godi

na I

I

ja

nuar

201

3

broj

8

Putovanja:

Drvengrad Uređenje:

Pogled kroz prozor Moda:

Lepa i dok spavaš

Ćaskanje:

Sonja Damjanović

str 2 - UVODReč urednice

str 3 - AKCIJAPridruži se FRAJLA timu

str 5 - PUTOVANJADrvengrad

str 11 - RAZGOVORIDanijela Arađanski

str 16 - UREDJENJE PROSTORAProzori

str 20- ZDRAVLJEHronični umor

str 23- ZDRAVLJELečenje disanjem

str 28 - INTERVJUPredstavljamo projekat

str 33 - ZANIMLJIVOSTIMineralna voda

str 36 - MODAModerna i u pidžami

str 41- IZ MUŠKOG UGLAPoslovne žene

str 45 - MITOVI I LEGENDERadgost

str 47 - LEPI I ZDRAVISavršene obrve

str 51 - ZANIMLJIVE ŽENELenka Dunđerski

str 58-SAVETINega kose

str 64- RECEPTIIz bakine kuhinje

str 68- ANEGDOTE

Citati

Sadržaj:

Redakcija i tehnička obrada:agencija Marketing supportMarijana StanimirovurednicaDanijela Ivanovićadvertising managerTanja NikolajevićdizajnerkaDragica RadićsaradnicaAdrijana IvanovićsaradnicaPetar Peđa Grubortehnički asistent

broj 8, godina II januar 2013

Magazin izdaje:Balkanski centar za regionalni razvoj

Drage čitateljke i čitaoci, Podržavajući sve inicijative za stvaranje novih radnih mesta i smanjenje nezaposlenosti, a prateći rast i razvoj našeg magazina, pozivamo ambiciozne i komunikativne osobe, da se pridruže našem timu. Potrebni su nam marketing menadžeri u svim većim gradovima u Srbiji, ali i regionu. Takođe, donosimo vam informacije o mini projektu koji je realizovala Fondacija Hemofarm iz Vršca i kako su 4 preduzetnice započele svoj mali biznis. U ovom broju vodimo vas u Drvengrad, na druženje sa zvezdama koje su tamo uobičajena pojava. Otkrivamo vam detalje iz prepiske Lenke Dunđerski i Laze Kostića, koja baca novo svetlo na život, ljubav i smrt mlade vojvođanske lepotice. Iz muškog ugla Dušan Bošković posmatra poslovne žene, a predstavljamo vam i jednu našu imenjakinju - vlasnicu radionice za izradu odeće i predmeta za domaćinstvo ručnim radom. Uz savete o modi i nezi lica i tela, nemojte preskočiti ni recepte iz bakine kuhinje, kao ni novi serijal o frizurama Lidije Gmijović.

Uživajte,voli vas vaša FRAJLA!

Reč urednice...

decembar 2012 2

foto: Dušan Žebeljanmake-up: Branislava Radić

ŽELITE LI DA POSTANETE DEO FRAJLA tima?

Potrebni su nam energični, ambiciozni i komunikativni saradnici, za poslove marketing menadžera, u svim većim gradovima Srbije, Hrvatske, Crne Gore, BiH i Makedonije.

Ako želite da radite i dobro zaradite - javite se!

Pošaljite CV i broj kontakt telefona na divanovic@frajla-magazin.com

On-line magazin FRAJLA u novoj godini

dobija pojačanje - dodatak za devojčice,

magazin FRAJLICA

Ako želite da se fotografija vaše devojčice - frajlice nađe na

naslovnoj strani, šaljite nam ih, i mi ćemo ih objaviti.

Fotografije treba da budu profesionalne, u visokoj rezoluciji, a styling u frajla-stilu, kao na ovim

sličicima....

Fotografije šaljite na:mstanimirov@frajla-magazin.com

U Mokroj Gori, selu na razmeđi planina Zlatibor, Tara i Šargan, a koje nadkriljuje brdo Mećavnik, od filmskog sela Drvengrad, nastalo je jedno od najpoznatijih etno sela u Srbiji,

koje se stalno dograđuje. Sve ideje dolaze od Emira Kusturice, koji je za potrebe filma Život je lep, napravio scenografiju koja je prerasla u grad u kome proslavljeni reditelj i živi.

Drvengrad je dobio ime zbog svog izgleda, jer u njemu je sve napravljeno od stabala četinara, koji su veliko prirodno bogatstvo u zapadnoj Srbiji. U ovaj bajkoviti svet se ulazi kroz kapiju

nasuprot koje je drvena crkvica posvećena Svetom Savi. U centru naselja je trg popločan dr-venom kockom napravljenom od pragova šina za vozove, a oko njega su brvnare, autentične, stare i stotinu godina, preseljene iz obližnjih sela zapadne Srbije i Bosne. Ima više od dvade-setak brvnara, u jednoj je galerija, u drugoj biblioteka, poslastičarnica sa domaćim kolačima i prirodnim sokovima, nacionalni restoran, prodavnica domaće radinosti, ali i filmska škola za razmenu umetničkih ideja.

DRVENGRAD

Drveni grad iz bajke ima sve ono što je jednom gradu potrebno, a izgleda kao mesto u kome je vreme stalo. I sam Kusturica kaže da je napravio grad koji izgleda kao da se u

njemu uvek živelo, a zapravo nije nikada. Samo je ispoštovano saglasje sa prirodom i kon-cept očuvanja jednog vremena. U ovom jedinstvenom naselju gosti mogu da prenoće ili da provedu odmor. Čitav kompleks je nastao pod pokroviteljstvom Unicefa, čiji je Kusturica am-basador, a iz želje da se očuva nacionalno nasleđe, da se ljudi vrate prirodi i sami sebi. Treba spomenuti da je briselska Fondacija za arhitekturu Filip Rotije ovo graditeljsko delo je pro-glasila za najbolje ostvarenje u Evropi u prvoj deceniji ovog veka.

Odnedavno, u Drvengrad dolaze lju-bitelji skijanja, jer na Iveru, na skoro

hiljadu i po metara visine, koji je najviši vrh Tare, završen je skijaški centar. Do njega se dolazi žičarom dugom 1100 metara, kapac-iteta 600 skijaša na sat, koja vozi brzinom 3 i po metra u sekundi. Sve je to finansirao Kusturica, a Vlada Srbije je pomogla da se izgradi devet kilometara puta od Ivera do Mokre Gore. Skijalište koje se zabeli već sa prvim niskim temperaturama, ima tri staze dužine četiri kilometra. Tako je područje Mokre Gore zaokružilo turističku ponudu na celu godinu.

Od 2008. godine u Drvengradu se održava filmski festival, koji je Emir Kusturica nazvao Kustendorf. Ideja je bila da se osmisli nekomercijalna manifestacija posvećena autor-

skom filmu koja će da okupi istaknute svetske reditelje, ali i studente sedme umetnosti.Na trećem Kustendorfu zvezda među gostima je bio slavni holivudski glumac Džoni Dep, veliki prijatelj našeg reditelja, kome je uručeno specijalno priznanje, nagrada za buduće filmove, a i za glumca je bilo veliko iznenađenje kada je otkrivena njegova skulptura u prirodnoj veličini.

Izvor: www.glassrbije.org

Ima li išta lepše od trendi garderobe, za koju ste sigurne da je ručni rad, pravljena od prirod-nih materijala, i što je najvažnije - unikat! Upravo takvu odeću proizvodi radionica “Frajla“ iz Kikinde. Naravno, nas je najpre privuklo ime radionice, ali kada smo videli šta Danijela Arađanski tamo proizvodi, bili smo srećni što je i ona naša “imenjakinja“.

