ghs u praksi - ekologija.gov.rs · - bezbednija radna sredina i bolji odnosi sa zaposlenima; -...
TRANSCRIPT
SERBIAN CHEMICALS MANAGEMENT
SR08IBEN02
SR08IBEN02
GHS U PRAKSI
Dokument je jedan od rezultata IPA 08 Twinning projekta,
„Pomoć u implementaciji sistema upravljanja hemikalijama u Srbiji“
koji je realizovan u periodu od 2010. do 2013. godine.
Strana 2 od 54
1. UVOD
1.1. Šta je GHS? Kako je nastao i koji je njegov cilj?
1.2. Zašto su u Srbiji doneta dva različita propisa o klasifikaciji, pakovanju i obeležavanju opasnih hemikalija?
1.3. Da li se CLP/GHS sistem primenjuje na sve supstance i smeše?
1.4. Da li se CLP/GHS sistem primenjuje i na neke proizvode?
1.5. Da li se CLP/GHS sistem primenjuje na medicinska sredstva, lekove, otpad, hranu, prehrambene aditive i arome, kao i na hranu za životinje i aditive za tu hranu?
1.6. Da li se sredstva za zaštitu bilja ili biocidni proizvodi klasifikuju i obeležavaju prema CLP/GHS propisu?
1.7. Koje su moje obaveze u odnosu na klasifikaciju i obeležavanje hemikalija prema CLP/GHS propisu?
1.8. Koji su prelazni periodi za klasifikaciju i obeležavanje hemikalije u skladu sa CLP/GHS sistemom?
1.9. Koje su moje obaveze u prelaznom periodu, odnosno da li sam u prelaznom periodu dužan da klasifikujem i obeležavam hemikalije prema oba propisa (DSD/DPD i CLP/GHS)?
2. KOJE SU MOJE OBAVEZE PREMA CLP/GHS PROPISU?
2.1. Proizvođač
2.2. Distributer
2.3. Uvoznik
2.4. Ponovni uvoznik
2.5. Prepakivač
2.6. Dalji korisnik
2.7. Snabdevač
3. KAKO DA SE PRIPREMIM?
4. GDE DA PRONAĐEM PODATKE O OPASNIM SVOJSTVIMA MOJIH HEMIKALIJA?
4.1. Podaci iz ispitivanja
4.1.1. Da li za potrebe klasifikacije treba da ispitam svojstva moje supstance?
4.1.2. Da li za potrebe klasifikacije treba da ispitam svojstva moje smeše?
4.2. Podaci iz bezbednosnih listova
4.2.1. Da li bezbednosni listovi moraju da sadrže klasifikaciju i elemente obeležavanja u skladu sa CLP/GHS sistemom?
4.3. Podaci iz Pravilnika o spisku klasifikovanih supstanci
4.3.1. Da li sam dužan da za moje supstance koristim klasifikaciju iz Spiska klasifikovanih supstanci?
4.3.2. Gde mogu da pronađem podatke koji su potrebni za klasifikaciju supstanci koje se NE nalaze na Spisku klasifikovanih supstanci?
4.3.3. Gde mogu da pronađem podatke koji su potrebni za klasifikaciju supstanci koje SE nalaze na Spisku klasifikovanih supstanci, ali u njemu NISU klasifikovane u odnosu na SVE klase opasnosti (npr. klase na osnovu fizičkih opasnosti)?
Strana 3 od 54
4.4. Podaci iz inventara
4.4.1. Šta je Inventar klasifikacije i obeležavanja i kako može da se koristi?
4.4.2. Šta sadrži Inventar klasifikacije i obeležavanja?
4.5. Ostali izvori informacija
4.5.1. Uputstva o CLP (= EU GHS)
4.5.2. Najčešće postavljana pitanja u EU u vezi sa CLP i korisni linkovi
4.5.3. Informativni pult za hemikalije i biocidne proizvode
5. KAKO DA KLASIFIKUJEM HEMIKALIJE?
5.1. Šta je klasifikacija? Šta je harmonizovana klasifikacija?
5.2. Koje su najbitnije razlike između CLP/GHS i DSD/DPD sistema klasifikacije i obeležavanja?
5.3. Koja su osnovna pravila za klasifikaciju supstanci prema CLP/GHS sistemu?
5.4. Koja su osnovna pravila za klasifikaciju smeša prema CLP/GHS sistemu?
5.5. Mogu li prevesti klasifikaciju hemikalije sa DSD/DPD sistema na CLP/GHS sistem?
5.6. Gde mogu da nađem podatke koji su potrebni za klasifikaciju hemikalija?
5.7. Primeri klasifikacije supstanci i smeša
5.7.1. Klasifikacija SUPSTANCI
5.7.2. Klasifikacija SMEŠA
6. KAKO DA OBELEŽIM HEMIKALIJE?
6.1. Koji podaci moraju da se nalaze na etiketi?
6.2. Šta znači izraz “identifikator proizvoda“?
6.3. Da li postoje specifični zahtevi za obeležavanje i pakovanje?
6.4. Da li je važna dimenzija etikete?
6.5. Da li je važna veličina elemenata obeležavanja na etiketi?
6.6. Da li ima izuzetaka od uslova za obeležavanje?
6.7. Primeri obeležavanja supstanci i smeša
6.8. Kada sam dužan da ažuriram moje etikete?
PRILOZI:
- Tabele sa svim piktogramima, H i P oznakama
- Tabela za prevođenje
- Rečnik pojmova
GHS piktogram
Strana 4 od 54
1. UVOD
Ovaj dokument treba da pruži snabdevačima i profesionalnim korisnicima opasnih hemikalija,
kao i javnosti osnovne informacije o GHS, (EU) CLP Uredbi i CLP/GHS propisu u Srbiji. U
dokumentu ćete naći odgovore na mnoga od pitanja u vezi sa klasifikacijom i obeležavanjem
hemikalije kod nas.
CLP/GHS propis „Pravilnik o klasifikaciji, pakovanju, obeležavanju i oglašavanju hemikalije i
određenog proizvoda u skladu sa Globalno harmonizovanim sistemom za klasifikaciju i
obeležavanje UN“ (Službeni glasnik RS, br. 64/10 i 26/11) može se naći na zvaničnoj internet
adresi: www.eko.minpolj.gov.rs u delu Dokumenti.
1.1. Šta je GHS? Kako je nastao i koji je njegov cilj?
Razvoj GHS
GHS je skraćenica za globalno harmonizovani sistem klasifikacije i obeležavanja
hemikalija. Dokument GHS, tzv. „Ljubičasta knjiga“, nije ni propis, ni standard, već globalni
sporazum kojim je ustanovljena usaglašena klasifikacija hemikalija, komunikacija opasnosti kao i
objašnjenja za njihovu primenu. Elementi GHS obezbeđuju mehanizam za ispunjenje osnovnih
uslova u procesu komunikacije opasnosti, odnosno za odlučivanje da li je hemikalija opasna,
zatim za pripremu etikete i bezbednosnog lista.
Zemlje širom sveta imaju različita pravila za klasifikaciju i obeležavanje. Zbog toga je moguće
da ista hemikalija u nekoj zemlji bude klasifikovana kao npr. toksična, a u drugoj zemlji ne.
Takođe, u različitim zemljama koriste se različiti simboli za ukazivanje na istu opasnost. S
obzirom na savremeni trend globalne trgovinske razmene, očigledna je potreba za postojanjem
jedinstvenog, globalno harmonizovanog sistema za klasifikaciju i obeležavanje hemikalija, kao i
jedinstvene forme bezbednosnog lista.
Razvoj GHS počeo je pre 20 godina. Najvažnija pokretačka sila bila je međunarodna
obaveza usvojena 1992. godine na Konferenciji UN o životnoj sredini i razvoju (UNCED), „Samit
planete Zemlje“. Harmonizacija klasifikacije i obeležavanja hemikalija širom sveta bila je jedna od
šest programskih oblasti koje je Generalna skupština UN donela radi uspostavljanja bezbednog
upravljanja hemikalijama na međunarodnom nivou. Prepoznato je da će međunarodno
harmonizovan pristup klasifikaciji i obeležavanju hemikalija obezbediti osnovu za razvoj
sveobuhvatnih nacionalnih programa koji treba da osiguraju upotrebu hemikalija u svim
zemljama.
Prvo izdanje GHS Dokumenta odobrio je Komitet eksperata u Ženevi 2002. godine. Dakle,
GHS je dokument koji se razvija na nivou UN, pri čemu se redovno unapređuje i menja. Treće
revidirano izdanje GHS objavljeno je 2009. godine.
Ciljevi GHS
… jedna SUPSTANCA
jedna KLASIFIKACIJA
jedna ETIKETA
jedan BEZBEDNOSNI LIST
…u celom svetu!
Strana 5 od 54
Plan implementacije Svetskog samita o održivom razvoju (WSSD) usvojen u Johanesburgu
2002. godine, podstiče države da primene GHS što je pre moguće. Informaciju o statusu
implementacije GHS u različitim zemljama u svetu dostupna je na:
http://www.unece.org/trans/danger/publi/ghs/implementation_e.html.
GHS sporazum, odnosno njegove odredbe ne primenjuju se direktno već je potrebno da
države preuzmu usaglašene uslove i kriterijume donošenjem sopstvenih propisa i da ih sprovode
kroz sopstvene regulatorne procedure.
Evropska unija je impementirala GHS donošenjem Uredbe (1272/2008/EC) CLP Uredba
(EU GHS) koja će se do 1. juna 2015. godine primenjivati paralelno sa starim sistemom
klasifikacije, obeležavanja i pakovanja.
Nisu svi uslovi sadržani u GHS implementirani u EU. Sadržaj CLP Uredbe (EU GHS) je koliko
je to bilo moguće prilagođen starom, još uvek aktuelnom EU sistemu klasifikacije i obeležavanja
DSD/DPD sistemu (Dangerous Substances Directive/Dangerous Preparations Directive). Na
primer, uvedene su sve klase opasnosti iz GHS, dok razlike unutar klasa, kategorije opasnosti,
koje ne čine deo starog zakonodavstva EU nisu uvedene, tako da CLP Uredba ne sadrži nijednu
od navedenih kategorija opasnosti iz GHS:
- „zapaljive tečnosti, kategorija 4“,
- „akutna toksičnost, kategorija 5“,
- „korozivno oštećenje/iritacija kože, kategorija 3“,
- „opasnost od aspiracije, kategorija 2“ i
- „akutna opasnost po vodenu životnu sredinu, kategorija 2 i 3“.
Srbija je GHS usvojila 2010. godine donošenjem Pravilnika o klasifikaciji, pakovanju,
obeležavanju i oglašavanju hemikalije i određenog proizvoda u skladu sa Globalno
harmonizovanim sistemom klasifikacije i obeležavanja (CLP/GHS propis). Zbog svoje jasne
opredeljenosti za članstvo u EU, Srbija je u okviru procesa usaglašavanja nacionalnog
zakonodavstva sa propisima EU, a imajući u vidu da je EU sistem klasifikacije i obeležavanja na
snazi do isteka prelaznog perioda, odnosno 2015. godine, donela i Pravilnik o klasifikaciji,
pakovanju, obeležavanju i oglašavanju hemikalije i određenog proizvoda(„Službeni glasnik RS“
br. 59/10, 25/11) (u daljem tekstu DSD/DPD propis), koji će se primenjivati paralelno sa
CLP/GHS propisom, u skladu sa prelaznim odredbama do 1. juna 2015. godine.
Pri donošenju CLP/GHS propisa, Srbija je preuzela odredbe CLP Uredbe. Međutim, kako
Srbija još uvek nije članica EU, ne može da učestvuje u procesima koji se sprovode
centralizovano u EU, tako da CLP/GHS propis i CLP Uredba ne mogu biti potpuno isti! CLP
Uredba (EU GHS) propisuje npr. obavezu prijavljivanja supstance u Inventar klasifikacije i
obeležavanja Evropskoj agenciji za hemikalije (ECHA), dok CLP/GHS propis ne.
Trenutna situacija (pre ulaska Srbije u EU) i buduća situacija (nakon pristupanja Srbije
Evropskoj uniji) u pogledu primene GHS prikazane su šematski:
Strana 6 od 54
Pre pristupanja Srbije EU:
Nakon pristupanja Srbije EU:
GHS predstavlja logički i sveobuhvatni pristup:
- definisanju fizičkih opasnosti od hemikalija, opasnosti po zdravlje ljudi i životnu sredinu;
- razvoju procesa klasifikacije koji se zasniva na poređenju dostupnih podataka o
svojstvima hemikalija sa definisanim kriterijumima;
- saopštavanju informacija o opasnosti i informacija o merama predostrožnosti putem
etikete i bezbednosnog lista;
- osiguranju dostupnosti relevantnih informacija kako bi se poboljšala zaštita zdravlja ljudi i
životne sredine pri rukovanju i korišćenju hemikalija;
- harmonizaciji pravila i propisa o hemikalijama na nacionalnom, regionalnom i svetskom
nivou, kao važnog faktora za olakšavanje trgovinske razmene.
Ako ste snabdevač hemikalije namenjene za profesionalnu ili industrijsku upotrebu, dužni ste
da obezbedite bezbednosni list. Bezbednosni list sadrži podatke o klasifikaciji i obeležavanju
hemikalije zajedno sa ostalim informacijama važnim za bezbedno rukovanje. Bezbednosni list se
ne mora dostaviti uz hemikalije namenjene za opštu upotrebu.
„CLP UREDBA“
(EU GHS)
= zakonski obavezujući tekst
„CLP/GHS propis“
(GHS u Srbiji)
= zakonski obavezujući tekst
„Ljubičasta knjiga“
UN GHS Dokument
= međunarodni sporazum
„CLP/GHS propis“
biće zamenjen
„CLP Uredbom“
„Ljubičasta knjiga“
UN GHS Dokument
= međunarodni sporazum
Strana 7 od 54
U EU bezbednosni list nije uređen CLP Uredbom (EU GHS), već Uredbom REACH (EC
1907/2006). Slično, kod nas je obaveza dostavljanja bezbednosnog lista uvedena Zakonom o
hemikalijama („Službeni glasnik RS“, br. 36/09 i 88/10), a njegov sadržaj bliže je uređen
Pravilnikom o sadržaju bezbednosnog lista („Službeni glasnik RS“, br. 81/10).
CLP Uredba NE sadrži odredbe o bezbednosnom listu!
Generalno, najveća motivacija za razvoj GHS bila je potreba za sistemom klasifikacije koji
omogućava jedinstvene informacije o fizičkim opasnostima i opasnostima po zdravlje ljudi i
životnu sredinu na globalnom nivou.
Prednosti uvođenja GHS
Predviđa se da će primena GHS u narednih nekoliko godina:
- poboljšati zaštitu zdravlja ljudi i životne sredine uspostavljanjem međunarodno
harmonizovanog sveobuhvatnog sistema za klasifikaciju i obeležavanje hemikalija;
- obezbediti kvalitetan okvir za izradu propisa koji uređuju klasifikaciju i obeležavanje
hemikalija u onim državama koje nemaju svoje postojeće sisteme;
- olakašati međunarodnu trgovinu hemikalijama čija je opasnost identifikovana na
međunarodnoj osnovi;
- smanjiti potrebu za vršenjem novih ispitivanja i redukovati procese procene opasnosti
hemikalija prema brojnim različitim sistemima klasifikacije.
U državama koje primenjuju GHS:
Kada pravno lice izvozi hemikaliju u zemlju koja je primenila GHS, kao izvoznik, može da
koristi istu klasifikaciju koja važi u njegovoj zemlji, uključujući i iste elemente obeležavanja na
etiketi. To znači da prilikom izvoza svog proizvoda izvoznik nema dodatne troškove u vezi sa
reklasifikacijom, a mogu nastati usled usaglašavanja sa različitim zahtevima koji su na snazi u
državi u koju se izvozi. Jedini troškovi koje u tom slučaju izvoznik ima jesu oni u vezi sa
ispunjenjem uslova da etiketa mora biti na jeziku zemlje u koju se izvozi. Iste koristi ima i
snabdevač koji uvozi supstance i smeše.
Pored navedenih, dodatne koristi od primene GHS su:
- bezbednija radna sredina i bolji odnosi sa zaposlenima;
- porast efikasnosti i smanjenje troškova koji nastaju radi usaglašavanja sa propisima o
klasifikaciji i komunikaciji opasnosti;
- maksimalno angažovanje stručnih resursa i smanjena potreba za uloženim radom i
troškovima;
- smanjenje troškova zbog manjeg broja udesa i oboljenja na radu i u vezi sa radom.
1.2. Zašto su Srbiji doneta dva različita propisa o klasifikaciji, pakovanju i obeležavanju opasnih hemikalija?
Uvedena su dva sistema klasifikacije i obeležavanja koji će u narednom periodu važiti
paralelno, a propisani su i rokovi od kada je primena svakog od propisa obavezujuća za
supstance, a od kada za smeše. Oba propisa su na snazi, obaveza primene nastupa 1. oktobra
Strana 8 od 54
2011. godine, a nakon isteka tranzicionog perioda, od 1. juna 2015. godine primenjivaće se samo
CLP/GHS propis. Slični tranzicioni periodi dati su i u EU.
