filmska montaza

7/21/2019 filmska montaza

http://slidepdf.com/reader/full/filmska-montaza-56d9833b9b38d 1/16

Filmska Montaža-pored umetničkih i estetskih razloga montaža je I tehnički neophodnaPočetci vizuelne estetike filma

1903. Edvin Porter – paralelizam

Primer : Edvin Porter – “Velika pljačka voza” (krupan plan je bio na posebnoj rolni koju jekino operater puštao po svom nahođenju na početku ili kraju, ali umetnička vrednost nijepostojala).

David V. Grifit – krupan plan i montaža (prvi je usavršio filmski jezik). Prvi upotrebljavakrupan plan i detalj kao umetničku vrednost (dramsko korišćenje).1908. Grifit snima prvi filmPrimer : “Long dail operator” (prvi film prepoznatljivog Grifitovog stila).1908 - 1914 pronalazi jedno od novih estetskih rešenja : U tuči u jednom salonu kadrirao

je flašu sa viskijem na jednom stolu - Metonimija – stilska figura koja jednu radnju

prikazuje (dočarava) kroz drugu.Primer : “Musketari iz svinjskog sokačeta” (1912)

“Rađanje jedne nacije” – najduži film u tom trenutku doživeo je komercijalniuspeh. Koštao je oko 100 000$.

“Netrpeljivost” (1916) (njegov drugi celovečernji film jako ambiciozno zamišljen).Četiri paralelne radnje koje se prepliću, spas u posljednji čas – poigravanje sa živcimagledalaca, detalj maramice koju u sudnici gužva žena optuženog na smrtnu kaznu.“Dole na istoku” ; “Verna Srca”Njegov film “Abraham Linkoln” je prvi njegov film iz zvučne epohe.

Pocetkom 30ih završava karijeru kada se pojavljuju “Džez” filmovi.

Sovjetska Montažna Škola

Lev Kulješov (prvi predstavnik) radio je montažne eksperimente:1.Susret mladića devojke ispričan kadrovima koji su bili snimljeni u potpuno različitimdelovima Moskve.

2.Kadar glumca sa neutralnim izrazom lica povezan sa 1) kadrom tanjira supe 2)mrtvačkim kovčegom 3) bebom. Dokazao je da u ovako montiranim kadrovimagledalac sam dopisuje emociju.

Primer : Ezenštajn – “Oktobar”

Ezenštajn :”Film je jedina umetnost koja može da objedini emocionalno i racionalno”. Dijalektički materijalizam (sukob u kadrovima) – osnova montaže kod Ezenštajna jesukob. On je pokušavao da napravi podelu nekoliko vrsta montaže : Metrička, Ritmička,

Tonalna i Intelektualna (metaforom se jedna radnja dovodi u vezu sa drugom). Negativan

1



primer ovoga je finale filma ”Štrajk” gde se obrčun policije sa štrajkačima poredi sapokoljem stoke u klanici.Primer : “Oktobar” metafora - šepurenje pauna. Ritmička montaža – okretanje pauna je

montirao sa otvaranjem vrata (overlaping). Metrička montaža – uklapanje raznih dužinakadrova. Ritmička montaža – prilagođavanje ritmike montaže dinamici kadrova.Ezenštajn je svoje metafore podređivao ideologiji.

Francuski Vizuealisti – Francuska kinematografija 20ih godina

Primeri:

Abel Gans – “Točak” (film – muzika svetla). Sklonost vizuelnoj impresiji – pokret izazivaemociju. Ta ideja utiče na pristup pravljenju muzičkih spotova danas. Da bi snimio letgrudve terao je snimatelje da baca kameru.

Rene Kler – “Međučin” (korišćenje slow motion-a). Dočaravanje emocija kroz pokret –

trčanje ljudi iz povorke za kočijom sa mrtvačkim kovčegom. Eksperimentisao je saimpresijama pokreta i nadrealnog humora.

Luis Bunjuel – “Andaluzijski pas” (velika povezanost Bunjuelovih simbola sa Froidovimsimbolima u psihoanalizi) – poigravanje prostorom (analogno snovima). Koristio jemetonimiju – vraćanje na nedovršen kadar (sečenje oka).

Zvučni Film – 1927. Prvi zvučni film Pevač Džeza, Aleluja. Prosečna dužina kadra u to vreme je između 6 i 9 sec. U mjuziklima su kadrovi koji prate koreografiju bili mnogoduži od proseka. U filmovima o Tarzanu kadrovi traju oko 4 sec.

Krajem 30ih eksperimentiše se sa širokougaonim objektivima.Primer :Orson Vels – “Građanin Kejn”. Za to je vrlo zaslužan Velsov snimatelj Greg Tolend. Kroz jedan kadar je prikazivao tri radnje pr. Majka koja priča sa čovekom kojiće joj odvesti sina, otac je iza njih u amerikenu i dete koje se vidi kroz prozor kako se

napolju igra –Integralna Naracija.

Žan Lik Godar – esej pisan kroz filmPrimer : “Do poslednjeg daha” – bezobrazniji rezovi, nameran diskontinuitet.

Artur Pen – “Boni i Klajd” (veliki uticaj Godara – nervozna montaža).Energy Cut

(zatamnjenje bez odtamnjenja). Za slow motion u finalu filma koristio je četiri brzinetrake, i nekoliko kamera sa različitim objektivima.

