fghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqw · pdf fileautor: ranko rajovi ... mensa ntc sistem...

pasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqw

ertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmq

wertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmrtyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqwertyuiopas

dfghjklzxcvbnmqwerty uiopasdfghjklzxcv

Autor: Ranko Rajović Saradnici: Vesna Vujičić, Dragana Milanović, Željka Nikolašević, Ljubomir Vasičin, Olivera Kamenarac, Biljana

Lungulov, Lucija Andre, Uroš Petrović, Dejan Aleksić, Tanja Petrović

MMEENNSSAA NNTTCC SSIISSTTEEMM UUČČEENNJJAA –– RRAAZZVVOOJJ KKRREEAATTIIVVNNOOGG II FFUUNNKKCCIIOONNAALLNNOOGG

RRAAZZMMIIŠŠLLJJAANNJJAA II EEFFIIKKAASSNNOOGG UUČČEENNJJAA

PRIRUČNIK ZA UČITELJE I NASTAVNIKE

2009/2010

1. MOTORIČKE VEŽBE/AKTIVNOSTI

Razlozi neophodnosti svakodnevnog vežbanja tj. sprovođenja motoričkog vežbanja u našem Programu rada, navedeni su u prethodnim izlaganjima. Sada ćemo se baviti praktičnim, a na neki način i pokaznim radom motoričkih vežbi koje treba sprovoditi.

Motoričke sposobnosti predstavljaju one sposobnosti deteta koje učestvuju u rešavanju motoričkih zadataka i uslovljavaju uspešno kretanje. Motoričke sposobnosti čine jednostavni i složeni pokreti.

Motoričke informacije podrazumevaju stepen usvojenosti pojedinih motoričkih zadataka na nivou programa izvođenja. Dakle, svoj deci u grupi prvo se mora objasniti tehnika izvođenja određene vežbe, a potom i demonstrirati. U toku rada neophodne su korekcije odnosno sprovođenje sistema grupnog rada, i individualnog pristupa. Racionalna tehnika izvođenja vežbe prouzrokovaće da funkcionalni potencijali svakog deteta dođu do punog izražaja, a time ćemo postići željeni efekat vežbanja.

Metodika rada, kao skup znanja o metodama po kojima se odvija delatnost, je vrlo značajna za naš praktični rad.

Principi vežbanja i metodi obuke

Zajedničko za vežbe ravnoteže, vežbe rotacije i vežbe za akomodaciju oka je ono što i za svako vežbanje u sportu, a to je metodički pristup svakoj od ovih motoričkih sposobnosti.

Da bismo to ispunili moramo se pridržavati sledećih principa:

-principa svakodnevnog treninga

-principa postupnog opterećenja (ovi principi sadrže Vama dobro poznate didaktički, nastavni, principi /od lakšeg ka težem/od jednostavnog ka složenijem/od poznatog ka nepoznatom/)

-princip ponavljanja (na osnovu višestrukog ponavljanja stvaraju se stabilnije motorne navike i prethodno pomenuta racionalna tehnika izvođenja pokreta)

-princip svesnosti (dete mora smišljeno i svesno da se odnosi prema svakoj vežbi, da ume kritički da posmatra i ocenjuje svoje pokrete u procesu vežbanja)

-princip očiglednosti (mora se detetu stvoriti predstava o pravilnom izvođenju svake vežbe)

-princip svestranosti (u vežbanju koristiti motorički zahtevnije vežbe)

2

-princip vaspitne usmerenosti (zaštitna i obrazovna funkcija vaspitača prilikom vežbanja)

Metodi obuke motoričkog vežbanja pomoću kojih će deca na racionalan način usvojiti i zadržati pokrete su svakako:

-Sintetički ili celoviti metod (materija koje se obrađuje pokazuje se u celini od početka do kraja i tako se i vežba).

-Analitički ili razdelni metod (složena materija koje se obrađuje, uvežbava se u delovima, parcijalno. Ne primenjivati ga dugotrajno) (ovim metodom se najbolje vrše korekcije tj. greške u izvođenju).

-Kompleksni metod ili kombinacija sintetičkog i analitičkog metoda (prilikom primene prvo se koristi sintetički pa analitički pa ponovo sintetički metod. Ovaj metod je najefikasniji za obuku)

Čas vežbanja

Svaki čas vežbanja treba da bude prethodno isplaniran i napisan kako bi sve principe i metode vežbanja pravilno upotrebili. Naravno, shodno broju nastavnih časova pre Časa vežbanja neophodno je načiniti mezociklus i mikrociklus vežbanja.

