje može da se sprovodi prema podacima jednog ili više jarenja. Obzirom na nisku naslednost ( h2 = 0.07 ), selekcija na plodnost bi bila dugotrajnija, ali ima i uspešnih slučajeva. Pri selekciji treba imati u vidu plodnost majke. Selekcija je naročito korisna ako se umešno odabiraju mužjaci, koji se ocenjuju prema plodnosti majke i kćeri. Selekcija na plodnost koza je izvodljivija nego ovaca, jer je češće bližnjenje. Na veći genetski efekat utiče heterozis, ostvaren prilikom ukrštanja. To naročito dolazi do izražaja ako su dobro odabrane 3 ili više rasa, od kojih svaka unosi značajan udeo ( stvaranje „sintetičkih linija“ ). Međutim, nema izrazito mesnate rase koza, pa može da se kroz ukrštanje postigne povećanje mlečnosti i plodnosti koza, ali ne i izrazita mesnatost. Stvaranje „sintetičkih linija“ je, inače, vrlo teško, a vrednost zavisi od pravilnog izbora rase, tačnosti i usmeravanja, a pri vrlo strogoj selekciji traženog potomstva.

Budući da je, u nekim uslovima proizvodnje, važna visoka proizvodnja mleka, u drugim proizvodnja mesa, odnosno visoka plodnost, a u trećim mleka i mesa zajedno, kao i činjenica da u svim tim slučajevima uslovi pod kojima se gaje koze mogu biti intezivni ili ekstezivni, to je neophodno da se prate mnogi proizvodni pokazatelji značajni za svako navedeno proizvodno usmeravanje i izvrši procena priplodne vrednosti.

Kontrola proizvodnih sposobnosti i procena priplodne vrednosti koza vrši se na način i metodama koje su određene glavnim odgajivačkim programom. Rezultati procenjene priplodne vrednosti koza koriste se za razvrstavanje kvalitetnih priplodnih koza u klase. Kontrola proizvodnih sposobnosti i metode za procenu priplodne vrednosti koza moraju biti u skladu sa međunarodno priznatim postupcima i metodama. Testiranje proizvodnih sposobnosti koza vrši testna stanica u skladu sa glavnim odgajivačkim programom, na način kojim se obezbeđuje međunarodna merljivost dobijenih rezultata. O kontroli proizvodnih sposobnosti i drugih osobina koza odgajivačka organizacija i organizacija sa posebnim ovlašćenjima vode zbirku podataka.

Odgovarajuća provera proizvodnih sposobnosti, procena priplodne vrednosti i razvrstavanje u klase mora biti sprovedeno i prilikom uvođenja novih rasa, provenijenci, linija, hibrida i uveženih kvalitetnih priplodnih koza u glavni odgajivački program postojećih rasa. 1.10.2. Način sprovođenja selekcije koza

Primena i smišljeno vođenje selekcije omogućava popravljanje proizvodnje stada. Sastoji se u izboru najboljih životinja oba pola, povećavajući tako proizvodnu vrednost stada. Selekcija se sastoji u izboru priplodnjaka sposobnih da prenesu osobine rase i da ih razviju do maksimuma. Procenjivanje vrednosti životinja može da bude fenotipsko, ali se potpuni cilj postiže ako se procena priplodnih grla vrši istovremeno i po fenotipu i po genotipu. Da ne bi došlo do prenošenja nedostataka, treba odabrati samo one životinje koje prenose poznate osobine rase. Selekcijom mogu da se izbace rasno nečista grla, ukoliko je rasa jasno definisana, što neće uvek biti moguće u slučaju našeg kozarstva. Za uspešnu selekciju treba znati cilj koji se očekuje i tip rase kom pripada životinja. Svaka rasa ima svoj standard koji je znak tipa životinje.

U našim uslovima, gde postoji veliko šarenilo meleza, dolaziće do njihovog, manje ili više nekontrolisanog, međusobnog parenja. Budući da ti melezi, sigurno, nisu ujednačeni i harmonični, to je teško dobiti i očuvati ujednačenu i harmoničnu mešavinu, već su osobine obe rase nepravilno zastupljene, pa ni potomci toga ukrštanja nisu međusobno slični. Zato se može očekivati da će, posle nekoliko generacija, jedan od dva tipa nadvladati drugi i stado se vratiti, pretežno, jednoj od prvobitnih rasa. Zato su u ovakvim slučajevima neuspesi brojniji nego uspesi. Ovakva parenja raznih meleza su vrlo složena i treba ih pažljivo izvoditi.

1.10.3. Pripreme za sprovođenje selekcije koza

Da bi selekcija koza mogla da se uspešno sprovodi, potrebne su dobro obavljene pripreme, koje se sastoje u trajnom prikupljaju niza podataka na osnovu kojih se vrši ocenjivanje i klasiranje životinja. Samo ako se poseduje takav materijal moguće je da se selekcija pravilno sprovede i ostvare očekivani rezultati.

1.10.4. Uticaj smera proizvodnje na ocenjivanje koza Uticaj smera proizvodnje nameće određene prilaze ocenjivanju koza. Zbog neraščišćenog

rasnog sastava u našem kozarstvu, još uvek ne bi bilo realno da se taj momenat uzima u obzir i prave posebni prilazi za svaki smer. Zato se, za sad, predlaže univerzalni način izbora podataka, ocenjivanja i klasiranja koza, s tim što su predlozi navedeni za prikupljanje podataka, ocenjivanje i razvrstavanje u klase, tako podešeni da mogu da posluže za sve smerove. Za osobinu koja u jednom smeru proizvodnje koza nije značajna, (u smeru proizvodnje mesa nije značajna proizvodnja mleka), neće se prikupljati podaci, niti će se vršiti ocenjivanje te osobine.

1.10.5. Ocenjivanje i razvrstavanje koza u klase

Ocenjuju se visokoproizvodne uvezene rase ( značajne za rad na genetskom popravljanju naših koza), ustljena domaća oplemenjena koza ( sanizirana domaća koza ), melezi sa visokoproizvodnim rasama koza i odabrane balkanske koze nižih područja.

