flamanska kultura

BELGIJA

Belgija je modrena ali veštački stvorena država, nastala kao reakcija na stalnu borbu za prevlast evropskih sila,

koje su se smenjivale na ovom području tokom istorije (Rimsko carstvo, burgundski grofovi, španska, austrijska,

francuska i holandska vlast), a koje su ostavile trag u kulturi ovog područja.

Posle perioda Napoleonove vlade je, pod uticajem Engleske, uspostavljeno ujedinjeno Nizozemsko kraljevstvo

1815. godine, kao tampon zona prema Francuskoj. Belgijanci su potpadanje pod centralnu vlast Oranske dinastije

doživeli kao jaram. Posle političkih nemira, Belgija je proglasila nezavisnost 1831. godine.

Jedan od problema sa kojima sa suočila nova država bio je jezik. Zvanični jezik bio je francuski, a nizozemski je

tek 1851. godine postao jezik nastave u osnovnim školama, dok je u srednjim školama i dalje dominirao francuski.

1866. godine nizozemski je postao zvanični jezik u Antverpenu, što je navelo i druge gradove da pođu za ovim

primerom.

U međuratnom periodu je ponovo u centru pažnje bilo flamansko pitanje. Nizozemski je konačno postao zvaničan

jezik u Flandriji. Međutim, u graničnim oblastima se i dalje javljaju trvenja između francuske i nizozemske jezičke

zajednice.

Od samog nastanka Belgija je ustavna monarhija. Ustav iz 1830. uveo je politiku centralne države, dok je

vremenom došlo do decentralizacije. Od sporazuma 1992. godine (het St. Michielsakkoord) Belgija je i zvanično

federalna država.

Svaki Belgijanac stariji od 18 godina dužan je da glasa, a od nedavno je na snazi izborni cenzus od 5%.

Federacija

Najvažniji zadatak kralja je imenovanje vlade. Sastav vlade, pod vođstvom premijera, mora da prođe i kroz

parlamentarnu proceduru. Federalna skupština se sastoji od donjeg doma (narodni poslanici) i senata (senatori).

Ova dva tela imaju jednaku moć (svaki zakon moraju usvojiti oba upravna tela), mada se u poslednje vreme

dovodi u pitanje značaj senata. Sastavljanje vlade u Belgiji nije jednostavno jer se mora voditi računa o različitim

zajednicama i pokrajinama. Federalna vlada nadzire resore odbrane, prava, socijalnih pitanja, unutrašnjih i

spoljnih poslova. Poslednji premijera bili su demohrišćanski orijentisani Vilfrid Martens (Wilfried Martens),

osamdesetih godina i Žan-Lik Dehane (Jean-Luc Dehaene) devedesetih, zatim liberal Gi Verhofstad (Guy

Verhofstadt) od 1999. do 2008. Potom je usledio povratak demohrišćanskih predstavnika na ovo mesto: Iv Leterm

(Yves Leterme) čiji je drugi mandat u toku i Herman van Rompaj (Herman van Rompuy) koji je tokom 2009. vršio

ovu funkciju.

Jezičke zajednice

U Belgiji žive pripadnici tri jezičke zajednice (francuska, nizozemska i nemačka), svaka sa svojom kulturom,

jezikom, obrazovnim sistemom i internim problemima.

Pokrajine

U Belgiji postoje i tri pokrajine: Flandrija, Valonija i Prestonička pokrajina Brisel. (Het Vlaamse Gewest, Het

Waalse Gewest en het Brussels Hoofdstedelijk Gewest) Svaka je nadležna za pitanja lokalne i ekonomske prirode

(prostorno planiranje, životna sredina, saobraćaj, javni radovi, stanovanje). Svaka zajednica i svaka pokrajina na

izborima biraju direktno svoj parlament i vladu. U slučaju Flandrije to je jedno telo (Vlada Flandrije).

Provincije

U Belgiji ima 10 provincija koje su odgovorne za pitanja lokalnog značaja (npr. Odbrana od nepogoda). Na čelu

svake je guverner.

Opštine

Najdecentralizovaniji vid vlasti je nivo lokalnih zajednica - opština, kojih u Belgiji ima 589. Opštinska autonomija

je u ovoj zemlji vrlo značajna, pa su nadležnosti opštinskih vlasti dosta široke. Opštinu vodi Savet opštinskih

vlasti (Het College van Schepenen) na čijem čelu se nalazi gradonačelnik (burgemeester).

Posleratne političke tendencije

Posle Drugog svetskog rata nastao je period velike političke nestabilnosti. Period 1945-51. obeležilo je pitanje

nasleđa kralja Leopolda III, koji je 1950. abdicirao u korist svog sina Baudevejna, zatim reizgradnja zemlje, kao i

zaokret u spoljnoj politici. Pedesetih godina (1952. godine) došlo je i do rascepa u sistemu obrazovanja između

slobodnih i katoličkih škola.

Nesuglasice između flamanske i valonske zajednice bile su u centru pažnje javnosti sedamdesetih godina.

Tadašnje političke partije (demokrate, socijalisti i liberali) bile su podeljene u regionalne, flamanske i valonske,

ogranke. Ishod je bilo definitivno stvaranje federalne države.

Parlamentarni izbori 1999. godine doneli su promenu klime u belgijskom političkom životu, zahvaljujući

skandalima (ubistvo zamenika premijera Andre Kolsa (André Cools), afera Ditru (Dutroux), skandal Augusta-

Dassault (slučaj raskrinkanog podmićivanja i pojava otrova dioksina u stočnoj hrani). Posle niza mandata

hrišćanski orijentisanih partija došlo je do promene u sastavu skupština.

Političke stranke

Od početka političkog života Belgije postojale su tri dominantne struje: demohrišćanska, socijalistička i liberalna.

Od sedamdesetih godina prošlog veka postoje i ekološke stranke, kao i stranke koje se zalažu za autonomiju

Flandrije. Trenutno je u ovoj pokrajini najuticajnija demohrišćanska CD&V (Christendemocratisch en Vlaams),

zatim slede socialistička SPA-Spirit (Socialistische Partij Anders - Spirit), liberalna VLD (Vlaams Liberaal

Democraten), ekološka stranka Groen!, umereno nacionalistička N-VA (Nieuwe Vlaamse Alliantie) i radikalna

Vlaams Belang koja je na političkoj sceni zamenila lustrirani Flamanski blok (Vlaams Blok).

Kraljevska kuća

Belgija je još od svog nastanka 1831. godine nasledna ustavna monarhija. Ustav postavlja kralja izvan religije i

ideologije, političkih ubeđenja i ekonomskih pitanja, i smatra ga čuvarem jedinstva i suvereniteta zemlje.

Belgijom su vladali Leopold I, Leopold II, Albert I, Leopold III, Baudevejn I i Albert II.

Albert II je 9. avgusta 1993. nasledio na prestolu svog iznenada preminulog brata Baudevejna. Albertova supruga

je kraljica Paola, sa kojom ima troje dece: princa Filipa, princezu Astrid i princa Lorana. Prestolonaslednik Filip i

njegova supruga, princeza Matilda, imaju sina Gabrijela i kćerku Elizabet. (vidi: www.monarchie.be)

međukulturni uticaji udžbenik

U Belgiji je tokom 20. veka utočište potražio veliki broj imigranata. Pre Prvog svetskog rata Belgija je svojim

pristupačnim položajem privlačila doseljenike. S obzirom na neutralnost njenog statuta, mnoge međunarodne

organizacije su se opredelile da svoja sedišta uspostave baš u ovoj zemlji. Tu su se održavali i brojni kongresi i

međunarodne izložbe.

Može se govoriti o tri struje imigracije: prva je prispela početkom 20. veka kada je politika belgijske vlade

privukla radnu snagu iz Poljske i Italije. Druga bi bila priliv radne snage sa područja Mediterana (pre svega iz

Turske i Maroka), a trećom strujom se smatra doseljavanje velikog broja predstavnika međunarodnih organizacija,

pre svega u Brisel. Oko 8% stanovništva Belgije je neke druge nacionalnosti. Sve ove grupacije žive i na području

Flandrije, koncentrisani najpre u velikim gradovima ili industrijskim oblastima kao što su nekadašnji rudnici u

Limburgu.

Najveći deo imigranata prispelih početkom veka je integrisano u belgijsko društvo. Najveći izazov predstavlja

integracija Turaka i Marokanaca, s obzirom na njihov jezik i veroispovest.

