fonoloska slozenost

PSIHOLOGIJA, 2010, Vol. 43 (1), 2010 by the Serbian Psychological Association

UDC 159.946.3.072-056.264-053.4 ; 81233-056.264-053.4 ; 81342.7/.8-056.264-053.4 DOI:10.2298/PSI1002167S

Fonoloka sloenost i mesto slogovnog akcenta kao indikatori fonolokog razvoja u usvajanju srpskog jezika1Maja Savi1, Darinka Anelkovi1, Nevena Buevac1 i Heather van der Lely2Laboratorija za eksperimentalnu psihologiju Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu, Srbija 2 Department of Psychology, Harvard University, USA1

Istaivanje je imalo za cilj odreivanje fonolokih parametara relevantnih u razvoju jezikih sposobnosti prilikom usvajanja fonolokog sistema srpskog jezika. Po ugledu na britanski TOPhS (van der Lely & Harris, 1999), a uz proveru da odgovaraju specifinostima srpskog jezika, odabrane su karakateristike sloga i mesto naglaavanja kao parametri za koje se moglo pretpostaviti da mogu biti znaajni za praenje usvajanja fonolokih karakteristika srpskog: a. nastup: konsonant ili konsonantski klaster na poetku sloga, b. rub: konsonant na kraju sloga, c. broj slogova (dva ili tri), d. mesto naglaavanja: poetni naglaen ili poetni nenagalaen slog, odnosno srednji naglaen ili srednji nenaglaen slog. Kombinovanjem ovih parametara konstruisana je lista od 96 pseudorei razliitog nivoa sloenosti u zavisnosti od broja markiranih parametara. Uzorak je inilo 30 dece podeljenih u tri uzrasna poduzorka (3, 4 i 5 godina) i 14 odraslih ispitanika. Zadatak ispitanika je bio da svaku pseudore glasno ponovi, a izgovor je sniman. Transkripcija odgovora i kodiranje tipa greke su omoguili analizu uticaja pojedinih segmentnih i surpasegmentnih parametara na sposobnost fonoloke reprodukcije kod dece razliitog uzrasta. Dobijeni rezultati ukazuju da se sposobnost reprodukcije ispitivanih fonolokih obeleja razvija u ranijem predkolskom periodu, a da se najtee reprodukuju konsonantski klaster na poetku sloga i konsonant na kraju sloga. Ovi parametri se jo tee reprodukuju ukoliko je re troslona ili ukoliko sadri 2 ili 3 obeleja istovremeno. Pokazalo se da se mesto naglaavanja rei usvaja ak i pre 3 godine. U zakljuku se diskutuje mogunost korienja ispitivanih fonolokih obeleja za praenje govornog razvoja dece na ranim uzrastima. Tekoe u reprodukovanju fonolokih obeleja bi mogle ukazivati na mogue potekoe u procesiranju i rekonstrukciji fonolokih, pa posledino i morfolokih i sintaksikih karakteristika rei i iskaza. Kljune rei: razvoj govora, fonoloki razvoj, fonoloka obeleja, disfazija, specifini jeziki poremeaj (SLI) Kontakt adresa: [email protected] 1 Ovaj rad je potpomognut sredstvima EU Framework Programme COST Action 33 i Ministarstva za nauku i zatitu ivotne sredine Republike Srbije br. D-149039. Zahvaljujemo se profesorki Dragi Zec (Cornel University, USA) na svesrdnoj pomoi u konstrukciji adekvatnog fonolokog materijala za srpski jezik.