Ocenjivanje koza se vrši najmanje dva puta u toku života, i to prvi put sa 7 – 12 meseci, a drugi put sa navršene 3 godine.

Podmladak se ne klasira, već se vrši odabiranje prema naslednim manama, kao i telesnoj masi pri rođenju, sa 30 dana i pri odlučivanju, a ukoliko je odlučivanje ranije, onda i sa 90 dana.

Pri ocenjivanju i klasiranju koza uzima se u obzir: poreklo grla, ocena trupa ( uključu-jući ocenu vimena ), telesna masa, plodnost, količina mleka, sadržaj proteina u mleku ( obavezno za sve koze kao najznačajniji sastojak za randman sira ) i mlečne masti ( što nije obavezno ako se utvrđuje sadržaj proteina, ali se, obično, obradi za 1/3 stada i u slučaju kad se utvrđuje sadržaj proteina ). Sadržaj proteina je posebno značajan za preradu mleka u sir ( smatra se da sadržaj mleka u koza utiče 4 puta više na sir nego sadržaj mlečne masti ).

Pod ocenom vimena se podrazumeva: dobra razvijenost vimena i izjednačenost obe polovine, dobra povezanost, oblik i veličina sisa. Ocenjivanje vimena se vrši između 4 i 5 meseci po jarenju, i to ocenama od 1 – 4, a ove ocene se uključuju u ocenu za „tip“.

Za ocenu proizvodnje mleka, sadržaja proteina i mlečne masti služe podaci iz redovne kontrole mlečnosti po laktacijama.

Na osnovu rezultata dobijenih ocenjivanjem koze se svrstavaju u sledeće klase: E, Ia, I, II i III.

Prirodni podmladak se razvrstava u I, II i III klasu. Pri izboru mladih koza, sadržaj proteina u mleku majke ne sme da bude ispod 28– 30 g na 1

litar mleka.

Za ocenjivanje i razvrstavanje koza u klase uzimaju se sledeći normativi:

Klase Rasna pripadnost Ia I II III Visokoproizvodne rase Tip ( poena ) 5 4 3 3 Telesna masa ( kg ) 55 55 50 45 Količina mleka ( kg ) 800 700 600 500 Količina proteina ( g / kg ) 29 29 29 29 Količina mlečne masti ( g / kg ) 34 35 36 37 Plodnost ( % ) 220 200 180 170 Poreklo za generaciju ( poena ) 2 2 1 -

Oplemenjene domaće koze i ustaljeni melezi

Tip ( poena ) 4 3 2 1 Telesna masa ( kg ) 50 45 45 40 Količina mleka ( kg ) 650 550 500 400 Količina proteina ( g / kg ) 30 30 30 30 Količina mlečne masti ( g / kg ) 35 36 37 38 Plodnost ( % ) 200 190 180 170 Poreklo za generaciju ( poena ) 2 2 1 -

Balkanska selekcionisana koza

Tip ( poena ) 3 2 1 - Telesna masa ( kg ) 40 35 35 - Količina mleka ( kg ) 400 350 300 - Količina proteina ( g / kg ) 30 30 30 - Količina mlečne masti ( g / kg ) 35 36 37 - Plodnost ( % ) 180 180 150 - Poreklo za generaciju ( poena ) 2 2 1 -

Balkansku selekcionisanu kozu će biti teško identifikovati u odnosu na manje ustaljene

meleze. Danas, a i u dužem periodu, orjentacija mnogih gazdinstava će biti i na ovu kozu. Polazi se od toga da će to biti put ka iznalaženju proizvodnih životinja za koje će ovo biti jedina mogućnost da se počne s rasnim diferenciranjem na širem nivou.

Kod koza sa proizvodnjom mleka većom od prosečne u prve dve laktacije prosečna masnoća mleka može da bude manja za 0,2 %.

Koze se razvrstavaju u klasu E ako, pored zadovoljenih svih ocena za Ia klasu, predstavljaju „idealan“ tip koze odgovarajuće rasne pripadnosti, ustaljenosti proizvodnje i izrazitog prevazilaženja normativa za klasu Ia.

Pri odabiranju koza u stadima visoke mlečnosti treba za intezivni tip gajenja odabrati one koze u kojih je dnevni maksimum proizvodnje mleka u toku godine bio 3,5 l, u umereno intezivnom gajenju 2,75 l, a u ekstezivnom gajenju 2 l. 1.10.6. Ocenjivanje i razvrstavanje jarčeva u klase

Jarčevi za priplod se razvrstavaju u klase: E, Ia, I, II i III, a ocenjuju se prema: proceni tipa ( od 5 do 1 ), telesnoj masi i poreklu.

Kod razvrstavanja u klase jarčevi treba da ispune sledeće minimalne uslove:

Klase Rasna pripadnost E Ia I II III

Visokoproizvodne rase

Tip ( poena ) 5 4 3 2 1 Telesna masa ( kg ) 90 85 80 75 70 Podaci o poreklu ( poena ) 3 2 2 1 -

Oplemenjena domaća i ustaljeni melezi

Tip ( poena ) 4 3 2 1 1 Telesna masa ( kg ) 85 80 75 70 65 Podaci o poreklu ( poena ) 3 2 2 1 -

Balkanski selekcionisani jarčevi

Tip ( poena ) 3 2 2 1 - Telesna masa ( kg ) 75 70 70 65 - Podaci o poreklu ( poena ) 2 2 1 - -

Jarčevi se svrstavaju u klase E, Ia i I kad dostignu 3 godine i ako su pokazali izvanredne

rezultate u prenošenju mlečnosti i plodnosti, a ne prenose nikakve nasledne mane. Grla mlađa od 3 godine ( ali ne mlađa od 1,5 godine ) mogu da budu razvrstana i u I klasu. Jarčevi koji nisu ispitani na potomstvo ne mogu se svrstati u klasu E. Pri izboru mladog mužjaka, sadržaj proteina u mleku majke ne sme da bude ispod 30 – 34 g

na 1 litar mleka ( što je za priplodnjake posebno važno ). Zbog bojazni da je pojava šutosti oba roditelja povezana sa prenošenjem jalovosti preko

muških potomaka ( 20 % ), to muški priplodni podmladak mora da bude rogat ili da ima jednog rogatog roditelja.

