franšizing 2003

Alfa Univerzitet BeogradFakultet za trgovinu

FranšizaSeminarski rad iz marketinga u trgovini

Profesor: Studenti:Prof. Doc. Lazar Cvijić Jovanović Srđan 115/09 Krstić Danijela 224/09

Beograd, 2011.god

Sadržaj:

Sadržaj.....................................................................................................

Uvod........................................................................................................

1.Pojam i nastanak franšizinga...................................................................................... 4

2.Učesnici u sistemu franšizinga.................................................................................... 5

3.Vrste franšizinga ........................................................................................................ 6

4.Franšizing u bankarstvu…………………………………………………………….. 8

5.Kako do Franšizinga………………………………………………………………… 9

6.Primer franšize Fornetti…………………………………………………………….. 13

7.Deset najvećih franšiza u Svetu za 2009. godinu…………………………………… 14

Zaključak....................................................................................................................... 20

Literatura....................................................................................................................... 21

UVOD

Svedoci smo da u današnjem vremenu, veliki postaju još veċi, a mali još manji ili propadaju. Jedan od načina da se opstane na tržištu, jeste saradnja sa firmama koje imaju veċ izgrađeno ime (Brand name). Uz veċ izgrađen imidž, logističku podršku, timove za edukaciju, marketinšku podršku mnogo je lakše poslovati. Mala i srednja preduzeċa opstaju u velikoj meri i uz pomoċ franšize. Takođe trend razvoja franšize u svetu je u porastu, tako da i istočna Evropa nije zaobiđena. Srbija je skoro na dnu lestvice po broju franšiza u Evropi, tako da postoji veliki potencijal za razvoj ovog vida poslovanja.

Franšiza može biti opisana kao poslovni brak izmedu davaoca franšize (franšizera) i primaoca franšizera (franšizanta). Davaoc franšize je kompanija koja je poznata, izgradila je svoje ime (Brand name), imidž, tehnologiju i želi da razvija svoje poslovanje na određenoj teritoriji. Primalac franšize kupovinom franšize stiče pravo da koristi ime, imidž i tehnologiju davaoca franšize na toj teritoriji u odredenom periodu. Osim fiksne nadoknade prilikom kupovine franšize, uobičajeno je (ali ne obavezno) da franšizant daje davaocu franšize i dogovoreni procenat od prodaje (Royalties).

Davaoci franšize traže pojedince sa sposobnošcu da upiju njihovo znanje i sisteme, i razviju uspešan biznis kroz spoj teškog rada i preciznog izvršenja njihovog poslovnog koncepta. Morate na neki način pokazati da ste vi pogodni za kupovinu franšize da ste u stanju da budete deo dokazanog sistema.

1. Pojam i nastanak franšizinga

Franšizing je engleska reč koja svoju osnovu ima u staroj francuskoj reč „Franchise“ koja označava slobodu, privilegiju, povlasticu, pravo. Preovlađuju mišljenja da se franšizing pojavio u Evropi u 18. veku kada su britanske pivare uspostavljale i gradile sistem aranžmana sa krčmarima, kao i nemačke pivare koji su ugovarali distribuciju sa pivnicama.

Godine 1863. se osniva prvi moderni sistem franšizinga kroz maloprodajnu mrežu za šivaće mašine Singer. U proizvodnji i prometu osvežavajućih pića franšizing je zaživeo 1892. godine sa prvim dugoročnim ugovorom o franšizingu Coca-Cola. Proizvođači automobila, na čelu sa General Motorsom su takođe pioniri franšizinga. Oni su procenili da im je neophodan sistem za distribuciju tipa franšizinga, koji bi prihvatio prezentaciju, prodaju i servisiranje automobila, jer bi osnivanje sopstvene trgovačke mreže bilo preskupo. Razvoju franšizinga u Evropi najviše je doprinela Francuska, gde je 1929. Godine, prvi put primenjen franšizing od strane velikih proizvođača vune. Veliki američki franšizing sistemi poput Avis-a, Herc-a, Coca-Cola i drugih, prodrli su u Evropu preko Francuske. Velike naftne kompanije su počele sa primenom franšizinga 30-tih godina XX veka. Franšizing poslovnog formata čiji su nosioci Mc Donalds, Holiday Inn, Pizza Hut i dr. pojavio se 50-tih godina prošlog veka. Unašoj zemlji je franšizing počeo da se razvija od procesa Ekonomske reforme 1965. godine kada su zaživeli franšizni lanci Mc Donalds restorana u našoj zemlji. U literaturi su prisutna brojna tumačenja i definicije franšizinga, od kojih ćemo istaći neke najkarakterističnije.

U suštini franšizing je metod poslovne aktivnosti koji se sastoji u tome da velika kompanija prodaje svoje ime i poslovne metode malim i nezavisnim preduzećima. Davalac franšize dozvoljava da se formira kompanija koja će koristiti njegovo ime i poslovne metode, obezbeđuje im obuku, opremu, snabdevanje, vrši kontrolu kvaliteta i reklamu. U zamenu za to dobija proviziju i učešće u profitu, a korisnik franšize ostaje samostalna kompanija u vlasničkom pogledu.

