glasnik-37

UDK 93/94 ISSN 0354-9143GLASNIK

Broj 37, godina 2003.

HERALDHistory archive Valjevonumber 37, year 2003.

SADR@AJ CONTENTS

^LANCI

ARTICLES

Milan Milo{evi}: Tajna policija u Srbiji 1831-19141. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5Milan Milo{evi}: Secret police in Serbia 1831-1941

Milorad Beli}: Komitski vojvoda Vojislav Tankosi} @ivot i delovawe uperiodu 1903-1915. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35Milorad Beli}: Guerilla duke Vojislav Tankosi} - Life and activity in the period 1903-1915

Aleksandar Kale Spasojevi}: Pionirski period elektrifikacije Srbije(1884-1914). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59Aleksandar Kale Spasojevi}: The pioneer period of electrification in Serbia (1884-1914)

PRILOZI

SUPPLEMENTS

Zdravko Rankovi}: Ubsko dobrovoqno pozori{no dru{tvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75Zdravko Rankovi}: Voluntary theatre company in Ub

Qubodrag Popovi}: Zakon o pana|urima i nedeqnim pazarnimdanima iz 1902. i Vaqevski okrug . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81Ljubodrag Popovi}: The law of fairs and week market days from 1902 and Valjevo district

Dejan Popovi}: Zgrada u senci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103Dejan Popovi}: A building in a shadow

Sne`ana Radi}: Agrarna reforma na teritorijiTamnavskog sreza u 1946. godini. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109

The agraraian reform on the territory of Tamnava district in 1946.

METODOLOGIJA I ISTORIOGRAFIJA

METHODOLOGY AND HISTORIOGRAPHY

Branko Lazi}: O elektronskoj dokumentaciji i prezentaciji muzealija:Digitize vs. Nature saop{tewe sa nau~nog skupa Nove tehnologijei standardi: Digitalizacija nacionalne ba{tine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121Branko Lazi}: About electronic documentation and presentation of museum pieces: Digitize vs.Nature

3

4GRA\A

DOCUMENTS

Stani{a Vojinovi}: Ispisi starina iz manastira Bogova|a uostav{tini Stojana Novakovi}a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131

Milorad Radoj~i}: Vojni~ko grobqe u Ose~ini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136

IZ RADA ARHIVA

OUT OF THE ARCHIVES WORK

Qiqana Uro{evi}: Li~ni fond: Blagoje ^uparevi} (1907-1992) Istorijska bele{ka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153

Mil~a Madi}: Za{tita arhivske gra|e od izuzetnog zna~ajau Istorijskom arhivu u Vaqevu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 158

KRITIKE I PRIKAZI

REVIEWS

Sini{a Mi{i}: Piter Berk: Istorija i dru{tvena teorija . . . . . . . . . . . . . . . . . 165

Aleksandra Fostikov: S. ]irkovi}, D. Kova~evi}-Koji}, Ru`a ]uk:Staro srpsko rudarstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167

Gordana Stojkovi}: A. Vuleti}: Porodica u Srbiji sredinom XIX veka . . . . . . . . . . 170

Mil~a Madi}: Vaqevska op{tina 1839-2003.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 172

Mil~a Madi}: Sini{a Mi{i}: Jugoisto~na Srbija sredweg veka. . . . . . . . . . . . . . . 173

BIBLIOGRAFIJE

BIBLIOGRAPHIES

Mil~a Madi}: Bibliografija istoriografskih izdawa o vaqevskom kraju . . . . . 177

ISTORIJSKI ARHIV VAQEVO

G L A S N I K

37

Vaqevo 2003.

ISTORIJSKI ARHIV VAQEVO

GLASNIK

37

2003.

Glavni urednik

Aleksa Tomi}

Redakcioni odbor

dr Qubodrag Dimi}, dr Sini{a Mi{i}, Vladimir Krivo{ejev, Mil~a Madi},mr Nedeqko Radosavqevi}, Sne`ana Radi} (sekretar redakcije)

Recenzenti

dr Qubodrag Dimi}dr Sini{a Mi{i}

Prevod na engleski

Jasmina Radi}

Tira`

600 primeraka

Adresa Redakcije

14000 Vaqevo, Pop-Lukina 52, tel. 014/221-028e-mail: [email protected] sajt: www.istorijski-arhiv-valjevo.org.yu

^asopis izlazi jedanput godi{we.^lanci i prilozi primaju se do avgusta naredne godine.

Izdavawe ~asopisa finansira Skup{tina op{tine Vaqevo

[tampa

Grafi~ka radwa MS, Vaqevo

Milan Milo{evi}

Policijska akademija/Fakultet civilne odbrane

Beograd

TAJNA POLICIJA U SRBIJI 1831-1941.

APSTRAKT: Rad je posve}en obave{tajnim i policijsko-bezbednosnim struktura-

ma Srbije u periodu od 1831. do 1941. godine, ukqu~uju}i i one koje su delovale na tlu oku-

pirane Srbije tokom 1915-1918. i 1941. godine. Glavnu sadrìnu rada predstavqa

analiza organizacije i funkcionisawa policijsko-bezbednosnog aparata Kneèvine,

odnosno Kraqevine Srbije (1831-1918) i Kraqevine Jugoslavije (1918-1941), a u periodi-

ma okupacije tajnoj policiji okupatora, kvinsli{kog aparata i kolaboracionista. Po-

sebna pa`wa je posve}ena nastanku i razvoju bezbednosno-obave{tajnih struktura

rivalskih antiokupatorskih pokreta u Drugom svetskom ratu, sa kra}im osvrtom na

za~etke slu`be bezbednosti NOP u Vaqevu.

1. Nastanak i razvoj tajne policije u Srbiji (1831-1918)

1.1. Organi tajne policije u Srbiji XIX veka

U vremenu poznatom kao ratni period Srpske revolucije, koji obuhvatagodine Prvog i Drugog srpskog ustanka i Haxi-Prodanove bune (1804-1815),ali i nakon toga u prvim godinama vladavine kneza Milo{a, nije bilo spe-cijalizovanih organa dràvne bezbednosti u okviru policije niti u drugimsegmentima dràvne uprave, ali je bila veoma izraèna obave{tajna dela-tnost, kako na spoqa{wem, tako i na unutra{wem planu. Aktivnost poli-ti~ke policije tako|e je bila izraèna, a ogledala se u nadzoru nad be}arima(licima neoèwenim i bez zanimawa), u kontroli stranaca u represiji nadizvr{iocima politi~kih krivi~nih dela ukqu~uju}i delikte propagandei uznemiravawa javnosti (naru{avawe ti{ine i rahatluka u dràvi) itd.1

Najzad, poznato je da su u Kara|or|evom zakoniku bile propisane izuzetnoo{tre sankcije za tzv. verbalni delikt (koji ...zlo o Praviteqstvu i dràviSrbskoj govori... taj podleè ka{tigi kako izdateq ote~estva i {pijon).

5

UDK = 351.746.1(497.11) "1831/1941"327.84(497.11) "1831/1941"

^LANCIARTICLES

1 Op{irnije vidi u: Jankovi}, Ivan, Smrt u prisustvu vlasti: smrtna kazna u Jugoslaviji isvetu, Beograd: Istraìva~ko-izdava~ki centar SSO Srbije, 1985, str. 128, 129.

Sredinom XIX veka dovr{ava se proces institucionalizovawa obave-{tajnih i bezbednosnih aktivnosti u Kneèvini Srbiji. Tako je Uredbom iz1831. godine, u okviru tada{we beogradske policije, ustanovqena funkcija(tajne policije za politi~ke poslove), koja je imala zadatak (tajna umi{leni-ja isku{avati i motriti da ne bi ob{~enarodni mir naru{avala i to kakobeogradski iteqa, tako i sa strane a osobito iz Cesarije dolaze}ih qudi).Uprkos tome, u Srbiji je civilna obave{tajna slu`ba po pravilu bila dale-ko maweg zna~aja od vojne. Do ovoga je do{lo u prvom redu zbog nerazvijenostitada{wih organa dràvne uprave i dugogodi{weg preplitawa policijskih ivojnih organa i slu`bi (vnutrena vojska i sl.).

Tako je u prvih 10 godina svoje vladavine Kwaz Milo{ raspolagao samopandurima za policijsku slu`bu. Za~etak regularne, staja}e vojske pred-stavqa formirawe oruàne formacije koju je Milo{, da ne bi izazvaopa`wu Turaka, nazvao upisni panduri. Kao oruàna formacija bezbednos-ti, oni su 1826. godine u~estvovali u gu{ewu pobune \or|a i Marka ârapi-}a, posle ~ega se zvani~no nazivaju soldatima. Ovim trupama Milo{ jeupravqao preko Kneèvske kancelarije, iz koje su 1836. godine vojni posloviizdvojeni i preneti u nadle`nost novoustrojene Vojnopolicijske kancelari-je. Istovremeno je formirana i srpska oruàna straà koja je ~uvalasrpsko-tursku granicu. Pripadnici te formacije regrutovani su iz narodnevojske, bili su pla}eni i morali su stalno na slu`bi biti.

Smatra se da je u razdobqu od 1831. do 1835. godine (i kasnije) do{lo do{ire organizacije politi~ke obave{tajne delatnosti u Srbiji. Ta obave-{tajna politi~ka slu`ba, kao i celokupni aparat srpske uprave, u stvari jebila Milo{eva politi~ka policija kojom je on li~no upravqao, i koja jewemu li~no bila pot~iwena. Razume se da je ona u svim slu~ajevima imala po-liti~ki aspekt i bila upravqena protiv svih koji su zadirali u legitimiteti integritet reìma. Tako organizovana obave{tajna aktivnost spadala jeprvenstveno, ali ne i iskqu~ivo, u nadle`nost organa upravne slu`be. Na-ime, postojala su za to i druga poverqiva i pla}ena lica, posebne kneève(dràvne) komisije, neka vrsta ustanova vi{eg upravnog ranga (tek posle1834. godine), ili posebno odre|ena lica i slu`be ~ija je spoqna delatnostbila prikrivena neupadqivim nazivima ili je podvo|ena pod obele`ja priv-vatne, mahom trgova~ke slu`be (aktivnosti).2

Formirawe staja}e vojske bilo je motivisano razlozima o~uvawa unu-tra{we bezbednosti (obdràvawe policije i ~uvawe dobrog poretka i mirazemqe), dok je Zakonom o ustrojstvu vojske iz 1864. godine propisano da senarodna vojska podvrgava nadzoru policije okru`nih na~elnika. Tako|e,poznato je da je Srbija Zakonom o du`nosti vojnih komandanata, ispravni-~estva i srezki stare{ina od 1836. godine podeqena na ~etiri vojne oblasti

6

2 Stojan~evi}, Vladimir, Obave{tajna slu`ba u Kara|or|evoj i Milo{evoj Srbiji, Beograd:DSNO, 1964, str. I-III i daqe

na ~elu sa vojnim komandantima. Ti komandanti su bili nosioci i ~isto po-licijskih ovla{}ewa, posebno u domenu politi~ke policije kao vrhovni~uvari javnog bezbedija i poretka i po tome glavni policaji u sebi povere-noj komandi.3 Najzad, Vojnim zakonom od 1839. godine bilo je predvi|eno dagarnizonska vojska (garnizono voinstvo) bude pod Glavnim {tabom garni-zona, koji je bio u sastavu Ministarstva unutra{wih poslova.

Drugi osnovni razlog za odsustvo institucionalnih formi civilne oba-ve{tajne i kontraobave{tajne slu`be leì u ~iwenici da su poslove za{ti-te ustavnog poretka u Srbiji tradicionalno vr{ili organi javnebezbednosti. O tome nedvosmisleno svedo~e Pravila za policajce i policijuKneèvine Srbije iz 1835. godine. U wima je propisana du`nost pripadnikapolicije da motri, da se ne ~ine kakovi sastanci ili dogovori, u kojima bise radilo {to protivu Praviteqstva, ili protivu druge koje vlasti, ili vo-op{te protivu ob{teg blagostawa. O ovakovim dogovorima, ako se samo na-~uje, policija du`na je odma one, koji bi to ~inili, uapsiti i vlastimanadle`noj prijaviti ji, koja }e svoje mjere u tome znati preduzeti. Istovetanzakqu~ak proisti~e i iz akta kojim je knez Milo{ preuredio beogradsku po-liciju 1838. godine. Postavqaju}i za wenog rukovodioca Mihaila Teodoro-vi}a Germana, Milo{ mu nalaè da istraùje pravo mi{qewe Beogra|ana iu istom obitavaju}ih stranaca o nama i na{oj vladi i da svagda doznatistarate se {ta se po granici cesarskoj ~ini i govori. O ovome je German tre-bao da izve{tava Kneza najmawe dva puta mese~no, a po potrebi i odmah posaznawu.