Pri odabiranju jarčeva za stada visoke mlečnosti, za intezivne uslove gajenja treba odabrati jarčeve kod čijih je majki dnevni maksimum mleka u toku godine bio 4,5 l, za umereno intezivne 3,75 l, za ekstenzivne 3 l.

1.10.6.1. Testiranje jarčeva

Najbolji i nasigurniji način procenjivanja priplodne vrednosti je testiranje priplodnih muških grla. Testiranje jarčeva, odnosno njihova kategorizacija prema proizvodnji njihovih kćeri, je od velike koristi u selekciji, pod uslovom da se testiranje sprovodi kompletno i da se uzimaju svi elementi koji doprinose najrentabilnijem gajenju.

1.10.6.2. Biološki test jarčeva

Biološkim testom jarčeva ocenjuje se priplodna vrednost jarčeva za osobine degenerativnih mana i prenošenja nasledne osnove za pojavu teških jarenja kod koza.

Pojava degenerativnih mana ima veliki negativni učinak jer vrlo često dolazi do uginuća jareta, odnosno jarad treba u ranoj fazi života izlučiti iz odgoja. Pojava teških jarenja kod koza uzrokuje česta oštećenja reproduktivnog trakta majke i može dovesti do uginuća i koze i jareta.

Po svakom jarcu potrebno je imati informacije o 80 slučajno odabrane jaradi. Pregled jaradi obavlja se najkasnije do 30 dana posle rođenja. Osobine koje se prate su: masa jaradi, procena

opšteg izgleda, vitalnost, prisustvo degenerativnih mana i drugih osobina vezanih za konformaciju i proizvodni tip.

Registruju se komplikacije pri jarenju. Jarad se svrstava u kategorije: • laka (bez intevencije), • teška (sa intervencijom veterinara).

Registruje se broj mrtvorođene jaradi kao i smrtnost u prvih mesec dana. Istovremeno se registruju blizanci (muški, ženski i različitog pola).

Ocena jaradi vrši se po šemi: • jare sa urođenim manama 2 poena; • slabo razvijeno i avitalno 3 poena; • normalno razvijeno i vitalno 4 poena; • normalno razvijeno, vitalno, u tipu 5 poena.

Ocene jarenja:

• normalno 3 poena; • otežano 2 poena; • teško 1 poen.

Testiranje se sprovodi na farmama i u progeno – testnoj stanici. Ove dve mogućnosti se

međusobno razlikuju, pa je potrebno da se ukaže na pojedinost svake. 1.10.6.3. Performans test jarčeva

Svrha performans testa je da se prati rast i razvitak odabrane mlade muške jaradi do polne zrelosti, te reproduktivne odlike mladih jarčeva. Na osnovu podataka o odgajivačkoj vrednosti za sopstveni prirast, tip i oblik, te na osnovu odgajivačke vrednosti roditelja za bitna svojstva odabiraju se mladi jarčevi za dalje gajenje.

Performans test organizuje se u testnim stanicama i na farmama. I jedan i drugi sistem testiranja mladih jarčeva ima prednosti i nedostatke. U testnim stanicama svi jarčevi drže se u približno istim uslovima te je moguće tačnije meriti veći broj osobina, ali je postupak testiranja skuplji, odnosno traži veća ulaganja finansijskih sredstava. U farmskim uslovima testiranje je jevtinije, ali se razlike u proizvodnim uslovima odražavaju na tačnost ocene praćenih osobina.

Prvi odabir priplodne jaradi vrši se odmah nakon rođenja, sledeći u uzrastu od 2.5 do 3 meseca, treći sledi u uzrastu od 5 meseci i četvrti u starosti od 210 dana (7 meseci). Vrednovanje pojedinih jarčeva u performans testu temelji se na sledećim osobinama:

1. intenzitetu prirasta u periodima testa, 2. razvijenosti pojedinih delova tela, 3. oceni tipa, 4. reproduktivnim odlikama i 5. odgajivačkim vrednostima roditelja. Za svakog jarca iz performans testa izračunava se odgajivačka vrednost za pojedinu osobinu

te zbirna odgajivačka vrednost u koju će biti uključen intenzitet prirasta jarca te odgajivačke vrednosti roditelja za proizvodnju mleka, sadržaj belančevina i masti u mleku. Ostale osobine - elemente nezavisne selekcije, komisija vrednuje pri odabiru jaraca na kraju testa u uzrastu od 210 dana. Od ukupnog broja jarčeva sa završenim performans testom 30-40% odabira se za dali priplod (prirodni pripust i veštačko osemenjavanje). Jarčevi koji ne zadovoljavaju zadate kriterijume biće isključeni iz priploda.

1.10.6.4. Progeni test jarčeva u progeno – testnoj stanici

Testiranje u progeno – testnoj stanici se sastoji u prikupljanju na isto mesto i držanju pod

potpuno istim uslovima kćeri jarčeva koji se testiraju, njihovom gajenju, parenju, jarenju i kompletnoj kontroli prve laktacije. Rangiranje jarčeva se, potom, obavi prema rezultatima mlečnosti njihovih kćeri za prvih 100 dana laktacije, a potom pri zalučivanju.

Testiranje je vrlo povoljno, jer omogućava maksimalan broj potomaka za utvrđivanje porasta i proizvodnje kćeri za sve jarčeve. Međutim, troškovi održavanja i rada testne – stanice su vrlo visoki, kao i odgoj prikupljenog podmlatka. Uz to, prva laktacija je uvek znatno niža nego kasnije laktacije, pa ne uspeva da omogući uspostavljanje finansijske ravnoteže. Njeno postojanje jedino može da omogući značajna pomoć sa strane.