Danijela je počela u udruženju “Unikat” iz Kikinde 2003. godine gde je naučila tehnike domaće radinosti i gde je počela sa izradom odeće i predmeta za enterijer ručnim radom.Tokom sledećih godina, radeći kao edukator tkanja i necane čipke “Unikata” i “Etno Mreže” (strukovno udruženje, Beograd) uvidela je da želi da se bavi izradom unikatne odeće. 2011. godine registrovala je svoju radionicu u kojoj izrađuje odeću tehnikama domaće radinosti.

Na pitanje koje tehnike koristi u izradi odeće i predmeta za enterijer, Danijela kaže:“Izrađujem proizvode koji su potpuno ručno urađeni i tada koristim tehnike heklanja, tkanja na ručnom razboju a u proizvodima iz letnje kolekcije zastupljena je i necana čipka. Takođe imam i proizvode koji su kombinacija industrijski izrađene trikotaže i ručnog rada.Što se tiče predmeta za enterijer, njih izrađujem isključivo po porudžbini, što znači - sve što kupac poželi ja napravim!”

Inspiracija joj, kaže, dolazi od potrebe da radi ono što voli, na način na koji to želi. Kada na-pravi komad odeće uz svoju omiljenu muziku, u prostoru koji joj prija, nema lepšeg dana i boljeg posla, priča nam Danijela uz osmeh.

Frajla u FRAJLI

Pitali smo je radi li sama ili ima zaposlene u svojoj radionici, na šta nam je odgovorila:“Uglavnom radim sama, ponekad imam pomoć sestre i majke.Sestra mi pomogne oko obrade na mašini, a u poslednje vreme pokazuje interes i za tkanjem, dok je majka zadužena za završnu obradu komada heklanjem.”

Zanimalo nas je kako dolazi do ideja za svoje modele, da li prati modne trendove, i da li je uopšte moguće, u jednoj tradicionalnoj proizvodnji, ići za modnim diktatima. “U izradi komada koji su namenjeni mlađoj populaciji ubacim trenutni „hit“ sezone ali je to retko jer, najčešće, moje modele stvaraju kupci a to su zaposlene žene kojima treba praktična i nosiva garderoba.”

Danijela Arađanski i njeni modeli

Ono što vas sigurno zanima dok gledate fotgrafije Danijelinih radova, jeste gde bi ste mogli da ih nabavite. Ona kaže da je najbolje da je posetite u njenoj radionici u Kikindi, gde možete na miru i detaljno da pogledate šta ima u ponudi, ali i da naručite da vam nešto napravi po vašoj želji. Često, barem jednom mesečno izlaže na sajmovima i prodajama u Beogradu i Novom Sadu, a raspored tih manifestacija možete videti na njenom Facebook profilu http://www.fa-cebook.com/#!/pages/Frajla/235498983239533?fref=ts. Ono što nas je posebno obradovalo i zaista prijatno iznenadilo, jesu cene Frajla odeće. Cene su više nego pristupačne i svaka žena od stila bez odricanja može sebi da priušti neki od ovih zanimljivih modela.

Na pitanje gde nabavlja sirovine i materijale za svoje proizvode, Danijela odgovara:“Sav materijal nabavljam u Srbiji i moram reći da je prilično teško naći kvalitetan materijal.Proizvodim dve vrste proizvoda, 100% ručni rad i kombinaciju šivenog platna sa ručnom ob-radom.”

Na samom kraju, Danijela poručuje čitateljkama magazina FRAJLA:“Verujte ženi u sebi.”

Većina kuća će daleko nadživeti svoje prve prozore, jer kiša i sunce ostavljaju trag na svemu što je izloženo vremenskim prilikama. Uz to, možda i najbolji argument za zamenu starih prozorskih okvira sa jednim oknom su sve veći troškovi grejanja.Novi prozori mogu biti skupi, ali brzo ćete uvideti da ćete, ako se odlučite da potpuno zamenite stare prozore, dobiti mnogo za svoj novac. Napredak u tehnologiji i dizajnu znači da novi prozori traju duže uz manje održavanje, dok će vam računi za grejanje i hlađenje biti drastično smanjeni – u kući od 600 m2 i do 39%. Promena prozora ne znači da ćete morati “žrtvovati” svoj stil. Danas postoji mnogo dizajnerskih opcija koje odgovaraju većini arhitektonskih perioda, a proizvode se u skoro svim veličinama, uključujući jednostruko i dvostruko kačene prozore, nadstrešnice, klizače, prozorske okvire i fiksne poprečne grede.

Pogled kroz prozor

A ako su vaša drvenarija i prozorski okviri još uvek u dobrom stanju, razmislite da zamenite samo pro-zorsko okno tj. pokretni deo prozora koji drži staklo. Dobićete skoro iste prednosti kada je u pitanju ušteda energije kao i ako biste stavili novu prozorsku konstrukciju, ali uz manje troškove i manje rada.

Tradicionalni, drveni okviri su još uvek dostupni u ponudi proizvođača, ali sada su uobičajenijiji oni u kombinaciji aluminijuma i drveta, te prozori od vinila ili aluminija.

Okviri su bitni delom zbog performansi, a delom zbog izgleda, a svaki navedeni tip ima svoje dobre i loše strane, kao i različit spektar cena.

Samo po sebi staklo je veoma loš izolator i zbog toga su stakla s jednim oknom zamenjena oknima sa dva ili više slojeva stakla. Proizvođači danas u prostor između stakala ubrizgavaju neaktivni gas, poput argona ili kriptona, kako bi se obezbedila bolja termoizolacija.

Duplo okno i gasom ispunjeni prozori sada su standard novih konstrukcija, ali u hladnim predelima, treba razmisliti i o prozorima sa trostrukim oknom.

Proizvođači takođe primenjuju nevidljive premaze i filmove kako bi dodatno smanjili gubitak ener-gije. Premazi s malim stepenom emisije na staklu reflektuju infracrvenu energiju, pomažući da se unutrašnjost kuće zagreje tokom zime, a leti reflektuju toplotu.

Prozori visokih performansi koriste suspendovani film od veoma prozirne plastike između okna stakla kako bi se poboljšala termalna efikasnost.

Korišćenjem različitih kombinacija premaza i filmova, proizvođači nude i prozore koji su namenjeni različitim klimatskim prilikama, ili čak za različite strane kuće.Bez obzira da li vam grejanje ili hlađenje predstavlja najveći deo potrošnje energije, izbor prozora može vam uštedeti desetine hiljada dinara godišnje, a i poboljšati udobnost vašeg doma uz uštedu resursa.

Izvor:www.enterijer.ba

Sindrom hroničnog umora, odnosno ekstremni umor koji traje mesecima a nije izaz-van prevelikim naporima, posledica je savremenog načina života. Ovaj sindrom najčešće pogađa ljude u gradskim sredinama, prvenstveno radno aktivnu populaciju, što dokazuje da način života doprinosi nastajanju ove bolesti. Sindrom treba lečiti, kažu lekari, jer obolela osoba ne funkcioniše normalno i nije u stanju da radi punim kapacitetom.Sindrom hroničnog umora razlikuje se od pukog premora koji prolazi nakon dobrog sna ili opuštajućih aktivnosti. Traje mesecima, ponekad i godinama, crpi energiju i snagu zbog čega se radne sposobnosti obolele osobe znatno smanjuju. Obolela oso-ba nije svesna od čega pati, posebno ako problem ne prepoznaje ni okolina, pa je optužuju da je lenja i da neće da radi.Uprkos brojnim istraživanjima, uzroci ovog poremećaja još nisu poznati. Sumnja se da do njega dovode pad imuniteta, poremećaj u radu žlezda ili nervnog sistema, a u novije vreme radi se na otkrivanju povezanosti ova tri elementa, kao i o ulozi genet-skih, psiholoških i socijalnih faktora.Činjenica da uzrok bolesti nije poznat otežava postavljanje dijagnoze zbog čega je lekari nerado ispisuju, dok drugi ne znaju da je Svetska zdravstvena organizacija sin-drom hroničnog umora zvanično priznala kao bolest.