„Franšizing je oblik poslovne kooperacije između pravno samostalnih partnera, na osnovu koje davalac poslovnog sistema ustupa primaocu pravo korišćenja poslovnog formata (marketing strategiju i plan, operativna uputstva i standarde, know-how, imidž, uslugu, marku, zaštitni znak). Primalac se obavezuje da distribuira određeni asortiman davaoca. Koncept franšizinga se u osnovi svodi na iznajmljivanje poslovnog identiteta privatnim preduzetnicima tako da je identitet davoca i primaoca franšize pred javnošću jedinstven i nedeljiv.“1

Međunarodno udruženje za franšizing (International Franchising Association-IFA) definiše franšizing kao kontinuiranu saradnju u okviru koje davalac franšizinga određuje dozvoljenu povlasticu u poslovanju i pomaže u organizovanju, obučavanju pojedinaca, komercijalizaciji i upravljanju uz određenu naknadu od primaoca franšizinga. Neraskidivi sastavni deo ovog sporazuma čini kontinuirana saradnja stranaka. Kao davalac franšizinga može nastupiti: proizvođač, veletrgovac, maloprodavac, uslužna agencija u svim oblicima vlasništva (privatno, akcionarsko i društveno-državno). Kao primalac franšizinga može poslovati veliki broj pravno samostalnih: veletrgovaca, maloprodavaca, uslužnih poslovnica, takođe u svim oblicima vlasništva nad sredstvima za proizvodnju u sistemu tržišne privrede.2

1 Ekonomski rečnik,Ekonomski fakultet, Beograd, 2001, str. 181.2 Glušica Dr Zdravko, Franšizing, PP Vaki za konsalting i marketing, Novi Sad, 1991, str.58.

Nemačko udruženje za franšizing (Deutscher Franchise-Verband) definiše franšizing kao vertikalni, kooperativno organizovan sistem prodaje, pravno nezavisnih preduzeća, zasnovan na osnosu kontinuelne ugovorne obaveze, koji se pojavljuje na tržištu kao celina i koga karakteriše zajednički program nastupa partnera u sistemu, kao i sistem upustava i kontrole da bi obezbedio obrazac ponašanja koji pogoduje sistemu. Ova definicija je pogodna za najširu upotrebu jer jasno odslikava odnos, ne opterećujući elementima odnosa.3

Razvoj franšizinga u svetu je evidentan. Franšize se emituju za skoro sve vrste usluga uključujući i bankarstvo i formiraju se udruženja, savezi i federadije. U Čikagu je 1960. god osnovano mađunarodno udruženje za franšizing, International Franchising Association-IFA. Evropska federacijaza franšizing, osnovana je 1972. godine. U Nišu je 1991. godine osnovana Srpska federacija za franšizing.Tekuća ekonomska snaga franšizinga iznosi Bilion dolara. U SAD-u deo franšizinga u maloprodaju iznosi 35%, u Japnu 10% i u Zapadnoj Evropi 5%. Ako bi 758 milijardi dolara ostvarenih prodajom putem franšize u SAD bilo pretvoreno u bruto nacionalni proizvod neke zemlje bila bi to tada sedma zemlja u svetu.4

2. Učesnici u sistemu franšizinga

Učesnici u sistemu franšizinga su davalac i primalac franšizinga koji ugovorom regulišu međusobna prava i obeveze.

Davalac franšizinga poseduje jak poslovni sistem, ugled, znanje, savremenu organizaciju rada, znak koji uliva poverenje u kvalitet roba i usluga. On je lider sistema i dominira u poslu, obavlja funkciju razvoja, marketinga i finansiranja i traži saradnike tj. primaoce franšizinga koji treba da ulože rad i kapital a da pri tome zadrže pravnu i ekonomsku samostalnost.Davalac franšizinga ustupa primaocu franšizinga isključivo pravo podaje proizvoda i usluga i najčešće se obevezuje da ista ili slična prava neće dati drugima, a primlac se obevezuje da prodaje isključivo ugovorene proizvode ili usluge pod znakom davaoca franšizinga i po njegovim upustvima. Davalac franšize ustupa trgovačko ime, znak i jednobrazni kvalitet proizvoda i usluga, oznaku firme, skraćeni naziv firme, poslovni znak i dr. Zatim ustupa znanje i iskustvo-know how iz oblasti tehnike i marketinga i vrši obuku kadrova primaoca franšizinga. Nadalje, davalac franšizinga pruža pomoć oko pronalaženja poslovnog prostora, gradnje ili adaptacije istih, stara se da prodajna mesta budu identičnog izgleda, dizajna, boje, načina poslovanja, kvaliteta robe ili usluga, uslova prodaje (servisa, garancija, održavanja, rezervnih delova), nameće primaocu franšize nabavku opreme ili direktno od davaoca franšizinga ili od njega preporučenih dobavljača. Davalac franšizinga takođe može primaocu pružati pomoć u upravljanju preduzećem, analizi tržišta, određivanju asortimana, vođenju knjigovodstva, obračunu poreza i sl.Primalac franšizinga je obavezan da obezbedi poslovni prostor i opremi ga prema zahtevima davaoca franšizinga, da drži zalihe proizvoda koje nabavlja od davaoca franšizinga ili

3 Kandić Dr Vojislav, Framšizing, Ekonomska Politika-Institut Ekonomskih nauka, Beograd, 1995, str. 58.4 Ibidem. Str. 1 .

dobavljača kojeg on odredi da primenjuje sve standarde i uputstva poslovanja i čuva ugled i bonitet preduzeća.Za ustupljena prava davalac franšize naplaćuje prihode od primoca franšize koji mogu biti u četiri osnovna oblika: jednokratna upisnina u sistem, Royalties, izdvajanja za propagandu i prodaja robe i opreme.

Kod jednokratne pisnine u sistem se radi o ceni ulaska i primaoca franšize u sistem i participaciji u ustanovljenoj reputaciji i nagomilanom goodwill-u. Davalac framšize ovim prihodom naplaćuje svoj profit i pokriva niz inicijalnih troškova kao što su obuka, izbor lokacije, dizajna objekta, pomoć pri otvaranju, operativni priručnik i sl.

Royalties se naplaćuje mesečno ili godišnje, kao procenat od prodaje koju ostvari primaoc franšize i uobičajeno se kreće od 2 do 5 % od ukupnog prometa za odnosni period. Jedan deo royalties-a je profit za davaoca franšize,a drugi deo se odnosi na troškove obezbeđenja paketa kontinuiranih usluga i pomoći primaocu franšize.