168

FONOLOKA SLOENOST I MESTO SLOGOVNOG AKCENTA

U naoj sredini ne postoji nijedan standardizovani instrument za procenu govornih sposobnosti dece, ak ni instrument ija je validnost, diskriminativnost i pouzdanost sistematski proveravana makar samo u praksi. U takvoj situaciji dijagnostika diferencijacija izmeu dece tipinog razvoja i one koja imaju tekoe u razvoju govora nije valjana ni pouzdana. Psiholozi, logopedi, pedijatri, roditelji prinueni su zbog toga da se oslanjaju na naturalistike procene i neproverene postupke i testove. Ovo istraivanje je deo nastojanja da se zapone konstrukcija validnih instrumenata kojima bi se mogla vriti adekvatna procena razliitih komponenti i aspekata razvoja govora kod dece predkolskog i ranijeg osnovno-kolskog uzrasta, kao i da se da poetna procena postigunua na razliitim uzrastima koja bi posluila kao orijentir za kasniji odabir indikatora i standardizaciju instrumenata za srpski jezik. Svako govorenje i razumevanje jezika zasnovano je na sposobnostima prepoznavanja i produkcije fonolokih obeleja, jer su ona osnovni medijum u kome je verbalna poruka kodirana. Ovaj rad predstavlja poetni pokuaj da se ispita razvojna indikativnost u naem jeziku manje istraivanih segmentnih i suprasegmentnih obeleja fonolokog sistema. Cilj je da se odredi da li su ova obeleja relevantna i diskriminativna za procenu fonolokog razvoja na predkolskom uzrastu, to bi omoguilo njihovo ukljuivanje u eventualnu konstrukciju i standardizaciju testa govornog razvoja za srpski jezik. Pretpostavka o relevantnosti fonolokih struktura za procenu razvoja govora i registirovanje eventualnih razvojnih tekoa zasniva se na ispitivanjima uticaja karakteristika sloga, duina rei i akcenta na sposobnost izgovaranja pseudo-rei u kome je izvreno poreenje britanske dece tipinog razvoja sa decom kod koje je dijagnostifikovan tzv. gramatiki specifini jeziki poremeaj (G-SLI) (Gallon, Harris & van der Lely, 2007). Rezultati su pokazali da ova deca vie gree u zadatku ponavljanja fonoloki kompleksnijih pseudo-rei, ak i jednoslonih i dvoslonih, nego deca tipinog razvoja. Specifini jeziki poremeaj (Specific Language Impairment) je termin koji se u svetskoj literaturi i praksi ustalio u poslednjih par decenija za ono to se do tada nazivalo Developmental Language Disorder ili Developmental Language Impairment, dok se u naoj sredini ustalio termin razvojna disfazija. Re je o tekoama u govornom razvoju koje se ispoljavaju u jezikoj strukturi razliitog nivoa. Najlake se uoavaju na morfosintaksikom planu, ali paljivije analize pokazuju da se tekoe javljaju i na drugim nivoima kao to su fonologija, leksikon, ak i pragmatika (Leonard, 1998). Pomenuti nalaz Gallon, Harris & van der Lely (2007) ukazuje da disfazini poremeaj ukljuuje ne samo tekoe sa morfolokim i sintaksikim, ve i sa fonolokim obelejima maternjeg jezika. FONOLOKE KARAKTERISTIKE SRPSKOG JEZIKA: SLOG I PROZODIJSKA OBELEJA Osnovne fonoloke jedinice kao to su vokali (samoglasnici) i konsonantni (suglasnici) nazivaju se segmentima. Oni se u jeziku kombinuju u vee jedinice