Aktivnosti tajne policije u drugoj polovini XIX veka ogledaju se i krozustanovu prekih sudova. To su u stvari bili okru`ni sudovi, koji su u pojedi-nim posebnim situacijama progla{avani za preke sudove. Takav status jenpr. 1850, 1855. i 1861-1866. godine davan sudovima okruga Uì~kog, â~an-skog i Rudni~kog za su|ewe u~iniocima krivi~nih dela hajdu~ije, razbojni-{tva i javnog nasiqa. Posle smrti Kneza Mihaila 1868. godine, usledvelikog uznemirewa u zemqi, 30. maja 1868. godine, progla{eno je preko su-|ewe u celoj Kneèvini, {to }e u unutra{wosti Srbije potrajati do 18. jula,a u Beogradu do 31. oktobra te godine. Po~etak srpsko-turskog rata tako|e jepodstakao dono{ewe Zakona o prekom sudu (18. juna 1876. i 1. decembra 1877).Usled Timo~ke bune donet je Zakon o prekom sudu, 21. oktobra 1883. godine, aposledwi zakon, donet za vreme Srpsko-bugarskog rata, vaìo je samo zaOkrug pirotski (od 15. decembra 1855. do 10. juna 1887). Ustav iz 1888. godineje izri~ito zabranio bilo kakve preke sudove, pa je tako u posledwoj decenijiXIX veka ta ustanova i{~ezla iz srpskog pravosu|a.4

Vojnoobave{tajna slu`ba Kraqevine Srbije se institucionalno obrazu-je u sastavu Ministarstva vojnog, po~ev od 1856. godine, kada je izvr{ena re-

7

3 Milosavqevi}, Bogoqub, Nauka o policiji, Beograd: Policijska akademija, 1997, str 98. I-III4 Gojkovi} Milo{, Istorija jugoslovenskog vojnog pravosu|a, Beograd: NIC Vojska, 1999, str. 39

organizacija vojske srpske. Naime, do 1876. godine Kneèvina Srbija nijeimala General{tab, tako da se poslovima vojne {pijunaè i kontra{piju-naè bavilo Op{te vojno odeqewe Ministarstva vojnog. Tako je na primer,vojna kontra{pijunaà u redovima Drinske vojske 1876. godine otkrila aus-tro-ugarsku {pijunku Jovanku Merkus, koja je prethodno bila infiltriranau najuè rukovodstvo Hercegova~kog ustanka.5

U vreme kona~nog oslobo|ewa (1876-1878), i ubrzo nakon toga, u Srbiji jestvorena moderna vojnoobave{tajna slu`ba sa neoficijelnim nazivom Iz-ve{tajni odsek. Naime, ova slu`ba je Uredbom od 1876. godine ustanovqenanajpre kao odsek u Operativnom odeqewu Glavnog general{taba vojskeKneèvine Srbije. Prema toj Uredbi, zadaci Izve{tajnog odseka bili su: do-bavqawe podataka o ja~ini, poloàju i nameri neprijateqevoj; rukovo|ewedostavqa~ke slu`be i pribirawe i sastavqawe podataka iz novina; nadzornad korespondencijom, koja ide od vojske u pozadnost i odavde k vojsci; pri-birawe karata i statisti~kih podataka). Prema tome, u radu ove slu`be bilisu prisutni i obave{tajni i bezbednosni sadràji, a u zna~ajnoj meri i kori-{}ewe legalnih mogu}nosti za obave{tajni rad (prikupqawe saznawa prekovojno-diplomatskih predstavnika, selekcija podataka iz strane {tampe idr.). U isto vreme u pograni~nim oblastima obave{tajno su radili andar-merijski oficiri, kao i oficiri iz grani~ne trupe (Smederevo, ]uprija, Za-je~ar, Ra{ka, Uìce i Vaqevo). Me|utim, ova slu`ba nije u potpunosti zado-voqila potrebe komandovawa u srpsko-turskim ratovima 1876-1878. godine isrpsko-bugarskom ratu 1885. godine.6

Kasnije, zakonom o novom ustrojstvu vojske od 1883. godine ustanovqavajuse {tabovi divizijskih oblasti koji dobijaju svoje organe odgovorne zaobavqawe navedenih obave{tajnih poslova. Tokom 1884. godine doneta jeuredba kojom je izmewena struktura Glavnog general{taba tako {to je Opera-tivno odeqewe dobilo dva odseka unutra{wi i spoqni. Ovim promenama,tj. formirawem Spoqnog odseka Operativnog odeqewa Glavnog general{ta-ba kona~no je obrazovana srpska vojnoobave{tajna slu`ba.

1.2. Obave{tajna i kontraobave{tajna slu`ba Kraqevine Srbije (1899-1918)

Jedini izuzetak od pravila da je civilna obave{tajna slu`ba bila infe-riornija u odnosu na vojnu, bio je period od samo nekoliko meseci 1900. godi-ne kada je primat u celokupnoj (ofanzivnoj i defanzivnoj) obave{tajnojdelatnosti bio poveren Ministarstvu unutra{wih dela. Naime, prema Us-trojeniju centralne dràvne uprave u Kwaèvstvu Srbije od 1862. godine sakasnijim izmenama i dopunama, u Ministarstvu unutra{wih dela usta-

8

5 Jovanka Merkus la`na Holan|anka", u: Kriminalna biblioteka, br. 21 (1927), str. 497-499.6 Bogdanovi}, Branko, Obave{tajno-izvi|a~ka slu`ba u srpskoj-turskim ratovima

1876-1878. godine, u: Zbornik Istorijskog muzeja Srbije, br. 29-30/1995-1996, str. 96; Ratko-vi}-Kosti}, Slavica, Neka iskustva i pouke iz srpsko-bugarskog rata 1885. godine, u: Voj-noistorijski glasnik, br. 1-3/1999, str. 56, 57.

novqeno je Odeqewe za poverqive policijske poslove sa zadatkom da se sta-ra za odràvawe unutra{weg dràvnog poretka i op{te zemaqskebezbednosti (~l. 27a). Ovaj propis je stupio na snagu 5. oktobra 1899, ali jeukinut ve} 27. jula slede}e godine.7

S druge strane, zadaci i predmet interesovawa Izve{tajnog odsekaKraqevine Srbije bili su tipi~ni za strategijsku ofanzivnu vojnoobave-{tajnu slu`bu. Naime, u Uredbi o |eneral{tabnoj struci iz 1902. godine na-vodi se da ona izu~ava organizaciju, formaciju, dislokaciju, nastavu icelokupnu ubojnu spremu, kao i da sre|uje podatke o tome; da vr{i studiju su-sednih dràva sa gledi{ta vojno-geografskog, vojno-statisti~kog, voj-no-administrativnog i fortifikacijskog; da prati uop{te vojno razvi}estranih velikih sila u ciqu usavr{avawa na{e vojske, kao i unutra{we po-liti~ko-ekonomsko stawe wihovo8.

Za daqi razvoj obave{tajnih aktivnosti i obave{tajnih slu`bi u Srbijiposebno je bio zna~ajan period posle Majskog prevrata 1903. godine i povrat-ka na presto dinastije Kara|or|evi}. U tom periodu intenzivira se aus-tro-ugarska {pijunaà u zemqi, naro~ito u Beogradu, ali i saradwanajvi{ih dràvnih organa Srbije sa ruskom obave{tajnom slu`bom na planuza{tite unutra{we bezbednosti.9 Zna~ajni uspesi na obave{tajnom planu uovom periodu i kasnije, tokom oslobodila~kih ratova 1912-1918. godine os-tvareni su, pre svega, primenom legalnih mogu}nosti za obave{tajni rad: sa-radwom sa savezni~kim vojnoobave{tajnim slu`bama, zatim prikupqawemsaznawa preko diplomatsko-konzularnih predstavnika, kao i ispitivawemizbeglica, dezertera i ratnih zarobqenika (hvatawe ivog jezika i sl.).Osim toga, maksimalno intenzivno je vr{eno izvi|awe, pre svega tradici-onalnim tehnikama, tj. osmatrawem i borbenim dejstvima kowice i izvi-|a~kih organa, ali i izvi|awem iz vazdu{nog prostora putem aviona ibalona, kao i radio-izvi|awem. U isto vreme je znatno poja~an i klasi~niobave{tajni rad na frontovima, a nakon povla~ewa vojske preko Albanije iu inostranstvu.

Od po~etka XX veka bezbednosne institucije Kraqevine Srbije bile su upermanentnom sukobu sa odgovaraju}im slu`bama Austro-ugarske monarhije(Evidencbiro), {to je posebno do{lo do izraàja nakon aneksione krize1908. godine. Naime, austrijska {pijunaà od tada intenzivira delovawesvojih rezidentura u Beogradu, Ni{u, Negotinu, Prizrenu i Solunu, kao ipunktova u Temi{varu, Zagrebu, Sarajevu i Petrovaradinu, a kontra{piju-naà znatno poja~ava represiju protiv panslovenskih agitatora na unu-

9

7 Uporedi: Zbornik zakona i uredaba (kw. I), Beograd: Srpska kraqevska dràvna {tamparija,1913, str. 122; @ivanovi}, Toma, Zakonski izvori krivi~nog prava Srbije i istorijski razvojwegov i wenog krivi~nog pravosu|a od 1804 do 1865, Beograd: Nau~no delo, 1967, str. 87, 88

8 \or|evi}, Obren, Leksikon bezbednosti, Beograd: Privreda publik, 1989. str. 163.9 Ekme~i}, Milorad, Austro-ugarska obavje{tajna slu`ba i Majski prevrat u Srbiji 1903.

godine, u: Istorijski ~asopis, god. XXXII (1985), str. 214-219 i daqe.

tra{wem planu. Pariraju}i ovome, srpski kontraobave{tajci su do 1915.godine otkrili i uhapsili ve}i broj agenata, uspe{no presretali golube-pi-smono{e i onemogu}avali brojne druge {pijunske aktivnosti. Istovremenose u ofanzivnom obave{tajnom radu posebno istakao pukovnik Le{janin, ta-da{wi srpski vojni ata{e u Be~u. Nakon okupacije Srbije i Crne Gore, uspe-{no je suzbijana propaganda Evidencbiroa, kojom je zagovarano stvaraweJugoslavije u okviru Austro-ugarske monarhije, a ukoliko to ne bi bilomogu}e, onda obnavqawe Crne Gore kao samostalne dr`ave.10

U okupiranoj Srbiji (1915-1918) austro-ugarski i bugarski okupatori suintenzivno koristili rigorozne metode odmazde, ali i suptilnije mere po-liti~ke policije, kao sredstvo kojim je trebalo: slomiti mo} srpstva i pro-tiv wega izgraditi bedem. U austro-ugraskoj okupacionoj zoni ovomdelatno{}u bavilo se Politi~ko odeqewe Vojnog generalnog guvernmana zaSrbiju, u ~ijem su sastavu bili obave{tajni i policijski odsek. U To-pli~kom ustanku 1917. godine Evidencbiro i bugarska vojnoobave{tajnaslu`ba (trupna) delovale su stru~no, primenom razli~itih organizacionihoblika, metoda i sredstava. Kao izvore saznawa koristili su svoje agente in-filtrirane me|u ustanike, zaplewenu ustani~ku arhivu, pripadnike kontra-~eta i sl. Nasuprot tome, obave{tajna aktivnost ustanika bila je u osnovidefanzivna i nije bila institucionalizovana. Osim toga, ni Danilo Kala-fatovi}, u to vreme na~elnik Obave{tajnog odeqewa Vrhovne komandeSrpske vojske u Solunu, nije koordinirao obave{tajnu aktivnost topli~kihustanika.11

Izve{tajni odsek organizuje i rukovodi obave{tajnom i kontraobave-{tajnom delatno{}u u vojsci i prema woj u Srbiji sve do 1917. godine, kada sepreimenuje u Obave{tajno odelewe Vrhovne komande Srpske vojske. Ta slu`baje do povla~ewa srpske vojske preko Albanije delovala samostalno, a zatim,do kraja rata, sa direktnim osloncem na savezni~ke slu`be. Pri kraju ratnihoperacija, obave{tajnom slu`bom na Solunskom frontu, Krfu, oslobo|enoji zauzetoj teritoriji rukovodili su: a) na frontu i voji{nom prostoru oba-ve{tajnim i kontraobave{tajnim aktivnostima rukovodio je Obave{tajniodsek Operativnog odeqewa Vrhovne komande u ~ijem je sastavu bila poli-cijska sekcija za defanzivnu obave{tajnu slu`bu, kao i Ratni pres biro; b)u inostranstvu pri savezni~koj Vrhovnoj komandi bili su delegati Vrhovnekomande (Pariz, Rim, Solun); v) u pozadini Solunskog fronta i kasnije uSrbiji kontraobave{tajnim radom rukovodio je \eneral{tabni odsek Op-{teg odeqewa Ministarstva vojnog.

10

10 Uporedi: Ronge, Maks, Razvedka i kontrrazvedka, Moskva: Voenizdat, 1937. str. 14-19 idaqe; Ostoji}, Petar Iv., Propaganda, Beograd: Prosveta, 1940, str. 128-134.

11 Uporedi: Obradovi}, Milan, Obave{tajne slu`be ustanika i okupatora u Topli~kom us-tanku 1917. godine, u: Leskova~ki zbornik, br. 28 (1988), str. 149-157; ^etni~ki rat, Beo-grad: Sedma sila, 1940, str. 23-27 i sl.

2. Tajna policija u vreme Kraqevine Jugoslavije (1918-1941)

Nastankom i formirawem Kraqevstva Srba, Hrvata i Slovenaca prvejugoslovenske dràvne zajednice, koja je 1920. godine dobila naziv Kraqevi-na SHS, a 1929. godine Kraqevina Jugoslavija, postavqeni su temeqi prvogjugoslovenskog sistema dràvne bezbednosti, a samim tim i novi organi taj-ne policije na tlu Srbije. Taj sistem su ~inile bezbednosne i obave{tajneslu`be Ministarstva vojske i mornarice, Ministarstva inostranih dela iMinistarstva unutra{wih dela, kao i wima podre|ene ustanove. U ovom sis-temu je egzistirala i andarmerija, pre svega kao okosnica unutra{we i jav-ne bezbednosti Kraqevine, mada je imala i sopstvenu (vidovsku) obave{tajnuslu`bu. Bilo je i poku{aja uspostavqawa privatnih obave{tajnih organi-zacija u slu`bi dnevne politike kneza Pavla i Dragi{e Cvetkovi}a (npr.pod legendom firme Ujka A.D. iz Beograda), ali su takva nastojawa ubrzoprovaqena.12

Kao pomo}ni rod vojske, andarmerija je bila funkcionalno podre|enaMinistarstvu unutra{wih dela i wegovim organima u banovinama, okruzi-ma i srezovima. Pripadnici andarmerije u najve}oj meri su se angaòvalina poslovima otkrivawa po~inilaca krivi~nih dela, prikupqawu dokaza otakvim delima i li{avawu slobode i predaji osumwi~enih nadle`nim dr-àvnim organima, a delovali su i na planu pronalaèwa lica za kojima jeraspisana poternica i nadzirali kretawe lica osumwi~enih za ugroàvawebezbednosti dràve. Osim toga, andarmerija se bavila i kontraobave{taj-nom delatno{}u, naro~ito u pograni~nim oblastima, a u nekim periodima(do 1937. i nakon 1940. godine) i ofanzivnim agenturnim radom prema inos-transtvu.