Izdvajanja za propagandu plaćaju primaoci franšize mesečno, kao procenat od prodaje. Kod ovog izdvajanja nema direktnog profita za davaoca franšize ali se korist ostvaruje kroz goodwill i reputaciju koja se nagomilava u sistemu. Procenat izdvajanja za ovu svrhu se obično kreće od 2,5 do 4 % ali su često mogući i drugi iznosi, kao mogućnost za izdvajanje za propagandu bude inkorporirano u iznos royalties-a. Četvrti oblik prihoda davaoca franšize potiče od prodaje robe i opreme primaoca franšize i od rentiranja ili sub-rentiranja lokacija primaoca franšize.Postoji veliki stepen međusobne ekonomske povezanosti i integracije učesnika u franšizingu iako u pravnom prometu svaki za sebe snosi rizik poslovanja i nastupa u svoje ime i za svoj račun. Otuda franšizing ne garantuje primaocu profit, već je samo primalac franšizinga kao sprovodilac biznisa jedini odgovoran za uspeh ili neuspeh.

3.Vrste franšizinga

Postoje tri osnovne klasifikacije franšizinga: 1. Funkcionalna,2. Predmetna (Šira),3. Predmetna ( Uža).5

Funkcionalna klasifikacija polazi od funkcije učesnika u sitemu franšizinga i deli se na četiri tipa:

1) Proizvođač- maloprodavac, pri čemu proizvođač daje franšizu za niz maloprodajnih objekata u kojima se prodaju njegovi proizvodi. Najpoznatiji predstvanici ovog tipa su franšize Shell-a, Beneton-a.

2) Proizvođač-velikoprodavac, pri čemu proizvođač daje franšizu velikoprodavcima za doradu i dristribuciju proizvoda. Tipični primeri su franšize Coca-Cole i Pepsi-Cole.

5 Ibidem, str. 61.

3) Sponzor usluga-maloprodavac, gde je usluga glavna komponenta u franšiznom sistemu, oko koje se gradi čitav program. Primeri ove vrste franšizinga su Mc Donalds, Holiday Inn, Avis.

4) Velikoprodavac-maloprodavac, gde velikoprodavac formira čitav asortiman različitih marki proizoda različitih proizvođača i daje franšizu maloprodavcima za distribuciju tog asortimana kao što su npr. Western Auto Stores,Walgreen.

Kod šire predmetne klasifikacije polazi se od ekonomskog smisla transakcija i on može biti:

1) Franšizing proizvoda, gde franšiza obuhvata distribuciju proizvoda i snjom vezan i vizuelni identitet, sistem računovodstva, politiku cena i reklamiranje. Ova vrsta franšizinga se odnosi na dilere automobila, benzinske pumpe i sl.

2) Proizvodni franšizing, gde franšiza podrazumeva proizvodnju i veleprodaju pod okriljem zajedničkog vizuelnog identiteta i reklame, a odnosi se prvenstveno na punionice pića.

3) Franšizing poslovnog formata, gde franšiza pored vizuelnog identiteta obuhvata i celokupan poslovni sistem a odnosi se na hotele, fast-food restorane i sl.

Uža predmetna klasifikacija razlikuje dve vrste franšizinga:

1) Franšizing proizvoda i trgovačkog imena je dominantan oblik franšizinga sa preko 70% svih prodaja u SAD, a odnosi se na dilere automobila i kamiona, benzinske pumpe i punionice pića. Franšizing se odnosi na proizvodnu liniju jedne kompanije, a primalac franšize se do određenog nivoa poistovećuje sa tom kompanijom.

2) Franšizing poslovnog fomata, gde poslovni odnos imeđu davaoca i primaoca franšize uključuje proizvod, uslugu, trgovinsku marku i celokupni poslovni format tj. marketing strategiju i plan, operativne priručnike i standarde, kontrolu kvaliteta i kontiuiranu pomoć i nadgledanje. Franšizing ovog tpa obuhvata fast-food restorane, supermarkete, iznajmljivanje automobila, lične i poslovne usluge i sl.

Pored osnovnih, postoje i druge klasifikacije franšizinga. Nepokretni i pokretni franšizing se razlikuju po tome da li je sedište primaoca čvrsto ili pokretljivo. Operativni ili teritorijalni franšizing se razlikuje po tome što pri teritorijalnom franšizingu, primalac franšize može na svojoj teritoriji novim ugovorom angažovati i treće lice. Privredna komora SAD-a, deli franšizing na tradicionalni i franšizing novog tipa. Tradicionalni franšizing obuhvata petrolejske kompanije, proizvođače vozila i bezalkoholnih pića. Franšizing novog tipa obuhvata više različitih delatnosti koje se mogu podvesti pod već pomenuti franšizing poslovnog formata.

Prema metodu ulaska na strana tržišta franšizing se može podeliti na direktni franšižing, zajedničko ulaganje i master franšizing.

Direktni franšizing podrazumeva da davalac angažuje primaoca franšizinga u stranoj zemlji da vodi poslove bez angažovanja trećeg lica. Ovaj oblik se primenjuje u zemljama u kojima lokalni propisi dozvoljavaju direktno strano investiranje, a gde je ujedno i stepen političkog, socijalnog i ekonomskog rizika relativno nizak zbog sličnosti tržišta i male kulturne distance.

Kod zajedničkog ulaganja davalc franšizinga u stranoj zemlji sa partnerom iz te zemlje osniva zajedničku firmu, pri čemu se zajednički i kontrola i profit, a zadovoljava se i eventualni zahtev strane države za učešćem lokalnih vlasnika u organizciji.