Maja Savi, Darinka Anelkovi, Nevena Buevac, and Heather van der Lely

169

slogove, rei, reenice. Nain na koji se te vee jedinice realizuju i varijetet u njihovom izgovoru ini suprasegmentnu strukturu jezika. Suprasegmentna struktura obuhvata ona obeleja jezika koja se prostiru preko dva ili vie segmenta (glasa), karakteristike sloga i rei kao to su akcenat, ritam, intonacija (Kristal, 1988; Zec, 2000, 2007). Svaki slog ima svoj centralni deo jezgro, i dva periferna dela nastup (ili uzlaz) i rub (ili kodu) (Kristal, 1988; Zec, 2000, 2007) (Slika 1). Jezgro je nosilac sloga i po pravilu ga ini vokal (kao u oba sloga rei voda), a ree i tzv. silabiki konsonant kao u rei trn. Termin nastup (u engleskom onset) se odnosi na sam poetak sloga. On moe sadrati jedan konsonant (kao u imenici red); moe biti prazan, kada slog ne poinje konsonantom nego vokalom, kao u imenicama o-ko i u-vala ili u predlogu u; ili se moe sastojati iz konsonantskog klastera (tra-va, stru-na). Rub ili koda (u engleskom rime, coda) odnosi se na zavrni deo sloga koji nije obavezan, a ini ga bilo koji konsonant kojim se slog zavrava (red, pesma). Slog koji nema rub, ve se zavrava vokalom, zove se otvoren (oba sloga u rei tra-va), a slog koji ima rub, zavrava se konsonantom i naziva se zatvoren slog (pes-ma, ka-men).RE

STOPA

SLOG

NASTUP

JEZGRO

RUB

KONSONANT

VOKAL

KONSONANT

Slika 1. Fonoloka struktura rei

Isticanje jaine ili visine tona jednog sloga u rei naziva se akcenat. U srpkom jeziku postoje etiri akcenta: kratkosilazni, kratkouzlazni, dugosilazni i dugouzlazni. Kako se u naem istraivanju neemo baviti tipom akcenta, ve samo mestom naglaavanja, treba imati u vidu osnovnu jedinicu metrike organizacije stopu (Slika 1). Jedna re moe sadrati najmanje jednu stopu, i ona se sastoji ili iz jednog naglaenog sloga (kao u rei red, pas, lav), ili iz jednog naglaenog i jednog

170


nenaglaenog (kao u reima pesma2, itam, gladan). U srpskom jeziku naglaeni slog moe biti samo prvi slog u stopi. Troslone rei pored stope imaju jo jedan nenaglaeni slog koji se moe nai iza stope kao u rei (poli)ca3, ili ispred stope kao u rei ko(lica). Rei sa vie slogova mogu naravno imati vie nego jednu stopu: (rodo)(ljublje), (rodo)(ljubi)vi, (prija)(telji)ca,. Vieslone rei takoe mogu imati vie nego jedan pridodati nenaglaeni slog: nepro(menljiv). Jezici pokazuju veliki varijetet u slogovnoj i prozodijskoj strukturi (npr. havajski jezik ne poznaje zatvorene slogove, prema Kristal, 1995). Karakteristike koje smo ovde naveli vae za srpski jezik.

PRIRODA FONOLOKE REPRODUKCIJE I POVEZANOST SA TEKOAMA U RAZVOJU GOVORA Ve iz ovog elementarnog opisa se vidi sa kakvim se pravilnostima i varijetetom dete suoava u ranim fazama usvajanja jezika, i koja sve obeleja specifina za dati jezik mora da uoi i usvoji da bi razvilo sposobnosti segmentne i suprasegmentne analize verbalnog iskaza. Istraivanja koja emo citirati u tekstu koji sledi pokazuju da je, osim oteane recepcije i produkcije u domenu morfologije i sintakse, u deficitarne sposobnosti deteta sa govornim potekoama spada i oteana fonoloka analiza. Procena fonolokog razvoja i diskriminacija oteanog jezikog razvoja U naoj sredini, u dijagnostici razvojne disfazije (ili specifinog jezikog poremeaja SLI) puno panje se posveuje izostavljanju gramatikih markera u iskazima, kako u domenu morfologije tako i sintakse, kao i sposobnostima artikulacije, odnosno pravilnog izgovora pojedinih glasova i rei. Meutim, fonoloki razvoj obuhvata ne samo pravilnu artikulaciju rei, ve segmentnu i suprasegmentnu analizu, odnosno analizu svojstava pojedinih glasova (segmenata), slogovnu strukturu, fonotaktike osobine, ritam, prozodiju, kao i njihovu integraciju u jezikoj recepciji i produkciji (Curtin & Werker, 2007). Poznato je da se pojednostavljivanje fonoloke strukture rei u govoru dece tipinog razvoja javlja na uzrastu od oko 2 do 3 godine: redukcija konsonantskog klastera (vata umesto vrata; lota umesto lopta); izostavljanje konsonanta na kraju rei (kame umesto kamen); izostavljanje nenaglaenog sloga na poetku rei (nana umesto banana). Meutim, istraivanja pokazuju da kod dece sa specifinim jezikim poremeajem ove pojave perzistiraju i na starijim uzrastima (Sahlen, Reuterskioeld-Wagner, Nettelbladt, & Radeborg, 1999; Gathercole & Baddely, 1990; Bartolini & Leonard, 2001; Gallon et al., 2007). To znai da bi2 3 U daljem tekstu podvueni slog oznaava naglaeni slog u rei. Granice jedne stope u rei obeleene su zagradama ( ).