Obave{tajna slu`ba andarmerije bila je organizovana kroz civilne ivojne obave{tajne centre. Vojnoobave{tajni centri za andarmeriju bile suarmijske i divizijske oblasti svaka za svoju teritoriju, a civilni (gra-|anski) centri bile su Kraqevske banske uprave i samo Ministarstvo unu-tra{wih poslova. Organizacione jedinice andarmerije na terenu bile supot~iwene navedenim obave{tajnim centrima, {to zna~i da je obave{tajnaslu`ba andarmerije bila dosledno centralizovana.13

Obave{tajnu slu`bu resora spoqnih poslova Kraqevine Jugoslavijepredstavqao je Dvanaesti odsek politi~kog odeqewa MIP ~iji je oficijel-ni naziv bio Odsek za obave{tajnu slu`bu.14 Tako|e, treba ista}i, da je prak-sa Kraqevine Jugoslavije poznavala i ustanovu policijskog ata{ea, koja je

11

12 Kozi} Mile, Potpisnik pakta: Prilozi za biografiju Dragi{e Cvetkovi}a, Ni{: Prosve-ta, 1995, str. 47, 48.

13 O obave{tajnom delovawu jugoslovenske andarmerije vidi: Biv{a jugoslovenska vojno-oba-ve{tajna slu`ba (kw. I), Beograd: JA, 1948, str. 32, 33 i daqe.

14 Vidi Uredbu sa zakonskom snagom o ure|ewu MIP i diplomatskih i konzularnih zastupni-{tava Kraqevine Jugoslavije u inostranstvu (u: Slu`bene novine, br. 187 LXV od 18.08. 1939).

bila vezana za probleme dràvne bezbednosti. Naime, na osnovu sporazuma iz1937. godine, delegat jugoslovenske policije upu}en je u Berlin, dok je iz Ne-ma~ke u Beograd do{ao predstavnik Gestapoa.

Organi dràvne bezbednosti monarhisti~ke Jugoslavije fakti~ki su ru-kovodili logorima za internaciju (prijemnim logorima) u periodu1919-1922. i 1939-1941. godine. Takvi objekti postojali su u Vaqevu, Poà-revcu, Smederevskoj Palanci, Subotici i drugim mestima, a sluìli su zaizolaciju i nadzor nad nosiocima antiustavne aktivnosti (habzbur{ki lo-jalisti, boq{evici, usta{e, aktivisti VMRO i dr.). Ina~e, tretman u ovimlogorima bio je znatno blaì od tretmana interniranih lica u odgovaraju-}im ustanovama FNRJ po~ev od 1949. godine, tj. od tretmana u tada{wim lo-gorima (Goli otok, Sveti Grgur i dr.) i zatvorima (Bile}a, Zabela i dr.).

2.1 Bezbednosno-obave{tajne ustanove Ministarstva vojske i mornarice

Vojnoobave{tajna slu`ba prve Jugoslavije razvijala se u kontinuitetu savojnom obave{tajnom slu`bom Kraqevine Srbije koja, kao {to je istaknuto,od 1917. godine nosila naziv Obave{tajno odeqewe Vrhovne komande Srpskevojske. Po zavr{etku operacija i zakqu~ewu primirja karajem 1918. godine,oruàne snage su ostale u mobilnom stawu. Obave{tajnom slu`bom tada je ru-kovodila Vrhovna komanda, ali je to rukovo|ewe postepeno prelazilo u delo-krug rada Ministarstva vojske i mornarice. Do prelaska u redovno stawedo{lo je tek aprila 1920. godine.

Posle formirawa Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, izvr{ena je re-organizacija i transformacija oruànih snaga nove dràve. Izme|u osta-log, formiran je 1920. godine Glavni general{tab Jugoslovenske Vojske, kojije ~inilo pet odeqewa: a) operativno, b) obave{tajno, v) saobra}ajno, g) nas-tavno i d) istorijsko odeqewe. Prema Uredbi iz 1923. godine Obave{tajnoodeqewe Glavnog general{taba delilo se na ~etiri sekcije, kojom su Ured-bom iz 1927. godine preimenovane u odseke (I-IV). Tokom 1937. godine ovimodsecima pridodata je i Sekcija za vezu sa stranim vojnim izaslanicima15.

Takva struktura general{taba zadràna je sve do 1939. godine, kada jeizvr{ena reorganizacija kojom su svi general{tabni poslovi podeqeni natri direkcije: a) organizacijsku, b) obave{tajnu i v) operativno-pozadinsku.Prema tome, u periodu od 1939. do 1941. godine, Obave{tajna direkcija Gene-ral{taba JV bila je centralni organ rukovo|ewa, planirawa i organizo-vawa celokupne obave{tajne i kontraobave{tajne aktivnosti kako u zemqitako i prema inostranstvu, razvijen za potrebe odbrane dràve i za{titeoruànih snaga. Centralizacija obe aktivnosti omogu}avala je racionalnokori{}ewe prikupqenih saznawa i uticala je da se zadaci efikasnijeizvr{avaju. Ina~e, u periodu od 1920. do 1939. godine, poslove vojne slu`be

12

15 O razvoju vojnoobave{tajne slu`be Kraqevine Jugoslavije (1918-1941) detaqnije vidi: Biv-{a jugoslovenska vojno-obave{tajna slu`ba (kw. II), Beograd: JA, 1948, str. 1- 8 i daqe.

bezbednosti vr{ili su II sekcija (odsek) kao vojna kontraobave{tajnaslu`ba i III sekcija (odsek) koja se bavila poslovima preventivne bezbe-dnosti, suzbijawe strane propagande, pra}ewem {tampe (OSINT) i sl.

Obave{tajna direkcija general{taba JV je u svom sastavu imala triodeqewa: obave{tajno, koje je predstavqalo vojnoobave{tajnu slu`bu, kon-traobave{tajno, koje je delovalo kao vojna slu`ba bezbednosti i {ifarskoodeqewe.

Prvo obave{tajno odeqewe imalo je zadatak da operativno planira, orga-nizuje i rukovodi obave{tajnim aktivnostima s ciqem prikupqawa obave-{tajnih podataka o ukupnoj dru{tvenoj i politi~koj situaciji u susednim idrugim zemqama i wihovim namerama i aktivnostima na politi~kom i voj-nom planu. U okviru tih aktivnosti obave{tajno odeqewe je poseban interesiskazivalo za podatke vojne prirode, kao {to su: usvojena doktrina i koncep-cija ratovawa susednih zemaqa, organizacija, brojno stawe, personal, raspo-red i moral vojnih formacija, kvalitet naoruàwa, namenska proizvodwa zapotrebe oruànih snaga i sli~no. To odeqewe se bavilo i planirawem odno-sa JV sa stranim armijama. S tim u vezi obave{tajno istraìvawe, odnosnoaktivnost na prikupqawu obave{tajnih podataka, wihovoj analizi, proce-ni, integraciji i davawu na uvid General{tabu bio je sloèn i delikatanposao.

Obave{tajni podaci su prikupqani kori{}ewem legalnih mogu}nosti,odnosno preko jugoslovenskih vojnih izaslanika kod stranih armija, kao ipreko pograni~nih obave{tajnih centara odeqewa primenom agenturnogmetoda i izvi|awem. Grani~ni obave{tajni centri bili su sme{teni u ko-mandama vojnih okruga ili komandama sektora grani~nih jedinica koji su senalazili u gradovima uz granice susednih dràva. Tako, na primer, obave-{tajni centri usmereni prema Ma|arskoj bili su locirani u Subotici iOsijeku, a prema Bugarskoj u Pirotu i Negotinu. Centri su podatke pri-kupqali prete`no tajnim i prikrivenim metodima. Izvi|awe su sprovodiligrani~ni vojni organi i specijalne jedinice kopnene vojske i Ratnog vazdu-hoplovstva jugoslovenske vojske.

Kada je re~ o vojnim izaslanstvima, Kraqevina SHS se u po~etkuoslawala na vojne ata{ee srpske vojske, ~iji broj nije bio veliki. Oni su za-dràli svoja mesta u savezni~kim zemqama i u vreme Prvog svetskog rata. Na-kon ujediwewa zemqe i reorganizacije oruànih snaga (vojske i mornarice),preduzimane su mere za pro{irewe mreè vojnih izaslanstava, prvenstveno uzemqama neutralnim u Prvom svetskom ratu. Kasnije su uspostavqena iza-slanstva i u susednim zemqama, odakle je dolazila opasnost po bezbednostzemqe, kao i u Nema~koj, koja je bila glavni oslonac i podstreka~ tih opa-snosti. Jugoslovenski vojni ata{ei su se koristili svim formama i metodi-ma legalnog i ilegalnog rada, postiù}i pri tom dobre rezultate. Ni posleokupacije Jugoslavije vojna izaslanstva u savezni~kim i neutralnimzemqama nisu prekidala rad.

13

Drugo obave{tajno odeqewe (kontraobave{tajno) delovalo je sa osnovnimzadatkom kontraobave{tajne za{tite svih vojnih ustanova, komandi i {ta-bova jedinica jugoslovenske vojske. Predstavqalo je defanzivnu vojnu kon-traobave{tajnu slu`bu, ali i unutra{wu obave{tajnu slu`bu bezbednosti,budu}i da je vodila dosijea o hrvatskom i makedonskom separatizmu, Kultur-bundu, emigrantima, vojnim beguncima itd. Na organizacionom planu toodeqewe su ~inili kontraobave{tajni odseci u teritorijalnim vojnim or-ganima i kontraobave{tajni organi u jedinicama Jugoslovenske vojske. Kon-traobave{tajni odseci u vojnim teritorijalnim organima predstavqali suosnovne kontraobave{tajne organe u komandama vojnih oblasti i delovali suprevashodno na kontraobave{tajnoj za{titi vojnih teritorijalnih organa,ustanova, objekata i zavoda na prostoru jedne armijske oblasti. Bili su po-dre|eni kontraobave{tajnim odsecima u komandama armijskih oblasti. Na-suprot tome, kontraobave{tajni organi u jedinicama Jugoslovenske vojskebili su podre|eni komandantima jedinica i morali su za bilo kakve repre-sivne (operativne) mere da traè wihovu saglasnost. Tako|e, odre|ene kon-traobave{tajne poslove vr{ili su a|utanti komandanta na nivou puka ibataqona, i to preko stare{ina ~eta i uspostavqawem agenturne mreè.

U toku 1937. godine formirana je pri Glavnom general{tabu JV posebna,strogo konspirativna i legendirana vojnoobave{tajna slu`ba pod nazivomM otsek obave{tajnog odeqewa, koji je kasnije preimenovan u Servis tajnevojno-obave{tajne slu`be (S-TVOS).16 M otsek je zvani~no bio sistemati-zovan kao êtvrti odsek Drugog obave{tajnog odeqewa, ali je funkcionalnodirektno bio vezan za na~elnika Obave{tajne direkcije General{taba. Cen-trala te slu`be bila je u Beogradu, u prostorijama General{taba i konspira-tivnim stanovima, dok je na terenu delovala iz 12 obave{tajnih centara uzemqi i jednog u inostranstvu (Bern, [vajcarska). Delovala je kao spoqnaobave{tajna i ofanzivna kontraobave{tajna slu`ba, primewuju}i iskqu~i-vo tajne metode uz maksimalne mere predostro`nosti. S obzirom na tada{weistorijske okolnosti, osnovni zadatak te slu`be bio je prikupqawe obave-{tewa od izuzetnog zna~aja za odbranu zemqe. S tim u vezi, kori{}en je kla-si~an (agenturni) metod, ali, zbog dodatne konspirativnosti, u samomagenturnom radu nije primewivano na~elo stalnosti. U kontraobave{tajnojsferi, slu`ba je delovala bez egzekutivnih ingerencija i pod legendom, tj. sa-mo je prikupqala saznawa, dok su represivne mere preduzimale druge jugoslo-venske slu`be. Najzad, M otsek, odnosno S-TVOS uspeo je da uspostavivredna obave{tajna upori{ta, tj. da ugradi agenturu u rumunsku, ma|arsku ibugarsku obave{tajnu slu`bu. Izvor zna~ajnih saznawa bila je i saradwa us-postavqena sa stranim obave{tajnim slu`bama, i to kontinuirana saradwa

14

16 Prvobitni legendirani naziv (M otsek) ta slu`ba je dobila po sredwem slovu wenogprvog rukovodioca Gojka M. Jovanovi}a, dok je u vreme kada je wom rukovodio Ugqe{a Po-povi} preimenovana u S-TVOS. O samoj slu`bi, vidi: Popovi} Ugqe{a, op. cit., str. 42 idaqe. Biv{a jugoslovenska... (kw. I), str. 17-19 i daqe; (kw. II), str. 8-10.

sa britanskom, a povremena sa obave{tajnim slu`bama Francuske, Gr~ke,Poqske, êhoslova~ke i SSSR.

Tre}e odeqewe ({ifarsko) bilo je podeqeno na odsek za izradu {ifre iodsek za dekripciju: Odsek za izradu {ifre je odre|ivao konkretne {ifre iizra|ivao {ifrovana dokumenta i to za potrebe me|usobnog op{tewa koman-di JV razli~itih nivoa u ratu i u miru, za odràvawe veze Prvog (obave{taj-nog) odeqewa sa vojno-diplomatskim predstavnicima u inostranstvu, zaodràvawe veze sa agenturom, kao i za potrebe drugih organa i ustanova. Odsekza dekripciju se bavio dekriptovawem uhva}enih poruka i dokumenata vojnihkomandi stranih dràva prema kojima su obave{tajni i kontraobave{tajniorgani Kraqevine Jugoslavije obave{tajno delovali.