Stereotipi

http://www.monarchie.be/

U toku 17. i 18. veka mnogi predstavnici intelektualne elite emigrirali su u Holandiju. U Flandriji je ostalo

pretežno seosko stanovništvo. Odatle potiče stereotipna slika 'tupavog Belgijanca' iz holandskih viceva.

Flamanci za sebe kažu da, u poređenju sa drugima, još umeju da uživaju u malim stvarima.

U Belgiji kao federaciji prisutno je više ravni društvenog i ekonomskog života i više kulturnih identiteta. Ovo

ponekad dovodi do konflikta za koje se uvek traži mirno rešenje, putem takozvanog 'Belgijskog kompromisa'.

U Flandriji se stereotipi odnose na geografske faktore. Stanovnici Antverpena, koji leži nedaleko od holandske

granice, važe za arogantne, Limburžani, uvek u zaostatku i daleko od centra Flandrije su 'spori', dok se

stanovništvo Zapadne Flandrije smatra 'marljivim', što mnogo znači u regionu poznatom po preduzimljivosti i

prodornosti.

Mediji udžbenik Pisani mediji

Prve novine su se u Flandriji pojavile za vreme španske vladavine, u 17. veku. Belgija je 1830. godine dobila

jedan od najliberalnijih zakona o štampi u svetu. U periodu koji je prethodio ovom zakonu u Belgiji su bila

favorizovana frankofona glasila, dok su flamanske novine izlazile sporadično i u ograničenom tiražu sve do kraja

19. veka. Tiraž novina na flamanskom jeziku se tek sedamdesetih godina prošlog veka izjednačio sa tiražom

novina na francuskom.

Kao u Holandiji, i u Belgiji izlaze brojne nacionalne i regionalne novine i časopisi, kao i besplatni dnevni list

Metro. Inostrana štampa je takođe zastupljena na tržištu, posebno u Briselu.

Kao i druge društvene pojave, pisani mediji su podložni fenomenu ’pilarizacije’ (verzuiling), jer svaka novina

pripada određenom društvenom 'stubu'. Katoličke novine pokrivaju dve trećine tržišta, a socijalističke tek 4%.

Listovi sa demohrišćanskim pečatom

De Standaard

Het Nieuwsblad/De Gentenaar

Het Volk

De Gazet van Antwerpen

Het Belang van Limburg

Liberalno orijentisani listovi

Het Laatste Nieuws/De Nieuwe Gazet

Socijalistički listovi

De Morgen

TV i radio

Belgijski mediji su još 1935. godine, pre nastanka televizije, podeljeni na dve grupe prema jezičkom govornom

području, a od 1960. oni postoje nezavisno jedni od drugih. Veoma su podložni političkim uticajima, s obzirom na

to da skupština imenuje njihovo uredništvo. Nastanak Flamanske medijske kuće VTM (Vlaamse

Televiesiemaatschappij) 1989. godine ukazao je na to da je ova politička pozadina loša pojava.

VRT, flamanski radio i televizija (Vlaamse Radio en Televisie, valonski ekvivalent ovoj kući je RTBF - Radio

Télévision Belge de la Communauté Française) ima za zadatak da “privuče što veći broj gledalaca i slušalaca

širokim izborom programa koji bude interesovanje publike i ispunjavaju njihova očekivanja”. Ciljeve ove

medijske kuće određuje flamanska zajednica, što predstavlja poseban kvalitet i doprinosi daljem razvoju identiteta

i raznovrsnosti flamanske kulture kao i razvoju demokratrskog i tolerantnog društva. (Dekret od 29. aprila 1997).

VRT čine tri televizijska kanala: Porodični TV1 i CANVAS, i KETNET, kanal namenjen deci.

Komercijalna VTM emituje pre svega zabavne emisije a na drugom kanalu (Kanaal 2) programe namenjene

mlađoj publici. Druga komercijalna medijska kuća je VT4. Postoji i sedam regionalnih i još nekoliko

specijalizovanih TV-stanica kao što je finansijski Kanaal- Z ili lifestyle stanica Vitaya.

Državni programi dominiraju radio-talasima sa svojih 5 kanala: Radio 2, najpopularniji i namenjen širokoj publici,

Radio Donna, namenjen mladima, Studio Brisel, namenjen nešto alternativnijoj mladoj publici, ’intelektualno’

orijentisani Radio 1 i Radio 3, koji prvenstveno emituje klasičnu muziku. Postoji i veliki broj lokalnih nezavisnih

radio stanica (Q-muziek, TOP-radio...)

Belgijska novinska agencija se zove BELGA.

Religija udžbenik

Kao i druge katoličke zemlje Belgija je podeljena na biskupije. Sedište nadbiskupa nalazi

se u gradu Mehelenu. Svaka od njih se sastoji iz izvesnog broja parohija na čelu sa sveštenicima (pastoor). Od

šezdesetih godina broj zainteresovanih za sveštenički poziv stalno opada, tako da neki od njih postaju zaduženi za

više od jedne parohije.

Od kako je počeo proces sekularizacije šezdesetih godina, Flamanci sve ređe odlaze u crkvu: posle Drugog

svetskog rata je 70% Flamanaca posećivalo službu jednom nedeljno, dok ih je danas svega 15%, i to prevashodno

pripadnika starije generacije. Ipak, veliki broj parova bira da se venča u crkvi i da krsti svoju decu. Mnogi od njih

nikada pre nisu kročili u crkvu ali ovim prilikama prave izuzetak. Crkveni rituali su vekovima stari, i time postaju

deo tradicije.

Vekovima je katolička vera u Flandriji uticala na celokupan život ljudi, kako na selu tako i u gradu. Odlučujuću

ulogu u verskom profilisanju Flandrije odigrao je Osamdesetogodišnji rat.

Kada se sedam protestantskih severnih provincija Minsterskim mirom 1648. otcepilo od španske vlasti, južno

Nizozemlje postalo je uporište kontrareformacije, čiji se uticaj i danas ogleda najpre u znamenitim barkonim

katedralama iz 17. veka, i u delu umetnika poput Rubensa, koji su svojim slikama širili katoličku propagandu.

Veći deo obrazovnih ustanova i udruženja odvajkada je bilo katoličko. Jezuitski, franciskanski i drugi redovi

zalagali su se za širenje školstva. Ove tzv. slobodne škole (vidi pod Obrazovanje) dobijale su finansijsku pomoć i

držale nastavu teologije. Katolička tradicija oblikovala je i razna omladinska udruženja (skauti, KAJ- katolička

omladina...) Katolički stub je prisutan i u svim aspektima političkog života. Hrišćanske stranke (trenutno CD&V)

su tokom 20. veka osamdeset godina neprekidno ulazile u sastav vlade. S obzirom na to da je Belgija skoro

isključivo katolička zemlja, katolički stub stoji ravnopravno sa socijalističkim i liberalnim, što nije slučaj u

Holandiji: vertikalna stratifikacija društva (verzuiling) u Holandiji počiva na verskoj (vidi Holandija, Religija),

dok u Belgiji ona leži na ideološkoj osnovi.

U Belgiji postoji i izvestan broj duhovnih redova poznatih najpre po svojim proizvodima. Karmelićani,

Dominikanci i drugi u svojim opatijama i manastirima ručno proizvode pivo, vino, sir, sveće, pa čak i pidžame ili

igračke.

Druga po zastupljenosti veroispovest u Belgiji je islam (3% stanovništva), koji su polovinom prošlog veka doneli

prvi imigranti iz severne Afrike (Maroko, Turska, Alžir). Godine 1974. Belgija je zvanično priznala islam.

Ekonomski je značajna i jevrejska zejednica koja čini okosnicu trgovine dijamantima u Antverpenu. Priliv

jevrejskih imigranata na kraju 19. veka pretvorio je Antverpen u ‘Zapadni Jerusalim’. Sledeća struja je pridošla

posle Drugog svetskog rata. Iako je reč o relativno maloj zajednici, jevrejska trgovina dijamantima donosi oko 5%

nacionalnog prihoda.

Mali deo stanovništva je pravoslavne veroispovesti, a oko 20% njih je verski neopredeljeno.

Ekonomija udžbenik

Belgijska ekonomija je moderna i tehnološki napredna, zasnovana prvenstveno na trgovini, i to izvozu pre nego na

uvozu. Poljoprivreda je slabo zastupljena. Visok nacionalni proizvod, niska inflacija, društvena i politička

stabilnost i opšte blagostanje osnovne su odlike belgijske ekonomije.

