fridrih direnmat - poseta stare dame

7/28/2019 Fridrih Direnmat - Poseta Stare Dame

http://slidepdf.com/reader/full/fridrih-direnmat-poseta-stare-dame 1/52

Fridrih Direnmat - Poseta stare dameFridrih Direnmat

Poseta stare dame

Komedija u tri čina

Prevod: Dragoslav Andrić

LICA:POSETIOCI:

Klara Zahanasijan, roñ. Vešer, milijarderka (Armenijan Ojl)Njeni muževi VII-IXSluga

Tobi i Robi, koji stalno žvaću žvakaću gumuKobi Lobi, dva slepca

DOMAĆI:

Alfred IINjegova ženaNjegova kćiNjegov sinPredsednik opštine

ŽupnikProfesorLekarPolicajacPrvi grañaninDrugi grañaninTreći grañaninČetvrti grañaninSlikarPrva ženaDruga žena

OSTALI:

Gospoñica LujzaŠef staniceVozovoñaKondukterPoreski izvršitelj

NASRTLJIVCI:



Fridrih Direnmat - Poseta stare dameNovinar INovinar IIRadioreporterSnimatelj

MESTO: Gilen, varošicaVREME: Sadašnje

Pauza posle drugog čina.

PRVI ČIN

Pre dizanja zavese čuje se zvono na železničkoj stanici. Zatim - natpis: Gilen.To je očigledno ime gradića naznačenog u pozadini, zapuštenog i propalog. I

stanična zgrada je zapuštena: ograde ima ili nema, već prema zemlji; upolaiscepan red vožnje na zidu, zarñale instalacije: vrata sa natpisom »Ulazzabranjen«. U sredini bedna Stanična utica. I ona samo naznaćena. Levo jednakućica, sva nikakva, pokrivena crepom, sa poderanim plakatima na zidovimabez prozora. Levo tabla: Ženski, desno: Muški. Sve obasjano toptim jesenjimsuncem. Pred kućicom klupa, na njoj četiri čoveka. Peti, neopisivo neugledan,crvenom bojom ispisuje jedan transparent, očigledno za neku svečanupovorku: »Dobro došla, Klarice«. Huka i buka ekspresa koji prolazi. Šef stanicesalutira. Ljudi na klupi pokretom glave, sleva nadesno, slede ekspres.PRVI: »Gudrun«, Hamburg-Napulj.

DRUGI: U jedanaest i dvadeset sedam dolazi »Besni Roland«Venecija-Stokholm.TREĆI: Još nam je samo to zadovoljstvo ostalo - da gledamo vozove.ČETVRTI: Pre pet godina »Gudrun« i »Besni Roland« su stajali u Gilenu. A i»Diplomat« i »Lorelaj«, svi poznati ekspresi.PRVI: Poznati u celom svetu.DRUGI: Sad ne staju ni putnički vozovi. Samo dva iz Kafigena i onaj izKalberštata u jedan i trinaest.TREĆI: Propadamo.ČETVRTI: Vagnerova fabrika je propala.PRVI: Bokman bankrotirao.DRUGI: Ne puše se više dimnjaci na Sunčanom proplanku.TREĆI: Živi se od pomoći za nezaposlene.ČETVRTI: Od čorbe za sirotinju.PRVI: Živi se?DRUGI: Vegetira.TREĆI: Crkava.ČETVRTI: Ceo gradić. (Zvono na stanici.)DRUGI: Krajnje je vreme da doñe ta milijarderka. Kažu da je u Kalberštatupodigla bolnicu.TREĆI: U Kafigenu dečje jasle, a u prestonici crkvu.

SLIKAR: Uzela je Cimta, to naturalističko mazalo, da joj napravi portre.



Fridrih Direnmat - Poseta stare damePRVI: Ta ima novaca! Ima Jermensku naftu, Zapadne železnice, Severnuradiokompaniju i čitav jedan otmeni kvart u Honkongu. (Huka voza. Šef stanicesalutira. Ljudi slede voz i pokretom glave zdesna nalevo.)ČETVRTI: »Diplomat«.

TREĆI: A naš grad je bio pravi centar kulture.DRUGI: Jedan od prvih u zemlji.PRVI: U Evropi.ČETVRTI: Ovde je Gete prenoćio. U kafani »Kod Zlatnog apostola«.TREĆI: Brams je komponovao jedan kvartet. (Zvoni.)DRUGI: Bertold Švarc pronašao barut.SLIKAR: A ja sam blistao na Školi likovnih umetnosti, a šta sam sad?Firmopisac! (Huka voza. Levo se pojavljuje kondukter, koji kao da je upravoskočio iz voza.)KONDUKTER (uzvikuje otegnuto): Giilen!

PRVI: Putnički iz Kafigena. (Jedan putnik je sišao, ide levo, pored Ijudi naklupi, i nastaje tamo gde piše »Muški«.)DRUGI: Poreski izvršitelj.TREĆI: Dolazi da zapečati zgradu opštine.ČETVRTI: I politički smo upropašceni.ŠEF STANICE (diže ruku): Polazak! (Iz gradića dolaze predsednik opštine,učitelj, župnik i II, čovek od oko šezdeset pet godina; svi u otrcanoj odeći.)PREDSEDNIK OPŠTINE: Visoki gost dolazi putničkim vozom iz Kalberštata uedan i trinaest.PROFESOR: Pevaće mešoviti i omladinski hor.

ŽUPNIK: Zvoniće vatrogasna zvona. Još nisu postavljena.PREDSEDNIK OPŠTINE: Na Pijačnom trgu sviraće gradski orkestar, aGimnastičko društvo pravi piramidu u čast milijarderke. Onda imamo banket u»Zlatnom apostolu«. Na žalost, stanje naših finansija ne dozvoljava nam dauveče osvetlimo katedralu i opštinu. (Poreski izvršitelj izlazi iz kućice.)PORESKIIZVRŠITELJ: Dobar dan, gospodine predsedniče. Moje poštovanje.PREDSEDNIK OPŠTINE: Šta vi ovde tražite, gospodine Gluc?PORESKI IZVRŠITELJ: To gospodin predsednik opštine već zna. Imamvanredno težak zadatak - da popišem čitav jedan grad.PREDSEDNIK OPŠTINE: Sem jedne stare pisaće mašine, nista nećete naći.PORESKI IZVRŠITELJ: Gospodin predsednik opštine zaboravlja gilenski Narodnimuzej.PREDSEDNIK OPŠTINE: Prodat Americi još pre tri godine. Naše kase su prazne.Niko ne plaća porez.PORESKI IZVRŠITELJ: To mora da se izvidi. Čitava provincija cveta, samo jeGilen bankrot, sa svojim Sunčanim proplankom.PREDSEDNIK OPŠTINE: Zaista smo pred pravom privrednom zagonetkom.PRVI: Sve je to maslo slobodnih zidara.DRUGI: Jevrejska mahinacija.TREĆI: Iza toga se krije krupni kapital.ČETVRTI: Tu su umešani prsti meñunarodnog komunizma. (Zvoni.)

PORESKI IZVRŠITELJ: Imam oči sokolove - uvek nešto nañem. Idem da malo



Fridrih Direnmat - Poseta stare dameobiñem Opštinsku štedionicu. (Odlazi.)PREDSEDNIK OPŠTINE: Bolje da nas sad opljačka nego kad doñe milijarderka.(Slikar je završio natpis.)IL: Ovako zbilja ne može, gospodine predsedniče - natpis je suviše intiman.

Treba da stoji: Dobro nam došli, Klaro Zahanasijan.PRVI: Pa to je naša Klarica!DRUGI: Klarica Vešer.TREĆI: Ovde je odrasla.ČETVRTI: Otac joj je bio zidar.SLIKAR: Onda da prosto napišem s druge strane: Dobro nam došli, KlaroZahanasijan. Ako se milijarderka bude raznežila, lako možemo da okrenemoprvu stranu.DRUGI: »Berzijanac«, Cirih-Hamburg. (Novi ekspres dolazi zdesna.)TREĆI: Uvek je tačan - mogao bi prema njemu da se doteruje časovnik.

ČETVRTI: Zaboga, ko još ovde ima časovnik?PREDSEDNIK OPŠTINE: Gospodo, milijarderka je naša jedina nada.ŽUPNIK: Osim boga.PREDSEDNIK OPŠTINE: Osim boga.PROFESOR: Ali on se ne računa.PREDSEDNIK OPŠTINE: Vi ste s njom bili bliski, Ile, sve sad zavisi od vas.ŽUPNIK: Ali - rastali su se! Sećam se da se nešto pričalo... Imate li šta dapriznate svome ispovedniku?IL: Bili smo najbolji prijatelji - mladi i nepromišljeni. U stvari, gospodo, prečetrdeset pet godina bio sam još gotovo dečak. A Klara? I sad je vidim kako

prosto zrači u mraku Petersove žitnice ili kako bosonoga ide kroz šumu, pomahovini i lišću, razbarušene crvene kose, vitka kao prut, sva nekako lomna -ñavolski lepa veštica. Život nas je rastavio, samo život, kao što se čestodešava.PREDSEDNIK OPŠTINE: Bili bi mi potrebni neki detalji o gospoñi Zahanasijan,za moj mali govor na banketu u »Zlatnom apostolu«. (Vadi notes iz džepa.)PROFESOR: Pregledao sam stare školske dnevnike. Ocene Klare Vešer su, nažalost, na žalost... vrlo slabe. Kao i vladanje. Jedine dobre ocene imala je izbotanike i zoologije.PREDSEDNIK OPŠTINE (beležeći): Tako. Dobre ocene iz zoologije. Fino.IL: Mogao bih i ja da pomognem gospodinu predsedniku. Klara je volelapravdu. Jednom su uhapsili nekog skitnicu. Gañala je policajca kamenjem.PREDSEDNIK OPŠTINE: Osećanje za pravdu. Nije rñavo. To uvek deluje. Aliono sa policajcem - najbolje da izostavimo.IL: Imala je i dobru dušu. Delila je sve što je imala. Jednom je ukrala krompiraza neku staru udovicu.PREDSEDNIK OPŠTINE: Sklonost dobrim delima. To, prijatelji, neizostavnomoram da istaknem. To je glavno. Da li se neko seća kakve zgrade koju jezidao njen otac? Dobro bi bilo da se pomene.SVI: Niko živi. (Predsednik opštine zatvara notes.)PREDSEDNIK OPŠTINE: Ja sam, lično, spreman. Ostalo zavisi od Ila.

IL: Znam. Treba joj odrešiti kesu sa milionima.



Fridrih Direnmat - Poseta stare damePREDSEDNIK OPŠTINE: Sasvim tačno, s milionima - to je pravi izraz.PROFESOR: Jedne dečje jasle ne bi nam pomogle.PREDSEDNIK OPŠTINE: Moj dragi Ile, vi ste već odavno najomiljenija ličnost uGilenu. Na proleće ću dati ostavku, i već sam uspostavio kontakt sa opozicijom.

Složili smo se da vas kandidujemo za predsednika opštine.IL: Ali, gospodine predsedniče...PROFESOR: Mogu to samo da potvrdim.IL: Gospodo, na stvar. S Klarom ću najpre govoriti o našoj teskoj situaciji.ŽUPNIK: Budite taktični, delikatni.IL: Treba raditi pametno, psihološki.IL: Naš nastup treba da bude smišljen, psihološki sračunat. Nespretan dočekna stanici mogao bi sve da upropasti. Gradski orkestar i mešoviti hor ne mogusami ništa da učine.PREDSEDNIK OPŠTINE: II ima pravo. Ovo je presudan momenat. Gospoña

Zahanasijan stupa na tlo svoga zavičaja, kao u svoj dom, dirnuta, suze su joj uočima, uspomene je guše. Naravno, ja neću biti ovako bedno odeven kao sad,nego svečano, u crnom, imaću cilinder, kraj mene će biti moja supruga, predamnom moje dve unuke, u belom, sa ružama. Gospode, samo da sve budespremno. (Zvoni.)PRVI: »Besni Roland«.DRUGI: Venecija-Stokholm u jedanaest i dvadeset sedam.ŽUPNIK: Jedanaest i dvadeset sedam! Ostaju nam još dva sata da se svečanoobučemo.PREDSEDNIK OPŠTINE: Transparent »Dobro nam došli, Klaro Zahanasijan«

podići će Kin i Hauzer. (Pokazuje četvrtog.) Ostali - najbolje da mašu šeširima.Ali, molim, ne vikati kao prošle godine kad je dolazio delegat vlade; utisak jebio ništavan, i još nismo dobili nikakvu subvenciju. Preterana radost nije nasvom mestu, nego topla, dirljiva nežnost prema detetu koje se vraća u zavičaj.Budite neusiljeni, srdačni, ali organizacija mora da funkcioniše besprekorno,vatrogasna zvona ubaciti odmah posle mešovitog hora. Pre svega trebapaziti... (Tutnjava voza koji se približava čini njegove reči nerazumljivim.Škripa kočnica. Na svim licima - zaprepašćenje. Petorica skoče sa klupe.)SLIKAR: Ekspres...PRVI: ... stao...DRUGI: ... u Gilenu!TREĆI: U najjadnijoj...ČETVRTI: ... najbednijoj...PRVI: ... najžalosnijoj selendri na pruzi Venecija-Stokholm!ŠEF STANICE: Zakoni prirode su prekršeni. »Besni Roland« treba da se pojaviiz Lojtenauške krivine, da protutnji ovuda i da, kao tamna tacka, iščezne uPikenridskoj dolini. (Zdesna dolazi Klara Zahanasijan. Ima šezdeset i tri godine,crvenu kosu, ogrlicu od bisera, ogromne zlatne narukvice, nemogućenakinñurena, ali ipak, odnosno upravo zbog toga, svetska dama, koja ima nekuposebnu Ljupkost, uprkos svemu što je na njoj groteskno. Za njom, njenapratnja: sluga Bobi, oko osamdeset godina, sa crnim naočarima, njen muž VII,

visok, mršav, crnih brkova, sa kompletnim priborom za pecanje. Uzrujani



Fridrih Direnmat - Poseta stare damekondukter, sa crvenim kačketom i torbom, pritrčava grupi.)KLARA ZAHANASIJAN: Je li ovo Gilen?KONDUKTER: Povukli ste kočnicu, gospoño.KLARA ZAHANASIJAN: Ja uvek povlačim kočnice.

KONDUKTER: Protestujem, energično. U ovoj zemlji se kočnica nikad nepovlači, čak ni u nevolji. Tačnost u redu vožnje je vrhovni princip. Smem limoliti za objašnjenje?KLARA ZAHANASIJAN: Zbilja, u Gilenu smo, Mobi. Poznajem ovu tužnuselendru. Tamo dole je šuma s potokom gde možeš da peceš pastrmke i štuke,a ono desno je krov Žitnice.IL (kao da se budi): Klara.PROFESOR: Zahanasijan.SVI: Zahanasijan.PROFESOR: A mešoviti hor još nije tu, ni omladinski!

PREDSEDNIK OPŠTINE: Gimnastičari, vatrogasci!ŽUPNIK: Crkvenjak!PREDSEDNIK OPŠTINE: Nemam redengot, za ime boga, cilinder, unučići!PRVI: Klarica Vešer! Klarica Vešer! (Skoči i strči u gradić.)PREDSEDNIK OPŠTINE (viče za njim): Ne zaboravi moju ženu!KONDUKTER: Očekujem neko objašnjenje. Službeno. U ime direkcije železnica.

KLARA ZAHANASIJAN: Što me gnjavite. Hoću da posetim svoje rodno mesto.Ne mogu, valjda, da iskačem iz vašeg ekspresa?KONDUKTER: Zaustavili ste »Besnog Rolanda« samo zato što želite da posetite

Gilen? (To mu nikako ne ide u glavu.)KLARA ZAHANASIJAN: Naravno.KONDUKTER: Gospoño, ako ste hteli da posetite Gilen, molim, bio vam je naraspolaganju putnički iz Kalberštata u dvanaest i četrdeset. Kao i svimadrugima. Dolazi u Gilen u jedan i trinaest.KLARA ZAHANASIJAN: Putnički koji staje u Lokenu, Brunhibenu, Bajzenbahu iLajtenau? Da pola sata taljigam kroz ovakve predele?KONDUKTER: Gospoño, ovo će vas skupo stajati.KLARA ZAHANASIJAN: Bobi, daj mu hiljadarku.SVI: (mrmljajući) Hiljadarku! (Sluga daje kondukteru hiljadarku)KONDUKTER (zabezeknut): Gospoño...KLARA ZAHANASIJAN: I tri hiljade Društvu za pomoć udovicama železničara.SVI (mrmljajući): Tri hiljade. (Kondukter dobija tri hiljade od sluge.)KONDUKTER (ošamućen): Takvo društvo ne postoji, gospoño.KLARA ZAHANASIJAN: Onda ga osnujte. (Predsednik opštine šapće neštokondukteru na uvo.)KONDUKTER (potpuno smeten): Milostiva je gospoña Klara Zahanasijan? O,pardon! To je, naravno, sasvim druga stvar. Mi bismo se zaustavili u Gilenu -to se razume samo po sebi - da smo samo mogli da slutimo ... ali uzmite svojnovac, milostiva gospoño - četiri hiljade, gospoño!SVI (mrmljajući): Četiri hiljade.

KLARA ZAHANASIJAN: Zadržite ih - nije to ništa.



Fridrih Direnmat - Poseta stare dameSVI: Zadržite.KONDUKTER: Da li milostiva gospoña želi da »Besni Roland« pričeka dok onamalo razgleda Gilen? Direkcija železnica će to sa zadovoljstvom prihvatiti. Kažuda portal Katedrale zaista vredi videti. Gotski stil. Sa najnovijim Strašnim

sudom.KLARA ZAHANASIJAN: Tornjajte se s tim vašim vozom.MUŽ VII (plačno): Ali štampa, mišiću, štampa još nije sišla. Reporteridoručkuju u vagonrestoranu, tamo napred, i ne slute ništa.KLARA ZAHANASIJAN: Pusti ih neka jedu, Mobi. U Gilenu mi štampa trenutnonije potrebna, a docnije će već sami doći. (U meñuvremenu je donet redengotpredsedniku opštine. Predsednik opštine svečano prilazi Klari Zahanasijan.Slikar i Četvrti sa klupe dižu transparent »Dobro nam došli, Klaro Zahana...«Slikar ga nije dovršio.)ŠEF STANICE (daje znak): Polazak!

KONDUKTER: Kad se samo milostiva gospoña ne bi žalila Direkciji železnica...To je, prosto, bio nesporazum. (Voz kreće. Kondukter uskače.)PREDSEDNIK OPŠTINE: Mnogopoštovana milostiva gospoño. Kao predsednikopštine Gilen, imam čast da vas, milostivu mnogopoštovanu gospoñu, kao detenašeg zavičaja... (Ostatak govora predsednika opštine, koji nepokolebljivonastavlja, ne može više da se čuje zbog voza koji polazi s velikom bukom.)KLARA ZAHANASIJAN: Zahvaljujem vam, gospodine predsedniče, na lepomgovoru. (Ona prilazi Ilu, koji joj, pomalo zbunjen, ide u susret.)IL: Klara.KLARA ZAHANASIJAN: Alfrede.

IL: Lepo je što si došla.KLARA ZAHANASIJAN: To sam odavno nameravala. Celog života, otkako samotišla iz Gilena.IL (nesiguran): To je ljubazno od tebe.KLARA ZAHANASIJAN: Jesi li i ti mislio na mene?IL: Naravno, stalno. Ti to znaš, Klara.KLARA ZAHANASIJAN: Bili su divni svi ti dani kad smo bili zajedno.IL (ponosito): Nego šta. (Predsedniku.) Vidite, gospodine predsedniče, imam jeu šakama.KLARA ZAHANASIJAN: Zovi me kako si me uvek zvao.IL: Moja divlja mačkice.KLARA ZAHANASIJAN (prede kao stara mačka): Kako još?IL: Moja mala čarobnice.KLARA ZAHANASIJAN: Nazivala sam te svojim crnim panterom.IL: Još uvek sam to.KLARA ZAHANASIJAN: Koješta, ugojio si se i osedeo. I počeo da piješ.IL: Ali ti si ostala ista, mala čarobnice.KLARA ZAHANASIJAN: §ta pricaš! I ja sam ostarela i ugojila se. Uz to samizgubila i jednu nogu. Sudar automobila. Sad putujem samo ekspresom. Aliproteza je izvrsna, zar ne nalaziš? (Podiže suknju i pokazuje levu nogu.) Možefino da se pokreće.

IL (odmiče se): Nikad ne bih ni pomislio, moja divlja mačkice.