Organizacija obave{tajnog rada u samim jedinicama JV zasnivala se nana~elu koncentracije, {to zna~i da su i obave{tajna i bezbednosna kompo-nenta bile objediwene kod svakog obave{tajnog organa. Centar sveukupneobave{tajne aktivnosti u armijskoj oblasti bio je {tab armijske komande.Zbog toga su komandantu armije, pored trupa, {tabova i ustanova wegove ar-mijske oblasti, bile pot~iwene i grani~ne trupe u wegovoj odgovornosti,kao i komande onih jedinica andarmerije koje nisu bile neposredno podre-|ene policijskim vlastima. U okviru toga {tab komande divizijske oblastipredstavqao je centar bezbednosne delatnosti date divizijske teritorije i,istovremeno, centar ofanzivnog obave{tajnog rada prema susednoj zemqi urejonu dodeqenom toj diviziji, dok je celokupnom tom aktivno{}u rukovo-dio komandant divizijske oblasti.17

2.2. Organi bezbednosti Ministarstva unutra{wih poslova

Ministarstvo unutra{wih poslova Kraqevine Jugoslavije imalo je pr-venstveni zadatak da centralizovano organizuje i vodi sve poslove iz oblas-ti unutra{we bezbednosti, ukqu~uju}i suprotstavqawe delatnosti stranihobave{tajnih slu`bi, ekstremne politi~ke (teroristi~ke) emigracije pore-klom iz Jugoslavije i eksponenata unutra{weg ekstremizma i terorizma.Osnovano je ve} 7. decembra 1918. godine kao vrhovna upravna i nadzornavlast nad svim upravno-policijskim vlastima i organima u zemqi. Zakonomo unutra{woj upravi od 19. juna 1926. godine, Uredbom o ure|ewu Ministar-stva unutra{wih poslova od 25. jula 1929. godine i Zakonom o uvo|ewu vrhov-ne dràvne uprave od 31. marta 1929. godine, redefinisana je wegova nadle`nosti organizacija, a posledwa reorganizacija sprovedena je 1940. godine.

Prva Uredba o organizaciji i nadle`nostima Ministarstva unu-tra{wih dela Kraqevstva Srba, Hrvata i Slovenaca doneta je 8. maja 1919.godine na osnovu pomenutog Kraqevog ukaza od 7. decembra 1918. godine. Mi-nistarstvo je, prema toj uredbi, imalo slede}e organizacione jedinice: Ka-

15

17 Uput za obave{tajnu slu`bu, Ministarstvo vojno i Mornarice Kraqevine SHS, Beograd,1921, str. 14, 19-21.

binet ministra, Upravno odeqewe, Samoupravno odeqewe, Odeqewe za javnubezbednost i Inspektorsko odeqewe. U okviru Ministarstva delovalo je iOdeqewe za Banat, Ba~ku i Barawu od 22. februara 1919. godine. U Minis-tarstvu su bila i odeqewa koja su obavqala poslove policijske struke u po-krajinama: Odeqewe za Bosnu i Hercegovinu, Odeqewe za Hrvatsku iSlavoniju, Odeqewe za Dalmaciju, Odeqewe za Slavoniju i Ra~unovodstvoiz 1919. godine.

Nadle`nost odeqewa bila je odre|ena ~lanovima 7-13. date uredbe. Takoje u nadle`nost Odeqewa za javnu bezbednost spadalo starawe kako o javnoj,tj. li~noj i imovinskoj bezbednosti gra|ana, tako i starawe o dràvnoj be-zbednosti. Prema tome, u ovoj fazi jo{ uvek nije postojala slu`ba dràvnebezbednosti u institucionalnom smislu. Me|utim, ovakvo re{ewe je ubrzonapu{teno, o~igledno zbog sve ve}ih problema na planu unutra{we bezbe-dnosti koji su 29. decembra 1920. godine rezultirali dono{ewem Obznane.

Prema uredbi iz 1919. godine, Ministarstvo unutra{wih dela je ozna~e-no kao vrhovna upravna i nadzorna vlast nad svim upravno-policijskimvlastima i organima u celoj zemqi. U nadle`nost Ministarstva spadali su:unutra{wa uprava zemqom, nadzor nad samoupravnim telima i ustanovama,starawe o li~noj, imovinskoj i dràvnoj bezbednosti i o javnom redu, miru ispokojstvu u zemqi, starawe da podru~ne vlasti pravilno primewuju zakone,raspravqawe administrativnih sporova i ostalih slu~ajeva koji su speci-jalnim zakonima stavqeni u nadle`nost Ministarstva, starawe o javnom mo-ralu, nadzor nad javnom pomo}i i radom dobrotvornih dru{tava, starawe onapretku bezbednosne struke i pripremawe zakonskih projekata i ostalog po-trebnog materijala u tom ciqu, kao i obavqawe svih ostalih poslova koji suspecijalnim zakonom stavqeni u nadle`nost ovog ministarstva.

Re{ewem Ministarstva unutra{wih dela iz decembra 1920. godine izOdeqewa za javnu bezbednost izdvojeni su i preneti u nadle`nost posebne or-ganizacione jedinice svi poslovi koji se odnose na bezbednost dràve. Time jeobrazovano Odeqewe dràvne za{tite, dok je starawe o li~noj imovinskoj be-zbednosti ostalo u nadle`nosti Odeqewa za javnu bezbednost. Smatrano je dase starawe o bezbednosti dràve manifestuje u nadzoru, spre~avawu i represi-ji rada na izdaji zemqe, veleizdaji, {pijunaì, falsifikovawu novca, idràvnih hartija od vrednosti, i nadzoru u ciqu preventivnom: nad fabrika-cijom i prodajom oru`ja, municije i raznih eksploziva; {tampom, zborovimai udruèwima, sumwivim strancima i uop{te nad svima pojavama i li~nosti-ma koje mogu ugroziti dràvnu bezbednost.18

U sklopu op{te reorganizacije vrhovne dràvne uprave, Ministarstvounutra{wih dela je 1929. godini promenilo naziv u Ministarstvo unu-tra{wih poslova. Po novom ustrojstvu, Ministarstvo je imalo ~etiriodeqewa i Generalni inspektorat unutra{we uprave (umesto ranijeg In-

16

18 Alimpi}, Du{an, Policijski re~nik (kw. I), Beograd:Geca Kon, 1924, str. 56.

spektorskog odeqewa). U sastav Upravnog odeqewa u{ao je i Kabinet minis-tra. Tokom 1931. godine poslovi op{te statistike preneti su iz nadle`nostiPredsedni{tva Ministarskog saveta u nadle`nost Ministarstva unu-tra{wih poslova. Posledwa reorganizacija Ministarstva izvr{ena je kra-jem 1940. godine, u sklopu sprovo|ewa mera ratne pripravnosti19.

Nadle`nosti ovog ministarstva vidqive su iz wegove podele na odeqewakojih je, prema Uredbi o ure|ewu Ministarstva unutra{wih poslova, od 25.jula 1929. godine, bilo ~etiri: 1) Odeqewe za dràvnu za{titu (nadle`no zastarawe o dràvnoj bezbednosti, suzbijawu antidràvne i razorne propagan-de i za policijsku obave{tajnu slu`bu); 2) Odeqewe javne bezbednosti (sta-rawe o li~noj i imovinskoj bezbednosti, suzbijawe kriminaliteta, red ibezbednost javnog saobra}aja, zborovi i udruèwa, andarmerija i vrhovnakontrola nad radom policijskih vlasti, ukqu~uju}i organizovawe i usav-r{avawe policije, disciplinski nadzor nad policijom i sl.); 3) Upravnoodeqewe (starawe o svim poslovima resora koji nisu direktno dodeqeni dru-gim odeqewima, a naro~ito pitawa dràvqanstva, zavi~ajnosti, matica gra-|anskih stawa i sl.); i 4) Odeqewe za samoupravu (stara se o unapre|ivawu irazvijawu samoupravnih tela i wihovih ustanova, kao i o wihovom pravil-nom funkcionisawu i vodi nadzor nad samoupravnim vlastima).

Navedena ~etiri odeqewa daqe su se delila na odseke, odeqke i referate.Prvo i Drugo odeqewe sa~iwavali su zajedno Vrhovnu policijsku upravu,koja stoji pod jednim pomo}nikom ministra. Prvo odeqewe imalo je: 1) Odsekza suzbijawe unutra{we antidràvne i razorne propagande i akcije sa obave-{tajnom slu`bom (Prvi odsek); 2) Odsek za suzbijawe spoqa{we antidràv-ne propagande i akcije sa obave{tajnom slu`bom (Drugi odsek); 3) Odeqak(referat) za policijski nadzor nad strancima i putni~kim saobra}ajem (pre-imenovan 1940. godine u Odsek za nadzor nad strancima, izbeglicama i kre-tawem putnika); 4) Administrativni odeqak (referat) i 5) Odeqak (referat)za {tampu. Najzad, Generalni inspektorat unutra{we uprave je vr{io kon-trolu celokupne unutra{we uprave u ime ministarstva.

Organizacija vr{ewa policijskih poslova ukqu~uju}i i dràvnu bezbe-dnost, na terenu je po~ivala na podru~nim organima Ministarstva unu-tra{wih poslova i jedinicama andarmerije. Kao podru~ni organipostojale su op{te upravne vlasti i mesne policijske vlasti. Op{te upravnevlasti mewale su se zavisno od promena u administrativo-teritorijalnojorganizaciji, tako da su do 1929. godine op{te upravne vlasti bili velikiupani (u oblastima), sreski na~elnici ili poglavari (u srezovima) iupravnik grada Beograda, a od 1929. godine ban (u banovinama), sreski na~el-nik (u srezu), upravnik grada Beograda i gradski na~elnik sa funkcijama

17

19 Arhivsku gra|u o resoru unutra{wih poslova u vladama Kraqevine SHS/Jugoslavija,ukuqu~uju}i izbegli~ku vladu (1918-1945), vidi u fondovima Arhiva Jugoslavije - sign. AJ14, 83, 135 i dr.

sreskog na~elnika.20

Uprava grada Beograda bila je najzna~ajnija teritorijalna organizacionajedinica Ministarstva unutra{wih dela, a vr{ila je upravne i policijskeposlove na teritoriji Beograda, Zemuna i Pan~eva sa najbliòm okolinom.Uprava je imala pet odeqewa, i to: a) Administrativno odeqewe, b) Odeqeweop{te policije, v) Odeqewe krivi~ne policije, g) Odeqewe saobra}ajne po-licije, i d) Odeqewe tehni~ke policije. Svako odeqewe se delilo na odgova-raju}i broj odseka, a ovi na potreban broj odeqaka ili referata. Upravnikgrada Beograda je, prema istoj uredbi bio duàn da vodi starawe o bezbe-dnosti dràve u prestonici i da o tome svakodnevno izve{tava kraqa (usme-no) i ministra unutra{wih poslova (pismeno, a po nare|ewu i usmeno).

Kao vode}a slu`ba unutra{we bezbednosti, tj. kao teritorijalna kontra-obave{tajna slu`ba i slu`ba za za{titu ustavnog poretka (politi~ka polici-ja) delovalo je Odeqewe op{te policije Uprave grada Beograda. Ono je, prekosvojih organizacionih jedinica, suzbijalo unutra{we i spoqne antidràvnedelatnosti, vodilo istrage protiv po~inilaca politi~kih krivi~nih dela ika`wavalo ili optuìvalo okrivqene Sudu za za{titu dràve. Odeqewe jeimalo devet odseka od kojih je svaki vodio istragu po svojoj liniji rada, a unu-tar svakog od wih postojao je odgovaraju}i broj odeqaka, odn. referata.

Prvi odsek administrativni, vr{io je administrativne poslove Ode-qewa op{te policije, vodio arhivu i kwige ka`wenih ovog odeqewa, izda-vao dozvole za priredbe (javna okupqawa zabavnog i sportskog karaktera)itd. Drugi odsek politi~ki, bavio se suzbijawem unutra{we antidràvnepropagande i delio se na tri odeqka : 1) Politi~ki za obave{tajnu slu`buprema politi~kim udruèwima, 2) Odeqak za evidenciju udruèwa, i 3)Odeqak za kontrolu {tampe i {tamparija. Tre}i odsek specijalni obave-{tajni (tj. kontraobave{tajni), bavio se suzbijawem spoqne antidràvnepropagande i {pijunaè, kontrolisao rad stranih diplomatsko-konzular-nih i kvazidiplomatskih predstavnika, kontrolisao strane dràvqane istrane ustanove, suzbijao teroristi~ke aktivnosti ukoliko su bile povezanesa inostranstvom, i vr{io kontrolu hotela i preno}i{ta. Navedene poslovevr{io je putem aktivnosti slede}ih odeqaka:

Bugarsko-albanski odeqak bavio se suzbijawem ilegalne aktivnosti iz Bugar-ske, i to prevashodno ekstremnog krila VMRO koji je imao svoje pripadnike me-|u studentima Beogradskog univerziteta, a pratio je i obave{tajnu aktivnost izbugarskog poslanstva u Beogradu. Po liniji Albanije nije se bavio albanskomobave{tajnom slu`bom (jer u to vreme ova slu`ba u ofanzivnom smislu nije nipostojala), nego prema ustanovama i institucijama onih dràva koje su razvija-le aktivnost prema Albaniji. Posle 1939. godine odeqak se orjenti{e na borbu

18

20 Uporedi: Niketi}, Gojko, (izd.), Zakon o unutra{woj upravi od 19. 06. 1929. sa izmenama i do-punama od 19. 07. 1929 i 09. 10. 1929. sa uredbama i pravilnicima o wegovom izvr{ewu, Beo-grad, 1930, str. 1-57; Milosavqevi}, Bogoqub, op. cit., str. 108, 109.

protiv albanskog separatizma, odn. iredentizma koji raspiruje fa{isti~kaItalija zagovaraju}i stvarawe protektorata Velika Albanija.