Čas vežbanja treba da bude osmišljen na sledeći način:

-Uvodno-pripremni deo (organizacija grupe, mobilizacija pažnje, priprema motornog aparata dece kroz vežbe zagrevanja kao što su hodanje i trčanje u različitim kombinacijama sa pokretima ruku i povremenim okretanjem oko nekog markera ili oko svoje ose, trčanje sa manjim ubrzanjima, poskoci, vežbe oblikovanja, vežbe spretnosti i koordinacije) koji traje 10% do 20% ukupnog vremena trajanja časa. Ovaj deo časa treba raditi bez većih pauza i dodatnih objašnjenja.

- Glavni deo (u ovom delu rade se vežbe koje čine suštinu ovog časa) koji traje 60% do 70% ukupnog vremena trajanja časa. Ovaj deo časa treba dobro osmisliti.

Osnovni deo časa ima:

10-20% trajanja na svom početku koji služi ponavljanju središnje teme prethodnog časa.

60%-80% središnji deo osnovnog dela časa namenjen je radu na osnovnoj temi tog časa. Što više i obavezno nakon uvodnih vežbi tj. obradi nove teme na ovom času treninga, koristiti igre: ekipne, kružne.....

10%-20% završni deo treba da nam posluži kako najava za temu koje će se vežbanjem savladavati na sledećem času vežbanja.

3

-Završni deo (u ovom delu časa treninga ponoviti kroz jednu od lakših vežbi osnovnu temu ovog časa i jednu vežbu lakšeg intenziteta koja je deci dobro poznata) koji traje od 10% do 20% ukupnog vremena trajanja časa.

1.1 Vežbe za akomodaciju oka:

1.

Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Decu rasporediti u grupe od tri deteta. Vijače.

Tok i način sprovođenja vežbe: Svaka grupa ima vijaču. Dva dete vrte vijaču, a treće je preskače. Deca prvo preskaču vijaču sunožno unapred (licem ka vijači).

Napomene i predlozi:Važno je da deca ne vrte vijaču prebrzo i previsoko.

2.

Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Raspored je isti kao i u prethodnoj vežbi. Vijače.

Tok i način sprovođenja vežbe: Deca preskaču vijaču sunožno postavljena sa strane (bočno) u odnosu na vijaču.

Napomene i predlozi: Važno je da deca ne vrte vijaču prebrzo i previsoko.

3.

Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Raspored je još uvek isti.

Tok i način sprovođenja vežbe: Deca sada preskaču vijaču naizmenično jednom pa drugom nogom, kao da koračaju.

Napomene i predlozi:Važno je da deca ne vrte vijaču prebrzo i previsoko.

4.

Ako imamo dovoljan broj vijača deca mogu prethodne tri vežbe raditi i pojedinačno.

5.

Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Decu rasporedimo celom dužinom širine prostorije u 2-3 kolone. Na udaljenosti od 3-4 metra postavimo 5-6 vijača na pod koje međusobno treba da su udaljene jedna od druge 20-30 cm, a na 4-5 metara odatle postavimo jednu vijaču na podu koja će predstavljati mesto odraza, a na 1 metar (prilagođavati uzrastu dece) drugu vijaču koja će predstavljati graničnik preko koga treba preskočiti (praktično skok u dalj).

4

Tok i način sprovođenja vežbe: Deca kreću sa osnovne linije trčeći i prelaze nekoliko postavljenih vijača (5-6) naizmeničnim poskocima (jedna pa druga noga, kao da koračaju) pri tom da ne dodirnu ni jednu od vijača. To rade poskocima na prstima. Zatim dolaze do mesta gde praktično rade skok u dalj, odrazom sa obe noge-sunožno. Kolena treba da su blago savijena, a ruke pored tela povijene u laktovima vrše zamah ka gore i napred. Prilikom doskoka zadržati ravnotežu. Nakon završene vežbe deca se vraćaju na začelje svoje kolone.

Napomene i predlozi:Voditi računa da deca ne dodiruju vijače prilikom preskoka.

6.

Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Decu rasporedimo celom dužinom širine prostorije u 2-3 kolone. Na udaljenosti od 3-4 metra postavimo 5-6 vijača na pod koje međusobno treba da su udaljene jedna od druge 20-30 cm, a na 4-5 metara odatle postavimo jednu vijaču na podu koja će predstavljati mesto odraza, a na 1 metar (prilagođavati uzrastu dece) drugu vijaču koja će predstavljati graničnik preko koga treba preskočiti (praktično skok u dalj).