Master franšizing je vrsta franšizinga u kojem primalac franšizinga stiče isključivo pravo davanja subfranšize na određenoj teritoriji, tako da primalac franšizinga postaje davalac franšizinga u svojoj zemlji. Master franšiza se daje u slučajevima kada postoje državne restrikcije, značajna kulturna distanca i visok stepen političkog i ekonomskog rizika. Ova franšiza zahteva niži nivo angažovanja ali nosi i potencijalnu opasnost gubljenja kontrole nad operacijom.

4. Franšizing u bankarstvu

Odnos franšizinga i bankarstva se može posmatrati sa dva aspekta:

1. Franšizing kao poslovna metoda u bankarstvu,2. Banke kao finansijeri franšizinga.

1) Franšizing kao poslovna metoda u bankarstvu se najčešće primenjuje u izdavanju platnih kartica (debitnih, kreditnih i poslovnih), gde se banke pojavljuju kao pimaoci franšize, dok su davaoci franšize velike internaionalne kompanije poput Visa Internacional-a, American Express-a, Diners Club-a, Eurocard-a, Mastercard –a itd.

Franšizing kao kompletna poslovna metoda preneta je i na bankarstvo, mada u dosta ograničenom obimu. U SAD je 1991. godine First Interstate Bank of Los Angeles dala franšizu za 28 banaka koje imaju 91 bankarsko sedište u 8 federalnih jedinica sa ukupnim aktivom od 4,4 milijardi USD.6Banke primaoci franšizinga imaju pravo da koriste ime First Interstate Bank, dobijaju reklamu, obuku menadžera poslovne savete, imaju pravo pristupa na mrežu ATM sistema i niz drugih pogodnosti. Pri tome su sve banke primaoci franšize zadržale svoju vlasničku strukturu.

2) Očekuje se da će banka i u budućnosti sve veću pažnu poklanjati finansiranju franšizinga jer su i davaoci i primaoci franšize upućeni na banke kaje dobijajju ulogu kontrolnog punkta i medijatora. Prema Mendelsohn-u banka pored funkcije finansiranja treba da imaju i funkciju filtera u smislu da u slučaju pokretanja franšizne operacije koja nije pravilno struktuirana i ima neke nezadovoljavajuće karakteristike, banke na to ukažu i uskrate finansijsku podršku.7

Kada kritički preispituju davaoca franšize, banke ustvari ustanovljavaju da li su spremne da obezbede finansiranje za niz primaoca njegove franšize. Svaka pojedina franšiza polazi kroz temeljno ispitivanje od strane sektora za frnašizing u banci, na čelu da menadžerom za franšizing.

Globalno gledano, banke su oprezne prilikom procene potencijlanih franšiznih biznisa, pa kredite plasiraju samo za priznate franšize sa dobrom poslovnom istorijom. Otuda male firme

6 Ćirović Dr Milutin, Bankarski menadžment, Ekonomski Institut, Beograd, 1995, str. 325. 7 Kandić Dr Vojislav, Franšizing, Ekonomska politika-Institut Ekonomskih nauka, Beograd, 1995, str. 109.

koje tek osnivaju sistem franšizinga imaju probleme u pribavljanju sredstava za otpočinjanje franšizing aktivnosti.

5. Kako do Franšizinga

Prvi korak

Morate se prvo upoznati i edukovati sa kriterijumima franšiznog poslovanja, kakav je to model poslovanja, koje su to obaveze i prava, šta da očekujete od franšizodavca i dr. To je omogućeno kroz brojne brošure Centra za franšizing, kroz opširan edukativni vebsajt: www.pks.rs/fransizing ili postanite polaznik jednog od naših seminara. Upravo kroz kraću edukaciju o franšiznom poslovanju, ćete veoma brzo shvatiti da li je ovaj model poslovanja za vas ili možda nije!

Drugi korak

Morate se odlučite se za vrstu industrije. Kod franšize postoji puno poslovnih mogućnosti; neke su novi koncepti, dok su druge već dobro poznate i uhodane. Radi pomoći, savetujemo da pogledate što više delatnosti, jer je izbor zaista veliki, preko 120 delatnosti svuda u svetu. Sami sebi možete više pomoći ukoliko i samostalno istražite postojeće tržište gde ćete obavljati svoj novi posao. Upravo franšiza omogućava da rešite problem ideje za započinjanje posla, jer kroz franšizing možete uvesti na tržište potuno nov i različit proizvod ili uslugu. Evo nekoliko jednostavnih smernica:

Izbegavajte "pomodne" industrije koje su kratkog veka i one kod kojih se smenjuju razdoblja vrlo uspešnog poslovanja i znatnih gubitaka,

Zapamtite da ulažete svoju ušteđevinu i verovatno podižete kredite u bankama, stoga budite sigurni da je posao o kojem razmišljate održiv i trajan,

Svake godine javljaju se nova "pomodarstva" u poslovnom svetu, ali u franšizi, ključ je u proveri dosadašnjeg uspeha,

Uverite se da je franšiza stabilna, ima konstantno i uspešno poslovanje i da je finansijski sigurna, npr. zatražite njihov prikaz poslovanja.

Treći korak

Utvrdite investicionu moć. Cene franšiza kreću se od nekoliko hiljada pa sve do nekoliko stotina hiljada eura ili dolara. Važno je da unapred odlučite o ukupnom novčanom ulogu koji zaista možete sebi da priuštite. Interesujte se za podrške i kredite za preduzetnike početnike koje daje Republika Srbija. U svakom slučaju dobar poslovni plan ne bi trebao imati problema za finansiranje, a kupovina franšize je i bankama sigurnija investicija s obzirom da je to već uhodan posao koji s uspehom funkcioniše na nekom drugom tržištu i time je veća mogućnost

http://www.pks.rs/fransizing

da će s uspehom raditi i na našem. Davalac franšize tu može puno pomoći u izradi poslovnog plana za dodelu kredita.