Za sada nemamo bitnih uslova za zasnivanje i pravilan rad progeno – testne stanice za jarčeve, jer nemamo gazdinstava sa selekcionisanim stadima koza, neophodnih za vršenje progenog testa, niti imamo, na srpskom nivou, program o usmeravanju razvoja kozarstva da bi se postavio pravi cilj progeno – testnoj stanici. Obzirom na mali broj koza u zemlji, bila bi dovoljna samo jedna progeno – testna stanica. Najrealnije je da to bude progeno – testna stanica jarčeva za selekciju domaće bele ustaljene oplemenjene koze ( sanizirane domaće koze ), kojoj u budućem razvoju našeg kozarstva treba posvetiti posebnu pažnju. Međutim, zasnivanje i održavanje progeno – testne stanice je vrlo skupo, pa za duži period nema izgleda da će se ostvariti, ali to ne sme da bude razlog da se za dalji razvoj kozarstva ne odaberu druge prigodne metode.

1.10.6.5. Progeni test jarčeva na mlečne osobine

Progeni test na mlečne osobine bazira se na podacima o utvrđenoj laktacijskoj pro-izvodnji kćeri jarčeva u testu. Za test se koriste podaci dobijeni tokom prve laktacije. Kćeri jarčeva testiraju se na:

- procenu tipskih karakteristika koje se zasnivaju na praćenju osnovnih eksterijernih mera ( visina grebena, dubina grudi, obim grudi, dužina trupa, širina karlice ) kao i oceni tipa, oblika i vimena i mase tela.

- evidentira se količina namuženog mleka, sadržaj i količina mlečne masti, sadržaj proteina, protok mleka i indeks vimena. Na kraju se utvrđuje relativna priplodna vrednost jarca.

Jarčevi moraju imati podatke o laktacijskoj proizvodnji najmanje 20 kćeri.

Za izračunavanje opemenjivačke (odgajivačke) OV i relativne oplemenjivačke ROV vrednosti koriste se sledeće osobine:

• prosečni dnevni prirast • topli randman • udeo mišića u trorebarnom isečku

OV = DP x h2

DP - odstupanje ispitivane grupe od grupe sa kojom se upoređuje za prosečni dnevni prirast h2 = 0,34 za topli randman h2 = 0,4 za udeo mišića u trorebarnom isečku h2 = 0,4 Postupak:

OV = 2 X [ (y – A) x b ] / W

y - dnevni prirast sinova x broj sinova A - dnevni prirast vršnjaka x broj sinova b - tačnost procene ; b= 0,25 x h2 W / 1 + [ (W – 1) x 0,25 x h2 ] W = (n1 x n2 ) / (n1 + n2 ) n1 = broj sinova ispitivanog jarca n2 = broj vršnjaka

ROV = [ (OV + prosečna vrednost vršnjaka) / prosečna vrednost vršnjaka ] x 100

Uravnotežena ROV = W1 ROV1 + W2 ROV2 + W3 ROV3 ROV1 - relativna OV za dnevni prirast ROV2 - relativna OV za topli randman ROV3 - relativna OV za udeo mišića u isečku W1 - relativni značaj za dnevni prirast = 0,50 W2 - relativni značaj za topli randman = 0,35 W3 - relativni značaj za udeo mišića u isečku = 0,15

Pri izračunavanju odgajivačke vrednosti metodom otac – ćerka (Sire model) koristi se sledeći model:

Yijkl = Fi + Gj +Sjk + eijkl

Yijkl - osobina Fi - fiksni uticaj stada x godine x sezone Gj - fiksni uticaj genetske grupe i Sjk - slučajni uticaj jarca j po grupi i eijkl - neprotumačeni utcaji Vrednost a = (4 – h2) / h2 Za navedene osobine uzet je h2 = 0,25 OV jarčeva za pojedine osobine (količina mleka, mlečne masti i procenat mlečne masti) računa se:

OVb = 2 x (Gj +Sjk)

1.10.6.6. Progeno testiranje jarčeva na farmama

Testiranje na farmama se sastoji u praćenju života i proizvodnje velikog broja kćeri raspoređenih u brojnim gazdinstvima, umanjujući uticaj sredine raznolikošću situacija. Smatra se da je neophodno da budu obuhvaćene najmanje 3 organizacije koje gaje ove kćeri.

Ovaj tip testiranja u kozarstvu je mnogo teži nego u govedarstvu, gde se sprovodi veštačko osemenjivanje, dok je u kozarstvu samo na individualnim gazdinstvima. Ovde je potrebno mnogo truda osoblja zaduženog da uzima i prikuplja podatke ( o količini mleka, količini i udelu proteina i masti u mleku, o trajanju laktacija i plodnosti ), ali je u odnosu na progeno – testne stanice znatno jeftinije. Mada bi bila korisna primena ovog tipa testiranja, verovatno da, zbog nedostatka sredstava, neće moći da se ostvari u širim razmerama.

1.11. MATIČNA EVIDENCIJA U KOZARSTVU 1.11.1. Osnovni principi

Da bi se moglo pravilno usmeravati unapređenje proizvodnje koza i primenjivati potrebne zootehničke mere, neophodno je da se vode određeni podaci o svakoj odabranoj životinji.

Za matičenje dolaze u obzir sve napred navedene rasne grupe naših koza. Ne treba očekivati da se umatiči veliki broj koza, jer ih neće biti mnogo obuhvaćenih selekcijom, odnosno praćenjem potrebne evidencije. Matičenje koza ne sme biti samo sebi cilj i uslov za sticanje određenih benificija, kako je to najčešći slučaj. Tamo gde matičenje neće služiti za pravilno sprovođenje selekcije, nema nikakve svrhe.

Vođenje matične evidencije zahteva jednoobraznost. Treba da se vodi posebno za svaku rasu ili rasnu kombinaciju.