Tok i način sprovođenja vežbe: Deca kreću sa osnovne linije trčeći i prelaze nekoliko postavljenih vijača (5-6) koje preskaču sunožnim poskocima (sa obe noge istovremeno ne razdvajajući stopala) pri tom da ne dodirnu ni jednu od vijača. To rade poskocima na prstima. Zatim dolaze do mesta gde praktično rade skok u dalj, odrazom sa obe noge-sunožno. Kolena treba da su blago savijena, a ruke pored tela povijene u laktovima vrše zamah ka gore i napred. Prilikom doskoka zadržati ravnotežu. Nakon završene vežbe deca se vraćaju na začelje svoje kolone.

Napomene i predlozi:Voditi računa da deca ne dodiruju vijače prilikom preskoka.

7.

Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Decu rasporedimo u onoliko kolona koliko to dozvoljava širina sale ili prostorije. Postavimo po jedan sanduk (visinu sanduka prilagoditi uzrastu ili postaviti plastičnu kutiju ili već neko pomagalo koje će služiti svrsi) i jednu visoku gredu (mogu to biti i dve stolice sa letvom koja ih po vrhovima spaja ili već neko pomagalo koje će služiti svrsi) za svaku od kolona sa decom.

Tok i način sprovođenja vežbe: Deca trčeći prvo dolaze do visoke grede ispod koje se provlače, a zatim uspravivši se nastavljaju trčanje ka sanduku na koji se poskokom sa jedne noge, penju i sa koga skaču dole (postaviti strunjače okolo radi bezbednosti) i doskaču sa obe noge trudeći se da održe ravnotežu. Po završetku vraćaju se na začelje svoje kolone.

Napomene i predlozi:Vaspitač mora biti prisutan na spravi sa koje se vrši doskok.

8.

5

Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Raspored i postavka vežbe su isti kao i u prethodnoj vežbi.

Tok i način sprovođenja vežbe: Postepeno povećavamo visinu sanduka, a smanjujemo visinu grede (u kasnijem vežbanju dva deteta mogu držati vijaču na određenoj visini kako bi se dete koje vežba provlačilo) do te granice da dete puzeći mora da prođe ispod, pri tom da ne dodirne ni jednim delom tela gornji graničnik (gredu ili letvu ili vijaču....)

Napomene i predlozi:Vaspitač mora biti prisutan na spravi sa koje se vrši doskok.

9.

Raspored je isti kao i u prethodnoj vežbi kao i postavka vežbe s tim da se umesto sanduka postavlja niska greda koja se iz poskoka sa jednom preskače. Postepeno povećavati visinu koja se preskače (mogu se postaviti dva deteta koja drže vijaču na određenoj visini).

10.

Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Decu rasporediti u parove i svaki par treba da ima jednu loptu. Postaviti ih na udaljenosti od 2-3 metra jedno od drugog.

Tok i način sprovođenja vežbe: Deca se dodaju međusobno i to prvo sa dve ruke (suručno) direktno dodajući loptu svom paru u visini grudi. Dete koje hvata loptu treba da postavi ruke blago savijene u laktovima u visini grudi, a šake postavi sa dlanovima okrenutim ka svom paru praveći tako malu korpici. Dete koje dodaje treba da obuhvati loptu dlanovima i to tako da svi prsti budu maksimalno rašireni. Loptu podiže do visini grudi i izbacuje je tako što ispruža ruke u laktovima, a loptu izbacuje iz zgloba šake tako da dlanove okrene sa strane-spolja (šake budu spojene svojim spoljnim delom nakon izbačaja).

Napomene i predlozi: Neophodno je da vaspitač vrši korekcije u tehnici dodavanja prilikom samog izvođenja vežbe.

11.

Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Raspored dece je isti kao i u prethodnoj vežbi.

Tok i način sprovođenja vežbe: Deca u parovima dodaju loptu jedno drugom sa dve ruke od poda. Postupak i tehnika izvođenja su isti s tim da se prilikom izbačaja vrši i iskorak desnom nogom. Dodavač loptu treba da izbaci na 2/3 udaljenosti od sebe i 1/3 udaljenosti od hvatača.