171

registrovanje ovih greaka u sponatnom govoru dece starijih uzrasta moglo biti inidikativno za tekoe fonoloke analize, i da bi segmentne i suprasegmentne karakteristike mogle biti validan indikator govornog razvoja. U diferencijaciji tipinog i atipinog razvoja znaajno je imati u vidu i razliite uzroke i tipove poremeaja. Priroda poremeaja koji se manifestuje na primer u obliku nepravilne artikulacije je sasvim razliita ukoliko mu je uzrok neka anatomska karakteristika, loe navike ili slab uzor u jezikoj sredini, u odnosu na onaj kome je u osnovi tekoa da se sprovede kognitivni proces fonoloke analize i enkodiranja. Ovaj drugi tip poremeaja je neuroloki baziniji i pretpostavlja se da moe biti uzrok tekoa u domenu morfologije, sintakse i leksike (Joanisse & Seidenberg, 1998; Leonard, 1998; McClelland & Patterson, 2002; Gathercole and Baddley, 1989, 1990; Chiat, 2001; Bishop, North, & Donlan, 1996; Marshall, Ebbels, Harris, & van der Lely, 2002; van der Lely, 2005). Autori se meutim ne slau oko toga kakva je priroda te uzronosti i tumae je na razliite naine. Ogranienja kratkorone memorije Razvojno perzistentno pojednostavljivanje strukture rei koje se moe primetiti kod dece sa razvojnim tekoama neki autori tumae ogranienjima u kratkoronoj memoriji (Ingram, 1981; Gathercole & Baddley, 1990). U jednom istraivanju je korien test CNRep koji detektuje primarni memorijski deficit i koji je iroko primenjivan u dijagnostici poremeaja govora i itanja. (Childrens Test of Repetition Gathrecole & Baddley, 1996). Slabiji uspeh ove dece ukazuje ili na ogranieni raspon fonoloke memorije ili na to da njen sadraj brzo izbledi. Meutim, Gallon sa saradnicima (Gallon et al., 2007) naglaava da slogovna struktura ajtema u tom testu nije kontrolisana, i da se vodilo rauna samo o broju slogova, to nije dovoljno. Npr. ballop i glistow su obe dvoslone rei, ali nemaju istu slogovnu strukturu jer se razlikuju u nastupu, rubu, i u tome da li je re o otvorenim ili zatvorenim slogovima. Isto tako, izostavljanje nenaglaenog sloga koji prethodi naglaenom (kao u izgovoru nana umesto banana) je tipina greka koja se javlja na vieslonim reima i pseudo-reima (Gathrecole & Baddley, 1989, 1990; Montgomery, 1995; Bishop et al., 1996; Botting & Conti-Ramsden, 2001). Meutim, Gallon sa saradnicima tvrdi da se nenaglaeni slog ne izostavlja na bilo kom mestu u rei, ve samo na poetku, i da je to u skladu sa injenicom da se prvi deiji jednolani iskazi organizuju u vidu dvoslonih rei ija je struktura sastavljena iz prvog naglaenog i drugog nenaglaenog sloga. Drugim reima izostavljanje nenaglaenog sloga na poetku rei, tvrde ovi autori, posledica je strukturiranja slogova u trohaike stope (Gallon et al., 2007). Da je re o memorijskom ogranienju onda ne bi postojala preferencija u tom pravcu.