Više od umora

Bolest uglavnom nastupa naglo, ponekad nakon nekog drugog oboljenja koje služi kao okidač. Bolest je potpuno izlečiva u 10–15 odsto slučajeva, dok procenat delimično izlečenih dostiže 40 odsto.

Vrlo često simptomi bolesti jedno vreme slabe ili se potpuno izgube, ali se kasnije ponovo javljaju. Nekada oboljenje prolazi sa blagim simptomima koji minimalno rem-ete normalan život i sposobnost za rad, ali se dešava i da bolest čoveka potpuno one-sposobi

Za početak, osoba koja ima simptome hroničnog umora treba da se javi lekaru opšte prakse koji će je posle obavljenih ispitivanja uputiti na dalji tretman. Dijagnoza se uspostavlja na osnovu prepoznavanja većeg broja karakterističnih simptoma koji uvek podrazumevaju tešku mentalnu i fizičku iscrpljenost koje traju najmanje šest meseci i pogoršavaju se posle fizičkog ili mentalnog napora. I što je veoma važno, uvek mora prvo da se isključi mogućnost da je u pozadini ovih simptoma neka druga bolest.

Specifična terapija koja bi mogla da izleči sindrom hroničnog umora ne postoji i zato lečenje nije nimalo jednostavno. Pojedini simptomi, kao što su glavobolja, bolovi u zglobovima i mišićima, mogu da se leče simptomskom terapijom, ali i psihoterapijom.Bolesnici uče kako da se motivišu za život i rad. Oni moraju da prihvate stanje u kome se nal-aze i nauče da se nose sa frustracijama. Moraju na drugi način da organizuju svoj život i da sebi postave realne ciljeve, one koje mogu da ostvare. To između ostalog znači i da treba da postave sebi prioritete, šta moraju, a šta ne i koliko mogu. Jer, čim su došli u takvu situaciju, to znači da nisu dobro trošili svoje vreme i snagu i zato moraju da nauče da te resurse koriste pametnije u skladu sa svojim mogućnostima.Zato je zdrav život odnosno pravilna ishrana uz adekvatan odmor i dovoljno fizičke aktivnosti najbolji način da se bolest spreči i smanji rizik za njeno ponovno pojavljivanjeUsporite životni tempo kako u fizičkom tako i u emocionalnom i intelektualnom smislu, jer previše stresa može da pogorša simptome, poručuju stručnjaci.

Konstantin Pavlovič Butejko, čuveni ruski doktor smatra da je duboko disanje uzrok više od 150 oboljenja. Ovladavanje tehnikom disanja, koju autor predlaže, siguran je način ozdrav-ljenja, pomoću koga se možete spasiti mnogih oboljenja.

Konstantin Pavlovič Butejko rodio se u seljačkoj porodici 27. januara 1923. godine u selu Ivan-icja, udaljenom 150 kilometara od Kijeva. Pod uticajem oca, posle završetka srednje škole up-isuje Kijevski politehnički fakultet. Studije na Politehničkom fakultetu zaustavlja Drugi Svetski Rat. Nakon rata odlučuje se da napusti studije tehnike i 1946. godine upisuje Prvi moskovski medicinski fakultet.

Na trećoj godini studija Butejko je dobio praktični zadatak koji je uključivao praćenje disanja obolelih pacijenata. Baš tada je zapazio da što je bolesnik bliži smrti njegovo disanje je sve dublje i dublje. Prema dubini bolesnikovog disanja mogao je da odredi posle koliko dana ili sati će umreti.

Te iste godine dodelili su mu pacijenta da bi naučio da prepozna rad pluća. Zamolio je bole-snika da duboko diše i on je pao u nesvest. Nakon toga zaiskrila mu je misao da se neke bolesti javljaju usled dubokog disanja. Pošto je i sam bolovao od hipertonije, odmah je to u praksi proverio, na sebi. Smanjivao je disanje i neki simptomi hipertonije su nestali. Počeo je ponovo duboko da diše i simptomi su se vratili. Shvatio je da je otkrio uzrok bolesti.

LEČENJE DISANJEM

Obučavao je veliki broj studenata, budućih lekara, svojom metodom. I svi oni primenjujući metod Butejka, lečili su veliki broj ljudi i istovremeno su prikupljali podatke, koji su kasnije obrađivani. Do 1. januara 1967. godine više od 1000 pacijenata koji su bolovali od astme, hipertenzije ili angine je izlečeno.

Ministarstvo zdravlja SSSR organizovalo je 1968. godine suđenje koje je predstavljalo jedan ve-liki eksperiment, gde je Butejko da bi dokazao uspešnost svoje metode, morao da od 46 teško bolesnih asmatičara izleči barem 80% njih. Ukoliko to uspe njegova metoda će biti zvanično priznata.

Na tom suđenju Butejko je uspeo da izleči 44 od 46 bolesnika, dok su ona dva koje nije uspeo da izleči, imali male pozitivne pomake. Neki bolesnici su bolovali od po nekoliko bolesti istovre-meno. Jedna žena je bolovala od tumora, kojeg je izlečila u ovom eksperimentu. Rezultati ovog suđenja su lažirani i Butejku nije priznata metoda.

Godine 1980. Ministarstvo zdravlja SSSR, pod velikim pritiskom stručne javnosti i uspeha koji je metoda doživela u praksi, organizuje drugo suđenje, na kome Butejko ima uspešnost lečenja disajnih bolesti od 100% i nakon toga ga i zvanično priznaju.

Iako su ova suđenja dokazala uspešnost metode uglavnom u slučaju astme, ona se može pri-menjivati u lečenju mnogih poremećaja, poput alergija, rinitisa, bronhitisa, nesanice i drugih poremećaja spavanja, problema disanja itd.

Na samom fakultetu gde je radio nailazio je na ve-liku prepreku pri prihvatanju njegovih ideja od strane drugih kolega. To ga nije obeshrabrilo da nastavi i dalje da usavršava svoju metodu i svoju teoriju.

Godine 1952. završava fakultet i zapošljava se u kliničkoj ordinaciji za terapiju. Postao je rukovodilac laboratorije za funkcionalnu dijagnostiku.

Godine 1958. pozvan je oformi laboratoriju za funk-cionalnu dijagnostiku pri Institutu za eksperimen-talnu biologiju i medicinu pri Sibirskom odeljeju Aka-demije nauka SSSR.

Neprekidno u narednih 10 godina vršio je razne eks-perimente i koristio raznovrsnu apraturu za snimanja i posmatranje skoro svih važnih funkcija organizma, kako zdravih tako i bolesnih ljudi.