Jedan od razloga za uvođenje dva sistema jeste to što su trenutno i u EU na snazi oba
sistema EU GHS se polako uvodi i zamenjuje stari sistem klasifikacije. S obzirom da je poreklo
velikog broja hemikalija u Srbiji upravo EU ili su hemikalije koje se uvoze klasifikovane i
obeležene prema pravilima EU, uvođenje samo jednog sistema, npr. CLP/GHS sistem, stvorilo bi
probleme domaćim uvoznicima hemikalija. U tom slučaju hemikalije koje se uvoze bi u zemlji
porekla bile klasifikovane i obeležene prema starom EU sistemu, a domaći uvoznici bi morali
odmah da usklade klasifikaciju i obeležavanje sa CLP/GHS sistemom. Takođe, obeležavanje
hemikalija prema našim ranijim propisima podseća na obeležavanje prema starom sistemu EU,
tako da je naša privreda bolje upoznata sa tim sistemom i biće joj jednostavnije da klasifikaciju i
obeležavanje prvo uskladi sa DSD/DPD sistemom, a da kasnije radi na usaglašavanju sa
CLP/GHS sistemom.
Na kraju treba istaći da je Srbija prva zemlja u regionu koja je uslove Globalno
harmonizovanog sistema uvela u nacionalno zakonodavstvo. Тako naša privreda, imajući uvid u
uslove i kriterijume na kojima se zasniva ovaj sistem, može da počne sa pripremama, a
istovremeno na raspolaganju joj je dug prelazni period u kojem treba da uskladi svoje poslovanje
sa njim u potpunosti. Оvo je naročito važno jer primena CLP/GHS propisa zahteva resurse, pre
svega znanje i kadrove. Мeđutim, jednom kada to ostvari, privreda se više neće sretati sa
zahtevima za višestruku klasifikaciju i obeležavanje hemikalija prema uslovima različitih tržišta,
čime se smanjuju troškovi u vremenu i u novcu. Dakle, preuzimanje GHS kao internacionalnog
standarda olakšava trgovinsku razmenu hemikalija i direktno promoviše konkurentnost naše
privrede, а istovremeno osigurava da su svi korisnici hemikalija adekvatno informisani putem
propisanih elemenata obeležavanja na etiketi.
1.3. Da li se CLP/GHS sistem primenjuje na sve supstance i smeše?
CLP/GHS propis se ne primenjuje na:
- radioaktivne supstance i smeše;
- supstance i smeše u tranzitu;
- transport opasnih hemikalija;
- neizolovane intermedijere;
- supstance i smeše namenjene za naučno istraživanje i razvoj, a koje se ne stavljaju u
promet i koriste se u kontrolisanim uslovima, kada je izloženost smanjena;
- otpad, prema definiciji otpada iz Zakona o upravljanju otpadom („Službeni glasnik RS“,
broj 36/09); i
- supstance i smeše koje su pod carinskim nadzorom u carinskom skladištu ili slobodnoj
zoni radi ponovnog izvoza ili tranzita, pod uslovom da se na tom mestu hemikalije ne
prerađuju ili tretiraju na bilo koji drugi način.
CLP/GHS propis takođe se ne primenjuje na supstance ili smeše koje se stavljaju u
promet u finalnom obliku kao:
- lekovi i medicinska sredstva za upotrebu u humanoj ili veterinarskoj medicini;
- kozmetički proizvodi;
Strana 9 od 54
- hrana, prehrambeni aditivi i arome, kao i hrana za životinje i aditivi za tu hranu.
S druge strane, CLP/GHS propis primenjuje se na sve supstance i smeše, osim onih koje su
izuzete, bez obzira na proizvedenu ili uvezenu količinu, ili količinu koja se stavlja u promet.
1.4. Da li se CLP/GHS sistem primenjuje i na neke proizvode?
Opasne supstance i smeše su supstance i smeše koje ispunjavaju kriterijume za
klasifikaciju na osnovu fizičke opasnosti, opasnosti po zdravlje ljudi ili životnu sredinu, a
koji su dati u CLP/GHS propisu!
Ne, obično ne. Međutim, obaveza klasifikacije i obeležavanja se primenjuje na proizvođače
ili uvoznike određenih eksplozivnih proizvoda koji ispunjavaju uslove iz definicije date u
CLP/GHS propisu, Prilog 1, Deo 2, odeljak 2.1.1. pre njihovog stavljanja u promet. Na ostale
proizvode ne primenjuju se uslovi iz CLP/GHS Pravilnika.
1.5. Da li se CLP/GHS sistem primenjuje na medicinska sredstva, lekove, otpad, hranu, prehrambene aditive i arome, kao i na hranu za životinje i aditive za tu hranu?
Medicinska sredstva
Na supstance i smeše u finalnom obliku koje ispunjavaju uslove iz definicije medicinskih
sredstava date u Zakonu o lekovima i medicinskim sredstvima („Službeni glasnik RS“ broj 30/10),
a koje su invazivne ili se koriste u direktnom fizičkom kontaktu sa ljudskim telom, ne primenjuju se
odredbe CLP/GHS propisa:
- Supstance i smeše koje su invazivne ili se koriste u direktnom fizičkom kontaktu sa
ljudskim telom obuhvataju slušne aparate, pejsmejkere, ugradive defribilatore, nervne
stimulatore i dr;
- Supstance i smeše koje su invazivne ili se koriste u direktnom fizičkom kontaktu sa
ljudskim telom uključuju i kopče, katetere, stentove, balon katetere i zavoje za rane, i
- Supstance i smeše obuhvataju i reagense za dijagnostiku hepatitisa C i HIV, sredstva i
uređaje za samostalno merenje nivoa šećera u krvi i IVD analizatore.
Supstance ili smeše koje se stavljaju u promet u finalnom obliku kao medicinska
sredstva ne treba klasifikovati, pakovati i obeležavati prema CLP/GHS propisu!
Ako izvozite medicinska sredstva u EU:
Na supstance, bilo da su samostalne ili se nalaze u smeši, obaveza klasifikacije (ali ne
i obeležavanja i pakovanja) primenjuje se na osnovu Uredbe REACH, jer se sve supstance
koje se stavljaju u promet na teritoriji EU moraju registrovati!
Otpad
Na otpad, definisan u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom („Službeni glasnik RS“
br.36/09), ne primenjuje se CLP/GHS propis. Otpad je svaka supstanca ili predmet koji vlasnik
odbacuje, namerava ili mora da odbaci, bilo da je poreklom iz domaćinstva ili industrije.
Kako se CLP/GHS propis ne primenjuje na otpad, operateri koji se bave tretmanom otpada
ne smatraju se daljim korisnicima hemikalije. S tim u vezi, operaterima koji se bave tretmanom
otpada ne dostavljaju se bezbednosni listovi niti se oni izrađuju za otpadne hemikalije.
Strana 10 od 54
Ostaci iz operacija tretmana otpada:
1. Sve dok se radi o otpadu odredbe CLP/GHS propisa se ne primenjuju;
2. Ukoliko proces tretmana otpada podrazumeva proces regeneracije otpadnih
supstanci, na regenerisanu supstancu/smešu primenjuju se odredbe CLP/GHS propisa.
Lekovi
Na supstance i smeše koje u finalnom obliku ispunjavaju uslove iz definicije lekova za
humanu i veterinarsku medicinu date u Zakonu o lekovima i medicinskim sredstvima („Službeni
glasnik RS“, broj 30/10) ne primenjuje se CLP/GHS propis.
Međutim, na sirovine koje se koriste u procesu formulacije lekova kao što su npr. aktivni
farmaceutski sastojci (APIs) ili ekscipijenti, odredbe CLP/GHS propisa se primenjuju.
CLP/GHS propis „ne pravi razliku“ između aktivnih i neaktivnih farmaceutskih
sastojaka:
Primenjuje se na sve supstance i smeše koje se koriste u procesu formulacije
proizvoda za farmaceutsku upotrebu.
Hrana, prehrambeni aditivi i arome, kao i hrana za životinje i aditivi za tu hranu
Na supstance i smeše koje u finalnom obliku jesu hrana, prehrambeni aditivi i arome, kao i
hrana za životinje i aditivi za hranu za životinje, ne primenjuje se CLP/GHS propis.
1.6. Da li se sredstva za zaštitu bilja i biocidni proizvodi klasifikuju i obeležavaju prema CLP/GHS propisu?
Aktivne supstance
Aktivne supstance koje se koriste u sredstvima za zaštitu bilja i u biocidnim proizvodima se od
1. oktobra 2011. godine moraju klasifikovati i obeležavati prema CLP/GHS propisu.
Od 1. oktobra 2011. godine aktivne supstance koje se koriste u biocidnim proizvodima
i sredstvima za zaštitu bilja moraju biti klasifikovane i obeležene prema CLP/GHS propisu.
Smeše
Na smeše, odnosno biocidne proizvode i sredstva za zaštitu bilja odredbe CLP/GHS propisa
primenjuju se u skladu sa prelaznim odredbama. Dodatno, na obeležavanje ovih proizvoda
primenjuju se i posebni propisi koji ih uređuju (Zakon o sredstvima za zaštitu bilja („Službeni
glasnik RS“, broj 41/09) i Zakon o biocidnim proizvodima („Službeni glasnik RS“, br 36/09 i
88/10). Specifični zahtevi za obeležavanje u skladu sa ovim propisima navode se na etiketi u delu
za dodatne informacije.
Sredstva za zaštitu bilja ili biocidni proizvod klasifikuju se i obeležavaju prema
CLP/GHS propisu u skladu sa prelaznim odredbama!
Etikete takođe sadrže informacije zahtevane posebnim propisima koji uređuju
biocidne proizvode i sredstva za zaštitu bilja!
Na snabdevače biocidnih proizvoda i sredstava za zaštitu bilja primenjuju se i odredbe
CLP/GHS propisa (član 30.) koje uređuju obavezu ažuriranja etikete.
NE ZABORAVITE: U isto vreme treba ažurirati bezbednosti list!
Strana 11 od 54
1.7. Koje su moje obaveze u odnosu na klasifikaciju i obeležavanje hemikalija prema CLP/GHS propisu?
CLP/GHS propis ste dužni da primenjujete ako proizvodite, uvozite, koristite ili distribuirate
supstance ili smeše. Supstancu ili smešu treba da klasifikujete, obeležite i upakujete pre
stavljanja u promet, bez obzira na količinu koju stavljate u promet. Koji ćete od dva trenutno
važeća propisa primeniti zavisi do toga da li u promet stavljate supstancu ili smešu, a sve u
skladu sa prelaznim odredbama datim u CLP/GHS propisu.
Stavljanje u promet jeste snabdevanje ili činjenje dostupnim supstance ili smeše trećim licima
na teritoriji Republike Srbije, bilo uz određenu nadoknadu ili bez nadoknade.
Ako izvozite u EU:
- Od vas se zahteva da klasifikujete supstance na koje se primenjuje obaveza registracije
prema Uredbi REACH. Ovim uslovom su npr. obuhvaćene supstance koje se koriste za
proces orijentisano istraživanje i razvoj!
- Takođe, supstancu morate prijaviti u EU Inventar klasifikacije i obeležavanja. Međutim,
obaveza prijavljivanja se ne primenjuje u slučaju kada ste već podneli zahtev za
registraciju prema Uredbi REACH i tada dostavili relevantnu informaciju. Više informacija
o ovoj temi možete naći na Internet stranici ECHA.
1.8. Koji su prelazni periodi za klasifikaciju i obeležavanje hemikalije u skladu sa CLP/GHS sistemom?
Prelazne odredbe su definisane u članu 38. CLP/GHS propisa, a rokovi se odnose na dva
ciljna datuma koja utiču na klasifikaciju, obeležavanje i pakovanje opasnih hemikalija i smeša,
odnosno radi se o 1. oktobru 2011. godine i 1. junu 2015. godine.
Tabela 1. Prelazni periodi za supstance
SUPSTANCA Od 1. oktobra 2011. do 1. juna 2015. Posle 1. juna 2015.
KLASIFIKACIJA DSD/DPD i CLP/GHS sistem CLP/GHS sistem
OBELEŽAVANJE CLP/GHS sistem CLP/GHS sistem
Rok za reobeležavanje supstance obeležene prema DSD/DPD propisu i stavljene u promet pre 1. oktobra 2011.
1. decembar 2012.
Tabela 2. Prelazni periodi za smeše
SMEŠA Od 1. oktobra 2011. do 1. juna 2015. Posle 1. juna 2015.
KLASIFIKACIJA DSD/DPD sistem (obavezno) i CLP/GHS
sistem (opciono) CLP/GHS sistem
OBELEŽAVANJE DSD/DPD sistem, a ako je izvršena
klasifikacija prema CLP/GHS sistemu, onda prema CLP/GHS propisu
CLP/GHS sistem
Rok za reobeležavanje smeše klasifikovane prema DSD/DPD propisu i stavljene u promet pre 1. juna 2015.
1. jun 2017.
Strana 12 od 54
1.9. Koje su moje obaveze u prelaznom periodu, odnosno da li sam u prelaznom periodu dužan da klasifikujem i obeležavam hemikalije prema oba propisa (DSD/DPD i CLP/GHS)?
Proizvođači i uvoznici supstance, dalji korisnici supstanci, uključujući i formulatere smeša i
ponovne uvoznike supstanci ili smeša dužni su da ih klasifikuju, obeleže i upakuju u skladu sa
propisima, a distributeri (uključujući i maloprodaju) supstanci i smeša dužni su da ih obeležavaju i
pakuju u skladu sa propisima. Koji od dva sistema ste dužni da primenite za klasifikaciju
supstance, odnosno smeše uređeno je prelaznim odredbama CLP/GHS propisa. Rokovi koji se
primenjuju dati su u tabeli iznad.
U prelaznom periodu, dužni ste da supstance klasifikujete prema oba propisa, međutim,
obeležavanje se uvek vrši prema CLP/GHS propisu.
Pažnja: Za obeležavanje se uvek primenjuje samo jedan propis!
2. KOJE SU MOJE OBAVEZE PREMA CLP/GHS PROPISU?
Krajnji korisnici nemaju obaveze prema CLP/GHS propisu, ukoliko ne stavljaju hemikalije u
promet u Republici Srbiji.
Primeri profesionalnih korisnika su npr. zaposleni koji obavljaju poslove čišćenja (odeće,
prostorija i dr.) koji koriste sredstva za uklanjanje mrlja ili kamenca, moleri i zanatlije koji koriste
hemikalije pri obavljanju svojih aktivnosti.
Industrijski korisnici koriste supstance ili smeše koje nabavljaju kao pomoćna sredstva koja se
ne troše u okviru industrijskih procesa, npr. sredstva za čišćenje površine metala pre
galvanizacije ili sredstva za podmazivanje. U tom smislu, formulateri smeša nisu krajnji korisnici,
već dalji korisnici supstanci i smeša.
Generalno, obaveze najvažnijih učesnika u lancu snabdevanja prikazane su u tabeli 3.
Tabela 3. Obaveze snabdevača
KLASIFIKACIJA OBELEŽAVANJE PAKOVANJE ČUVANJE
INFORMACIJA
10 GODINA
PROIZVOĐAČ
UVOZNIK
DALJI
KORISNIK *
DISTRIBUTER **
*Ukoliko dalji korisnik menja sastav dužan je da izvrši klasifikaciju i obeleži u skladu sa tim.
**Distributer može koristiti klasifikaciju koju je izvršio proizvođač/uvoznik/dalji korisnik.
Strana 13 od 54
2.1. Proizvođač
Proizvođač je svako fizičko ili pravno lice sa sedištem u Republici Srbiji koje proizvodi
supstancu; dužan je da je klasifikuje, obeleži i upakuje u skladu sa CLP/GHS propisom. S
obzirom da on raspolaže najvećim setom podataka o supstanci, ima najvažniju ulogu u lancu
snabdevanja.
2.2. Distributer
Distributer je fizičko ili pravno lice sa sedištem u Republici Srbiji, uključujući i maloprodajnog
trgovca, koje skladišti i stavlja u promet supstancu ili smešu. Na distributere se ne primenjuje
obaveza klasifikacije, već on može preuzeti klasifikaciju od ranijeg učesnika u lancu snabdevanja.
Obično se podaci o klasifikaciji nalaze u bezbednosnom listu.
Istiizuzetak se primenjuje na daljeg korisnika, ukoliko ne menja sastav supstance ili smeše
koja mu se dostavlja.
2.3. Uvoznik
Uvoznik jeste fizičko ili pravno lice sa sedištem u Republici Srbiji koje se bavi uvozom; dužan
je da klasifikuje, obeleži i upakuje supstance i smeše koje uvozi.
2.4. Ponovni uvoznik
Ponovni uvoznik se smatra daljim korisnikom; nije dužan da izvrši klasifikaciju, već može
preuzeti klasifikaciju koju je izvršio neki raniji učesnik u lancu snabdevanja, međutim odgovoran je
da osigura da pakovanje i obeležavanje bude u skladu sa propisima.