172


Sposobnost fonolokog procesiranja S druge strane, ima autora koji istiu da je zadatak ponavljanja psudorei sloen i da se sastoji iz dve kompenente. Jedna je fonoloka memorija koja omoguuje zadravanje reprezentacije u fonolokoj petlji, a druga je fonoloko procesiranje u kome se vri formiranje fonoloke predstave na osnovu zadate pseudo-rei i njena rekonstrukcija tokom ponavljanja (Snowling, Chiat, & Hulme, 1991). Van der Lely & Howard (1993) su pronali da nemaju sva deca sa SLI problem zadravanja rei u kratkoronoj memoriji. Kada je fonoloka struktura rei jednostavna, deca mogu da zapamte onoliko rei koliko i deca iz kontrolne grupe. Ovo otvara pitanje sloenosti fonoloke strukture. Naime, autori su pretpostavili da se registrovano pojednostavljivanje fonoloke strukture rei moe pripisati smanjenoj sposobnosti fonolokog procesiranja koja onda ima svoje efekte i manifestacije u razliitim domenima jezike strukture. Treba spomenuti i istraivanje u kome su sistematski varirane duina sloga i prozodijska struktura rei i psedo-rei (Roy & Chiat, 2004), koje je raeno na deci tipinog razvoja uzrasta izmeu 2 i 4 godine i u kome je potvren efekat prozodijske strukture.

CILJ ISTRAIVANJA Poto je vano uoiti poreklo tekoa koje dete ispoljava u razvoju, smatrali smo znaajnim istraiti koje su komponente jezika bazine za rano usvajanje njegovih strukturalnih karakteristika, i da li su one diskriminativne na uzrastima na kojima je mogue primeniti standardizovane dijagnostike postupke (predkolski i kolski uzrast). Ispitivali smo da li su recepcija i produkcija odabranih fonolokih obeleja relevantna i diskriminativna za praenje tipinog razvoja dece koja usvajaju srpski jezik. Ukoliko bi se to potvrdilo, upadljivije zaostajanje u razvoju osetljivosti na kritika fonoloka obeleja moglo bi da bude indikator tekoa u jezikog percepciji, pa posledino i razvoju renika i usvajanju morfo-sintaksikih markera. Vano je naglasiti da bi korienje segmentnih i suprasegmetnih obeleja u proceni jezikih sposobnosti dece u razvoju omoguilo bolje razlikovanje problema sa nepravilnom artikulacijom glasova i rei, od razvojnih tekoa vezanih za dublje bazine kognitivne sposobnosti fonoloke analize i rekonstrukcije. Drugo znaajno odreenje u vezi sa ciljem naeg istraivanja tie se izbora fonolokih obeleja relevantnih za analizu. Izbor fonolokih kontrasta za ovo istraivanje je uinjen na osnovu novijih nalaza o tome da se tekoe ponavljanja pseudo-rei registrovane kod dece sa SLI ne koncentriu oko zapamivanja duih rei, niti oko recepcije i reprodukcije segmenata (glasova), ve pre svega