Napomene i predlozi: Deci treba demonstrirati i pokazati, a nakon toga će ona sama prepoznati i uvideti na koju razdaljinu treba da bace loptu kako bi ona hvataču nakon odbijanja od podloge dospela u visinu grudi. Neophodno je da vaspitač vrši korekcije u tehnici dodavanja prilikom samog izvođenja vežbe.

12.

6

Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Deca se rasporede u krug ili više krugova u zavisnosti od broja dece. Lopte.

Tok i način sprovođenja vežbe: Deca stoje raspoređena u krug i dodaju se loptom sa obe ruke prvom detetu sa desne strane i tako redom. Dakle, dodaju se međusobno u desno.

Napomene i predlozi: Prvo vežbamo dodavanje sa obe ruke direktno u grudi, a potom sa obe ruke od poda.

13.

Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Raspored isti kao i u prethodnoj vežbi.

Tok i način sprovođenja vežbe: Deca sada sede raspoređena u krug, sa raširenim nogama i u desnom smeru dodaju loptu jedno drugom kotrljajući je po podlozi.

Napomene i predlozi: Menjati smer nakon 2-3 minuta.

14.

Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Decu rasporediti dužinom cele širine prostorije ili terena u kolone i svako prvo dete u koloni treba da ima loptu.

Tok i način sprovođenja vežbe: Na znak vaspitača prvo dete kreće sa vođenjem lopte pravolinijski do druge strane terena. Kada stigne do druge strane loptu dodaje prvom sledećem u svojoj koloni, dodajući je kotrljanjem po podu. Prilikom vođenja lopta ne sme da odskače više od visine kukova, šaka kojom se vodi treba da je na vrhu lopte okrenuta u pravcu kretanja, a glava tj. pogled treba da je pravo. Loptu voditi vrhovima prstiju.

Napomene i predlozi: Neophodno je da vaspitač vrši korekcije u tehnici vođenja lopte prilikom samog izvođenja vežbe.

15.

Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Raspored dece je kao u prethodnoj vežbi ali sada po celoj dužini kojom se deca kreću vodeći loptu treba postaviti 4-5 markera.

Tok i način sprovođenja vežbe: Sada deca treba da vode loptu između markera prilazeći prvom sa desne strane. Kasnije se može kombinovati vođenje i levom rukom, pa vođenje oko svakog od markera (pun krug oko markera ali onda ih postaviti manje 2-3.), zatim vođenje lopte i tamo i nazad, dakle dve dužine.

Napomene i predlozi: Neophodno je da vaspitač vrši korekcije u tehnici vođenja lopte prilikom samog izvođenja vežbe.

16.

7


Tok i način sprovođenja vežbe: Dete treba da se kreće pravolinijski bacajući loptu unapred 1-2 metra. Lopta treba da padne na tlo , dete u tom intervalu da pređe tu razdaljinu od 1-2 metra kako bi loptu uhvatilo pre nego što ona po drugi put padne na podlogu. Dakle, deca praktično dodaju loptu sama sebi (auto-pas, unapred od podloge). To dete radi celom dužinom terena nekoliko puta, a kada dođe do kraja, kotrljajući loptu dodaje je prvom sledećem u svojoj koloni.

Napomene i predlozi: Nakon usvajanja izvođenja ove vežbe, mogu se raditi i dve dužine.

17.


Tok i način sprovođenja vežbe: Dete se kreće hodajući unapred pri čemu loptu baca u vazduh gore i napred. Gore ne više od 2 metra, a napred ne više od 1-1,5 metra. Tako hodajući dete ponovo hvata loptu (s tim da lopta ne padne na pod) koju je bacilo u vazduh i ponovo je baca u vazduh. Kada dođe do drugog kraja terena, loptu kotrljajući vraća prvom sledećem u svojoj koloni.

Napomene i predlozi: Nakon usvajanja izvođenja ove vežbe, mogu se raditi i dve dužine.

18.

Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Obeležiti nekoliko krugova po prostoriji ako već ne postoje na terenu tj.u sali za vežbanje.Decu podeliti u nekoliko grupa i svaku grupu postaviti oko jednog kruga.

Tok i način sprovođenja vežbe: Jedno dete stoji u sredini kruga, baca loptu uvis i prozove jedno dete koje se nalazi oko kruga. Prozvano dete mora brzo dotrčati u krug i uhvatiti loptu pre nego što ona padne na tlo.. Sada ono baca loptu. Dete koje je prozvano, a ne uhvati loptu, ispada iz igre.