Matična evidencija se vodi na karticama ili u posebnim knjigama, koje treba da su povezane, ukoliko to zahtevaju propisi za ostale vrste domaćih životinja. Za matičnu evidenciju koza, treba da se stalno vodi:

• matični list za kozu ili jarca ( Glavna matična knjiga ), • list umatičenja ( Prijemna knjiga ), • proizvodni list za mlečne koze, • registar matičnih koza, • izvod iz matične knjige ( Pedigre ).

Ukoliko neka organizacija želi, može da proširi obim prikupljanja podataka i obrazaca za

vođenje evidencije. 1.11.2. Matični list za kozu ili jarca ( Glavna matična knjiga )

Matični list za kozu ili jarca se još zove Glavna matična knjiga, jer je praksa da se ovi listovi

slažu po rastućem broju u zajedničku knjigu, povežu i ukoriče. Matični listovi za koze se drže odvojeno od matičnih listova za jarčeve.

Matični list za kozu ili jarca se vodi za svaku umatičenu životinju. U njega se upisuju podaci iz Knjige umatičenja i Registra matičnih koza. U jednu Matičnu knjigu se unose podaci za jednu rasu, i to bi bilo za farmu na kojoj se koze gaje ili za region na kome se nalaze udružena gazdinstva – asocijacije odgajivača.

Za uvođenje u Matični list služe matični brojevi u desnom uvu, koji se tetoviraju ili se stavi ušna markica. Izuzetak su koze s rudimentovanom ušnom školjkom, za koje se broj tetovira na unutrašnju stranu repa.

Matični list ima uobičajenu veličinu, a ispunjava se sa obe strane. Upisuju se svi podaci o identifikaciji životinja, o njihovim proizvodnim osobinama, poznatom poreklu za 3 generacije predaka i o proizvodnim osobinama jaradi do odlučivanja, a najmanje do 90 dana. Matične listove vodi matičar pod rukovodstvom stručnjaka – selekcionera. 1.11.3. List umatičenja ( Prijemna knjiga )

Matičenje koza se vrši kada se mlade kozice i jarčevi odaberu za priplod. Za kozice je to u

starosti od 7 – 8 meseci, odnosno kad dostignu telesnu masu od 33 – 35 kg, zavisno od rasne pripadnosti. Pritom se u Listu umatičenja unesu podaci za telesnu masu i telesne mere, na osnovu kojih se utvrđuje razvijenost i konformacija tela, tip i podobnost životinje za predviđeni smer proizvodnje, a ubeleže se i neki spoljni znaci ( boja, rogatost, prisustvo minđuša i sl. ).

Pri ovom odabiranju izvrši se tetoviranje ( odnosno stavljanje ušnih markica ) u desno uvo ili s donje strane repa, s tim što se stavljaju rastući matični brojevi. Pritom se upiše i broj iz levog uva ( matični broj majke i godina rođenja jareta ). 1.11.4. Proizvodni list za mlečnost koza

Proizvodni list za mlečnost koze se vodi za svaku kozu posebno i za svaku godinu posebno. Pored podataka o identitetu, vodi se: datum kontrola mlečnosti u toku godine, trajanje kontrolnog perioda ( interval od 26 – 33 dana ), a zatim za svaku kontrolu: količina mleka pri svakoj dnevnoj muži ( vrši se ujutru i uveče ), ukupna dnevna količina mleka, sadržaj proteina i mlečne masti (u %), kao i ukupna količina mleka ( kg ), proteina ( kg ) i mlečne masti ( kg ) za ceo period na koji se kontrola odnosi, a takođe i za ceo period od početka muže do svake kontrole na koju se podaci odnose. Podaci se prikupljaju po uobičajenim metodikama za dobijanje proizvodnih pokazatelja za ovce i krave.

Ovi podaci mogu dobro da posluže da se računskim putem dođe do mnogih korisnih pokazatelja. 1.11.5. Registar matičnih koza

Registar matičnih koza služi za unošenje podataka o proizvodnji koza za tekuću godinu. U ovaj Registar se, pored podataka o identitetu, unose za sve koze svi podaci o proizvodnji iz Proizvodnog lista koze . Ovom evidencijom su obuhvaćeni: oplodnja, plodnost, jarenje, razvoj i upotreba jareta, početak i kraj muže, trajanje svake laktacije, kao i podaci o ukupnoj godišnjoj mlečnosti iz Proizvodnog lista za mlečnost koza . Ubeleženi podaci se unose u Matični list za kozu . 1.11.6. Izvod iz matične knjige ( Pedigre )

Izvod iz Matične knjige ili Pedigre izdaje se uz svako prodato, odnosno kupljeno, grlo. Objedinjen je za koze i jarčeve.

Izvod iz matične knjige predstavlja jedan list koji se popunjava podacima sa obe strane, a koji se odvaja iz posebne sveske na perforiranom delu. Izdaje ga ovlašćena selekcijska služba.

U Izvod iz matične knjige se unose sledeći podaci: naziv i adresa organizacije ovlašćene za izdavanje Izvoda, broj Izvoda, podaci o identitetu grla, matični i registarski broj, rasa, godina rođenja, podaci o poreklu za najmanje 3 generacije predaka i odgovarajućim proizvodnim podacima. Takođe se naznači datum izdavanja Izvoda i pečat organizacije ovlašćene za izdavanje Izvoda, kao i potpis ovlašćenog lica te organizacije. Ovi podaci se prenose iz Matičnog lista ( Obr. br. K – 1 ). Sva tumačenja o podacima i skraćenicama su posebno naznačena.

Grla za koja se izdaje Izvod iz matične knjige sa 50 % porekla moraju imati podatke o poreklu oca najmanje za 2 godine.

1.12. ICAR-ova pravila, standardi i smernice za evidentiranje mleka kod koza

Cilj ovih pravila, standarda i smernica je da se dobiju rezultati koji se mogu upotrebiti za integrisane šeme selekcije i za međunarodnu razmenu životinja i informacija.

1.12.1. Organizacija evidentiranja

Dozvoljena je potpuna sloboda u pogledu načina na koji se evidentiranje mleka organizuje u različitim zemljama, pod uslovom da su lokalna udruženja odobrena od strane nacionalnih organizacija.