Četvrti korak

Prikupljanje informacija o franšizi – uvek je potrebno istražiti franšizu pre nego što se ona kupi. Pokušajte da se ne ograničavate istraživanje na samo jednu franšizu osim ukoliko niste sigurni da je to upravo ono što tražite. Bolje je da uporedite dve ili više franšiznih sistema sa vašim ličnim i poslovnim modelom. Štaviše, bilo bi dobro da pre nego što se odlučite na kupovinu, uporedite franšize iz različitih industrija. Sa druge strane, ne treba istraživati previše mogućnosti odjednom. Istražujte više, ali gledajte samo nekoliko poslova u isto vreme. Ako kompanija ne zadovolji lični i poslovni model potencijalnog korisnika, treba je odbaciti i odabrati drugu. Proces je potrebno ponavljati sve dok ne pronađete kompaniju koja vam odgovara. Evo nekoliko saveta gde i kako pogledati franšiznu ponudu, kako u Srbiji tako i u svetu:

Veb sajt Centra za franšizing PKS - radi lakšeg internet pregleda franšiznih ponuda, Centar je napravio poseban deo linkova na vebsajtu: www.pks.rs/fransizing, gde se možete upoznati sa ponudom u Srbiji, ponudom u Evropi i ponudama u SAD. Takođe, u ovom delu postoje web-adrese svih nacionalnih franšizing asocijacija u Evropi i SAD i internet stranice pretraživači, na kojima možete pogledati i franšiznu ponudu svih zemalja. U svakom slučaju redovno se ažuriraju i podaci o zainteresovanim ino franšizodavcima za Srbiju, tako da i taj deo možete videti na vebsajtu u okviru Franšizne Ponude.

Mi Vam ovde prikazujemo one najzančajnije internet stranice:

www.franchisedirect.com www.franchiseexpo.com www.franchiseeurope.com www.entrepreneur.com/franchises franchise.org/intlresources.aspx www.bizbuysell.com/ www.bestfranchiseopportunity.us www.franchise.org www.bison.com www.franchising.com www.franchisegator.com

Sajmovi franšiza - svake godine se organizuje veliki broj internacionalnih sajmova na kojima se prezentuje široka ponuda pristupačnih franšiznih brendova i pružaju priliku da se na licu mesta dobiju sve potrebne informacije od davaoca prema primaocu franšize.

Na sajtu Međunarodnog udruženja za franšizing – IFA www.franchise.org možete pronaći podatke koji čine svaku državu članicu franšizno zanimljivom. Na početnoj strani sajta nalazi se i interni pretraživač, pomoću kog možete vršiti pretragu ponuda franšiza po privrednim

http://www.franchisegator.com/

http://www.franchising.com/

http://www.bison.com/

http://www.franchise.org/

http://www.bestfranchiseopportunity.us/

http://www.bizbuysell.com/

http://franchise.org/intlresources.aspx

http://www.entrepreneur.com/franchises

http://www.franchiseeurope.com/

http://www.franchiseexpo.com/

http://www.franchisedirect.com/

http://www.pks.rs/fransizing

oblastima koje vas zanimaju i investicijama koje ste spremni da uložite. Ispod ova dva polja nalazi se i polje pretrage po ključnoj reči. Kada iz prikaza rezultata pretrage kliknete na odabranu firmu koja prodaje franšizu, dobićete niz dodatnih detalja o njoj, kao što su: adresa, istorijat, od koje godine posluje franšizno, kako izgleda trening, koje su kvalifikacije potrebne, koliko investicija itd.

Peti korak

Morate se odlučiti koji oblik franšize kupujete:

Single unit - direktan oblik Area Developer - regionalni razvojni oblik Master franšizer

Od ovog izbora će zavisiti i iznos investiji ili novčanih sredstava koji morate izdvojiti za kupovinu franšize.

Šesti korak

Projekcija troškova započinjanja posla, sagledavanje trenutnog finansijskog stanja i mogućnosti finansiranja – pre nego što se odabere franšiza, potrebno je odrediti koliko će biti potrebno novca za njeno otvaranje i da li to potencijalni korisnik može priuštiti. Obično, počinjanje franšize jednako je počinjanju posla. Jedini trošak koji je jedinstven za franšizu je franšizna nadoknada, plaćanje royaltija i plaćanje nadoknade za propagandu. Svi potencijalni troškovi mogu se otkriti razgovorima sa ostalim korisnicima u sistemu.

Sedmi korak

Projekcija budućih prihoda - potrebno je zapamtiti da ne postoji automatska korelacija između troškova otvaranja franšize i činjenice koliko će ona biti profitabilna. Potrebna investicija je samo indeks koliko je potrebno za start, a ne kakav će biti posao jednom kada se pokrene. Često je moguće kupiti jeftinije posao koji će kasnije nadmašiti u poslovanju znatno skuplji, i koji bolje zadovoljava ostale delove vaše lične i poslovne strategije.

Osmi korak

Da li vam odgovara?

Ovo je jedno od ključnih područja eliminacije, jer je franšiza izbor stila života. Uverite se da franšiza koja Vas zanima, odgovara Vama, vašem načinu života, a ponajviše vašoj porodici. Ako niste spremni da radite subotom i nedeljom, kao ni do kasno u noć, izbegnite sektor ugostiteljstva. Ako vam nije ugodno da budete u direktnom kontaktu sa kupcima izbegnite franšize čiji će uspeh zavisiti od toga. Ako ne volite da radite u timu ne ulazite u franšizu kojoj je to osnovni preduslov.