Napomene i predlozi: Na početku vežbanja dete koje utrčava kao prozvano u krug može da uhvati loptu nakon što se ona jednom odbije od površine-lakša varijanta, a tek potom pre nego što padne na tlo.

19.

Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Decu rasporediti po parovima. Obruči ili koturovi.

Tok i način sprovođenja vežbe: Deca u paru stoje na rastojanju jedno od drugog od 1.5 do 2 metra. Jedno dete drži obruče i baca ih svom paru na ruku tj pokušavajući da pogodi njegovu ispruženu ruku. Dete koje ima ispruženu ruku pokušava da na nju postavi Deca stoje u parovima. jedno dete baca obruče, a drugo ih hvata pruženom rukom.

8

20.

Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Decu rasporediti u kolone ispred mini koševa ili plastičnih krugova koji vise na ripstolama ili krugova koje smo nacrtali na zidu.....na udaljenosti ne većoj od 2-3 metra.

Tok i način sprovođenja vežbe: Svako prvo dete u koloni treba da ima loptu kojom pokušava da pogodi koš tj. da lopta prođe kroz obruč. Nakon što se lopta odbije, dete koje je šutiralo na koš hvata loptu dodaje prvom sledećem u koloni ide na začelje svoje kolone.

Napomene i predlozi: ovo je dobra takmičarska vežba.

-Prilikom izvođenja svih vežbi kao i pri planiranju časa koristiti metodičke principe objašnjene na početku.

-Kompleksna vežba može se napraviti i spajanjem tj. kombinacijom 2,3 navedene vežbe.

-Takođe, sublimaciju prethodnih vežbi bi predstavljala jedna kružna vežba koja bi bila sačinjena od stanica koje bi činile vežbe ili segmenti prethodno navedenih vežbi.

-Izvođenje svih vežbi će u početku zahtevati više vremena (objašnjavanje, demonstracija...) ali već nakon nekoliko ponavljanja (3-5 ponavljanja) deca će sama prepoznavati koju vežbu Vi želite da postavite i raspoređivaće se za njen početak. Svakoj od ovih vežbi može se dati i ime koje deca mogu da predlože i tako će i voljni momenat za njeno izvođenje biti veći.

-Većina ovih vežbi se može prilagoditi i sprovoditi kao malo takmičenje između, grupa, kolona, linija čime ćemo kod dece pospešiti voljni momenat za njihovo vežbanje i razviti takmičarski karakter.

9

1.2 Vežbe rotacije:

1.

Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Deca se rasporede u jednu kolonu.

Tok i način sprovođenja vežbe: Deca u koloni trče laganim tempom po krivim linijama terena koje odredi vaspitač ili po linijama koje vaspitač nacrta ili obeleži markerima.

Napomene i predlozi: Važno je da je položaj glave uspravan i distanca između dece dovoljna da svi nesmetano trče.

2.

Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Isti raspored dece kao u prethodnoj vežbi. Markeri.

Tok i način sprovođenja vežbe: Deca trče cik – cak do postavljenih graničnika-markera. Vaspitač određuje, obzirom na uzrast, udaljenost markera. Dakle, dođu do markera npr. desnog (ako je stabilniji dodirnu ga) i nastavljaju trčanje u levo do sledećeg markera i tako do kraja dužine kojom se kreću.

Napomene i predlozi: Uvek prvo kreću onom nogom u kom pravcu treba da nastave kretanje.

3.

Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Isti raspored dece kao u prethodnoj vežbi. Markeri.

Tok i način sprovođenja vežbe: Deca trče cik – cak ali sada oko postavljenih graničnika-markera. Dakle, dođu do markera npr. desnog optrče ga prilazeći mu sa desne strane, a potom nastavljaju trčanje u levo do sledećeg markera kome prilaze sa leve strane, optrčavaju oko njega i tako do kraja dužine kojom se kreću.

Napomene i predlozi: Vežbu raditi 2-3 minuta.

4.

Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Decu rasporediti u linije odmaknute jedno od drugog za dužinu ruku.

Tok i način sprovođenja vežbe: Na znak vaspitača deca počinju da se vrte u desnu stranu, sa otvorenim očima u trajanju od 10-15 sekundi. Na znak vaspitača, deca se zaustavljaju i pokušavaju da održe ravnotežu.

Napomene i predlozi: Ovo se ponavlja u trajanju od 1-2 minuta. Deca moraju da drže oči otvorene.

10

5.

Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Decu rasporediti u linije odmaknute jedno od drugog za dužinu ruku.