Industrija

Prva ekonomska revolucija zahvatila je Belgiju već pod francuskom okupacijom, krajem 18. veka, jer je

Francuska morala da izgradi jaku ratnu industriju. Parna mašina, razvoj tkačke i metalne industrije doveli su do

ekonomske modernizacije.

Posle 1830. u Valoniji je izgrađena železnička mreža, kao i rudnici uglja i metalna industrija. Industrija u Flandriji

je pak stagnirala zbog niza slabih žetvi i propasti tekstilne industrije. Flandrija je tek od kraja 19. veka počela da

preuzima primat nad Valonijom.

1901. godine je otvoren prvi rudnik uglja u Limburgu.

Posle Prvog svetskog rata ekonomska šteta je bila ogromna. Zahvaljujući Belgijskom Kongu, bogatom

sirovinama, ekonomija je relativno brzo ponovo stala na noge, ali su protekle još tri decenije pre nego što je

krenula linijom uspona. Teška industrija postala je najzastupljenija privredna grana, dok je zemljoradnja potisnuta

u drugi plan.

Posle Drugog svetskog rata u Valoniji su nastupila teška vremena kada su zatvoreni rudnici i mnogi ostali bez

posla. U Flandriji to nije bio slučaj jer je industrija već bila modernizovana.

Izvoz

Dve trećine bruto nacionalnog proizvoda potiču od izvoza. Najveći trgovački partneri Belgije su Francuska,

Nemačka i Hoalndija. Belgija je i bitna karika evropskog transporta. Najveći deo izvoza (70%) potiče iz Flandrije,

a najviše se izvoze proizvodi hemijske industrije, biseri, dijamanti i plemeniti metali, sirovine za tekstilnu

industriju, sirće, duvan, biljke i cveće. Belgijsko pivo i čokolada su svetski poznati po kvalitetu

Energetika

Energetika je važna za metalnu industriju i petrohemiju. Najviše se procentualno koristi nuklearna energija koja

služi isključivo za proizvodnju struje. Pored toga energija se dobija i iz zemnog ulja, uglja, koksa, zemnog gasa,

vodenih tokova i alternativnih izvora. S obzirom na to da u Belgiji nema izvora fosilnih goriva, u tom pogledu ona

zavisi od inostranstva.

Poljoprivreda

Zemljoradnja i povrtarstvo postaju sve manje bitni za belgijsku ekonomiju. Uvođenjem mehanizacije i

smanjenjem obradive površine smanjen je i broj zaposlenih u ovoj oblasti. Jedino još morski ribolov i neki

poljoprivredni proizvodi imaju tržišnog značaja

Obala, brojne turističke atrakcije i Ardeni na jugu zemlje privlače veliki broj turista svake godine.

Slikarstvo

Flamanski likovni umetnici su vekovima zauzimali značajno mesto u evropskoj istoriji umetnosti i kulture. U

ranom srednjem veku su monasi i drugi umetnici ilustrovali rukopise minijaturama. Flamanski stari majstori

(Vlaamse Primitieven) još uvek su nezaobilazan pojam za ljubitelje umetnosti:. Van Ejk, Bauts, Van der Hus,

Memling (Van Eyck, Bouts, Van der Goes, Memling). Svetski su poznati slikari 16 i 17. veka: Brehel, Bos,

Rubens, Van Dejk, Jordans i mnogi drugi (Breughel, Bosch, Rubens, Van Dijck, Jordaens).I posle toga flamanski

umetnici ostaju prisutni na međunarodnom nivou: od flamanskih ekspersionista, preko Ensora i Permekea (Ensor,

Permeke) do savremenih umetnika Ravejla, Landajta, Panamarenka, Mara (Raveel, Landuyt, Panamarenko,

Mara).

Arhitektura

Istorijski gradovi poput Briža, Henta ili Antverpena, koncentrisani na maloj površini, čine deo nacionalnog blaga

Belgije. U skorije vreme belgijska arhitektura prati svetske trendove, ali bez mnogo originalnosti. Izuzetak bi

predstavljao čuveni arhitekta Viktor Horta (Victor Horta), čiji se mnogobrojni arhitektonski biseri u stilu secesije

nalaze pod zaštitom UNESCO-a.

Muzika

Svetski je poznata srednjovekovna flamanska polifona muzika (Vlaamse polyfonie). Takmičenje kraljice Elizabete

(De Koningin Elisabethwedstrijd) za violinu, klavir, kompoziciju i odnedavno pevanje, je jedno od najvećih

svetskih muzičkih takmičenja. U svetu rok muzike i varijetea poznati su Adamo, Žak Brel, Arno, Kluzo, Deus,

Huverfonik., Zita Svoun, Aksel Red, Touts Tilemans (Adamo, Jacques Brel, Arno, Clouseau, Deus, Hooverphonic,

Zita Swoon, Axelle Red, Toots Thielemans), a u operi Hoze van Dam (José Van Dam).

Razvijena je elektronska muzika čijom scenom dominiraju Front 242, Technotronic, Ian van Dahl, Kate Ryan...

U Flandriji se, najčešće tokom leta, održavaju brojni festivali sa raznolikom muzičkom ponudom. Poznati su Rock

Werchter, Marktrock u Levenu , Dranouter (folk muzika), Sfinksfestival (world music).

Književnost

Poznati književnici su Hido Hezele, Luj Paul Bon i Hugo Klaus (Guido Gezelle, Louis Paul Boon, Hugo Claus)

koji je godinama bio nominovan za Nobelovu nagradu.

Film

Belgijska filmska industrija centar ima pretežno u Valoniji gde rade poznati režiseri Lik i Žan-Pjer Darden i Žako

van Dormal (Luc en Jean-Pierre Dardenne, Jaco Van Dormael). Najpoznatiji flamanski režiseri su Stejn Koninks i

Dominik Derudere (Stijn Coninx, Dominique Deruddere), a najpoznatiji glumac Jan Dekler (Jan Decleir).

Kultura stanovanja

Za Belgijance se kaže da su rođeni “sa ciglom u stomaku”. Prosečan Belgijanac je izuzetno vezan za svoj dom i

životnu okolinu. Preko dve trećine stanovništva poseduje kuću, kojih ima najrazličitijih vrsta.

Flandrija je najgušće naseljena oblast u Evropi. Na kvadratnom kilometru živi preko 400 stanovnika. Ipak, pored

Brisela, samo tri flamanska grada broje preko 100 000 stanovnika: Antverpen, Hent i Briž. Na svakih 5 kilometara

leži po neko selo, a na svakih

20 grad. Ova naselja su međusobno povezana najgušćom mrežom puteva u Evropi. U poslednje vreme puno

pažnje se posvećuje očuvanju otvorenog prostora.

Slobodno vreme

Zajedno sa Holanđanima, Flamanci prednjače u učešću u raznim udruženjima i klubovima.

U Flandriji postoji 40 000 zvanično priznatih lokalnih udruženja: mesni ogranci kulturnih i društvenih

organizacija, amaterske umetničke trupe, sportski klubovi, ali i udruženja za organizaciju karnevala. U proseku

postoji preko 100 klubova po opštini. Flamanci rado odlaze u kafee i noćne klubove.

Sport

U svetu je Flandrija poznata kao zemlja sa tradicijom biciklizma, gde dolaze do izražaja flamanska istrajnost i

timski rad. Biciklisti koji idu do kraja svojih mogućnosti nazivaju se flandriens, a najveći biciklista svih vremena

je Edi Merks (Eddy Merckx). Čuveno je i belgijsko golubarstvo, a u individuelnim sportovima dokazali su se

teniseri (Justin Henin, Kim Clijsters), džudisti (Ingrid Berghmans, Ulla Werbrouck, Gella Vandecaveye), atletičari

(Ivo Van Damme, Roger Moens, Gaston Roelants), triatlonci (Luc van Lierde), itd.

Gastronomija

Belgijanci i Flamanci su poznati kao hedonisti i sladokusci. Za ljubitelje piva Belgija je raj, s obzirom na ponudu

od preko 400 vrsta. Tradicija proizvodnje piva i ispijanja po kafeima je veoma duga, a najpoznatije vrste su

trappistenbieren, abdijbieren, geuze- i kriekbieren.