Da bi se ponovni uvoznik smatrao daljim korisnikom moraju biti ispunjeni uslovi:
- supstanca mora biti ponovo uvezena u istom lancu snabdevanja.
- ponovni uvoznik mora biti u mogućnosti da dokaže da je ponovo uvezena supstanca ista
kao i ona koja je izvezena.
- ponovni uvoznik takođe mora biti u mogućnosti da dokaže da je pribavio odgovarajuće
informacije.
Kada neki od pomenutih uslova nije ispunjen, ponovni uvoznik se smatra uvoznikom. To
znači da on ima obavezu da klasifikuje te supstance ili smeše.
2.5. Prepakivač
Prepakivač je dalji korisnik (vidi tačku 2.6), čija je upotreba supstanci ili smeše ograničena na
prepakivanje tako što dostavljene supstance ili smeše prepakuje iz jedne posude (ili neke druge
ambalaže) u drugu. Prepakivači, dakle nisu u obavezi da vrše klasifikaciju u skladu sa Poglavljem
II CLP/GHS propisa, već mogu preuzeti klasifikaciju koju je neki drugi učesnik u lancu izvršio, pod
uslovom da prepakivač ne menja sastav supstance ili smeše koju prepakuje. U svakom slučaju,
prepakivač je dužan da pre stavljanja hemikalije u promet u Republici Srbiji obezbedii da su
obeležavanje i pakovanje izvršeni u skladu sa Poglavljem II Pravilnika CLP/GHS.To može značiti
da se originalna etiketa mora zameniti drugom. Na primer, kada se sadržaj bureta od 200 l
prepakuje u bočice od 25 ml, nova etiketa mora biti u skladu sa izuzecima koji se odnose na mala
pakovanja, za razliku od originalnih većih pakovanja za koja se zahteva puno obeležavanje.
Strana 14 od 54
Pre stavljanja hemikalije u promet u Republici Srbiji prepakivač je dužan da obezbedi
da su obeležavanje i pakovanje te hemikalije u skladu sa CLP/GHS propisom. U
određenim slučajevima (npr. kada kapacitet nove ambalaže nije isti kao kapacitet
originalne), originalna etiketa se mora zameniti drugom!
2.6. Dalji korisnik
Dalji korisnik je pravno lice ili preduzetnik sa sedištem na teritoriji Republike Srbije, koje nije
proizvođač supstance i nije uvoznik hemikalije, a koji koristi supstancu ili supstancu sadržanu u
smeši u industrijske ili profesionalne svrhe, uključujući i lice koje proizvodi smešu.
Dalji korisnik može preuzeti klasifikaciju supstance ili smeše od učesnika u lancu
snabdevanja koji je izvršio klasifikaciju u skladu sa Poglavljem II CLP/GHS propisa, npr. iz
bezbednosnih listova, pod uslovom da ne menja sastav supstance ili smeše. Pre stavljanja
hemikalije u promet na teritoriji Republike Srbije, dalji korisnik mora obezbediti da su klasifikacija,
obeležavanje i pakovanje te hemikalije u skladu sa CLP/GHS propisom.
Distributer i potrošač NISU dalji korisnici!
2.7. Snabdevač
Snabdevač je proizvođač, uvoznik, dalji korisnik ili distributer koji stavlja u promet na teritoriji
Republike Srbije supstancu ili supstancu sadržanu u smeši ili samu smešu.
3. KAKO DA SE PRIPREMIM?
Ako vršite snabdevanje hemikalijama, treba da:
- se uverite da li ste razumeli koje su vaše obaveze u skladu sa CLP/GHS propisom.
Obaveze imate ako ste: uvoznik, proizvođač, formulater, vršite namešavanje, distribuirate
ili prodajete hemikalije.
- se uverite da li ste razumeli prelazne periode, kako biste reklasifikaciju, reobeležavanje i
pakovanje izvršili na vreme.
- sarađujete sa ostalima u lancu snabdevanja, kako biste omogućili nesmetano
sprovođenje izmena.
- Proverite da li su vaše hemikalije ispravno klasifikovane i da li je vaš proizvod obeležen
ispravno.
Ako koristite hemikalije, treba da:
- pratite da li su nastupile neke izmene i proveravate da li radite sve ono što je neophodno
da bi se osigurala bezbedna upotreba hemikalije. Ako ste poslodavac, upozorite svoje
zaposlene na te izmene.
- razgovarajte sa vašim snabdevačima hemikalija ako imate bilo kakvih pitanja, ili ako ne
razumete nastale izmene.
- ako ste poslodavac, obezbedite adekvatnu informisanost, upućenost i obuku vaših
zaposlenih.
- pridržavajte se saveta sa novih etiketa, a kada je to primenljivo, i iz bezbednosnih listova.
Strana 15 od 54
4. GDE DA PRONAĐEM PODATKE O OPASNIM SVOJSTVIMA MOJIH HEMIKALIJA?
4.1. Podaci iz ispitivanja
4.1.1. Da li za potrebe klasifikacije treba da ispitam svojstva moje supstance?
CLP/GHS propis ne propisuje vršenje novog ispitivanja za potrebe klasifikacije supstanci u
odnosu na opasnost po zdravlje ljudi ili životnu sredinu; ispitivanje fizičkih opasnosti se zahteva
ako nema dostupnih, adekvatnih i pouzdanih podataka. Međutim, potrebni podaci se mogu naći i
u dokumentima koji su propisani specifičnim zahtevima iz Zakona o sredstvima za zaštitu bilja ili
Zakona o biocidnim proizvodima, kao i u dokumentima dobijenih u skladu sa međunarodno
priznatim programima o hemikalijama.
Osim toga, snabdevač može odlučiti da izvrši nova ispitivanja kako bi upotpunio podatke, pod
uslovom da je iscrpeo sve druge načine prikupljanja podataka. Ispitivanja na životinjama se
moraju izbegavati kad god je moguće, a alternativne metode (uključujući ispitivanja in vitro,
primenu modela (Q)SAR, analogijski i/ili pristup grupisanja) se uvek prvo uzimaju u obzir, pod
uslovom da obezbeđuju kvalitetne i dovoljno pouzdane podatke.
Ako je za potrebe klasifikacije potrebno izvršiti ispitivanje, moraju se ispuniti određeni uslovi.
Ispitivanja se moraju vršiti u skladu sa Pravilnikom o metodama ispitivanja opasnih svojstava
hemikalija („Službeni glasnik RS“, br. 42/11), ili u skladu sa drugim međunarodnim metodama
validiranih u skladu sa međunarodno priznatim procedurama (npr. OECD). Nova ispitivanja u cilju
određivanja fizičkih opasnosti se vrše u akreditovanim laboratorijama, a ispitivanja opasnosti po
zdravlje ljudi ili životnu sredinu sprovode se u laboratorijama čiji je rad usklađen sa principima
dobre laboratorijske prakse (GLP). Ispitivanja koja se vrše na životinjama moraju poštovati
odredbe Zakona o dobrobiti životinja („Službeni glasnik“ br. 41/09).
Ispitivanja na ljudima se ne smeju vršiti za potrebe klasifikacije. Međutim, mogu se koristiti
postojeći podaci dobijeni iz različitih izvora, kao što su podaci iz baze podataka o udesima i
podaci iz epidemioloških i kliničkih studija. Zabranjena su ispitivanja i na drugim primatima za
potrebe klasifikacije.
4.1.2. Da li za potrebe klasifikacije treba da ispitam svojstva moje smeše?
Za smeše, klasifikacija u odnosu na fizičke opasnosti zasniva se na rezultatima ispitivanja
samih smeša.
Što se tiče opasnosti po zdravlje ljudi i životnu sredinu, klasifikacija se može zasnivati na
dostupnim podacima (uključujuči i podatke iz ispitivanja) o smešama, osim u slučajevima kada se
klasifikuje na osnovu CMR efekata ili hronične (dugotrajne) opasnosti po vodenu životnu sredinu.
Klasifikaciju smeša u tom slučaju treba zasnivati na podacima o supstancama sadržanih u smeši.
Ako nema podataka o samoj smeši u tom slučaju za klasifikaciju koriste se dostupni podaci o
sastojcima smeše. Nova ispitivanja vrše se samo kada su iscrpljeni svi drugi raspoloživi načini za
dobijanje podataka. U Prilogu 1. CLP/GHS propisa opisana su „načela premošćavanja“ koja
snabdevačima omogućavaju izvođenje klasifikacije smeša u odnosu na opasnost po zdravlje ljudi
i životnu sredinu na osnovu raspoloživih podataka o sličnim ispitanim smešama i o supstancama
koje čine smešu. U ovom Prilogu su takođe data i specifična pravila za klasifikaciju smeša na
osnovu klasifikacije pojedinačnih supstanci u smeši.
Strana 16 od 54
4.2. Podaci iz bezbednosnih listova
4.2.1. Da li bezbednosni listovi moraju da sadrže klasifikaciju i elemente obeležavanja u skladu sa CLP/GHS sistemom?
Da, osim podataka koji su u skladu sa DSD/DPD propisom, snabdevač je dužan da u
bezbednosni list unese podatke o klasifikaciji koji su u skladu i sa CLP/GHS propisom (Poglavlje
2 i 3), i to one podatke koji se odnose na klasifikaciju supstanci u skladu sa CLP/GHS
propisom, počev od 1. oktobra 2011. godine, dok su podaci o klasifikaciji smeša u skladu
sa CLP/GHS propisom obavezne od 1. juna 2015.godine.
Dinamika promena bezbednosnog lista:
1.10.2011. 1.6.2015. 1.6.2017.
Stavljene u promet: između 1.10.2011. i 1.6.2015.
Stavljene u promet: posle 1.6.2015.
Stavljene u promet: posle 1.6.2017.
…DSD/DPD i CLP/GHS sistemi se moraju koristiti u bezbednosnom listu
…mora se koristiti samo CLP/GHS sistem u bezbednosnom listu
… bezbednosni list za supstance
… bezbednosni list za smeše
4.3. Podaci iz Spiska klasifikovanih supstanci
4.3.1. Da li sam dužan da za moje supstance koristim klasifikaciju iz Spiska klasifikovanih supstanci?
Da, primena harmonizovane klasifikacije sa Spiska klasifikovanih supstanci je obavezna za
proizvođače, uvoznike i dalje korisnike (vidi i tačku 5.1).
4.3.2. Gde mogu da pronađem podatke koji su potrebni za klasifikaciju supstanci koje se NE nalaze na Spisku klasifikovanih supstanci?
Klasifikacija supstance se zasniva na relevantnim dostupnim podacima o njenim opasnim
svojstvima. Te podatke treba prikupiti kako bi se omogućila klasifikacija svake vaše supstance.
Pomenuti podaci mogu biti:
SMEŠA
SUP
U poglavlju 2. navodi se klasifikacija smeše prema DSD/DPD sistemu. U poglavlju 3. navodi se klasifikacija sastojaka smeše i prema DSD/DPD i prema CLP/GHS sistemu
SMEŠA
SUP
SMEŠA
Strana 17 od 54
- rezultati ispitivanja izvršenih u skladu sa Pravilnikom o metodama ispitivanja opasnih
svojstava hemikalija („Službeni glasnik RS“, br.42/11)
- rezultati ispitivanja izvršenih u skladu sa pouzdanim međunarodno priznatim naučnim
principima ili metodama validiranim u skladu sa međunarodno priznatim procedurama.
Ovi rezultati mogu obuhvatiti i rezultate ispitivanja zasnovanih na metodama ili
standardima iz Priručnika o metodama ispitivanja i kriterijumima (Preporuke UN o
transportu opasnog tereta) koje su date u Delu 2. Priloga 1. CLP/GHS propisa;
- rezultati primene metoda koje nisu zasnovane na ispitivanjima, kao što su (Q)SAR model
((kvantitativni) odnos aktivnosti i strukture), analogijski i pristup grupisanja;
- podaci dobijeni na osnovu iskustava ljudi u odnosu na sve vrste opasnosti, uključujući i
epidemiološke podatke, podatke iz baza podataka o udesima, i podatke o profesionalnim
oboljenjima;
- sva nova naučna saznanja i
- svi podaci prikupljeni u okviru međunarodno priznatih hemijskih programa.
Ne zaboravite da kada se supstanca nalazi na Spisku klasifikovanih supstanci i ima
harmonizovanu klasifikaciju za određenu klasu opasnosti, nije potrebno prikupljati
podatke za klasifikaciju u tu klasu opasnosti.
Proverite Spisak klasifikovanih supstanci pre nego što krenete u postupak prikupljanja
podataka!
4.3.3. Gde mogu da pronađem podatke koji su potrebni za klasifikaciju supstanci koje SE nalaze na Spisku klasifikovanih supstanci, ali u njemu NISU klasifikovane u odnosu na SVE klase opasnosti (na primer, klase opasnosti koje se odnose na fizičku opasnost)?
Ukoliko je to slučaj, snabdevač je dužan da prikupi podatke koji su relevantni i pouzdani za
potrebe klasifikacije. Pored toga, potrebno je da snabdevac poseduje svu potrebnu
dokumentaciju za izvršena ispitivanja kako bi se procenio njihov kvalitet. Fizičke opasnosti
supstanci i smeša treba određivati ispitivanjem zasnovanim na metodama ili standardima iz
Dela 2. Priloga 1. CLP/GHS propisa. Te metode se mogu naći u Priručniku o metodama
ispitivanja i kriterijumima (Preporuke UN o transportu opasnog tereta), kao i na internet stranici:
http://www.unece.org/trans/danger/publi/manual/manual_e.html;.
Međutim, ispitivanje nije obavezno u slučajevima u kojima su već dostupni adekvatni i
pouzdani podaci iz referentne literature ili baza podataka, i kada su supstanca koju treba
klasifikovati i supstanca opisana u bazi podataka uporedive u smislu homogenosti, nečistoća,
veličine čestice, itd.
Literatura ili baze podataka sa slobodnim pristupom često koriste sekundarne izvore
podataka. Kada se koriste takvi podaci, potrebno je citirati izvor i izvršiti stručnu procenu.
Potrebno je proveriti i da li ima dovoljno podataka za procenu relevantnosti i kvaliteta izvršenog
ispitivanja. Izvori podataka korisnih za klasifikaciju supstanci navedeni su u odeljku R.7.1.1.2
Uputstva o zahtevanim informacijama i za procenu bezbednosti hemikalija (Guidance on
information requirements and chemical safety assessment) koje je dostupno na internet stranici
Evropske agencije za hemikalije.
Strana 18 od 54
4.4. PODACI IZ INVENTARA
4.4.1. Šta je Inventar klasifikacije i obeležavanja i kako može da se koristiti?
Inventar klasifikacije i obeležavanja predstavlja bazu podataka u EU koja sadrži osnovne
informacije o klasifikaciji i obeležavanju prijavljenih i registrovanih supstanci. Ona takođe sadrži i
spisak klasifikovanih supstanci (Aneks VI Uredbe EU GHS). Ovu bazu podataka će ustanoviti i
voditi Evropska agencija za hemikalije (ECHA).
Inventar će :
- predstavljati alat za komunikaciju opasnosti i izvor osnovnih informacija o klasifikovanim
supstancama za širu i profesionalnu javnost u EU, ali i u državama koje ne pripadaju EU;
- otkriti neslaganja u klasifikaciji i obeležavanju iste supstance, čime će ukazati na
mogućnost otvaranja dalje diskusije, na potrebu za daljom procenom ili na potrebu za
harmonizacijom klasifikacije i obeležavanja supstance;
- promovisati transparentnost, kompanijama će obezbediti polaznu osnovu za
usaglašavanje samostalne klasifikacije iste supstance; i
- predstavljati važan alat za komunikaciju opasnosti i upravljanje rizikom u EU, npr. kada
nadležni organi neke države članice EU procene da postoji potreba za autorizacijom i
ograničenjem opasnih supstanci u okviru Uredbe REACH.
4.4.2. Šta sadrži Inventar klasifikacije i obeležavanja?
Inventar klasifikacije i obeležavanja će sadržati identitet supstance, razlog zbog čega
klasifikacija nije izvršena za sve klase opasnosti i razlike unutar tih klasa (pri čemu je supstanca
klasifikovana u određene klase opasnosti), specifične granične koncentracije ili M-faktore, kao i
elemente obeležavanja za tu supstancu.
U Inventaru klasifikacije nalaziće se i sledeće informacije:
- da li je za određeni unos izvršena harmonizovana klasifikacija;
- da li je neki unos zapravo zajednički unos više podnosioca zajedničkog zahteva za
registraciju iste supstance;
- da li je unos usaglašen;
- da li se unos razlikuje od drugih unosa u Inventaru za istu supstancu.
Inventar će biti objavljen na internet stranici Evropske agencije za hemikalije krajem
leta 2011. godine!