Tok i način sprovođenja vežbe: Na znak vaspitača deca počinju da se vrte u levu stranu, sa otvorenim očima i tako se vrte 10-15 sekundi. Na znak vaspitača, deca se zaustavljaju i pokušavaju da održe ravnotežu.

Napomene i predlozi: Ovo se ponavlja u trajanju od 1-2 minuta. Deca moraju da drže oči otvorene.

6.

Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Decu rasporediti u parove.

Tok i način sprovođenja vežbe: Deca zauzmu položaj da su okrenuti jedno naspram drugog , uhvate za ruke, stopala spoje i stanu tako da im se vrhovi prstiju stopala skoro dodiruju tj na 5-10 cm jedno do drugog i počinju da se vrte u jednu stranu kao vrteška. Nakon 15-20 sec. se zaustavljaju i pokušavaju da zadrže ravnotežu.

Napomene i predlozi: Vežbu ponavljati u trajanju od 2 minuta. Deca oči moraju držati otvorene.

7.

Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Decu podeliti u grupe i rasporediti ih u kolone. Postaviti ne više od 2-3 markera pravolinijski.

Tok i način sprovođenja vežbe: Takmiče se po grupama. Deca koja su prva u svojim kolonama kreću na znak vaspitača trčeći. Prilaze prvom markeru sa desne strane i trče ceo krug oko njega i nastavljaju dalje da trče ka drugom markeru. Isto se radi i kada dođu do drugog markera, a potom nastavljaju sa pravolinijskim trčanjem do kraja terena . Kada dođe do druge strane terena ( ili prostorije ili određenog prostora za vežbanje) kreće dete iz kolone koje se nalazilo na drugom mestu i tako redom dok svi ne pređu na drugu stranu terena.

Napomene i predlozi: Da se ne bi narušio ritam vežbe markeri se ne smeju pomerati.

8.

Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Decu rasporediti u kolone. Markeri.

Tok i način sprovođenja vežbe: Postaviti 1 marker na drugom kraju terena ili na dužinu koji vaspitač sam odredi. Takmičićemo se po grupama. Deca koja su prva u svojim kolonama kreću na znak vaspitača trčeći. Prilaze markeru sa leve strane i trče ceo krug oko njega i nastavljaju dalje da trče ka delu terena gde se nalazi njihova grupa. Na dodir ruke kreće drugo dete iz kolone i čini isto što i prvo.

11

Napomene i predlozi: Da se ne bi narušio ritam vežbe markeri se ne smeju pomerati.

9.

Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Podelimo decu po grupama i odredimo prostor na terenu za svaku od grupa. Marama ili šal.

Tok i način sprovođenja vežbe: Jedno dete će biti »Ćorava baka» te mu vezujemo povez preko očiju i zavrtimo ga u jednu stranu. Ono se trudi da zadrži ravnotežu, a potom nastavlja da juri svoje drugare. Prvog koga uhvati «postaje» «Ćorava baka».

Napomene i predlozi: voditi računa da se deca ne vrte prejako kako ne bi pala.

10.

Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Decu rasporediti po celoj prostoriji tako da su odmaknuti jedno od drugog za dužinu raspona ruku.

Tok i način sprovođenja vežbe: Svako dete treba da pokuša da se iz mesta okrene za 360 stepeni tj. da napravi u skoku pun krug oko svoje ose. Neophodno je da dete napravi blagi čučanj i sa tako povijenim kolenima načini odrazu u visinu i stranu koju hoće. Položaj ruku je povijen u laktovima. Zamah ruku ide odozdo ka gore. Pri odrazu, a i dok je telo u vazduhu kukove treba «gurati» u stranu u koju želimo da se okrenemo.

Napomene i predlozi: Treba doskočiti na obe noge istovremeno i pri tome zadržati ravnotežu. Vežbu ponavljati u trajanju od 2-3 minuta.

11.

Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Decu u jednoj koloni postavimo u ugao terena (prostorije).

Tok i način sprovođenja vežbe: Na sredini terena nalazi se krug (ako ga nema vaspitač ga nacrta). Deca trče dijagonalno do kruga na centru i optrčavaju ga sa desne na levu stranu. Na mestu gde su «ušli» u krug na njemu i izlaze i trčeći se vraćaju na začelje kolone.

Napomene i predlozi: Prilikom trčanja deca treba da drže glavo uspravno a perifernim vidom da prate linije kojima se kreću.

12.

Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Decu u jednoj koloni postavimo u ugao terena (prostorije).