Sem Pekinpo – “Divlja Horda”. Njegov montažer Lombardo – uvodna sekvenca:Deca posmatraju obračun mrava i škorpije (metaforičko značenje). Prekidanjem akcionihscena prizorima iz banke gde tip maltretira taoce dobio je na ritmu jer je svaki povratakglavnoj sekvenci jači. Koristio je sve delove materijala koji su se iskorišćavaliodgovarajućim načinom montaže. Coverage – termin za kadrove koji povezuju radnju.Od 70ih do danas su se uglavnom usavršavali montažni postupci od ranije.

2



Primer : Nikolas Roug (montažer) – “Performance” ; “Loše vreme”…

Integralna Montaža

Primeri : Semjuel Fuler – “Beli Pas” ; Džozef Luis – “Gone Crazy” ; Džon Karpenter –

“Napad na policijsku stanicu” ; Ian Von Ping – “Pijani gospodar” (on je inače bio koreografza matrix i pritajeni tigar skriveni zmaj). Pokret u mjuziklima I kung-foo filmovima setretira integralno, a detalji se naglašavaju montažno.

Primeri : Hičkok – “Psiho” (primer sa rezom) ; “Marni” (pokret bez reza) ; Žan Pjer Menvil(najameričkiji reditelj od evropskih i najevropskiji od američkih) - “Samuraj” - koristi serakord (merljiva elipsa) Džon Vu – “Killer”

Elipsa – stilska figura kojom se izbacuje jedan deo radnje. Elipsa može biti merljiva ili nemerljiva.

Nasilje je bitan element filmskog jezika.Primeri : Volter Hil – “Vatrene Ulice” ; Džejms Tobak – “Prsti” ; Donald Zigel – “PrljaviHari” ; Džin Keli – “Pevanje Na Kiši” (rezovi kada se kamera približi glumcu) ; Don Zigel -“Škorpion Ubija” (prljavi Hari).

Split Screen ulazi u širu upotrebu krajem 50ih – početkom 60ihPrimer : Brajan De Palma – “Sestre”

Zoom Objektiv se pojavio 30ih, ali u širu upotrebu ulazi 60ih. Počeo je da se koristi ušpageti vesternima, da bi kasnije doživeo širu upotrebu. Lukino Viskonti ga je punokoristio.Primer : “Leteća Giljotina” (brz kontra zoom – tipičan za kung-foo filmove). Kjubrik –“Killing”.

Kada počinje montaža kao proces ? Hičkok je smatrao da montaža počinje još u fazi

priprema za snimanje.* Director’s Cut – Verzija filma montirana isključivo porediteljevim zamislima. Može biti potpuno različta od onoga što producent želi da napraviu montaži.

Adaptacija književnog dela za film je jedan vid montaže. Scenario može biti izmenjen uzavisnosti od toga koji će glumac igrati u filmu.

Odnos Reditelj – MontažerPrimeri : Viliem Vajler – “Najbolje godine života” (kadriranje reakcija unutar scene);Ričard Lester – “Robin i Marijana” (scena dvoboja);

1.Montažer izvlači uz reditelja maksimum iz snimljenog materijala

3



2.Montažer i reditelj kao suparnici postižu pravi rezultat

Primer : Džordž Stivens – “Mesto pod suncem” (pretapanje dve scene). MontažerkaD. Alen: “Mogu se koristiti razni delovi snimljenog materijala, ali je pitanje kako će tajpostupak uticati na priču”.Primer : Lorens Kazner – “Velika jeza” (dijalog)

Greška u kontinuitetu = -Diskontinuitet primer : Majkl Ćimino – “Lovac na jelene”(dobio je oskara za montažu).

Parametri Prostora (Dušan Stojanović – Montažni prostor u filmu str. 19-30)

Kadar je najmanja jedinica filma. Parametri su:1.Okvir Slike2.Plan i Oštrina3.Ugao Snimanja

4.Perspektiva

Okvir Slike ograničava vizuelni svet kadra i struktuira ga posredstvom kompozicije. ŽanMitri: “Okvir slike gledalac može doživeti kao ram ili kao prozor (bitno je ono što je ukadru i ono što je van njega)”. Na okvir slike može da utiče: pokret kamere, pokretglumca, pogled glumca, zvuk.Primer : A. Hičkok – “Prozor u dvorište”Format – srazmera horizontale i vertikale (horizontala je dominantna):Normal: 1.33 X 1 ; Wide Screen : 1.66 X 1 ; Sinemaskop 2.35 X 1

Jean-Pierre Oudart– teorija šava : Odsutna prisutnost – Prisutna odsutnost Primer: “Noć

Veštica”

Meta Off – Predmet ili čovek koji markira događaj koji je bitan u radnji, ili subjektivna vizura.Metonimija – Jedan događaj se zamenjuje drugim koji je sa prvim u vezi.Sinegdoha – Deo umesto celinePrimeri : Hičkok – “Psiho” ; Robert Oldridž – “Kiss me deadly” ; Tarantino – “Pulp Fiction”;Masaki Kobajaši – “Pobuna” ; “Moon lightning” ; “Malteški soko” ; “Male lisice” ; Žan PjerMenvil – “Samuraj” ; Džo Luis – “Big combo”.