Fridrih Direnmat - Poseta stare dameKLARA ZAHANASIJAN: Dozvoli da ti predstavim svog sedmog muža, Alfrede.Ima plantaže duvana. Srećni smo u braku.IL: O, da.KLARA ZAHANASIJAN: Hodi, Mobi, pokloni se. On se, u stvari, zove Pedro, ali

Mobi je lepše. A i slaže se sa Bobi, kao što mi se zove sluga. Dobar sluga čuvase doživotno, pa zato i muževi moraju da se ravnaju prema njegovom imenu.(Muž VII se klanja.) Zar nije zgodan, s tim crnim brkovima? RazmiŠljaj, Mobi.(Muž VII razmišlja.) Dublje. (Muž VII razmišlja dublje.) Još dublje.MUŽ VII: Ali ja ne mogu još dublje da razmišljam, mišiću, zaista ne mogu.KLARA ZAHANASIJAN: Naravno da možeš. Pokušaj opet. (Muž VII razmišlja jošdublje. Zvoni.) Vidiš, tako valja. Zar ne, Alfrede, ovako deluje gotovodemonski. Rekao bi neko - Brazilijanac. Ali nije. On je pravoslavac. Otac mu jebio Rus. Venčao nas je neki pop. Vrlo interesantno. A sad ću malo darazgledam Gilen. (Kroz lornjon ukrašen dragim kamenjem posmatra kućicu na

levoj strani.) Ovaj nužnik, Mobi, podigao je moj tata. Dobro urañeno, precizno.Kao dete, satima sam sedela na krovu i pljuvala odozgo. Ali samo namuškarce. (U pozadini su se okupili mešoviti i omladinski hor. Dirigent istupanapred, sa cilinderom.)PROFESOR: Milostiva gospoño, kao direktoru gilenske gimnazije i obožavaocuplemenite gospoñe Muzike, neka mi bude dozvoljeno da vas pozdravim jednomnarodnom pesmom u obradi, u izvoñenju mešovitog i omladinskog hora.KLARA ZAHANASIJAN: Samo napred, profesore, s tom vašom u obradi.(Profesor vadi viljušku za štimovanje, daje ton, i mešoviti i omladinski horsvečano počinju da pevaju. U tom trenutku nailazi drugi voz sleva. Šef stanice

salutira. Hor mora da se bori s tutnjavom voza; profesor je očajan; voz najzadprolazi.)PREDSEDNIK OPŠTINE (neutešno): Vatrogasna zvona! Trebalo je da se sadaČuju vatrogasna zvona!KLARA ZAHANASIJAN: Dobro ste pevali, Gilenci. Naročito onaj plavi bas, pozadilevo, sa velikom Adamovom jabučicom. (Kroz mešoviti hor probija se policajaci zauzima stav mirno pred Klarom Zahanasijan.)POLICAJAC: Policijski narednik Hanke, milostiva gospoño. Stojim vam naraspolaganju.KLARA ZAHANASIJAN (odmerava ga): Hvala. Nikog neću da hapsim. Ali moždaćete Gilenu biti potrebni. Umete li da ponekad zažmurite na jedno oko?POLICAJAC: Svakako, milostiva gospoño. Kako bih inače dospeo u Gilen?KLARA ZAHANASIJAN: Bolje žmurite na oba. (Policajac zbunjeno stoji.)IL: Ovo liči na Klaru, moju malu čarobnicu. (Zadovoljno se pljesne po butini.Predsednik opštine stavlja na glavu profesorov cilinder, namešta pred sebesvoje dve unuke, plavokose sedmogodišnje bliznakinje sa kikama.)PREDSEDNIK OPŠTINE: Moje unuke, milostiva gospoño, Hermina i Adolfina.Nedostaje samo još moja žena. (Briše znoj. Dve devojčice duboko se klanjaju ipružaju gošći crvene ruže.)KLARA ZAHANASIJAN: Čestitam vam na unukama, predsedniče. (Stavlja ružešefu stanice u ruke.) Držite! (Predsednik opštine krišom dodaje cilinder

župniku, koji ga stavlja na glavu.)



Fridrih Direnmat - Poseta stare damePREDSEDNIK OPŠTINE: Nas župnik, milostiva gospoño. (Župnik skida cilinder iklanja se.)KLARA ZAHANASIJAN: A, pastor. Starate li se o utesi samrtnika?ŽUPNIK (začuñeno): Činim sve što mogu.

KLARA ZAHANASIJAN: I osuñenih na smrt?ŽUPNIK (zbunjen): Smrtna kazna je ukinuta u našoj zemlji, milostiva gospoño.KLARA ZAHANASIJAN: Možda će opet biti uvedena. (Župnik zapanjen, vraćacilinder predsedniku opštine, koji ga opet stavlja na glavu.)IL (smejući se): Divlja mackice! Kakve su to nestašne šale!KLARA ZAHANASIJAN: Sad idem u gradić. (Predsednik opštine hoće da jeuhvati pod ruku.)KLARA ZAHANASIJAN: Šta vam je, predsedniče, neću, valjda, da pešačimkilometrima sa svojom protezom.PREDSEDNIK OPŠTINE (uzmuva se): Odmah! Odmah! Lekar ima auto.

Mercedes iz devetsto trideset druge.POLICAJAC (lupi petama): Razumem, gospodine predsedniče. Rekviriraću autoi dovešću ga ovamo.KLARA ZAHANASIJAN: Nije potrebno. Od onog nesrećnog slučaja krećem sesamo na nosiljci. Robi i Tobi, ovamo s njom. (Sleva dolaze sa nosiljkom dvaogromna monstruma, koji žvaću gumu. Jedan nosi gitaru na leñima.)KLARA ZAHANASIJAN: Dva gangstera iz Menhetna, osuñena u Sing-Singu nasmrt na električnoj stolici. Osloboñeni su na moju molbu, da bi mi služili kaonosači. Ta me je molba stajala milion dolara. Nosiljka je iz Luvra - poklonfrancuskog predsednika. Simpatičan čovek, izgleda baš onako kao u novinama.

Nosite me u grad, Robi i Tobi.OBOJICA: Jes, mem.KLARA ZAHANASIJAN: Ali najpre idemo do Žitnice, pa kroz šumu. Hoću da saAlfredom obiñem mesta gde smo vodili ljubav. Za to vreme, neka se mojprtljag i mrtvački kovčeg odnesu do »Zlatnog apostola«.PREDSEDNIK OPŠTINE (zabezeknut): Mrtvački kovčeg?KLARA ZAHANASIJAN: Ponela sam jedan sa sobom. Može da mi zatreba. Robi iTobi, hajdemo! (Dva monstruma, žvaćući gumu, nose Klaru Zahanasijan ugrad.Predsednik opštine daje znak; svi viču »ura«, ali se utišaju kad dva nosačapronose skupoceni crni mrtvački kovčeg. Upravo u tom trenutku počinjuvatrogasna zvona.)PREDSEDNIK OPŠTINE: Vatrogasna zvona - najzad! (Narod polazi zakovčegom. Najzad, sobarice Klare Zahanasijan, sa bezbrojnim koferima kojenose stanovnici Gilena. Policajac upravlja saobraćajem; hoće da se pridružipovorci, ali zdesna dolaze dva mala, debela, stara i tiha čoveka, koji se drže zaruke; obojica su brižljivo odeveni.)

DVOJICA: U Gilenu smo. Osećamo to, osećamo to, osećamo to u vazduhu, ugilenskom vazduhu.POLICAJAC: Ko ste vi?DVOJICA: Mi pripadamo staroj dami, mi pripadamo staroj dami. Ona nas zove

Kobi i Lobi.



Fridrih Direnmat - Poseta stare damePOLICAJAC: Gospoña Zahanasijan je odsela u »Zlatnom apostolu«.DVOJICA (veselo): Mi smo slepi, mi smo slepi.POLICAJAC: Slepi? Onda ću vas odvesti.DVOJICA: Hvala, gospodine policajče, hvala lepo.

POLICAJAC (začuñen): Otkud znate da sam policajac, kad ste slepi?DVOJICA: Po glasu, po glasu, svim policajcima glas jednako zvuči.POLICAJAC (podozrivo): Izgleda, ljudi, da ste već imali posla s policijom.DVOJICA (čudeći se): »Ljudi« - on nas smatra ljudima!POLICAJAC: Pa šta ste onda, do vraga!DVOJICA: Videćete već, videćete već!POLICAJAC (zbunjen): U svakom slučaju, dobre ste volje.DVOJICA: Kljukaju nas kotletima i šunkom. Svakog dana, svakog dana.POLICAJAC: Tako bih i ja umeo. Hodite, dajte mi ruku. Stranci su zbilja smešnikad se šale. (Ide sa obojicom u grad.)

DVOJICA: Idemo gde su Bobi i Mobi, Robi i Tobi! (Promena bez zavese. Fasadastanice i kućice kraj nje odlaze uvis. Unutrašnjost »Zlatnog apostola«; možese, čak, odozgo spustiti natpis gostionice, pozlaćena, dostojanstvena figuraapostola - amblem koji ostaje da visi u prostoru, u sredini. Nekadašnji luksuz:sve je pohabano, prašnjavo, slomljeno, neprijatnog mirisa, trulo; gips je otpao.Beskrajna povorka nosača najpre unosi jedan veliki kavez, a onda ostaliprtljag. Predsednik opštine i profesor sede desno, u prednjem planu, i pijurakiju.)PREDSEDNIK OPŠTINE: Koferi, samo koferi, čitave gomile. A maločas su ukavezu doneli i živog crnog pantera.

PROFESOR: Mrtvački kovčeg je smestila u zasebnu sobu. Zbilja čudno.PREDSEDNIK OPŠTINE: Svetske dame imaju svoje ćudi.PROFESOR: Ona kao da hoće duže da ostane ovde.PREDSEDNIK OPŠTINE: Utoliko bolje. Il je ima u šakama. Naziva je divljommačkicom. Izvući će joj milione. U njeno zdravlje, profesore! Da bi KlaraZahanasijan sanirala Bokmanovu fabriku.PROFESOR: I Vagnerov kombinat.PREDSEDNIK OPŠTINE: I topionicu na Sunčanom proplanku. Ako ona krene,sve će krenuti - opština, gimnazija, sveopšte blagostanje. (Kucnu se.)PROFESOR: Već više od dve decenije, gospodine predsedniče, ispravljam jagrčke i latinske pismene zadatke gilenskih učenika, ali tek pre jednog časaosetio sam pravi užas. Uhvatila me jeza kad sam video tu staru damu kakosilazi s voza, u crnoj odeći. Kao neka Parka, grčka boginja sudbine. Trebalo jeda se zove Kloto, a ne Klara; čovek bi zbilja poverovao da ona seče konceživota. (Dolazi policajac i veša šlem o kuku.)POLICAJAC: Nije prijatno biti na dužnosti u ovoj selendri. Ali sada će cvećeizrasti na našim ruševinama. Do malopre sam bio u Žitnici sa milijarderkom ibakalinom Ilom. Scena je bila dirljiva. Dočekali su ih gotovo pobožno, kao ucrkvi. Bilo mi je nekako nezgodno da budem prisutan. Zato sam se odvojio kadsu pošli u šumu. Prava pravcata parada. Napred - nosiljka, kraj nje Il, a pozadi- sluga i njen sedmi muž sa udicom.

PROFESOR: Velika potrošnja muškaraca. Druga Lais.



Fridrih Direnmat - Poseta stare damePOLICAJAC: A onda još dva debela čovečuljka. ðavo bi ga znao šta mu toznači.PROFESOR: Neprijatni su. Kao neki došljaci iz pakla.PREDSEDNIK OPŠTINE: Da mi je znati šta traže u šumi.

POLICAJAC: Kao i u Žitnici, predsedniče, obilaze mesta gde je nekad - kako seto kaže - tinjala njihova strast.PROFESOR: Plamtela! To već podseća na Šekspira. Na Romea i Juliju.Gospodo, uzbuñen sam. Prvi put osećam u Gilenu antičku veličinu.PREDSEDNIK OPŠTINE: Pre svega treba da nazdravimo našem dobrom Uu, kojidaje sve od sebe da poboljša našu sudbinu. Gospodo, za našeg najmilijegsugrañanina, moga naslednika! (Napis gostionice opet nestaje uvis. Slevadolaze četiri grañanina s prostom crvenom klupom, bez naslona, koju stavljajuna levu stranu. Prvi staje na klupu; drži veliko srce od kartona sa slovima A. iK. Drugi staju oko njega u polukrug, šire ruke kao grane markirajući drveće.)

PRVI: Mi smo smreke, borovi, bukve.DRUGI: Mi smo tamnozelene jele.TREĆI: Mahovina, lišaj, i bršljan.ČETVRTI: Šiblje i živa ograda.PRVI: Oblaci koji prolaze, ptice koje se dozivaju.DRUGI: Prava nemačka prašuma.TREĆI: Otrovne pečurke, plašljive srne.ČETVRTI: Grane koje šumore i stari snovi. (Iz pozadine dolaze dva monstrumašto žvaću gumu, noseći nosila s Klarom Zahanasijan; pored njih, II. Za njimaMuž VII, a sasvim pozadi sluga, koji vodi za ruku dvojicu slepaca.)

KLARA ZAHANASIJAN: Stigli smo u Konradsku šumu, Robi i Tobi, stanite.DVOJICA SLEPACA: Stanite Robi i Tobi, stanite Robi i Tobi. (Klara Zahanasijansilazi s nosiljke i gleda šumu.)KLARA ZAHANASIJAN: Srce s tvojim i mojim imenom, Alfrede. Jedva serazaznaje. Drvo je poraslo, njegovo stablo i grane odebljali su kao i mi. (Prilazidrugom drveću.) Stara rodna šuma. Odavno nisam išla kroz šumu svojemladosti, odavno nisam lutala kroz belogoricu i šiblje. Prošetajte se sad malokroz žbunje, s tom vašom nosiljkom, vi što žvaćete gumu - ne mogu više davam gledam lice. A ti, Mobi, siñi do potoka, čekaju te tvoje ribe. (Dvamonstruma odlaze levo s nosiljkom. Muž VII odlazi desno. Klara Zahanasijanseda na klupu.)KLARA ZAHANASIJAN: Gledaj, srna. (Treći poskoči i iščezne.)IL: U ovo doba godine lov je zabranjen. (Sedne kraj nje.)KLARA ZAHANASIJAN: Na ovoj steni smo se poljubili. Pre više od četrdeset petgodina. Voleli smo se u ovom žbunju, pod ovom bukvom, na mahovini, meñupečurkama. Imala sam sedamnaest godina, a ti još nisi bio napunio dvadesetu.Onda si se venčao sa Matildom Blumhard, sa njenom bakalnicom, a ja sastarim Zahanasijanom, s njegovim milijardama iz Jermenije. Našao me je uednom hamburškom bordelu. Moja crvena kosa primamila je tog starog,zlatnog gundelja.IL: Klara

KLARA ZAHANASIJAN: Bobi, jednu cigaru »Henri Klej«.



Fridrih Direnmat - Poseta stare dameDVOJICA SLEPACA: Jednu cigaru »Henri Klej«, jednu cigaru »Henri Klej«.(Sluga dolazi iz pozadine, daje joj cigaru i pali je.)KLARA ZAHANASIJAN: Volim cigare. U stvari, trebalo bi da pušim cigare svogmuža, ali nemam u njih poverenja.

IL: Oženio sam se Matildom Blumhard za tvoje dobro.KLARA ZAHANASIJAN: Imala je novaca.IL: Bila si mlada i lepa. Pred tobom je bila budućnost. Ja sam ti želeo sreću.Zato sam morao da se odreknem svoje sreće.KLARA ZAHANASIJAN: Sad je došla ta budućnost.IL: Da si ostala ovde, bila bi siromašna kao i ja.KLARA ZAHANASIJAN: Siromašan si?IL: Kao propali bakalin u propalom gradiću.KLARA ZAHANASIJAN: Sad ja imam novca.IL: Živim u pravom paklu otkako si otišla.

KLARA ZAHANASIJAN: Ja sam se pretvorila u pakao.IL: Borim se s porodicom koja mi svakog dana prebacuje zbog siromaštine.KLARA ZAHANASIJAN: Matilda te nije usrećila?IL: Glavno je da si ti srećna.KLARA ZAHANASIJAN: A tvoja deca?IL: Ne znaju ni za kakve ideale.KLARA ZAHANASIJAN: Ima vremena. (On ćuti. Oboje ukočeno gledaju šumusvoje mladosti.)IL: Prosto je smešno kako ja živim. Nikako da se otrgnem odavde. Jednoputovanje u Berlin i jedno u Tesin, to je sve.

KLARA ZAHANASIJAN: A i čemu to, uostalom? Ja, eto, poznajem ceo svet.IL: Zato što možeš uvek da putuješ.KLARA ZAHANASIJAN: Zato što mi pripada. (On ćuti, a ona puši.)IL: Sad će sve biti drukčije.KLARA ZAHANASIJAN: Svakako.IL (vrebajući je): Pomoći ćeš nam?KLARA ZAHANASIJAN: Neću ostaviti na cedilu mesto u kome sam provela svojumladost.IL: Potrebni su nam milioni.KLARA ZAHANASIJAN: Lako za to.IL (oduševljen): Divlja mačkice! (Razdragano je potapše po levoj butini, aliodmah povlači ruku, koja ga je zabolela.)KLARA ZAHANASIJAN: To boli. Udario si o šarku moje proteze. (Prvi izvlači izdžepa na pantalonama staru lulu i zardali ključić, pa njime lupka o lulu.)KLARA ZAHANASIJAN: Detlić.IL: Kao pre, kad smo, mladi i neobuzdani, dolazili u ovu šumu, onda kad smose voleli. Visoko iznad jela, blistavi kotur sunca. U daljini klize oblaci, akukavice se čuju iz dubine šume.ČETVRTI: Ku - ku! Ku - ku! (Il opipava Prvog.)IL: Zeleno drvo i vetar u granama, šum morskih talasa koji udaraju o obalu.Kao pre, sve je kao pre. (Tri čoveka koji markiraju drveće duvaju i mašu

rukama.) Kad bi to vreme moglo da se vrati, mala moja čarobnice... da nas



Fridrih Direnmat - Poseta stare dameživot nije razdvojio...KLARA ZAHANASIJAN: Ti bi to želeo?IL: To, samo to, Jer - ja te volim! (Ljubi joj desnu ruku.) Ista ona sveža, belaruka.

KLARA ZAHANASIJAN: Varaš se. I to je proteza. Od slonovače. (Il užasnutopušta njenu ruku.)IL: Klara, zar su na tebi sve same proteze!KLARA ZAHANASIJAN: Bezmalo. Posle jedne avionske nesreće u Avganistanu.Jedino sam se ja, puzeći, izvukla iz olupina. Sva je posada izginula, ali ja nedam lako svoju kožu.DVOJICA SLEPACA: Ne da svoju kožu, ne da svoju kožu. (Svečano zasviraduvački orkestar. Firma gostionice opet se spušta. Gilenci unose stolove;dronjavi prekrivači deluju žalosno. Stolni pribor i jelo stavljaju se na tri stolaparalelna sa publikom. Župnik dolazi iz pozadine. Ulazi sve više Gilenaca; jedan

e u gimnastičarskom trikou. Ponovo se pojavljuje predsednik opštine, profesori policajac. Gilenci aplaudiraju. Predsednik opštine prilazi klupi na kojoj sedeKlara Zahanasijan i II. Drveće se opet pretvorilo u grañane, koji su sad u dnosale.)PREDSEDNIK OPŠTINE: Aplauz je vama upućen, poštovana milostiva gospoño.KLARA ZAHANASIJAN: Upućen je gradskom orkestru, predsedniče. Izvrsnosviraju. A i piramida, maločas, bila je divna. Volim muškarce u majicama ikratkim pantalonama. Izgledaju tako prirodno.PREDSEDNIK OPŠTINE: Smem li da vas odvedem do stola? (Vodi KlaruZahanasijan do stola u sredini; predstavlja joj svoju ženu.) Moja supruga.