KOLEKCIJA PROLEĆE - LETO 2012Story of a Ballerina

Modeli u kolekciji „Story of a Ballerina“ su prefinjeni, elegantni i drugačiji. Karakterišu ih blage, zemljane boje,

svetli tonovi i prozirne strukture. www.passage.rs

Sredinom prošle godine pisali smo o jednoj sjajnoj akciji koju je pokrenula Fondacija Hemofarm iz Vršca, sa ciljem da pomogne nezaposlenim ženama iz Vršca i okoline da pokrenu svoj posao. U saradnji sa organizacijom Balkanski centar za regionalni raz-voj najpre je organizovana obuka koja je sadržala sledeće teme : pravni osnov za os-nivanje preduzeća, vođenje malog preduzeća, knjigovodstvo, finansije, marketing i promocija, a sve sa ciljem da se osposobe da izrade biznis plan. Svih 14 polaznica bilo je veoma zadovoljno temama i načinom rada na radionicama, i dobile su osnovne in-formacije o osnivanju i prvim koracima prilikom vođenja malog biznisa. Četiri od njih odlučilo je da se okuša u preduzetničkim vodama, uz pomoć konsultanta izradile su biznis planove i prosledile ih na ocenu u Fondaciju Hemofarm. U Fondaciji su procenili da su biznis ideje ostvarljive i da su biznis planovi postavljeni na realnim osnovama.

PODRŠKA ŽENSKOM BIZNISU

I tu zapravo počinje priča... Fondacija Hemofarm je ustupila 4 svoja lokala na korišćenje novopečenim preduzetnicama, na godinu dana, BESPLATNO! U vreme kada se sve gleda kroz novac, jedan ovakav gest deluje gotovo nestvarno, ali direktorka Fondacije, gđa Snežana Radočaj, shvatila je značaj stvaranja uslova za otvaranje novih radnih mesta, i odlučila da Fondacija jednim konkretnim potezom tome doprinese. Sem što je ustupanje lokala imogućilo da četiri nezaposlene žene započnu posao, ona smatra da će ova akcija podstaći i druge institucije i firme, koje poseduju lokale koje ne ko-riste, da ih na sličan način stave u funkciju.

Ali, to još nije sve! Ovaj gest zainteresovao je i direktorku Regionalnog centra za raz-voj Banata, Irenu Živković, koja je ove 4 dame pozvala na još jednu obuku, a zatim im pomogla da konkurišu za sredstva za osnivanje MSP kod Autonomne pokrajine Vojvo-dine. Tako su na kraju, tačnije na početku, naše preduzetnice dobile lokal bez naknade i 160.000 dinara za osnivanje firme. Ko su one i kakav biznis su započele?

Danijela Ivanović odlučila je da otvori servis za pranje i peglanje veša. Nazvala ga je “Pahuljica“, i on se nalazi u Vršcu, u naselju Hemograd. Danijela je vrlo za-dovoljna svojim prvim koracima, i iako je u početku bilo straha, ne kaje se što se upustila u ovaj poduhvat.

Branislava Radić rešila je da ostvari svoj san i otvori salon lepote. “Beaty Boom” se takođe nalazi u naselju Hemograd, i Branislava se raduje prilici koja joj je pružena, jer može da radi ono što zaista voli. U ponu-di su standardne usluge koje nude ovakvi saloni, ali Branislava može da se pohvali kvalitetnom uslugom, po vrlo pristupačnim cenama, u pre-lepom enterijeru.

Miljana Pavlov, iako vrlo mlada, rešila je da sačuva od zaborava jedan stari zanat - tkanje. Lokal koji joj je Fondacija ustupila podelila je na radni i izložbeni deo, pa svi koji su zainteresovani za ono što ona radi mogu, sem njenih radova, da vide mladu tkalju na delu. Rađeni od prirodnih materijala, ručnim radom, komadi koje Miljana izrađuje predstavljaju mala umetnička dela.

I tu je i četvrta preduzetnica, koju, verujemo, svi prepoznajete - urednica magazina FRAJLA, Marijana Stanimirov! Sa ciljem da što praktičnije podrži ovu akciju, Marijana je odlučila da redakciju smesti u jedan od lokala Fondacije Hemofarm. Prostor je vrlo kreativno uređen i doprinosi boljoj radnoj atmosferi.

Ovaj tekst je samo prvi u nizu onih u kojima ćemo detaljnije pisati o ovom projektu.

U narednim brojevima imaćete priliku da vidite intervjue sa svim značajnim akterima projekta samozapošljavanja preduzetnica, kao i sa svakom od njih.

naselje Hemograd, Vršac

Mineralna voda je vrsta vode koja ima više od jednog grama rastvorenih mineralnih ma-terija u jednom litru, što joj daje specifičan ukus i miris. Nauka o mineralnim vodama

naziva se balneologija. Mineralna voda je verovatno najzdravije piće koje nam je dostupno.Ona uključuje supstance koje su neophodne našem organizmu i mogu pomoći u postizanju optimalnog zdravlja.

Ove vode dolaze iz dubokih slojeva zemlje gde dolaze u kontakt sa stenama. Taj kontakt rastvara minerale iz stena i kada voda izvire ponovo na površinu, dobijamo vodu bogatu

mineralima i drugim supstancama. A, mi ne možemo bez njih jer naše telo i sve njegove funkcije zavise od prirodnih minerala.

Mineralne vode imaju mnogostruko dejstvo na ljudski organizam tako što deluju na proces varenja, funkciju sekretornih i endokrinih organa, upotpunjuju svakodnevne

potrebe organizma za mineralima. Minerali se u ovim vodama nalaze u rastvorenom obliku najpovoljnijem za njihovu resorpciju. Stoga prirodne mineralne vode mogu biti dodatni izvor minerala u svakodnevnoj ishrani savremenog čoveka, ishrani vegetarijanaca, u dijetetskim terapijama i u fiziološkim i patološkim stanjima u kojima su povećane potrebe za mineralima ili se oni gube u većim količinama

Većina mineralnih voda uključuje slične karakteristike koje ih čine korisnim za postizanje dobrog zdravlja, ali je svaka mineralna voda ipak specifična, ima svoje prednosti i ne-

dostatke. Zbog toga bi izbor mineralne vode, trebalo napraviti u konsultaciji sa doktorom, nutricionistom, posebno osobe koje imaju zdravstvenih problema. Ako ne postoje zdravs-tveni problemi pre izbora najprikladnije vode za celu porodicu, trebalo bi razmotriti neke osnovne kriterijume.

MEHURIĆI ZDRAVLJA

Slabo mineralne vode sa suvim ostatkom do 500 mg/l su najprikladnije za celu porodicu; Danas se sve više koriste vode niske ili srednje mineralizacije, sa uravnoteženim odnosom makroelemenata i mikroelemenata. Pošto ove vode organizam lakše prihvata, one imaju povoljan uticaj na zdravlje svih kategorija stanovništva i mogu potpuno da zamene običnu vodu za piće, što nije uvek slučaj s vodama većeg stepena mineralizacije, čije neograničeno i dugotrajno konzumiranje može da bude i štetno. Kvalitetna i bezbedna pijaća voda je luksuz koji mnogima u svetu nije dostupan. Naša prednost je što je Srbija izuzetno bogata vodama i ako se nekima od prirodnih bogatstava Srbija može dičiti, to su svakako brojni izvori raznovrsnih mineralnih voda, od kojih su mnoge termalne, termomineralne i lekovite. Srbija ima oko 300 izvora mineralne vode i oko 699 izvora običnih (stonih), odnosno slabo mineralizovanih voda, koje su potencijalni resurs za flaširanje. Mineralne vode su lekovite, a kada je reč o našoj zemlji one predstavljaju pravi biser prirode, koji je nedovoljno istražen i eksploatisan. Ispravnost flaširanih mineralnih voda regulisana je strogim standardima našim i međunarodnim kodeksima. Sami proizvođači su dužni da kroz svoje standarde kvaliteta obezbede čistoću, stalan min-eralni sastav, neprekidno testiranje na bezbednost, stalnost sastava i kvalitetno pakovanje. Reč je, zapravo, o poštovanju pravilnika o kvalitetu prirodne mineralne vode. Zabluda je, kao što se ranije mislilo, da vode koje ne sadrže veću količinu mineralnih supstanci nemaju nikakvo dejstvo na ljudski organizam. Danas se sve više koriste vode niske ili srednje mineralizacije, sa uravnoteženim odnosom makroelemenata i mikroelemenata. Pošto ove vode organizam lakše pri-hvata, one imaju povoljan uticaj na zdravlje svih kategorija stanovništva i mogu potpuno da zamene običnu vodu za piće, što nije uvek slučaj s vodama većeg stepena mineralizacije, čije neograničeno i dugotrajno konzumiranje može da bude i štetno.

www.b92.net

Oggy Art Style

Budi lepa i dokspavaš

Pronaći idealnu pidžamu nije jednostavno. Usled velike ponude veoma je teško izbor svesti samo na jednu ili dve. Boje, dezeni i materijali od kojih se prave su tako primamljivi da nas samo jednim pogledom na željene artikle obuzme neverovatan osećaj topline. Iako ih želite sve, upoznajte šta je zaista najbitnije za lep i miran san.