Ugao Snimanja – parametar koji dočarava različit pogled na okvir slike Japanci : Kendži Mizoguči, Jasudžiro Ozu – “Priče iz Tokija”Primeri : Masaki Kobajaši – “Harakiri” ; Erik Romer – “Noć kod gospođice Mod” ; BrajanDe Palma – “Opsesija” (švenk) ; Semjuel Fuler – “Pick up on south street” (primer zametonimiju) ; Akira Kurosava – “Haos” ; Žan Pjer Limuzin - “Tokyo eyes” (prikaz ubistvakroz neku drugu radnju)

4



Primer za sinegdohu : Početak filma Građanin Kejn (usta čoveka koji umire izgovarajuposlednju reč – deo umesto celine)Primer za of prostor : “Cat people” (koristi se dosta u horor filmovima za stvaranjenapetosti) ; “Brak Marije Braun” ; Živojin Pavlović - “Kad budem mrtav i beo”

Reditelj Robert Breson je najviše koristio off prostor : “Osuđeni na smrt je pobegao”

Akira Kurosava – “Kagemuša” (metonimija).

Plan i Oštrina – oštrina se određuje prema onome što je oštro u kadruPromena oštrine – sharf/unsharfPrimeri : Viliem Fridkin – “Francuska veza”

Plan je određen veličinom ljudske figure koja je smeštena u okvir slikePrimer : Džon Zigel – “Telefon” ; Volter hil – “Južnjačka uteha”Plan zavisi i od optike koja se koristi, tako da je ljudska figura jedina referenca prema

kojoj se može odrediti plan. Plan se ne može odrediti prema veličini neke druge pojave.Dominantan je vertikalni položaj aktera. Primer : “Muva”

Lestvica Planova(prema Dušanu Stojanoviću):Široki Planovi 1. Daleki Total – najširi plan (ljudska figura je neuočljiva) 2. Total (ljudska figura je uočljiva)

3. Polu Total (balans između ljudske figure i prostora)

Srednji Planovi 1. Srednji Plan (vidi se cela ljudska figura – od glave do pete)2. Ameriken (od glave do ispod kolena)

3. Srednje Krupan Plan (do pojasa)*neki ga zovu polu srednji

Krupni Planovi 1. Krupni Plan (do oko ramena) 2. Vrlo Krupni Plan (samo glava aktera) 3. Detalj (insert)

Cut Jump: Veza dva kadra snimljena u istom planu bez promene ugla može bitineregularna – loša.Što je snimljeni kadar u širem planu potrebno je više vremena da bi se percipirao njegovsadržaj.

Teorija centripetalnog raspadanja(Rod Vireker): Ako total deluje duže nego što bi

trebalo da traje gledalac se fokusira na neki detalj unutar totala (subjektivno gaprekadrira).Primeri : Žak Tati – “Moj ujak” (kreativno korišćenje totala) Gradacija planova u prologufilma “Spenser Trejsi” ; Džon Stordžis – “Loš dan u Blek Roku” ; Sem Pekinpo – “Balada oKejbl Hogu”*U tragedijama se više koriste uži planovi, a u komedijama širi.

Total - Primeri : Robert Benton – “Mesto u srcu” (široki plan na špici) ; Kurosava – “Ran”

5



Srednji Plan – dominacija ljudske figure, apstrahovanje prostora. Naziv ameriken je ušaou upotrebu kao aluzija na često korišćenje ovog plana u američkoj kinematografiji 30ihgodina. Ameriken odražava vizuru sagovornika.Primeri : Džon Ford – “Ceo grad priča” ; Hauard Hoks – “Ženska strana”

Krupni Plan – pojavio se između 1896. i 1904. Prvi ga je promišljeno iskoristio Grifit.Engleski izraz “Close up” je potekao iz toga što je u početku za snimanje ovog planaobavezno zatvarana blenda. Krupan plan je najpogodniji za prikazivanje emocija.Primeri : finale filma “Robin i Marijana” ; S. Leone - “Bilo jednom na divljem zapadu”Ezenštajn je kadrove posmatrao kao fragmenta koji treba da se sklope u mozaik, a ne nanivou vizure.U krupnom planu je prostor veoma apstrahovan

Primeri za prmene planova : S. Fauler – “Verboten” (krupan plan na kraju scene) ; Orson

Vels – “Touch of evil” ; “Crveno usijanje”Kinestetički Šok – prelaz sa totala na detalj (prvi ga je upotrebio Grifit)Primer : Hičkok – “Saboter” ; “Lovac na jelene” (prosuto vino)Krupnim planom se gledaocu može puno toga dočarati…Primeri : “Psiho” ; Bill Duke – “Deep cover” (energy cut)

Ugao Snimanja je određen tačkom u prostoru iz koje se posmatra neki prizor (smeromose objektiva). Pod parametri ugla snimanja su: 1) Rakurs ; 2)Nagnutost kamerePrimeri : Klod Šabrol – “Neka zver krepa” ; Džon Fin – “Autfit”Ugao snimanja može određivati subjektivni pogled nekog od aktera (subjektivni kadar)Realan/Nerealan ugao snimanja – moguće ili nemoguće mesto za nekog hipotetičkoggledaoca (kamera može predstavljati pogled čoveka).Primeri : “Amelija Pulen” ; Folker Šlendorf – “Limeni Doboš”

Subjektivna Vizura – prvi put je upotrebio Ruben Mamulijan u filmu “dr. Džekil i mr.Hajd”. Hičkok je kasnije ovo puno koristio u kratkim kadrovima u kombinaciji saobjektivnim. Primer : Elmer Dejvs – “Dark Passage”

Veza objektivno/subjektivno se tretira na razne načine Primer : Sem Pekinpo – “DeadlyCompanion”