Flandrija je poznata i po povrtarstvu, a tipičan specijalitet je vrsta kupusa (witloof), kao i bele špargle. Praline i

čokolada su svetski poznati specijaliteti, kao i tomate-crevette ili tomaat garnaal na nizozemskom (paradajz punjen

račićima iz Severnog mora), razne vrste zečetine, Mechelse koekoek (vrsta ćurke), tong (riba list), waterzooi (vrsta

variva), paling in het groen (jegulja u sosu od zelenog povrća), hutsepot (jelo od mesa, krompira i povrća),

mosselen (dagnje), kao i nenadmašni pomfrit (Belgische/Vlaamse frieten).

Obrazovanje udžbenik

Belgija ima slobodu obrazovanja, a od 1921. godine je uvedena obaveza školovanja od šeste do četrnaeste godine.

Godine 1983. je ova obaveza produžena na uzrast do 18 godina. Pored osnovnog (predškolsko i školsko), srednjeg

i višeg obrazovanja od 1970. postoji i dodatno obrazovanje (BLO, BSO) za decu ometenu u razvoju. Oko 20%

učenika u Belgiji, obrazovanje stiče u javnim školama na lokalnom nivou, a oko 80% u tzv. slobodnim i

katoličkim školama.

Roditelji mogu da biraju da li će svoje dete poslati u vrtić. Većina ovih ustanova je u sastavu osnovnih škola

(obavezne od 6 do 12 godine), gde, između ostalog, od navršene desete godine mladi Flamanci uče francuski

jezik.

Srednje škole su obavezne i učenici ih pohađaju od 12.do 18. godine. Dele se u četiri grupe:

-Opšte srednje obrazovanje (ASO), priprema za više obrazovanje

-Srednje stručno obrazovanje (BSO), priprema za određeni posao

-Srednje tehničko obrazovanje (TSO), posebnu pažnju posvećuje tehničkim disciplinama

-Srednje umetničke škole (KSO), kombinuju opšte predmete sa umetničkim

Obrazovne ustanove sa specijalnim programima (tehnički, umetnički) zovu se ateneum (atheneum) kada su u

pitanju javne, ili licej (lyceum) u slučaju slobodnih škola. Ustanove koje pružaju usmereno i tehničko obrazovanje

se često nazivaju institutima.

U višim školama (pod okriljem Flamanskog saveta za više obrazovanje VLHORA) predaje se tzv. više

obrazovanje van univerziteta (hoger onderwijs buiten de universiteit, HOBU)

Flamanski univerzitetski odbor (Vlaamse Universitaire Raad, VLUR) nadležan je za sledeće univerzitetske centre:

- Katolički univerzitet u Levenu (KU Leuven) sa odeljenjima u Kortrejku (KULAK);

- Univerzitet u Gentu (RUG) (neutralan)

- Slobodni univerzitet u Briselu (VUB)

- Univerzitet Antverpen (UA) obuhvata neutralni Rijksuniversitair Centrum Antwerpen (RUCA), fakultet St.-

Ignatius Antwerpen(UFSIA) (katolički) i pluralistički nastrojen Universitaire Instelling Antwerpen (UIA).

- Katolički univerzitet u Briselu (KUB)

- Limburški univerzitetski centar (LUC) (smešten u Dipenbejku)

Većina mladih Flamanaca diplomira do 23. godine, a svake godine raste broj belgijskih akademaca. Belgija je

potpisnik Bolonjske konvencije i implementirala je 3+2 (BA+MA) obrazovni sistem.

Kraljevina Belgija

Ureñenje: ustavna monarhija; federacija

Površina: 30.507 km

Broj stanovnika: 10.309.725

Glavni grad: Brisel

Najveće reke: Shelda i Mas/Meza (Schelde, Maas)

Zastava: vertikalna crno-žuto-crvena trobojka

Himna: Brabansona (O Dierbaar België/Brabançonne)

Geslo: U jedinstvu je snaga (Eendracht maakt macht)

Državni praznik: 21. jul

Specijaliteti: pivo, čokolada, pomfrit, witlof

Zvanični jezici: nizozemski, francuski i nemački

Belgija na zapadu ima prirodnu granicu (66 km severnomorske obale), na severu se graniči sa Kraljevinom

Holandijom (450 km), na istoku sa Nemačkom (167 km) i Luksemburgom (148 km), a na jugu sa Francuskom

(620 km).

Kraljevina Belgija obuhvata tri pokrajine:

- Flandriju (Vlaanderen/Vlaams Gewest)

- Valoniju (Wallonië/Waals Gewest) i

- prestoničku pokrajinu Brisel (Brussels Hoofdstedelijk Gewest).

Osim ove upravne podele postoji i podela na jezičke zajednice:

- flamansku tj. zajednicu govornika nizozemskog jezika (Vlaamse Taalgemeenschap - oko 6.000.000 govornika)

- valonsku tj. frankofonu (Waalse Taalgemeenschap - oko 4.000.000 govornika)

- nemačku (Duitse Taalgemeenschap - oko 65.000 govornika).

U okviru pokrajine Flandrije se nalaze sledeće provincije: Zapadna Flandrija (West- Vlaanderen), Istočna Flandrija

(Oost-Vlaanderen), Antverpen (Antwerpen), Limburg (Limburg), kao i arondismani Leven (Leuven) i Hale-

Vilvorde (Halle-Vilvoorde) u dvojezičnoj provinciji Brabant (Brabant) koja je 1995. podeljena na flamanski i

valonski deo (Vlaams-Brabant; Waals-Brabant). Flandrija, koja ujedno predstavlja i nizozemsko govorno

područje, odvojena je od Valonije tzv. Jezičkom granicom (Taalgrens) koja je zakonom utvrñena 1963. godine.

Valonija, s druge strane, obuhvata dve jezičke zajednice: frankofonsku i nemačku (u tzv. Istočnim kantonima tj.

Oostkantons). U sastavu Valonije se nalaze provincije Eno (Hainaut/Henegouwen), Namir (Namur/Namen), Lijež

(Liège/Luik), Luksemburg (Luxembourg / Luxemburg) kao i južni deo bivše dvojezične provincije Brabant.

U prestoničkoj pokrajini Brisel oko 80% stanovništva govori francuski a 20% nizozemski.

Da bi se zaštitila prava manjinskog stanovništva u nekim jezičkim enklavama osnovane su tzv.

Faciliteitengemeenten. Veći deo tih opština nalazi se u Prestoničkoj pokrajini Briselu i u Flamanskom Brabantu.

Pokrajina Flandrija

FLANDRIJA (Vlaanderen)

Površina: 11.500 km2

Broj stanovnika: 5,8 miliona

Glavni grad: Brisel

Zastava: crni lav na žutoj pozadini sa crvenim jezikom i kandžama

Himna: Flamanski Lav (De Vlaamse Leeuw)

Nacionalni praznik: 11. jul - godišnjica bitke Zlatnih mamuza (Guldensporenslag)

Najveća reka: Shelda (Schelde)

U okviru belgijske pokrajine Flandrije se nalaze sledeće provincije: Zapadna Flandrija (West-Vlaanderen), Istočna

Flandrija (Oost-Vlaanderen), Antverpen (Antwerpen), Limburg (Limburg), kao i arondismani Leven (Leuven) i

Hale-Vilvorde (Halle-Vilvoorde) u dvojezičnoj provinciji Brabant (Brabant), podeljenoj 1995. na Flamanski i

Valonski Brabant (Vlaams-Brabant; Waals-Brabant). Flandrija u današnjem obliku obuhvata gotovo celokupno

jezgro nekadašnje grofovije Flandrije (današnje provincije Istočna i Zapadna Flandrija) i celokupni južni deo

vojvodstva Brabanta (provincije Flamanski Brabant, Antverpen i Limburg).

Zvanični jezik u ovoj belgijskoj pokrajini je standardni nizozemski (Algemeen Nederlands), ali su neformalno u

opticaju i mnogobrojni južnonizozemski tj. flamanski dijalekti. Zakonom o jeziku iz 1963. ustanovljena je Jezička

granica (Taalgrens) koja razdvaja nizozemsko od frankofonog govornog područja.

Naziv Flandrija se po prvi put pojavljuje u IX veku. Tada se odnosio na područje oko grada Briža (Brugge). U

narednim vekovima Flandrija se razvila u važnu grofoviju i centar suknarske i tekstilne industrije. Postojale su

intenzivne trgovinske veze sa Engleskom, Nemačkom, Francuskom i Italijom. Grofovija se prostirala na području

današnjih provincija Zapadne i Istočne Flandrije, kao i Francuske Flandrije (Frans- Vlaanderen) u Francuskoj i

Zelandske Flandrije (Zeeuws-Vlaanderen) u Holandiji.