Različite operacije evidentiranja su sledeće: • identifikacija životinja tetoviranjem (ili nekim drugim načinom obeležavanja koji

se smatra sigurnim), • beleženje podataka, • proveravanje podataka i periodična inspekcija farmi gajenja, • organizacija kontrolisanog pripusta, upotreba knjige jarenja.

1.12.2. Identifikacija grla

Identifikacija jaradi treba da se obavi najkasnije 30 dana od rođenja. Važno je tetovirati ili obeležiti onu jarad koja će se zadržati za priplod.

1.12.3. Tip koza koje će se kontrolisati

Sve koze pomužene na dan evidentiranja mleka moraju da se kontrolišu. 1.12.4. Operacija evidentiranja mleka 1.12.4.1. Referentna laktacija

Minimalna dužina laktacije treba da bude 150 dana a maksimalna 240 dana. Izabrana dužina laktacije treba da bude deklarisana od strane organizacije. 1.12.4.2. Interval u evidentiranju

Izabrani interval utvrđuje organizacija i on može da se izvrši preko različitih formi u skladu sa uslovima svake zemlje članice organizacije. 1.12.4.3. Operacija evidentiranja mleka

Evidentiranje mleka može se izvršiti na različite načine u skladu sa uslovima u zemljama članicama organizacije.

Od strane zvaničnog lica koje vrši evidenciju (Metoda A) Sledeće mogućnosti se navode :

Evidentirani časovi Prosečan interval evidentiranja (dani)

Broj evidencija godišnje

Simbol

24 14 26 A2 24 21 17 A3 24 28-34 11-13 A4 24 36 10 A5 24 42 8-9 A6

Naizmenično evidentiranje ujutru i uveče

30 12 At

*Metoda A se smatra standardnom. Od strane vlasnika ovaca ili zvaničnog lica za evidenciju u saradnji sa vlasnikom (Metoda B)

Evidentirani časovi Prosečan interval evidentiranja (dani)

Broj evidencija godišnje Simbol

24 30 12 B

ICAR-ov Odbor odlučuje o simbolima drugih metoda.

U slučaju godišnjih praznika, evidentiranje se može stopirati za period ne duži od 75 dana za pojedinačna grla i/ili za cello stado. U slučaju veterinarskih restrikcija za datu oblast, evidentiranje se može stopirati do 100 dana. 1.12.4.4. Datum prvog evidentiranja mleka

U slučaju kada se ne primenjuje sisanje, evidentiranje ne sme da počne pre 10-og dana od jarenja.

U slučaju kada jarad sisa, evidentiranje mora početi (podvrgnuto uslovima u prethodnom paragrafu) 40 dana posle jarenja. U odnosu na izračunavanje proizvodnje mleka, sisanje se ignoriše i procenjuje se proizvodnja počev od 40 dana po jarenju. 1.12.4.5. Minimalan broj evidentiranih podataka

Potrebne su najmanje 3 urađene evidencije da bi se ocenila laktacija.

1.12.4.6. Kraj laktacije

Da bi se procenila proizvodnja mleka za period od poslednje evidencije do zasušenja, potrebno je pomnožiti prinos sa brojem dana jednakih polovini dana izabranog perioda. 1.12.5. Štampanje rezultata

Proizvodnja može biti izražena u kg ili ml. Količine mleka mogu se izmeriti upotrebom svakog instrumenta čija je preciznost 20 gr ili ml.

Količina mleka proizvedenog u domuzivanju ne sme biti uključena. Određivanje sadržaja masti ili proteina (ili azotne materije) je prepušteno izboru.

1.12.6. Utvrđivanje težine mleka i sadržaja masti i proteina

1. Mleko treba izmeriti na osnovu težine ili pomoću instrumenta koji odobrava ICAR ili članica organizacije ako je u upotrebi pre 1. janurara 1995. i ako je moguće, proveren od strane odgovarajuće vladine agencije dotične zemlje.

Što se tiče metara za mleko i menzura, trebalo bi s vremena na vreme slediti specifikacije i uputstva koje odobrava Komitet.

2. Treba primenjivati metode odobrene od strane Komiteta za određivanje sadržaja masti i proteina (ili azotne materije).

Opremu i materijal koji se koristi za analize treba da pripremi ili proveri tehnička služba iste organizacije.

3. Analiza na sadržaj proteina (ili azota) i masti mora da se uradi na istom uzorku mleka. Uzorke treba uzeti nakon što je mleko koje je proizvela jedna koza ispravno pomešano. Za

analizu je potreban uzorak kompozitnog mleka od 24 časa. Ako se koristi konzervans on ne sme da utiče na rezultate analize uzorka. 4. Opremu koja se koristi za određivanje sadržaja masti i proteina treba periodično

proveravati u skladu sa odgovarajućim standardima. Svaka organizacija koja je članica je dužna da informiše Komitet o ovim standardima.

1.12.7. Metode izračunavanja

Ukupna količina mleka i procenat buterne masti i/ili proteina treba da se izračuna pomoću jedne od sledeće dve metode (ili pomoću neke druge metode ako se dokaže da je ona isto tako tačana). Metode koje uključuju centralni princip treba da budu preferentne, tj., uzimanje prosečnih rezultata za svaki dan testiranja u periodu za koji je dan testiranja srednja tačka ili primenom prosečnih rezultata na početku i na kraju perioda (vidi Metoda br. 2).

1.12.7.1. Metoda br. 1

Za svaki interval između dva uzastopna testiranja pravi se posebna kalkulacija količine proizvedenog mleka množenjem rezultata merenja urađenih na dan testiranja sa brojem dana u intervalu koji vode ka danu testiranja.