Rakurs – odstupanje od normalne vizure naviše ili naniže (gornji i donji rakurs)Primeri : Hauard Hoks – “Big Sleep” (koristi ih diskretno i sa razlogom) ; “Građanin Kejn”;Žan Žak Bene - “Mesec u slivniku” (donji rakurs) ; Nikolas Roug – “Veštice”Postoje tri vrste rakursa : 1) Situacioni ; 2) Psihološki ; 3) Konfiguracioni

Situacioni Rakurs se koristi kada se kamera ne može postaviti ni na jedno drugo mestoPrimer : Džon Frankenhajmer – “Treci Rat” ; “Kopači zlata” (stenjanje)

6



Psihološki Rakurs služi da definiše likove i njihove odnose. Dominacija ili inferiornostneke osobe u odnosu na drugu, često se kombinuju 1. i 2.Primeri : V. Vajler – “Dvostruko obeštećenje” ; Brajan De Palma – “Keri” (ptičijaperspektiva – God’s shoot)

Konfiguracioni Rakurs služi da bi se sadržaj prikazao drugačijePrimeri : Hičkok – “Ptice” ; Lord Bejkon - “42. Ulica” (ljudi proizvode razne oblike telimakoji se vide iz gornjeg rakursa)

Nagnutost Kamere služi ili da bi se prikazala subjektivna vizura, dočarala atmosfera, ilida se tek kasnije otkrije da je kamera nagnutna.Primeri : “Misery” (prevrtanje automobila – zaokretanje kamere); Kerol Rid - “Treći čovek”Bertoluči – “Konformista” (ulica snimana pod uglom) ; Bazbi Berkli – “Kopači zlata” ;Masaki Kobajaši– “Harikiri” (scena sa harikirijem i odsecanjem glave na kraju) ; Artur

Pen – “Pen i Teler su mrtvi” (dva glumca su naopako) ; “Riba zvana Vanda” (Džon Kliz visisa prozora, ali se to primeti tek kasnije)

Perspektiva se postiže upotrebom određene optike- Manje od 50mm – širokougaoni objektiv (dubinska oštrina)- Više od 50mm – tele objektiv (komprimovana perspektiva)- Zoom objektiv se koristi od 60ih godinaSnimatelj Greg Tolend koji je radio sa Orsonom Velsom bio je maestro za širokougaonuoptiku. Primeri : Viliem Vajdler - “Male lisice” (glumac u krupnom planu, a glumica uamerikenu snimljeni su u isto vreme izoštreni) ; “Građanin Kejn” ; Teri Giliam – “Brazil”

Primeri : AkiraKurosava – “??džimbo”

Aleksandar Petrović –“Tri” (Bata Živoinović ušumi) ; “Metak”

Zoom Objektivse do 60ih koristio u labaratoriji. Posle počinje da se koristi da bi dočarao

dokumentarni efekat zoom – kontra zoom i da bi povezao radnje unutar kadra (špageti vesterni). U estetskom smislu prvi ga je koristio Lukino Viskonti. Kontra zoom se koristiou kung-foo filmovima.Primeri : Don Zigel – “Prljavi Hari” (kontra zoom) ; “Quick and dead” (stilizovan)

Ako se na kameru koja se realno kreće kroz prostor (far) stavi zoom objektiv (koji se krećeu suprotnom smeru) dobija se čudan efekat izobličavanja prostora.Primeri : Hičkok – “Vrtoglavica” ; Klod Šabrol – “Neverne žena” (fizičko udaljavanje akterau kombinaciji sa emotivnim pribljižavanjem - zoom) ; Stiven Spilberg – “Ajkula”

7



Prostor i Vreme – Montaža predstavlja povezivanje više prostornih fragmenata u vremenski kontinuitet. U filmu se u većini slučajeva prikazuje samo deo prostora.

Elipsa – stilska figura kojom se izbacuje nepotreban sadržaj. Gledalac na osnovupraćenja priče uz pomoć svakodnevnog iskustva zaklučuje, i povezuje različite prostore

(gledaocu odgovara određena doza eliptičnosti).Primeri : Džordž Roj Hil – “Buč Kasidi i Sandens Kid” ; Orson Vels – “Ponoćna zvona”;Karl Rejner – “Mrtvaci ne nose karirano”U poslednje vreme je prostor manje korišten od vremena za dočaravanje kontinualnosti.

Vreme trajanja filma zavisi od raznih okolnosti i uslova. Postoje tri osnovne relacijeizmeđu filmskog i realnog vremena :1.Filmsko vreme = Realno vreme (skoro nemoguće). Ovo je ostvarljivo samo ako se ceofilm snimi u jednom kadru.

2.Filmsko vreme je kondenzovano realno vreme (najčešći slučaj)3.Filmsko vreme je ekstenzirano realno vreme (produženo) npr. Slow motion, Paralelna

montaža, OverlapingPrimeri : “Oklopnjača Potemkin” (Odeske stepenice) ; Brajan De Palma – “Nesalomivi”(parafraza Oklopnjače Potemkin) ; Spilberg – “Indiana Džons III” (scena borbe na tenku,paralelna montaža)Ekstenzija vremena može da se napravi i kombinovanjem retrospektive ili flash forward-asa kadrovima u realnom vremenu.Primeri : Sergio Leone – “Bilo jednom na divljem zapadu” (dvoboj -ekstenzija je postignutaflash back-om) ; Stiven Soderberg – “Englez” ; Stenli Kjubrik – “Killing” (nelinearnost ufunkciji naracije)

Kontinuitet – Filmografski kontinuitet (prikazivanje integralne složene radnje). Zasnivase na sposobnosti kamere da pri određenoj frekvenciji (24sl/s) stvori utisak materijalnecelovitosti prostora i vremena. Do 50ih se radilo na tome da se diskontinuitet što manjeuočava. Neki reditelji kao Godar su namerno stvarali diskontinuitet. Primer : Žan LikGodar – “Do poslednjeg daha” (dug kadar sa Belmondom).Onog trenutka kada se upotrebi rez, filmografski kontinuitet prestaje. Dva različita kadraunutar jedne scene mogu pružiti utisak kontinuiteta ako se zadovolje određeni uslovi kodreza. Ova vrsta kontinuiteta se naziva Prizorni ili Montažni kontinuitet.Primer : Žan Pjer Menvil – “Samuraj” (kontinuirana montaža-rez na pokret ruke akterakoji zove taxi, prostor je isti samo se menja ugao).