(Klara Zahanasijan posmatra ženu kroz lornjon.)KLARA ZAHANASIJAN: Anetica Dumermut, najbolja učenica u našem razredu.(On joj predstavlja još jednu ženu, isto tako istrošenu i antipatičnu kao što jenjegova.)PREDSEDNIK OPŠTINE: Gospoña Il.KLARA ZAHANASIJAN: Matildica Blumhard... Sećam se kako si, iza vrataradnje, vrebala Alfreda. Omršavila si i ubledela, dobra moja. (Zdesna dotrčilekar, dežmekasti pedesetogodišnjak sa brkovima, čekinjastom crnom kosom iožiljkom na licu; u starom fraku.)LEKAR: Ipak sam stigao na vreme, u svom starom »mercedesu«.PREDSEDNIK OPŠTINE: Doktor Nislin, naš lekar. (Klara Zahanasijan posmatrakroz lornjon lekara koji joj ljubi ruku.)KLARA ZAHANASIJAN: Interesantno. Da li izdajete umrlice?LEKAR (začuñeno): Umrlice?KLARA ZAHANASIJAN: Kad neko umre?LEKAR: Svakako, milostiva gospoño. To mi je dužnost. Vlast to zahteva odmene.KLARA ZAHANASIJAN: Ovih dana konstatovaćete jednu smrt od srca.IL (smejući se): Sjajno, prosto sjajno. (Klara Zahanasijan se okreće od lekara igleda gimnastičara u majici.)KLARA ZAHANASIJAN: Izvedite neku vežbu. (Gimnastičar savija kolena, širi

ruke.) Izvanredni mišići! Jeste li već upotrebili svoju snagu da nekog udavite?



Fridrih Direnmat - Poseta stare dameGIMNASTIČAR (u čučećem stavu, zabezeknut): Da udavim?KLARA ZAHANASIJAN: Zabacite ruke još jednom unazad, gospodinegimnastičaru, a onda preñite u ležeći stav.IL (smejući se): Taj Klarin humor zlata vredi! Prosto da umreš od smeha!

(Lekar je još zbunjen.)LEKAR: Ne znam! Od takvih šala žmarci mi idu uz kičmu.IL (tiho): Obećala je milione! (Predsednik opštine se bori za dah.)PREDSEDNIK OPŠTINE: Milione?IL: Milione.LEKAR: Trista mu. (Milijarderka se okreće od gimnastičara.)KLARA ZAHANASIJAN: Gladna sam, predsedniče.PREDSEDNIK OPŠTINE: Čekamo samo vašeg muža, milostiva gospoño.KLARA ZAHANASIJAN: Ne treba da čekate. On peca, a i razvodim se, uostalom.

PREDSEDNIK OPŠTINE: Razvodite se?KLARA ZAHANASIJAN: I Mobi će biti iznenañen. Venčavam se sa jednimnemačkim filmskim glumcem.PREDSEDNIK OPŠTINE: Ali rekli ste da vam je brak srećan!KLARA ZAHANASIJAN: Svaki moj brak je srećan. Ali moj davnašnji san je bioda se venčam u gilenskoj katedrali. Snove mladosti treba ostvariti. Sve će bitivrlo svečano. (Svi sedaju. Klara Zahanasijan zauzima mesto izmeñupredsednika opštine i Ila. Kraj Ila je gospoña Il, a kraj predsednika opštinenjegova supruga. Desno, za drugim stolom, profesor, župnik i policajac; levoona četvorica. Drugi počasni gosti sa ženama su u pozadini, gdeje i

transparent: »Dobro došla, Klarice«. Predsednik opštine ustaje, blistajući odzadovoljstva; već je namestio servijetu. Kuca u čašu.)PREDSEDNIK OPŠTINE: Milostiva gospoño, moji dragi sugrañani. Ima većčetrdeset pet godina kako ste napustili naš gradić, koji je osnovao izborni knezHaso Plemeniti, na tako lepom mestu izmeñu Konradske šume i Pikenridskedoline. Četrdeset pet godina - više od četiri decenije - to zbilja nije malo.Štošta se u meñuvremenu desilo, bilo je mnogo gorkih dana. Tužan je bio svet,tužni smo bili mi. Ali ipak, vas, poštovana gospoño - našu Klaricu - (aplauz)nikada nismo zaboravljali. Ni vas, ni vašu porodicu. Vaša divna majka, oličenjezdravlja (Il mu nešto šapće.) - koju je, na žalost, sušica prerano otrgla od nas- i vaš otac toliko omiljen u narodu, koji je na stanici podigao jednu zgradukoju i poslovni ljudi i običan narod često posećuju - (Il mu nešto šapće.) -često sa zadovoljstvom gledaju - žive još u našim mislima, kao naši najbolji,najzaslužniji grañani. A ko nije znao vas, milostiva gospoño - plavokoso - (Ilmu nešto šapće) devojče s divnim crvenim loknama, koje je skakutalo ponašim ulicama, danas, na žalost, tako zapuštenim. Već tada je svako zapažaočari vaše ličnosti, predosećao vaš budući uspeh do vrtoglavih visinačovečanstva. (Izvlači notes iz džepa.) Ostali ste nezaboravni. Vaše uspehe uškoli nastavnici i danas iznose kao primer; ali najviše je imponovao vaš smisaoza botaniku i zoologiju, kao izraz vašeg saosećanja za sve što živi i Što trebaštititi. Vaše osećanje za pravdu i vaša sklonost dobrim delima već tada su

izazivali divljenje nadaleko i naširoko. (Bučan aplauz.) Naša Klarica je bila ta



Fridrih Direnmat - Poseta stare damekoja je dala hrane jednoj sirotoj staroj udovici, pošto je svojim džeparcem,mukotrpno zarañenim u susedstvu, kupila malo krompira i tako spasla staricuod smrti od gladi - da pomenem jedno od njenih dobrih dela. (Bučan aplauz.)Milostiva gospoño, dragi sugrañani, nežne klice tih divnih sklonosti sad su se

potpuno razvile. Nestašno devojče s crvenim loknama pretvorilo se u damukoja obasipa svet svojim dobročinstvima. Pomislimo samo na njenu društvenudelatnost, na njene domove za majke i kuhinje za sirotinju, na njenu pomoćumetnicima i njene dečje jasle. Zato mi dozvolite da uskliknem onoj koja jeopet našla svoj zavičaj: Živela, živela, živela! (Aplauz.)KLARA ZAHANASIJAN (ustaje): Predsedniče, Gilenci. Vaša nesebična radostzbog moje posete dirnula me je. Istina, bila sam nešto drukčija od one koju jepredsednik prikazao u svom govoru: u školi su me tukli, a krompire za udovicuBol krala sam, sa Ilom, ne zato da bih staru kuplerku spasla od smrti od gladi,nego da bih jednom legla sa Uom u krevet, gde je bilo udobnije nego u

Konradskoj šumi ili Petersovoj žitnici. Da bih, ipak, dala svoj doprinos vašojradosti, odmah izjavljujem da sam spremna da Gilenu poklonim jednumilijardu. Pet stotina miliona gradu, a pet stotina miliona da se podeli na svakuporodicu. (Mrtva tišina.)PREDSEDNIK OPŠTINE (mucajući): Jednu milijardu. (Svi su još uvek kaoobamrli.)KLARA ZAHANASIJAN: Pod jednim uslovom. (Svi udaraju u neopisivo slavlje.Skaču, plešu, penju se na stolice, gimnastičar se prevrće itd. II se ododuševljenja udara u grudi.)IL: Takva je Klara! Zlatna! Božanstvena! Da se ubiješ! Moja prava mala

čarobnica! (Ljubi je.)PREDSEDNIK OPŠTINE: Pod jednim uslovom - rekla je milostiva gospoña.Smem li znati taj uslov?KLARA ZAHANASIJAN: Reći ću ga. Dajem vam jednu milijardu, i time kupujemza sebe pravdu. (Mrtva tišina.)PREDSEDNIK OPŠTINE: Kako to treba razumeti, milostiva gospoño?KLARA ZAHANASIJAN: Kao što sam rekla.PREDSEDNIK OPŠTINE: Ali pravda ne može da se kupi!KLARA ZAHANASIJAN: Sve može da se kupi.PREDSEDNIK OPŠTINE: Još uvek ne razumem.KLARA ZAHANASIJAN: Priñi, Bobi. (Sluga prilazi zdesna, staje u sredinu,izmeñu stolova, i skida tamne naočari.)SLUGA: Ne znam da li me se neko od vas još seća.PROFESOR: Predsednik suda Hofer.SLUGA: Tačno. Predsednik suda Hofer. Pre četrdeset pet godina bio sampredsednik suda u Gilenu, a onda sam prešao u Apelacioni sud u Kafigenu, dokmi, pre dvadeset pet godina gospoña Zahanasijan nije ponudila da stupim unjenu službu kao sluga. Prihvatio sam. To je, možda, malo čudna karijera zanekog ko ima akademsko obrazovanje, ali ponuñena plata bila je tolikofantastična...KLARA ZAHANASIJAN: Preñi na stvar, Bobi.

SLUGA: Kao što ste maločas čuli, gospoña Klara Zahanasijan nudi jednu



Fridrih Direnmat - Poseta stare damemilijardu, a u naknadu traži pravdu. Drugim rečima: gospoña KlaraZahanasijan nudi jednu milijardu ako ispravite nepravdu koja je gospoñiZahanasijan u Gilenu naneta. Gospodine Ile, smem li moliti. (Il ustaje, bled,istovremeno iznenañen i uplašen.)

IL: Šta hoćete od mene?SLUGA: Priñite, gospodine Ile.IL: Molim. (Stane pred desni sto. Zbunjeno se smeši. Sleže ramenima.)SLUGA: To je bilo 1910. godine. Ja sam bio predsednik suda u Gilenu i imaosam da raspravim jedno pitanje očinstva. Klara Zahanasijan, tada Klara Vešer,okrivila je vas, gospodine Ile, da ste otac njenog deteta. (Il ćuti.) Vi ste poricaliočinstvo, gospodine Ile. Doveli ste dva svedoka.IL: Stare priče. Bio sam mlad i nepromišljen.KLARA ZAHANASIJAN: Tobi i Robi, dovedite Kobija i Lobija. (Dva monstrumašto žvaću gumu dovode na sredinu pozornice dva slepa evnuha, koji se veselo

drže za ruke.)DVOJICA: Tu smo, tu smo!SLUGA: Poznajete li ih, gospodine Ile? (Il ćuti.)DVOJICA: Mi smo Kobi i Lobi, mi smo Kobi i Lobi.IL: Ne poznajem ih.DVOJICA: Mi smo se promenili, mi smo se promenili.SLUGA: Kažite kako se zovete.PRVI: Jakob Hinlajn. Jakob Hinlajn.DRUGI: Ludvig Špar, Ludvig Špar.SLUGA: A sada, gospodine Ile?

IL: Ništa ne znam o njima.SLUGA: Jakobe Hinlajn i Ludviže Špar, poznajete li gospodina Ila?DVOJICA: Mi smo slepi, mi smo slepi.SLUGA: Poznajete li ga po glasu?DVOJICA: Po glasu, po glasu.SLUGA: Hiljadu devetsto desete bio sam sudija, a vi svedoci. Šta ste, LudvižeŠpar i Jakobe Hinlajn, zakletvom potvrdili pred gilenskim sudom?DVOJICA: Da smo spavali s Klarom, da smo spavali s Klarom.SLUGA: Tako ste se preda mnom zakleli. Pred sudom i pred bogom. Da li je tobila istina?DVOJICA: Lažno smo se zakleli, lažno smo se zakleli.SLUGE: Zašto, Ludviže Špar i Jakobe Hinlajn?DVOJICA: II nas je podmitio, II nas je podmitio.SLUGA: Čime?DVOJICA: Litrom rakije, litrom rakije.KLARA ZAHANASIJAN: Ispričajte sad, Kobi i Lobi, šta sam s vama učinila.SLUGA: Ispričajte.DVOJICA: Dama je stala da nas traži, dama je stala da nas traži.SLUGA: Tako je. Klara Zahanasijan stala je da vas traži. Po celom svetu. JakobHinlajn je bio otišao u Kanadu, a Ludvig Špar u Australiju. Ali našla vas je. Štae uradila s vama.

DVOJICA: Dala nas je Tobiju i Robiju. Dala nas je Robiju i Tobiju.



Fridrih Direnmat - Poseta stare dameSLUGA: A šta su Tobi i Robi učinili s vama?DVOJICA: Kastrirali nas i oslepili, kastrirali nas i oslepili.SLUGA: Ovo je cela priča: jedan sudija, jedan optuženi, dva lažna svedoka,edna nepravedna presuda, godine 1910. Je li tako, tužiteljko?

KLARA ZAHANASIJAN (ustaje): Tako jeIL (stalno se premešta s noge na nogu): Zastarelo, sve je to zastarelo! Starapriča bez ikakvog smisla.SLUGA: Šta se desilo s detetom, tužiteljko?KLARA ZAHANASIJAN (tiho): Živelo je godinu dana.SLUGA A šta je bilo s vama?KLARA ZAHANASIJAN: Postala sam kurva.SLUGA: Zašto?KLARA ZAHANASIJAN: Presuda me je naterala na to.SLUGA: I sada hoćete pravdu, Klaro Zahanasijan?

KLARA ZAHANASIJAN: Mogu sebi to da dozvolim. Dajem Gilenu jednu milijarduako neko ubije Alfreda Ila. (Mrtva tišina. Gospoña Il pritrčava Ilu i grčevito gagrli.)GOSPOðA IL: Fredi!IL: Mala čarobnice! To ne možeš da zahtevaš! Život je, ipak, tekao dalje!KLARA ZAHANASIJAN: Život je tekao dalje, ali ja ništa nisam zaboravila, Ile. NiKonradsku šumu ni Petersovu žitnicu, ni sobu udovice Bol, ni tvoje izdajstvo.Sad smo oboje ostareli, ti si oronuo, a ja sam sva izmrcvarena hirurškimnoževima, i sad hoću da se obračunamo: ti si svoj život odabrao, a meni si mojnaturio. Maločas, u šumi naše mladosti, želeo si da se poništi vreme, da se

spase od prolaznosti. Pa eto, ja sam ga poništila, i sada hoću pravdu, pravduza jednu milijardu.PREDSEDNIK OPŠTINE (ustaje, bled, dostojanstven): Gospoño Zahanasijan! Mismo još u Evropi, još nismo postali divljaci. U ime grada Gilena, u imečovecanstva - odbijam vašu ponudu. Radije ćemo ostati siromašni nego dasvoje ruke umrljamo krvlju. (Buran aplauz.)KLARA ZAHANASIJAN: Ja čekam.

DRUGI ČIN

Gradić. Samo naznačen. U pozadini hotel »Kod Zlatnog apostola«, gledanspolja. Zapuštena fasada u »novom stilu«. Balkon. Desno, natpis: »Alfred II,bakalska radnja«. Ispod njega prljava tezga; pozadi raf sa starom robom. Kadneko ude kroz fiktivna vrata, začuje se slabašno zvonce. Levo, natpis: Policija.Ispod toga drveni sto s telefonom. Dve stolice. Jutro je. Robi i Tobi, žvaćućigumu, dolaze sleva prema hotelu i nose vence i cveće, kao za neki pogreb. Il ihgleda kroz prozor. Njegova kći, na kolenima, pere pod. Njegov sin stavljacigaretu u usta.IL: Venci.SIN: Svakog ih jutra donose sa stanice.IL: Za prazan kovceg u »Zlatnom apostolu«.

SIN: Nikog to neće zaplašiti.



Fridrih Direnmat - Poseta stare dameIL: Gradić je uz mene (Sin pali cigaretu.) Hoće li majka sići na doručak?KĆI: Ne, ostaće gore. Kaže da je umorna.IL: Imate dobru majku, deco. Zaista, moram da kažem, imate dobru majku.Neka ostane gore, neka pričuva svoje zdravIje. Doručkovaćemo, onda, nas

troje. To odavno nismo učinili. Predlažem jaja i kutiju američke salame.Počastićemo se malo. Kao u stara dobra vremena, kad je gradić cvetao.SIN: Moram da se izvinim. (Gasi cigaretu.)IL: Nećeš da jedeš s nama, Karlo?SIN: Idem na stanicu. Jedan radnik je bolestan. Možda im treba zamena.IL: Rad na stanici, usred bela dana, to ne dolikuje mom sinu.SIN: Bolje išta nego ništa. (Izlazi. Kći ustaje.)KĆI: Idem i ja, oče.IL: I ti. Tako. A kuda, ako smem pitati gospoñicu svoju kćer?KĆI: Na Berzu rada. Možda imaju neko mesto. (Kći izlazi. Il je dirnut i briše nos

maramicom.)IL: Dobra deca. dobra deca. (Sa balkona se čuju akordi gitare.)GLAS KLARE ZAHANASIJAN: Bobi, donesi mi levu nogu.GLAS SLUGE: Ne mogu da je nañem.GLAS KLARE ZAHANASIJAN: Na komodi je, iza cveća za verenike (Ilu dolaziprvi kupac. To je onaj Prvi grañanin.)IL: Dobro jutro, Hofbaueru.PRVI: Cigarete.IL: Kao obično.PRVI: Ne te, hteo bih one zelene.

IL: Skuplje su.PRVI: Zapišite.IL: Učiniću to zato što ste vi u pitanju, Hofbaueru, i zato što moramo da sedržimo jedni uz druge.PRVI: Tamo neko svira na gitari.IL: Jedan od onih gangstera iz Sing-Singa. (Iz hotela dolaze dvojica slepaca,noseći štapove za pecanje i ostali pecački pribor.)DVOJICA: Lepo jutro, Alfrede, lepo jutro.IL: Idite do ñavola.DVOJICA: Idemo da pecamo, idemo da pecamo. (Odlaze levo.)PRVI: Idu na potok.IL: Sa udicama njenog sedmog muža.PRVI: Sigurno je izgubio svoje plantaže pamuka.IL: Sad i one pripadaju milijarderki.PRVI: Zato sprema bogovsku svadbu sa osmim. Juče je proslavljena veridba.(Na balkonu u pozadini pojavljuje se Klara Zahanasijan, u kućnoj haljini.Pokreće desnu ruku, levu nogu. Ovde bi se moglo čuti nekoliko akorda nagitari, što bi i docnije pratilo sve scene na balkonu, otprilike kao uz rečitativneke opere, i to, prema smislu teksta, čas valcer, čas odlomci raznih narodnihhimni itd.)KLARA ZAHANASIJAN: Opet sam namontirana. Robi, jermensku narodnu

melodiju. (Melodija na gitari) Zahanasijanova omiljena pesma. Hteo je da je



Fridrih Direnmat - Poseta stare dameuvek sluša. Svakog jutra. Bio je to čovek i po. Stari bogataš je imao ne samoogromnu petrolejsku flotu već i gotove milijarde. Uza sve to, dozvolio je sebida se venča. Majstorski je plesao - u svemu je bio pravi znalac. Prošao je taj usvom životu kroz sito i rešeto! Svašta sam od njega naučila. (Dve žene dolaze i

daju Ilu posude za mleko.)PRVA ŽENA: Dajte mi mleko, gospodine IleDRUGA ŽENA: Izvolte lonac, gospodine Ile.IL: Dobro jutro. Lep dan danas. Po litar za svaku gospoñu. (Otvara kantu ihoće da naspe mleko.)PRVA ŽENA: Dajte mi punomasno mleko, gospodine Ile.DRUGA ŽENA: Dva litra punomasnog, gospodine Ile.IL: Punomasnog? (Otvara drugu kantu i sipa. Klara Zahanasijan posmatraokolinu kroz lornjon.)KLARA ZAHANASIJAN: Lepo jesenje jutro. Laka magla po ulicama, srebrnasti

dim, a gore - ljubičasto nebo, kao što ga je slikao grof Holi, moj treći muž,ministar spoljnih poslova. Kad god bi otišao na odmor, slikao je. I to grozno.(Ceremonijalno sede.) I sam je uopšte bio grozan.PRVA ŽENA: I masla. Dvesta grama.DRUGA ŽENA: I belog hleba. Dva kilograma.IL: Dobile ste nasledstvo, gospoñe?OBE ŽENE: Zapišite to.IL: Jedan za sve, svi za jednog.PRVA ŽENA: I čokolade - dve table.DRUGA ŽENA: Meni četiri.

IL: I ovo da zapišem?PRVA ŽENA: I to.DRUGA ŽENA: Ovde ćemo ih pojesti, gospodine Ile.PRVA ŽENA: Kod vas je najlepše, gospodine Ile. (Sedaju u dno radnje i jedučokoladu.)KLARA ZAHANASIJAN: Jednu »vinstonku«. Hoću, najzad, da probam cigaresvog sedmog muža - sad kad sam se razvela od jadnog Mobija, strasnogpecača. Sad sedi u ekspresu za Portugal, sigurno vrlo tužan. (Sluga joj dajecigaru i pali je.)PRVI: Eno je, sedi na balkonu i puši cigaru za cigarom.IL: I to sve skuplje i skuplje.PRVI: Rasipništvo. Kako je nije sramota da to radi naočigled siromašnoggrañanstva.KLARA ZAHANASIJAN (pušeći): Čudnovato. Imaju vrlo prijatan ukus.IL: Prevarila se u računu. Ja sam stari grešnik, Hofbaueru, ali ko nije? Rñavosam se poneo prema njoj - šta ćete, bio sam mlad i obestan. Ali kad su grañaniu »Zlatnon apostolu«, uprkos bedi, jednodušno odbili njenu ponudu - to je bionajlepši trenutak u mom životu.KLARA ZAHANASIJAN: Viski, Bobi, čist. (Dolazi drugi kupac, siromašan idronjav kao isvi. To je Drugi.)DRUGI: Dobro jutro. Biće toplo danas.

