Fordeler å ulemper ved å bruke mobiltelefonДечји свет чине мали, радознали људи са безброј питања, жеља, могућности. Треба им пружити помоћ у њиховом настојању да открију свет око себе, и свет који их окружује. Чињеница је да је коришћење мултимедија у интересу деце, и њиховог развоја. Не можемо никако децу изоловати из света и времена у коме живимо. За коришћење мултимедијалних средстава је потребна вештина у којој су деца добра, а већина нас одраслих велике незналице. Говоримо о вештини јер, ако никада нисмо покушали, онда не знамо, користити рачунаре, телефоне, све сложеније и захтевније, што није нимало лако.

Психо-социолошки аспектиЈош увек није истражено поље психо–социолошких аспеката. Зато само имамо

нагађања. Нормално је да ако неку активност максимално користимо, све остале ће се запоставити. Тако да питање утицаја на психо – социолошки аспект зависи од саме индивидуе, а пошто је у питању дете, а познато је да о деци брину родитељи или васпитач, сам утицај зависи од одговорности родитеља или васпитача. Не мора да буду негативне последице, има ту и позитивних страна коришћења рачунара и мобилних телефона. Неке од њих су да деца која имају физичка или ментална оштећења, могу да напредују и да се социјализују уз помоћ телефона или рачунара. А могу и да стварају и уче на њима.

Афективни аспектиТелефони и рачунари су постали хит данашњице, зато их свака породица у

садашњости има у дому. Из тог разлога проводе највећи део времена крај телефона, рачунара и таблета. Ту почиње страх родитеља, а појавом страха, јавља се и револт. Родитељи сматрају да су мултимедији лоши по децу, само зато јер нису упућени у свет мултимедије. За поједине родитеље рачунар је баук. Из тог не знања, родитељи мисле да телефони и рачунари лоше утичу на развој детета. Елем, постоје и они који истичу позитивне стране коришћења мултимедија. Неке од њих су да деца лакше усвајају градиво ако им се презентује на рачунару. И пожељно је и исправно ако се користи само у те сврхе.

Когнитивни аспектиУтицају мултимедија на когнитиван развој детета зависи углавном од врсте

активности која се детету нуди. Неке активности омогућују детету да искаже своју креативност, да себи поставља мање или више тешке проблеме. Користи или последице од ових активности које би оне оставиле на когнитиван план развоја не би могле да буду.

Педагошки аспектиПо питању педагошких аспеката, највећи проблем је неупућеност васпитача,

наставника или професора. Они се плаше да „машина“ не заузме њихово радно место. Зато неки од наставника, најчешће куде друге који користе мултимедије у настави, да рачунар ради уместо њих. Док је проблем у томе да неки наставници страхују да не изгубе контролу над ситуацијом због некоришћења мултимедија. Данас постоји спектар програма и радионица за стручно усавршавање васпитача и наставника. Једини проблем је што мора да се има индивидуални приступ сваком детету, јер свако дете различито схвата појмове.

Постоје доста статистичких истраживања да инклузивна деца постижу завидне резултате уз помоћ мултимедија.

Социолошки аспектиРекли смо да мултимедији имају утицај на друштво, али такође имају утицај и на

институције, и на њихове промене. Што се тиче користи од стране мултимедија су бесконачне. Према социјално-културној средини из које потичу, појединци су мање-више сасвим припремљени да у потпуности учествују у активностима које им се нуде. Утицај на социолошки аспект деце је разнолик, познато је да углавном дечаци имају већу склоност ка рачунарима.

Проблем који имају многи људи, је осећај да у реалности нисмо тако добри као у играма. И то не само у смислу успеха, ми заиста постижемо више у световима игара. Када смо у свету игара многи од нас постају сопствена најбоља верзија, неко ко ће најпре помоћи и посветити се проблему колико год да је потребно, неко ко ће устати после неуспеха и покушати поново. Међутим у стварном животу, кад се сусретнемо са неуспехом, често се не осећамо тако. Осећамо се савладано. Никада се тако не осећамо када играмо игре, то у играма просто не постоји. Дакле, то је оно што требамо да проучавамо. Шта је то у вези са играма што онемогућава да се осећамо као да не можемо да постигнемо све? Како можемо узети та осећања из игара и применити их у пословима стварног света?