Odabir garederobe za spavanje se najčešće oslanja na naklonjenost određenoj vrsti donjeg rublja. Ako ste dama koja preferira udobnost, najverovatnije ćete se odlučiti za neku pidžamu ili spavaćicu od pamuka. Dok dame koje vole da se uvek osećaju privlačno, odabraće nešto izazovniju ‘’opremu’’ za spavanje.

Dvodelna pidžama, se tretira kao najudobnija pidžama i najčešći je izbor žena, jer odgovara svim oblicima tela. Gornji delovi su uglavnom oversized ili preveliki i izgleda kao košulja jer imaju dugmad na prednjem delu. Iako podsećaju na muške pidžame, one su veoma ženstvene, pogotovo ako su izrađene od svile ili satena. I dok su pamučne i flanelske veoma udobne i tople, imati jednu crvenu ili crnu od svile ili satena znači imati keca u ru-kavu, kada su neke romantične večeri u pitanju.

Dvodelna trenerka pidžama, jer ‘’sportska’’ verzija dvodelne pidžame i danas veoma popularna kod mlađih dama. Ima ih u raznim veličinama, sa raznim aplikacija-ma. Od veoma mladalačkih do onih sa elementima veza ili čipke.

Imati savršenu pidžamu, znači imati komad garderobe koji možete u slobodnim trenucima nositi i po kući i uživati u slobodi. Prvenstveno znači imati kvalitetniji san. Jer ako odaberete ono što vam u potpunosti odgovara i po pitanju udobnosti i lepote, neće vas ništa mučiti u toku noći! Budite lepe i zadovoljne i dok spavate!

ZA TOPLINU VAŠEG DOMA

ZA TOPLINU VAŠEG DOMA

„Uvijek sam mislio da žena ima one suptilne umne i duševne osobine, koje su je činile nadmoćnijom u odnosu na muškarca. Ali, tankoćutna žena koju obožavam je sada nesta-la, i ustupila mjesto ženi koja misli da je njen najveći cilj da što više liči na muškarca – u odijevanju, glasu, i djelu. Svijet je iskusio mnoge tragedije. Ali, po meni, najveća tragedija je sadašnja ekonomska situacija, koja je ženu okrenula protiv muškarca. I one u mnogo slučajeva uspijevaju zauzeti njegovo mjesto u poslu i industriji. Rastuća tendencija žene da zasjeni muškarca je znak propadanja civilizacije.“ Napisao je Nikola Tesla. Slažete se sa njim? Žene na televiziji, žene u politici, žene u industriji, žene u pozorištu... Protest žena, za ženska prava. Martin Luter King bi im pozavidio!

IZ MUSKOG UGLA

by Dusan Boskovic

Nove Amazonke

,

, ,,

,

Svjedoci smo čestih kritika ovakvih žena. Da li su se to malo muškarci zabrinuli za svoja mjesta? Do skoro su muškarci vidjeli konkurenciju samo u – muškarcima. Vladao je zakon jačega. Ali nešto se novo dešava... Neki novi talas. Žene! Otkud žene?? Šta će one u toj priči? Kako protiv njih? Pa ne može se žena udariti, ne ide to.Teško je zamisliti štetu tolikih razmjera, koju su napravili muškarci u prethodna dva milenijuma, oduzimajući svako pravo ženama. Ne dozvolivši im da pokažu svoje vještine, talente, znanje. Da kroz poeziju, muziku, glumu, pokažu koliko zapravo mnogo više i dalje mogu otići od kuhin-je. Oduzimajući im sve to, oduzeli su im život.Nije li svijet drugačiji? Ne gledamo li najbolje filmove u kojima je žena glavni akter? Slušamo li muziku koja nas katkad tjera i na suze, u izvođenju neke žene? I na kraju, priznajem, uzbuđuje me žena koja zna šta hoće. Koja čvrsto gazi prema svom cilju. A pritom, nije izgubila onu nježnost, gracioznost.Moram priznati da su, od svih iznenađenja koja nam priređuje ovaj svijet, priroda... žene os-tavile najjači utisak kod mene. Zaista je, nakon vjekova ugnjetavanja, trebalo skupiti hrabrosti, ostaviti šporet, varjaču, skinuti kecelju, i izaći na crtu dominantnim muškarcima.Istina je, i ja sam od onih muškaraca koji vole dominantnost, moć. Ali nemam ništa protiv da mi suparnik bude žena. Štaviše, što je veća konkurencija, više se trudimo da budemo bolji, sa što manje grešaka.

„Da su žene odlučivale o nekim stvarima, svet bi izgledao lepši. Možda bi bilo malo čupanja za kosu, ogovaranja, i drugih stvari. Ali defini-tivno ne bi bilo ovoliko krvi i zla, koliko smo mi muškarci posejali“ (Đorđe Balašević)

PAHULJICAservis za pranje i peglanje veša

Vršac, Hemograd, lamela 1, lokal 2

065 501 9 503

Radgost se, kao i neki drugi slovenski bogovi, predstavljao sa više glava, dakle, bio je polike-falan. Jedna njegova glava bila je ljudska, a druga lavlja. Lavlja glava dokazuje veliku starost ovog božanstva budući da su lavovi nestali sa slovenske teritorije još u doba Aleksandra Makedonskog. Kao i svako slovensko božanstvo i Radgost je imao ratničke atribute. U jed-noj njegovoj ruci bila je sekira a u drugoj, pak, hleb i so. Šta nam govore ovi atributi? Hleb i so predstavljaju simbol dobrodošlice u slovenskim zemljama, pa tako možemo zaključiti da je Radgost bio bog gostoprimstva. I njegovo ime govori o tome – Radgost je rad gost, odnosno, drag gost, gost koga domaćin rado ugošćuje. Treba naglasiti da je gostoprim-stvo poznata osobina slovenskih naroda koja od njih čini prijatne i dobrodušnje ljude koji svom gostu neće uskratiti ni hranu ni krevet, a u nekim slučajevima domaćin će ponuditi čak i svoju ženu (ovaj običaj je postojao i među skandinavskm narodima). Sloveni su uvek bili dobri domaćini što se i dan-danas očituje u fenomenu slava – prazniku posvećenom određenom hrišćanskom svecu koji predstavlja zaštitnika porodice. Svetac čija se slava slavi zapravo je transformisani paganski domovoj, odnosno, predak kome su ostavljane žrtve u hrani i piću. Za vreme slava domaćin se uvek trudi da ugodi gostima pa postoje i slučajevi da slave i proslave kod Slovena traju danima (Ivkova slava). Čak je i Radgostova sekira bila simbol gostoprimstva – ona je bila oružje kojim bi domaćin štitio svog gosta u slučaju napada.