Od 1000. godine Flandrija je pod vlašću Zapadne Franačke, tako da je kao grofovija bila leno francuskih kraljeva.

Želja centralne vlasti za većom kontrolom nad bogatom Flandrijom je uzrokovala da u relativno multikulturnoj

Flandriji provru nacionalistička osećanja. Niz pobuna doveo je početkom XIV veka do pravog rata. U okolini

Kortrejka (Kortrijk) 11. jula 1302. flamanske trupe su izvojevale iznenañujuću pobedu nad francuskom riterskom

vojskom. Sećanje na tu Bitku zlatnih mamuza (Guldensporenslag), koja je dobila ime po mnogobrojnim zlatnim

mamuzama palih francuskih vitezova, se još uvek svake godine obeležava kao flamanski nacionalni praznik.

Flandrija je ipak tokom XIV veka postepeno morala da se odrekne nekih od privilegija grofovije da bi konačno

potpala pod vlast burgundskih vojvoda. Ovaj period istovremeno predstavlja vrhunac moći i raskoša. U

šesnaestom veku (nakon pada Antverpena 1585. godine) Flandrija se našla u okviru španskog Nizozemlja pod

okriljem španskog ogranka Habsburga, da bi 1713. ušla u okvir austrijskog Nizozemlja.

Od 1795. godine Flandrija je činila deo Francuske i bila je podeljena na više departmana da bi se sa Napoleonovim

porazom sjedinila 1815. sa severnim Nizozemljem u okviru Ujedinjenog Kraljevstva Nizozemlja (Verenigd

Koninkrijk der Nederlanden). Ovo je odlučeno Bečkim kongresom, a namera velikih sila, pre svega Engleske, bila

je da se tako ograniči moć Francuske.

Zajednica sa severnim provincijama Nizozemlja nije se održala zbog osećaja zapostavljenosti i obespravljenosti

koji je imala pre svega frankofona elita. Takozvanom Operetskom revolucijom koja je izbila u Briselu 1830.

nakon izvoñenja opere “Nema iz Portičija” došlo je do otcepljenja južnih provincija. Od tada se Flandrija nalazi u

okviru Kraljevine Belgije, najpre unitarne a od 1993. federalne države.

U novoosnovanoj Kraljevini Belgiji francuski jezik je bio jedini zvanični jezik što je dovelo do protesta i nastanka

Flamanskog pokreta (Vlaamse Beweging). Zahvaljući ovom romantičarskom nacionalnom pokretu koji su najpre

pokrenuli pisci i pesnici iz Genta, Antverpena i Levena (Jan Frans Willems, Hendrik Conscience), Flamanci su se

za nešto više od stoleća izborili za ravnopravnost svog jezika i kulture u okviru belgijske državne zajednice. U

jeku romantizma objavljivana je stara književnost na flamanskom i izvoñene su predstave koje su imale za cilj

oživljavanje slavne prošlosti.

Tokom “Velikog rata” ili Prvog svetskog rata u Vesthuku (Westhoek), području koje se nalazi iza reke Ejzer (de

Ijzer), u grozotama rata stradalo je na stotine hiljada vojnika, različitih (više od 20) nacionalnosti. Tokom Prvog

svetskog rata nastao je Frontbeweging pod voñstvom grupe obrazovanih Flamanaca koji su za cilj imali jezičku

nezavisnost flamanske zajednice u okviru Belgije. Konkretan zahtev je bio da flamanski vojnici dobijaju nareñenja

od nadreñenih na svom maternjem jeziku. Zahtevano je i da Flandrija postane jednojezična, dok se tragalo za

sopstvenim nacionalnim identitetom. Godine 1921. nizozemski je postao zvaničan jezik u Flandriji, a na

Univerzitetu u Gentu je 1930. godine nizozemski postao jezik nastave, dok se u Levenu to dogodilo tek 1968.

godine.

Nakon Prvog svetskog rata zahvaljujući kolaboraciji jednog svog dela Flamanski pokret je postao kompromitovan.

Vladala je agresivna pro-belgijska i anti-flamanska klima. Sa druge strane sam Flamanski pokret se radikalizovao.

Deo pokreta se tokom tridesetih godina razvio u otvoreno fašističku partiju (VNV iliVlaams Nationaal Verbond)

koja je na vrhuncu popularnosti imala glasove 8% biračkog tela.

Nemačka vojska je 10. maja 1940. napala Belgiju, postavila vojnu vlast i kao i u Prvom svetskom ratu pokušala da

igra na kartu flamanskog pitanja. Dobrovoljci, meñu kojima i oni iz VNV-a ali i iz nekoliko valonskih pokreta su

odlazili na Istočni front, ali i učestvovali u okrutnim progonima belgijskog pokreta otpora.

Nakon 18 dana belgijska vojska je kapitulirala, a kralj Leopold III se predao Nemcima u ratno zarobljeništvo.

Meñutim, belgijska vlada je odbijala da kapitulira i nastavila je da radi iz Engleske kao vlada u izgnanstvu.

Kraljeva odluka da se preda je nakon rata bila povod žestokim raspravama. Kada se kralj 22. jula 1950. vratio u

Belgiju, došlo je do žestokih nemira u kojima je troje ljudi izgubilo život. S obzirom na napetu situaciju Leopold

III je 1. avgusta abdicirao i preneo svoju vlast na tada još uvek maloletnog sina Baudevejna (Boudewijn). Ovo

pitanje je dobro ilustrovalo duboku podeljenost belgijskog društva.

Tokom pedesetih godina se pre svega vodila žestoka bitka za definisanje jezičke granice (Taalgrens). Ona je

konačno ustanovljena 8. novembra 1962, da bi u praksi počela da se primenjuje već od 1963. godine. Meñutim, do

današnjeg dana postoje nesuglasice o jednom broju uredbi koje se tiču ove granice. Uzrok za ove razmirice čine

pre svega tzv. faciliteitengemeenten koje zvanično pripadaju jednojezičnim teritorijama, ali grañani ovih opština

koji su pripadnici manjinske jezičke zajednice (koja čini najmanje 20% ukupnog stanovništva opštine) imaju

pravo da u državnim institucijama budu usluženi na svom jeziku.

Decembra 1970. godine odobrena je prva u nizu izmena ustava, započet je proces federalizacije koji se završio

1993. godine podelom Belgije na tri pokrajine: Flandriju, Valoniju i Brisel.

Privredni razvoj je poslednjih decenija pretežno agrarnu Flandriju pretvorio u visoko industrijalizovano područje.

Zapadna Flandrija (West-Vlaanderen)

Površina: 3144 km2


Glavni grad: Briž/Bruhe (Brugge)

Najveća reka: Ejzer i Leje (IJzer, Leie)

Specijalitet: sveža morska riba i rakčići

Provincija Zapadna Flandrija proteže se duž Severnog mora i ima ukupno 67 km peščane obale s plažama i

dinama.

Meñu 14 primorskih opština nalaze se poznata mondenska letovališta kao što su Knoke (Knokke), De Han (De

Haan), Ostende (Oostende) kao i luke Niuport (Nieuwpoort), Blankenberhe (Blankenberge) i Zebriž/Zebruhe

(Zeebrugge), gde su uprkos eksplozivnoj gradnji sačuvani još mnogi letnjikovci s kraja devetnaestog i početka

dvadesetog veka (Belle Epoque).

Flamanska obala oduvek je privlačila slikare zbog magične svetlosti mora i neba. Jedan od najpoznatijih belgijskih

slikara, Džejms Ensor (James Ensor), roñen je u Ostendeu gde se sada nalazi i njegov muzej.

Iako je najveći deo belgijske obale urbanizovan, postoji prirodni rezervat Het Zvin (Het Zwin) nastao

zapeščavanjem morskog rukavca koji je svojevremeno povezivao Briž sa morem. Osim za specifičnu floru, ovaj

rezervat je i stanište za mnogobrojne vrste ptica selica.

Pored turizma, u primorju je razvijeno ribarstvo, pre svega ulov rakčića (garnalen), i uzgoj dagnji (mosselen).