Pored ovih vrsta kontinuiteta koristi se elipsa (merljiva ili ne merljiva). Kod merljive elipsemože se proceniti koliko vremena je izbačeno, dok se kod nemerljive ne može.Primer : “Simple man” (ostvarivanje kontinuiteta zvukom – akord na gitari spaja dvescene koje su u vizuelnom diskontinuitetu) ; Viliem Fridkin – “Francuska veza” (akter sakrova istrčava na ulicu-radnja je prikazana kroz tri scene).

Vrste Kontinuiteta :

8



1.Materijalni2.Filmografski (nestaje kada se upotrebi rez)3.Dijagetički (postiže se rakordima)Primer : F.F. Kopola - “Kum3”

Celine : Scena, Sekvenca, PasažScena je celina koja čuva jedinstvo vremena, prostora i radnje. Kod sekvence je očuvandijagetički kontinuitet vremena, bez kontinuiteta prostora.Primeri : Alexandar Mc Kendrick – “Viski na pretek” ; Martin Skorseze – “Taxi Driver” ;Ronald Erl - “Few good man” (kontinuitet dijaloga - isti prostor, ali drugo vreme) ; VolterHil – “Divlji Bil” (ne merljiva elipsa).Kod pasaža ne postoje rakordni odnosi – nema prostornog ili prizornog kontinuiteta, alise postiže vizuelna impresija. Često se koristi u muzičkim spotovima. Pasaž može bitinezavisan ili integrisan u sekvencu. Primer : Fazbinder - “Lili Marlen”

Rakordi su elementi koji omogućuju osećaj kontinuirane veze dva kadra. Postojeprostorni i vremenski rakordi.Prostorni rakordi su :1.Položaj tela2.Pravac kretanja3.Pravac pogledaPrimeri : Akira Kurosava – “Judžimbo” (rakord prema položaju tela-kršenje pravila rampei ovog rakorda) ; Ralf Volš (sekvenca iz tri scene) – “Burne dvadesete” ; Melvil – “Samuraj”;

Volter Hil – “Jahači na duge staze”

Vremenski rakordi su:

1.Kontinuitet2.Merljiva elipsa3.Nemerljiva elipsa4.Blaga ekstenzija vremena – Overlaping5.Kratko vraćanje u prošlost – Flash Back6.Flash ForwardPrimeri : Martin Skorseze – “Kralj Komedije” ; Leone – “Bilo jednom na divljem zapadu”Overlaping – blaga ekstenzija vremena (prizor snimljen iz različitih uglova)Primer : Sem pekinpo – “Divlja Horda” (scena rušenja mosta)Flash Back – kratko vraćanje u bližu ili dalju prošlost. Primer : “Maratonac”Flash Forward – prikazivanje onoga što će se desiti ili onoga što se može desitiPrimer : Tom Skot – “Fan” – scena u sauni.

Rampa – osa akcije (zamišljena linija koja definiše prostor u koji treba smestiti kameruda bi veze između kadrova bile rakordne). Primeri : “Bad influence” ; “Malteški soko”Preskakanje rampe zbog promene položaja aktera - Primeri : “Vera Kruz” ; “FatalnaPrivlačnost”. Preskakanje rampe zbog promene položaja kamere - Primeri : “Something

wild” ; Volter Hil – “48 časova”

9



Maska – maskiranje sadržaja kadra telom aktera ili nekim predmetom

Uspostavljanje filmskog prostora1.Kadar za uspostavljanje prostora – Establishing (naj širi po planu)2.Master kadar (matrični – glavni kadar na koji se montiraju ostali)

3.Insert kadar (pojedinosti unutar mastera)4.Cut Away kadarKadar za uspostavljanje prostora je po pravilu naj širi po planu. U početku je postavljanprvi u sceni, što nije obavezno.Master kadar je dramski značajan, a ne širina plana.Insert kadar je deo – detalj master kadraCut Away kadar nikada nema sadržaj master kadra.Primeri :Baster Kiton – “Naše gostoprimstvo” ; “U Burmi” ; “Body Heat” ; Hičkok – “Ptice”

Kadar reakcije – vidi se akter koji reaguje na sadržaj master kadra.