Staroslovensko božanstvo

Osim što je bio bog gostroprimstva, Radgost je bio i bog veselja. On je bio vezan za vino zbog čega su ga slavili vinari. Pomenute osobine Radgosta bile su razlog zbog čega je ovom božanstvu bio posvećen onaj period u godini u kome su Sloveni najčesće nešto slavili. To je bio zimski period godine koji se i dan-danas smatra dobom proslava. Radgost je bio vrhovno božanstvo grada Retre. Retari su bili slovenski rod koji je pripadao plemenu Ljutića i koji je živeo između reka Odre i Labe u Libečkom zalivu. Danas je slovenski živalj skoro potpuno nestao sa tih prostora, sa izuzetkom Lužičkih Srba. Drugi naziv za Retru bio je Radgošće, naziv očigledno izveden iz imena boga Radgosta. U Radgošću, odnosno Re-tri, nalazio se hram ovog božanstva sagrađen od drveta, predivno oslikan spolja i iznutra. Hram je stajao na osnovama koje su podsećale na rogove, a na ove rogate formacije kačili su se mnogi predmeti koji bi omogućavali zaštitu hramu, između ostalog i pravi životinjski rogovi. Adam Bremenski opisuje Radgostov kip koj se nalazio u hramu kao veličanstvenu konstrukciju prekrivenu zlatom na postolju od purpura. Sam kip je verovatno bio sagrađen od drveta kao što je to slučaj sa ostalim kipovima slovenskih bogova. U Radgostov hram dolazili su Sloveni iz ostalih plemena zbog čega su Retari bili veoma ponosni. Ispred Radgostovog hrama se trgovalo, a unutar hrama vršilo se proricanje. Proricanje se vršilo na sledeći način: sveštenici bi prvo izbušili rupe u zemlji, potom bi tumačili oblike koje bi iskopana zemlja formirala, a zatim bi u hram bio pušten „zeleni konj”. Ovaj konj bio je sasvim običan konj koji je za svrhe proricanja bio prekriven travom. U zavisnosti od toga gde bi konj gazio tumačila bi se volja bogova.

Radgostov hram bio je sagrađen 1000. godine a spaljen 1066. godine od strane katolika. Kakve su se žrtve prinosile Radgostu? Najčešće je u pitanju bila krupna stoka ili kakva krupna životinja kao što je, na primer, medved, ali zabeleženo je da je Radgostu bila prinesena i ljudska žrtva. Ostaje otvoreno je pitanje da li se Radgost može identifikovati sa još jednim božanstvom Retre – Svarožićem. Ovaj problem potiče iz činjenice da su dva srednjovekovna hroničara govorila o istom božanstvu upotrebljavajući različita imena. Tako Adam Bremen-ski govori o Radgostu, a Titmar o Svarožiću, čiju je sliku zapazio u retrijanskom hramu. Sam Titmar smatra da je Radgost ime grada, a ne ime božanstva, a ovo mišljenje deli i naučnik Brikner. Ipak, kipovi Radgosta nadjeni su i na drugim lokacijama, tako da ovo božanstvo ne možemo smatrati isključivo vezanim za prestonicu Retara.

starisloveni.rs

Spoljni faktori, kao što su hladnoća, vetar, nagle promene tempera-ture iz hladnog u toplo, štetno utiču na kožu ruku i ako se ne neguje na pravi način, ona vremenom postaje suva i ispucala. Ruke su, pored lica, najizloženiji deo tela, i zato je važno da im pružite adekvatnu negu, posebno na niskim temperaturama. Spoljni faktori, poput hladnoće, ve-tra, naglih promena temperature iz hladnog u toplo, štetno utiču na kožu ruku i ako se ne neguje na pravi način, ona vremenom postaje suva i ispucala.

Savršene obrve

A. Sredi svoje obrveNajpre moraš da odrediš oblik obrva, zatim da skratiš dugačke dlačice, a zatim da ih pravil-no očupaš1. Kako da odrediš odgovarajući oblik Uzmi običnu olovku i stavi je duž nosa. Tamo gde olovka “dodiruje” obrve, treba da ti počinju obrve.Nakon toga, olovku namesti tako da pokriva zenicu – tamo gde je kraj olovke, treba da bude najviša tačka obrva.Sada okreni olovku prema spoljašnjem delu oka. Tamo gde se olovka “završava”, treba da bude i završetak obrva.“Najviša tačka” tvojih obrva nalazi se u idealnom slučaju na 2/3 dužine obrva.2. Kako ćeš očupati obrveSkraćivanjeAko imaš izuzetno guste obrve sa dugim dlačicama, potrebno je da ih najpre skratiš. Prvo ćeš ih začešljati nagore i sve duge dlačice pažljivo skratiti makazicama za nokte.ČupanjeBelom olovkom obeleži koje dlačice treba da iščupaš. Važno: treba da čupaš dlačice koje rastu ispod idealnog oblika tvojih obrva, da bi izgledale što prirodnije. Svaku dlačicu iščupaj pomoću pincete u pravcu rasta dlake.HlađenjeNakon čupanja obrva, tvoja koža će biti crvena i osetljiva. Zato je najbolje da je “ohladiš” kockicom leda, koja će sprečiti iritaciju kože.

B. Savršeno našminkanePomoću olovke za obrve, pudera i maskare za obrve naglasićeš njihov oblik i istaći njihovu zavodljivu liniju3. Kako da pravilno istakneš obrveIscrtavanjeNakon čupanja obrva, olovkom za obrve možeš da popuniš “prazne rupe” ili mesta gde su dlačice prekratke. Upotrebi olovku koja je iste boje kao i tvoje obrve.OblikovanjePomoću bezbojnog gela za obrve uspešno ćeš oblikovati obrve i dovesti ih u željenu formu. Tako će svaka dlačica biti “na svom mestu”. “Bojenje”Obrve možeš da iscrtaš i pomoću braon pudera ili senke, a na kraju možeš da staviš i braon maskaru za obrve.C. Tvoji proizvodiBela olovkaPincetaBezbojni gel za obrveBraon maskara Olovke za obrve:1 Sa četkicom2 “Meka” olovka3 Sa spiralnom četkicom4 Sa četkicom za nanošenje braon pudera

Izvor bravo.rs

Santa Maria . . .

Njemu je bilo 50, a njoj tek 20 godina. Lenka Dunđerski bila je ćerka najimućnijeg Srbina u Vojvodini, Laze Dunđerskog. Između Laze Kostića i Lenke rodila se obostrana ljubav. Len-

ka opčinjena pesnikom, a on mladošću i lepotom. Umesto romanse, Laza se najpre povlači u manastir Krušedol, a potom se, na predlog Lenkinog oca, ženi Julijanom Palanački iz Sombo-ra. Te iste 1895. godine Lenka je umrla u Beču u 24. godini života. Sahranjena je u Srbobranu u porodičnoj kapeli. Laza Kostić posvetio je ovoj neobičnoj devojci, mnogi se slažu, najlepšu ljubavnu pesmu napisanu na srpskom jeziku - Santa Maria della Salute.

U nastavku, prenosimo vam njene najintimnije misli i osećanja, koje je Lenka poverila svom dnevniku...

Sokolac, o Petrovdanu, 1891.G-din Laza je pristao da mu otac bude dobrotvor. To znači da će biti kod nas u Sokolcu barem go-dinu dana. Ovde kod nas, moći će na miru pisati svoje božanske stihove i prevoditi. A ja? Moći ću ga svakodnevno viđati, razgovaraćemo svaki dan do mile volje. Mojoj sreći nema kraja!