4.5. Ostali izvori informacija
Informacije o opasnim svojstvima supstanci se mogu naći u bazama podataka kojima se
može pristupiti putem interneta, kao i u naučnim časopisima. Jedan od najkorisnijih izvora
informacija je internet stranica Evropske agencije za hemikalije:
http://echa.europa.eu/classification/clp_guidance_en.asp
Na ovoj adresi možete naći veliki broj baza podataka (neke su besplatne, dok se za pristup
drugima plaća određena naknada). Spisak izabranih izvora je naveden ispod (ne zaboravite da
spisak možda i ne sadrži sve dostupne izvore; pominjanje izvora ne podrazumeva i potvrdu
njegovog sadržaja):
Strana 19 od 54
Informacije i izvori podataka u EU:
- ESIS (European Chemical Substances Information System – Evropski sistem
informisanja o hemijskim supstancama) na internet stranici JRC Consumer Products
Safety and Quality Unit:
http://ecb.jrc.it/esis/
- EFSA (European Food Safety Authority – Evropska direkcija za bezbednost hrane), za
aktivne supstance u sredstvima za zaštitu bilja:
http://www.efsa.europa.eu/EFSA/efsa_locale-
1178620753812_ScientificOpinionPublicationReport.htm
- Svaka država članica EU ima nacionalni info pult. Detaljnije o tome:
http://echa.europa.eu/help/nationalhelp_en.asp
- Internet stranica Evropske komisije:
http://ec.europa.eu/enterprise/reach/ghs/index_en.htm
http://ec.europa.eu/environment/chemicals/ghs/index_en.htm
- Zajednički istraživački centar:
- http://ecb.jrc.it/REACH/
Izvori izvan EU:
- ECHEM portal OECD-a:
http://webnet3.oecd.org/echemportal/
- RTECS (Registry of Toxic Effects of Chemical Substances – Registar toksičnih efekata
hemijskih supstanci) dostupan putem internet stranice NIOSH (US National Institute of
Occupational Safety and Health – Nacionalni institut za zdravlje i bezbednost na radu
SAD):
http://www.cdc.gov/niosh/rtecs/
- USEPA (United States Environmental Protection Agency – Agencija za zaštitu žviotne
sredine SAD):
http://www.epa.gov/
- IRIS (Integrated Risk Information System – Integralni sistem informsanja o riziku)
dostupan preko internet stranice USEPA:
http://cfpub.epa.gov/ncea/iris/index.cfm
- OSHA (US Occupational Safety & Health Administration – Uprava za zdravlje i
bezbednost na radu SAD):
http://www.osha.gov/
- NICNAS (National Industrial Chemicals Notification and Assessment Scheme, Australia –
Nacionalna šema prijavljivanja i procene industrijskih hemikalija, Australija):
http://www.nicnas.gov.au/
Strana 20 od 54
- internet stranica TOXNET koja uključuje i baze podataka kao što su Toxline i HSDB:
http://toxnet.nlm.nih.gov/
- IPCS (International Programme on Chemical Safety – Međunarodni program o
bezbednosti hemikalija) na internet stranici INCHEM:
http://www.inchem.org/
- Naučna literatura: PubMed portal Nacionalne biblioteke SAD, medicinska istraživanja u
100 relevantnih časopisa, od kojih je većina dostupna bez naknade.
http://www.ncbi.nlm.nih.gov/entrez/
Mnogi kriterijumi UN GHS (prema klasi opasnosti), a posebno oni koji se odnose na fizičke
opasnosti, su već implementirani kroz UN Model propise i slične pravne instrumente (ADR, RID,
ADN, kod IMDG i ICAO) koji uređuju transport opasnog tereta. Kao jedan od izvora informacija za
klasifikaciju i obeležavanje vaše supstance možete koristiti klasifikaciju koja je izvršena za
potrebe transporta ako vaša supstanca nije uključena u Spisak klasifikovanih supstanci. Pre
korišćenja klasifikacije izvršene za potrebe transporta opasnog tereta, morate biti svesni
sledećeg:
- klasifikacija izvršena za potrebe transporta opasnog tereta ne uključuje sve UN GHS
kategorije za fizičke opasnosti i opasnosti po zdravlje ljudi i životnu sredinu, tako da
odsustvo klasifikacije za potrebe transporta za vašu supstancu ne znači da niste dužni da
klasifikujete u skladu sa CLP/GHS sistemom.
- u propisima koji uređuju transport opasnog tereta, posebne odredbe propisane su za
unos na Spisak opasnog tereta (ADR, Deo 3) i njih treba ispuniti kako bi se izvršila
klasifikacija u odgovarajuću klasu za transport. U tim slučajevima, klasifikacija hemikalije
za potrebe stavljanja u promet i korišćenja se može razlikovati. Osim toga, jedna ista
supstanca može imati dva različita unosa sa dve različite klasifikacije.
- klasifikacija za potrebe transporta može biti zasnovana i na drugim podacima koji se ne
zahtevaju odredbama CLP/GHS propisa.
4.5.1. Uputstva o CLP (= EU GHS)
Na internet stranici Evropske agencije za hemikalije:
http://guidance.echa.europa.eu/docs/guidance_document/clp_en.pdf
nalaze se uputstva koja pomažu industriji da se usaglasi sa pravilima propisanim Uredbom o
CLP/GHS:
- Uvodno uputstvo za primenu CLP Uredbe (opisuje osnovne obaveze i procedure);
- Uputstvo za primenu kriterijuma CLP Uredbe (obezbeđuje opšte principe klasifikacije i
obeležavanja, kao i detaljno uputstvo o kriterijumima za klasifikaciju i obeležavanje
supstanci i smeša);
- Uputstvo o obeležavanju i pakovanju u skladu sa CLP Uredbom (daje opšte principe
obeležavanja). /2008
Na internet stranici ECHA nalazi se i online alat („GHS konverter“) na nemačkom i engleskom
jeziku koji malim i srednjim preduzećima pomaže prilikom upoznavanja sa GHS/CLP, a
obezbedila ga je Berufsgenossenschaft Rohstoffe und chemische Industrie (BG RCI). Takođe
možete naći alat i na stranici:
Strana 21 od 54
http://www.gischem.de/ghs/index.htm?client_locale=EN
Ovaj alat nije potvrđen na nivou EU!
4.5.2. Najčešće postavljana pitanja u EU u vezi sa CLP i korisni linkovi
Na internet stranici Evropske agencije za hemikalije:
http://echa.europa.eu/clp/clp_help_en.asp,
mogu se naći i sledeći korisni dokumenti:
- Dokument sa pitanjima i odgovorima: ovaj dokument sadrži pitanja i odgovore u vezi s
uvođenjem CLP Uredbe. Ovaj dokument je usredsređen na opšte informacije, osobine i
procedure CLP uredbe;
- Često postavljana pitanja: često postavljana pitanja su usaglašena na nivou EU
nacionalnih info pultova, predstavnika Evropske komisije i Evropske agencije za
hemikalije (ECHA). Ona predstavljaju jedan od rezultata saradnje između EU nacionalnih
info pultova u kontekstu mreže za pomoć. Odgovaranjem na često postavljana pitanja se
pokušavaju obezbediti praktični i tehnički saveti za primenu pravila o CLP-u.
4.5.3. Informativni pult za hemikalije i biocidne proizvode
U skladu sa odredbama Zakona o hemikalijama, uspostavljen je informativni pult za
hemikalije i biocidne proizvode (u daljem tekstu: infopult) za pružanje stručne pomoći pravnim i
fizičkim licima koja stavljaju hemikalije na tržište RepublikeSrbije i druga tržišta.
Koja je uloga infopulta?
Uloga informativnog pulta je da pruži pomoć zainteresovanim stranama za pravilnu primenu
odredbi regulative kojom se uređuje upravljanje hemikalijama i biocidnim proizvodima i usmeri
domaću industriju ka ispunjavanju brojnih uslova potrebnih za ulazak na evropsko i druga tržišta.
Koje usluge pruža infopult?
- daje odgovore na postavljena pitanja u vezi primene odredbi Zakona o hemikalijama,
Zakona o biocidnim proizvodima, kao i EU regulative (REACH, CLP)
- usmerava ka pravilnoj primeni obaveza,
- daje pravno tumačenje odredbi zakona i podzakonskih akata donetih na osnovu njih,
- kada je to potrebno, usmerava zainteresovane strane ka drugim izvorima informacija.
Infopult odgovara na pitanja pozivajući se na odredbe Zakona o hemikalijama i Zakona o
biocidnim proizvodima i podzakonskih propisa koji su doneti na osnovu njih kao i REACH i CLP
regulative. Zainteresovana strana je u svakom pojedinačnom slučaju odgovorna za pravilnu
primenu odredbi zakona i podzakoskih propisa.
5. KAKO DA KLASIFIKUJEM HEMIKALIJE?
5.1. Šta je klasifikacija? Šta je harmonizovana klasifikacija?
Klasifikacija predstavlja polaznu tačku za komunikaciju opasnosti. Obuhvata identifikaciju
najbitnijih opasnih svojstava hemikalije određivanjem klase i kategorije opasnosti primenjujući
definisane kriterijume. CLP/GHS propis je izrađen tako da bude dosledan i transparentan. U
njemu je napravljena jasna razlika između klasa opasnosti, kako bi se omogućila „samostalna
klasifikacija“. Za određivanje nekih klasa opasnosti postoji dijagram za donošenje odluka. Za
Strana 22 od 54
nekoliko klasa i kategorija opasnosti GHS kriterijumi su polu-kvantitativni ili kvalitativni. Za
tumačenje ovih podataka se može zahtevati stručna procena.
Hemikalije koje se stavljaju na tržište Srbije se moraju klasifikovati primenom jednog od
sledećih pristupa:
(1) Korišćenje harmonizovane klasifikacije
Spisak klasifikovanih supstanci („Službeni glasnik RS“ br.82/10) sadrži supstance koje imaju
harmonizovanu klasifikaciju i obeležavanje za sledeća opasna svojstava:
- Senzibilizacija respiratornih organa, Kategorija 1, ili/i
- Mutagenost germinativnih ćelija, Kategorija 1A, 1B ili 2, ili/i
- Karcinogenost, Kategorija 1A, 1B ili 2, ili/i
- Toksičnost po reprodukciju, Kategorija 1A, 1B ili 2.
Aktivne supstance koje se nalaze u sredstvima za zaštitu bilja ili u biocidnim proizvodima, a
koje su uključene u Spisak klasifikovanih supstanci imaju harmonizovanu klasifikaciju i
obeležavanje za sve klase opasnosti ili razlike unutar njih.
Korišćenje harmonizovane klasifikacije iz Spiska klasifikovanih supstanci je obavezno za
proizvođače, uvoznike i dalje korisnike.
(2) Samostalna klasifikacija primenom kriterijuma
Samostalna klasifikacija je postupak kojim snabdevač samostalno klasifikuje svoju hemikaliju
i odlučuje o klasifikaciji svoje hemikalije. Za supstance se ovaj postupak primenjuje u odnosu na
one klase opasnosti za koje nema harmonizovane klasifikacije. Za smeše postupak samostalne
klasifikacije se uvek primenjuje pri čemu se vrši procena ispunjenosti kriterijuma za klasifikaciju
na osnovu podataka o pojedinačnim sastojcima smeše. Kriterijumi za klasifikaciju su dati u
Delovima 2-5. Priloga 1. Pravilnika CLP/GHS.
Četiri osnovna koraka u samostalnoj klasifikaciji supstance ili smeše:
1. Prikupljanje dostupnih podataka
– podaci iz ispitivanja, podaci koji ne potiču iz ispitivanja, podaci dobijeni na osnovu
nalaza kod ljudi, drugi podaci
2. Procena kvaliteta podataka
– stručna procena podataka u smislu relevantnosti i pouzdanosti
3. Primena kriterijuma
4. Odlučivanje o klasifikaciji (klasa i kategorija opasnosti, obaveštenje o opasnosti)
(3) Korišćenje Tabele za prevođenje (Prilog 2. Pravilnika CLP/GHS):
Vidi odgovor 5.5!
Ova tabela omogućava prevođenje klasifikacije iz DSD/DPD sistema u CLP/GHS sistem i
koristiti se kada nema dostupnih podataka o supstanci ili smeši za klasifikaciju u odnosu na klasu
opasnosti koja se razmatra.
(4) Korišćenje Inventara klasifikacije i obeležavanja
Vidi odgovore 4.4.1 i 4.4.2!
Od proizvođača i uvoznika u EU se zahteva da Evropskoj agenciji za hemikalije prijavljuju
klasifikaciju i obeležavanje supstance(i) koju stavljaju na tržište EU. Evropska agencija za
Strana 23 od 54
hemikalije te podatke uključuje u Inventar klasifikacije i obeležavanja koji funkcioniše kao baza
podataka. Supstance stavljene na tržište EU posle 1.12.2010. godine moraju se prijaviti u roku od
mesec dana.
Evropska agencija za hemikalije će neke od podataka iz inventara objaviti na svojoj internet
stranici, uključujući i ime supstance, klasifikaciju, obeležavanje, specifične granične koncentracije
i/ili M-faktor. Takođe se navodi da li za unos postoji harmonizovana klasifikacija ili je unos
usaglašen na nivou proizvođača ili uvoznika.
Različiti proizvođači ili uvoznici mogu prijaviti istu supstancu više puta tako da postoji
mogućnost pojave razlika u prijavljenim klasifikacijama. Vremenom bi ovo trebalo da
podstakne snabdevače u EU da se povezuju kako bi se usaglasili oko jednog unosa.
5.2. Koje su najbitnije razlike između CLP/GHS i DSD/DPD sistema klasifikacije i obeležavanja?
Najvažnije razlike su:
- Kriterijumi za klasifikaciju
- Broj klasa i kategorija opasnosti
- Terminologija (npr. u DSD/DPD sistemu se koriste termini: oznaka rizika (R) i oznaka
bezbednosti (S), dok se u CLP/GHS sistemu koriste obaveštenje o opasnosti (H) i
obaveštenje o merama predostrožnosti (P)
- Postupci klasifikacije smeša na osnovu podataka o pojedinačnim sastojcima smeše (npr.
u DSD/DPD sistemu se koristi metoda izračunavanja, dok se u CLP/GHS sistemu koristi
formula/teorija aditivnosti, sumiranje ili specifične/opšte granične koncentracije
- Harmonizovana klasifikacija u DSD/DPD sistemu data je za sve klase opasnosti, dok je u
CLP/GHS sistemu data za o karcinogeno, mutageno, toksično po reprodukciju ili
senzibilizaciju respiratornih organa; drugi efekti su dati od slučaja do slučaja
- Dodatne oznake rizika se dodeljuju u postupku klasifikacije po DSD/DPD sistemu, dok se
u CLP/GHS sistemu dodatna obaveštenja o opasnosti navode kao dodatne informacije
na etiketi, npr. R1 („eksplozivno kada je u suvom stanju“) odgovara EUH001
(„eksplozivno kada je u suvom stanju“)
5.3. Koja su osnovna pravila za klasifikaciju supstanci prema CLP/GHS sistemu?
Vidi odgovor 5.1!
Klasifikacija supstanci se vrši:
(1) Korišćenjem harmonizovane klasifikacije:
- oko 8.000 supstanci se nalazi na Spisku klasifikovanih supstanci;
- moraju se koristiti specifične granične koncentracije;
(2) Samostalna klasifikacija:
- primenjuje se u odsustvu harmonizovane klasifikacije i obeležavanja, ili kada je
harmonizovana klasifikacija i obeležavanje dostupna samo za određene klase opasnosti;
(3) Korišćenjem tabela za prevođenje (ako nema dostupnih podataka):
- Prilog 2. Pravilnika CLP/GHS.
Strana 24 od 54
5.4. Koja su osnovna pravila za klasifikaciju smeša prema CLP/GHS sistemu?
Postupak klasifikacije smeša pre svega zavisi od toga da li su dostupni podaci o svojstvima
same smeše ili su dostupni podaci o pojedinačnim sastojcima smeše.
Za klasifikaciju smeša bi trebalo primarno koristiti dostupne podatke o smeši u celini (Vidi
odgovor 5.1), osim u slučaju za CMR i opasnost po životnu sredinu. Za procenu fizičke opasnosti
smeše uvek se koriste podaci o samoj smeši.
Ukoliko nisu dostupni podaci o svojstvima same smeše, tada se primenjuju drugi pristupi za
klasifikaciju smeša, kao npr. načela premošćavanja za pojedine opasnosti po zdravlje i životnu
sredinu, korišćenjem podataka o sličnim ispitanim smešama i podacima o pojedinačnim opasnim
supstancama koje se nalaze u smeši, kao što su:
(1) Rastvaranje:
- ako se smeša rastvara rastvaračem iste ili niže toksičnosti, tada se pretpostavlja da je
opasnost nove smeše ekvivalentna originalnoj
(2) Šaržiranje:
- ako je šarža složene supstance proizvedena u kontrolisanom procesu, tada se
pretpostavlja da je opasnost nove šarže ekvivalentna prethodnim šaržama
(3) Koncentracija veoma toksičnih smeša:
- ako je smeša veoma opasna, tada se i koncentrovana smeša smatra veoma opasnom
(4) Interpolacija u okviru jedne kategorije toksičnosti:
- za smeše čija je koncentracija sastojaka u opsegu koncentracija za koji su opasnosti
poznate pretpostavlja se da imaju te poznate opasnosti
(5) Veoma slične smeše:
- ne očekuje se da male izmene koncentracija sastojaka menjaju opasnosti smeše i ne
očekuje se da zamene koje uključuju toksikološki slične sastojke menjaju opasnosti
smeše
(6) Aerosoli:
- pretpostavlja se da aerosol u formi smeše ima iste opasnosti kao i ispitana, neaerosolna
forma smeše, osim ako potisni gas (propelent) ne utiče na opasnost nakon raspršivanja.