Za nacionalnu istoriju od značaja je jedan od najopevanijih predela Flandrije - Vesthuk (Westhoek). U pitanju je

granično područje Belgije i Francuske, gde se tokom Prvog svetskog rata vodio rovovski rat izmeñu Nemaca i

saveznika. Vojna groblja za stotine hiljada poginulih svedoče o teškim stradanjima koje je ovekovečio britanski

pesnik Džon Mekrej (John McCrae) u svojoj pesme In Flanders Fields. Tu se nalazi i spomenik IJzertoren gde se

svake godine održava hodočašće u slavu palim flamanskim rodoljubima (IJzerbedevaart).

Briž/Bruhe

Broj stanovnika: 116.100

Briž kao jedan od najlepše očuvanih gradova Evrope s pravom nosi epitet severne Venecije. Karakteristični za ovaj

nekadašnji srednjovekovni centar tekstilne industrije i trgovine su kanali (reien) kao i mnogobrojni arhitektonski

biseri podignuti izmeñu 12. i 15. veka (Stadhuis, Lakenhal, Belfort, Gruuthusepaleis, Begijnhof, Sint-

Salvatorkathedraal, Onze-Lieve-Vrouwekerk, Heilig-Bloedkapel). Umetnost ranih flamanskih majstora (Vlaamse

Primitieven) čuva se u muzejima Memlink i Hruninge (Memlinc-, Groeningemuseum).

Na vreme uspona tekstilne industrije (lakennijverheid) podseća čipkarski zanat (kantklossen) koji i dalje ima svoje

sledbenike. Jedna od ustanova svetske trgovine, berza, takoñe vuče korene iz srednjovekovnog Briža: naziv potiče

od porodice Van de Borse po kojoj je 1531. nazvana berza u Antverpenu.

Od drugih znamenitih grañana srednjovekovnog Briža treba spomenuti predvodnike flamanskih ustanika u Bici

zlatnih mamuza, Jana Brejdela i Pitera de Koninka. Čuveni Brižanin bio je i matematičar Simon Stevin (1548-

1620).

Osim turizmu, današnji Briž zahvaljuje svoj ekonomski položaj industriji i trgovini preko luke Zebriž (Zeebrugge)

sa kojom je spojen zahvaljujući Baudevejn-kanalu.

U devetnaestom veku Briž je zahvaljujući svom čuvenom grañaninu, svešteniku Hidu Hezeleu (Guido Gezelle),

bio jedan od centara Flamanskog pokreta za jezičku i duhovnu emancipaciju.

Dame (Damme)


U blizini Briža nalazi se srednjovekovni gradić Dame, poznat kao mesto iz kojeg potiče i u kojem je sahranjen

Jaboba van Marlatna (Jacob van Maerlant), najznačajniji nizozemski srednjovekovni pisac. Šarl de Koster je u

svom romanu za mesto roñenja popularnog lika iz nemačkog i nizozemskog folklora, Tila Ajlenspihel (Tijl

Uilenspiegel), izabrao Dame, tako da se u ovom gradiću može videti još jedna Tilova skulptura.

Kortrejk (Kortrijk)


Reka: Leje (Leie)

Ovaj gradić na reci Leje vezuje se pre svega za srednjovekovnu Bitku zlatnih mamuza (Guldensporenslag) koja se

odigrala 11. jula 1302. na polju Hruninge (Groeninge) izmeñu francuskih plemića (Leliaerts) i flamanskog

grañanstva (Clauwaerts). Tadašnja pobeda Flamanaca pod Piterom de Koninkom (Pieter de Coninck) i Janom

Brejdelom (Jan Breydel), opisana u čuvenom romanu Hendrika Konsjansa “Flandrijski lav” (De Leeuw van

Vlaanderen), slavi se i danas kao flamanski nacionalni praznik. Spomenik u čast toj pobedi (Groeningemonument)

podignut je 1906.

Tok reke Leje se u okolini Kortrejka pre svega vezuje za uzgoj i obradu lana.

Iper (Ieper)


Nekadašnji treći po značaju tekstilni i trgovački centar srednjovekovne Flandrije postao je pre svega sinonim za

ratna pustošenja od kojih je najstrašnije bilo u Prvom svetskom ratu. U okolini Ipera sahranjeno je preko pola

miliona vojnika na 170 vojnih grobalja. Dobar deo tih vojnika stradao je od otrovnog gasa korišćenog u rovoskom

ratu i nazvanom iperit po ovom gradu.

Današnji Iper je dobrim delom restauriran i odaje ne to od svog starog sjaja. U njemu se nalazi i muzej posvećen

Prvom svetskom ratu a nazvan po čuvenoj pesmi Engleza Džona Mekreja In Flanders Fields.

Diksmajde (Diksmuide)

Ovaj gradić, takoñe nastradao u Prvom svetskom ratu, poznat je po impresivnom spomeniku izginulim

flamanskim rodoljubima: IJzertoren. Ratni veterani, mirovnjaci ali i desničarske i nacionalističke grupacije

godišnje odlaze na hodočašće ovom spomeniku: IJzerbedevaart.

Istočna Flandrija (Oost-Vlaanderen)

Površina: 2982 km2


Glavni grad: Gent/Hent (Gent)

Najveće reke: Shelda i Leje (Schelde, Leie) Specijalitet: Gentse waterzooi

Istočna Flandrija odlikuje se romantičnim krajolicima, pre svega onim duž reke Leje koja je ostavila značajnog

traga u flamanskom slikarstvu (Latemska škola) i književnosti (u pesmama Karela van de Vustejnea - Karel van de

Woestijne - i u čuvenoj pesmi Kristine D’An - Christine D’Haen: “Uw lichaam ligt gerust gelijk de Leie”).

Po prirodnoj lepoti poznati su i brežuljkasti predeli nazvani Flamanski Ardeni (Vlaamse Ardennen) kao i rustični

pejzaži Metjeslanda (Meetjesland).

Istočna Flandrija se u srednjem veku poput Zapadne Flandrije uzdigla zahvaljujući tekstilnoj industriji i trgovini.

U današnje vreme je to pre svega teška metalurgija kao i prerañivačka (rafinerije, drvo) i automobilska (montaža)

industrija. Kao tržište ovih proizvoda, lako je dostupno zahvaljujući kanalu Gent-Ternezen. Od poljoprivrednih

proizvoda najznačajiji je uzgoj cveća (azaleje i begonije).

Latemska škola (De Latemse School)

Mestašce Sint-Martens-Latem (Sint-Martens-Latem) na Leji tradicionalno je okupljalište likovnih umetnika i

boemije. Prvu značajnu Latemsku slikarsku školu čine umetnici impresionizma (1898-1905), meñu kojima su bili

Albejn van den Abejle (Albijn van den Abeele), Žorž Mine (Georges Minne), Gustaf i Karel van de Vustejne

(Gustaaf en Karel van de Woestijne) i Valerijus de Sadeler (Valerius de Saedeleer). Drugoj grupi pripadaju

ekspresionisti (1905-1913) sa Fricom van den Berheom (Frits van den Berghe), Gustafom i Leonom de Smetom

(Gustaaf en Leon de Smet) i Konstantom Permekeom (Constant Permeke).

Gent/Hent


Naziv za stanovnike: Stropdragers

Naziv grada potiče od keltske reči za ušće (ganda). Izgrañen je, naime, na ušću Leje u Sheldu.

Dugi niz vekova (1000-1550) Gent je bio najznačajniji centar Nizozemlja za preradu vune, pamuka i lana, i posle

Pariza najveći grad zapadne Evrope. U njemu je 1500. roñen Karlo V, najveći vladar svoga doba, za koga se

govorilo da vlada carstvom u kojem sunce nikad ne zalazi.

U drugoj polovini šesnaestog veka značajnu intelektualnu i političku snagu predstavljaju kalvinisti. U to vreme je

osnovan i prvi (teološki) fakultet. Pod pritiskom katoličkih Habsburgovaca kalvinisti su nakon 1584. morali da

potraže utočišta u Holandiji.

Sedamnaesti i osamnaesti vek označili su novi uspon Genta koji je tada opet preuzeo primat po veličini. Krajem

osamnaestog veka počeo je tu i prvi talas savremene industrijalizacije na evropskom kopnu zahvaljujući

prošvercovanoj tekstilnoj mašini iz Engleske.

Gent je najveći visokoškolski centar u Belgiji sa preko 50.000 studenata. Univerzitet, osnovan 1817. kao

frankofona državna institucija, tek se 1930. izborio za nastavu na nizozemskom jeziku.