Primeri : Frenk Kapra – “It’s a wonderfull life” ; Don Zigel – “Dirty Hary” ; Druga zemlja

Cut Back kadar – kadar koji se pojavi dva puta u sceni. Primer : Valter Hil - “Gvozdenapesnica”

Uglovi snimanja u rakordu – Sistemi kadriranja

1.Približavanje i udaljavanje po osi (povećanje i smanjenje plana) Primeri : AkiraKurosava – “Ran” ; “Predator II”; “Kovrdžava Sju”

2.Paralelni i dodirni uglovi snimanja3.Komplementarni uglovi snimanja – Komplementarci4.Protiv kadar

Paralelni i dodirni uglovi snimanjaPrimeri : “Fina analiza” ; “Pulp fiction” (prvo dodirni,pa paralelni)

Komplementarni uglovi snimanja1, 2 – Suprotni uglovi snimanja3, 4 – Unutarnji uglovi snimanja (služe za izdvajanjeaktera koje smo pre toga imali u istom kadru 1 i 2)Sistem prelaženja je 1-3 pošto su oni komplementarni,ali može i 1-4 (približavanje po osi) potrebna je neka

10



približna simetrija npr. 30°. Ugao 3-4 je obično 120°, maksimalno može da bude do 179° jer je 180° već kontra kadar .

Primeri : Džon Hjuston – “Malteški soko” (prelazi 2-3, Bogart razgovara sa drugimakterom) ; “Vera Kruz” (klasičan prilaz, ista sekvenca kao prethodni put – dugačak kadaru kome se akteri nagađaju za cenu konja); “Few good man” (Tom Kruz kao advokat u

sudnici, drugi primer je iz istog filma – scena u kolima ponovo sa krugom) ; “KraljKomedije” (pseudo kontinuitet – komplementarni ugao snimanja sa promenom prostora);Hauard Hoks – “Duboki san” (ugao 90° Bogart i Džon Vejn) ; Pol Verhoven – “Total recall”(automobil u tunelu plan – kontraplan).

Protiv kadarNe poštuje se pravilo rampe. Ose objektiva sepoklapaju sa rampom, ili je seku.Primeri : S. Leone - “Bilo jednom na divljemzapadu” (početak dvoboja – subjektivni protiv

kadar) ; Klod Šabrol– “Neverna Žena” (odlazak muža sapolicijom) ; Bertoluči – “Strategija pauka” (skok prolaska lika sa biciklom); Skorseze – “Taxi driver” (preskok rampe) ; Tim Barton – “Sleepy holow” (san Džoni Depa u kom njegov otac pravimasku pri prolasku u protiv kadru) ; Akira Kurosava –“Rašomon”

Lažni rakord - umesto subjektivnog protiv kadra koristi seudaljavanje po osi.Primer : “Lovac na potezu” (zamenjeni rakord)

Kadrovi sa više od dva aktera/ famozni trougaoRaspored aktera u određenoj meri određuje kadriranjePrimeri : Bili Vajdler – “Izgubljeni vikend” ; Džon Frin – “Organizacija”Raspored aktera može biti pod pravim uglom ili u trougluPrimer : Fazbinder – “Očaj”

Delimično i potpuno naglašavanje:- Delimično : Master (3 aktera), Insert (2), Master3-2-3- Potpuno : Master (3 aktera), Insert X2, Master3-2-2-3

Arbitar pažnje je osoba (ili vise ljudi)(hickok)koja sugeriše gledaocu koja je osoba dramski dominantna (isključujući nju). Npr. Dve osoberazgovaraju, dok treća (arbitar pažnje) okreće glavu prema onome ko imareč u tom trenutku (stožer pažnje).Stožer radnje: U masteru su tri osobe, zatim idu inserti po dve osobe, od kojih jedna

prelazi u sledeći insert. Akter koji se u tom slučaju pojavljuje 2X je stožer.najmanji

zajednicki imenitelj.

11



Kretanja na filmu: Montažna, Realna, Pokret kamere

Montažna kretanja – zbog retinalne perzistencije izdeljeni pokreti koji se brzo smenjujuizgledaće kontinualno. Fi fenomeni :-

Fi Približavanje / udaljavanje (cut jump) Primer : De Palma – “Fury”- Fi Rotacija (isti sadržaj sa promenom ugla snimanja)- Fi Transformacija (različit sadržaj u istom kadru)- Fi Skok (preskok rampe)- Fi Udar (promena plana)Primeri : Don Zigel – “Line up” (policija na ulici – fi skok); Alan Pakul – “Ubice i svedoci”(film unutar filma-smenjivanje slika do ironično brzih promena – fi skok); Filip Kaufman“Put u kosmos” (majmun i čovek na treningu za kosmonauta) ; F. Trifo – “Žil i Džin”

Realna kretanja- Normalno kretanje (24 eksponirana fotograma u sekundi - od 1927.)

- Usporeno – Slow motion (eksponira se više od 24 sl/s)- Ubrzano (eksponira se manje od 24 sl/s)Primeri : “Jahači na duge staze” (kombinacija normalnog kretanja i slow motion-a) ;Robert Zemekis – “Kontakt” (devojčica trči da uzme lekove za oca).Različiti efekti se mogu postići eksponiranjem drugačijim brojem fotograma u sekundinego obično. Za scene jurnjave kolima može se koristiti ubrzano kretanje da bi se dobioutisak veće brzine.Primeri : “Driver” (jurnjava kolima); spot Peter Gabriel – Diggin in the dirt (kombinacijausporenog i ubrzanog kretanja).

-

Zaustavljeno kretanje(friz frame – stop kadar) – odredi se kadar koji se poslemultiplicira. Koristi i na TV-u. Često se koristi na kraju filma (klasična upotreba).Primeri : F. Kapra – “Život je lep” ; F. Trifo – “400 Udaraca” (kraj filma sa dečakom naplaži) ; Klod Sobde – “Sitnice koje život znače” (kadar sa automobilom koji udara ukamion – kombinacija sa slow motion-om) ; Remake filma “Do poslednjeg daha”.