Dodavanje ovih prinosa iz intervala daje ukupno mleko proizvedeno za ceo period laktacije. Količina masti i proteina sadržanih u mleku se dobija na isti način. Prosečan udeo masti i proteina sadržanih u mleku se dobija množenjem ukupne količine

masti i proteina (u celim kg) sa 100 i deljenjem ovih ukupnih suma sa ukupnom sumom mleka (u celim kg). 1.12.7.2. Metoda br. 2

Za svaki interval između dva uzastopna testiranja radi se posebna kalkulacija dodavanjem

rezultata izmerenih težina dva dana testiranja, i deljenjem ovog iznosa sa dva. Količnik se onda množi sa brojem dana između dva dana testiranja. Prinos mleka od laktacije se dobija uzimanjem ukupnog prinosa mleka izračunatog za sve

intervale. Količina masti i proteina sadržanih u mleku se dobija na isti način. Prosečan udeo masti i proteina sadržanih u mleku dobija se kako je rečeno u Metodi 1.

Ako se beleženje podataka stopira za period koji ne prelazi 100 dana, brojevi koji nedostaju se mogu proceniti uzimanjem proseka prethodnog ili kasnijeg testiranja ili pomoću neke druge odgovarajuće metode. 1.13. ORGANIZACIJA IZVODJENJA ODGAJIVAČKO - SELEKCISKOG PROGRAMA U KOZARSTVU SRBIJE

Svaki odgajivački Program je kompleksan i zavisi od više činilaca i institucija, od odgajivača, preko selekcijskih službi, do Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Zbog toga njegova poželjna realizacija zahteva jedinstvenu organizaciju na svim meritornim nivoima u Srbiji.

Realizacija odgajivačkog programa temelji se na Zakonu o merama za unapređivanje stočarstva Republike Srbije, a u njenom programu učestvuju institucije, ustanove i drgi subjekti koji na različite načine doprinose realizaciji Programa.

Odnos pojedinih subjekata u izvođenju Programa prikazan je shematski. MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE ŠUMARSTVA I VODOPRIVREDE VETERINARSKE INSTITUT ZA STOČARSTVO FAKULTETI I STANICE INSTITUTI REGIONALNI CENTRI OSNOVNI SUBJEKTI (ORGANIZACIJE) ODGAJIVAČI

1. Vlada Republike Srbije prihvata odgajivačko–selekciski Program u kozarstvu, a Ministarstvo poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede brine o njegovom uspešnom sprovođenju , te tako stvara pretpostavke za uspešnu realizaciju Programa.

2. Institut za stočarstvo je centralna Vladina institucija, ovlašćena je i zadužena za izvođenje odgajivačko-selekcijskog rada. Njegov zadatak je da organizuje i sprovodi odgajivačko-selekcijski program i genetsko unapređivanje koza na području Republike Srbije. Navedeno se ostvaruje u saradnji sa svim navedenim službama, te se na taj način koordinira rad svih subjekata u sprovođenju programa. Institut za stočarstvo će izraditi pravilnike za organizaciju i sprovođenje pojedinih delova Programa. Pravilnici će biti sastavni delovi Programa. Pri Institutu za stočarstvo može se organizovati Savet (naučno – stručno telo) za realizaciju nadzora Programa, te predlagati nove ideje

i rešenja. Čine ga naučni i stručni radnici koje imenuje Ministarstvo poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede.

3.Regionalni centri i Osnovni (Organizacije) subjekti samostalno će i u saradnji sa Institutom za stočarstvo, veterinarskim službama i stanicama na terenu obavljati poslove odabira grla za dalju reprodukciju, te na taj način omogućiti realizaciju sprovođenja odgajivačkog Programa u kozarstvu, posebno u proizvodnji novih generacija priplodnjaka i plodkinja i njuhovo korišćenje. 4 Naučni radnici sa Fakulteta i drugih Instituta mogu da predlažu nova rešenja i aktivno učestvuju u izvođenju pojedinih faza programa. Navedene Naučne ustanove tesno sarađuju sa Institutom za stočarstvo kao nosiocem Programa angažovanog od strane Ministarstva. .

5. Odgajivači priplodnih ženskih i muških grla koza visoke genetske vrednosti odgajaju i iskorišćavaju kvalitetni deo populacije. U izvođenju odgajivačko - selekcijskog rada vezani su sa selekcijskom službom i službama reprodukcije. Aktivno učestvuju u proizvodnji novih generacija životinja u čemu nalaze adekvatan ekonomski interes. Delom sufinansiraju odvijanje selekcijskog programa.

Napomena: Odgajivačko – selekcijski Program u kozarstvu Srbije je podložan

dopunama, izmenama i usaglašavanjima sa sličnim ili istim Programima u oblasti kozarske proizvodnje. Takođe, Program će biti usaglašen sa novim Zakonom iz stočarstva i pratećim Pravilnicima, a uz odgovarajuću finansisku podršku može se primeni.

Svesni smo da je naš odgajivački rad u kozarstvu gotovo na početku, te da će biti potrebni

veliki napori, ulaganja i vremena da se napisano u Programu ostvari. U vezi sa tim, a imajući u vidu da su naše populacije koza male, u odgajivačkom radu moraćemo i nadalje sarađivati sa glavnim odgajivačkim centrima u svetu, kako bismo ostvarili željeni genetski napredak naših populacija koza u celini

LITERATURA

1. Aleksić S., Petrović M.M., Miščević B., Petrović M., Petrović P.M., Žujović M., Radojković D., Radović Č., (2005) : Selekcija u stočarstvu. Institut za stočarstvo, Beograd, str. 3-164

2. Bulletin de l'Elevage francais, Numbero Special (1980): Le Corrousel, Paris 1980. 3. Coop, LE., (1982): Sheep and goat production. Elsevier, Amsterdam-Oxford-New York. 4. FAO (1992): FAO production Vearbook, Vol. 46 5. Gali, C., (1981): Goat production; Academic presso, London 6. Guittet, E., (1975); Lachcvre, Guide de l'elevur. La Maison Rustigu, Paris, 1975. 7. Haenlein, G.F.W., (1978): Dairy gotit managcment. J.DairySci. 61, 1011-1022. 8. Hetheringron, L. and Matthevs, J.G.,: (1994): All about goats; Farming press London. 9. Iloje, M.U., L.D. Van Vleck (1978): Genetics of dairy goats: a review. J. Dairy sci. 61,

1521-1528. 10. Krajinović M., Čobić T., Žujović M., Mekić C., Grubić G., (1995) : Stanje i pravci razvoja

ovčarstva i kozarstva. IV konferencija o hrani : ’’Stočarska proizvodnja, prerada, kvalitet, promet, ekonomija i zaštita životne sredine’’. Zbornik referata- II sekcija, knjiga III, str. 18-25, oktobar 10-12, Beograd

11. Larson, B.L., (1978): The dairy goat as a model in lactation studies. J. Dairy Sci. 61, 1023-1029.

12. Lasley, J.F., (1987): Genetics of livestock improvement. Prentice-Hall, Engelwood Cliffs. 13. Mowleirt, A., (1991): Goat farming, Farming press, London. 14. Owen, J.B. (1987): Group breeding shemes and simplified recording in sheep omprovement.