Ma|arski odeqak, se suprotstavqao delovawu ma|arske obave{tajne slu`bekoja je stvarala agenturu me|u Srbima i Ma|arima u Ba~koj i drugim krajevima.Neposredno pred Drugi svetski rat ma|arska obave{tajna slu`ba je bila poddirektnim uticajem nema~ke vojnoobave{tajne slu`be, ali i veoma agresivna.Poznato je na primer da je Dràvni sud za za{titu dràve osudio od 1933. do1939. godine ~ak 51 agenta ma|arske obave{tajne slu`be za dela {pijunaè.

Italijanski odeqak, se suprotstavqao delovawu italijanskih obave{taj-nih slu`bi koje su, nakon Prvog svetskog rata, dugo bile najaktivnije straneobave{tajne slu`be u delatnosti prema Jugoslaviji naro~ito na planu voj-ne {pijunaè. Pred Drugi svetski rat, ovaj odeqak je po~eo nadzirati i ak-tivnost francuske obave{tajne slu`be, koja u me|uvremenu ipak nije stvori-la zna~ajnija obave{tajna upori{ta u Jugoslaviji.

Nema~ki odeqak, bavio se otkrivawem agenature nema~kih obave{tajnih slu`bi.Operativci ovog odeqka otkrili su vi{e agenata i utvrdili {pijunsko delo-vawe iz nema~kog poslanstva i ~ehoslova~ke ambasade u Beogradu. Osim toga,ovaj odeqak je suzbijao nema~ku propagandu i nadzirao pripadnike Kulturbun-da. Ina~e, [vapsko-nema~ki kulturni savez Kulturbund (Schwaebisch-deutcheKulturbund), je bila organizacija nema~ke nacionalne mawine (folksdoj~eri) uKraqevini Jugoslaviji. Oni su se organizovali od 1920. godine, a do 1941. suimali 402 mesne grupe sa 450.000 ~lanova. Pre rata su delovali legalno i ile-galno kao peta kolona. Odmah nakon okupacije pripadnici Kulturbunda su seukqu~ili u rad policijsko-upravnog aparata, a po~etkom 1942. godine su kao do-brovoqci masovno stupili u oruàne formacije SS.

Odeqak za ostale dràve, suprotstavqao se aktivnosti obave{tajnihslu`bi drugih dràva, s tim da je od 1938. godine posebno obra|ivana aktiv-nost engleskih obave{tajnih slu`bi. S obzirom na blisku saradwu engles-kih obave{tajaca i vojnoobave{tajne slu`be Kraqevine Jugoslavije(ukqu~uju}i slu`bu S-TVOS), otkriveni agenti engleske slu`be nisu hap{e-ni, ali je pojedinim obave{tajcima bilo otkazano gostoprimstvo u Beogra-du. Poznato je da su britanski obave{tajci organizovali izuzetno sna`nupropagandnu kampawu na tlu Jugoslavije, a preko koru{kih Slovenaca i di-verzantsku aktivnost na teritoriji Austrije. Tokom 1939. godine su otkrive-ni i u dva navrata onemogu}eni wihovi planovi za onesposobqavawe plovidbeDunavom kod \erdapa.21

êtvrti odsek marksisti~ki, delio se na dva posebna odeqka i to na: So-cijalisti~ki odeqak, koji je vr{io kontrolu sindikalnih organizacija, kon-trolisao radni~ke skupove i sastanke, suzbijao neprijavqene radni~ke

19

21 O tom slu~aju i {ire o wihovom delovawu u Jugoslaviji do 1945. godine vidi: Ladd, J. D. etal., Clandestine Warfare: Weapons and Eqipment of the SOE and OSS, London: Blandford Press,1988; Phillis, Auti, Clog, Richard (ed.), British Policy towards Wartime Resistance in Yugoslaviaand Grece, London: Macmillan Press Ltd., 1975.

manifestacije i sli~no, i Komunisti~ki odeqak, koji je suzbijao delovaweilegalne Komunisti~ke partije Jugoslavije u nadle{tvima, {kolama, fabri-kama, na izletima i sli~no, suzbijao demonstracije i ilegalnu komunisti~u{tampu, i suzbijao teroristi~ku aktivnost.22

Peti odsek za udruèwa i {tampu, koji se bavio cenzurom {tampe. [es-ti odsek centralna prijavnica, koji je kroz svoja tri odeqka vr{io eviden-tirawe jugoslovenskih dràvqana nastawenih u Beogradu, vodio evidencijustranih dràvqana i izdavao legitimacije o identitetu. Sedmi odsek agentski, koji je vr{io obezbe|ewe va`nih li~nosti i dràvnih funkcione-ra. Osmi odsek specijalne bezbednosti, imao je u svom sastavu kartoteku u ko-joj je vr{eno evidentirawe svih lica koja su bila od interesa za Odeqeweop{te policije (op{ta specijalna kartoteka).

Odeqewe dràvne za{tite Ministarstva unutra{wih poslova, odnosnoOdeqewe op{te policije Uprave grada Beograda, je tesno sara|ivalo kako saobave{tajnom slu`bom andarmerije, tako i sa drugim organima vojne oba-ve{tajne slu`be i obave{tajne slu`be Ministarstva inostranih dela. Sa-radwa je ostvarivana i sa Obave{tajnom direkcijom General{taba JV, kaocentralnim organom rukovo|ewa, planirawa i organizovawa celokupne oba-ve{tajne i kontraobave{tajne aktivnosti u zemqi i inostranstvu. Najzad,po prirodi stvari, odgovaraju}a saradwa je ostvarivana i sa posebnim sudomza za{titu dràve, koji je osnovan Zakonom o Dràvnom sudu za za{titudràve od 8. januara 1929. godine. Ustanovqen je pri Kasacionom sudu u Beo-gradu, sa nadle`nostima za podru~je cele dràve. Sud je izvi|ao, raspravqao

i sudio o krivi~nim delima iz glave IX Krivi~nog zakonika KraqevineSrbije i o delima iz ~lanova 1, 9, 13. i 14. Zakona o za{titi javne bezbednostii poretka u dràvi. Pod op{tim krivi~nim delima zakoni i ovaj sud su po-drazumevali: krivi~na dela protiv opstanka dràve i ustavnog ure|ewa, de-la protiv op{te sigurnosti qudi i imovine, te uvredu i klevetu Kraqa iKraqevskog doma i poglavara stranih dràva.

Kapitulacija, okupacija i raspad Kraqevine Jugoslavije 1941. godine ima-li su za posledicu i definitivnu propast dotada{weg bezbednosno-obave-{tajnog sistema, mada su u mawem obimu neki obave{tajni centri locirani uinostranstvu nastavili sa delovawem za ra~un Kraqa i Vlade u emigraciji.Naime, vojnoobave{tajna slu`ba izbegli~ke vlade bila je svedena na rad voj-nih izaslanstava u savezni~kim i neutralnim zemqama koje im nisu otkazalegostoprimstvo. Vrlo oskudne pripreme za rad vojnoobave{tajne slu`be u uslo-vima okupacije i te{ko}e u odràvawu veze sa zemqom, gotovo u potpunosti suodsekle emigrantsku obave{tajnu slu`bu od situacije u okupiranoj Jugoslavi-

20

22 O teroristi~koj aktivnosti pripadnika KPJ i SKOJ u Srbiji ovog perioda vidi npr: Ni-koli}, Kosta, Teroristi~ka delatnost Komunisti~ke partije Jugoslavije u KraqeviniSHS (1921-1930), u: Istorijski glasnik, br. 1-2/1993, str. 91-101

ji. Veza sa zemqom odràvana je tek od polovine 1942. godine, i to preko obave-{tajnih centara u Istambulu, Bukure{tu, Helsinkiju i Bernu.23

3. Tajna policija u okupiranoj Srbiji

3.1. Struktura i metodi delovawa tajne policije okupatora

Kraqevina Jugoslavija je u aprilskom ratu 1941. godine bila napadnutaod strane 59 divizija (29 nema~kih, 23 italijanske i 5 ma|arskih). Wima susadejstvovale brojne, dobro organizovane i ~vrsto povezane organizacijePete kolone, koje je ~inila politi~ka agentura nacisti~ko-fa{isti~kihagresora (folksdoj~eri, usta{e i dr.). One su posedovale oru`je i, sinhroni-zovano sa napadom spoqa, vr{ile diverzije, sabotaè i oruàne napade nasaobra}ajne ~vorove, aerodrome, mostove, pa ~ak i na mawe jedinice Jugoslo-venske vojske. Istovremeno je na teritoriji Kraqevine Jugoslavije aktivnodelovalo vi{e agenata nema~kih i italijanskih obave{tajnih slu`bi, kojisu prikupqali i radio-stanicama oda{iqali obave{tajne podatke o raspo-redu i pokretima vojske24.

Obave{tajne i bezbednosne slu`be okupatora su svoj rad zasnivale i naprisnoj saradwi sa izdajni~kim elementima i grupama kao {to su bili al-banski separatisti, naro~ito wihova organizacija Besa, frankovci, odn.usta{e i kriàri, crnogorski separatisti (krila{i) i drugi. Uostalom, po-znato je da je katastrofalnom porazu zna~ajno doprinela aktivnost ovih ele-menata, kao i agenata nema~kih i italijanskih obave{tajnih slu`bi, koji suprikupqali i radio-stanicama oda{iqali obave{tajne podatke o raspore-du i pokretima Jugoslovenske vojske, vr{ili diverzije i sabotaè, intenziv-no {irili dezinformacije i glasine izazivaju}i zabunu i defetizam, isli~no.25

Nema~ki okupacioni sistem se, na osnovu nema~ko-italijanskog sporazu-ma, delio na tri reìma: a) anektirana podru~ja; b) klasi~ni okupacionisistem i v) teritorije pod zajedni~kom nema~ko-italijanskom upravom. Pre-ma konkretnim te`wama nacista ka odre|enim teritorijama, klasi~ni oku-

21

23 O tome vidi op{irnije: Biv{a jugoslovenska obave{tajna slu`ba u II svetskom ratu (kw II,deo II), (s.l.): (s.n.) 1950, str. 82-87. i daqe; Ristovi}, Milan, Sukobi obave{tajnih grupajugoslovenske izbegli~ke vlade u Turskoj 1941-1943 godine, u: Vojnoistorijski glasnik, br.2/1984, str. 153-170.

24 Uporedi: Operativno-obave{tajna situacija biv{e Jugoslavije (predavawe: izvod iz mate-rijala), (s.l.): (s.n.), (s.a.) i Priru~nik uz temu operativno-obave{tajna situacija biv{e Ju-goslavije, Beograd.

25 O delovawu Organizacije Jupiter i uticaju Pete kolone na ishod aprilskog rata, vidinpr: Terzi}, Velimir, Slom kreqevine Jugoslavije, 1941: Uzroci i posledice poraza (kw. II),Beograd (i dr.): Narodna kwiga (i dr.), str. 499-513 i daqe; Peta kolona u staroj Jugoslavi-ji, u: Narodna milicija br. 4/1955, str. 20-32; Obradovi}, Milan, O delovawu obave{tajneslu`be nema~kog okupatora na podru~ju Jugoslavije ukqu~enom u tzv. NDH, u: 13. maj, br.5/1966, str. 459-502; i sl.

pacioni sistem uglavnom je bio uspostavqen u tzv. u`oj Srbiji na deluteritorije biv{e Dunavske, Moravske i Drinske banovine i Uprave gradaBeograda, dok su Banatom i isto~nim Sremom samostalno upravqali fol-ksdoj~eri. U nema~koj okupacionoj zoni bila su, pored Novog Pazara, i trikosmetska sreza: vu~itrnski, lapski (Podujevo) i zve~anski (K. Mitrovica).Ispadawem iz rata saveznika u agresiji, Nema~ka je preuzela i ostala okupa-ciona podru~ja u Srbiji, i to italijansko tokom 1943. godine, a ma|arsko umartu i bugarsko u septembru 1944. godine26.

U nema~koj okupacionoj zoni na tlu Srbije delovali su punktovi, koman-de i ispostave slede}ih bezbednosno-obave{tajnih organizacija: Glavnogureda bezbednosti Rajha RSHA, odnosno Gestapoa (sa centrom u Beogradu),Slu`be bezbednosti (SD) i Policije bezbednosti (SIPO), zatim Slu`be ope-rativnog izvi|awa veza (Na-4), Tajne vojne policije (GFP) i Uprave za obave-{tajnu i kontraobave{tajnu slu`bu Vrhovne komande Vermahta Abverakoji je delovao iz centra u Beogradu i kontraobave{tajnih ureda u pojedinimvojnim oblastima (Abwherstelle-Ast). U okviru tzv. Delatne grupe policijebezbednosti i slu`be bezbednosti za Jugoslaviju delovala je i Kriminalis-ti~ka policija (KRIPO).