PRVI: Još traju lepi dani.



Fridrih Direnmat - Poseta stare dameIL: Odjutros ima mnogo kupaca. Obično niko da naiñe, a od pre nekoliko danaprosto navaljuju.PRVI: Svi smo uz vas. Uz našeg Ila. Niko nas neće razdvojiti.ŽENE (jedući čokoladu): Niko, gospodine Ile, niko.

DRUGI: Ti si, uostalom, najomiljenija ličnost u ovom mestu.PRVI: I najvažnija.DRUGI: Na proleće bićeš izabran za predsednika opštine.PRVI: To je već gotova stvar.ŽENE (žvaćući čokoladu): Gotova stvar, gospodine Ile, gotova stvar.DRUGI: Daj mi rakiju. (Il dohvati flašu sa rafa. Sluga servira viski.)KLARA ZAHANASIJAN: Probudi novog. Ne volim da mi muževi dugo spavaju.IL: Tri i deset.DRUGI: Neću to.IL: Pa ovo obično piješ.

DRUGI: Bolje daj konjak.IL: Konjak staje trideset pet. To niko ne može sebi da dozvoli.DRUGI: Čovek mora neki put da se počasti. (Preko pozornice trći nekapolunaga devojka, a Tobi za njom.)PRVA ŽENA (žvaćući čokoladu): To je skandal kako se Lujza ponaša.DRUGA ŽENA (žvaćući čokoladu): A verena je za onog plavokosog muzičara izUlice Bertolda Švarca.IL (vadi bocu konjaka): Molim.DRUGI: I duvana. Za lulu.IL: Lepo.

DRUGI: Daj uvozni. (Il sabira račun. Na balkon dolazi Muž VIII, filmski glumac,visok, mršav, crvenih brkova, u kućnom ogrtaču. Njega može da igra istiglumac koj je igrao i Muža VII.)MUŽ VIII: Moja mala veverice zar to nije divno: prvi zajednički doručakverenika. Mali balkon, lipa koja šumori, žubor gradskog vodoskoka, nekolikokokošaka trči pločnikom, tamo negde domaćice čavrljaju o svojim malimbrigama, a iznad krova toranj Katedrale!KLARA ZAHANASIJAN: Ostavi se priče Hobi, i sedi. Pejzaš vidim i sama, a misliti nisu jača strana.DRUGI: Sad je tamo seo i muž.PRVA ŽENA (žvaćući čokoladu): Osmi.DRUGA ŽENA (žvaćući čokoladu): Lep čovek, filmski glumac. Moja kćerka ga jevidela u jednom filmu u ulozi divljaka.PRVA ŽENA: A ja kao sveštenika u jednom filmu Greama Grina. (Muž VIII IjubiKlaru Zahanasijan. Akord gitare.)DRUGI: Sve se može dobiti za novac.PRVI: Ali ne kod nas. (Udara pesnicom o sto.)IL: Dvadeset tri i osamdeset.DRUGI: Zapiši.IL: Ove nedelje ću napraviti izuzetak, ali da mi platiš prvog, čim dobiješ pomoćza nezaposlene (Drugi polazi ka vratima.) Helmesbergeru! (Ovaj zastaje. Il mu

prilazi): Imaš nove cipele. Nove, žute cipele.



Fridrih Direnmat - Poseta stare dameDRUGI: Pa šta? (Il pogleda noge Prvog.)IL: I ti, Hofbaueru. I ti imaš nove cipele. (Pogleda žene, polako im prilazi, dokga hvata jeza.) I vi. Nove žute cipele. Nove žute cipele.PRVI: Ne znam šta u tome nalaziš.

DRUGI: Ne može se, valjda, večito ići u starim cipelama.IL: Nove cipele. Kako ste uspeli da kupite nove cipele?ŽENE: Rekli smo da zapišu, gospodine Ile, rekli smo da zapišu.IL: Rekli ste da zapišu. I ovde ste rekli da zapišem. Bolji duvan, bolje mleko,konjak. Kako to da odjednom svuda imate kredit?DRUGI: I kod tebe imamo kredit.IL: Čime ćete da platite? (Ćutanje. Il stane da gaña kupce robom. Svi beže.)IL: Čime ćete platiti? Čime ćete platiti? Čime? Čime? (Otrči pozadi.)MUŽ VIII: Neka galama.KLARA ZAHANASIJAN: Kao obično u varošicama.

MUŽ VIII: Nešto kao da se dešava u onoj radnji.KLARA ZAHANASIJAN: Sigurno su se posvañali oko cene mesa. (Jak akordgitare. Muž VIII skače, prestravljen.)MUŽ VIII: Za ime boga, veverice! Jesi li čula?KLARA ZAHANASIJAN: To je moj crni panter. Frkće.MUŽ VIII (začuñen): Crni panter?KLARA ZAHANASIJAN: Poklon Paše od Marakeša. Šeta se po salonu. Velikaprgava mačkica sa blistavim očima. Mnogo ga volim. (Policajac seda za sto,levo. Pije pivo. Govori polako i promišljeno. Pozadi ulazi Il.)KLARA ZAHANASIJAN: Možeš da serviraš, Bobi.

POLICAJAC: Šta želite, Ile? Izvolite sesti. (Il i dalje stoji.) Vi drhtite.IL: Zahtevam hapšenje Klare Zahanasijan. (Policajac puni lulu i bezbrižno jepali.)POLICAJAC: Čudno. Vrlo čudno. (Sluga servira doručak; donosi poštu.)IL: Zahtevam to kao budući predsednik opštine.POLICAJAC (praveći oblake dima): Izbori još nisu provedeni.IL: Smesta uhapsite tu gospoñu.POLICAJAC: Znači, došli ste da gospoñu potkažete. Da li će ona biti uhapšena,odlučiće policija. Je li učinila neki prestup?IL: Podsticala je naše grañane da me ubiju.POLICAJAC: I sad ja treba damu, prostonaprosto, da uhapsim? (Sipa sebipivo.)KLARA ZAHANASIJAN: Pošta. Piše mi Ajk. I Nehru. Šalju čestitke.IL: To je vaša dužnost.POLICAJAC: Čudno. Vrlo čudno. (Ispija pivo.)IL: To je nešto najprirodnije.POLICAJAC: Dragi Ile, to nije tako prirodno. Razmotrimo to pitanjehladnokrvno. Gospoña je gradu Gilenu predložila da vas, za jednu milijardu -znate šta hoću da kažem. To je tačno, bio sam prisutan. Ali to za policiju jošnije razlog da preduzme korake protiv gospoñe Klare Zahanasijan. Mi smo,najzad, vezani zakonom.

IL: Ali to je podsticanje na ubistvo.



Fridrih Direnmat - Poseta stare damePOLICAJAC: Pazite, Ile. O podsticaju na ubistvo može se govoriti samo ondaako je predlog da budete ubijeni bio ozbiljan. To je bar jasno.IL: I ja tako mislim.POLICAJAC: Eto vidite. Ali predlog se ne može smatrati ozbiljnim jer je suma

od jedne milijarde preterano visoka, to morate i sami priznati; za tako nešto senudi jedna hiljada ili možda dve, svakako ne više, možete biti sigurni, a to opetpokazuje da se nije mislilo ozbiljno; a da se ozbiljno mislilo, onda policija tugospoñu ne bi mogla da shvati ozbiljno, jer ona bi onda bila luda. Shvatate?IL: Bila gospoña luda ili ne bila, njena ponuda mi ugrožava život. To je barlogično.POLICAJAC: Nije logično. Vas ne može da ugrozi nekakav predlog, nego samoizvrsenje onog što je predloženo. Skrenite mi pažnju na neki istinski pokušajda se taj predlog ostvari, na primer, ako neki čovek uperi na vas revolver, i jaću doleteti kao na krilima. Ali ne, taj predlog niko neće prihvatiti, naprotiv.

Grañani su u »Zlatnom apostolu« ostavili izvanredan utisak. Moram, naknadno,da vam čestitam. (Pije pivo.)IL: Nisam sasvim siguran, gospodine naredniče.POLICAJAC: Niste sasvim sigurni?IL: Moji kupci uzimaju bolje mleko, bolji hleb, bolje cigarete.POLICAJAC: Tim bolje za vas - posao vam, znači, bolje ide. (Pije pivo.)KLARA ZAHANASIJAN: Bobi, kupi sve akcije Dipon.IL: Helmesberger je kod mene kupio konjak. A već godinama ništa ne zarañuje- hrani se na sirotinjskom kazanu.POLICAJAC: Večeras ću probati taj konjak. Pozvan sam kod Helmesbergera.

(Pije pivo.)IL: Svi nose nove cipele. Nove žute cipele.POLICAJAC: Šta imate protiv novih cipela. Uostalom, i ja imam nove cipele.(Pokazuje svoje noge.)IL: I vi.POLICAJAC: Vidite.IL: I vaše su žute. A pijete plzensko pivo.POLICAJAC: Odlično je.IL: Ranije ste pili ovdašnje.POLICAJAC: Bilo je grozno. (Muzika sa radio-aparata.)IL: Čujete li?POLICAJAC: Da.IL: Muzika.POLICAJAC: »Vesela udovica«.IL: Radio.POLICAJAC: Tu kod Hagholcera. Trebalo je da zatvori prozor. (Beleži u svojnotes.)IL: Kako je Hagholcer došao do radija?POLICAJAC: To je njegova stvar.IL: A vi, naredniče, čime vi mislite da platite to pilzensko pivo i te nove cipele.POLICAJAC: To je moja stvar. (Zazvoni telefon na stolu. Policajac podiže

slušalicu.)



Fridrih Direnmat - Poseta stare dameKLARA ZAHANASIJAN: Bobi, telefoniraj Rusima da prihvatam njihov predlog.POLICAJAC: U redu. (Spusta slušalicu.)IL: I moji kupci - čime će da plate?POLICAJAC: To se policije ne tiče. (Ustaje i uzima pušku naslonjenu na stolicu.)

IL: Ali mene se tiče. Jer će mojim životom da plate.POLICAJAC: Niko vas ne ugrožava. (Počinje da puni pušku.)IL: Čitav se grad zadužuje. Dugovi donose blagostanje. Blagostanje zahteva dabudem ubijen. I zato, gospoña ima samo da sedi na balkonu, da pije kafu, pušicigare i da čeka. SamoPOLICAJAC: Govorite koješta.IL: Svi vi čekate. (Lupi rukom o sto.)POLICAJAC: Popili ste koju čašicu više. (Manipuliše puškom) Tako, sad je puna.Možete biti mirni. Policija je tu da obezbedi poštovanje zakona, da se brine za

red, da štiti grañane. Ona zna šta joj je dužnost. Ako bi se igde pojavila makari najmanja sumnja da postoji opasnost, policija će preduzeti korake, gospodineIle, možete se pouzdati u to.IL (tiho): A otkud vam taj zlatni zub u ustima, naredniče?POLICAJAC: Šta?IL: Nov, sjajan zlatan zub.POLICAJAC: Vi ste sasvim izgubili pamet. (Il sad vidi da je puščana cevupravljena na njega i polako podiže ruke.)POLICAJAC: Nemam vremena da raspravljam o vašim maštarijama, čoveče.Onoj luckastoj milijarderki je pobeglo mezimče - crni panter. Moram za njim u

lov. (Odlazi pozadi.)IL: Mene vi lovite, mene. (Klara Zahanasijan čita pismo.)KLARA ZAHANASIJAN: Dolazi kreator mode. Moj sedmi i najlepši muž. On jedao nacrte za sve moje haljine za venčanje. Robi, menuet. (Začuje se menuetna gitari.)MUŽ VIII: Ali peti je bio hirurg.KLARA ZAHANASIJAN: Šesti. (Otvara još jedno pismo.) Od vlasnika Zapadnihželeznica.MUŽ VIII (iznenañen): O njemu ništa ne znam.KLARA ZAHANASIJAN: Moj četvrti. Osiromašio je. Njegove akcije su prešle umoje ruke. Zavela sam ga u Bekingemskoj palati.MUŽ VIII: Ali to je bio lord Izmael.KLARA ZAHANASIJAN: Zaista, imaš pravo, Hobi. Zaboravila sam njega i njegovzamak u Jorkšajru. To mi, znači, piše moj drugi muž. Upoznala sam se s njim uKairu. Ljubili smo se u podnožju Sfinge. Takvo veče se ne zaboravlja. (Desnopromena. Spušta se natpis »Opština«. Dolazi Treći, sklanja kasu, nameštatezgu malo drukčije, tako da sad može da služi kao pisaći sto. Dolazipredsednik opštine. Spušta revolver na pisaći sto i seda. Sleva dolazi II. Nazidu visi nekakav grañevinski plan.)IL: Treba da govorim s vama, gospodine predsedniče.PREDSEDNIK OPŠTINE: Izvolite sesti.

IL: Kao muškarac s muškarcem. Kao vaš naslednik.



Fridrih Direnmat - Poseta stare damePREDSEDNIK OPŠTINE: Molim. (Il i dalje stoji, ukočeno gledajući revolver.)Pobegao je panter gospoñe Zahanasijan. Vere se po Katedrali. Treba senaoružati.IL: Zacelo.

PREDSEDNIK OPŠTINE: Pozvao sam sve ljude koji imaju oružje. Deca će bitizadržana u školi.IL (nepoverljivo): Da nisu te mere malo preterane?PREDSEDNIK OPŠTINE: Lovi se divlja zver. (Dolazi sluga.)SLUGA: Predsednik Svetske banke, milostiva gospoño. Maločas je doleteo izNjujorka.KLARA ZAHANASIJAN: Ne mogu ni s kim da razgovaram. Može odmah daodleti natrag.PREDSEDNIK OPŠTINE: Šta vas to muči? Slobodno otvorite srce.IL (nepoverljivo): Pušite neku dobru cigaru.

PREDSEDNIK OPŠTINE: Marka »Plavi pegaz«.IL: Prilično je skupa.PREDSEDNIK OPŠTINE: Ali izvrsna.IL: Ranije je gospodin predsednik opštine pušio druge marke.PREDSEDNIK OPŠTINE: »Parip broj pet«.IL: Jevtinije.PREDSEDNIK OPŠTINE: Suviše ljute.IL: Imate novu kravatu.PREDSEDNIK OPŠTINE: Svilenu.IL: I vi ste kupili cipele?

PREDSEDNIK OPŠTINE: Naručio sam ih iz Kalberštata. Interesantno, otkudznate?IL: Zato sam došao.PREDSEDNIK OPŠTINE: Ta šta je to s vama? Bledi ste. Da niste bolesni?IL: Strah me je.PREDSEDNIK OPŠTINE: Strah vas je?IL: Standard se poboljšava.PREDSEDNIK OPŠTINE: To je za mene novo. Radovao bih se ako je tako.IL: Od vlasti zahtevam zaštitu.PREDSEDNIK OPŠTINE: Gle! A zašto?IL: To gospodin predsednik i sam zna.PREDSEDNIK OPŠTINE: Nemate poverenja?IL: Jedna milijarda je ponuñena za moju glavu.PREDSEDNIK OPŠTINE: Obratite se policiji.IL: Bio sam u policiji.PREDSEDNIK OPŠTINE: To vas je, valjda, umirilo.IL: U ustima policijskog narednika sija novi zlatan zub.PREDSEDNIK OPŠTINE: Vi zaboravljate da se nalazite u Gilenu. U graduhumanih tradicija. Gete je ovde prenoćio, Brams komponovao jedan svojkvartet. Takve tradicije obavezuju. (Sleva dolazi jedan čovek s pisaćommašinom; to je Treći grañanin.)

ČOVEK: Nova pisaća mašina, gospodine predsedniče. Remington.



Fridrih Direnmat - Poseta stare damePREDSEDNIK OPŠTINE: Odnesite je u kancelariju. (Čovek odlazi desno.) Nismozaslužili da prema nama budete nezahvalni. Žao mi je ako nemate poverenja unašu opštinu. Nisam očekivao takav nihilistički stav. Mi, najzad, živimo u državigde se zakoni poštuju.

IL: Onda uhapsite tu gospoñu.PREDSEDNIK OPŠTINE: Čudno. Vrlo čudno.IL: To je rekao i policijski narednik.PREDSEDNIK OPŠTINE: Ponašanje te dame, bog sam zna, i nije sasvimneshvatljivo. Vi ste, na kraju krajeva, naveli dva mladića na krivokletstvo iednu devojku gurnuli u krajnju bedu.IL: Ta krajnja beda je, ipak, pozlaćena milijardama, predsedniče. (Ćutanje.)PREDSEDNIK OPŠTINE: Govorimo otvoreno.IL: Ja to i želim.PREDSEDNIK OPŠTINE: Kao muškarac s muškarcem, kako ste sami tražili. Vi

nemate moralno pravo da zahtevate hapšenje te dame, a za položajpredsednika opštine uopšte ne dolazite u obzir. Žao mi je što moram to dakažem.IL: Službeno?PREDSEDNIK OPŠTINE: Po ovlašćenju političkih stranaka.IL: Shvatam. (Lagano ide levo, do prozora, okrenuvši leña predsednikuopštine, i gleda napolje.)PREDSEDNIK OPŠTINE: Ako osuñujemo gospoñin predlog, to ne znači daodobravamo vaše zločine koji su doveli do tog predloga. Za položaj jednogpredsednika treba ispunjavati izvesne uslove, moralne prirode, koje vi, morate

priznati, više ne ispunjavate. Razume se, mi ćemo se inače odnositi premavama sa istim postovanjem i ljubavlju kao i dosad. (Dolazeći sleva, Robi i Tobiopet prenose preko pozornice vence i cveće i išcezavaju u »Zlatnomapostolu«.) Najbolje će biti da o tome i ne govorimo. Zamolio sam i »Narodniglasnik« da ne širi nikakve vesti o ovome.IL (okreće se): Već ukrašavaju moj kovčeg, predsedniče! Ćutanje je suvišeopasno za mene.PREDSEDNIK OPŠTINE: Nemojte tako, dragi Ile. Trebalo bi da nam budetezahvalni što taj ružan slučaj prekrivamo velom zaborava.IL: Samo ako budem govorio o tome, imaću nekakvih izgleda da se izbavim.PREDSEDNIK OPŠTINE: Ovo je već suviše! Pa ko vas to ugrožava?IL: Jedan od vas.PREDSEDNIK OPŠTINE (diže se) Navedite mi neko ime, i ja ću ispitati stvar, dokraja. Na koga sumnjate.IL: Na sve vas.PREDSEDNIK OPŠTINE: U ime grada, svečano protestujem protiv takveklevete.IL: Niko neće da me ubije, ali se svako nada da će to neko da učini, i tako će tona kraju i biti učinjeno.PREDSEDNIK OPŠTINE: Vi vidite duhove.IL: Vidim jedan plan na zidu. Nova zgrada opštine? (Lupka prstima po planu.)

PREDSEDNIK OPŠTINE: Bože moj, valjda se sme planirati.



Fridrih Direnmat - Poseta stare dameIL: Vi već špekulišete sa mojom smrću!PREDSEDNIK OPŠTINE: Dragi prijatelju, ako ja kao političar ne bih imao pravoda verujem u bolju budućnost bez zadnjih, zločinačkih misli, ja bih se povukao,možete u to biti sigurni.

IL: Vi ste me već osudili na smrt.PREDSEDNIK OPŠTINE: Gospodine Ile!IL (tiho): Plan to dokazuje! Plan!KLARA ZAHANASIJAN: Dolazi Onasis. Vojvoda i vojvotkinja. Aga.MUŽ VIII: Ali Kan?KLARA ZAHANASIJAN: Svi koje Rivijera može da liferuje.MUŽ VIII: I novinari?KLARA ZAHANASIJAN: Iz celog sveta. Štampa je uvek prisutna tamo gde se javenčavam. Potrebna sam štampi, i ona je potrebna meni. (Otvara još jednopismo.) Od grofa Holka.