Tok i način sprovođenja vežbe: Na sredini terena nalazi se krug (ako ga nema vaspitač ga nacrta). Deca trče dijagonalno do kruga na centru i optrčavaju ga sa leve na desnu stranu. Na mestu gde su «ušli» u krug na njemu i izlaze i trčeći se vraćaju na začelje kolone.

12

Napomene i predlozi: Prilikom trčanja deca treba da drže glavo uspravno a perifernim vidom da prate linije kojima se kreću.

13.

Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Decu rasporediti po celoj prostoriji tako da su odmaknuti jedno od drugog za dužinu raspona ruku. Lopte.

Tok i način sprovođenja vežbe: Svako dete treba da ima loptu. Loptu bace oko 1-1.5 metar iznad svoje glave i u mestu se okrećući naprave pun krug oko svoje ose dok je lopta u vazduhu i kada se okrenu oko svoje ose ponovo treba da uhvate loptu koja pada. Loptu u vazduh iznad svojih glava treba da izbace sa obe ruke koje se nalaze u visini kukova ispred tela.

Napomene i predlozi: Deca ne smeju da izgube ravnotežu prilikom okreta.

14.

Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Decu rasporediti duž zida. U slučaju da je zid mali onda u kolonama koje su okrenute ka zidu. Lopte.

Tok i način sprovođenja vežbe: Svako dete ili prvi u koloni (u zavisnosti koliki je zid) treba da ima loptu. Sa obe ruke koje se nalaze u visini kukova dete loptu baca u zid i to prema gore, dakle da lopta dodirne zid na oko 1-1.5 metara iznad visine deteta i dovoljno snažno da se lopta opet odbije do deteta. Dok je lopta u vazduhu dete se okreće oko svoje ose dovoljno brzo da se okrene i uhvati odbijenu loptu dok ne padne na tlo.


15.

Raspored za vežbu i materijalne potrebe:Decu rasporediti u jednu kolonu. Markeri.

Tok i način sprovođenja vežbe: Dužinom terena postaviti 2-3 markera pravolinijski. Deca trče do markera ne smanjujući intenzitet trčanja tj ne usporavajući. Kada stignu naspram markera vrše okret u kretanju oko svoje ose i nastavljaju kretanje ka drugom i trećem markeru gde rade isto što i na prvom markeru. Kada dete koje je prvo krenulo dođe do druge strane terena, tada dete koje je sledeće u koloni počinje sa vežbom.


16.

Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Podelimo decu po grupama i odredimo prostor na terenu za svaku od grupa. Obruč.

13

Tok i način sprovođenja vežbe: Deca se uhvate za obruč (grupa 3-4 dece) i kao peru veš, pri tome idu u krug postepeno ubrzavajući kretanje.

Napomene i predlozi: Deca ne smeju da izgube ravnotežu prilikom okretanja.


-Kompleksna vežba može se napraviti i spajanjem tj kombinacijom 2,3 navedene vežbe.



-Većina ovih vežbi se može prilagoditi i sprovoditi kao malo takmičenje između, grupa, kolona, linija čime ćemo kod dece pospešiti voljni momenat za njihovo vežbanje i razviti takmičarski karakter.

14

1.3 Vežbe za ravnotežu:

1.

Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Svu decu rasporediti u jednu kolonu. Ako u prostoriji ne postoje linije nacrtati ih, a ako za to ne postoji mogućnost postavi markere koji će označavati početak i kraj zamišljene prave linije.

Tok i način sprovođenja vežbe: Dete koje je prvo u koloni započinje hodanje po pravim linijama terena odnosno onim linijama koje pokaže vaspitač (koje moraju biti prave). Deca se mogu kretati jedno za drugim u razmaku od po 2-3 metra. Kada dođu do drugog kraja terena ili do tačke koju odredi vaspitač, vežba se završava.

Deca treba da se kreću koracima ne dužim od širine ramena i pri tom treba da zadrže ravnotežu prilikom kretanja. Ritam hoda treba da bude ujednačen.

Napomene i predlozi:Ovu vežbu deca mogu da rade i raspoređeni jedno do drugog celom širinom prostorije. Vežbu treba ponavljati 2-3 puta prilikom jednog časa. Važno je da glava bude uspravna tj. Pogled pravo. Deca perifernim vidom treba da prate liniju kojom se kreću.

2.

Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Svu decu rasporediti u jednu kolonu. Ako u prostoriji ne postoje linije nacrtati ih, a ako za to ne postoji mogućnost postavi markere koji će označavati početak, sredinu i kraj zamišljene krive linije.