Ovih osam koraka ubrzaće putovanje kroz poslovne mogućnosti i dovešće do cilja - franšize koju želite. Ovi koraci su neophodni. U slučaju da preskočite ove jednostavne korake za odabir franšize i marljivo ne istražite tržište, dolazite u opasnost da napravite veliku grešku sa skupim posledicama.8

6. Primer franšize Fornetti

Fornetti Mini Peciva d.o.o. iz Subotice razvio mrežu od 400 podfranšiza u Srbiji i oko 200 u Makedoniji, Albaniji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini. Jedina finansijska obaveza podfranšizanta prema subotičkoj firmi je plaćanje depozita za iznajmljenu digitalnu Fornetti spot – pećnicu, koji se vraća ukoliko dođe do raskida ugovora. Cene Fornetti peciva jedinstvene, marža za podfranšizante 30 %.

Verujem da je malo ljudi koji bar jadanput nisu probali Fornetti peciva. Nekima su ona čak dnevna navika.

Poslednja karika u Fornetti sistemu, kupcima uglavnom i jedino poznata, su mini pekare u kojima kupuju Fornetti peciva. Prva, poslovno i najznačajnija karika je u Mađarskoj, gde je 1997. i osnovana matična kompanija Fornetti. U prvi mah bila je to fabrika istoimenog peciva. A kako je tržište prihvatilo njen proizvod krenulo se u brzu ekspanziju osnivanjem i širenjem vlastite franšizne mreže. Već 2005. godine Fornetti franšiza je, po kriterijumima Evropske framšizne asocijacije, po veličini treća u Evropi. Danas Fornetti, preko svojih franšiznih partnera, posluje u 26 evropskih zemalja.

Treća franšiza u Evropi

Pet godina po osnivanju, 2002. godine, Fornetti stiže i na naše prostore. Master franšizu je kupila subotička firma Fornetti Mini Peciva d.o.o. Dve godine kasnije izgradila je vlastitu fabriku Fornetti peciva u Subotici. Iz nje snabdeva sve svoje podfranšizante u Srbiji Fornetti pecivom u fazi zamrznutog poluproizvoda.

8 http://www.pks.rs/PrivrednakomoraSrbije

U ovom trenutku, kako kaže Kornelia Šild – Ferenc, direktor u subotičkoj firmi, Fornetti Mini Peciva imaju 400 podfranšizanata u Srbiji, najviše u Beogradu, ali praktično i u svim drugim većim gradovima. Osnovane su i firme kćerke u Makedoniji, Albaniji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini koje takođe imaju 200 svojih podfranšizanata. Što direktno, što preko kćerka firmi, subotička kompanija ima oko 600 podfranšizanata u Srbiji i još četiri balkanske države.

U svakom slučaju, mreža za poštovanje. Ali I uvek otvorena za nove franšizne partnere. Za one koji eventualno procene da bi im status Fornetti podfranšizanta rešio egzistencijalne probleme, bitno je kakve su njegove obaveze prema matičnoj firmi u Subotici, odnosno kakve su obaveze subotičke firme prema njemu.

Besplatna dostava poluproizvoda – peciva

Fornetti Mini Peciva svojim podfranšizantima obezbeđuju: korišćenje imena i vizuelnog identiteta dobro poznate robne marke Fornetti, opremu za rad, a pre svega najnoviju digitalnu Fornetti spot – pećnicu u kojoj se peku dopremljeni poluproizvodi, obuku za zaposlene, besplatne tehničke, tehnološke i marketinške usluge, besplatnu dostavu poluproizvoda vlastitim hladnjačama dva puta nedeljno (pecivo zamrznuto na -18 stepeni, spremno za pečenje), besplatno servisiranje spot – pećnice i, što je posebno važno, dobijanje statusa podfranšizanta bez plaćanja uobičajne franšizne naknade. Praktično, najbitniji troškovi podfranšizanta su iznajmljivanje lokala od 15- 20 kvadrata, njegovo građevinsko opremanje i plaćanje depozita za dobijenu spot – pećnicu. Ali, po eventualnom raskidanju franšiznog ugovora podfranšizant vraća pećnicu, a Fornetti njemu depozit.

Za način rada Fornetti sistema bitno je i sledeće: cene u maloprodaji su jedinstvene, što znači da ih ne mogu podfranšizanti sami određivati. Njihova je marža od 30 % i to je nešto što svi u mreži moraju da poštuju.

Treba istaći da neki podfranšizanti ne uspevaju da opstanu na tržištu zbog velike konkurencije, ali i usled ekonomske krize koja je uzdramala Srbiju i Svet, ipak uvek se javalju novi zainteresovani podfranšizanti.

Najveća prednost ovog franšizinga je ta, sto posao ne zahteva diplomu pekara!!

7. Deset najvećih franšiza u Svetu za 2009. Godinu

Premda 80 % franšiznog poslovanja u Evropi „pokrivaju“ domaći davaoci franšize među prvih deset u prošloj godini samo su dva sa starog kontinenta, iz SAD ih je čak sedam, a iz Japana jedan. U tekstu koji sledi navodimo spisak prvih deset sa osnovnim podacima o njima koji, koliko o samim firmama, još više govore o trendovima u franšiznom poslovanju.

1. „7-Eleven“

Objekata: 35.200

Osnovan: 1927.godine

Početak franšiznog poslovanja: 1964.godine

Zemlja porekla: SAD

Prisutnost: u 17 dražava

Delatnost: Prehrambena – konvencionalne prodavnice

Opis: Prva „7-Eleven“ prodavnica otvorena je 1927. godine. Od 1964. godine preduzeće počinje da primenjuje franšizni način širenja poslovanja. Sada ima više od 35.000 franšiznih prodavnica, uglavnom u SAD i Kanadi, ali i u 15 drugih zemalja. „7-Eleven“ negde u svetu otvori novi objekat na otprilike svakih 4,5 sata. Njihov rast i mogućnosti predstavljaju svetlu tačku u konvencionalnoj maloprodaji.