U slučaju da ne raspolažete relevantnim podacima potrebnim za klasifikaciju same smeše,
tada koristite podatke o pojedinačnim sastojcima smeše, i to:
(1) Klasifikacija zasnovana na koncentraciji pojedinačnih sastojaka (korišćenjem tabela
opštih graničnih koncentracije iz CLP/GHS propisa)
- Aditivne granične koncentracije
o u odnosu na efekte na zdravlje ljudi (teorija aditivnosti):
Iritacija/korozivno oštećenje kože
Teško oštećenje oka/iritacija oka
Specifična toksičnost za ciljni organ, jednokratna izloženost, kategorija 3
Strana 25 od 54
o u odnosu na efekte po životnu sredinu (metoda sumiranja):
Opasnost po vodenu životnu sredinu
- Neaditivne granične koncentracije
Senzibilizacija (za respiratorne organe i kožu)
CMR (karcinogenost, mutagenost i toksičnost po reprodukciju)
Specifična toksičnost za ciljni organ, jednokratna izloženost, Kategorije 1-2
Opasnost od aspiracije
Opasnost po ozonski omotač
(2) Izračunavanje korišćenjem formula (formula aditivnosti)
o akutna toksičnost
o opasnost po vodenu životnu sredinu
NAPOMENA:
Važno je da budete sigurni da ste izabrali najprikladniji pristup za klasifikaciju vaše
smeše!
5.5. Mogu li prevesti klasifikaciju hemikalije sa DSD/DPD sistema na CLP/GHS sistem?
Tabela za prevođenje (Prilog 2. Pravilnika CLP/GHS) sadrži one podatke o klasifikaciji za koje
postoji odgovarajuća korelacija između DSD/DPD i CLP/GHS sistema. Kada ne postoji
odgovarajuća klasifikacija u okviru sistema CLP/GHS, dužni ste da izvršite procenu opasnosti
korišćenjem kriterijuma iz Priloga 1. Pravilnika CLP/GHS. Postojeća korelacija nije dovoljna u
sledećim slučajevima:
- u slučaju zapaljivih čvrstih supstanci i smeša (neposredno prevođenje nije moguće);
- u slučaju akutne toksičnosti, kriterijumi za klasifikaciju ova dva sistema se razlikuju, ali
se njihovi opsezi za klasifikaciju u klasu, odnosno kategoriju preklapaju, tako da se može
koristiti tabela za prevođenje kao minimum klasifikacije u nedostatku podataka. Međutim,
ovu klasifikaciju treba pažljivo preispitati u slučaju da raspolažete podacima koji
omogućavaju precizniju klasifikaciju.
Posebno treba biti obazriv kada se koristi tabela za prevođenje smeša, jer tada postoje
određena ograničenja. Za smeše klasifikovane po DSD/DPD sistemu na osnovu rezultata
ispitivanja smeša, tabela se koristi na isti način kao i za supstance.
NAPOMENA:
Ako raspolažete podacima, NE MOŽETE koristiti tabelu za prevođenje iz Priloga 2.
Pravilnika CLP/GHS!
Primer prevođenja (iz DSD/DPD sistema u CLP/GHS sistem):
Supstanca je klasifikovana u skladu sa DSD/DPD propisom, i to na sledeći način:
Karc. kategorija 3 R40
T; R23
Xi; R41
R43
Strana 26 od 54
N; R50
R59
Dodatni podaci: dostupni su podaci iz ispitivanja akutne toksičnosti. To je isparljiva supstanca,
a određena je inhalaciona toksičnost za paru: LC50 1,5 mg/l/4h.
Rešenje
Možete koristiti Tabelu za prevođenje iz Priloga 2. Pravilnika CLP/GHS. Kada su dostupni
podaci za klasu opasnosti ili kategoriju/razlike unutar klasa, klasifikaciju treba izvršiti primenom
kriterijuma. Prema tome, kriterijume klasifikacije treba koristiti za akutnu inhalacionu toksičnost
(za pare) iz Priloga 1. (Tabela 3.1.1 i Tabela 3.1.3), a za ostale opasnosti treba koristiti Tabelu za
prevođanje.
Karc. kat. 3 R40 Karc. kat. 2 H351
T; R23 Ak. toks. kat. 2 H330
Xi; R41 Teško ošteć. oka kat. 1 H318
R43 Senz. kože kat. 1 H317
N; R50 Vod. živ. sred. kat. 1 H400
R59 Ozon EUH059
5.6. Gde mogu da nađem podatke koji su potrebni za klasifikaciju hemikalija?
Vidi odgovore u Poglavlju 4!
Prvo treba da proverite kojim podacima već raspolažete. Osim podataka dobijenih na osnovu
ispitivanja, korisni izvori informacija su bezbednosni listovi, Spisak klasifikovanih supstanci, a
uskoro će biti dostupan i Inventar klasifikacije i obeležavanja (ECHA).
5.7. Primeri klasifikacije supstanci i smeša
5.7.1. Klasifikacija SUPSTANCI
PRIMER 1: Klasifikacija brombenzena (Indeks br. 602-060-00-9)
Rešenje
Prvi korak u postupku klasifikacije je provera da li je supstanca uključena u Spisak
klasifikovanih supstanci.
Brombenzen se nalazi u Spisku klasifikovanih supstanci, tako da preuzimamo
harmonizovanu klasifikaciju iz Spiska:
Zap. teč. 3 H226 Irit. kože 2 H315 Vod. živ. sred. - hron. 2 H411
PRIMER 2: Klasifikacija supstance X za koju raspolažemo sledećim podacima:
- Supstanca je tečna, njena tačka paljenja je Tp = 57 oC
- Supstanca je ispitana prema metodi OECD TG 404 za procenu iritativnog/korozivnog
delovanja na kožu i utvrđeno je da supstanca dovodi do oštećenja tkiva kože nakon 1h i
45 minuta od primene supstance na kožu ispitivanih životinja.
- Akutna toksičnost: peroralno LD50 pacov = 28 mg/kg
Strana 27 od 54
Rešenje
Primenjujemo kriterijume za klasifikaciju iz Priloga 1. CLP/GHS Pravilnika:
- Na osnovu Tabele 2.6.1 Kriterijumi za zapaljive tečnosti zaključujemo da se Tp supstance
X nalazi u opsegu (23 oC ≥ Tp ≤ 60 oC) što odgovara klasifikaciji u klasu Zap. teč. 3, dok
na osnovu Tabele 2.6.2 određujemo obaveštenje o opasnosti H226.
- Na osnovu Tabele 3.2.1 Kategorija i podkategorije opasnosti za supstance korozivne za
kožu zaključujemo da podatak koji imamo za supstancu X odgovara kriterijumu za
klasifikaciju supstance u klasu Kor. kože 1C, a na osnovu Tabele 3.2.5 određujemo
obaveštenje o opasnosti H314.
- Na osnovu Tabele 3.1.1 Kategorije akutne toksičnosti i procenjene vrednosti akutne
toksičnosti (ATE) za odgovarajuće kategorije zaključujemo da podatak o akutnoj
toksičnosti supstance: peroralno LD50 pacov = 28 mg/kg odgovara kriterijumu
5 < ATE < 50 za klasifikaciju supstance u klasu Ak. toks. 2, dok na osnovu Tabele 3.1.3
određujemo obaveštenje o opasnosti H300.
5.7.2. Klasifikacija SMEŠA
PRIMER 1: Klasifikacija smeše u odnosu na akutnu toksičnost
Raspolažemo sledećim podacima o sastojcima smeše:
Supstanca Procenat
supstance u smeši % (m/m)
Klasifikacija supstance prema CLP/GHS
ATE (peroralno) (mg/kg telesne
mase)
Supstanca 1 10 Ak. toks. 4, H302 500
Supstanca 2 10 Ak. toks. 3, peroralno,
H301 nepoznato
Supstanca 3 2 Ak. toks. 2, H300 50
Supstanca 4 78 Nema > 5.000
Rešenje
Koristimo formulu aditivnosti iz Priloga 1. (3.1.3.6.1) Pravilnika CLP/GHS.
Prema Tabeli 3.1.2 (Prilog 1. Pravilnika CLP/GHS) supstanci 2, koja je klasifikovana u klasu
opasnosti Ak. toks. 3 (peroralno), odgovara ATE od 100 mg/kg telesne mase.
Supstancu 4 ne uključujemo u formulu aditivnosti jer je njen ATE iznad 2.000 mg/kg telesne
mase.
100 / ATEmix = 10 / 500 + 10 / 100 + 2 / 50 = 0.16
ATEmix = 100 / 0,16 = 625 mg/kg telesne mase
Rezultat
Prema Tabeli 3.1.1 i Tabeli 3.1.3 (Prilog 1. Pravilnika CLP/GHS), rezultat je Ak.toks. 4, H302
Strana 28 od 54
PRIMER 2: Klasifikacija smeša u odnosu na efekte koji izazivaju korozivno oštećenje/ iritaciju
kože, oštećenje oka/iritaciju oka
Raspolažemo sledećim podacima o sastojcima smeše:
Supstanca
Procenat supstance u
smeši % (m/m)
Klasifikacija prema CLP/GHS sistemu
Klasifikacija prema
DSD/DPD sistemu
Specifične granice
koncentracije
Supstanca 1 10 Irit. kože 2, H315 Xi, R38 Nema
Supstanca 2 10 Nema Nema Nema
Supstanca 3 2 Kor. kože 1B, H314 C, R34 Nema
Supstanca 4 78 Nema Nema Nema
Dodatni podaci:
Pretpostavka: primenljiv je aditivni pristup; bez ekstremnih pH vrednosti
Rešenje
(1) Klasifikacija prema CLP/GHS sistemu:
Korak 1: Proverite klasifikaciju smeše u odnosu na efekat korozivno oštećenje kože u skladu
sa Pravilnikom CLP/GHS.
Supstanca 3 je klasifikovana u klasu opasnosti Kor. kože 1B, H314, a u rastvoru je prisutna u
koncentraciji od 2%.
U Tabeli 3.2.3 (Prilog 1. Pravilnika CLP/GHS) nalazi se opšta granična kocentracija za
sastojke klasifikovane kao kor. kože 1 koji utiču na klasifikaciju smeše i iznosi: ≥ 5%.
Supstanca 3 koja izaziva korozivno oštećenje kože je prisutna u koncentraciji od 2%, što
znači da ne utiče na klasifikaciju smeše (smeša nije korozivna za kožu).
Korak 2: Proverite klasifikaciju smeše u odnosu na efekat iritacija kože u skladu sa
Pravilnikom CLP/GHS.
Supstanca 1 je klasifikovana u klasu opasnosti Irit. kože 2, H315, a u rastvoru je prisutna u
koncentraciji od 10%.
Supstanca 3 koja je klasifikovana u klasu opasnosti Kor. kože 1B, H314 prisutna je u rastvoru
u koncentraciji od 2% i takođe doprinosi ovoj klasifikaciji.
U Tabeli 3.2.3 (Prilog 1. Pravilnika CLP/GHS) nalazi se sledeće:
Ako se svi sastojci koji izazivaju korozivno oštećenje kože, kategorija 1 koji su prisutni u
koncentraciji < 5% pomnože faktorom 10 i saberu sa koncentracijom svih sastojaka koji izazivaju
iritaciju kože, kategorija 2 i dobijeni zbir je ≥ 10%, smeša se klasifikuje kao iritativna za kožu, kat.
2:
(2% x 10) + 10% = 30% i 30% je > 10% (opšta granična koncentracija), te se smeša
klasifikuje kao Irit. kože 2.
Strana 29 od 54
U ovom slučaju, s obzirom da je koncentracija sastojka koji izaziva iritaciju kože (supstanca 1)
već 10%, dovoljno je izvesti klasifikaciju smeše na osnovu koncentracije samo tog sastojka koji
izaziva iritaciju kože.
Obaveštenje o opasnosti je H 315 u skladu sa Tabelom 3.2.5 (Prilog 1. Pravilnika CLP/GHS).
Korak 3: Proverite klasifikaciju smeše u odnosu na efekat teško oštećenje oka ili iritacija oka
u skladu sa Pravilnikom CLP/GHS.
Supstanca 3 je klasifikovana kao kor. kože 1B, H314 i prisutna je u rastvoru u koncentraciji od
2%, pa budući da je koncentracija manja od opšte granične vrednosti (≥ 3%, Tabela 3.3.3
Priloga 1. Pravilnika CLP/GHS), ne klasifikuje se kao supstanca koja izaziva ireverzibilne efekte
na oku. Međutim, kako je koncentracija supstance 3 (Kor. kože 1B) u opsegu ≥ 1% do < 3%,
smešu treba klasifkovati kao Irit. oka 2.
Obaveštenje o opasnosti je H319 prema Tabeli 3.3.5 (Prilog 1. Pravilnika CLP/GHS).
Rezultat
Klasifikacija smeše: Irit. kože 2, H315; Irit. oka 2, H319.
(2) Klasifikacija prema DSD/DPD sistemu:
Supstanca 1 je klasifikovana kao Xi; R38, a supstanca 3 je klasifikovana kao C; R34.
Primenom Priloga 2. Pravilnika CLP/GHS (Tabela za prevođenje), može se napraviti
poređenje podudarnosti klasifikacije sastojaka smeše u odnosu na oba sistema klasifikacije.
Korak 1: Proverite klasifikaciju smeše u odnosu na efekat korozivno oštećenje kože:
Opšta granična koncentracije za R34 u skladu sa Tabelom 4, Priloga 3. Pravilnika DSD/DPD
iznosi ≥ 10 %.
Koncentracija supstance 3 je 2%, dakle < 10%.
Prema tome, smeša se ne klasifikuje kao korozivna, izaziva opekotine.
Korak 2: Proverite klasifikaciju smeše u odnosu na efekat teško oštećenje oka:
Opšta granična koncentracija za R41 u skladu sa Tabelom 4, Priloga 3. Pravilnika DSD/DPD
iznosi ≥ 10 %.
Koncentracija supstance 3 (C; R34) je 2%, dakle < 10%.
Prema tome, ova smeša se ne klasifikuje kao iritativna, rizik od teškog oštećenja oka.
Korak 3: Proverite klasifikaciju smeše u odnosu na efekat iritacija kože:
Opšta granična koncentracija za supstancu 1 (klasifikovana kao Xi, R38) u skladu sa Tabelom 4,
Priloga 3. Pravilnika DSD/DPD koja utiče da bi smeša bila klasifikovana kao Xi, R38 iznosi:
≥ 20 %.
Koncentracija supstance 1 je 10%, tako da se smeša ne klasifikuje kao iritativna, R38.
Opša granična koncentracija za supstancu 3 (klasifikovana kao C, R34) u skladu sa
Tabelom 4, Priloga 3. Pravilnika DSD/DPD koja utiče da bi smeša bila klasifikovana kao Xi, R38
iznosi ≥ 5 % do <10%.
Koncentracija supstance 3 je 2%, tako da se smeša ne klasifikuje kao iritativna, R38.
Strana 30 od 54
Korak 4: Na kraju treba razmotriti uticaj aditivnog efekta pojedinačnih sastojaka na
klasifikaciju smeše, primenom formule 1.5.3.2. Priloga 3. Pravilnika DSD/DPD.
1
38,
38,
38,
34,
38,
35,
LP
LP
LP
RXi
RXi
RXi
RC
RXi
RC
Sabiranjem količnika (dobijenih deljenjem koncentracije supstanci i granične koncentracije za
svaku supstancu) dobijamo: 10/20 + 2/5 = 0,2 + 0,4 = 0,6, što je manje od 1.
Prema tome, smeša se ne klasifikuje u odnosu na efekat iritacije kože.
Zaključak: Ova smeša se ne klasifikuje kao opasna prema DSD/DPD propisu, dok je
prema CLP/GHS propisu klasifikovana kao Irit. kože 2, H315; Irit.oka 2, H319!
PRIMER 3: Klasifikacija smeše u odnosu na nekoliko efekata po zdravlje ljudi
Raspolažemo sledećim podacima o sastojcima smeše:
Smeša %
Specifična toksičnost za ciljani organ,
višekratno izlaganje
Mutagenost germinativnih
ćelija Karcinogenost
Toksičnost po reprodukciju.
Supstanca 1 9 Spec. toks.- VI 2; H373
BK Karc. 2; H351 BK
Supstanca 2 4 Spec. toks.- VI 2; H373
BK BK Toks. po repr. 2 ;
H361f
Supstanca 3 0.4 BK Mut.germ. 1B;
H340 Karc. 1B ; H350 BK
Supstanca 4 86.6 BK BK BK BK
BK = bez klasifikacije
Aditivni efekat se ne primenjuje na ove klase opasnosti.