- Inverzno kretanje – kretanje u suprotnom pravcu1) Vidno suprotno kretanje 2) Kao trikPrimeri : K. Sobde – “Sitnice koje život znače” (špica filma sa kretanjem u nazad);“Belmondo veličanstveni” (Belmondo koji piše knjigu, vesela muzika) ; Alfonso Raulera –

“Kao voda za čokoladu” (metak koji prolazi kroz staklo).

- Produženo kretanje – snimanje jedne kretnje iz više uglova koji se posle preklapaju jedan sa drugim (overlaping).Primeri : Trifo – “Žil i Džin” (devojka skače sa mosta) ; De Palma – “Fury” (čovek kojieksplodira) ; “Divlja horda” (rušenje mosta).

12



1.Produženo kretanje kao metonimija - Primeri : Džon Dal – “Kill me again” (akterrazbija po restoranu, a kada izađe tanjir se i dalje okreće na zemlji) Žan Pjer Melvil –“Cinkaroš” (U trenutku kada je upucan akter obara lampu koja se klati i pošto je onizdahnuo).

- Induktivno kretanje – kretanje koje se po dubini prenosi iz jednog plana u drugi plan

Efekat “Rear” – objekat stoji, a projektovani pejzaž iza odaje utisak kretanjaPrimeri : remake “Do poslednjeg daha” (vrlo primetan rear) ; “Hot shots” (rear jeupotrebljen sa kulisama).

Pokret kamerepotpomaže utisak trodimenzionalnosti. Pokreti kamere su izrazitiji ako ukadru postoji reper.

1.Oko sopstvene ose : Švenk, Panorama, FilažRazlika između švenka i panorame je u planovima – švenk je uvek uži od panorame.Švenk može da spaja dva centra pažnje u drami - u panorami su neutralni početak i kraj.

Kod dramske panorame se bitan sadržaj stavlja na kraj kretnje (Grifit je ovo često koristiou “Rađanju jedne nacije”). Dramska panorama može služiti kao sredstvo za elipsu, znakinterpunkcije (primer: De Palma - “Opsesija”). Može biti i za 360°. Švenk često pratimizanscen glumca, ali se i njime može naznačiti promena vremena zbivanja radnje.Filaž je za razliku od švenka još brža kretnja (razmazivanje u kretanju). Retko se snima u

jednom kadru, a često se koristi za kondenzaciju vremena.Primeri : Max Ofile – “Madam De” (švenk prati kretanje bakice koja trči kroz kuću i ide uzstepenice) ; “Ubice i svedoci” (švenk kao znak interpunkcije-promena vremena zbivanjaradnje švenkom) ; “Građanin Kejn” (filaž sa rezom-protok vremena u braku Kejna i

njegove supruge) ; “More money” ; “Predator II” (glavni glumac na groblju-filaž).

2. Far (horizontalna kretnja kamere) – prvi ga koristi Đovani Pastrone u filmu Kabirija.U nemom filmu nije bilo mnogo potrebe za kretanje kamere zbog male dužine kadrova. Unemoj epohi pokrete kamere je koristio Fridrih Vilhem Murnau (“Poslednji čovek”).Kasnije su far puno koristili reditelji mjuzikla. U starijoj praksi je postojalo pravilo dakamera ne treba da se kreće ako se glumac ne kreće.Primer : Braća Koen – “Blood simple”

Vrste fara :- Kinematografski – studijski far (sa far šinama i kolicima)- Kamera iz ruke (pokret izgleda stabilnije sa širokougaonim objektivom)- Steady cam (izumitelj Edy +Giulio - prva polovina 70ih) prvi put je upotrebljen ufilmu “Shining” – S. Kjubrik (scena u lavirintu).

Primeri : Tarantino – “Pulp fiction” (steady cam prati Brus Vilisa sa leđa); DžonFrankenhajmer – “4. Rat” (dva oficira hodaju kroz hodnik - far ide u nazad) ; “Francuska

veza” (kamera iz ruke) Skorseze – “Good felas” (akter uvodi devojku u restoran, prati ihsteady cam); De Palma – “Vatromet taštine” (uvodna špica-pijanog B.Vilisa uvodi nekadevojka); Majkl Ćimino – “Lovac na jelene”(kretnja kamere u obliku trougla) ; Bertoluči –

13



“Strategija pauka”(kretnja kroz park) ; Mikloš Jančo – “Zvezdani vojnici” ; Andžej Vajda –“Kanal”

3. Kran – vertikalna kretnja kamere (naj atraktivniji pokret). Postavlja se pitanje kadapostoje razlozi za korišćenje krana… Primer : Robert Simbak – “Ubice”.Funkcije krana su slične kao kod rakursa.

Primeri : Hičkok – “Ozloglašena” ; Leone – “Bilo jednom na divljem zapadu” ; F. Cineman – “Tačno u podne”.Kran često ima religijsko značenje npr. može da simbolizuje da duša napušta telo.Primer : S. Donen – “Dva filma za groš”(kamera se podiže u trenutku kada akter umre).

Filmska interpunkcija (znakovi interpunkcije)

Filmska interpunkcija služi da se na prepoznatljiv na čin odvoje celine u filmu, a dapostoji utisak kontinuiteta. Ne treba praviti analogiju sa jezičkom interpunkcijom.