Obrise grada karakterišu mnogobrojni tornjevi (Belfort, St.-Baafskathedraal, Sint- Niklaaskerk) kao i impozantni

srednjovekovni zamak Gravenstejn (Gravensteen), smešten na jednom od kanala (ruien).

Najznamenitiji umetničko delo je triptih Jagnje Božije (Lam Gods) u katedrali Svetog Bafa koji su izradili braća

Van Ejk (Van Eyck).

Od mnogobrojnih muzeja treba istaći Muzej lepih umetnosti (Museum voor Schone Kunsten), Muzej nakita i

dizajna (Museum voor Sierkunst en Vormgeving) kao i Muzej savremene umetnosti (SMAK).

Gent ima bogatu kulturnu ponudu. U tradicionalne festivale spadaju narodni Gentse Feesten, zatim muzički

Festival van Vlaanderen i meñunarodni filmski festival (Internationaal Filmfestival) Meñu znamenite grañane

Genta spadaju čuveni arhitekta secesije Viktor Horta (1861- 1947), i Leo Bakeland (1863-1944), pronalazač

bakelita.

Alst (Aalst)


Industrijski gradić Alst poznat je pre svega po karnevalu pred Veliki uskršnji post. Tradicionalna je povorka

muškaraca preobučenih u žene (Voil Janetten).

Drugu znamenitost čini najstariji mehanički zvonik (beiaard) u Belgiji.

Od znamenitih grañana treba spomenuti slikara Pitera Kukea od Alsta (Piter Coecke van Aelst), tasta Pitera

Brehela Starijeg, koji je tokom jednog svog putovanja za Carigrad (1533) napravio niz drvoreza o Bosni, Srbiji i

Makedoniji.

Drugi zaslužni grañanin Alsta bio je pisac Luj Paul Bon (Louis Paul Boon, 1912-1979), svojevremeno jedan od

flamanskih kandidata za Nobelovu nagradu.

Sint-Niklas (Sint-Niklaas)

Iako sam gradić nema više od pedesetak hiljada stanovnika, u njemu se nalazi naprostraniji gradski trg čitave

Flandrije, veći čak i od briselskog i antverpenskog. Grad je poznat i po tome što poklanja veliku pažnju likovnoj

umetnosti, posebno vajartsvu, i poeziji. Ustanovljena Nagrada poezije nosi ime jednog od najznačajnijih

posleratnih liričara, Paula Snuka (Paul Snoek).

Audenarde (Oudenaarde)

Ovaj istočnoflamanski gradić od nepunih 30.000 stanovnika ima preko 100 zaštićenih spomenika kulture, meñu

kojima se nalazi kasnogotska većnica sa tržnicom (Lakenhal).

Antverpen (Antwerpen)

Površna: 2867 km2


Glavni grad: Antverpen (Antwerpen)

Najveće reke: Shelda, Rupel, Nete (Schelde, Rupel, Nete)

Specijalitet: Antwerpse handjes, Paling in 't groen

Privredni život ove najsevernije belgijske provincije skoncentrisan je pre svega oko antverpenske luke, četvrte po

veličini u svetu. U pitanju je petrohemija, metalurgija, brodogradnja i obrada dijamanata.

U okviru Kempena (Kempen), peščanih predela na severoistoku provincije, nalazi se slikoviti Paliterland

(Pallieterland), područje oko gradića Lira (Lier), nazvan tako po Paliteru, glavnom junaku flamanskog pisca

Feliksa Timermansa (Felix Timmermans, 1886-1947).

Tok reke Rupel, koja zapravo nastaje spajanjem reka Dejle i Nete, predstavlja riznicu industrijske arheologije. Na

ovoj reci nalazi se mestašce Rupelmonde, rodno mesto čuvenog kartografa Herarda Merkatora (1512-1594).

Antverpen


Naziv za stanovnike: sinjoren

Za ime ovog grada vezana je legenda o rimskom vojskovoñi Brabou (Brabo) koji je pobedio zlog džina Antigona

(Antigoon), odsekavši mu u borbi šaku. Na mestu na kojem je pala bačena šaka (= hand werpen) iznikao je grad.

Kao lučki grad, Antverpen je u petnaestom i šesnaestom veku bio privredni i kulturni centar Nizozemlja. U to

vreme dovršena je izgradnje katedrale (Onze-Lieve- Vrouwekathedr aal), najvišeg gotskog zdanja u Nizozemlju,

koje predstavlja zaštitni znak grada.

Sa padom grada u ruke Španaca (1585) tokom Osamdesetogodišnjeg (verskog) rata i zatvaranjem ušća Shelde za

brodove od strane nizozemskih uskoka nastao je period stagnacije. Primat u lučkoj trgovini preuzeo je najpre

Amsterdam a zatim Roterdam. Tokom kontrareformacije, za vladavine Izabele i Albrehta (1598-1661), Antverpen

je doživeo ponovni procvat, iznedrivši neke od najznačajnijih umetnika toga doba: Pitera Paula Rubensa (Piter

Paul Rubens), Antoni van Dejka (Antonie van Dyck) i Jakoba Jordansa (Jacob Jordaens). U to vreme izgrañena je

velelepna barokna crkva Karola Boromeja (Carolus Borromaeus), najstarija jezuitska crkva u svetu.

Kraj devetnaestog i početak dvadesetog veka doneli su gradu novi talas blagostanja. U to vreme nastali su

mnogobrojni bulevari (leien) sa velelepnim rezidencijama kao i glavna trgovinska ulica Meir.

Antverpenska železnička stanica kao i zoološki vrt u njenoj neposrednoj blizini takoñe spadaju u znamenitosti

grada.

Pečat gradu dale su i mnogobrojne etničke zajednice od kojih su hasidski Jevreji (industrija dijamanata) meñu

najstarijima. Zanimljivo je da se u blizini Antverpena nalazi jedina škola za brusioce dijamanata u Evropi.

U novije vreme sve su brojniji imigranti iz Maroka i Turske. Nažalost, multietičnost je dovela i do znatnog jačanja

desnice (Vlaams Blok) u Antverpenu.

Kao najveći flamanski grad Antverpen je i univerzitetski centar u kojem se početkom

2004. nekadašnja dva vodeća univerziteta fuzionisana u Antverpenski univerzitet (Universiteit van Antwerpen).

Pored toga postoji još i Akademija lepih umetnosti sa renomiranim odsekom za modu i nakit, kao i Kraljevski

muzički konzervatorijum.

Od muzeja treba posebno istaći Rubensovu kuću (Rubenshuis), Muzej lepih umetnosti (Museum voor Schone

Kunsten), Muzej savremene umetnosti (MUHKA) i muzej štamparstva Platin-Moretus.

Jedna od značajnih kulturnih manifestacija u Antverpenu je Dan poezije koji se održava sredinom februara.

Znamenitih grañana Antverpena je veliki broj, navedimo samo neke: kartograf Kristofel Plantejn (Christoffel

Plantijn), slikari Piter Paul Rubens (Pieter Paul Rubens), Antoni van Dejk (Anthonie Van Dyck), pisci Vilem

Elshot (Willem Elsschot), Hubert Lampo (Hubert Lampo)...

Mehelen (Mechelen)


Mehelen, sa svojim čuvenim nedovršenim tornjem, sedište je Mehelensko-briselske nadbiskupije, zatim

Flamanskog pokrajinskog veća i prvostepenog suda.

U toku vladavine Karla V bio je značajan centar, ali su ga konkurenti Antverpen i Brisel ubrzo nadjačali.

Dve znamenitosti ovog grada vezane su za muziku: to je rodno mesto Betovenovog dede i sedište jedinstvene

meñunarodne škole za zvonare (Beijaardschool Jef Denijs).

Flamanski Brabant (Vlaams-Brabant)

Površina: 2.106km2


Glavni grad: Leven (Leuven)

Najveće reke: Demer, Dejle (Demer, Dijle)

Specijalitet: Brabantske paštete (Brabantse worstenbroodjes)

Podelom dvojezične provincije Brabant nastale su 1. januara 1995. dve najmlañe belgijske provincije: Flamanski i

Valonski Brabant. Na teritoriji Flamanskog Brabanta nalazi se prestonička pokrajina Brisel. Neke opštine u Briselu

kao i duž granice sa Valonijom imaju status tzv. faciliteitgemeenten u kojima su zagarantovana jezička prava

frankofone manjine.