173

oko slogovne i metrike strukture rei (van der Lely & Harris, 1999; Roy & Chiat, 2004; Gallon et al., 2007). U eksperimentu je varirana unutranja organizacija sloga i stope pseudorei. Pseudo-rei su odabrane kao materijal u kome nema unapred poznatog fonolokog sloaja kao kod rei, nego on mora da se reprodukuje van leksikona, tj. van stabilizovanog, semantiki podranog i automatizovanog sistema. Re je, dakle, o egzekutivnoj funkciji fonoloke reprodukcije, zasnovanoj iskljuivo na fonolokoj recepciji i analizi prisutnih segmentnih i suprasegmentnih obeleja. Hipoteze Osnovna hipoteza ovog istraivanja je da e tanost reprodukcije odabranih fonolokih obeleja zavisiti od uzrasta. Pretpostavili smo da e markiran nastup (konsontantski klaster na poetku sloga) i markiran rub (konstonant na kraju sloga) biti tei za reprodukciju, odnosno da e ih mlaa deca ee izostavljati u reprodukciji pseudo-rei. Takoe smo pretpostavili da e se tanost reprodukcije metrike strukture rei razlikovati po uzrastima, odnosno da e mlaa dece ee izostavljati slogove i greiti u mestu naglaavanja rei nego starija deca i odrasli. Polazi se i od hipoteze da je fonoloka kompleksnost rei diskriminativna po uzrastu, odnosno da mlaa deca prave vie greaka na reima vieg nivoa sloenosti (2 i 3) u odnosu na stariju decu i odrasle. MetodPostupak: U ovom istraivanju je korien zadatak ponavljanja pseudorei za koji se pokazalo da dobro odraava sposobnost recepcije i reprodukcije segmentnih i suprasegmentnih fonolokih sloaja i da je pogodan za ispitivanje dece sa SLI i disleksijom (Bishop et al., 1996, Conti-Ramsden & Hesketh, 2003, Gallon et al., 2007). Neki autori su koristili ovu proceduru za praenje izabranih pokazatelja razvoja i kod veoma male dece (2 godine) (Roy and Chiat, 2004). Ispitanicima je u uputstvu reeno da e uiti neke nove, nepoznate rei koje do sada nisu uli, a da je njihov zadatak da ih ponove onako kako ih uju. Napravljen je audio-snimak svih pseudo-rei (stimulusa) i nakon emitovanja svake od njih ispitanik je imao zadatak da je ponovi. Stimulusi su izlagani u tri randomizovane liste. Produkcija svakog ispitanika je snimana. Nacrt: fonoloka obeleja i konstrukcija materijala: Prema ugledu na britanski TOPhS (Test of Phonological Structure, van der Lely & Harris, 1999) napravljena je lista od 96 pseudo-rei, uz prethodnu proveru da relevantni fonoloki parametri odgovaraju silabikim i metrikim karakteristikama srpskog jezika. etiri fonoloka parametra su uzeta u obzir prilikom konstrukcije pseudo-rei. Dva parametra su vezana za silabiku (slogovnu) strukturu rei, nastup i rub, dok su trei i etvrti metrike prirode i tiu se broja slogova i akcenta tj. mesta naglaavanja. Sistematskim kombinovanjem ovih parametara dobijeno je 16 situacija, za koji je konstruisano po 6 pseudo-rei. Pregled fonolokih obeleja sa primerima dat je u Tabeli 1. Zagrade u pseudo-reima oznaavaju granice stope u rei, a naglaeni slog je podvuen. Zvezdicom su u tabeli oznaene situacije markirane za dato fonoloko obeleje, tj. pseudo-rei u kojima je prisutno fonoloko obeleje.