MUŽ VIII: Draga moja veverice, zar zaista moraš, sad kad prvi putdoručkujemo zajedno, da čitaš pisma svojih bivših muževa?KLARA ZAHANASIJAN: Neću da izgubim pregled.MUŽ VIII (bolno): I ja imam svoje probleme. (Ustaje i gleda varošicu.)KLARA ZAHANASIJAN: Tvoj »kadilak« neće da krene?MUŽ VIII: Ovakve varošice me prosto guše. Istina, lipa šumi, ptice pevaju,fontana žubori, ali to se sve dešavalo i pre pola časa. Ništa se ne dešava ni uprirodi ni meñu grañanima; svud je potpuni, bezbrižni mir, sitost, ugodnost.Nikakve veličine, nikakve tragike. Nedostaje moralna klima velikih epoha.(Sleva dolazi župnik, sa puškom o ramenu. Komadom bele tkanine sa crnim

krstom prekriva sto za kojim je maločas sedeo policajac, i naslanja pušku nahotelski zid. Crkvenjak mu pomaže da obuče mantiju. Zamračenje.)ŽUPNIK: Doñite, Ile, u sakristiju. (Il dolazi sleva.) Ovde je mračno, ali sveže.IL: Neću da vam smetam, oče.ŽUPNIK: Božja kuća je svakome otvorena. (Primećuje Ilov pogled, kojije paona pušku.) Ne čudite se zbog puške. Po gradu se šunja crni panter gospoñeZahanasijan. Maločas se ovde pentrao po galeriji, a sad je u Petersovoj žitnici.IL: Tražim pomoć.ŽUPNIK: Zašto?IL: Bojim se.ŽUPNIK: Bojite se? Koga?IL: Ljudi.ŽUPNIK: Bojite se da vas ne ubiju, Ile?IL: Progone me kao divlju zver.ŽUPNIK: Ne treba se bojati ljudi, nego boga; ne smrti tela, nego smrti duše.(Crkvenjaku) Zakopčaj mi pozadi mantiju. (Svuda na sceni, prema kulisama,mogu se videti Gilenci: najpre policajac, zatim predsednik opštine, pa onačetvorica, slikar i profesor. Promiču okolo, šunjajući se oprezno, spremni dapucaju.)IL: Reč je o mojem životu.ŽUPNIK: O vašem večnom životu.

IL: Bojim se tog sve većeg standarda.



Fridrih Direnmat - Poseta stare dameŽUPNIK: Bojite se svoje savesti.IL: Ljudi su vedri. Devojke se udešavaju. Mladići nose šarene košulje. Grad sesprema da proslavi moju nasilnu smrt, dok ja umirem od straha.ŽUPNIK: Ta kriza kroz koju prolazite može da bude samo pozitivna.

IL: To je pakao.ŽUPNIK: Pakao je u vama. Stariji ste od mene i mislite da poznajete ljude, aličovek poznaje samo sebe. Zato što ste, novca radi, pre mnogo godinaizneverili jednu devojku, vi sad verujete da će i drugi vas izneveriti zbog novca.Sudeći po sebi, donosite zaključke o drugima. To je najzad, sasvim prirodno.Ali uzrok našeg straha leži u našim srcima, u našim gresima; kad to budeteshvatili, bićete u stanju da savladate ono što vas muči.IL: Simethoferovi su nabavili mašinu za pranje rublja.ŽUPNIK: Ne brinite zbog toga.IL: Na kredit.

ŽUPNIK: Brinite se za besmrtnost svoje duše.IL: A Štokeri - televizijski aparat.ŽUPNIK: Molite se. (Crkvenjaku) Stolu. (Crkvenjak stavlja župniku stolu.)Ispitajte svoju savest. Poñite putem pokajanja, inače će svet stalno da vamuliva strah. To je jedini put. Ne možemo učiniti ništa drugo. (Ćutanje.Naoružani Ijudi se opet gube; samo se vide senke na kulisama. Vatrogasnozvono počinje da zvoni.) A sad moram da izvršim obred, Ile, imam jednokrštenje. (Crkvenjaku) Bibliju, trebnik, psaltir. Detence počinje da plače, morase skloniti na sigurno mesto, na jedinu svetlost koja obasjava naš svet. (Idrugo zvono počinje da zvoni.)

IL: Još jedno zvono.ŽUPNIK: Zaista? Ton je izvanredan. Pun i snažan. Sve je to pozitivno, vrlopozitivno.IL (krikne): I vi, oče! I vi! (Župnik priskoči Ilu i grčevito ga stegne.)ŽUPNIK: Beži! Svi smo mi slabi, bili hrišćani ili nevernici. Beži! Zvono se ori uGilenu, zvono izdaje. Beži, ne navodi nas na iskušenje ostajući ovde. (Dvapucnja. Il klone na tlo; Župnik klekne kraj njega.) Beži! Beži!KLARA ZAHANASIJAN: Pucaju, Bobi.SLUGA: Stvarno, gospoño.KLARA ZAHANASIJAN: A zašto?SLUGA: Panter je bio pobegao.KLARA ZAHANASIJAN: Pogodili su ga?SLUGA: Leži mrtav pred Ilovom radnjom.KLARA ZAHANASIJAN: Jadna životinjica. Robi, posmrtni marš! (Posmrtni maršse svira na gitari. Balkon nestaje. Stanično zvono. Pozomica kao na početkuprvog čina. Stanica. Samo je vozni red na zidu nov, neiscepan, a na jednommestu je prikačen veliki plakat sa žutim suncem koje blista i natpisom »Putujtena jug.« Dalje: »Posetite verske svečanosti u Oberamergauu.« U pozadini sevidi i nekoliko dizalica izmeñu kuća, kao i nekoliko novih krovova. Tutnjavaekspresa koji prolazi. Šef stanice salutira pred staničnom zgradom. Iz pozadinedolazi Il, sa starim koferčićom u ruci, i obazire se. Polako, kao slučajno, sa svih

strana prilaze Grañani. Il stane, oklevajući.)



Fridrih Direnmat - Poseta stare damePREDSEDNIK OPŠTINE: Dobar dan, Ile.SVI: Dobar dan! Dobar dan!IL (sa oklevanjem): Dobar dan.PROFESOR: Kuda ste se uputili s tim koferom?

IL: Na stanicu.PREDSEDNIK OPŠTINE: Ispratićemo vas.SVI: Ispratićemo vas! Ispratićemo vas! (Pojavljuje se sve više grañana.)IL: Ne morate, zaista nije potrebno. Zašto da se trudite.PREDSEDNIK OPŠTINE: Putujete, Ile?IL: Putujem.POLICAJAC: A kuda?IL: Ne znam. U Kalberštat, a onda dalje.PROFESOR: Tako - a onda dalje.IL: Verovatno u Australiju. Novac ću već nekako naći. (Opet krene ka stanici.)

SVI: U Australiju! U Australiju!PREDSEDNIK OPŠTINE: A zašto?IL (zbunjen): Pa, eto, ne može se večito živeti u istom mestu - iz godine ugodinu. (Potrči i stigne na stanicu. Ostali polako krenu za njim i opkole ga.)PREDSEDNIK OPŠTINE: Emigrirati u Australiju - pa to je prosto smešno.LEKAR: A za vas i vrlo opasno.PROFESOR: Znate, jedan od dvojice malih evnuha je takoñe emigrirao uAustraliju.POLICAJAC: Ovde ste najbezbedniji.Svi: Najbezbedniji, najbezbedniji. (Il se plašljivo obazire, kao progonjena

životinja.)IL (tiho): Pisao sam prefektu Kalberštata.POLICAJAC: Pa?IL: Nije mi odgovorio.PROFESOR: Vaše nepoverenje je neshvatljivo.PREDSEDNIK OPŠTINE: Niko vas neće ubiti.SVI: Niko, niko.IL: Pošta nije poslala pismo.SLIKAR: Nemoguće.PREDSEDNIK OPŠTINE: Upravnik pošte je član gradskog veća.PROFESOR: I čestit čovek.SVI: Čestit čovek! Čestit čovek!IL: Vidite. Plakat: »Putujte na jug.«LEKAR: Pa šta?IL: »Posetite verske svečanosti u Oberamergauu.«PROFESOR: Pa šta?IL: Zida se!PREDSEDNIK OPŠTINE: Pa šta?IL: Svi imate i nove pantalone.PRVI: Pa šta?IL: Postajete sve imućniji, sve bogatiji!

SVI: Pa šta? (Stanično zvono.)



Fridrih Direnmat - Poseta stare damePROFESOR: Vidite i sami koliko ste omiljeni.PREDSEDNIK OPŠTINE: Čitav grad vas ispraća.SVI: Čitav grad! Čitav grad!IL: Nisam vas za to molio.

DRUGI: Valjda smemo da se oprostimo od tebe?PREDSEDNIK OPŠTINE: Kao stari prijatelji.SVI: Kao stari prijatelji! Kao stari prijatelji! (Tutnjava voza. Šef stanice dajeznak. Levo se pojavljuje kondukter, koji kao da je upravo skočio sa papučicevoza.)KONDUKTER (uzvikuje otegnuto): Gilen!PREDSEDNIK OPŠTINE: To je vaš voz.SVI: Vaš voz! Vaš voz!PREDSEDNIK OPŠTINE: A sada, Ile, želim vam srećan put.SVI: Srećan put, srećan put!

LEKAR: I dug i srećan život!SVI: I dug i srećan život! (Grañani se skupljaju oko Ila.)PREDSEDNIK OPŠTINE: Već je vreme. Popnite se sad, uime boga, u putničkivoz za Kalberštat.POLICAJAC: I mnogo sreće u Australiji!SVI: Mnogo sreće, mnogo sreće! (Il nepomićno stoji, ukočeno gledajući svojesuGrañane.)IL (tiho): Zašto ste vi ovde?POLICAJAC: Šta hoćete da kažete?ŠEF STANICE: U kola!

IL: Zašto ste se svi skupili oko mene?PREDSEDNIK OPŠTINE: Uopšte se ne skupljamo oko vas.IL: Napravite mi mesta.PROFESOR: Pa imate mesta.SVI: Imate mesta, imate mesta!IL: Neko će me zadržati.POLICAJAC: Koješta. Treba samo da se popnete na voz i videćete da je tobesmislica.IL: Sklonite se. (Niko se ne miče. Neki stoje sa rukama u džepovima.)PREDSEDNIK OPŠTINE: Ne znam šta hoćete. Treba vi sami da poñete. Popnitese u voz.IL: Sklonite se!PROFESOR: Vaš strah je prosto smešan.IL (pada na kolena): Zašto ste tako blizu?POLICAJAC: Ovaj čovek je pošašavio.IL: Hoćete da me zadržite.PREDSEDNIK OPŠTINE: Ta penjite se!SVI: Penjite se! Penjite se! (Ćutanje.)IL (tiho): Neko od vas će me zadržati kad budem hteo da se popnem.SVI (svečano): Neće niko! Neće niko!IL: Znam ja.

POLICAJAC: Krajnje je vreme.



Fridrih Direnmat - Poseta stare damePROFESOR: Popnite se najzad na voz, dragi moj.IL: Znam ja to! Neko će me zadržati! Neko će me zadržati!ŠEF STANICE: Polazak! (Diže ručni signal. Kondukter markira uskakanje, a Ilpokriva lice šakama, slomljen, okružen grañanima.)

POLICAJAC: Eto! Otišao vam je ispred nosa! (Svi ostavljaju Ila slomljenog,odlaze pozadi, polako, i nestaju.)IL: Izgubljen sam!

TREĆI ČIN

(Petersova žitnica. Levo, Klara Zahanasijan, nepokretna, sedi na svojoj nosiljci,u beloj venčanici, sa velom itd. Sasvim levo, lestvice; još dalje, kola za seno,stare kočije, slama, a u sredini malo bure. Gore vise lampe, trule vreće,ogromne paukove mreže šire se na sve strane. Sluga dolazi iz pozadine.)

SLUGA: Lekar i profesor.KLARA ZAHANASIJAN: Neka uñu. (Pojavljuju se lekar i profesor; pipajući pomraku, nalaze najzad milijarderku i klanjaju se. Obojica su sad u dobrom isolidnom grañanskom odelu, gotovo elegantnom.)OBOJICA: Milostiva gospoño. (Klara Zahanasijan ih posmatra kroz lornjon.)KLARA ZAHANASIJAN: Izgledate prašnjavi, gospodo. (Oni otresaju sa sebeprašinu.)PROFESOR: Izvinite. Morali smo da preskačemo neke stare kočije.KLARA ZAHANASIJAN: Sklonila sam se u ovu žitnicu. Potreban mi je mir.Jutrošnje venčanje u Gilenskoj katedrali, zamorilo me je. Najzad, ja više nisam

u cvetu mladosti. Sedite na to bure.PROFESOR: Hvala lepo. (Sedne. Lekar i dalje stoji.)KLARA ZAHANASIJAN: Ovde je zapara, da se čovek uguši. Ali volim žitnicu,miris sena, slame, i kolomasti. Uspomene. Te alatke vile, kočije, slomljena kolaza seno, sve je to bilo tu i kad sam bila mlada.PROFESOR: Mesto vrlo pogodno za razmišljanje. (Briše znoj.)KLARA ZAHANASIJAN: Župnik je nadahnuto govorio.PROFESOR: Prva poslanica Korinćanima, stih 13.KLARA ZAHANASIJAN: A i vi ste se dobro pokazali, gospodine profesore, savašim mešovitim horom. Ton je bio vrlo svecan.PROFESOR: Bah. Iz Stradanja po svetom Matiji. Još sam pod utiskom svega.Bio je prisutan sav otmeni svet, svet iz filmskih i finansijskih krugova...KLARA ZAHANASIJAN: Već su otperjali ka prestonici u svojim »kadilacima«. Nasvadbeni ručak.PROFESOR: Milostiva gospoño. Ne želimo da vam oduzimamo vaše dragocenovreme više no što je potrebno, Vaš muž vas svakako nestrpljivo čeka.KLARA ZAHANASIJAN: Hobi? Poslala sam ga, s njegovim »kadilakom«, uHolivud.LEKAR (zbunjeno): U Holivud?KLARA ZAHANASIJAN: Moji advokati su već aranžirali razvod.PROFESOR: Milostiva gospoño, a svatovi?

KLARA ZAHANASIJAN: Navikli su već na to. Ovo je moj najkraći brak, sem



Fridrih Direnmat - Poseta stare dameednog. Sa lordom Ismaelom išlo je još brže. Šta vas je dovelo ovamo?PROFESOR: Dolazimo u vezi sa slučajem gospodina Ila.KLARA ZAHANASIJAN: O, je li umro?PROFESOR: Milostiva gospoño! Mi, na kraju krajeva, imamo svoje

zapadnoevropske principe.KLARA ZAHANASIJAN: Šta onda hoćete?PROFESOR: Stanovnici Gilena su se, na žalost, snabdeli raznim stvarima...LEKAR: I to prilično dobro snabdeli. (Obojica brišu znoj.)KLARA ZAHANASIJAN: Zadužili su se?PROFESOR: Beznadežno.KLARA ZAHANASIJAN: Uprkos svim principima?PROFESOR: Svi smo mi samo ljudi.LEKAR: I sad moramo da platimo svoj dug.KLARA ZAHANASIJAN: Znate šta treba činiti.

PROFESOR (hrabro): Gospoño Zahanasijan. Govorimo otvoreno. Stavite se unaš žalosni položaj. Već dve decenije odgajam u ovoj osiromaŠenoj sredininežnu mladicu kulture, dok gradski lekar hita svojim tuberkuloznim i rahitičnimpacijentima u starom, dotrajalom »mercedesu«. Čemu te bolne žrtve? Novcaradi? Ne bi se moglo reći. Naši prihodi su minimalni, ali ja sam ipakednostavno odbio ponudu da preñem u Kalberštatsku višu gimnaziju, a lekarnije prihvatio poziv da predaje na Univerzitetu u Erlangenu. Iz čistogčovekoljublja? I to bi bilo preterano. Ne. Mi smo čekali tokom svih ovihbeskrajno dugih godina, a s nama i ceo gradić, jer je postojala nada da će seGilen uzdići u svojoj staroj veličini, nada da će opet biti iskorisćene sve

mogućnosti koje naša rodna gruda pruža u takvom obilju. U Pikenridskoj dolinipod zemljom leži nafta, Konradska šuma krije naslage ruda. Mi nismosiromašni, gospoño, samo smo zaboravljeni. Potreban nam je kredit,poverenje, porudžbine, da bi se naša privreda i naša kultura rascvetale. Gilenima šta da ponudi: kombinat na Sunčanom proplanku.LEKAR: Bokmana.PROFESOR: I Vagnerovu fabriku. Kupite ih, sanirajte ih, i Gilen će procvetati.Sto miliona bilo bi pametno i rentabilno uloženo; nije potrebno proćerdati celumilijardu.KLARA ZAHANASIJAN: Preostaju mi još dve.PROFESOR: Nemojte dozvoliti da naše dugogodišnje čekanje ostane uzaludno.Mi ne tražimo milostinju, mi nudimo dobar posao.KLARA ZAHANASIJAN: Zaista, posao nije rñav.PROFESOR: Milostiva gospoño! Znao sam da nas nećete ostaviti na cedilu!KLARA ZAHANASIJAN: Ali ne možete izvesti. Sunčani proplanak ne mogu dakupim - jer mi već pripada.PROFESOR: Vama?LEKAR: A Bokman?PROFESOR: A Vagnerova fabrika?KLARA ZAHANASIJAN: I to je moje. Fabrike, Pikenridska dolina, Petersovažitnica, gradić, svaka ulica, svaka kuca. Sav taj starež kupila sam preko svojih

agenata, koji su obustavili sve radove. Vaša nada je bila luda, vaša istrajnost



Fridrih Direnmat - Poseta stare damebesmislena, vaša žrtva glupa, a čitav vaš život uzalud straćen. (Ćutanje.)LEKAR: To je zbilja grozno.KLARA ZAHANASIJAN: Bila je zima, nekad, kad sam napustila ovaj gradić, umatroskoj bluzi, sa crvenim kikama, već uveliko trudna. Grañani su se kezili na

mene. Drhtala sam od hladnoće u ekspresu za Hamburg, ali kad su za mnomnestale konture Petersove žitnice, gledane kroz ledeno cveće na prozoruvagona, rešila sam da se vratim jednog dana. I evo, tu sam. Sad ja pravimpogodbu, ja diktiram uslove. (Glasno) Robi i Tobi, u hotel! Stigao je devetimuž, sa svojim knjigama i rukopisima. (Dva monstruma dolaze iz pozadine ipodižu nosiljku.)PROFESOR: Gospoño Zahanasijan! Vi ste žena uvreñena u svojoj ljubavi izahtevate apsolutnu pravdu. U mojim očima, vi ste antička junakinja, Medeja!Ali kad vas već tako dobro razumemo, dajte nam hrabrosti da zatražimo od vasoš nešto: otresite se tih mračnih osvetoljubivih misli, ne terajte nas u

krajnost, pomozite sirotim, slabim, ali čestitim ljudima da žive dostojnimživotom, neka u vama pobedi čisto čovekoljublje!KLARA ZAHANASIJAN: Čovekoljublje, gospodo, priliči milionerskoj kesi, dok sesa mojim finansijskim sredstvima može sebi dozvoliti jedan novi svetskiporedak. Svet je od mene napravio kurvu, ja hoću da od sveta napravim javnukuću. Ko bi hteo da pleše, a ne može da plati, mora da se uzdrži. Važno jesamo ko plaća, a ja eto plaćam. Gilen za jedno ubistvo; blagostanje za jedanleš. Hajdete, vas dvojica. (Odnose je pozadi.)LEKAR: Gospode, šta da radimo?PROFESOR: Ono što nam savest nalaže, doktore Nisline. (U prednjem planu

desno, Ilova radnja postaje vidljiva. Nov natpis, nova sjajna tezga, nova kasa,skupocenija roba. Kad neko proñe kroz fiktivna vrata, začuje se pompeznazvonjava. Za tezgom gospoña Il. S leva dolazi Prvi, kao novopečeni mesar, sanovom kaceljom ponegde isprskanom krvlju.)PRVI: To je bila gozba! Sav Gilen je bio na trgu pred Katedralom.GOSPOðA IL: Klarici se može dozvoliti ta radost, posle svega što je pretrpela.PRVI: Filmske glumice kao deveruše. Sa ovolikim grudima.GOSPOðA IL: Takva je danas moda.PRVI: Pa novinari. Svratiće i ovamo.GOSPOðA IL: Mi smo prosti Ijudi, gospodine Hofbaueru. Od nas oni ništa neočekuju.PRVI: Svakog ponešto pitaju. Dajte mi cigarete.GOSPOðA IL: Obične?PRVI: »Kamel«. I saridon. Bančio sam noćas kod Štokersa.GOSPOðA IL: Da zapišem?PRVI: Zapišite.GOSPOðA IL: Kako ide posao?PRVI: Može se.GOSPOðA IL: Ni ja ne mogu da se požalim.PRVI: Uzeo sam personal.GOSPOðA IL: I ja ću od prvog uzeti pomoćnika. (Gospoñica Lujza prolazi

elegantno obučena.)