Rešenje
Specifična toksičnost za ciljani organ, višekratno izlaganje
Opšta granična koncentracija za sastojke smeše klasifikovane kao specifično toksične za
ciljni organ-višekratno izlaganje, Kategorija 2 što utiče na klasifikaciju smeše iznosi ≥10%
(Pravilnik CLP/GHS, Prilog 1, Tabela 3.9.4).
Nijedna od supstanci (supstanca 1 i supstanca 2) nije prisutna u koncentraciji preko 10%, pa
se smeša i ne klasifikuje kao Spec. toks-VI.
Strana 31 od 54
Mutagenost germinativnih ćelija
Opšta granična koncentracija za sastojke smeše klasifikovane kao mutageni germinativnih
ćelija kategorije 1B, što utiče na klasifikaciju smeše iznosi ≥0,1 % (Pravilnik CLP/GHS, Prilog 1,
Tabela 3.5.2).
Supstanca 3 je prisutna u smeši u koncentraciji 0,4%, što utiče na klasifikaciju smeše kao
Mut. germ. 1B, H340.
Karcinogenost
Opšta granična koncentracija za sastojke smeše klasifikovanih kao karcinogeni 1B, što utiče
na klasifikaciju smeše iznosi ≥ 0,1% (Pravilnik CLP/GHS, Prilog 1, Tabela 3.6.2).
Supstanca 3 čini 0,4% smeše, što utiče na klasifikaciju smeše kao Karc.1B, H350
Toksičnost po reprodukciju
Opšta granična koncentracija za sastojke smeše klasifikovanih kao Toks. po repr. 2, što utiče
na klasifikaciju smeše iznosi ≥ 3% (Pravilnik CLP/GHS, Prilog 1, Tabela 3.7.2).
Supstanca 2 čini 4% smeše, pa se smeša klasifikuje kao Toks. po repr. 2, H361f.
Rezultat
Klasifikacija smeše: Mut. germ. 1B, H340; Karc. 1B, H350 i Toks. po repr. 2, H361f.
PRIMER 4: Klasifikacija smeše u odnosu na opasnost po životnu sredinu
Raspolažemo sledećim podacima o sastojcima smeše:
Supstanca Konc.
% (m/m)
Ekotoksikološki podaci
Paration
0,002
EC50 Daphnia magna, 48 h = 0,37 µg/L LC50 riba, Lepomis macrochirus, 96 h = 18 µg/L
log Kow= 3,15 BCF = 400
Nije brzo razgradljivo
Butil benzil ftalat
(BBP)
1
ErC50 alga (Selenastrum capricornutum), 72 h = 0,2 mg/L EC50 Daphnia magna, 48 h = 2,2 mg/L
log Kow= 4.7 BCF = 663 – 772 Brzo razgradljivo
Nonilfenol 0,02
EC50 Crustacea, 48 h = 0,0207 mg/L LC50 riba, Lepomis macrochirus, 96 h = 0,128 mg/l
log Kow= 4.5 BCF = 1300
Nije brzo razgradljivo
Rešenje
Prvo treba da odredite klasifikaciju prema CLP/GHS za supstance u smeši, a zatim i
klasifikaciju smeše primenom kriterijuma u odnosu na opasnost po životnu sredinu iz Dela 4
Priloga 1. Pravilnika CLP/GHS.
Strana 32 od 54
Klasifikacija supstanci u smeši
Prvo odredite klasifikaciju svih sastojaka smeše na osnovu podataka korišćenjem
Tabele 4.1.0, Priloga 1. Pravilnika CLP/GHS. Zatim odredite M faktore za supstance koje su
klasifikovane kao opasne po vod. živ. sred. -ak.1 i hron.1 (preuzimanjem sa Spiska klasifikovanih
supstanci ukoliko je dat, ili se određuje na osnovu dostupnih podataka primenom Tabele 4.1.3,
Priloga 1. Pravilnika CLP/GHS).
Rešenje
Paration: Vod. živ. sred. -ak.1 Vod. živ. sred. -hron.1 M-faktor = 100 (iz SKS)
BBP: Vod. živ. sred. -ak.1 Vod. živ. sred. -hron.1 M-faktor = 1 (iz Tabele 4.1.3)
Nonilfenol: Vod. živ. sred. -ak.1 Vod. živ. sred. -hron.1 M-faktor = 10 (iz Tabele 4.1.3)
Klasifikacija smeše
Izvršite klasifikaciju smeše primenom metode sumiranja (Tabela 4.1.1 i 4.1.2 Priloga 1.
Pravilnika CLP/GHS). Razdvojite klasifikaciju za akutne i hronične (dugotrajne) efekte. Za
dugotrajne efekte, krenite od najstrožije klasifikacije, kategorija 1, hronično. Ukoliko je rezultat
klasifikacije kategorija 1 hronično, klasifikacija je završena i nije potrebno pribegavati daljem
postupku klasifikacije, a ukoliko to nije slučaj, postupak se nastavlja dalje.
Rešenje
Kategorija 1 za akutnu opasnost po vodenu životnu sredinu:
(0,002% x 1000) + (1% x 1) + (0,02% x 10) = 3,2% (< 25%)
Zaključak: smeša se neklasifikuje kao akutna opasnost po vodenu životnu sredinu
Kategorija 1 za hroničnu toksičnost:
(0,002% x 1000) + (1% x 1) + (0,02 x 10) = 3,2 % (< 25%)
Zaključak: smeša se ne klasifikuje kao hronična opasnost po vodenu životnu sredinu,
kategorija 1; nastavak →
Kategorija 2 za hroničnu toksičnost:
(0,002% x 1000 x 10) + (1% x 1 x 10) + (0,02% x 10 x 10) =32% ( > 25%)→
Zaključak: smeša se klasifikuje kao hronična opasnost po vodenu životnu sredinu,
kategorija 2, H411
Rezultat
Klasifikacija smeše: Vod. živ. sred. -hron.2, H411
Strana 33 od 54
6. KAKO DA OBELEŽIM HEMIKALIJE?
Vidi Uputstvo za obeležavanje i pakovanje u skladu sa Uredbom EU CLP/GHS na internet
stranici Evropske agencije za hemikalije:
http://guidance.echa.europa.eu/docs/guidance_document/clp_labelling_en.htm?time=130337692
1
6.1. Koji podaci moraju da se nalaze na etiketi?
Podaci koji se u skladu sa CLP/GHS propisom moraju nalaziti na etiketi:
Ime, adresa i broj telefona snabdevača supstance ili smeše;
Nominalna količina supstance ili smeše u pakovanju koje je namenjeno za
opštu upotrebu (osim ako je količina već navedena na drugom mestuna
ambalaži);
Identifikator proizvoda;
Piktogrami opasnosti, reči upozorenja, obaveštenja o opasnosti, obaveštenja o
merama predostrožnosti i dodatne informacije propisane drugim propisima, npr.
propisima o biocidnim proizvodima, sredstvima za zaštitu bilja ili detergentima.
U cilju sprečavanja ponavljanja ili suvišnog nabrajanja elemenata obeležavanja, uvedeni su
principi prvenstva za ove elemente (čl. 26, 27 i 28 CLP/GHS propisa) .
Opšta pravila za etikete:
Etiketa mora biti čvrsto zalepljena na jednu ili više površina ambalaže
Mora biti čitljiva horizontalno kada je pakovanje postavljeno vertikalno
Piktogram opasnosti mora biti lako uočljiv
Elementi obeležavanja moraju biti lako čitljivi
Piktogrami moraju zauzimati najmanje 1/15-tinu površine etikete; minimalna
veličina: 1cm2
6.2. Šta znači izraz identifikator proizvoda?
Identifikator proizvoda za supstance kao minimalni uslov mora da sadrži jedno od sledećeg:
- Hemijski naziv i identifikacioni broj iz Spiska klasifikovanih supstanci(Službeni glasnik RS,
br. 82/10) (ako se supstanca nalazi u Spisku);
- Hemijski naziv i identifikacioni broj iz Inventara EU (ako se supstanca nalazi u Inventaru);
- CAS broj i IUPAC naziv /drugi međunarodno priznati hemijski naziv; ili
- IUPAC ili drugi međunarodno priznati hemijski naziv.
Identifikator proizvoda za smeše mora da sadrži sledeće:
- Trgovačko ime ili oznaku za smešu;
- Identifikaciju svih supstanci u smeši koje doprinose klasifikaciji te smeše u odnosu na:
- akutnu toksičnost, korozivno oštećenje kože ili teško oštećenje oka, mutagenost
germinativnih ćelija, karcinogenost, toksičnost po reprodukciju, senzibilizaciju respiratornih
organa ili kože, specifična toksičnost za ciljni organ) ili opasnost od aspiracije
- navodi se najviše 4 hemijska naziva, osim ako je više od četiri naziva neophodno da se
ukaže na prirodu i ozbiljnost opasnosti.
Strana 34 od 54
NAPOMENA:
Naziv koji se koristi za identifikaciju supstance ili smeše mora biti isti kao u
bezbednosnom listu!
6.3. Da li postoje specifični zahtevi za obeležavanje i pakovanje?
Da, postoje. Ako je supstanca ili smeša namenjena za opštu upotrebu, obavezni su zatvarači
koji otežavaju otvaranje od strane dece i/ili taktilna upozorenja na opasnost, na ambalaži u
slučaju da supstance (Tabela 4) ili smeše predstavljaju određene opasnosti, ili ako sadrže
metanol ili dihlormetan (Tabela 5).
Tabela 4. Pregled klasa i kategorija opasnosti za koje je potrebno da ambalaža ima zatvarače koji otežavaju otvaranje od strane dece ili taktilna upozorenja
Kriterijumi opasnosti Zatvarači koji otežavaju
otvaranje od strane dece Taktilna
upozorenja1
Akutna toksičnost (Kategorije 1 do 3) √ √
Akutna toksičnost (Kategorija 4) √
Spec. toks. za ciljani organ, jednokratno izlaganje (Kategorija 1)
√ √
Spec. toks. za ciljani organ, jednokratno izlaganje (Kategorija 2)
√
Spec. toks. za ciljani organ, višekratno izlaganje (Kategorija 1)
√ √
Spec. toks. za ciljani organ, višekratno izlaganje (Kategorija 2)
√
Korozivno oštećenje kože (Kategorije 1A, 1B i 1C)
√ √
Senzibilizacija respiratornih organa (Kategorija 1)
√
Opasnost od aspiracije (Kategorija 1)* Ne aerosoli ili ako je u boci sa zapečaćenim rasprašivačem
√
Opasnost od aspiracije (Kategorija 1) √ √
Mutagenost germinativnih ćelija (Kategorija 2)
√
Karcinogenost (Kategorija 2) √
Toksičnost po reprodukciju (Kategorija 2) √
Zapaljivi gasovi (Kategorije 1 i 2) √
Zapaljive tečnosti (Kategorije 1 i 2) √
Zapaljive čvrste supstance i smeše (Kategorije 1 i 2)
√
Napomena 1. Ova odredba se ne odnosi na aerosole koji su klasifikovani i obeleženi kao „veoma lako zapaljivi aerosoli“ ili „zapaljivi aerosoli“.
Strana 35 od 54
Tabela 5. Supstance na koje se primenjuju odredbe CLP/GHS propisa o zatvaračima koji
otežavaju otvaranje od strane dece i/ili taktilna upozorenja kada su prisutne u drugim
supstancama ili smešama u koncentracijama iznad propisanih.
Identifikacija supstance Granična
koncentracija
Zatvarači koji otežavaju
otvaranje od strane dece
Taktilna upozorenja
Metanol* ≥ 3% √ X
Dihlormetan ≥ 1% √ X
* Treba naglasiti da kada je metanol prisutan u smeši u koncentraciji iznad određene granice, smeša mora imati i taktilno upozorenje jer se ona tada klasifikuje kao zapaljiva tečnost, Kategorija 2.
6.4. Da li je važna dimenzija etikete?
Da, jeste! Minimalna veličina etikete zavisi od zapremine pakovanja. CLP/GHS propis
definiše minimalne dimenzije etikete i nekih njenih elemenata. One su detaljno opisane u Prilogu
1. CLP/GHS propisa, a možete pogledati i Tabelu 6 sa minimalnim dimenzijama.
Tabela 6. Minimalne dimenzije etiketa i u skladu sa CLP/GHS
Kapacitet ambalaže Dimenzije (mm)
3 litra Ako je moguće, najmanje 52 74
3 litra, ali 50 litara Najmanje 74 105
50 litra, ali 500 litara Najmanje 105 148
500 litara Najmanje 148 210
6.5. Da li je važna veličina elemenata obeležavanja na etiketi?
Sistem CLP/GHS zahteva da elementi obeležavanja budu takvih dimenzija i razmaka da se
mogu lako čitati. Precizna veličina slova reči upozorenja, obaveštenja o opasnosti i o merama
predostrožnosti i dodatnih informacija nisu detaljno definisana u pravnom tekstu, tj. ta odluka je
diskreciono pravo snabdevača. To znači da zainteresovana strana može sama odlučiti da li želi
da poveća veličinu slova u skladu sa zapreminom i dimenzijama ambalaže i etikete, ili da zadrži
istu veličinu slova za manje-više sve zapremine i etikete.
Nekoliko zainteresovanih strana predložilo je korišćenje minimalne veličine slova od 1,8 mm,
kako bi se garantovala čitljivost teksta. Međutim, to je samo preporuka, ali ne i zakonska obaveza
utvrđena CLP/GHS propisom.
Što se tiče piktograma opasnosti, CLP povezuje veličinu piktograma sa minimalnim
dimenzijama etikete: svaki piktogram opasnosti bi trebalo da zauzima najmanje jednu
petnaestinu površine etikete namenjene za podatke propisane u članu 17. CLP/GHS propisa,
ali ta površina ne sme biti manja od 1 cm2. Međutim, kada snabdevač odluči da koristi etiketu
veću od minimalnih dimenzija za određeni kapacitet ambalaže, nije neophodno povećati i
piktogram, pod uslovom da on pokriva jednu petnaestinu relevantnih minimalnih dimenzija,
odnosno za ambalažu zapremine > 50 litara, ali ≤ 500 litara, minimalna veličina piktograma mora
biti 32 mm 32 mm, što čini 1/15 minimalnih dimenzija (105 mm 148 mm) utvrđenih u
Strana 36 od 54
Tabeli 1.3, Priloga 1. Pravilnika CLP/GHS. Preostala površina dobijena povećanjem etikete se
može koristiti za ostale podatke koje snabdevač smatra važnim.
Vidi i Tabelu u odgovoru 6.4!
6.6. Ima li izuzetaka od uslova za obeležavanje?
Da, ima. Za supstance i smeše koje su upakovane u malu ambalažu (manjoj od 125ml) ili u
ambalažu takvog oblika da nije moguće ispuniti propisane uslove ili je ambalažu teško obeležiti
iz drugih razloga, u CLP/GHS propisu su dati izuzeci od uslova za obeležavanje i pakovanje. U
navedenim slučajevima, snabdevaču se dozvoljava da sa etikete izostavi određene elemente
obeležavanja koje se odnose samo na klase, odnosno kategorije opasnosti koje su navedene u
odeljku 1.5.2. Priloga 1. Pravilnika CLP/GHS.
6.7. Primeri obeležavanja supstanci i smeša
Primer etikete za obeležavanje supstance:
Pažnja! Sumnja se da može da dovede do pojave karcinoma. Štetno ako se proguta. Može da dovede do oštećenja usled dugotrajnog ili višekratnog izlaganja. Izaziva iritaciju kože.
Pre rukovanja obavezno pročitati sve mere predostrožnosti i bezbednosti. Izbegavati ispuštanje u životnu sredinu. AKO SE UDIŠE: Izneti povređenu osobu na svež vazduh i obezbediti da se odmara u položaju koji ne ometa disanje. AKO DOSPE NA KOŽU (ili kosu): Hitno ukloniti/skinuti svu kontaminiranu odeću. Isprati kožu vodom/istuširati se. Skladištiti pod ključem.
Kompanija, ulica i broj, grad, tel: 012/123-4567
H L O R O F O R M
(indeks br. 602-006-00-4)
500ml
500ml
IDENTIFIKATOR PROIZVODA
NOMINALNA KOLIČINA
PIKTOGRAMI
OBAVEŠTENJA O MERAMA PREDOSTROŽNOSTI
OBAVEŠTENJA
O OPASNOSTI
IME, ADRESA I TEL. SNABDEVAČA
REČ
UPOZORENJA
Strana 37 od 54
Primer etikete za obeležavanje smeše:
Primer etikete na maloj ambalaži (manjoj od 125ml):
6.8. Kada sam dužan da ažuriram moje etikete?
Snabdevač je u obavezi da ažurira etiketu bez nepotrebnog odlaganja ukoliko nova
klasifikacija ukazuje na veću ozbiljnost opasnosti. Druge promene na etiketi se moraju ažurirati u
roku od 18 meseci.