Sokolac, na Ognjenu Mariju, 1891.Dani mi neizmerno brzo teku u društvu sa Gospodinom Lazom. S njim nikada ne može biti dosadno! Kakve priče iz dalekog sveta, kakve sve ljudske sudbine, kakve anegdote! Od srca sam se nasmejala jednoj od njegovih dogodovština sa Cetinja.Prema njegovom životnom iskustvu, sva moja znanja stečena u Pešti i Beču deluju kao od papira. I jesu papirnata. A ja se smatrala – izobraženom! Tek u g. L. vidim šta je život.

Sokolac, o Preobraženju, 1891.Tako, sedimo kraj kamina u trpezariji i pričamo, Oca i Mati odu ranije na počinak. Ili šetamo po divnoj jesenjoj prirodi na imanju i pričamo, pa odjednom, kao po prećutnom dogovoru, sa srpskog pređemo na nemački. Ili, francuski. Pa mađarski. Ili, kao što je bilo jutros, kojim jezikom smo poželeli jedno drugom „Dobro jutro!”, tim jezikom pričamo čitav dan. Oca se samo smeška. Volela bih da se, ovako ćuteći, razumem sa nekim čitavog života.

Sokolac, na Veliku Gospojinu, 1891.Pogled kojim me je jutros pogledao, presekao me.Osetila sam da nešto želi da me pita. I pitao je, zamolivši me da posle doručka, dok se posluga vrzmala okolo, iziđemo u šetnju podalje od dvorca.– Da li je istina da ćete se udati za crnogorskog princa i prestolonaslednika Mirka?A ja sam mu na to nehajno odgovorila, da su to sve glasine i možda, nečije želje koje nemaju mnogo veze sa mnom i mojim htenjima, i dodala: Da bih mogla da se udam jedino za čoveka kao što je on, ali da takvog još nisam upoznala, niti za njega čula!Takođe dodadoh, da će moj otac da poštuje svaku moju želju, jer, sem što me mnogo voli i želi da ženskinje naše bude izobraženo, on smatra da ono treba da ima slobodu da može da bira svoga bračnog druga po želji svoga srca, a ne zbog nekakvih novaca ili titula.

Sokolac, o Uskrsu, 1892.Danas je došao g. Uroš (Predić) da moluje moj portret. Doveo ga bata Bogdan, a poručio je otac da dođu. Dugo smo se dogovarali, učešće je uzeo i g. Laza, pa smo se po želji Oce ipak složili da to bude portret u prirodnoj veličini, sa balskom haljinom. (Tako propade g. Lazina želja da to bude sa fesićem, koje su moji muškarci smatrali nedovoljno ozbiljnim.) Dugo sam stajala u salonu, u balskoj haljini, dok je g. Uroš pravio skicu, bilo mi već teško. Ali, zadovoljna sam konturama koje sam videla. Stajala sam kraj omiljenog prozora što gleda na glavni ulaz u Sokolac, sa puno svetlosti, pored svog schreibentischa sa cvećem, i g. Uroš kaže da će raspoloženje i cela slika vrlo lepo ispasti.

Sokolac, uoči Leta Gospodnjeg, 1892.Otac je organizovao još jedan veliki prijem u čast G. Laze. On je juče najavio da uskoro odlazi, a nje-gov nešto natmuren izraz govori da nije srećan. Bože, šta li misli? Ipak, ne razgovaramo tako dugo i tako često kao pre. On je više povučen, i u svojoj sobi. Kaže da piše. I ja se tad sklanjam i ne želim njegovom uzvišenom duhu da smetam.

Sokolac, oko Petrovdana, 1892.Sutra g. Laza odlazi od nas. Kaže da mu je ovde sve predivno, ali da mora malo da se odvoji i osami. Razumemo mi pesnike, Gospodine Lazo, kaže moja Mati. Ali, mene muči nešto drugo. Da li odlazi zbog mene?

Sokolac, Leto, 1892.Gospodin Laza je otišao u manastir Krušedol, kaže, da piše malo u osami. Neizrecivo mi je prazno u duši i u kući. Gde god se okrenem očekujem da vidim njegovu dragu, razbarušenu pojavu, i one vod-njikave, tople oči i pogled koji me svuda prati. I sada te njegove oči osećam na sebi. A tek glas! Prvi put osećam da mi neko nedostaje, a da to nije moj otac, mati, sestre… Bože,da li je to ono što jedno drugom nismo rekli, a sve je bilo to? Bože, ja sam srećna, jer se prvi put rodio taj osećaj u meni, i to prema takvom, u svakom pogledu, odličnom čoveku. Kako mi je prvi put dosadno u mom sopstvenom domu, u ovom dragom kutku koji sam oduvek volela i toliko čeznula u Beču za njim. Ne čita mi se, ne jaše, ne šeta, čak ni ne putuje družbenicama, čak ni u Beč! Samo bih da sam sama u ovoj mojoj sobi, i samo da sam u mislima s njim.

S proleća, imanje Bogdana Dunđerskog, 1894.Došla sam kod bate Bogdana jer mi je kod kuće postalo neizdrživo. I evo, sada jedino preko Bate čujem za njega. Sasvim se odaljio, i kao, namerno. Bio je kod Bate na imanju i po mesec dana, ali nije mi pisao. Tek, čujem od Bate da ponekad pita za mene, i ono – da li se udala? Nema više ni knjiga da mi šalje.

Beč, o Maloj Gospojini, 1895.Tek ovde, u Beču, mogu da dođem k sebi, daleko od svih i svega i prvi put ovde da zapišem nešto, ako išta više vredi i pisati.Gotovo je sve! On se oženio.Ali, izdaja našeg zajedništva, našeg zaveta, bila bi manje bolna, da mi je to javio lično, da smo se još jednom bar videli.Ništa, samo glas i to – o nebesa! Postupak kojim je valjda hteo da me uvredi, do kraja dotuče – da li je mogao biti svirepiji? Za kuma je pozvao moga oca!!! Savršen zločin, bez traga. (Otac je, naravno, pristao, a ja sam poželela tog trenutka da me nema! Da me nema za duže vreme, ne samo dok se obavi taj čin, već da me nema za dugo, zapravo zauvek!)Ali zašto? Šta sam mu nažao učinila?

Poslednji zapis, novembar, 1895.Sutra je moj dvadeset šesti rođendan. Što sam proživela za ovih pet godina? Samo patnju. Ljubav je patnja i više ne bih mogla da volim. A čemu onda život bez nje? Doveka sedeti u roditeljskom domu? Jer ja ne mogu više voleti. Da, sutra mi je rođendan. Darivaću i sebe i Njega najskupocenijim darom: koji je večan i koji se ne zaboravlja. Bar dok on bude živ. Znaće On. Razumeće sve….

Zvanično, Jelena Lenka Dunđerski umrla je od tifusne groznice, u Beču, daleko od roditeljskog doma. Otac i braća uništili su njenu prepisku sa Lazom Kostićem, koja bi

je nakon smrti kompromitovala. Ako je ovaj dnevnik zaista autentičan, nikakva bolest se u njemu ne pominje, i navodi na to da je uzrok smrti mlade naslednice sasvim drugačiji...

izvor: www.srbobran.net

Kutak za savete o nezi kose - Lidija Gmijović, “Lady L“

MADONNA foreverU ovom i narednih nekoliko brojeva pokušaćemo da se podsetimo fri-zura nekih poznatih ličnosti. Kako su izgledali na početku karijere, kako su menjali svoj izgled, kako izgledaju danas.... Pop ikona, žena koja je pravi “transformers”, čiji svaki novi album je pratio i novi stajling, i koja svakako zaslužuje da sa njom počnemo ovaj serijal - Madona...