Fridrih Direnmat - Poseta stare damePRVI: Ta svašta uobražava, čim se tako oblači. Sigurno veruje da ćemo ubitiUa.GOSPOðA IL: Bestidnica.PRVI: A gde je on? Odavno ga nisam video.

GOSPOðA IL: Gore je. (Prvi pali cigaretu, osluškujući zvuke koji dopiruodozgo.)PRVI: Koraci.GOSPOðA IL: Sve tako ide po sobi. Već danima.PRVI: Muči ga savest. Rñavo se poneo prema jadnoj gospoñi Zahanasijan.GOSPOðA IL: I ja patim zbog toga.PRVI: Gadno je to, unesrećiti devojku. (Odlučno) Gospoño Il, nadam se da vašmuž neće pričati koješta kad budu došli novinari.GOSPOðA IL: O, ne.PRVI: S obzirom na njegov karakter...

GOSPOðA IL: Nije ni meni lako, gospodine Hofbaueru.PRVI: Ako bude pokušao da dovede Klaru u nepriliku pričajući kojekakve laži -na primer, to da je ponudila nešto za njegovu smrt, što je, u stvari, bio samoizraz neizrecivog bola - moraćemo da se umešamo. Ne zbog milijardi (pljune),nego zato što bi narod bio ozlojeñen. Bog je svedok da je sirota gospoñaZahanasijan već dosta pretrpela zbog njega. (Obazire se) Ovuda se ide u stan?

GOSPOðA IL: To je jedini ulaz. Nije praktično. Ali na proleće prezidaćemo to.PRVI: Tamo ću se namestiti. Sto je sigurno, sigurno. (Prvi staje sasvim desno,prekrštenih ruku, miran kao stražar. Dolazi profesor.)

PROFESOR: Il?PRVI: Gore je.PROFESOR: To mi inače nije običaj, ali sad prosto moram da uzmem neko jakoalkoholno piće.GOSPOðA IL: Lepo je od vas što ste najzad došli da nas posetite, gospodineprofesore. Imam novu glogovaču. Hoćete da probate?PROFESOR: Samo čašicu.GOSPODA IL: Hoćete i vi, gospodine Hofbaueru?PRVI: Ne, hvala. Moram još da odem do Kafigena, u svom »folksvagenu«. Dakupim prase. (Gospoña Il sipa; profesor pije.)GOSPOðA IL: Pa vi drhtite, gospodine profesore?PROFESOR: Suviše pijem u poslednje vreme.GOSPOðA IL: Još jedna čašica neće škoditi.PROFESOR: To on gore korača? (Osluškuje zvuke koji dopiru odozgo.)GOSPOðA IL: Stalno hoda tamoamo.PRVI: Bog će ga kazniti. (Sleva dolazi slikar sa jednom slikom pod miškom.Ima novo odelo od prugastog somota, šarenu maramu oko vrata, crnubaskijsku kapu.)SLIKAR: Pažnja! Dva novinara su me pitala za ovu radnju.PRVI: Sumnjivo.SLIKAR: Pravio sam se da ne znam.

PRVI: Pametno.



Fridrih Direnmat - Poseta stare dameSLIKAR: Za vas, gospoño U. Tek što sam je skinuo s nogara. Još je vlažna.(Pokazuje sliku, dok profesor sam sebi sipa piće.)GOSPODA IL: Moj muž?SLIKAR: Umetnost počinje da cveta u Gilenu. To je slika, a?

GOSPOðA IL: Kako samo liči.SLIKAR: Ulje. Trajaće večno.GOSPODA IL: Mogla bih da je obesim u spavaćoj sobi. Iznad postelje. Alfredstari. Nikad se ne zna šta se može desiti, stoga je čovek srećan kad imauspomene. (Napolju prolaze dve žene iz drugog čina, elegantno obučene, igledaju robu u zamišljenom izlogu.)PRVI: Te žene. Idu u novi bioskop usred bela dana. Ponašaju se kao da smoprave ubice.GOSPODA IL: Je li skupa?SLIKAR: Trista.

GOSPOðA IL: Ne bjh sad mogla da platim.SLIKAR: Ne mari. Čekaću, gospoño Il, strpljivo ću čekati.PROFESOR: Koraci, stalno koraci. (Sleva dolazi Drugi.)DRUGI: Štampa.PRVI: Moramo je držati na odstojanju. Pitanje života i smrti.SLIKAR: Pazite da ne siñe.PRVI: Zato smo tu. (Grañani staju desno. Profesor je ispio pola boce i ostajekraj tezge. Dolaze dva novinara sa fotoaparatima.)NOVINARI: Dobro veče, prijatelji.GRAðANI: Pomoz bog.

NOVINAR I: Prvo pitanje: Kako se osećate, uopšte govoreći?PRVI (zbunjen): Mi se, naravno, radujemo poseti gospoñe Zahanasijan.SLIKAR: Dirnuti smo.DRUGI: Ponosni.NOVINAR I: Ponosni.NOVINAR II: Drugo pitanje gospoñi za tezgom: Tvrdi se da ste bili suparnicaKlari Zahanasijan i da ste na kraju odneli pobedu. (Tišina. Grañani su očiglednozaprepašćeni.)GOSPOðA IL: Ko to tvrdi? (Ćutanje. Dva novinara ravnodušno ispisujubeležnice.)NOVINAR I: Dva mala debela slepca gospoñe Zahanasijan. (Tišina)GOSPOðA IL (sa ustezanjem): Šta su ispričali?NOVINAR II: Sve.SLIKAR: Do ñavola. (Tišina)NOVINAR II: Klara Zahanasijan i vlasnik ove radnje, pre više od četrdesetgodina, bili su pred venčanjem. Je li tako? (Ćutanje)GOSPOðA IL: Tako je.NOVINAR II: Je li gospodin Il ovde?GOSPOðA IL: U Kalberštatu je.SVI: U Kalberštatu,NOVINAR I: Možemo da zamislimo tu idilu. Gospodin Il i gospoña Zahanasijan

zajedno su odrasli, možda i u susedstvu, idu zajedno u školu, šetaju se po



Fridrih Direnmat - Poseta stare damešumi, prvi put se ljube, kao brat i sestra. Ali onda gospodin Il upozna vas,draga gospoño, novu osobu, na koju nije bio naviknut - vi ste bili njegovastrast.GOSPOðAIL: Strast, da. Bilo je upravo tako kao što pričate.

NOVINAR I: Stari sam lisac, gospoño Il. Klara Zahanasijan to shvata, povlačise, na njen tihi, otmeni način, i vi se venčavate...GOSPOðA IL: Iz ljubavi.OSTALI GRAðANI (sa olakšanjem): Iz ljubavi.NOVINAR I: Iz ljubavi. (Zdesna dolaze dva evnuha, koje Robi vodi za uši.)OBOJICA (kukajući) Nećemo više pričati, nećemo više pričati. (Robi ih odvodipozadi, gde ih čeka Tobi sa bičem)NOVINAR II: Gospoño Il, da li se vaš muž, s vremena na vreme... hoću dakažem, to bi na kraju krajeva bilo i Ijudski... da li se on s vremena na vremekaje?

GOSPOðA IL: Nije sva sreća u novcu.NOVINAR II (beležeći): Nije sva sreća u novcu.NOVINAR I: To je istina koju mi moderni ljudi nećemo nikad moći dovoljnočesto da istaknemo. (Sleva dolazi sin, u kožnoj vindjaki.)GOSPOðA IL: Naš sin Karlo.NOVINAR I: Sjajan momak.NOVINAR II: Znaju li oni za prirodu odnosa...GOSPOðA IL: U našoj porodici nema tajni. Uvek kažemo: Što zna bog, trebada znaju i naša deca.NOVINAR II: Da znaju i deca. (U radnju stupa i kći u kostimu za tenis, sa

teniskim raketom.)GOSPOðA IL: Naša kći Otilija.NOVINAR II: Šarmantna gospoñica. (Sad ustaje profesor.)PROFESOR: Grañani. Ja sam vaš stari profesor. Mirno sam ovde pio i nisam semešao u razgovor. Ali sad hoću da održim govor, hoću da pričam o dolaskustare dame u Gilen. (Penje se na burence, koje je tu još od scene u žitnici.)PRVI: Jesi li poludeo?DRUGI: Tišina!PROFESOR: Grañani Gilena! Hoću da razglasim istinu, pa makar večno ostalisiromašni!GOSPOðA IL: Pijani ste, gospodine profesore, trebalo bi da se stidite!PROFESOR: Da se stidim? Ti treba da se stidiš, ženo, ti koja se spremaš daizdaš svoga muža!SIN: Zapuši usta!PRVI: Isterajte ga!DRUGI: Napolje!PROFESOR: Zaista, daleko smo doterali!KĆI (preklinjući ga): Gospodine profesore!PROFESOR: Razočaravaš me, kćerčice. Trebalo bi da ti govoriš, a eto, morama, ovako star, da grmnem! (Slikar ga tresne slikom po glavi.)SLIKAR: Eto ti! Hteo bi da mi oduzmeš porudžbine!

PROFESOR: Ja protestujem! Pred svetskom javnošću. Strašne se stvari



Fridrih Direnmat - Poseta stare damespremaju u Gilenu. (Grañani kidišu na njega, ali u tom trenutku Il dolazizdesna, u starom, otrcanom odelu.)IL: Šta se to dešava u mojoj radnji? (Grañani ostavljaju profesora iprestrašeno gledaju Ila. Mrtva tišina.) Šta tražite na tom buretu, profesore?

(Ovaj radosno i sa olakšanjem gleda lla.)PROFESOR: Borim se za istinu, Ile. Govorim istinu gospodi novinarima.Govorim kao arhanñeo, glasom gromovnika. (Klati se) Jer ja sam humanist,prijatelj starih Grka, obožavalac Platona.IL: Ćutite.PROFESOR: Kako?IL: Siñite odatle.PROFESOR: Ali čovečanstvo.IL: Sedite. (Ćutanje.)PROFESOR (razočarano): Da sednem. Da ćutim. Čovečanstvo treba da ćuti.

Molim, kad i vi izdajete istinu. (Silazi s bureta i seda; slika mu ostaje nabijenana glavu.)IL: Izvinite. Ovaj čovek je pijan.NOVINAR II: Gospodin Il?IL: Šta hoćete od mene?NOVINAR II: Radujemo se što smo vas ipak našli. Potrebni su nam neki podaci.Smemo li moliti? (Obazire se.) Životne namirnice, predmeti za pokućanstvo,pribori za jelo - setio sam se: snimićemo vas kako prodajete sekiru.IL (polako): Sekiru?NOVINAR I: Mesaru. Samo ono što je prirodno ostavlja utisak. Dajte ovamo to

smrtonosno oružje. Vaš kupac uzima sekiru, odmerava je u ruci, pravizamišljeno lice, a vi se saginjete iznad tezge i govorite mu. Molim. (Nameštaih) Više prirodnosti, gospodo, nemojte biti usiljeni. (Fotoaparati škljocaju)Lepo, vrlo lepoNOVINAR II: Smem li vas zamoliti da sad prebacite ruku preko ramena vašesupruge. Sin levo, kći desno. A sad, molim, sijajte od sreće, blistajte, blistajte,od tihog unutrašnjeg zadovoljstva.NOVINAR I: Izvanredno blistate. (Sleva, napred, nekolicina fotoreporterapretrče preko pozornice, odlazeći pozadi. Jedan dovikuje onima u radnji.)SNIMATELJ: Zahanasijanka ima sad novog muža. Maločas su otišli da se šetajuu Konradskoj šumi.NOVINAR I: Novog muža?NOVINAR II: To će biti naslov za »Lajf«. (Oba novinara istrče iz radnje.Ćutanje. Prvi grañanin još uvek drži sekiru.)PRVI (sa olakšanjem): Imali smo sreće.SLIKAR: Moraš da izviniš, profesore. Ako treba da ostanemo prijatelji, štampane sme ništa da sazna. Jasno? (Odlazi napolje. Drugi poñe za njim, ali malozastane ispred Ila.)DRUGI: Bilo je pametno, vrlo pametno s tvoje strane što nisi izbrbljaokojekakve gluposti. Ali jednoj hulji kao što si ti ionako se ništa ne bi verovalo.(Odlazi.)

PRVI: Sad ćemo dospeti u ilustrovane časopise, Ile.



Fridrih Direnmat - Poseta stare dameIL: Svakako.PRVI: Postaćemo slavni.IL: Tako reći.PRVI: Dajte jedan »partagas«.

IL: Molim.PRVI: Zapišite.IL: Razume se.PRVI: Otvoreno govoreći, ono što si ti Klari učinio, može da učini samo jednavucibatina. (Hoće da poñe.)IL: Sekiru, Hofbaueru. (Prvi zastane i vrati mu sekiru. Ćutanje u radnji.Profesor još sedi na buretu.)PROFESOR: Morate mi oprostiti. Probao sam tu glogovaču - popio sam dvetričašice.IL: Ne mari. (Porodica izlazi desno.)

PROFESOR: Hteo sam da vam pomognem. Ali sprečili su me, a ni vi to nistehteli. (Oslobaña se slike) Ah, Ile. Kakvi smo mi to ljudi. Ta sramna milijardagori u našim srcima. Trgnite se, borite se za svoj život, povežite se saštampom, nemate više vremena za gubljenje.IL: Neću više da se borim.PROFESOR (začuñen): Šta je to s vama, vi kao da ste potpuno izgubili razumod straha.IL: Uviñam da više nemam prava.PROFESOR: Nemate prava? U odnosu na tu prokletu staru damu, tu kurvu nad

kurvama, koja bestidno menja muževe pred našim očima, koja nam otimaduše?IL: Na kraju, ja sam kriv za to.PROFESOR: Kriv?IL: Ja sam Klaru učinio takvom kakva je, i sebe ovakvim kakav sam i što sam -edan praznoglavi i prljavi bakalin. I šta sad da radim, profesore? Da izigravamnevinog? Sve je to moje delo - ti evnusi, taj sluga, ta milijarda. Ne mogu višesebi da pomognem, a ni vama. (Uzima pocepanu sliku i gleda je.) Moj portre.PROFESOR: Vaša žena je htela da ga obesi u spavaćoj sobi. Iznad postelje.IL: Kin će već naslikati drugu. (Stavlja sliku na tezgu. Profesor ustaje, smukom, tetura.)PROFESOR: Otreznio sam se. Najzad. (Nesigurnim korakom prilazi Ilu.) Imatepravo. Potpuno. Vi ste krivi za sve. A sad ću vam nešto reći, Alfrede Ile, neštoosnovno. (Stoji pred Ilom prav kao sveća - sasvim se malo ljulja.) Bićeteubijeni. Ja to znam, još od početka, a i vi to odavno znate, mada inače niko uGilenu neće u to da poveruje. Iskušenje je i suviše veliko, a naše siromaštvo isuviše gorko. Ali ja znam još nešto. I ja ću biti pomagač. Osećam kako polakopostajem ubica. Moja vera u čovekoljublje je nemoćna. I zato što to znam,postao sam pijanica. Plašim se, Ile, kao što ste se i vi plašili. Znam i to da će ido nas, jednoga dana, doći jedna stara dama, i da će se i s nama desiti isto štose s vama dešava, ali ja uskoro, možda već za koji čas, neću to više znati.

(Ćutanje.) Još jednu bocu glogovače. (Il stavlja bocu pred njega; profesor



Fridrih Direnmat - Poseta stare dameokleva, a onda odlučno uzima bocu.) Zapišite. (Polako izlazi. Porodica opetdolazi, Il se kao u snu obazire.)IL: Sve je novo. Sasvim moderno izgleda. Čisto je, ukusno. Uvek sam sanjao otakvoj radnji. (Uzima raket iz ruke svoje kćeri.) Igraš tenis?

KĆI: Išla sam na nekoliko lekcija.IL: Rano ujutru, zar ne? Umesto na berzu rada?KĆI: Sve moje drugarice igraju tenis. (Ćutanje.)IL: Karlo, odozgo iz sobe video sam te u automobilu.SIN: To je samo »opel-olimpija«, nije skup.IL: Kad si naučio da voziš? (Ćutanje.) Nisi, znači, išao po vrućini na stanicu datražiš posao?SIN: Jesam, neki put. (Sin, zbunjen, iznosi desno burence na kome je sedeoprofesor.)IL: Tražio sam svoje nedeljno odelo, i tako našao neku krznenu bundu.

GOSPOðA IL: Uzela sam je na probu. (Ćutanje.) Svi se zadužuju, Fredi. Samose ti uzbuñuješ zbog toga. Tvoj strah je prosto smešan. To je bar jasno, da ćese stvar rešiti prijateljski, i da nećeš izgubiti ni vlas sa glave. Klarica neće ići dokraja, znam je ja, ona ima suviše dobro srce.KĆI: Zaista, oče.SIN: To valjda i sam uviñaš. (Ćutanje.)IL (polako): Danas je subota. Hteo bih da se provozam tvojim automobilom,Karlo, samo jedan jedini put. Našim automobilom.SIN (nesigurno): Hteo bi?IL: Obucite najbolja odela. Provozaćemo se zajedno.

GOSPOðA IL (nesigurno): I ja treba da poñem? Nije trenutak za to.IL: Zašto ne? Obuci tu bundu, neka ovo bude prva prilika za to. Ja ću dotleobračunati kasu. (Gospoña Il i njihova kći izlaze desno, sin levo, a II se uposlioko kase. Sleva dolazi predsednik opštine s puškom.)PREDSEDNIK OPŠTINE: Dobro veče, Ile. Nemojte se uznemiravati. Svratio samsamo na koji trenutak.IL: Samo izvolite. (Ćutanje.)PREDSEDNIK OPŠTINE: Doneo sam pušku.IL: Hvala lepo.PREDSEDNIK OPŠTINE: Puna je.IL: Nije mi potrebna. (Predsednik opštine prislanja pušku uz tezgu.)PREDSEDNIK OPŠTINE: Večeras je opštinski zbor. U »Zlatnom apostolu«. Usvečanoj sali.IL: Doći ću.PREDSEDNIK OPŠTINE: Svi će doći. Razmatraćemo vaš slučaj. U teškoj smosituaciji.IL: I meni se čini.PREDSEDNIK OPŠTINE: Ponuda će biti odbijena.IL: Moguće.PREDSEDNIK OPŠTINE: Ali možda se i varam.IL: Zaista. (Ćutanje.)

PREDSEDNIK OPŠTINE (oprezno) U tome slučaju, da li biste se povinovali



Fridrih Direnmat - Poseta stare damepresudi, Ile? Tamo će, naime, biti prisutna i štampa.IL: Štampa?PREDSEDNIK OPŠTINE: I radio, televizija, filmski žurnal. Situacija će bitiškakljiva, ne samo za vas već i za nas, verujte mi. Kao gospoñino zavičajno

mesto, u čijoj se Katedrali ona sad još i venčala, Gilen je postao tako poznat daće biti napisana reportaža o našim starim demokratskim institucijama. (Il jezaposlen oko kase.)IL: Obavestićete javnost o gospoñinoj ponudi?PREDSEDNIK OPŠTINE: Ne direktno - samo će upućeni razumeti smisaorasprave.IL: Naime, da je reč o mom životu. (Ćutanje.)PREDSEDNIK OPŠTINE: Obavestio sam štampu da će - možda - gospoñaZahanasijan osnovati jedan fond, i da ste tu posredovali vi, kao njen prijatelj izmladosti. To staro prijateljstvo sad je već postalo poznato. Tako ćete biti čisti u

očima javnosti, ma šta se dogodilo.IL: To je ljubazno od vas.PREDSEDNIK OPŠTINE: Otvoreno govoreći, nisam to učinio radi vas, nego radivaše hrabre, poštene porodice.IL: Shvatam.PREDSEDNIK OPŠTINE: Mi igramo poštenu igru, to morate priznati. Vi stedosad ćutali. Dobro. Ali da li ćete ćutati i dalje? Ako nameravate da govorite,moraćemo da učinimo sve što možemo, i ne okupljajući grañane.IL: Razumem.PREDSEDNIK OPŠTINE: Dakle?