2. Mc Donald´s

Objekata: 31.000



Zemlja porekla: SAD

Prisutnost: u 119 država

Delatnost: Prehrambena – restorani

Opis: U izveštaju za 2008. godinu se nalazio na prvom mestu. Mc Donald´s trenutno ima 31.000 franšiza širom sveta. Kompanija je počela s radom 1955. godine, a iste godine je i krenula sa franšiznim poslovanjem. Svojim širenjem postao je prepoznatljiv širom sveta, a svoje restorane ima u 119 država.

3. Subway

Objekata: 30.238



Zemlja porekla: SAD


Delatnost: Prehrambena – sendvič bar i kafe šop

Opis: Subway su otvorili sedamnaestogodišnji brucoš Fred De Luca i porodični prijatelj Dr Peter Buck 1965. godine. Prvi restoran je otvoren 28. avgusta u gradu Bridžportu (Konektikat – SAD), pod imenom „Pete’s Super Submarines“ (Pitova super podmornica). Prvi franšizni Subway objekat otvoren je 1974. godine u gradiću Volingfordu. Popularnost Subwaya se brzo širila, i u 2008. godini oni su imali operativnih više od 30.000 objekata u 86 države. Međunarodno priznat brend, Subway je jedan od vodećih davalaca franšize u svetu. Nadaleko je poznat po svojim sendvičima sa ćurećim grudima, italijanskim sendvičima, sendvičima od tunjevine, koji se direktno spremaju tu pred mušterijama, po vrlo strogim i visokim standardima ove kompanije.

4. Kumon Institute of Education

Objekata: 26.200

Osnovan: 1954. godine


Zemlja porekla: Japan


Delatnost: Obrazovanje – deca

Opis: Sve je počelo kao način da Tora Kumon kući obučava svoga sina matematici, a razvilo se u školu koja je izlazila u susret individualnim potrebama učenika. Koncept je počeo da se primenjuje 1954, a već 1958. godine otvorena je i prva franšiza. Danas postoji 26.200 franšiza ove škole širom sveta. Metod se sada primenjuje u 46 zemalja i regiona sa 4,23 miliona upisanih učenika (podatak iz marta 2009.). Kumon metod je ostao dosledan već više od pedeset godina i prihvaćen je u mnogim zemljama, bez obzira na razlike u načinu života, obrazovnom sistemu i kulturi.

5. Spar

Objekata: 17.500


Početak franšiznog poslovanja: 1932. godine

Zemlja porekla: Holandija

Prisutnost: u 32 države


Opis: Spar je osnovao u Holandiji 1932. godine Adraan van Well kao dobrovoljni lanac bakalnica pod nazivom „De Spar“. Njegov cilj je bio da obezbedi saradnju između nezavisnih veletrgovaca i maloprodavaca kao odgovor na pojavu velikih prehrambenih lanaca u Evropi. To je postalo toliko popularno da je i s franšizom otpočeo iste godine. Danas postoji 17.500 franšiznih prodavnica u 33 zemlje na 4 kontinenta. DESPAR je akronim holandske rečenice „Door Eendrachting Samenwerken Profiteren Allen Regelmatig“ što u prevodu znači „Mi svi imamo koristi od zajedničke saradnje“. Van Well je izabrao simbol drveta smreke za svoj logo, jer reč „spar“ na holandskom znači smreka. Spar koncept je počeo da se širi van Holandije krajem četrdesetih godina prošlog veka a danas, uz veliki broj evropskih zemalja svoje franšize ima i u Južnoj Africi i Japanu.

6. Vival (Casino)

Objekata: 17.000



Zemlja porekla: Francuska



Opis: Vival je lanac konvencionalni prodavnica, jedan od najvećih brendova u okviru Casino Grupe. Većina Vival prodavnica nalazi se u malim gradovima i seoskim naseljima koji nemaju većih samoposluga. Vival je otpočeo sa radom tokom 1998. godine , a postao je franšizni sistem 1999. godine. Brzo je rastao i trenutno ima 17.000 prodavnica u 10 zemalja. Njihov franšizni sistem je jedan od vodećih svetskih maloprodaja hranom, aktivan u više maloprodajnih formata.

7. Pizza Hut

Objekata: 12.700



Zemlja porekla: SAD



Opis: Krajem maja 1958. godine dva rođena brata, koji su u to vreme još bili na koledžu, otvorili su prvi Pizza Hut restoran u Vičiti (Kanzas, SAD), pozajmivši od svoje majke 600 dolara. Godine 2003. pokrenuli su franšizu Wing Street restorana nudeći svoja sve popularnija pileća krilca, a samo 4 godine kasnije, proslavljeno je otvaranje 1000-tog Wing Street franšiznog restorana. Iste godine je pokrenut i sistem za online naručivanje. Pizza Hut je izrasla u najveću pizza franšizu u svetu. Danas imaju 12.700 svojih franšiznih restorana, a svoju pizzu su 2001. godine čak isporučili u svemir Međunarodnoj svemirskoj stanici.

8. Jani-King

Objekata: 12.700



Zemlja porekla: SAD


Delatnost: Higijensko održavanja komercijalnih objekata

Opis: Jani-King je osnovan 1969. godine, a sa franšiznim poslovanjem počinje 1974. godine. Njihov koncept je postao popularan i brzo narastao čak na 12.000 franšiznih poslovnica. Jani-King je obezbedio ugovore sa desetinama hiljada klijenata za usluge čišćenja u raznim granama industrije uključujući uglavnom kancelarijske objekte, proizvodne, maloprodajne, ugostiteljske, zdravstvene objekte, stadione i dvorane, škole i državne administrativne objekte. Sa sedištem u Adisonu, Jani-King je prizna kao franšiza br. 1 u higijenskom održavanju komercijalnih objekata.