Italijanski okupacioni sistem je uspostavqen tako {to su na okupira-nom, odnosno anektiranim teritorijama osnovane prefekture kao upravniorgani i kvesture kao izvr{no-policijski organi. Na ovom podru~ju inten-zivno su delovali obave{tajno-bezbednosni centri Vojne obave{tajneslu`be (SIM). U sadejstvu sa ovom slu`bom delovala je fa{isti~ka Dobro-voqa~ka milicija za nacionalnu bezbednost (MVSN). Wena osnovna organi-zacijska jedinica bila je legija ili tzv. bataqon crnih ko{uqa. Zadataklegije je bio da na svom odseku odgovornosti organizuje posebni kontraoba-ve{tajni centar tzv. politi~ko-isledni ured (UPI), kojim je neposredno ru-kovodio komandant legije. Pored toga, obave{tajnom delatno{}u se bavila iitalijanska policija, centri CS, kao i andarmerija (Caribinieri Reali CCRR). Me|utim, najefikasnije obave{tajne organizacije fa{isti~ke Ita-lije bile su wene tajne politi~ke policije i istovremeno specijalne slu`befa{isti~kog pokreta Organ budnosti za suzbijawe antifa{izma (Ovra)i Kapilarna organizacija (OK).

Ma|arski okupacioni sistem zaveden je na teritoriji Ba~ke. Organizova-ne su andarmerijske stanice na okupiranoj teritoriji, kao i lu~ke i pogra-ni~ne kapetanije i, najzad, gradske kapetanije u Novom Sadu, Subotici,Somboru, Senti i Kawi`i. Pored postoje}ih policijskih institucija iwihovih politi~kih odseka (levih K komunisti~kih i dr.) i detektiv-skih, islednih i izvi|ajnih grupa, Drugo odeqewe General{taba ministar-

22

26 O sistematskom teroru, progonu i stradawima srpskog naroda na okupiranim i anektira-nim podru~jima, u NDH i Velikoj Albaniji videti: Dimi}, Qubodrag, Srbi i Jugoslavija:Prostor, dru{tvo, politika (pogled s kraja veka), Beograd: Stubovi kulture, 1998, str.145-157.

stva vojske (VKF) formiralo je specijalne izvi|a~ko-isledne pokretne trupeja~ine do 30 qudi. Ove grupe su delovale tokom 1941. godine, a u wihov sastavulazili su oficiri i podoficiri vojne i civilne obave{tajne i kontraoba-ve{tajne slu`be (Kemelharis), andarmerije i policije, kao i detektivsko istraàrsko osobqe. Ofanzivno su delovala i obave{tajna odeqewa 4. i 5. ma-|arskog okupacionog korpusa, preko ispostava u Novom Sadu, Subotici,Senti i drugim mestima, te preko policije u gradovima i andarmerije u se-lima, naseqima i sala{ima.27

Bugarski okupacioni sistem je uspostavqen na anektiranim podru~jimaKosmeta, isto~ne i ju`ne Srbije, a predstavqao je identi~nu organizacijuuprave kakvu je fa{isti~ka Bugarska imala na svojoj teritoriji. Konkretni-je re~eno, na terenu su delovali Obave{tajno odeqewe Ministarstva vojske(RO-2) i obave{tajni organi MUP (DS). Agentura je stvarana masovno, naro-~ito preko op{tinskih kmetova koji su imali svoje ilegalne punktove. Bu-garske specijalne jedinice za dejstvo prema oslobo|enoj teritoriji ~inilisu lete}i i specijalni policijski odredi. Pored toga, bugarski policijskiaparat je raspolagao i mobilnim kowi~kim i motorizovanim formacijama.Najzad, na podru~ju svake op{tine obrazovana je bugarska policijska stani-ca i jedinica kontra~etnika od najvi{e 20 qudi, naoruànih lakim na-oruàwem, koji su izvi|ali teren i patrolirali, a u ja~im sukobima susadejstvovali sa bugarskim oruànim formacijama.

Nezavisna dràva Hrvatska, koja je obuhvatala i teritoriju Srema sa Ze-munom, bila je administrativno podeqena na 22 velike upanije. Usta{kopoliti~ko rukovodstvo ~inili su: u velikim upama stoèrnici, u kotari-ma logornici, u op{tinama tabornici i u selima rojnici. Oruàne snageNDH su krajem 1941. godine ~inile: usta{ka vojnica, domobranstvo ioru`ni~ke (andarmerijske) pukovnije. Decembra 1944. godine, na izri~itzahtev Nema~ke, domobranstvo je rasformirano kao nesigurna vojska, a sveoruàne formacije NDH su reorganizovane u 16 divizija pod komandom ne-ma~kih korpusnih {tabova. Istovremeno su se razvijale usta{ke policijske,obave{tajne i vojnoobave{tajne strukture. Smatra se da su ove slu`be pred-stavqale najopasniji obave{tajni aparat kvislin{kih snaga, tj. da je UNSbila opasnija ~ak i od Gestapoa i Ovre28. Me|utim, sigurno je da su najpogu-bniji efekat imali logori, koji tako|e spadaju u policijsko-bezbednosniaparat Nezavisne Dràve Hrvatske.

23

27 Op{irnije o delovawu nema~kih, italijanskih i ma|arskih obave{tajnih institucija naokupiranim i anektiranim podru~jima Srbije i Jugoslavije, vidi: Janekovi}, Slavko, Ra-zvitak obave{tajnih slu`bi u toku NOR-a:Organizacija, metod i sadràj wihovog rada.

Iskustva za eventualno budu}a ratna dejstva, (s.l.): (s.n.), 1962; Obradovi}, Milan, Orga-nizacija i delatnost obave{tajne slu`be i sistema bezbednosti Narodnooslobodila~kogpokreta u Vojvodini u toku NOB-e , u: Bezbednost, br. 9/1990, str. 335 i daqe.

28 Xelebxi}, Milovan, Obave{tajna slu`ba u Narodno oslobodila~kom ratu 1941-1945, Beo-grad: Vojnoistorijski institut, 1987, str. 91; Uporedi: \or|evi}, Obren, Za{tita revolu-cije, Beograd: Institut za politi~ke studije FPN, 1979, str. 54-59.

Bezbednosno-obave{tajni aparat okupatora intenzivno je primewivaodiverzantsko-teroristi~ku aktivnost (npr. diverzija u fabrici oru`ja uUìcu 1941. godine) i druge vidove nekonvencionalnih dejstava, ali je najin-tenzivnije bilo obave{tajno delovawe. Naime, obave{tajne i bezbednosneslu`be okupatora su, uz pomo} slu`bi kvislinga i kolaboranata, na ~itavojteritoriji Jugoslavije organizovale totalnu {pijunaù. Na neoslobo|enojteritoriji su pokrivale skoro svako naseqeno mesto, a u gradovima svakuulicu, stambenu zgradu, ustanovu i preduze}e. Na oslobo|enu teritoriju suupu}ivani brojni agenti sa obave{tajnim i subverzivnim zadacima. Osimtoga, Gestapo, Ovra i druge slu`be vr{ile su masovna hap{ewa na osnovu po-dataka o aktivnosti pojedinaca ili su hapsili kroz preventivne racije.Uhap{eni su maksimalno kori{}eni kao izvor obave{tajnih podataka. Ta-ko|e su Gestapo, Ovra i druge slu`be permanentno stvarale agenturu koju sunastojale da ugrade u oruàne formacije i u ilegalne strukture antifa{is-ti~kih pokreta na neoslobo|enoj teritoriji. Ugra|ivawe agenata vr{eno jeuz sistemati~ne pripreme, kako bi se agenturi obezbedili {to povoqnijiuslovi.

3.2. Tajna policija kvislin{kog aparata

Ministarstvo unutra{wih poslova, kao i ostala resorna ministarstvaVlade Kraqevine Jugoslavije, delovalo je u zemqi do aprila 1941. godine.Odlaskom Vlade u emigraciju, ovo Ministarstvo je delovalo u okviru Vladeu Londonu za period 1941-1945. godina.29 S druge strane, nema~ki okupatorisu u maju 1941. godine osnovali kvislin{ku Vladu (Savet Komesara). Pred-sednik te vlade i ujedno ministar unutra{wih dela bio je Milan A}imovi}.Komesarska Vlada Srbije je ubrzo zamewena Vladom narodnog spasa, apredsednik te vlade (Ministarskog saveta) koja je obrazovana krajem avgus-ta 1941. godine, postao je general Milan Nedi}, dok je Milan A}imovi} os-tao ministar unutra{wih poslova. Ovoj vladi su na raspolagawu stajalepolicija Uprave grada Beograda i razli~ite oruàne formacije (~etniciKoste Pe}anca, Ruski za{titni korpus i sl.).

Organi vlasti i vojne formacije kvislinga i kolaboranata koje su egzis-tirle na tlu okupirane Srbije od 1941-1944. godine (npr. Srpska dràvnastraà, Srpski dobrovoqa~ki korpus, i sl.), imale su sopstvene policij-sko-bezbednosne elemente, odnosno obave{tajne slu`be. Ove slu`be su tesnosara|ivale sa obave{tajnim slu`bama okupatora pruàju}i im obave{tewai drugu pomo}. U osnovi isto vaì i za andarmerijske jedinice. Iako su oveoruàne formacije javne bezbednosti odmah nakon kapitulacije bile razo-

24

29 Vlada, odnosno Ministarski savet u emigraciji, delovala je u okviru prava i du`nostiutvr|enih Ustavom Kraqevine Jugoslavije od 3. septembra 1931. godine i Zakonom o uki-dawu, izmeni i dopuni zakonskih propisa od 3. decembra 1931. godine, koji se odnose navrhovnu dràvnu upravu.

ruàne, a andarmerijske stanice opqa~kane i uni{tene, wihova aktivnostje ubrzo obnovqena. Najpre su formirane pojedine andarmerijske ~ete savodovima i stanicama, dok je krajem juna 1941. godine obrazovana Komandasrpske andarmerije. Tokom 1942. godine andarmerija je fakti~ki prefor-mirana u Srpsku dràvnu straù SDS. Ona se delila na Gradsku dràvnustraù (u Beogradu i ve}im mestima), Poqsku dràvnu straù (na teritorijiSrbije izvan tih gradova) i na Grani~nu dràvnu straù. Premijera i ~lanovekvinsli{ke Vlade obezbe|ivala je mawa vojna formacija, tzv. Srpska garda.30

Posle okupacije fakti~ki je zadràn ceo predratni aparat Uprave gradaBeograda, sa upravnim ~inovnicima, policijom, andarmerijom i straòm.Zanimqivo je, me|utim, da su u Nedi}evoj Srbiji ukinuti Dràvni sud zaza{titu dràve i Dràvno tuìla{tvo pri ovom sudu. Naime, Uredbom od 1.jula 1941. godine je precizirano da }e poslovi ovog suda i tuìla{tva pre}iu nadle`nost redovnih sudova i dràvnog tuìoca pri redovnim sudovima,koji }e u svemu postupati po propisima Zakonika o sudskom krivi~nom pos-tupku, od 16. februara 1929. godine. S druge strane, Banat je bio formalno ve-zan za kvislin{ki Savet komesara u Beogradu, ~ijom je uredbom formiranoNadle{tvo pomo}nika bana Dunavske banovine za Banat sa sedi{tem u Pe-trovgradu (Zrewaninu). Politi~ku policiju predstavqao je Odsek za javnubezbednost Upravnog odeqewa tog nadlet{tva, koji je uspostavio stanice zaupravqawe agenturom u sreskim mestima i mreù poverenika iz redova ne-ma~ke i drugih nacionalnih mawina, pa i iz redova Srba.31

Unutra{wa organizacija Uprave grada Beograda ostala je gotovo nepro-mewena, osim {to je Odeqewe op{te policije preimenovano u Odeqewe spe-cijalne policije.32 Ono je imalo oko 30 ~inovnika i 150 operativaca (poli-cijskih agenata), i delilo se na centralnu prijavnicu, kartoteku i petodeqaka: Prvi odeqak administrativni; Drugi odeqak politi~ki; Tre}iodeqak, u po~etku kontraobave{tajni (za defanzivnu obave{tajnu slu`buprotiv stranaca), a zatim za kontrolu pokreta D.M. (Ravnogorskog ~e-tni~kog pokreta); êtvrti odeqak antikomunisti~ki, i Peti odeqak zakontrolu {tampe.

Kao odeqewe Uprave grada Beograda, Specijalna policija je bila nad-le`na samo za Beograd, ali je kao ispomo} delovala i u unutra{wosti okupi-rane Srbije. Naro~ito je to bio slu~aj sa upravama policije u onim mestimagde su pre okupacije bila sedi{ta banovina, a u okviru kojih su delovali od-

25

30 Petranovi}, Branko, Srbija u Drugom svetskom ratu 1939-1945, Beograd: VINC, 1992, str.136, 415.

31 Uporedi: Mom~ilovi} \or|e, Banat u narodno-oslobodila~kom ratu, Beograd: VIZ, 1977,str. 27-32

32 Uporedi: Boòvi}, Branislav, Beogradska policija u Kraqevini Jugoslaviji: Upravagrada Beograda 1918-1941", u Bezbednost, br. 2/2002, str. 357-372; Boòvi}, Branislav,Specijalna policija", u 13. maj, br. 3/1970, str. 16-31.

seci Specijalne policije (npr. u Ni{u).33 Ova slu`ba je delovala konspira-tivno, vrbuju}i agente (konfidente) prilikom hap{ewa i sprovo|ewaistrage, ali se bavila i subverzivnom propagandom prvenstveno plasi-rawem dezinformacija, kori{}ewem agenata-provokatora i provokatorskihradio-stanica. Osim toga, komanda i obave{tajni odsek andarmerije dos-tavqali su Specijalnoj policiji sva obave{tewa do kojih su do{li prekosvojih agenata, dok se kao naro~ito agilan saradnik Specijalne policije po-kazalo Obave{tajna sekcija Srpske dobrovoqa~ke komande (qoti}evske).