IL: Radujem se što Čujem otvorenu pretnju.PREDSEDNIK OPŠTINE: Ja vam ne pretim, Ile, vi pretite nama. Ako budetegovorili, moraćemo i mi da preduzmemo korake. I to prvi.IL: Ćutaću.PREDSEDNIK OPŠTINE: Ma kakva bila odluka zbora?IL: Prihvatiću je.PREDSEDNIK OPŠTINE: Lepo. (Ćutanje.) Radujem se, Ile, što ćete sepovinovati presudi grañanstva. U vama još nije utrnuo i poslednji plamičakpoštenja. Ali zar ne bi bilo bolje kad uopšte ne bismo morali da zakazujemosuñenje?IL: Šta hoćete time da kažete?PREDSEDNIK OPŠTINE: Rekli ste maločas da vam puška nije potrebna. Moždavam je sad ipak potrebna. (Ćutanje) Mogli bismo da kažemo gospoñi da smovam je posudili, pa bismo i tako dosli do novca. Verujte mi, ovaj predlog samplatio mnogim besanim noćima. Ali, najzad, zar ne mislite da bi zaista bila vašadužnost da okončate svoj život, da kao častan čovek prihvatite sve posledice?Iz grañanske svesti, iz ljubavi prema otadžbini. Vi vidite nasu gorkusiromaštinu, naše zlopaćenje, našu gladnu decu...IL: Sad vam je sasvim dobro.PREDSEDNIK OPŠTINE: Ile!IL: Predsedniče! Ja sam prošao kroz pravi pakao. Gledao sam vas kako se

zadužujete. Svaki novi znak vašeg novog blagostanja izazivao je u meni



Fridrih Direnmat - Poseta stare dameosećanje da je smrt dopuzila malo bliže. Da ste mi uštedeli taj strah, taj jeziviužas, sve bi se drukčije odvijalo, mogli bismo drukčije da razgovaramo, uzeobih vašu pušku. Vama za ljubav. Ali ovako, zatvorio sam se u sebe, i pobediosvoj strah. Sasvim sam. Bilo je teško, ali je uspelo. Ne može se više nazad. Vi

sad morate da mi budete sudije. Povinovaću se vašoj presudi, ma kakva onabila. Za mene, to će biti pravda; šta će za vas da bude, ne znam. Dao bog dase zbog toga ne pokajete. Možete me ubiti, ne žalim se, ne protestujem, nebranim se. Ali ne mogu da vas oslobodim vašega čina.PREDSEDNIK OPŠTINE (opet uzima pušku): Šteta. Propuštate priliku dasperete ljagu sa sebe i da postanete gotovo sasvim pošten čovek. Ali to sezaista ne može od vas zahtevati.IL: Da vam pripalim, gospodine predsedniče. (Pripaljuje mu cigaretu.Predsednik opštine odlazi. Gospoña Il dolazi u krznenoj bundi, kći u crvenojhaljini.) Otmeno izgledaš, Matilda.

GOSPOðA IL: Persijaner.IL: Kao prava dama.GOSPOðA IL: Prilično je skupa.IL: Lepa ti je haljina, Otilija, ali malo smela, zar ne misliš?KĆI: Oh, tata, trebalo bi tek da vidiš moju večernju haljinu. (Trgovina nestaje.Sin dolazi u automobilu.)IL: Lepa kola. Čitavog sam se života mučio da doñem do malo novca, maloudobnosti, do takvog automobila, na primer, i zato bih sad, kad smo već dotledošli, voleo da vidim kako to izgleda. Matilda, hodi sa mnom pozadi, a Otilijanek sedne sa Karlom. (Penju se u automobil.)

SIN: Mogu da vozim sto dvadeset.IL: Nemoj tako brzo. Hoću da gledam gradić u kome sam živeo skorosedamdeset godina. Divne su te stare ulice, štošta je doterano. Sivi dim iznaddimnjaka, zdravac na prozorima, a suncokret i ruže u vrtovima kod Geteovihvratnica. Svuda dečji smeh i ljubavni parovi. Gle, moderna novogradnja naBramsovom trgu.GOSPOðA IL: Kafana Hodel se proširuje.KĆI: Lekar - u »mercedesu 300«.IL: Ravnica, sa brežuljkom u pozadini, danas kao da je pozlaćena.Veličanstvena je ova hladovina u koju poniremo - a onda opet svetlost. DizalicaVagnerove fabrike i Bokmanovi dimnjaci izdižu se iznad horizonta kao džinovi.SIN: Ponovo će proraditi.IL: Šta kažeš?SIN (glasnije): Ponovo će proraditi. (Svira u trubu.)GOSPODA IL: Smešni automobilčići.SIN: »Meseršmiti.« Svaki šegrt mora da ima tako nešto.KĆI: Cest terrible.GOSPOðA IL: Otilija pohaña više kursove francuskog i engleskog jezika.IL: Pametno. Kombinat na Sunčanom proplanku. Odavno nisam bio ovde.SIN: Proširiće se.IL: Moraš glasnije da govoriš, pri ovakvoj brzini.

SIN (glasnije): Proširiće se. - Ovo je Štoker, naravno. Svakog prestiže svojim



Fridrih Direnmat - Poseta stare dame»bjuikom«.KĆI: Skorojević.IL: Vozi sad kroz Pikenridsku dolinu. Proñi pored močvare, kroz aleju topola, pazaokreni kod Lovačkog paviljona kneza Hasla. Ogromni oblaci na nebu, jedan

iznad drugog, kao leti. Lep predeo, utonuo u sumrak. Kao da ga danas prvi putgledam.KĆI: Štimung kao kod Adalberta Štiftera.IL: Kod koga?GOSPOðA IL: Kod Štiftera. Otilija studira i literaturu.IL: Zbilja otmeno.SIN: Hofbauer u svom »folsvagenu«. Vraća se iz Kafigena.KĆI: Sa prasićima.GOSPOðA IL: Karlo odlično vozi. Kako je elegantno sekao krivinu. Čovek setako sigurno oseća.

SIN: U prvu brzinu. Ulica je strma.IL: Uvek sam gubio dah kad sam se peo uz nju.GOSPOðA IL: Dobro je što imam bundu. Postaje hladno.IL: Pošao si pogrešnim pravcem. Ovuda se ide u Bajzenbah. Moraš nazad, paonda levo u Konradsku šumu. (Automobil odlazi pozadi. Dolaze četvorica, sadrvenom klupom, i markiraju drveće; sada su u fraku.)PRVI: Mi smo jele, bukve.DRUGI: Detlić i kukavica, plašljiva srna.TREĆI: Štimung prohujalog doba, opevan često.ČETVRTI: Koji sad kvare automobilske sirene. (Sin svira u trubu.)

SIN: Opet srna. Neće da se skloni s druma, glupača. (Treći skoči.)KĆI: Imaju poverenja. Više ih ne love.IL: Zaustavi ispod ovog drveća.SIN: Molim.GOSPOðA IL: Šta hoćeš?IL: Da proñem kroz šumu. (Silazi.) Lepo je čuti ovde zvono iz Gilena.Povečerje.SIN: Četiri zvona. Tek sad prijatno zvuče.IL: Sve je žuto, jesen je već na pragu. Lišće je na zemlji, kao suvo zlato. (Gazipo lišću.)SIN: Čekaćemo te pored mosta.IL: Nije potrebno. Idem kroz šumu u grad. Na opštinski zbor.GOSPOðA IL: Mi ćemo onda da se odvezemo u Kalberštat, Fredi, idemo ubioskop.SIN: Servus, oče!KĆI: So long, Daddy.GOSPOðA IL: Do viñenja! Do viñenja! (Automobil sa porodicom iščezava,vozeći opet unazad. Porodica maše. Il ih gleda. Onda sedne na klupu koja senalazi levo. Šum vetra. Zdesna dolaze Robi i Tobi s nosiljkom na kojoj se nalaziKlara Zahanasijan u svojoj običnoj odeći. Robi nosi na leñima gitaru. Pored njeide njen Muž IX, dobitnik Nobelove nagrade, visok, mršav, prosed, sa

brkovima. I njega može da igra isti glumac. Pozadi sluga.)



Fridrih Direnmat - Poseta stare dameKLARA ZAHANASIJAN: Konradska šuma, Robi i Tobi, stanite. (KlaraZahanasijan silazi s nosiljke, posmatra šumu kroz lornjon i pomiluje Prvog poleñima.)KLARA ZAHANASIJAN: Paraziti su mu izgrizli koru; drvo umire. (Primećuje Ila.)

Alfrede! Milo mi je što sam te srela. Došla sam da vidim svoju šumu.IL: Zar je i Konradska šuma sada tvoja?KLARA ZAHANASIJAN: I ona. Smem li da sednem pored tebe?IL: Samo izvoli. Maločas sam se oprostio od svoje porodice. Idu u bioskop.Karlo je nabavio automobil.KLARA ZAHANASIJAN: Napredak. (Sedne od Ila desno.)IL: Otilija pohaña kurs literature. Uz to uči engleski i francuski.KLARA ZAHANASIJAN: Vidiš, ipak se u njima probudio smisao za ideale. Hodi,Cobi, pokloni se. Moj deveti muž. Dobitnik Nobelove nagrade.IL: Veoma se radujem.

KLARA ZAHANASIJAN: On je naročito interesantan kad ne misli. Nemoj damisliš, Cobi.MUŽ IX: Ali, dušice...KLARA ZAHANASIJAN: Nemoj da se prenemažeš.MUŽ IX: Dobro, onda. (Ne misli.)KLARA ZAHANASIJAN: Vidiš, sad izgleda kao diplomata. Podseća me na grofaHolka, samo što taj nije pisao knjige. Sprema se da se povuče, da napiše svojememoare i da preuzme nadzor nad mojom imovinom.IL: Čestitam.KLARA ZAHANASIJAN: Imam rñavo predosećanje. Jer muškarci služe za

reprezentaciju, ne za nešto stvarno korisno. Idi, pretraži šumu, Cobi, levo ćešnaći istorijske ostatke. (Muž IX odlazi da traga. Il se obazire)IL: A dva evnuha?KLARA ZAHANASIJAN: Počeli su da brbljaju. Naredila sam da ih pošalju uHonkong, u jednu moju jazbinu za pušače opijuma. Tamo mogu da puše i dasanjare. Uskoro će i sluga za njima. Ni taj mi uskoro neće biti više potreban.Bobi, cigaretu. »Romea i Juliju.« (Sluga dolazi iz pozadine, služi je kutijom zacigarete.) Hoćeš i ti jednu, Alfrede?IL: Rado.KLARA ZAHANASIJAN: Posluži se. Daj nam vatre, Bobi. (Puše.)IL: Ovo prija.KLARA ZAHANASIJAN: Često smo u ovoj šumi zajedno pušili, sećaš li se?Cigarete koje si kupovao kod Matildice. Ili krao. (Prvi lupka ključem po luli.)KLARA ZAHANASIJAN: Opet detlić.ČETVRTI: Ku - ku! Ku - ku!IL: I kukavica.KLARA ZAHANASIJAN: Da li da Robi odsvira nešto na gitari?IL: Molio bih.KLARA ZAHANASIJAN: Dobro svira taj pomilovani razbojnik, potreban mi je utrenucima kad razmišljam. Mrzim gramofon i radio.IL: »Kroz pustinju četa ide.«

KLARA ZAHANASIJAN: Tvoja omiljena pesma. Naučila sam ga. (Ćutanje. Puše.



Fridrih Direnmat - Poseta stare dameKukavica itd. Šuma šumori. Robi svira baladu.)IL: Imala si - hoću da kažem, imali smo dete.KLARA ZAHANASIJAN: Da, imali smo.IL: Dečka ili devojčicu?

KLARA ZAHANASIJAN: Devojčicu.IL: I kakvo si joj ime dala?KLARA ZAHANASIJAN: Ženevijeva.IL: Lepo ime.KLARA ZAHANASIJAN: Samo sam jednom videla siroče. Na poroñaju. Onda sumi ga oduzeli. »Hrišćansko staranje«.IL: Kakve su joj bile oči?KLARA ZAHANASIJAN: JoŠ ih nije bila ni otvorila.IL: A kosa?KLARA ZAHANASIJAN: Crna, čini mi se, ali to je čest slučaj kod novoroñenčadi.

IL: Istina je. (Ćute. Puše. Muzika.) Gde je umrla?KLARA ZAHANASIJAN: Kod nekih ljudi. Zaboravila sam im imena.IL: Od čega?KLARA ZAHANASIJAN: Od zapaljenja mozga. Možda još i od nečeg drugog.Primila sam kartu od nadležnih.IL: U smrtnim slučajevima čovek se može osloniti na njih. (Ćutanje.)KLARA ZAHANASIJAN: Pričala sam ti o našoj devojčici. Sad ti pričaj o meni.IL: O tebi?KLARA ZAHANASIJAN: Kakva sam bila kad sam imala sedamnaest godina, kad

si me voleo.IL: Morao sam jednom dugo da te tražim u Petersovoj žitnici; našao sam te ukočijama, samo u košulji, sa podužom slamkom u zubima.KLARA ZAHANASIJAN: Bio si jak i hrabar. Tukao si se s onim železničarem kojime proganjao. Brisala sam ti krv sa lica svojim crvenim žiponom. (Gitarazaćuti.) Balada je završena.IL: Neka svira još. »O, zavičaju, slatki i mili.«KLARA ZAHANASIJAN: Zna Robi i to. (Gitara ponovo svira.)IL: Hvala ti na vencima, hrizantemama i ružama. Lepo izgledaju na kovčegu u»Zlatnom apostolu«. Svečano. Već dve sale pune su cveća. Već se bliži čas.Eto, poslednji put sedimo u našoj staroj šumi, koja šumori, puna kukavica.Večeras se grañani okupljaju. Osudiće me na smrt, i jedan od njih će me ubiti.Ne znam ko će to da bude, ni gde će to da se dogodi, samo znam da sam nakraju jednog besmislenog života.KLARA ZAHANASIJAN: Odneću te, u tvom kovčegu, na Kapri. Podigla sammauzolej u parku svoje palate, meñu čempresima. Sa pogledom na Mediteran.IL: To sam video samo na razglednicama.KLARA ZAHANASIJAN: Tamnoplavo. Grandiozna panorama. Tamo ćeš ostati.Pokojnik pored kamene statue. Tvoja Ijubav je umrla pre mnogo godina. MojaIjubav nije mogla da umre. Ali ni da živi. Postala je nešto zlokobno, kao i jasama, kao te blede pečurke u ovoj šumi, kao to korenje nalik na glave slepaca.

Sve je ogrezlo u moje milijarde; one se mašaju tebe, svojim kandžama, hoće



Fridrih Direnmat - Poseta stare dametvoj život. Jer on meni pripada. Zauvek. Sad si uhvaćen u mrežu, izgubljen si.Uskoro će od tebe ostati samo jedan mrtvi ljubavnik u mome sećanju, jedanblagi duh meñu ruševinama.IL: I pesma o zavicaju je završena. (Muž IX se vraća.)

KLARA ZAHANASIJAN: Dobitnik Nobelove nagrade. Dolazi sa iskopina. Dakle,Cobi?MUŽ IX: Počeci hrišćanske ere. Hunska pustošenja.KLARA ZAHANASIJAN: Šteta. Daj mi ruku. Robi i Tobi, nosiljku. (Penje se nanosiljku) Adieu, Alfrede.IL: Adieu, Klara. (Nosiljku odnose pozadi. II ostaje da sedi na klupi. Drveće sesklanja. Odozgo se spušta pozorišni portal sa standardnim zavesama idraperijama. Natpis: ŽIVOT JE OZBILJAN, UMETNOST JE VEDRA. Iz pozadinedolazi policajac u novoj, raskošnoj uniformi, i sedne pored Ila. Dolazi jedanradioreporter i počinje da govori u mikrofon, dok se grañani okupljaju - svi u

novim, svečanim haljinama ifrakovima. Na sve strane fotoreporteri, novinari,filmske kamere.)

RADIOREPORTER: Dame i gospodo. Posle naše reportaže iz rodne kuće irazgovora sa župnikom, prisustvujemo jednom opštinskom skupu. Bliži senajvažniji trenutak posete koju je gospoña Zahanasijan učinila svom prijatnomi simpatičnom rodnom mestu. Istina, slavna gospoña nije prisutna, alipredsednik opštine će u njeno ime dati važno saopštenje. Nalazimo se upozorišnoj sali »Zlatnog apostola«, hotela u kome je Gete jednom prenoćio.Ljudi se okupljaju na pozornici koja inače služi za priredbe mesnih društava i

gostovanja Kalberštatskog pozorišta. To je stari običaj, kako nam je predsednikopštine objasnio. Žene se nalaze u gledalištu - i to je tradicija. Svečanoraspoloženje, opšta nestrpljivost. Filmski snimatelji su zauzeli svoje položaje,tu su i moje kolege sa televizije, reporteri iz celog sveta, a sad predsednikopštine počinje svoj govor. (Reporter prilazi sa mikrofonom predsednikuopštine, koji stoji na sredini pozornice; grañani su oko njega u polukrugu.)PREDSEDNIK OPŠTINE: Pozdravljam grañane Gilena srdačnom dobrodošlicom.Otvaram sastanak! Na dnevnom redu je samo jedna tačka. Imam čast iprivilegiju da vas obavestim da gospoña Klara Zahanasijan, kći našeg uglednogsugrañanina, arhitekte Gotfrida VeŠera, namerava da nam pokloni jednumilijardu. (Žagor meñu novinarima) Pet stotina miliona za grad, a pet stotinamiliona da se podeli na sve grañane. (Tišina.)RADIOREPORTER (prigušeno): Drage slušateljke i slušaoci. Ogromna senzacija.Fond prekonoć čini stanovnike ovog gradića imućnim ljudima, tako da topredstavlja jedan od najvećih socijalnih eksperimenata naše epohe. Prisutnikao da su ošamućeni. Mrtva tišina. Duboko uzbuñenje na svim licima.PREDSEDNIK OPŠTINE: Dajem reč gospodinu profesoru. (Radioreporter se samikrofonom približi profesoru)PROFESOR: Grañani. Mora da nam bude jasno da gospoña Klara Zahanasijanovim poklonom hoće da postigne nešto odreñeno. A šta je to, u stvari? Da li jenjen cilj da nas usreći novcem, da nas obaspe zlatom, da sanira Vagnerovu

fabriku, kombinat na Sunčanom proplanku, Bokmana? Vi znate da nije tako.



Fridrih Direnmat - Poseta stare dameOna hoće pravdu za svoju milijardu, pravdu! Ona hoće da naše društvopostane pravednije. Taj zahtev nas iznenañuje. Naše društvo, znači, nije bilopravedno?PRVI: Nikad.

DRUGI: Tolerisali smo zločin!TREĆI: Sudsku nepravdu!JEDAN ŽENSKI GLAS: Jednog vucibatinu!DRUGI GLASOVI: Tako je!PROFESOR: Grañani Gilena! S gorcinom konstatujemo stanje stvari: tolerisalismo nepravdu. Ja dobro vidim široke materijalne mogućnosti koje nam pružaova milijarda; ja takoñe uviñam da je u našem siromaštvu koren svakog zla ibede, pa ipak - nije rec o novcu. (Buran aplauz) Nije reč o blagostanju, onašem komforu, niti o luksuzu, nego o tome da li ćemo hteti da ostvarimopravdu, i ne samo nju već i sve ideale za koje su naši preci živeli, borili se i

umirali - ideale koji daju vrednost našoj zapadnoevropskoj civilizaciji. (Buranaplauz) Sloboda je u opasnosti, kad se baca pod noge ljubav naših bližnjih, kadse ne poštuje zapovest da se štite slabi, kad se nanosi uvreda braku, kad sevara sud, kad se jedna mlada majka gura u bedu. (Uzvici: »Fuj«!) Naše ideale,uime boga, moramo najzad ostvariti, ne žaleći živote. (Buran aplauz)Bogatstvo ima onda smisla, ako je izvor milosrña; ali pomilovan će biti samoonaj ko gladuje za milosrñem. Osećate li tu glad, grañani, tu glad duha, a nesamo onu drugu, profanu glad tela? To je pitanje koje bih hteo da vampostavim kao direktor gimnazije. Samo ako nećete da trpite zlo, samo ako viseni pod kojim uslovima ne pristajete da živite u svetu nepravde, smete da

primite milijardu gospoñe Zahanasijan, ispunjavajući uslov koji je u vezi saosnivanjem fonda. O tome, grañani, želim da razmislite.(Frenetičan aplauz.)RADIOREPORTER: Čuli ste aplauz, dame i gospodo. Ja sam zaista potresen.Govor direktora gimnazije pokazuje moralni nivo koji se danas, na žalost nemože često videti. On je hrabro ukazao na nepravilnosti svih vrsta, nanepravde kojih ima u svakoj zajednici, svuda gde žive ljudi.PREDSEDNIK OPŠTINE: Alfrede Ile...RADIOREPORTER: Predsednik opštine ponovo uzima reč.PREDSEDNIK OPŠTINE: Alfrede Ile, imam da vam postavim jedno pitanje.(Policajac mune Ila. Ovaj ustaje. Radioreporter mu prilazi sa mikrofonom.)RADIOREPORTER: Sad ćete čuti glas čoveka na čiji je predlog osnovan Fondgospoñe Zahanasijan, glas Alfreda Ila, dobrotvorkinog prijatelja iz mladosti.Alfred Il je krepak uspravan čovek od blizu sedamdeset godina, pravi Gilenacod stare loze. Naravno, on je uzbuñen, pun zahvalnosti i tihog zadovoljstva.PREDSEDNIK OPŠTINE: Ovaj fond nam je ponuñen zahvaljujući vama, AlfredeIle. Jeste li toga svesni? (Il tiho kaže nešto.)RADIOREPORTER: Morate govoriti glasnije, dragi prijatelju, da bi i našeslušateljke i slušaoci mogli nešto da čuju.IL: Da.PREDSEDNIK OPŠTINE: Hoćete li poštovati našu odluku o prihvatanju ili

neprihvatanju Fonda Klare Zahanasijan?