174


Prvi parametar je nastup i odnosi se na to da li pseudo-re sadri slog koji poinje konsonantom ili konsonantskim klasterom (npr pa-ba naspram pra-ba). Prilikom izbora konsonantskih klastera uzeta su u obzir fonotaktika ogranienja srpskog jezika (Zec, 2000). Drugi parametar odnosi se na rub tj. da li pseudo-re ima zatvoren slog koji se zavrava konsonantom (pa-ba naspram pal-ba). Trei i etvrti parametar su metrike prirode: broj slogova i akcenat tj. mesto naglaavanja. Poto je u srpskom jeziku naglaen uvek prvi slog u stopi, variranje metrike strukture postigli smo dodavanjem sloga na dvoslonu re, tj. dodavanjem sloga ispred ili iza stope. Na taj nain smo dobili troslone pseudo-rei u kojima je prvi slog mogao biti naglaen, a drugi nenaglaen, npr. (paba)da, kao i pseudo-rei u kojima je prvi slog bio nenaglaen, a drugi naglaen, npr. da(paba). Iako su akcenat i njegova realizacija kompleksnija kategorija u srpskom jeziku, za potrebe ovog istraivanja nije nas interesovala duina sloga, ve samo sposobnost da se reprodukuje mesto naglaenog sloga u rei. Tabela 1. Ispitivana fonoloka obeleja i nivoi sloenosti pseudo-rei Pseudo-re sa mestom naglaavanja paba praba palba da(paba) (dapa)ba (paba)da pa(bada) pralba da(praba) (dapra)ba (praba)da pra(bada) da(palba) (palba)da da(pralba) (pralba)da Markiran nastup * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * 1 Markiran rub 3 sloga Nivo sloenosti 0

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16

2

* *

* * * *

3

Sistematskim variranjem i kombinovanjem prisutnih (markiranih) i odsutnih fonolokih obeleja dobijeni su stimulusi razliitog nivoa kompleksnosti (Tabela 1). Najjednostavniji je 0-ti nivo u kome je pseudo-re dvoslona i nema markiranih obeleja. Iako i dvoslone rei imaju naglaen slog, njih smo svrstali u 0-ti nivo sloenosti iz tri razloga: a. ne sadre nijedno fonoloko svojstvo koje bi se moglo izostaviti; b. u srpskom jeziku kod dvoslonih rei naglasak je uvek na prvom slogu u stopi; c. uoeno je da se prvi spontani jednolani iskazi kod dece sastoje iz dvoslonih rei kod kojih je uvek naglaen prvi slog, pa se moe rei da je to 0-ta razvojna pozicija u usvajanju prozodije maternjeg jezika (Gallon et al., 2007). U tom smislu su nai dvosloni stimulusi bili nemarkirani, pa su tako i svrstani u 0-ti nivo sloenosti. Nivo sloenosti 1 imale su pseudo-rei kod kojih je prisutno samo jedno obeleje, npr. samo nastup (konsonantski klaster na poetku sloga) ili samo rub (konsonant na kraju