Iz: I. Faycz, M. Marali, J. B. Owen: New techniques in Sheep production. Butterworth and Co., London.

15. Rako, A., 1981: Razvoj intenzivne kozarske proizvodnje (farme mliječnih koza). Stočarstvo 35, 209-212.

16. Shelton, M., (1978): Reproduction and breeding of goats. J. DairySci. 61, 994-1010. 17. Thume, O., (1985): Ziegenhaltung ein Betriebszweig mit Perspektiven. Stuttgart-

Hohenheim. 18. Žujović M., (1982) : Rase koza. Referat održan na seminaru iz kozarstva u Dimitrovgradu.

Posebna publikacija 19. Žujović M., Nenadić M., (1992) : Stanje i mogućnosti razvoja ovčarstva i kozarstva.

Jugoslovensko savetovanje ’’Unapređenje govedarstva, ovčarstva ikozarstva u cilju veće proizvodnje mleka’’. Zbornik radova UDK : 636:637.1, str. 23-26, Niška Banja

20. Žujović M., Nenadić M., Žujović Miroslava, (1992) : Genetsko stanje i unapređenje koza u cilju povećanja proizvodnje mleka. Jugoslovensko savetovanje ’’Unapređenje govedarstva, ovčarstva ikozarstva u cilju veće proizvodnje mleka’’. Zbornik radova UDK : 636:637.L str. 47-49, Niška Banja

21. Žujović M., Petrović P.M., Vlahović Milica, Stojković M., (1997) : Stanje i mogućnosti unapređenja kozarstva u Jugoslaviji. Mežunarodni simpozijum : ’’Dostignuća u stočarstvu 97’’. Zbornik radova, str. 407-411, april 21-25, Subotica

22. Žujović M., (1999) : Nova tehnološka rešenja u odgajivanju koza u Institutu za stočarstvo. Str. 1-30, Projekat predat Ministarstvu poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede, Beograd-Zemun

23. Žujović M., Marinkov S., (1999) : Modeli organizovanja ovčarske i kozarske proizvodnje na seoskim gazdinstvima. Inoviran program za Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, str. 1-6

24. Žujović M., Petrović P.M., Mekić C., (1999) : Genetski resursi i unapređenje u kozarskoj proizvodnji. Simpozijum sa međunarodnim učešćem : ’’ Naučna dostignuća u stočarstvu 99’’. Savremena poljoprivreda, vol. 48, str. 43-47, Poljoprivredni fakultet Novi Sad

25. Žujović M., Petrović P.M., Krajinović M., Gluhović M., Mekić C., (1999) : Genetski resursi i unapređenje u kozarskoj proizvodnji. Savremena poljoprivreda, vol. 48, 1-2, str. 43-47, Novi Sad

26. Žujović M., (2000) : Projekat ’’Revoko’’-kozarstvo. Naručilac Consseco Institut- Srpsko Sarajevo, pp. 3-15. Novo rešenje recenzirano i prihvaćeno.Beograd

27. Žujović M., Petrović P.M., Negovanović D., Đorđević-Milošević Suzana, Gluhović M., Strsoglavec Stela, (2001) : Perspektiva ovčarskih i kozarskih domaćinstava u novom milenijumu. Simpozijum sa međunarodnim učešćem : ’’Naučna dostignuća u stočarstvu’’. Savremena poljoprivreda, vol. 50, 3-4, str. 337-341, jun 11-15,Herceg Novi

28. Žujović M., (2001) : Ovčarstvo i kozarstvo u našim domaćinstvima za naredni vek. II savetovanje : ’’Nauka, praksa i promet u agraru’’. Agroinovacije, Vrnjačka Banja

29. Žujović M., Tomić Zorica, Petrović P.M., Josipović S., Nešić Zorica, (2005) : Importance and perspective of goat production in Republic of Serbia. Journal of mountain agriculture on the Balkan, vol. 8, no. 2, pp. 120-134

Petogodišnji program mera za sprovođenje odgajivačkog programa PLEMENITE RASE KOZA

Planirani maksimalni godišnji obim do 2014. godine Red.

br. Mere selekcije

2010. 2011. 2012. 2013. 2014.

1. Selekcijske smotre 3.500 4.000 4.500 5.000 5.500

2. Kontrola

produktivnosti koza

3.000 3.500 4.000 4.500 5.000

3. Kontrola mlečnosti koza 3.000 3.500 4.000 4.500 5.000

4. Performans test jarčeva 5 7 10 15 20

5. Biološki test jarčeva 5 10 15 20 25

6. Progeni test jarčeva 5 10 15 20 25

AUTOHTONE RASE KOZA

Planirani maksimalni godišnji obim do 2014. godine Red. br.

Mere selekcije 2010. 2011. 2012. 2013. 2014.

1. Selekcijske smotre 1.000 1.500 2.000 2.500 3.000

2. Kontrola

produktivnosti koza

600 1.000 1.600 2.000 2.500

3. Kontrola mlečnosti koza 600 1.000 1.400 2.000 2.500

4. Performans test jarčeva 7 10 15 20 25

5. Biološki test jarčeva 8 15 20 25 30

6. Progeni test jarčeva 5 10 15 20 25