Fridrih Direnmat - Poseta stare dameIL: Poštovaću je.PREDSEDNIK OPŠTINE: Ima li ko da postavi neko pitanje Alfredu Ilu? (Ćutanje)Ima li ko da stavi neku primedbu na Fond Klare Zahanasijan? (Ćutanje)Župnik? (Ćutanje) Gradski lekar? (Ćutanje) Policija? (Ćutanje) Politička

opozicija? (Ćutanje) Prelazimo na glasanje. (Tišina. Čuje se samo zujanjefilmskih kamera, škljocanje bliceva.) Ko čista srca želi da ostvari pravdu, nekapodigne ruku. (Svi osim Ila podižu ruku.)RADIOREPORTER: Pobožna tišina u sali. Vidimo samo more podignutih ruku -to je moćna zakletva da će se ostvariti jedan bolji, pravedniji svet. Samo jestari Il nepomičan, savladan radošću. Njegov cilj je postignut, fond je osnovanzahvaljujući dobroti njegove prijateljice iz mladosti.PREDSEDNIK OPŠTINE: Fond Klare Zahanasijan je prihvaćen, jednoglasno. Neradi novca.GRAðANI: Ne radi novca.

PREDSEDNIK OPŠTINE: Već radi pravde.GRAðANI: Već radi pravde.PREDSEDNIK OPŠTINE: I po savesti.GRAðANI: I po savesti.PREDSEDNIK OPŠTINE: Jer ne možemo živeti ako tolerišemo zločin meñunama.GRAðANI: Jer ne možemo živeti ako tolerišemo zločin meñu nama.PREDSEDNIK OPŠTINE: Moramo ga iskoreniti.GRAðANI: Moramo ga iskoreniti.PREDSEDNIK OPŠTINE: Da ne bi od toga trpele naše duše.

GRAðANI: Da ne bi od toga trpele naše duše.PREDSEDNIK OPŠTINE: I sve što nam je najsvetije.GRAðANI: I sve što nam je najsvetije.IL (krikne): Gospode bože! (Svi svečano stoje s podignutim rukama, ali jekamera snimatelja filmskog žurnala prestala da radi.)SNIMATELJ: Šteta, gospodine predsedniče. Prekid struje. Molio bih da seponovi završetak glasanja.PREDSEDNIK OPŠTINE: Da se ponovi?SNIMATELJ: Za filmski žurnal.PREDSEDNIK OPŠTINE: O, vrlo rado.SNIMATELJ: Je li dovod u redu?JEDAN GLAS: Jeste.SNIMATELJ: Onda krećemo. (Predsednik opštine zauzima pozu.)PREDSEDNIK OPŠTINE: Ko čista srca želi da ostvari pravdu, neka podigneruku. (Svi dižu ruku.) Fond Klare Zahanasijan je prihvaćen, jednoglasno. Neradi novca.GRAðANI: Ne radi novca.PREDSEDNIK OPŠTINE: Već radi pravde.GRAðANI: Već radi pravde.PREDSEDNIK OPŠTINE: I po savesti.GRAðANI: I po savesti.

PREDSEDNIK OPŠTINE: Jer ne možemo živeti ako tolerišemo zločin meñu



Fridrih Direnmat - Poseta stare damenama.GRAðANI: Jer ne možemo živeti ako tolerišemo zločin meñu nama.PREDSEDNIK OPŠTINE: Moramo ga iskoreniti.GRAðANI: Moramo ga iskoreniti.

PREDSEDNIK OPŠTINE: Da ne bi od toga trpele naše duše.GRAðANI: Da ne bi od toga trpele naše duše.PREDSEDNIK OPŠTINE: I sve što nam je najsvetije.GRAðANI: I sve što nam je najsvetije. (Tišina.)SNIMATELJ (tiho): No, Ile? (Tišina. Razočarano) Ništa onda. Šteta što nijeponovljen radosni usklik »Gospode bože!« - to je bilo naročito efektno.PREDSEDNIK OPŠTINE: Gospoda novinari, radioreporteri i filmski snimateljipozivaju se na zakusku. U restoran. Najbolje će biti da napustite salu krozglumački ulaz. Gospoñama se servira čaj u bašti »Zlatnog apostola«. (Novinari,radioreporteri, filmski snimatelji i njihovi pomoćnici izlaze pozadi desno. Ljudi

ostaju nepokretni na sceni. Il ustaje, hoće da poñe.)POLICAJAC: Ostani! (Silom ga natera da sedne.)IL: Hoćete to još danas da učinite?POLICAJAC: Naravno.IL: Mislio sam da bi bilo najbolje da umrem kod kuće.POLICAJAC: To će se desiti ovde.PREDSEDNIK OPŠTINE: Ima li još koga u gledalištu? (Treći i Četvrti gledajudole.)TREĆI: Nema nikog.PREDSEDNIK OPŠTINE: A na galeriji?

ČETVRTI: Prazna je.PREDSEDNIK OPŠTINE: Zaključajte sva vrata. U salu više niko ne sme da uñe.(Dvojica odlaze u gledalište)TREĆI: Zaključana su.ČETVRTI: Zaključana su.PREDSEDNIK OPŠTINE: Ugasite svetlost. Mesec sija kroz prozor na galeriji. Toe dovoljno. (Scena se zamračuje. Pri slaboj svetlosti mesečine ljudi se jedvanaziru.)PREDSEDNIK OPŠTINE: Napravite živu ogradu. (Grañani prave špalir, na čijemkraju stoji gimnastičar, sada u elegantnim belimpantalonama, sa crvenomešarpompreko majice.)PREDSEDNIK OPŠTINE: Gospodine župniče, smem li moliti? (Župnik polakoprilazi Ilu i sedne kraj njega)ŽUPNIK: I tako, Ile, došao je vaš teški čas.IL: Cigaretu.ŽUPNIK: Cigaretu, gospodine predsedniče.PREDSEDNIK OPŠTINE (srdačno): Razume se. Jednu naročito dobru. (Daježupniku kutiju koju ovaj pruža Ilu. Il uzima jednu cigaretu policajac mujepali;župnik vraća kutiju predsedniku opštine.)ŽUPNIK: Kao što je već rekao prorok Amos ...IL: Molim vas nemojte. (Il puši.)

ŽUPNIK: Ne bojite se?



Fridrih Direnmat - Poseta stare dameIL: Više ne toliko. (Il puši.)ŽUPNIK (bespomoćno): Moliću se za vas.IL: Molite se za Gilen. (Il puši. Župnik polako ustaje.)ŽUPNIK: Bog nek nam se smiluje. (Župnik se polako pridružuje drugima.)

PREDSEDNIK OPŠTINE: Ustanite, Alfrede Ile. (Il okleva.)POLICAJAC: Ustaj, svinjo. (Grubo ga podiže.)PREDSEDNIK OPŠTINE: Naredniče, savladajte se.POLICAJAC: Izvinite. Omaklo mi se.PREDSEDNIK OPŠTINE: Alfrede Ile, hodite. (Il ispusti cigaretu, zgazi je nogom.Onda polako dolazi na sredinu scene, okrenuvši se leñima publici.)PREDSEDNIK OPŠTINE: Stanite meñu ljude. (Il okleva.)POLICAJAC: Hajde, polazi. (Il polako ulazi u špalir Ijudi koji ćute. Sasvimpozadi, gimnastičar se postavlja prema njemu. Il ostaje na mestu, okrene se,vidi kako se živa ograda nemilosrdno zatvara. Pada na kolena. Živa ograda se

pretvara u bezglasno ljudsko klupko, koje se steže i polako saginje. Tišina.Sleva, napred, dolaze novinari. Svetlost.)NOVINAR I: Šta se to dogaña? (Ljudsko klupko se odmotava, ljudi seprikupljaju pozadi, ćuteći. Ostao je samo lekar, klečeći pored leša, preko kogae razastrt karirani stolnjak, kakav se viña po gostionicama. Lekar ustaje.Odlaže stetoskop.)LEKAR: Srčani udar. (Tišina.)PREDSEDNIK OPŠTINE: Smrt od radosti.NOVINAR II: Život piše najlepše romane.NOVINAR I: Na posao. (Novinari pohitaju pozadi desno. Sleva dolazi Klara

Zahanasijan, za njom sluga. Ona vidi leš, stane, a onda lagano priñe sredinipozornice i okrene se publici.)KLARA ZAHANASIJAN: Donesite ga ovamo. (Robi i Tobi dolaze sa nosilima,stavljaju na njih Ila i donose ga pred noge Klare Zahanasijan.)KLARA ZAHANASIJAN (ne mičući se): Otkri ga, Bobi. (Sluga otkriva Ilovo lice,koje onaposmatra, nepokretna, dugo.) Opet je onakav kao nekad, davno, crnipanter. Pokri ga. (Sluga pokriva lice.) Stavite ga u kovčeg. (Robi i Tobi odnoseleš levo, van scene.) Vodi me u moju sobu, Bobi. Neka se spakuju koferi.Putujemo na Kapri. (Sluga joj pruža ruku; ona polako poñe napolje, levo, alizastane) Predsedniče. (Iz grupe ljudi koji ćute, pozadi, izdvaja se predsednikopštine i stupa napred) Ček. (Ona mu predaje hartiju i odlazi sa slugom)(Sve bolja odeća odražavala je sve veće blagostanje, diskretno, nenametljivo,ali ipak sve primetnije; dekor je postajao ukusniji, menjao se, peo se podruštvenoj lestvici, neprimetno se menjao od sirotinjskog kvarta u moderninapredni grad, bivao je sve bogatiji, i taj uspon nalazi sad u završnoj slici svojuapoteozu. Nekad sivi svet preobrazio se u donekle tehnički blesak i bogatstvo,utapajući se u univerzalni hepijend. Zastave, venci, plakati, neonska svetlost,sve to ukrašava renoviranu stanicu. Grañani Gilena, žene u večernjimhaljinama, muškarci u frakovima, obrazuju dva hora, koji podsećaju na grčkutragediju - ne slučajno, već da bi odredili položaj, kao kad teško oštećeni brod,nošen strujom, daje poslednje signale.)

HOR I: Bezbrojne su grozote:



Fridrih Direnmat - Poseta stare dameSilni zemljotresi,Planine što bljuju vatru, bure na moruI ratovi, tenkovi što brekću po njivama,Zvezdana pečurka atomske bombe.

HOR II: Ali ništa nije groznije od siromaštva,Koje ne zna za pustolovine,Guši neutešni ljudski rod,NižePrazan dan za praznim danom.ŽENE: Bespomoćno gledaju majkeKako im venu mili i dragi.MUŠKARCI: A čovekKuje zaveru,Smera izdaju.

PRVI: Hoda u traljavim cipelama,TREĆI: Sa smrljivim pikavcem u ustima.HOR I: Radilišta koja su nekad donosila hleb,Sada su prazna.HOR III: A zahuktali vozovi klone se ovog mesta.SVI: Blago nama...GOSPOðA IL: Čija je dobra sreća...SVI: Sve preokrenula.ŽENE: Pristojna odeća sad se pripijaUz naša graciozna tela.

SIN: Mladić tera sportska kola...MUŠKARCI: Trgovac limuzinu.KĆI: Devojka trči za loptomPo crvenom terenu.LEKAR: Lekar veselo vrši operacijuU novoj operacionoj sali sa zelenim pločicama.SVI: Večera se pušiU kući. Zadovoljan,Dobro obuven,Svak puši bolji duvan.PROFESOR: Svi željni znanja željno uče.DRUGI: Vredni industrijalac gomila blaga.SVI: Rembranta za Rubensom!SLIKAR: Umetnost obilno hrani umetnika.ŽUPNIK: Na Božić, Uskrs i DuhoveKatedrala jedva izdržavaNavalu hrišćana,SVI: A vozovi,Blistavi, veličanstveni,Koji na gvozdenim šinama žureIz mesta u mesto, povezujući narode,

Opet staju i ovde.



Fridrih Direnmat - Poseta stare dame(Sleva dolazi kondukter.)KONDUKTER: Gilen.ŠEF STANICE: Ekspresni voz Gilen-Rim! Molim uñite u kola! Kola za spavanjesu napred! (Iz pozadine, Klara Zahanasijan,nepokretna na svojoj nosiljci, stari

kameni idol, dolazi izmeñu dva hora; za njom njena pratnja)PREDSEDNIK OPŠTINE: Odlazi...SVI: Ona Što nas je bogato podarila...KĆI: Dobrotvorka...SVI: Sa svojom otmenom pratnjom! (Klara Zahanasijan nestaje desno; nakraju nosači polako odnose kovčeg na dugi put.)PREDSEDNIK OPŠTINE: Neka joj je onda srećan put!SVI: Odnosi nešto dragoceno Što joj je povereno.ŠEF STANICE: Polazak!SVI: Ali neka nam čuva...

ŽUPNIK: Bog...SVI: U ovo vreme što tutnji i grmi..,PREDSEDNIK OPŠTINE: Blagostanje.SVI: Neka nam čuva sveta blaga, neka nam čuva mir,Neka nam čuva slobodu,A noć neka ostane daleko,Neka nikad ne zamrači naš gradRaskošno preobražen,Da bismo mogli u sreći srećno da uživamo.

POGOVOR AUTORA»Poseta stans dame« je priča o nečem što se moglo desiti bilo u kom gradićuSrednje Evrope. Nju je ispričao neko ko se od tih ljudi uopšte ne izdvaja, i kojinije baš siguran da bi sam drukčije postupio. A šta ova priča osim togapredstavlja, to ovde ne treba reći niti, pak, u pozoriŠtu inscenirati. To važi i zazavršetak, kad ljudi, istina govore svečanije nego što bi u stvarnosti govorili,više u stilu onoga što se smatra za poeziju, za lep način izražavanja, ali to jesamo zbog toga što su grañani Gilena odjedanput postali bogati, pa kaoskorojevići govore probranijim jezikom. Ja opisujem ljude, a ne marionete,radnju, a ne alegoriju; prikazujem svet, a ne moral kao što mi katkadpripisuju. Da, ja se i ne trudim da svoj komad suprotstavim svetu, jer se todešava samo od sebe, dokLs u pozorište dolazi publika. Pozorišni komadodigrava se, po mojem mišljenju, u skladu s mogućnostima pozornice, a ne unekom odreñenom stilu. Kad grañani Gilena igraju drveće, to nije radinadrealizma, nego da bi se pomalo mučna ljubavna scena u onoj šumi - naime,pokušaj jednog starog čoveka da se približi jednoj staroj ženi - dala upoetičnom scenskom okviru i tako uČinila snošljivom. Ja pišem sa najdubljimpoverenjem u pozorište, u glumca. To je moja osnovna pobuda. Materijal mezavodi. Glumcu je potrebno sasvim malo da predstavi nekog čoveka, moždasamo boja kože, ali tekst mora da bude dobro usklañen. Hoću da kažem: kao

što je jedan organizam uobličen kožom, nečim spoljašnjim, tako je pozorišni



Fridrih Direnmat - Poseta stare damekomad uobličen jezikom. Pozorišni pisac daje samo to: jezik je njegov rezultat.Stoga se ipak ne može raditi samo na jeziku, nego jedino na onom što seezikom stvara, to jest na mislima, možda i na radnji. Na jeziku samom posebi, na stilu, rade samo diletanti. Zadatak glumca sastoji se u tome, verujem,

da taj rezultat iznova postigne, da ono što je umetnost predstavi kao prirodu.Ako se u tom smislu dobro igra, onda će se, mislim, smisao pokazati sam odsebe.Ja sebe ne ubrajam u današnju avangardu, mada i ja imam neka umetničkuteoriju (šta sve čoveku ne pričinjava zadovoljstvo!). Meñutim, ja je zadržavamza sebe, kao svoje privatno mišljenje, po kome ne moram da se upravljam, jerviše volim da važim za pomalo smušenog, sirovog momka kome nije stalo doforme. Ako se moji komadi postavljaju kao komadi iz narodnog života, ako sesa mnom postupa kao sa nekakvim malo svesnijim Nestrojem, najdalje će sestići. Treba ostati pri mojim dosetkama, ne tražeći neki dublji smisao; treba

nastojati da se radnja odvija bez zastoja i bez zavese; i scenu u automobilutreba igrati prosto, najbolje na pokretnom delu pozornice na koju je montiranosamo ono što je najpotrebnije: sedište, volan, kočnica; kola treba da se vide,spreda, sa izdignutim zadnjim sedištem; sve to, istina, treba da izgleda novo,novo kao žute cipele. Klara Zahanasijan ne predstavlja pravdu ili Maršalovplan, čak ni Apokalipsu; ona je samo ono što jest, najbogatija žena na svetu,koja, zahvaljujući svojoj imovini, možs da postupa kao junakinja iz gršketragedije, neumoljiva, strašna kao Medeja. Ona to sebi može da dozvoli.Gospoña ima humora, to ne treba prevideti, jer ona ljude gleda s izvesnograstojanja kao robu za prodaju, ali ona i na sebe gleda s odstojanja", ima i

neku neobičnu ljupkost, neki zlokobni šarm. Ipak, pošto se kreće izvanljudskog poretka, ona je postala nešto nepromenljivo, kruto, nešto što se višene razvija, kao da se pretvara u kamen i postaje idol. Ona je pesnička vizija,kao i njena pratnja, čak i evnusi, koje ne treba dati realistički neukusno, saglasovima kastriranih, već nerealno, kao u bajci, tiho, sablasno u njihovojbiološkoj sreći. Oni su žrtve jedne totalne osvete, koja je logična kao prastarizakonici. (Da bi se stvar lakše odvijala njih dvojica mogu da govore inaizmenično, umesto istovremeno, ali bez ponavljanja rečenica.) Dok je KlaraZahanasijan nepromenljiva, junakinja od početka do kraja, stari Ijubavnik tekpostaje junak. Taj prljavi bakalin je najpre njena žrtva, i ne sluteći da je to.Kriv je, ali misli da je već život iskupio svu njegovu krivicu. Taj prostodušničovek polako počinje da ponešto shvata, u strahu, u užasu, nešto sasvim lično:sam će iskusiti pravdu, jer će shvatiti svoju krivicu, i, umirući postaće veliki(njegova smrt biće u izvesnom smislu monumentalna.) Ta smrt je istovremenopuna smisla i besmisla. Bila bi puna samo smisla kad bi Il živeo u mitskomcarstvu nekog antičkog polisa. Ali priča se dešava u Gilenu. U sadašnje vreme.Junacima se pridružuju grañani Gilena, ljudi kao mi svi. Njih ne treba prikazatikao zle, nikako. Oni u početku odlučno odbijaju ponudu. Istina, zadužuju se, aline sa namerom da ubiju Ila, nego iz lakomislenosti, iz nekog osećanja da će sesve već nekako urediti. Tako treba postaviti drugi čin. U sceni na stanici, strahoseća samo Il, koji shvata svoj položaj, ali još nijedna zla reč nije izrečena. Tek

scena u Petersovoj žitnici donosi preokret. Sudbina se viŠe ne može izbeći. Od



Fridrih Direnmat - Poseta stare dametada se grañani malopomalo pripremaju na ubistvo, ljute se zbog Ilove kriviceitd. Samo se njegova porodica od kraja nada da će sve ispasti dobro; ni onanije zla, već je slaba kao i ostali. Svi se polako predaju iskušenju, kao iprofesor, ali treba da se razume. Iskušenje je suviše veliko, a siromaštvo

suviše gorko.»Stara dama« je srdit komad, ali baš zato ne sme tako da se igra, nego nanajhumaniji način, sa tugom, ne sa gnevom, ali i sa humorom, jer ovojkomediji, koja ima tragičan kraj, ništa ne smeta toliko kao krvava zbilja.

fridrih direnmat - poseta stare dame

Documents