Snabdevač supstance ili smeše koja spada u biocidne proizvode ili sredstva za zaštitu bilja je
dužan da ažurira etiketu i u skladu sa odredbama propisa kojima se uređuju biocidni proizvodi ili
sredstva za zaštitu bilja.
Pažnja! Zapaljiva tečnost i para.
Čuvati van domašaja dece. Držati dalje od izvora toplote/varnica/otvorenog plamena/vrućih površina. Zabranjeno pušenje. Odlaganje sadržaja/ambalaže na deponiju komunalnog otpada. Ako je potreban medicinski savet, sa sobom poneti ambalažu ili etiketu proizvoda.
Maksimalno dozvoljena vrednost sadržaja VOC za ovaj proizvod (A/d) je 300g/l. Ovaj proizvod sadrži max 300 g/l VOC
Kompanija, ulica i broj, grad, tel: 012/345-6789
P A I N T C O S A T I N W H I T E
750 ml
500ml
IDENTIFIKATOR PROIZVODA
NOMINALNA KOLIČINA
PIKTOGRAM
OBAVEŠTENJA O MERAMA PREDOSTROŽNOSTI
OBAVEŠTENJA O OPASNOSTI
IME, ADRESA I TEL. SNABDEVAČA
REČ
UPOZORENJA
DODATNE INFORMACIJE U SKLADU
SA PRAVILNIKOM O
OGRANIČENJIMA I ZABRANAMA
ЗАБРАНАМА
Strana 38 od 54
Tabela sa svim piktogramima, H i P oznakama
KLASA OPASNOSTI KATEGORIJA PIKTOGRAM REČ UPOZORENjA
„H“ OZNAKA
OBAVEŠTENjA O OPASNOSTI
„P“ OZNAKE
PREVENCIJA REAGOVANjE SKLADIŠTENjE ODLAGANjE
Eksplozivi
Nestabilan eksploziv
GHS01
Opasnost
H200 Nestabilan eksploziv
P201 P202 P281
P372 P373 P380
P401 P501
Podklasa 1.1 H201
Eksploziv; opasnost od masovne eksplozije
P210 P230 P240 P250 P280
P370 + P380 P372 P373
Podklasa 1.2 H202
Eksploziv; opasnost od izbacivanja projektila
Podklasa 1.3 H203
Eksploziv; opasnost od požara, udarnog talasa ili izbacivanja projektila
Podklasa 1.4 Pažnja H204
Opasnost od požara ili izbacivanja projektila
P210 P240 P250 P280
Podklasa 1.5 — Opasnost H205
Masovna eksplozija pri izlaganju plamenu
P210 P230 P240 P250 P280
Podklasa 1.6 — — — — — — — —
Zapaljivi gasovi Kategorija 1
GHS02
Opasnost H220 Veoma zapaljivi gas
P210 P377 P381
P403 —
Kategorija 2 — Pažnja H221 Zapaljivi gas
Zapaljivi aerosoli Kategorija 1
GHS02
Opasnost H222 Veoma zapaljiv aerosol
P210 P211 P251
— P410 + P412 —
Kategorija 2 Pažnja H223 Zapaljiv aerosol
Zapaljive tečnosti
Kategorija 1
Opasnost
H224 Veoma lako zapaljiva tečnost i para
P210 P233 P240 P241 P242 P243 P280
P303 + P361 + P353 P370 + P378
P403 + P235 P501 Kategorija 2 H225
Lako zapaljiva tečnost i para
Kategorija 3 Pažnja H226 Zapaljiva tečnost i para
Zapaljive čvrste Kategorija 1 Opasnost H228 Zapaljiva čvrsta P210 P370 + P378 — —
Strana 39 od 54
supstance i smeše Kategorija 2 Pažnja
supstanca ili smeša
P240 P241 P280
Samoreaktivne supstance ili smeše
Tip A
GHS01 Opasnost
H240 Zagrevanje može da dovede do eksplozije
P210 P220 P234 P280
P370 + P378 P370 + P380 + P375
P403 + P235 P411 P420
P501 Tip B
H241
Zagrevanje može da dovede do požara ili eksplozije
GHS01 GHS02
Tip C, D
GHS02
H242
Zagrevanje može da dovede do požara
P370 + P378 Tip E, F Pažnja
Tip G — — — — — — — —
Organski peroksidi
Tip A
GHS01 Opasnost
H240 Zagrevanje može da dovede do eksplozije
P210 P220 P234 P280
— P411 + P235
P410 P420
P501 Tip B
H241
Zagrevanje može da dovede do požara ili eksplozije
GHS01 GHS02
Tip C, D
GHS02
H242 Zagrevanje može da dovede do požara Tip E, F Pažnja
Tip G — — — — — — — —
Strana 40 od 54
Samozapaljive tečnosti; Samozapaljive čvrste supstance i smeše
Kategorija 1
GHS02
Opasnost H250
Spontano počinje da gori u kontaktu sa vazduhom
P210 P222 P280
P302 + P334 P370 + P378
P422 —
Samozagrevajuće supstance ili smeše
Kategorija 1 Opasnost H251
Dolazi do samozagrevanja; može da se zapali
P235 + P410 P280
— P407 P413 P420
—
Kategorija 2 Pažnja H252
U velikoj količini dolazi do samozagrevanja; može da se zapali
Supstance ili smeše koje u kontaktu sa vodom oslobađaju zapaljive gasove
Kategorija 1
Opasnost H260
U kontaktu sa vodom oslobađa zapaljive gasove koji se spontano pale
P223 P231 + P232
P280
P335 + P334 P370 + P378
P402 + P404 P501
Kategorija 2
H261 U kontaktu sa vodom oslobađa zapaljive gasove Kategorija 3 Pažnja
P231 + P232 P280
P370 + P378
Oksidujući gasovi Kategorija 1
GHS03
Opasnost H270
Može da izazove ili podstakne vatru; oksidujuće sredstvo
P220 P244
P370 + P376 P403 —
Oksidujuće tečnosti; Oksidujuće čvrste supstance i smeše
Kategorija 1 Opasnost
H271
Može da izazove požar ili eksploziju; jako oksidujuće sredstvo
P210 P220 P221 P280 P283
P306 + P360 P371 + P380 + P375
P370 + P378
— P501
Kategorija 2
H272
Može da pospeši požar; oksidujuće sredstvo
P210 P220 P221 P280
P370 + P378 Kategorija 3 Pažnja
Gasovi pod pritiskom
Komprimovani gas
Tečni gas Rastvoreni gas
GHS04
Pažnja
H280
Sadrži gas pod pritiskom, može da eksplodira ako se izlaže toploti
— — P410 + P403 —
Rashlađeni tečni gas
H281
Sadrži rashlađeni tečni gas, može da izazove promrzline ili povrede
P282 P336 P315
P403 —
Supstance i smeše korozivne za metale
Kategorija 1
GHS05
Pažnja H290 Može biti korozivno za metale
P234 P390 P406 —
Strana 41 od 54
Akutna toksičnost, oralno
Kategorija 1, 2
GHS06
Opasnost
H300 Smrtonosno ako se proguta
P264 P270
P301 + P310 P321 P330
P405
P501
Kategorija 3 H301 Toksično ako se proguta
Kategorija 4
GHS07
Pažnja H302 Štetno ako se proguta
P301 + P312 P330
—
Opasnost od aspiracije
Kategorija 1
GHS08
Opasnost H304
Može izazvati smrt ako se proguta i dospe do disajnih puteva
— P301 + P310
P331 P405 P501
Akutna toksičnost, dermalno
Kategorija 1, 2
Category 1, 2
GHS06
Opasnost
H310 Smrtonosno u kontaktu sa kožom
P262 P264 P270 P280
P302 + P350 P310 P322 P361 P363
P405
P501
Kategorija 3 H311 Toksično u kontaktu sa kožom
P280
P302 + P352 P312 P322 P361 P363
P405
Kategorija 4
GHS07
Pažnja H312 Štetno u kontaktu sa kožom
P302 + P352 P312 P322 P363
—
Korozivno oštećenje kože/ iritacija kože
Kategorija 1A/1B/1C
GHS05
Opasnost H314 Izaziva teške opekotine kože i oštećenje oka
P260 P264 P280
P301 + P330 + P331 P303 + P361 + P353
P363 P304 + P340
P310 P321
P305 + P351 + P338
P405 P501
Strana 42 od 54
Kategorija 2
GHS07
Pažnja H315 Izaziva iritaciju kože
P264 P280
P302 + P352 P321
P332 + P313 P362
— —
Senzibilizacija kože Kategorija 1
GHS07
Pažnja H317 Može da izazove alergijske reakcije na koži
P261 P272 P280
P302 + P352 P333 + P313
P321 P363
— P501
Teško oštećenje oka/ iritacija oka
Kategorija 1
GHS05
Opasnost H318 Dovodi do teškog oštećenja oka
P280 P305 + P351 + P338
P310
— —
Kategorija 2
GHS07
Pažnja H319 Dovodi do jake iritacije oka
P264 P280
P305 + P351 + P338 P337 + P313
Akutna toksičnost, inhalacija
Kategorija 1, 2
GHS06
Opasnost
H330 Smrtonosno ako se udiše
P260 P271 P284
P304 + P340 P310 P320
P403 + P233 P405
P501
Kategorija 3 H331 Toksično ako se udiše
P261 P271
P304 + P340 P311 P321
Kategorija 4
GHS07
Pažnja H332 Štetno ako se udiše
P304 + P340 P312
— —
Strana 43 od 54
Senzibilizacija respiratornih organa
Kategorija 1
GHS08
Opasnost H334
Ako se udiše može da dovede do pojave alergijskih reakcija, astme ili problema sa disanjem
P261 P285
P304 + P341 P342 + P311
— P501
Specifična toksičnost za ciljni organ – jednokratna izloženost; Iritacija respiratornih organa Kategorija 3
GHS07
Pažnja
H335
Može da izazove iritaciju respiratornih organa
P261 P271
P304 + P340 P312
P403 + P233 P405
P501
Specifična toksičnost za ciljni organ – višekratna izloženost; Narkotičko dejstvo
H336 Može da izazove pospanost i nesvesticu
Mutagenost germinativnih ćelija
Kategorija 1A, 1B
GHS08
Opasnost H340 Može da dovede do genetskih defekata
P201 P202 P281
P308 + P313 P405 P501
Kategorija 2 Pažnja H341
Sumnja se da može da dovede do genetskih defekata
Karcinogenost
Kategorija 1A, 1B
Opasnost H350 Može da dovede do pojave karcinoma
P201 P202 P281
P308 + P313 P405 P501
Kategorija 2 Pažnja H351
Sumnja se da može da dovede do pojave karcinoma
Toksičnost po reprodukciju
Kategorija 1A, 1B
Opasnost H360
Može štetno da utiče na plodnost ili na plod
P201 P202 P281
P308 + P313 P405 P501
Kategorija 2 Pažnja H361
Sumnja se da može štetno da utiče na plodnost ili na plod
Toksičnost po reprodukciju: efekti na ili preko laktacije
Dodatna kategorija
— — H362 Može da ima štetno dejstvo na odojčad
P201 P260 P263 P264 P270
P308 + P313 — —
Strana 44 od 54
Specifična toksičnost za ciljni organ – jednokratna izloženost
Kategorija 1
GHS08
Opasnost H370 Dovodi do oštećenja organa
P260 P264 P270
P307 + P311 P321
P405 P501
Kategorija 2 Pažnja H371 Može da dovede do oštećenja organa
P309 + P311
Specifična toksičnost za ciljni organ – višekratna izloženost
Kategorija 1 Opasnost H372
Dovodi do oštećenja organa usled dugotrajnog ili višekratnog izlaganja
P260 P264 P270
P314 — P501
Kategorija 2 Pažnja H373
Može da dovede do oštećenja organa usled dugotrajnog ili višekratnog izlaganja
P260
Opasno po vodenu životnu sredinu, akutna opasnost
Kategorija 1
GHS09
Pažnja H400 Veoma toksično po živi svet u vodi
P273 P391 — P501
Opasno po vodenu životnu sredinu, hronična opasnost
Kategorija 1 Pažnja H410
Veoma toksično po živi svet u vodi sa dugotrajnim posledicama
P273
P391
— P501
Kategorija 2
—
H411
Toksično po živi svet u vodi sa dugotrajnim posledicama
Kategorija 3
—
H412
Štetno za živi svet u vodi sa dugotrajnim posledicama
—
Kategorija 4 H413
Može da dovede do dugotrajnih štetnih posledica po živi svet u vodi
Strana 45 od 54
Tabela za prevođenje klasifikacije
Klasifikacija prema DSD/DPD propisu
Fizičko stanje
supstance kada je to značajno
Klasifikacija i obeležavanje prema CLP/GHS propisu
Na
po
me
na
Klasa i kategorija opasnosti Obaveštenje o opasnosti
E; R2
Nije moguće neposredno prevođenje
E; R3
Nije moguće neposredno prevođenje
O; R7
Organski peroksidi CD H242
Organski peroksidi EF H242
O; R8 gas Oksidujući gasovi 1 H270
O; R8 tečnost, čvrsto
Nije moguće neposredno prevođenje
O; R9 tečnost Oksidujuće tečnosti 1 H271
O; R9 čvrsto Oksidujuće čvrste supstance i
smeše 1 H271
R10 tečnost
Nije moguće neposredno prevođenje. Odgovarajuće prevođenje klasifikacije za tečnosti sa
R10 je jedno od sledećih: - Zapaljive tečnosti, kategorija 1, H224 ako je tačka paljenja < 23°C i početna tačka ključanja ≤ 35°C ili - Zapaljive tečnosti, kategorije 2, H225 ako je tačka paljenja < 23°C i početna tačka ključanja > 35°C ili - Zapaljive tečnosti, kategorija 3, H226 ako je tačka
paljenja ≥ 23°C.
F; R11 tečnost
Nije moguće neposredno prevođenje. Odgovarajuće prevođenje klasifikacije za tečnosti sa F, R11 je jedno od sledećih: - Zapaljive tečnosti, kategorija 1, H224 ako je početna tačka ključanja ≤ 35°C ili - Zapaljive tečnosti, kategorija 2, H225 ako je početna tačka ključanja > 35°C.
F; R11 čvrsto Nije moguće neposredno prevođenje.
F+; R12 gas
Nije moguće neposredno prevođenje. Odgovarajuće prevođenje klasifikacije za gasove sa
F+, R12 je jedno od sledećih: - Zapaljivi gasovi, kategorija 1, H220 ili - Zapaljivi gasovi, kategorija 2, H221.
F+; R12 tečnost Zapaljive tečnosti, kategorija 1 H224
Strana 46 od 54
F+; R12 tečnost
Samoreaktivne supstance ili smeše, tip C ili D
H242
Samoreaktivne supstance ili
smeše, tip E ili F H242
Samoreaktivne supstance ili smeše, tip G
nema
F; R15
Nije moguće prevođenje.