175

sloga), ili troslona re bez drugih fonolokih obeleja. Nivo sloenosti 2 imale su rei kod kojih su markirana dva svojstva, npr. nastup i rub, ili nastup i dodat slog (troslona re). Nivo sloenosti 3 su imale pseudo-rei kod kojih su markirana tri obeleja, i nastup i rub i slog dodat pre ili posle stope. U Tabeli 1 se vidi da je kombinovanje parametara prouzrokovalo neujednaen broj stimulusa po razliitim nivoima sloenosti, o emu se vodilo rauna prilikom statistike analize (raunata je proporcija, a ne broj greaka). Dodavanje pseudo-rei radi postizanja boljeg balansa dovelo bi do poveanja broj situmulusa po ispitaniku, to bi prevazilazilo ograniene sposobnosti odravanja panje kod dece mlaih uzrasta. Transkripcija odgovora i kodiranje fonolokih svojstava: Poto je re o deci iji je govorni razvoj u toku, moglo se oekivati da fonoloke karakteristike kao i fluentnost i snaga izgovora varira, i da to utie na tanost transkripcije. Stoga je reprodukcija pseudorei svakog ispitanika posebno beleena od strane tri nezavisna transkriptora. Nakon provere i usaglaavanja transkripata, kodirano je prisustvo odnosno odsustvo svakog markiranog svojstva. Posebno je vano naglasiti da tanost reprodukcije samih segmenata (vokala i konsonanata) nije bila od primarne vanosti za ovo istraivanje. Nepravilna reprodukcija glasova nije raunata kao greka, sve dok je fonoloka struktura rei ouvana. Nije bilo vano da li dete pravilno artikulie svaki glas, ve da li ga uopte reprodukuje. Supstitucija segmenata (glasova) u rei nije kodirana kao greka ukoliko je svako slogovno i metriko svojstvo na neki nain reprodukovano. Na primer, pseudo-re koja je glasila ga(dvulme), a reprodukovana kao da(tvurme), kodirana je kao ispravna, jer su u reprodukciji sva relevantna svojstva ouvana (ima nastup i rub, 3 sloga i naglasak na drugom slogu). Ukoliko je pak isti stimulus repodukovan kao ga(dvume), onda je kodiran kao greka (jer nije reprodukovan rub l). Ukoliko je reprodukovan kao (gadvul)me, onda je takoe kodiran kao greka, jer je naglaen prvi slog, a ne drugi. Ovakva strategija kodiranja je od kljune vanosti, jer omoguava testiranje diskriminativnosti slogovnih i metrikih svojstava fonolokog sistema za uzrasne razlike meu decom tipinog razvoja. Ukoliko bi se ova diskriminativnost potvrdila dobili bismo indikatore koji bi se mogli koristiti u diskriminaciji izmeu tekoa vezanih za artikulatorne sposobnosti, i onih koje su uzrokovane bazinim kognitivnim sposobnostima opaanja, procesiranja i generisanja fonolokih sloaja. Prvi tip tekoa ne moe ometati opti tok razvoja govorne funkcije, dok drugi tip moe izazvati kanjenje u usvajanju bazinih morfolokih i sintaksikih karakteristika jezika, i izgradnju jezika kao sistema. Varijable: Nezavisne varijable (faktori) su fonoloko obeleje sa 4 nivoa (nastup, rub, broj slogova, mesto naglaavanja), fonoloka sloenost (1, 2 i 3 nivo4) i uzrast (3, 4, 5 godina i odrasli). Zavisna varijabla je proporcija broja greaka nainjenih u zadatku reprodukcije, tanije proporcija broja izostavljenih markiranih obeleja, npr. izostavljanje nastupa ili ruba, izostavljanje sloga, ili promena mesta naglaavanja u pseudo-rei. Ukoliko je stimulus bio fonoloki kompleksniji (imao vie nego jedno markirano obeleje) broj izostavljenih markera se brojao za svako obeleje posebno. Uzorak: Uzorak je inilo 30 dece iz jednog novobeogradskog vrtia, uzrasta 3, 4 i 5 godina. Raspon starosti u uzrasnoj grupi 3-godinjaka kretao se izmeu 3441 meseci (prosek 39 4 Stimulusi 0-tog nivoa fonoloke sloenosti nisu uli u analizu, jer ne sadre nijedno fonoloko svojstvo koje bi se moglo izostaviti. Funkcija ovih stimulusa je bila da prui vei varijetet pseudo-rei i otea zadatak reprodukcije.

176


meseci), 4-godinjaka od 4452 meseci (prosek 49 meseci), a za 5 godina izmeu 59 i 68 meseci (prosek 65 meseci). Kontrolnu grupu inio je prigodan uzorak 14 odraslih ispitanika. Kontrolna grupa u ovom istraivanju omoguila je da se proveri da li pojedina fonoloka obeleja izazivaju i kod odraslih odreeni procenat greaka. Poto je re o pseudo-reima, tj. o materijalu koji nije semantiki podran (ime je iskljuena mogunost automatizovane reprodukcije) mogao se oekivati izvestan broj greaka i kod odraslih, i to diskriminativno, na pojedinim parametrima vie nego na drugim. Smatrali smo da je ova vrsta kontrole neophodna ukoliko elimo da utvrdimo koje fonoloke karakteristike dete mora uspeno reprodukovati da bi se smatralo detetom tipinog razvoja, a na kojim se parametrima greke mogu tolerisati jer se javljaju i kod odraslih.

Rezultati Analiza varijanse je pokazala statistiki znaajan efekat uzrasta: F (3,40)=18.739; p

fonoloska slozenost

Documents