Madona danas

Kosa je dužine preko ramena, stepenasto ošišana. Uz njen bledi ten i godine koje se već vide na njenom licu, ovo je boja koja joj odgovara. Frizura je neobavezna, blagi talasi koji uokviruju lice. Lično milsim da bi joj više odgovarala ista ova frizura, ali nešto kraća, dužine do ispod brade, jer bi tako fokus bio na njenim očima.

Kada se, ranih osamdesetih pojavila na sceni, Madona je predstavljala pravi šok za publiku. Iako su je neki poredili sa Sindi Loper, što zbog izgleda, što zbog sličnog načina pevanja, njeno provokativno ime, a i ime prvog singla “Like a Virgin“, lansirali su je u sam vrh pažnje. Njena neobična garderoba, koja se sastojala iz komada koje niko do tada nije poneo za-jedno, bila je dopunjena velikim nakitom, bižuterijom, sa neizostavnim krstom. Uz to je išla frizura kakvu vidite na sli-ci, i sa stručne strane, bio je to vrlo loš minival, i njena kosa je u to vreme bila gotovo uništena. Suvi, procvetali krajevi, čemu je doprinelo i farbanje i redovno tapiranje, obeležili su početak Madonine karijere. Ipak, to nije sprečilo milione mladih devojaka da je kopiraju....

U narednom periodu, o Madoni počinju da se brinu profesionalni stilisti, pa njen izgled, iako je i dalje u neobaveznom fazonu, počinje da dobija svoju formu. Iako i dalje ima minival, Madonina kosa je sada nego-vana, a formi dodatno doprinose pramenovi u boji svetlijoj od njene prirodne kose. Oblik frizure se još uvek formira tapiranjem, ali je sada to sve na mnogo višem, profesionalnijem nivou, tako da se kosa dodatno neguje. Sve to doprinosi mnogo sofisticiranijem izgledu zvezde u usponu.

Krajem osamdesetih, Madona se pojavljuje u filmu “Ko je ova devojka“ (Who’s that girl), sa kratkom, pla-vom kosom. I dalje minival, i dalje tapiranje, što je i jedno i drugo bilo obeležje cele dekade osamdesetih. Ono što posebno skreće pažnju u ovom stajlingu, osim plave kose, jesu upadljive, tamne, debele obrve. I opet Madona uspeva da zaintrigira javmost svojom pojavom, nastavljajući da se menja sa svakim novim pojavljivanjem.

Stajling iz vremena kada je lansirala pesmu “Material girl“, gde neodoljivo podseća na Merilin Monro. Po prvi put Madonina kosa je očigledno zdrava, sjajna, definisana. Ovo je jedna od frizura koja joj nabolje stoji, jer odgovara njenom obliku lica, a sama kosa ima volumen. Frizura holivudskih lepotica sa kra-ja četrdesetih i početka pedesetih godina prošlog veka deluje vrlo elegantno, a Madona je naglašava klasično krojenim večernjim haljinama.

I kada je izgledalo da smo od Madone već sve videli - ogromna transformacija! Od platinaste plavuše, postala je crnka, što samo po sebi ne bi bilo toliko drastično, da nije potpuno skratila kosu. Iako ovako farbana kosa preterano naglašava njenu svetlu put, sama frizura joj odlično stoji, jer ima pravilan oblik lica i krupne oči. Uz to, ova dečačka frizura učinila ju je neko-liko godina mlađom.

Kao što sam već navela prilikom komenta-risanja prethodne frizure, mislim da crna kosa nije najbolji izbor za Madonu. U ovom slučaju, za razliku od dečački kratke kose, frizura ovog oblika, potpuno ravna i uz lice, daje joj mnogo ozbiljniji, pa samim tim i stariji izgled. Ova fri-zura svakako ne spada u moj izbor Madoninih transformacija.

HemogradLamela 3, lokal 2

066/ 10 40 10 Vršac

Salon lepote

Iz bakine kuhinjePROLEĆNA SUPA SA PASULJEM

1 veći crni luk, 100 gr pasulja, 200 gr zelene boranije, 1 veliki praziluk, 1 tikvica, so, biber, maslinovo ulje, peršun

U posoljenoj vodi obariti pasulj, oprati hladnom vodom i ocediti. Na maslinovom ulju propržiti sitno seckani crni luk, pa naliti vo-dom, posoliti i pobiberiti. Dodati kuvani pasulj i boraniju. Kada je boranija kuvana, dodati praziluk sečen na kolutove i tikvicu sečenu na kockice. Pustiti da provri, jer praziluk i tikvice ne treba da se prekuvaju, sitno iseckati peršun i dodati u supu.

Supu služiti toplu.

PREDJELO OD PATLIDŽANA 2 velika patlidžana, 4 veća paradajza, 100 gr mladog sira, 2 kašike pavlake, so, ulje, svež bosiljak za dekoraciju

Patlidžan dobro oprati i iseći na deblje kolutove. Na plitkoj tavi ugrejati malo ulja, pa pržiti patlidžan sa jedne i druge strane, kratko, da porumeni. Staviti na papirne ubruse da se ocedi, pa posoliti. Paradajz iseći na deblje kolutove, posoliti i staviti po jedan kolut paradajza na kolut patlidžana. Mladi sir umutiti sa pavlakom, pa staviti po kašičicu na svaki kolut paradajza. Ukrasiti svežim bosiljkom.

Predjelo se može služiti toplo ili hladno, po ukusu.

PILETINA SA VINOM4 batka sa karabatkovima, 200 gr mesnate slanine, 2 veće šargarepe, 4 glavice crnog luka, 4 krompira, 2 veće nakisele jabuke, 2 dcl crnog vina, so, biber, peršun

Piletinu posoliti i pobiberiti, staviti u dublji pleh i naliti vinom. Ostaviti u frižideru da odstoji 2 sata. Slaninu, povrće i jabuke iseći na krupne komade i dodati u pleh. Pokriti folijom i staviti u rernu, na 200 stepeni. Nakon sat i po vremena, skloniti foliju i vratiti u rernu. Pojačati vatru i peći još oko pola sata, okrećući meso na svakih 10 minuta.

Jelo služiti toplo.

PEČENE JABUKE 8 većih kiselih jabuka, 100 gr suvog grožđa, 100 gr lešnika, 200 gr šećera, 1 pavlaka, 2 kašike šećera u prahu, kockica putera

Jabuke oljuštiti i izdubiti im sredinu. Poređati ih u dublji pleh premazan puterom. Suvo grožđe i seckane lešnike pomešati sa šećerom, pa ovom smesom puniti svaki jabuku. Staviti u zagrejanu rernu i peći oko 45 minuta na 200 stepeni. Pečene jabuke izvaditi iz rerne i ostaviti da se prohlade. Pavlaku umuti-ti sa šećerom u prahu, pa staviti na, ili pored jabuka, prilikom serviranja.

Jabuke služiti rashlađene.

Citati poznatih

Život je kratak– ili suviše dug– da bi sebi mogli dozvoliti taj luksuz da živimo loše.

Paulo Koeljo

Čast se ne može oduzeti, ona se može samo izgubiti.

Čehov

Beskorisno je čoveku sa predrasudama dokazivati neopravdanost njegovih predrasuda.

Turgenjev

Citati poznatih

Ako si se uputio prema cilju i putem počeo zastajkivati i kamenjem gađati svakog psa koji laje na tebe, nikad nećeš stići na cilj.

Dostojevski

Nešto nije u redu sa mnom i sa svijetom, ili je u redu sa mnom i sa svijetom, ali ne možemo vezu da uspostavimo nikakvu.

Meša Selimović

Svi smo mi rođeni ludi; neki čak i ostanu takvi.

Semjuel Beket