Dokumentarna fotografija

Istina je da slika govori hiljadu rei, ali da li smo uvek u stanju da te rei proitamo sa odgovarajueslike odnosno fotografije? U stvari, da li fotograf uvek moe da nam prenese jednom fotografijomporuku ne samo od hiljadu ve od vie hiljada rei? Upravo je poruka ono to dokumentarnufotografiju ini posebnom i izdvaja je od ostalih oblika vizuelne komunikacije. Sa razvojem drutva isocijalnih prilika, fotografija poprima dublji i iri znaaj. Od svog nastanka pa do dananjih danafotografija je pored glavne namene da zabelei trenutak i sauva ga od zaborava, stekla svojumetniki i komercjalni dojam, ali i sve vie znaajnu dokumentarnu dimenziju.

Za zaetnike dokumentarne fotografije smatraju se Lewis Hine i James Van DerZee. Poetkom XXveka ova dva fotografa su svojim radom oznaila nastanak dokumentarne fotografije, Lewis Hine jesvojim fotografijama potpomogao izmene zakona za zatitu dece radnika u Sjedinjenim AmerikimDravama, dok je Van DerZee poznat po izradi portreta njujorkih crnaca. Fotografi dokumentarnefotografije nastoje da prikau istinitu, objektivnu i stvarnu sliku nekog dogaaja, situacije ili linosti itime ovekovee jedan momenat, i poalju poruku u svet. Svrha dokumentarne fotografije jeste dautie na javnost i da podstakne neke drutveno-politike promene i delovanja. Da bi privukli panjujavnosti, sadraji dokumentarnih fotografija najee su okantni i zanimljivi. Dokumentarnafotografija razvija se najee sa namenom da prikae i opie one oblasti koji su bili nedostupni irojjavnosti, kao i zabranjena, odnosno nepoznata i sakrivena mesta. Sam naziv dokumentarnafotografija govori o fotografiji dokumenta, iz ega proizilazi da je njena svrha da dokumentujeodreeni sadraj. Odnosno da svojim sadrajem da peat na odreeni dogaaj, period ili linost kojuodslikava. Stoga se moe rei da fotografija slui kao memorija jednog druva, uvajui jedanodreeni trenutak u vremenu koji ima svoju narativno-didaktiku funkciju.

Tokom ratnih i posleratnih vremena dokumentarna fotografija poprima totalno drugu dimenziju imomente koje su tokom tih vremena beleili fotografi. Najee su sluili medijima kao svedoanstvoo dogaanjima tokom ratova. Fotografija je postala svedok i razotkrila je mitove o ratu kaopatriotskom poduhvatu i vojnicima kao junacima. Upravo ratna fotografija prikazuje stvarnu slikudeavanja na jednom takvom podruju. Svoju najveu primenu dokumentarna fotografija danas imau kriminalistici, medicini i sve vie u novinarstvu. Foto novinarstvo se I razvija uporedo sa razvojemdokumentrane fotografije. Naizgled isti medij, ali poruka koju alju, apsolutno razliita.Dokumentarna fotografija oivljava bezbroj momenata, situacija, aktivnosti, koje se manifestuju krozodreen vremenski period, ona oivljava ivot. Dok se u fotonovinarstvu fotografija najee uzima izjednog konteksta i stavlja u odgovarajui kontekst, gde poprima totalno drugaiju namenu a i krajnjicilj. Ne postoji ni vreme ni prostor da se shvati njena irina I kompleksnost znaenja. Fotografije kojegledamo u novinama su istrgnute iz konteksta I takve, prikazuju zaleen momenat koji nam se uzodgovarajui tekst predstavlja kao istina. Ipak, dokumentarna fotografija nastoji verodostojnopreneti odreenu sliku i time pruiti javnosti stvaran i istinit uvid u deavanja.

Meutim, objektivnost je nestabilna kategorija koju moramo prihvatiti sa rezervom kada jedokumentarna fotografija u pitanju. S obzirom da je belei ovek, koji u svaku tu fotografiju doda inotu svoje subjektivnosti, ne moemo biti sigurni da li je fotografija zaista stvarna ekspresija isvedoanstvo o dogaaju koji se odigrao ili je ona samo subjektivni doivljaj fotografa o tome to jezabeleio svojim objektivom.

Autorka: Svetlana osoviFoto: crf.rs

Izvori za tekst:

http://www.photography.com/articles/types-of-photography/documentary-photography/http://historymatters.gmu.edu/mse/photos/modern.htmlhttp://www.nieman.harvard.edu/reportsitem.aspx?id=101591