Znakovi filmske interpunkcije su : 1) Zatamnjenje ; 2) Odtamnjenje ; 3) Pretapanje ;4) Iris blenda ; 5) Maska ; 6) “Roletne” ; 7) Pokret kamere far u napred u retrospektiva,panorama(buducnost) ; 8) Pauza na kraju kadra ;9) Neutralna radnja na početku kadra ; 10) Cut away kadar u kombinaciji sa paralelnommontažom ; 11) Zvučna analogija. Vremenski znakovi, kao I sam rez predstavljaznakinterpukcije.*Uvedeni su u prvih 15 godina filma.Primeri : “Dva filma za groš” (iris blenda, razni eksperimenti sa pronalascima)Fantastična braća Bejker (montažerka Debi Alen – nekoliko primera) ; “Kontakt” (cutaway kadar u kombinaciji sa paralelnom montažom).

Tipovi montaže : 1) Tehnička 2) Dramaturška 3) Asocijativna

Tehnička montaža – bitni su :Neprekidnost, Orijentacija, Ritam- Neprekidnost (kontinuitet) – Film je sačinjen od lažnog kontinuiteta, i prividnogdiskontinuiteta. Pojam rakorda je bitan za kontinuitet.

- Orijentacija (prostor/vreme) – Orijentacija je vezana za planove, rakorde (prostorni, vremenski), sisteme kadriranja, arbitar pažnje, stožer, znakove interpunkcijePrimeri : Ričard Lester – “Robin i Marijana” (svesna dezorijentizacija prostora) ; Džon

Karpenter – “Napad na policijsku stanicu” (povezivanje prostora i radnje).- Ritam je odnos naglašenih i nenaglašenih delova filma. Ritam je obezvređenuvrštavanjem u tehnički deo montaže. Ne treba mešati tempo i ritam jer film može bitidosta brz, a da pritom nije ritmičan npr. akcioni filmovi. Ritam može da se ostvari iunutar jednog kadra, a ne isključivo vezom više kadrova.

1.Montažni ritam2.Rediteljski ritam

14



Ritam se može vezivati za muzičke efekte – muziku. Vizuelna simfonija je pojam vezan zafrancuske vizuealiste (dužina kadra = dužina muzičke fraze). Može služiti za vizuelizacijupratećih segmenata.Primeri : “Mambo kings” ; “Divlja horda” (kadar u kome gori fitilj, muzika u pratnji)Ritam filma ne mora da bude usko vezan sa metrikom, već može biti određen i kretnjomglumca, kamere, svetlom… U slučaju rediteljskog ritma ritam je određen upravo ovim

elementima.

Dramaturška montaža : 1) Linearna 2) Paralelna 3) Retrospekcijska1. Linearna montaža se zasniva na jedinstvu radnje, i `̀̀ 1̀2 (poPlaževskom)

Primeri : “Samuraj” ; “Sea filled hope”2. Paralelna montaža se zasniva na paralelnom povezivanju više tokova koji su

vremenski ili prostorno razdvojeni.Primeri : “J.F.K.” (paralelna i retrospekcijska zajedno) ; Volter Hil – “Driver”

Paralelna montaža se naj češće koristi na nivou sekvence, ali je moguć i paralelizam kojise događa na istom mestu, ali u različito vreme. Sinhrona montaža je podvrsta paralelnekod koje dve radnje imaju isto vreme i prostor. Ovaj princip se često koristi za potere.Split screen omogućava potpuni sinhronitet dve radnje.Primer : Don Zigel – “Prljavi Hari”.3. Retrospekcijska monta ža se zasniva na vraćanju u prošlo vreme. Flash back jepodvrsta retrospekcijske montaže (podrazumeva kraće vraćanje u prošlost). Ovim segledalac upoznaje sa pred istorijom filmske priče, ili sa različitim vizurama istogdogađaja.Primeri : “Džeki Braun” ; Džon Ford – “Ko je ubio Liberti Valasa”

Retrospekcijska naracija mora biti pripremljena i najavljena. Flash back prikazuje prizoreiz prošlosti koji do tada nisu viđeni. Primer : “Tvin Piks”

Asocijativna montaža : 1) Kreativna ; 2) Polifona ; 3) Lajt motiv ; 4) Montaža analogije ;5) Montaža antiteze1.Kreativna montaža – povezivanje kadrova različitog porekla u celinuPrimer : špica dokumentarca o Film Noir-u2.Polifona montaža – povezivanje kadrova bez ikakvih pravila. Ovaj tip montaže treba dastvori određenu vizuelnu impresiju. Često se vezuje za dinamičnu montažu, ali ne

mora da bude samo takva.Primer : Džon Hjuston – “Dead”3.Lajt motiv – motiv koji se na nivou filma ponavlja bar tri puta. Može biti na nivoukadra, scene, pa čak i sekvence.

Primer : Alan Parker – “Anđeosko srce”4.Mont ža analogije – dovođenje u vezu na osnovu sadržajne sličnosti ili suprotnosti.Potiče iz neme epohe (Sovjetska montažna škola-poređenje generala sa paunom,pobune radnika sa klanjem stoke) . Neki reditelji to rado koriste i danas.

15



Primeri : F.F. Kopola. – “Apokalipsa Sad” (finale filma) ; Pol Verhoven – “Total recal” Analogija se često ostvaruje na auditivnom planu (pisak-vrisak). Kada se analogijaostvaruje na nivou scene postiže se paralelizam.5.Montaža antiteze – suprotstavljanje određenih vrednostiPrimeri : Džon Vu – “Better tomorrow” ; završna sekvenca filma “Kum” ; “Spies like us”(verbalno suprotstavljanje kraja kadra sa početkom sledećeg).

16

filmska montaza

Documents