Na delu teritorije okupirane Srbije (u Sremu), delovale su i policij-sko-bezbednosne i obave{tajne strukture NDH. Naime, odmah po formirawuGlavnog usta{kog stana 1941. godine, osniva se Usta{ka obave{tajnaslu`ba UOS, kojom rukovodi poverenik Glavnog usta{kog stana. Osnovnikadar pri stvarawu Usta{ke obave{tajne slu`be uzet je iz usta{kih obave-{tajnih centara koji su delovali pre sloma i raspada Jugoslavije. Tako seve} u julu 1941. godine u Sarajevu organizuje kurs za nove pripadnike UOS ko-ji izu~avaju istu materiju koju su izu~avali pripadnici ilegalne organiza-cije Matija Gubec za vreme Kraqevine Jugoslavije (pravila konspiracijei uho|ewa, {ifrovawe, radio-telegrafiju). Osim ovog delovali su i drugicentri sve do avgusta 1941. godine kada UOS ulazi u sastav UNS kao Ured II itada se stvara kompletna organizacija.

Istovremeno se pod rukovodstvom drugog poverenika Glavnog usta{kogstana vr{i organizacija koncentracionih logora u kojima se vr{e masovnipokoqi Srba, Jevreja i Roma. Usta{ki logori jo{ uvek nisu dovoqno is-traèni, tako da pored otvorenog pitawa ukupnog broja rtava postoji i mo-gu}nost da su usta{e pretekle naciste i istrebqivawe zapo~eli nekolikomeseci pre wih, jer su prvi pokoqi Srba zabeleèni u aprilu 1941, a prvi us-ta{ki logori otvoreni tokom leta iste godine. Ove logore je kao i nacis-ti~ke, karakterisala svirepost tretmana logora{a i velika smrtnost, awihovu specifi~nost predstavqaju logori za decu. Me|u logore istreb-qiva~kog tipa najpre se moè svrstati Jasenovac, odnosno jedan wegov deo,logor br. 3-c (Ciglana), koji su i same usta{e nazvale logorom smrti.34

Iz ove dve organizacije izrasla je Usta{ka nadzorna slu`ba UNS, kojojsu kasnije pridodate jo{ neke organizacije. UNS je imala slede}u organiza-cionu strukturu : Usta{ko redarstvo (Ured I); Usta{ka obave{tajna slu`ba(Ured II); Usta{ka odbrana (Ured III); Usta{ki osobni ured (Ured IV) i Usta-{ka sigurnosna slu`ba (Ured V). Gestapo je postavqao svoje instruktore priUNS. Tako|e treba naglasiti da Ured II (UOS) nije vr{io samo obave{tajnudelatnost i dostavqao obave{tewa da bi po wima postupao Ured I, ve} je isam vr{io hap{ewa, saslu{avawa i pretrese, a posedovao je i svoje zatvore.

26

33 O tome detaqnije vidi: Kozi}, Milorad,"Snage i aktivnosti kontrarevolucije i kvinslin-ga u ni{kom kraju 1941-1944.", u: Ni{ki zbornik, br. 19/1995, str. 74-76 i daqe.

34 Miloradovi} Goran, op. cit., str. 121.

U pogledu organizacione strukture, UOS je bila podeqena na 15 odeqewaprema problematici rada. Najva`nija me|u wima bila su specijalizovanaodelewa za obave{tajni rad prema Srbima, Jevrejima i pripadnicima NOP(III, IV i VI odelewe).

Centrala UOS se na terenu oslawala na posebna povereni{tva preko ko-jih je pokrivala celokupnu teritoriju NDH, a samo povereni{tvo UOS (npr.u Zemunu) se delilo na Spoqni i Unutra{wi ured. Spoqni ured je organizo-vao mreù agenata i primao od wih obave{tewa, a vr{io je i hap{ewa, pre-trese i drugo. Unutra{wi ured je vr{io sve administrativno-analiti~ke iupravne poslove. Pored toga, u sastavu policije bezbednosti bili su ugra|e-ni poverenici UOS, kao {to je to na primer bio slu~aj sa Kotarskim ravna-teqstvom u Sremskoj Mitrovici.

Pored toga, bezbednosno-obave{tajni aparat totalitarne NDH sa-~iwavale su od 1941. godine i obave{tajne institucije u oruànim snagama:T-odsjek Op}eg odjela Ministarstva domobranstva (koji je funkcionisao domarta 1943. godine); O~evidni odjel (kasnije Izvje{tajni odjel) Ministar-stva domobranstva (funkcionisao od septembra 1941. do kraja 1944. godine);Ic odsjek Operativnog odjela Ministarstva domobranstva (funkcionisao domaja 1945 godine); Izvje{tajni odsjek mornarice NDH; Sigurnosna slu`baPoglavnikovih tjelesnih zdrugova (od novembra 1941. do maja 1945. godine) iOdjel javne sigurnosti oru`ni{tva NDH (od 1941. do maja 1945. godine).35

4. Organizacija i delatnost tajne policije antiokupatorskih

pokreta u Srbiji 1941. godine

Ubrzo po gubqewu Jugoslavije sa politi~ke karte Evrope, na wenom tluaktivno je po~eo delovati Narodnooslobodila~ki pokret (NOP), u ~ijimstrukturama se za~eo i razvijao bezbednosno-obave{tajni sistem budu}e Ju-goslavije. Wegovo formirawe ozna~ilo je krah bezbednosno-obave{tajnihustanova kvislin{ke dràvne administracije i jugoslovenske vlade u izbe-gli{tvu, ali i kona~ni poraz obave{tajnog aparata ravnogorskog ~etni-{tva kao rivalskog antiokupatorskog pokreta36.

Naime, tajnu politi~ku policiju tj. organe ~etni~ke obave{tajne i kon-traobave{tajne slu`be, formirao je i wom li~no rukovodio Draà Miha-ilovi}. Me|u prvima wegovim aktivnostima na Ravnoj gori bile su mere naobave{tajnom planu. Pored organizacionih struktura obave{tajne slu`be u{tabu, kasnije Vrhovnoj komandi (VK) ~etni~kog pokreta, vojnim jedinicamai na terenu, Draà Mihailovi} je neporedno vodio agenturu i obave{tajne

27

35 Uporedi: Lazi}, Du{an, Organizacija policijsko-obave{tajne slu`be Nezavisne DràveHrvatske", u: Zbornik za istoriju, br. 12/1975, str. 173-207; Nema~ka obave{tajna slu`ba(kw. IV), Beograd: DSUP,1956, str. 1395 i daqe.

36 Osnovne karakteristike obave{tajnog rada ~etini~kog pokreta D. Mihailovi}a prikaza-ne su prema: Nikoli}, Nikola, Pokret Draè Mihailovi}a i nema~ka {pijunaà, Beograd:Grafomark, 2002, str. 255-269. Uporedi: Petranovi}, Branko, op. cit., str. 367 i sl.

kombinacije. On je to preduzimao preko specijalnih delegata, posebnih pun-ktova i odre|enih pojedinaca. Na taj na~in je postupao naro~ito kada su bi-li u pitawu odnosi sa saveznicima antihitlerovske koalicije, saradwa saokupatorom i kvislinzima, kontakti sa susednim zemqama, neke operacijeprotiv partizanskog pokreta, rad prema odre|enim podru~jima teritorija-ma (npr. Primorje itd.), poslove organizacije Tetas itd37.

Ina~e su se obave{tajnim i kontraobave{tajnim radom organizovano ba-vile sve ~etni~ke strukture vojne (VK, jedinice do bataqona, pa ~esto i ~e-te) i civilna organizacija (teritorijalne komande, predsednici komandanti op{tina i srezova, suhoputne stanice, seoske straè, organi-zacije ravnogorske omladine itd). Organizacione jedinice obave{tajneslu`be ~etni~kih komandi delovale su na {irem prostoru od onih na koji seprostirala wihova formalna nadle`nost. Nare|ewa, direktive i uputstvaza obave{tajni i kontraobave{tajni rad izdavali su: VK pokreta DM, ko-mandanti odreda, brigada, korpusa, grupe juri{nih korpusa i komandantioblasti pokrajina38. Ove strukture su prakti~no rukovodile poslovima, aoni su sprovo|eni preko glavnih obave{tajnih centrala, sekcija, odeqewa,obave{tajnih oficira i organizacionih jedinica druk~ijih naziva. Gotovosve vreme rata je bilo pravilo i ~esta praksa da su ove obave{tajne struktureupravqale ~etni~kom propagandom. Obave{tajnoj slu`bi su davate direkti-ve i ona je odgovarala za sprovo|ewe propagande.

êtni~ka {pijunaà je, u funkciji tajne politi~ke policije, prikupqalapodatke o komunistima i partizanskom pokretu u celini, o okupatorskim ikvislin{kim vojnim i drugim formacijama i strukturama, o odre|enim po-dru~jima (Primorje, Dunav, susedi itd.) i objektima (elezni~ki ~vorovi,mostovi i sl.), zatim o svim protivnicima koji {tete ravnogorskom pokre-tu i ideji, kao i o stawu u ~etni~kim jedinicama. Podaci o komunistima,partizanima i wihovim simpatizerima na terenu su bili osnov za represiju.êtni~ka {pijunaà je sa~iwavala za ovu kategoriju lica posebne spiskovekod gotovo svih obave{tajnih instanci jedinica. Ovakve spiskove su ~e-tnici neretko dostavqali nema~kim bezbednosno-policijskim organimapredlaù}i ili zahtevaju}i od wih represiju i ezekuciju. Mnoge podatke ~e-

28

37 Draà Mihailovi} je krajem 1943. godine formirao posebnu obave{tajnu organizaciju saspecijalnim zadacima, koja je ime Tetas dobila tek u martu 1944. godine, iako o tome pos-toje kontroverzni podaci. Ona je bila direktno pod rukovodstvom Obave{tajnog odeqewaVrhovne ~etni~ke komande i Draè Mihailovi}a li~no, a nastala je iz Glavnog obave{taj-nog centra za Srbiju. Tetas je imao centre u vi{e mesta, a stvarao je agenturu na vi{eprostora i u raznim sredinama. Wegove filijale su nosile kamufliran naziv Antikvar-nica. Za ime Tetas se vezuju termini Tajna slu`ba, Specijalni zadaci i drugi, ali jeto najverovatnije skra}enica od naziva Terenska tajna slu`ba.

38 Oktobra 1942. godine Draà Miahilovi} je izdao vrlo op{irno uputstvo za rad obave{taj-ne slu`be ~etni~kog pokreta u kome su obuhva}ene gotovo sve dimenzije ove vrste aktivnos-ti: va`nost, potrebe, ciqevi, zadaci, organizacija, organi, sredstva, na~in rada, izborlica, {ifra, cenzura, teme, izve{tavawe i drugo.

tnici su ustupali Britancima, dok su odre|ene podatke ponakad prikupqalii po wihovim izri~itim zahtevima i nalozima.

S druge strane, razvoj partizanske obave{tajne slu`be i slu`be bezbe-dnosti, kako u okviru NOP tako i na oslobo|enoj i neoslobo|enoj teritori-ji, pa i u inostranstvu, odvijao u vi{e faza. Svaka od wih donosila je novikvalitet u razvoju obave{tajnih aktivnosti, tako da su krajem rata ve} pos-tojali svi obave{tajni i izvi|a~ki organi nove Jugoslavije, na frontu i upozadini. S tim u vezi treba naglasiti da u me|u istori~arima i teoreti~a-rima bezbednosti preovla|uje stav da su jo{ na poznatom savetovawu ruko-vodstva KPJ i NOP u Stolicama kod Krupwa 26. septembra 1941. godine bi-la re{ena pitawa organizacije, sadràja i metoda obave{tajnog rada, iz ~e-ga se zakqu~uje da period od kapitulacije Kraqevine Jugoslavije do saveto-vawa u Stolicama predstavqa posebnu etapu u okviru faze nastanka bezbe-dnosno-obave{tajnog sistema socijalisti~ke Jugoslavije. [ta vi{e, saveto-vawe u Stolicama se ~esto uzima i kao momenat samog nastanka obave{taj-no-bezbednosne organizacije NOP, iako za to nema validnih pisanih trago-va ni dokaza.39

Prvi organizacijski oblici bezbednosti NOP (milicija, partizanskestraè), stvoreni radi za{tite naroda i jedinica od delovawa i uticaja ne-prijateqa, javqaju se ve} 1941. godine. Kao zametak budu}ih policijsko-be-zbednosnih struktura, oni su istovremeno bili i nosioci obave{tajnih ikontraobave{tajnih aktivnosti. Razvojem oruàne borbe unutar NOP su pa-ralelno nastajale i razvijale se Obave{tajna slu`ba NOV i POJ, u svojojoperativnoj i teritorijalnoj komponenti, i Slu`ba bezbednosti NOP. Oba-ve{tajna slu`ba Narodnooslobodila~ke vojske i partizanskih odreda Jugo-slavije po~ela se stvarati, kao posebna obave{tajna organizacija, krajemoktobra i u novembru 1941. godine, postavqawem obave{tajnih (informa-tivnih) oficira u {tabovima partizanskih odreda i wihovim niìm voj-nim jedinicama. Ovi oficiri su se u svom obave{tajnom radu oslawaliprvenstveno na istaknute borce, komuniste i skojevce u operativnim jedini-cama NOV, a na terenu na partijske organizacije i simpatizere NOP i KPJ.Slu`ba bezbednosti NOP, sa izraènim elementima politi~ke policije,po~ela je da se stvara u jesen 1941. godine, odmah nakon oslobo|ewa dela teri-torije u zapadnoj Srbiji, a krajem iste i po~etkom slede}e godine i na podru-~jima Crne Gore i BiH. Istovremeno se u oslobo|enim mestima zapadneSrbije (â~ak, Uìce i dr.) osnivaju odredi milicije, neposredno pot-~iweni Narodno-oslobodila~kim odborima u komandama mesta.

