UVOD

U dosadašnjim izlaganjima genetske osnove oplemenjivanja stoke uglavnom je bilo re i o tome da jedan gen najčešće kontroliše samo jednu osobinu, odnosno da dva ili više gena svojom interakcijom uplivišu na ispoljavanje osobine. U nastavku će biti reči o uticaju jednog istog gena na razvoj različitih osobina stoke ili o plejotropiji, o genima tipa poligena koji menjaju dejstvo glavnih gena i izazivaju odgovarajuće modifikacije u ispoljavanju karakteristične osobine životinja ili o genima modifikatorima, kao i o pojavama tzv. penetrantnosni odnosno ekspresivnosti gena u populaciji domaćih životinja.

PLEJOTROPIJA

Delovanje jednog gena i njegov istovremeni uticaj na dve ili više osobina se naziva plejotropija (pleistos – višestruk, brojni). pri tome se između osobina na koje deluje isti gen često ne primećuje nikakva vidljiva povezanost. Plejotropiji se, međutim, pripisuje da je glavni uzrok postojanja stvarnih korelativnih veza između osobina domaćih đivotinja (Le Roy, prema Wiesneru i Willeru, 1974.). Kao klasičan primer plejotropnog delovanja se uzima gen kod miševa. u heterozigotnom stanju ( a) gen izaziva višestruka dejstva (boja, razvoj skeleta, obojenost očiju, itd.), a u homozigotnom dominantnom genotipu ( ) izaziva smrt životinja. To znači da gen ima multipli ili višestruki efekat. Upravo, uticaj velikog broja gena, ako ne i svih, na više ili na mnoge osobine istovremeno otvara pitanje tzv. polimernog ili poligenog delovanja i nasleđivanja gena, o čemu će u nastavku biti nešto više reči. Bitno je da se dejstvo svakoga gena odvija po pravilima Mendela, pri čemu svaki gen uključuje svoj aditivni uticaj na ispoljavanje osobina.

Geni-modifikatori

Seminarski rad Page 1

To su poligeni koji menjaju ispoljavanje neke osobine, najčešće uslovljenom dejstvom jednog para gena. Ovi geni izazivaju određene modifikacije u ekspresiji osobine, ali retko potpuno eliminišu osnovni fenotip na koji utiču. Mogu pojačavati (geni-pojačivači), potiskivati (geni-supresori), ograničavati (geni-ograničitelji), itd., dejstvo glavnog gena. Varijacije šara crno-belih goveda (od skoro crne do skoro bele), beli pojas svinja rase hempšir, kovrdžavost perja živine, itd., primeri su za sagledavanje dejstva gena modifikatora. Najčešće su u pitanju homozigotni geni za boju ili kovrdžavost perja, gde selekcija može pojačati ili oslabiti njihov uticaj. Posebno su karakteristični za tzv. kvantitativne osobine domaćih životinja (količina mleka, nosivost jaja, itd.).

Penetrantnost gena

Učestalost pojavljivanja neke osobine u populaciji stoke, odnosno pojava odstupanja u manifestaciji neke osobine i narušavanja očekivanih fenotipskih odnosa, naziva se penetrantnost osobine. To je u stvari svojstvo populacije , koja u pogledu homozigotnosti određenog gena ne mora biti obavezno homozigotna i po drugim genima. Najčešće se radi o recesivnom karakteru osobine pri ukrštanju različitih genotipova. Meri se procentom pojavljivanja osobine u populaciji s različitim klasama ispoljavanja, pa se i izražava po formuli P = a + b/a + b + c (a = učestalost ili deo najjače ispoljenosti; b = učestalost slabe ispoljenosti; c = odsustvo pojave ili standardni fenotip). Dakle, izražava se % udela grla u populaciji kod kojih se fenotipski osobina pojaljuje. Primer pojave hipoplazije gonada goveda (nedovoljan razvoj) u _vedskoj može biti ilustrativan. Javlja se kod oba pola, a zahvata levu, desnu ili obe gonade u odnosu 82:3:15%. Udeo homozigota sa anomalijom (penetrantnost osobine) iznosi 43% kod bikova i 57% kod krava. Selekcijom se hipoplazija može smanjiti. U literaturi ima i drugih penetrantnosti. Sam termin je čisto genetsko-statistički pojam, koji ukazuje da se određeni gen u kombinaciji gena (homozigotnost), kao rezultat odstupanja u okružujućoj sredini, može pojaviti ili ne pojaviti u populaciji stoke.

Ekspresivnost gena

Seminarski rad Page 2

To je udeo najjače ispoljenosti u odnosu na ukupana broj nosioca osobine, odnosno E = a/a + b. Dakle, u pitanju je jačina pojave osobine, za razliku od penetrantnosti koja se odnosi na deo populacije u kojoj se osobina pojavljuje. Primer jednoprstost (sindaktilije) goveda može biti ilustrativna: varira od pojave na sve četiri noge do ograničenosti na samo jednu od prednjih nogu. Slično je sa polidaktilijom kod živine (veći broj prstiju na jednoj ili obe noge) ili različitih gradacija pojave defekta kože kod goveda džerzeja, holštajn-frizijske rase. U pitanju je različita ekspresivnost mane u tri rase goveda, što verovatno zavisi od jednog gena i modifikujućeg dejstva drugih gena karakterističnih za svaku od tri rase goveda.

Postoje i drugi tipovi ili manifestacije delovanja gena, ali se o njima neće dalje raspravljati. Iznesena materija ovom prilikom ima za cilj da se čitaoci upoznaju sa terminologijom i fenomenima u genetici stoke, što može biti od koristi za razumevanje izložene ili materije koja će biti izlagana u nastavku ove knjige.

Literatura: Dr. Milivoje Stanković- Osnovi genetike i oplemenjivanje domacih životinja

Seminarski rad Page 3