Na istoku ove provincije nalazi se poznati voćarski kraj nazvan Haheland (Hageland). U blizini gradića Dist

(Diest) nalazi se poznato svetilište flamanskih hodočasnika, Sherpenhevel (Scherpenheuvel), posvećen kultu

Device Marije, sa najstarijom baroknom crkvom u Flandriji.

Leven/Luven (Leuven)


Ovaj grad, od srednjeg veka sedište brabantskih vojvoda, danas je pre svega poznat kao najstariji univerzitetski

centar Nizozemlja (1426) na kojem je jedno vreme predavao i čuveni Erazmo. Jedan drugi poznati naučnik, lekar

Andreas Vesalius (1514- 1564), bio je student na ovom univerzitetu.

Sedamdesetih godina dvadesetog veka, tokom žestokih jezičkih sukoba, Levenski univerzitet je podeljen, i

frankofoni se odselio u novoizgrañeni centar s druge strane Jezičke granice: Luven-la-Nev (Louvain-la-Neuve).

Leven je i sedište pivarske imperije Interbrew i njihove pivare Stella Artois.

Od arhitektonskih znamenitosti treba spomenuti jedan od najvećih i najlepših srednjovekovnih kompleksa:

Begijnhof (13. vek), najvećim delom vlasništvo Katoličkog univerziteta u Levenu (Katholieke Universiteit

Leuven). Zatim izuzetnu čipkastu fasadu gradske većnice (15. vek), renesansnu univerzitetsku biblioteku, kao i

crkvu Sv. Petra (Sint-Pieterskerk, 15. vek) u kojoj se nalazi slika Tajne večere Dirka Bautsa (Dirk Bouts).

Leven je posebno stradao od nemačkog bombardovanja u Prvom svetskom ratu tako da je većina spomenutih

grañevina restaurirana.

Tokom leta se na glavnom trgu odigrava Levenski rok-festival (Marktrock).

Vaterlo (Waterloo)

U znak sećanja na mesto Napoleonovog poraza 18. juna 1815. podignut je bronzani spomenik lava na 40 metara

visokom bregu. Spomenik su izmeñu 1823. i 1826. podigli Holañani, obeležavajući njime mesto gde je u

pomenutoj bici ranjen njihov princ.

Limburg (Limburg)

Površina: 2422 km2


Glavni grad: Haselt (Hasselt)

Najveće reke: Mas/Meza, Demer (Maas, Demer)

Specijalitet: Hasseltse graanjenever

Pastoralni predeli Kempena čine ovu provinciju primamljivom za biciklizam i pešačenje. Zanimljiva su i raskošna

zimovališta nekadašnjeg esnafa putujućih trgovaca (Teuten) koji su tu čekali dolazak proleća kako bi sa svojom

robom kretali dalje na sever.

Istočno od reke Mas nalazi se nekoliko piktoresknih seoskih opština (Voerstreek) koje su stekle negativnu

reputaciju zbog čestih kontroverzi vezanih za frankofonu manjinu.

Haselt


Tokom svoje duge istorije Haselt je mnogo puta menjao gospodare. Svoj privredni vrhunac doživeo je u 15. veku

zahvaljujući tekstilnoj industriji. Sedamnaesti vek doneo mu je sa Tridesetogodišnjim ratom velika pustošenja u

kojima su pored Nemaca i Šveñana učestvovali i Hrvati (iz tog doba se zadržala izreka Een rare Kroaat za

čudaka).

U osamnaestom i devetnaestom veku procvetala je proizvodnja jenevera (kome je posvećen i muzej), a dvadeseti

je doneo industrijski razvoj, pre svega zahvaljujući izgradnji Albert-kanala.

Najstariji kulturni spomenik grada je katedrala Svetog Kvintina (Sint- Quintinuskathedraal ). U baroknoj crkvi

Svete Gospe (Onze-Lieve-Vrouwekerk) čuva se čudotvorna slika iz 14. veka koja se jednom u sedam godina

iznosi za vreme tradicionalne procesije.

U blizini Haselta nalazi se univerzitetski centar Dipenbejk (Diepenbeek) u kojem su se do 2010. godine održavalil

letnji kursevi nizozemskog jezika i kulture u organizaciji Jezičke unije. Od ove godine kurs će biti održavan samo

u Gentu.

Henk (Genk)


Ovaj industrijski gradić (automobilska, hemijska, metalna) započeo je svoj razvoj zahvaljujući rudarstvu (kameni

ugalj) u čijoj eksploataciji su učestvovali mnogi radnici sa juga Evrope (Italijani, Slovenci i dr.). Ovde se mnogu

videti neka od ranih rešenja za socijalne i stambene probleme radnika.

U blizini Henka nalazi se čuveni etno-park Bokrejk (Bokrijk).

Tongeren

Ovaj najstariji gradić Belgije čuva ostatke još iz rimskog perioda kada se zvao Atuatuca Tungrorum i bio središte

(civitas) grupe belgijskih plemena čiji je voña Ambiorix ovekovečen spomenikom kao pobednik nad rimskim

legijama.

Brisel (Brussel)

Površina: 32,61 km2


Reka: Zene (Zenne)

Specijalitet: Briselski vafli (Brusselse wafels)

Zajedno sa 18 okolnih opština grad Brisel čini Prestoničku pokrajinu i sada broji 161,38 km2 i skoro milion

stanovnika. Ime mu je najverovatnije izvedeno od Broeksele, što označava naseobinu kraj močvare. Iako se nalazi

na flamanskoj teritoriji, većina stanovnika (80%) je frankofona.

Brisel je višestruki centar: nalazi se u geografskom centru zemlje, uz to je centar velikog broja nacionalnih (vlada,

parlament) i meñunarodnih (Evropska zajednica, NATO) institucija. Veliki deo njih ima svoje sedište u Ulici

zakona (Wetstraat). Dobar deo zaposlenih u Briselu čine ljudi koji žive drugde (pendelaar/forens), što uzrokuje

velike saobraćajne gužve.

Ranosrednjovekovni Brisel izgrañen je na nekoliko rečnih ada reke Zene, na jednoj od raskrsnica značajne

saobraćajnice Briž-Keln. U u 13. i 14. veku je poput drugih flamanskih gradova doživeo uspon zahvaljujući

tekstilnoj industriji.

U petnaestom veku Brisel je postao rezidencija burgundskih vojvoda i centar tekstilne industrije, nadaleko čuven

po svojoj briselskoj čipki. Raskoš tog doba ogleda se u bogatstvu pročelja na glavnom trgu (Grote markt/Grand

Place), ukrašenih simbolima esnafskih udruženja.

U šesnaestom veku u Briselu je besneo verski rat izmeñu protestanata i katolika. Pokret ikonoklasta

(Beeldenstorm) bio je nakon Francuske zahvatio i nizozemske krajeve. Pod Karlom V, a kasnije i pod Filipom i

njegovim namesnikom, vojvodom od Alve, izvršen je teror nad protestantima (ubijeni su predvodnici ustanka,

grofovi Ehmond i Horn), koji su u velikom broju potražili utočište u severnom Nizozemlju koje se polako

oslobažalo španske vlasti.

Nove ekonomske impulse Brisel je dobio u periodu austrijske vladavine koji je otpočeo 1713.

Kraj francuske vlasti i Napoleonov poraz označili su za Brisel kratak period holandske vladavine pod Vilemom I.

Meñutim, nezadovoljna frankofona elita i kler ustali su protiv ove nametnute unije. U Briselu je 1830. izbila tzv.

Operetska revolucija i ubrzo je ovaj grad postao prestonica samostalne Kraljevine Belgije.

U posleratnom razvoju Brisela od značaja je bila Svetska izložba 1958. (kao zaštitni znak ostao je džinovski model

kristalne rešetke gvožđa - Atomium) kao i proglašenje Brisela za sedište Evropske Zajednice. Posledice te odluke

takođe imaju svoje negativne strane: veliki deo starog Brisela morao je da uzmakne pred modernom arhitekturom

betona i stakla. Srećom, sačuvani su neki biseri secesionističke arhitekture čuvenog Viktora Horte.

Od značajnih institucija i kulturnih spomenika treba spomenuti Briselsku berzu, pozorište Munt

(Muntschouwburg), Kraljevsku biblioteku Albertina, Muzej lepih umetnosti, park Kleine Zavel/Petit Sablon,

katedralu Sint-Michiels i mnoge druge.

Maskotu grada predstavlja bronzana skulptura malog dečaka koji piški (Manneken Pis)

flamanska kultura

Documents