Analiza razvoja obave{tajnih i policijsko-bezbednosnih aktivnosti uNOR upu}uje na zakqu~ak da su takve aktivnosti u zna~ajnoj meri organizova-

29

39 U tom smislu uporedi: Obradovi}, Milan, Razvoj samoza{titnih funkcija NOP-a do i po-sle savetovawa u Stolicama, u: 13. maj, br. 2/1989, str. 16-33; \or|evi}, Obren, Odlukom uStolicama nastaje obave{tajna i bezbednosna organizacija NOP-a, u: 13. maj, br. 1/1977,str. 54-58; Suprotno: Vojnoobave{tajna slu`ba, Beograd: VINC, 1990, str. 58-60 i sl.

ne i sprovo|ene i na teritoriji Srbije, iako do stvarawa Ozne na ovom po-dru~ju prakti~no nije postojala posebno organizovana obave{tajna slu`ba.Do tog perioda bezbednosna funkcija bila je u prevashodnoj nadle`nostiKPJ.40 U prvim mesecima oruànog ustanka u vaqevskom, uì~kom i ~a~an-skom okrugu partijska obave{tajna slu`ba funkcionisala je dosta efikasno.Sastavni deo ove organizacije predstavqalo je formirawe punktova u koje supreno{ena prikupqena obave{tewa sa terena radi daqeg upu}ivawa. Saovih punktova, kuriri su obave{tajne podatke prenosili u punktove u selimaili u logor gde se nalazio {tab NOP odreda ili komanda partizanske ~ete.

Vaqevski partizanski odred je ve} u septembru 1941. godine u okviru{tapskih funkcija imao obave{tajne i bezbednosne, pa i isledne organe(istra`na slu`ba). Za prvog obave{tajnog oficira ovog odreda postavqenje dr Dragan Jovanovi}, dok je za funkciju prvog obave{tajno-izvi|a~kog ibezbednosnog organa odre|en Dimitrije Koqenovi} Dika. Istovremeno jeOkru`ni komitet KPJ odredio Qubomira Petrovi}a Mingeja da organizujekontraobave{tajnu slu`bu u samom Vaqevu. On je zajedno sa komunistimaMilicom Noìcom, Nadom Ili}, Qubi{om Milovanovi}em i Risti}em,podelio grad u ~etiri kontraobave{tajna reona (kasnije pet). Za svaki reonbilo je odre|eno po jedno odgovorno lice, s tim {to su se oni smewivali pre-ma ukazanoj potrebi. Wihov zadatak sastojao se u pronalaèwu grupe skojevacakoja je neopaèno osmatrala sve neprijateqske pokrete, pri ~emu se izve{taj mo-rao podnositi dva puta dnevno onome koji je bio odgovoran za reon.41

Na kraju treba napomenuti da su tajne slu`be oba antiokupatorska pokre-ta prioritetno obave{tajno obra|ivala rivalski pokret, odn. wegove vojneformacije, pristalice i simpatizere, kao i obave{tajne slu`be. Takva dela-tnost posledica je ~iwenice gra|anskog rata, koji se vodio istovremeno saborbom protiv okupatorskih i kvinsli{kih vojnih i policijskih snaga. Usamom po~etku, me|utim, ostvarivana je i odgovaraju}a saradwa budu}i dasu pojedina mesta u zapadnoj Srbiji zajedni~ki osloba|ali partizanski ivojno-~etni~ki odredi, te da je bila uspostavqena zajedni~ka vlast. Tako je,na primer, nakon oslobo|ewa â~ka 4. oktobra 1941. godine od strane Koman-de mesta imenovan Narodnooslobodila~ki odbor u koji je u{lo po 10 pred-stavnika partizana i ~etnika. Zajedni~ka komanda mesta je formirala ijedinstveni organ bezbednosti (politi~ke policije) Komisiju za borbuprotiv pete kolone. Predsednik Komisije, u ime partizana, bio je MilanJankovi} Bato, a wegov zamenik, u ime ~etnika, @ika Vuji~i}. Ova Komisijaje utvr|ivala krivice pojedinaca koji su sara|ivali sa okupatorom i imala

30

40 Uporedi: Trbojevi}, Nikola, Kratak pregled istorijskog razvoja slu`be bezbednosti Jugo-slavije, Beograd: SSUP, 1973, str. 26.

41 \or|evi}, Obren, Obave{tajna slu`ba i slu`ba bezbednosti u Uì~koj Republici , u: Be-zbednost, br. 2 /1981, str. 117.

je status vojnog suda, jer je izvr{avala presude.42

5. ZAKQUÂK

Proces institucionalizovawa aktivnosti politi~ke policije u Kneè-vini Srbiji dovr{ava se u prvoj polovini XIX veka. Tako je Uredbom iz1831. godine u okviru tada{we beogradske policije ustanovqena funkcija(tajne policije za politi~ke poslove), koja je imala zadatak (tajna umi{leni-ja isku{avati i motriti da ne bi ob{~enarodni mir naru{avala) i to kako(beogradski iteqa, tako i sa strane a osobito iz Cesarije dolaze}ih qudi).Uprkos tome, u Srbiji je civilna obave{tajna slu`ba po pravilu bila dale-ko maweg zna~aja od vojne. Osnovni razlozi za odsustvo institucionalnihformi civilne obave{tajne i kontraobave{tajne slu`be leè u nerazvije-nosti tada{wih organa dràvne uprave i dugogodi{weg preplitawa poli-cijskih i vojnih organa i slu`bi, ali i u ~iwenici da su poslove za{titeustavnog poretka u Srbiji tradicionalno vr{ili organi javne bezbednosti.Jedini izuzetak od pravila da je civilna obave{tajna slu`ba bila inferi-ornija u odnosu na vojnu, bio je period od 5. oktobra 1899. do 27. jula 1900. go-dine kada je primat u celokupnoj (ofanzivnoj i defanzivnoj) obave{tajnojdelatnosti bio poveren Odeqewu za poverqive policijske poslove Minis-tarstva unutra{wih dela, sa zadatkom da se stara za odràvawe unutra{wegdràvnog poretka i op{te zemaqske bezbednosti

S druge strane, vojnoobave{tajna slu`ba se institucionalno obrazuje usastavu Ministarstva vojnog, po~ev od 1856. godine, kada je izvr{ena reorga-nizacija vojske srpske. U vreme kona~nog oslobo|ewa (1876-1878), i ubrzo na-kon toga, u Srbiji je stvorena moderna vojnoobave{tajna slu`ba saneoficijelnim nazivom Izve{tajni odsek. Naime, ova slu`ba je Uredbomod 1876. godine ustanovqena najpre kao odsek u Operativnom odeqewu Glav-nog general{taba vojske Kneèvine Srbije. U isto vreme u pograni~nimoblastima obave{tajno su radili andarmerijski oficiri, kao i oficiriiz grani~ne trupe (Smederevo, ]uprija, Zaje~ar, Ra{ka, Uìce i Vaqevo).Me|utim, ova slu`ba nije u potpunosti zadovoqila potrebe komandovawa usrpsko-turskim ratovima 1876-1878. godine i srpsko-bugarskom ratu 1885.godine. Za daqi razvoj obave{tajnih aktivnosti i obave{tajnih slu`bi uSrbiji posebno je bio zna~ajan period posle Majskog prevrata 1903. godine ipovratka na presto dinastije Kara|or|evi}. U tom periodu intenzivira seaustro-ugarska {pijunaà u zemqi, naro~ito u Beogradu, ali i saradwa naj-vi{ih dràvnih organa Srbije sa ruskom obave{tajnom slu`bom na planuza{tite unutra{we bezbednosti.

Nastankom i formirawem Kraqevstva Srba, Hrvata i Slovenaca pos-tavqeni su temeqi prvog jugoslovenskog sistema dràvne bezbednosti, a samim

31

42 \or|evi}, Obren, Organizovawe i aktivnost obave{tajne i kontraobave{tajne slu`be uSrbiji 1941-1945", u: Bezbednost, br. 3 /1 995, str. 322.

tim i novi organi tajne policije na tlu Srbije. Taj sistem su ~inile bezbedno-sne i obave{tajne slu`be Ministarstva vojske i mornarice, Ministarstvainostranih dela i Ministarstva unutra{wih dela, kao i wima podre|ene us-tanove. U ovom sistemu je egzistirala i andarmerija, pre svega kao okosnicaunutra{we i javne bezbednosti Kraqevine, mada je imala i sopstvenu (vidov-sku) obave{tajnu slu`bu. Organi dràvne bezbednosti monarhisti~ke Jugo-slavije fakti~ki su rukovodili i prijemnim logorima u periodu 1919-1922.i 1939-1941. godine. Takvi objekti postojali su u Vaqevu i drugim mestima, asluìli su za izolaciju i nadzor nad nosiocima antiustavne aktivnosti (hab-zbur{ki lojalisti, boq{evici, usta{e, aktivisti VMRO i dr.). Kapitulaci-ja, okupacija i raspad Kraqevine Jugoslavije 1941. godine imali su zaposledicu i definitivnu propast dotada{weg bezbednosno-obave{tajnog sis-tema, mada su u mawem obimu neki obave{tajni centri locirani u inostran-stvu nastavili sa delovawem za ra~un Kraqa i Vlade u emigraciji.

Brojne policijske i bezbednosne ustanove i obave{tajne organizacijeokupatora i kvislinga (i kolaboranata) vi{estruko su pokrivale teritori-ju Srbije i Jugoslavije 1941. godine. Me|utim, dok se kvislin{ki policij-sko-bezbednosni aparat, osim fakti~ki nasle|enog policijskog aparataKraqevine Jugoslavije (Specijalna policija i sl.) stvarao tokom rata, oba-ve{tajne slu`be okupatora ve} su imale veliko iskustvo. Obave{tajne i bez-bednosne slu`be okupatora su svoj rad zasnivale i na prisnoj saradwi saizdajni~kim elementima i grupama kao {to su bili albanski separatisti,naro~ito wihova organizacija Besa, frankovci (usta{e i kriàri), crno-gorski separatisti (krila{i) i drugi. Uostalom, i katastrofalnom porazu uAprilskom ratu zna~ajno je doprinela aktivnost ovih elemenata, kao i age-nata nema~kih i italijanskih obave{tajnih slu`bi.

Ubrzo po gubqewu Jugoslavije sa politi~ke karte Evrope, na wenom tluaktivno je po~eo delovati Narodnooslobodila~ki pokret, u ~ijim struktu-rama se za~eo i razvijao bezbednosno-obave{tajni sistem budu}e Jugoslavije.Wegovo formirawe ozna~ilo je krah bezbednosno-obave{tajnih ustanovakvislin{ke dràvne administracije i jugoslovenske vlade u izbegli{tvu,ali i kona~ni poraz obave{tajnog aparata ravnogorskog ~etni{tva kao ri-valskog antiokupatorskog pokreta. Ina~e su tajne slu`be oba antiokupator-ska pokreta prioritetno obave{tajno obra|ivale rivalski pokret wegovevojne formacije, politi~ke pristalice, propagandu i obave{tajne slu`be,{to je posledica gra|anskog rata koji se vodio istovremeno sa borbom pro-tiv okupatorskih i kvinsli{kih vojnih i policijskih snaga. U samom po~et-ku, me|utim, ostvarivana je i odgovaraju}a saradwa. Tako je, naprimer, nakonoslobo|ewa â~ka 1941. godine imenovan zajedni~ki organ bezbednosti (po-liti~ke policije) Komisija za borbu protiv pete kolone.

32

Rezime

Po~etkom 19. veka, u periodu poznatom kao Srpska revolucija, u Srbiji je bila izra-èna obave{tajna delatnost. Institucionalizacija obave{tajnih i policijsko-bez-bednosnih struktura u Kneèvini Srbiji, dovr{ena je dono{ewem Uredbe iz 1831, uokviru beogradske policije, kada je ustanovqena funkcija tajne policije za politi-~ke poslove. Nerazvijenost tada{wih organa dràvne uprave, i preplitawa policij-skih i vojnih organa i slu`bi, uslovili su da je civilna obave{tajna slu`ba biladaleko maweg zna~aja od vojne. Na razvoj ovih slu`bi uticali su istorijski doga|aji,od srpsko-turskih ratova 1896-1878, srpsko-bugarskog rata 1885, do Majskog prevrata1903. Nastankom i formirawem Kraqevstva Srba Hrvata i Slovenaca, 1918. godine,postavqeni su temeqi prvog jugoslovenskog sistema dràvne bezbednosti. Taj sistem~inile su bezbednosne i obave{tajne slu`be Ministarstva vojske i mornarice, Mi-nistarstva inostranih dela i Ministarstva unutra{wih dela. Kapitulacija, okupa-cija i raspad Kraqevine Jugoslavije 1941. imali su za posledicu propast dota-da{weg bezbednosno-obave{tajnog sistema. Obave{tajne i bezbednosne slu`be oku-patora svoj rad su zasnivale na kvislin{kom policijsko-bezbednosnom aparatu i sa-radwi sa izdajni~kim elementima i grupama. Ujedno, na okupiranim podru~jima, gdeje delovao narodnooslobodila~ki pokret, za~ete su strukture novog bezbednosno-oba-ve{tajnog sistema budu}e Jugoslavije. Wegovo formirawe ozna~ilo je poraz bezbed-nosno-obave{tajnih struktura kvislin{ke dràvne administracije, jugoslovenskevlade u izbegli{tvu i rivalskog antiokupatorskog pokreta (ravnogorski ~etnici).Tajne slu`be antiokupatorskih pokreta prioritetno su obra|ivale rivalski pok-ret, {to je posledica ne samo oslobodila~kog ve} i gra|anskog rata.

Summary

At the beginning of 19th century, in the period known as Serbian revolution, the intelli-gence activity was outstanding. The institutionalization of intelligence and police-securitystructures in Principality Serbia, was finished by setting the Regulation in 1831, within Bel-grade police, when the function of secret police for political activities was established. Under-development of the organs of state administration and interweaving of police and military or-gans in the service caused the civilian intelligence service to be much less important than themilitary one. The development of these services was influenced by historical events, fromSerbian-Turkish wars 1896-1878, Serbian-Bul

glasnik-37

Documents