9. Burger King

Objekata: 11.283



Zemlja porekla: SAD



Opis: Prvi restoran otvoren je 1954. godine u Majamiju. Danas imaju više od 11.000 hamburger restorana širom sveta, i predstavljaju drugi po veličini fast food lanac hamburger restorana u svetu. Svakog dana više od 11 miliona ljudi širom sveta poseti neki od Burger King restorana. Oko 90 odsto Burger King restorana su u vlasništvu i vode ih nezavisni franšizanti (pojedinci). Burger King je dospeo na listi 100 najboljih globalnih brendova.

10. KFC (Yum restaurants)

Objekata: 11.000



Zemlja porekla: SAD



Opis: Omiljeni svetski lanac pileće brze hrane nastao je 1930. godine, a sa franšiznim širenjem počinje 1952. godine. Povećanjem tražnje za uslugma restorana brze hrane, izrasta u jedan od najvećih i najprepoznatljivijih brendova na tržištu. KFC trenutno ima 11.000 restorana u 80 zemalja. Franšiza je deo Yum Brands Inc. najvećeg svetskog sistema restorana, sa više od 36.000 objekata širom sveta. Kompanija je u 2008. godini imala prihod veći od 11 milijardi dolara. KFC je, inače, čuven po svom originalnom receptu pržene piletine, čiji deo je i strogo čuvana mešavina 11 biljaka i začina. Recept je napravio osnivač franšize, pukovnik Harland Sanders, pre više od 50 godina.

Zaključak:

Franšiza davaocu franšize pruža mnoge prednosti. Najveća prednost se ogleda u uspostavljanju prepoznatljivosti marke (Brenda), jer je svakako lakše provadati proizvod koji je već zastupljen na tržistu i ima svoju istoriju i kvalitet. U poređenju sa punim vlasništvom, franšizing omogućava brži tržišni razvoj i uvećava reklamiranje marke proizvoda što davaocu franšize daje prednost nad konkurencijom. Raspoređivanjem troškova reklame na sve franšize lakše se dostiže ekonomija obima u promociji.

Svaki primalac franšize postaje novi profitni centar davaoca franšize, gde primalac pored jednokratne upisnine u sistemu royalties-a, stiče profit i kroz prodaju pribora i materijala, opreme, izvođenje građevinskih radova, izdavanje lokacija.

Davalac franšize smanjuje poslovni rizik i delom ga prenosi na primaoca franšize. Ostvaruju se niži troškovi nabavke, opreme, reklamiranog i promotivnog materijala zbog ekonomije obima.Davalac franšizinga rešava problem motivacije menadžera, jer su menadžeri-primaoci franšize ujedno i vlasnici svog biznisa osetljiviji na potrebu kontrole operativnih troškova, osetljiviji na potrebe lokalnog tržišta i spremniji da ulože više napora u razvoj tržišta.

Prednosti koje primaoce franšize navode da stupe u franšizni odnos i delom žrtvuju svoju ekonomsku samostalnost su evidentne jer one omogućavaju dobijanje trgovinskog imena, proverenog proizvoda ili usluge, pomoći pre i posle otvaranja, profesionalne reklamne kompanije, omogućavaju ekonomiju obima u nabavci, manji iznos potrebnog kapitala za otpočinjanje biznisa i manji poslovni rizik. Primalac franšize odmah na početku rada dobija zamah sigurnosti, jer sve što dobije od franšizera, prethodno je temeljno proučeno i ispitano od asortimana do uspešnog davaoca franšize.

Nedostatak franšizinga je taj što celokupna franšizna operacija povećava troškove i do 10% od ostvarenog prometa što opredeljuje nivo ostvarene dobiti svih učesnika u franšizingu. Za davaoca franšize nedostatak može biti u tome što mu ostali ne franšizni deo poslovanja može biti ugrožen obraćanjem pažnje i usmeravanjem napora na franšizing. Pored toga javljaju se i dodatni troškovi administrativne, operativne i pravne prirode vezani za opsluživanje disperziranih lokacija na koima treba održati održati operativne standarde poslovanja.

U franšizi mogu da se jave problemi u vezi sa kontrolom biznisa od strane davaoca, problemi vezani za izbor lokacije kada davalac namerava da uvede novog primaoca franšize koji bi delimično mogao da ugrozi stečene tržišne pozicije već postojećeg primaoca franšize.Jedan od nedostataka franšize su i sudski sporovi primaoca i davaoca franšizinga, što ima posledice za davaoca franšize kako u domenu imidža, tako i u visini odštete.

Za primaoca franšize ovaj poslovni aranžman pored prednosti i sigurnosti, donosi ograničenje slobode i znatno sužen prostor za sopstvenu slobodu. Pored toga ,primalac može u momentu kupovine franšize, da ne sagleda realno prodajni potencijal što bi u budućnosti bitno uticalo na nivo ostvarenog profita. Zato je potrebno da se pre konačne odluke o pristupu franšizingu realno procene svi aspekti takve poslovne odluke.

Literatura:

1. Doc. Dr Zoran Jović, Menadžment finansijskih institucija-Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008. god.

2. Prof. Dr. Zorka Grandov, Trgovinsko poslovanje, Fakultet za trgovinu i bankarstvo, Beograd, 2007. god.

3. Prof. Dr. Ratibor Grujić, Poslovno pravo, Fakultet za trgovinu i bankarstvo,Beograd, 2008. God.

4. http://www.franchise-4you.com/franopis.html 5. http://www.pks.rs/PrivrednakomoraSrbije 6. http://www.poslovneidejemagazin.com/u-fornetti-sistem-bez-fransizne-nadoknade/ 7. http://www.poslovneidejemagazin.com/deset-najvecih-fransiza-u-evropi-u-2009/

http://www.poslovneidejemagazin.com/u-fornetti-sistem-bez-fransizne-nadoknade/

http://www.pks.rs/PrivrednakomoraSrbije

http://www.franchise-4you.com/franopis.html

franšizing 2003

Documents