F; R17 tečnost Zapaljive tečnosti, kategorija 1 H250
F; R17 čvrsto Zapaljive čvrste supstance i
smeše, kategorija 1 H250
Xn; R20 gas Akutna toksičnost, kategorija 4 H332 (1)
Xn; R20 para Akutna toksičnost, kategorija 4 H332 (1)
Xn; R20 prašina/ magla
Akutna toksičnost, kategorija 4 H332
Xn; R21
Akutna toksičnost, kategorija 4 H312 (1)
Xn; R22
Akutna toksičnost, kategorija 4 H302 (1)
T; R23 gas Akutna toksičnost, kategorija 3 H331 (1)
T; R23 para Akutna toksičnost, kategorija 2 H330
T; R23 prašina/ magla
Akutna toksičnost, kategorija 3 H331 (1)
T; R24
Akutna toksičnost, kategorija 3 H311 (1)
T; R25
Akutna toksičnost, kategorija 3 H301 (1)
T+; R26 gas Akutna toksičnost, kategorija 2 H330 (1)
T+; R26 para Akutna toksičnost 1 H330
T+; R26 prašina/ magla
Akutna toksičnost, kategorija 2 H330 (1)
T+; R27
Akutna toksičnost, kategorija 1 H310
T+; R28
Akutna toksičnost, kategorija 2 H300 (1)
R33
Specifična toksičnost za ciljni organ - višekratna izloženost,
kategorija 2 H373 (3)
C; R34
Korozivno oštećenje kože, kategorija 1B
H314 (2)
C; R35
Korozivno oštećenje kože, kategorija 1A
H314
Strana 47 od 54
Xi; R36
Iritacija oka, kategorija 2 H319
Xi; R37
Specifična toksičnost za ciljni organ - jednokratna izloženost,
kategorija 3 H335
Xi; R38
Iritacija kože, kategorija 2 H315
T; R39/23
Specifična toksičnost za ciljni organ - jednokratna izloženost,
kategorija 1 H370 (3)
T; R39/24
Specifična toksičnost za ciljni organ - jednokratna izloženost,
kategorija 1 H370 (3)
T; R39/25
Specifična toksičnost za ciljni organ - jednokratna izloženost,
kategorija 1 H370 (3)
T+; R39/26
Specifična toksičnost za ciljni organ - jednokratna izloženost,
kategorija 1 H370 (3)
T+; R39/27
Specifična toksičnost za ciljni organ - jednokratna izloženost,
kategorija 1 H370 (3)
T+; R39/28
Specifična toksičnost za ciljni organ - jednokratna izloženost,
kategorija 1 H370 (3)
Xi; R41
Teško oštećenje oka 1 H318
R42
Senzibilizacija respiratornih organa, kategorija 1
H334
R43
Senzibilizacija kože, kategorija 1 H317
Xn; R48/20
Specifična toksičnost za ciljni organ - višekratna izloženost,
Kategorija 2 H373 (3)
Xn; R48/21
Specifična toksičnost za ciljni organ - višekratna izloženost,
kategorija 2 H373 (3)
Xn; R48/22
Specifična toksičnost za ciljni organ - višekratna izloženost,
kategorija 2 H373 (3)
T; R48/23
Specifična toksičnost za ciljni organ - višekratna izloženost,
kategorija 1 H372 (3)
T; R48/24
Specifična toksičnost za ciljni organ - višekratna izloženost,
H372 (3)
Strana 48 od 54
kategorija 1
T; R48/25
Specifična toksičnost za ciljni organ - višekratna izloženost,
kategorija 1 H372 (3)
R64
Toksičnost po reprodukciju - efekti na ili putem laktacije
H362
Xn; R65
Opasnost od aspiracije, kategorija 1
H304
R67
Specifična toksičnost za ciljni organ - jednokratna izloženost,
kategorija 3 H336
Xn; R68/20
Specifična toksičnost za ciljni organ - jednokratna izloženost,
kategorija 2 H371 (3)
Xn; R68/21
Specifična toksičnost za ciljni organ - jednokratna izloženost,
kategorija 2 H371 (3)
Xn; R68/22
Specifična toksičnost za ciljni organ - jednokratna izloženost,
kategorija 2 H371 (3)
Karcinogeno, kategorija 1; R45
Karcinogenost, kategorija 1A H350
Karcinogeno kategorija 2; R45
Karcinogenost , kategorija 1B H350
Karcinogeno kategorija 1; R49
Karcinogenost, kategorija 1A H350i
Karcinogeno, kategorija 2; R49
Karcinogenost, kategorija 1B H350i
Karcinogeno, kategorija 3; R40
Karcinogenost, kategorija 2 H351
Mutageno kategorija 2; R46
Mutagenost germinativnih ćelija, kategorija 1B
H340
Mutageno kategorija 3; R68
Mutagenost germinativnih ćelija, kategorija 2
H341
Toksičnost po reprodukciju,
kategorija 1; R60
Toksičnost po reprodukciju, kategorija 1A
H360F (4)
Toksičnost po reprodukciju,
kategorija 2; R60
Toksičnost po reprodukciju, kategorija 1B
H360F (4)
Strana 49 od 54
Toksičnost po reprodukciju,
kategorija 1; R61
Toksičnost po reprodukciju, kategorija 1A
H360D (4)
Toksičnost po reprodukciju,
kategorija 2; R61
Toksičnost po reprodukciju, kategorija 1B
H360D (4)
Toksičnost po reprodukciju,
kategorija 3; R62
Toksičnost po reprodukciju, kategorija 2
H361f (4)
Toksičnost po reprodukciju,
kategorija 3; R63
Toksičnost po reprodukciju, kategorija 2
H361d (4)
Toksičnost po reprodukciju,
kategorija 1; R60-61
Toksičnost po reprodukciju 1A H360FD
Toksičnost po reprodukciju,
kategorija 1; R60 Toksičnost po reprodukciju,
kategorija 2; R61
Toksičnost po reprodukciju,
kategorija 1A H360FD
Toksičnost po reprodukciju,
kategorija 2; R60 Toksičnost po reprodukciju,
kategorija 1; R61
Toksičnost po reprodukciju,
kategorija 1A H360FD
Toksičnost po reprodukciju,
kategorija 2; R60-61
Toksičnost po reprodukciju 1B H360FD
Toksičnost po reprodukciju,
kategorija 3; R62-63
Toksičnost po reprodukciju 2 H361fd
Toksičnost po reprodukciju,
kategorija 1; R60 Toksičnost po reprodukciju,
kategorija 3; R63
Toksičnost po reprodukciju,
kategorija 1A H360Fd
Toksičnost po reprodukciju,
kategorija 2; R60 Toksičnost po reprodukciju,
kategorija 3; R63
Toksičnost po reprodukciju 1B H360Fd
Toksičnost po
Toksičnost po reprodukciju, H360Df
Strana 50 od 54
reprodukciju, kategorija 1; R61
Toksičnost po reprodukciju,
kategorija 3; R62
kategorija 1A
Toksičnost po reprodukciju,
kategorija 2; R61 Toksičnost po reprodukciju,
kategorija 3; R62
Toksičnost po reprodukciju,
kategorija 1B H360Df
N; R50
Opasnost po vodenu životnu sredinu, akutno, kategorija 1
H400
N; R50-53
Opasnost po vodenu životnu sredinu, akutno, kategorija 1 Opasnost po vodenu životnu
sredinu, hronično, kategorija 1
H400 H410
N; R51-53
Opasnost po vodenu životnu sredinu, hronično, kategorija 2
H411
R52-53
Opasnost po vodenu životnu sredinu, hronično, kategorija 3
H412
R53
Opasnost po vodenu životnu sredinu, hronično, kategorija 4
H413
N; R59
Opasnost po ozonski omotač EUH059
Napomena (1)
Za ove klase opasnosti moguće je koristiti preporučenu minimalnu klasifikaciju u skladu sa
tačkom 2.2.1. Spiska klasifikovanih supstanci. Podaci ili druge dostupne informacije mogu ukazati
da je potrebno ponoviti postupak i klasifikovati supstancu u težu kategoriju opasnosti.
Napomena (2)
Supstanca se klasifikuje u kategoriju 1B čak i u slučajevima kada je supstancu moguće
klasifikovati u kategoriju 1C. Nije uvek moguće ponovno određivanje da li supstancu treba
klasifikovati u kategoriju 1B ili 1C, pošto period izlaganja iznosi do četiri sata prema propisu kojim
se uređuju metode ispitivanja opasnih svojstava hemikalija. Ipak, klasifikovanje supstance u
kategoriju 1C treba uzeti u obzir kada su podaci dobijeni iz ispitivanja koja slede sekvencijalni
pristup prema propisu kojim se uređuju metode ispitivanja opasnih svojstava hemikalija.
Napomena (3)
Ukoliko je sa sigurnošću utvrđeno da drugi putevi izlaganja ne dovode do opasnosti, put
izlaganja se navodi uz obaveštenje o opasnosti.
Napomena (4)
Obaveštenja o opasnosti H360 (koje glasi: "Može štetno da utiče na plodnost ili na plod.") i
H361 (koje glasi: "Sumnja se da može štetno da utiče na plodnost ili na plod.") ukazuju na opštu
zabrinutost za efekte na plodnost i rast i razvoj ploda. U slučaju kada je dokazano da efekti na
plodnost ili rast i razvoj ploda nisu relevantni, prema kriterijumima za klasifikaciju iz Priloga 1,
Strana 51 od 54
Deo 3. odeljak 3.7, opšte obaveštenje o opasnosti zamenjuje se obaveštenjem o opasnosti koje
ukazuje na konkretno svojstvo supstance koje izaziva zabrinutost
Rečnik pojmova ATE: Procenjena vrednost akutne toksičnosti (Acute Toxicity Estimate)
BCF jeste faktor biokoncentracije (bioconcentration factor)
CLP je skraćenica za klasifikaciju, obeležavanje i pakovanje supstanci i smeša
(Classification, Labelling and Packaging)
CLP/GHS propis (= GHS u Srbiji) jeste Pravilnik o klasifikaciji, pakovanju, obeležavanju i
oglašavanju hemikalije i određenog proizvoda u skladu sa Globalno harmonizovanim
sistemom za klasifikaciju i obeležavanje UN (Sl. glasnik RS br. 64/10 i 26/11). Pravilnik je
usklađen sa EU Uredbom 1272/2008 (Regulation on Classification, Labelling and Packaging
of Substances and Mixtures)
CMR jesu supstance ili smeše koja su karcinogene, mutagene ili toksična za reprodukciju
(carcinogenic, mutagenic or toxic to reproduction)
DPD je skraćenica za EU Uputstvo o opasnim preparatima (1999/45/EC)
DSD je skraćenica za EU Uputstvo o opasnim supstancama (67/548/EEC) EC50 jeste
polovina maksimalne efektivne koncentracije
DSD/DPD propis jeste Pravilnik o klasifikaciji, pakovanju, obeležavanju i oglašavanju
hemikalije i određenog proizvoda (Sl. glasnik RS br. 59/10 i 25/11). Pravilnik je usklađen sa
EU Uputstvima 67/548/EEZ i 99/45/EZ (Classification, labelling and packaging of dangerous
substances and preparations) – DSD/DPD (Dangerous Substances Directive/ Dangerous
Preparations Directive)
ECHA jeste Evropska agencija za hemikalije
EU jeste Evropska unija
EU GHS (=Uredba CLP) jeste EU Uredba (EC) br. 1272/2008 o klasifikaciji, obeležavanju i
pakovanju supstanci i smeša
GHS jeste globalno harmonizovani sistem klasifikacije i obeležavanja hemikalija (Globally
Harmonised System)
Karcinogen je supstanca ili smeša koja dovodi do pojave karcinoma, ili povećava učestalost
(incidencu) njegove pojave.
Kategorija opasnosti jeste dalja podela kriterijuma unutar svake klase opasnosti, kojom se
bliže određuje stepen opasnosti
Klasa opasnosti označava prirodu fizičke ili opasnosti po zdravlje ljudi ili opasnosti po
životnu sredinu
LD50 jeste srednja smrtna doza – statistički određena pojedinačna doza supstance za koju
se očekuje da izaziva smrtnost kod 50 posto ispitivanih životinja kada se primeni peroralnim
putem. Vrednost LD50 izražava se u jedinici mase ispitivane supstance po jedinici telesne
mase eksperimentalne životinje (mg/kg)
log Kow jeste koeficijent raspodele u sistemu oktanol/voda
Strana 52 od 54
M-faktor jeste koeficijent kojim se množi koncentracija supstance koja je klasifikovana kao
opasna po vodenu životnu sredinu, akutno, kategorija 1 ili hronično, kategorija 1, a koji se
koristi u metodi sumiranja za klasifikaciju smeše koja sadrži tu supstancu. Koncept M-faktora
je ustanovljen kako bi se povećao doprinos supstanci koje su veoma opasne po vodenu
životnu sredinu prilikom klasifikacije smeša koje sadrže te supstance. U odsustvu
harmonizovanog M-faktora za određenu supstanci sa Spiska klasifikovanih supstanci,
proizvođači, uvoznici i dalji korisnici treba sami da utvrde M-faktor za akutnu opasnost po
vodenu životnu sredinu, Kategorija 1, ili hroničnu opasnost po vodenu životnu sredinu,
Kategorija 1
Mutagen jeste supstanca ili smeša koja povećava učestalost mutacija kod populacija ćelija
i/ili organizama
Načelo premošćavanja označava postupak klasifikacije smeše u odnosu na efekte na
zdravlje ljudi i životnu sredinu, koji se primenjuje u slučaju da je dostupno dovoljno podataka
o pojedinačnim supstancama koje ulaze u sastav smeše i sličnim ispitanim smešama, a na
osnovu kojih se može pravilno proceniti opasnost smeše
Obaveštenje o opasnosti jeste pisani izraz dodeljen određenoj klasi i kategoriji opasnosti
kojim se opisuje priroda opasnosti opasne supstance ili smeše, uključujući kada je to
prikladno, i nivo opasnosti
Opasno znači da su ispunjeni kriterijumi koji se odnose na fizičke opasnosti, opasnosti po
zdravlje ljudi ili životnu sredinu, utvrđeni u Prilogu 1. Pravilnika CLP/GHS
Obaveštenje o merama predostrožnosti jeste pisani izraz koji opisuju preporučene mere
za smanjenje ili sprečavanje štetnih efekata koji mogu nastati usled izlaganja opasnoj
supstanci ili smeši prilikom njihovog korišćenja ili odlaganja
Piktogram opasnosti jeste grafički prikaz opasnosti koji sadrži simbol i druge grafičke
elemente, kao što su okvir i boja pozadine, a koji ukazuje na informacije svojstvene
predmetnoj opasnosti
Prijavljivanje je EU postupak u skladu sa EU Uredbom CLP. Kompanija koja nije osnovana
unutar Evropske ekonomske zajednice (EEZ) nema direktnu obavezu prema EU Uredbi
CLP.
Podnosilac prijave jeste proizvođač ili uvoznik iz EU, ili grupa proizvođača ili uvoznika iz
EU koji Evropskoj agenciji za hemikalije moraju prijaviti supstance u skladu sa EU Uredbom
CLP. Samo predstavnici mogu podnositi informacije potrebne za prijavu u Inventar koji je
deo REACH dosijea za registraciju. Oni međutim nemaju pravo da podnose prijavu za
Inventar u ime svojih proizvođača iz drugih zemalja. Ako neki operater izvan EU iz razloga
poverljivosti ne želi da otkrije sastav svojih supstanci ili smeša uvoznicima iz EU, oni mogu
imenovati jednog uvoznika koji će vršiti prijavljivanje u ime ostalih uvoznika (grupno
prijavljivanje). U tom slučaju će samo izabrani uvoznik dobiti poverljive informacije potrebne
za prijavljivanje. Takav uvoznik može biti i Ovlašćeni zastupnik koji je već imenovan za
potrebe registracije u skladu sa REACH Uredbom: ovlašćeni zastupnik može postati i
uvoznik tako što mu se dostavi uzorak određene supstance ili smeše i on time postaje
odgovoran za uvoz, kao i za bezbedno rukovanje uvezenom supstancom ili smešom.
Podnosilac zahteva za registraciju jeste proizvođač ili uvoznik supstance ili smeše, ili
proizvođač ili uvoznik proizvoda koji podnosi zahtev za registraciju supstance u skladu sa
Strana 53 od 54
Uredbom REACH. Samo fizičko ili pravno lice osnovano u EEZ može biti podnosilac prijave
za registraciju. Registracija se vrši kada to lice:
(1) proizvodi supstancu u okviru EEZ u količinama od 1 ili više tona godišnje,
(2) odgovorno je za uvoz u EEZ količina od 1 ili više tona godišnje, ili
(3) imenovano je kao ovlašćeni zastupnik u skladu sa članom 8. Uredbe REACH.
(Q)SAR jeste kvalitativni ili kvantitativni odnos strukture i aktivnosti
Read-across jeste metoda pribavljanja informacija o svojstvima supstance. Supstance za
koje se može očekivati da imaju slična fizičko-hemijska, toksikološka i ekotoksikološka
svojstva ili odgovaraju određenom obrascu kao rezultat strukturne sličnosti se mogu smatrati
grupom ili „kategorijom“ supstanci. Koncept grupe se može primeniti ako se fizičko-hemijska
svojstva, efekti na zdravlje ljudi i životnu sredinu, ili sudbinu u životnoj sredini mogu
predvideti interpolacijom iz podataka za referentne supstance u okviru te grupe.
Registracija jeste postupak u EU u skladu sa Uredbom REACH. Kompanija koja nije
osnovana unutar Evropske ekonomske zajednice (EEZ) nema direktnu obavezu prema EU
Uredbi REACH. Uvoznici koji na tržište EEZ uvoze proizvode kompanije koja nije iz EEZ
treba da ispune obaveze prema REACH. Kako bi se uvoznici rasteretili od obaveza,
kompanija koja nije osnovana u okviru EEZ, a koja proizvodi supstance, smeše ili proizvode,
može doneti odluku da imenuje „ovlašćenog zastupnika“.
Spisak klasifikovanih supstanci (Sl. glasnik RS br. 82/10) je preuzet iz EU propisa –
Aneks VI Uredbe 1272/2008
SDS jeste bezbednosni list
Uredba CLP (= EU GHS) jeste Uredba EU (EC)br. 1272/2008 o klasifikaciji, obeležavanju i
pakovanju supstanci i smeša
Uredba REACH jeste Uredbu EU br. 1907/2006 koja se odnosi na registraciju, evaluaciju,
autorizaciju i ograničenje hemikalija (Registration, Evaluation, Authorisation and Restriction
of Chemicals)
UN GHS jeste globalno harmonizovani sistem klasifikacije i obeležavanja hemikalija razvijen
u okviru strukture Ujedinjenih nacija (UN)
Strana 54 od 54
GHS piktogrami
PIKTOGRAMI (CLP/GHS SISTEM)
GHS01
Bomba koja eksplodira
GHS02
Plamen
GHS03
Plamen preko kruga
GHS04
Cilindar za gas
GHS05
Korozija
GHS06
Lobanja i ukrštene kosti
GHS07
Znak uzvika
GHS08
Opasnost po zdravlje ljudi
GHS09
Životna sredina