Tok i način sprovođenja vežbe: Dete koje je prvo u koloni započinje hodanje po krivim linijama terena.

Deca, krivom linijom treba da se kreću koracima ne većim od širine ramena i pri tom zadrže ravnotežu.

Napomene i predlozi: Sve kao i u prethodnoj vežbi. Vežba je pogodna za početak časa. Važno je da glava bude uspravna tj. Pogled pravo. Deca perifernim vidom treba da prate liniju kojom se kreću.

3.

Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Raspored je isti kao i u prethodnoj vežbi kao i način izvođenja. U ovoj vežbi svako dete treba da ima knjigu ili svesku na glavi (važno je da su tvrde korice).

Tok i način sprovođenja vežbe: Isti kao i u prethodnim vežbama.

15

Deca pri hodanju moraju da paze da im knjiga ne padne sa glave. Ruke moraju biti odručene ili pored tela.

Napomene i predlozi: Kretanje se može sprovoditi po pravim i krivim linijama. Deca se mogu rasporediti u više kolona tako da prva dva deteta u koloni imaju knjige. Kada prvo završi svoju kretnju po linijama vraća se u kolonu i prvom sledećem daje svoju knjigu. Knjiga se ne sme pridržavati rukama.

4.

Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Raspored je i dalje isti kao u prethodnim vežbama.

Tok i način sprovođenja vežbe: Isti kao i u prethodnim vežbama.

Napomene i predlozi: Sada treba postepeno povećavati dužinu koraka, a da se pri tom održi ravnoteža (i knjiga na glavi, ako radimo vežbu sa knjigom). Ovu vežbu raditi i na pravim i na krivim linijama.

5.

Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Decu rasporediti u jednu kolonu. Ako u prostoriji ne postoje linije nacrtati ih, a ako za to ne postoji mogućnost postavi markere koji će označavati početak i kraj zamišljene prave linije.

Tok i način sprovođenja vežbe: Prvi iz kolone kreće i započinje kretanje kratkim sunožnim poskocima (obe noge spojene) po pravim linijama terena. Nakon što prvo dete pređe 2-3 metra, sledeće dete iz kolone započinje sa sunožnim poskocima.

Deca treba da se kreću sunožnim poskocima, ne dužim od širine ramena i pri tom zadrže ravnotežu pri svakom doskoku. Stopala trebaju da budu spojena sve vreme.

Napomene i predlozi: Obavezno rasporediti decu na bezbedno rastojanje (ovu vežbu mogu da rade i raspoređeni jedno do drugo dužinom cele širine prostorije). Važno je da pogled bude pravo i položaj glave podignut. Deca perifernim vidom treba da prate linije.

6.

Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Decu rasporediti u jednu kolonu. Ako u prostoriji ne postoje linije nacrtati ih, a ako za to ne postoji mogućnost postavi markere koji će označavati početak, sredinu i kraj zamišljene prave linije.

Tok i način sprovođenja vežbe: Prvi iz kolone kreće i započinje kretanje kratkim sunožnim poskocima (obe noge spojene) po krivim linijama terena.

Deca treba da se kreću sunožnim poskocima, ne dužim od širine ramena i pri tom zadrže ravnotežu pri svakom doskoku. Stopala trebaju da budu spojena sve vreme.

16

Napomene i predlozi: Obavezno rasporediti decu na bezbedno rastojanje (ovu vežbu mogu da rade i raspoređeni jedno do drugo dužinom cele širine prostorije). Važno je da pogled bude pravo i položaj glave podignut. Deca perifernim vidom treba da prate linije.

7.

Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Rasporediti decu duž širine cele prostorije u kolone.

Tok i način sprovođenja vežbe: Sunožnim poskocima (levo-desno, a sve vreme praktično unapred) cik-cak, deca treba da stignu do suprotne strane sale.

Deca treba da se kreću sunožnim poskocima cik-cak, a istovremeno unapred, ne dužim od širine ramena i pri tom da zadrže ravnotežu pri svakom doskoku. Stopala trebaju da budu spojena sve vreme.

Napomene i predlozi: Obavezno rasporediti decu na bezbedno rastojanje. Važno je da pogled bude pravo i položaj glave podignut.

8.

Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Raspored dece je isti kao u prethodnoj vežbi.

Tok i način sprovođenja vežbe: Deca poskocima na jednoj nozi ne dužim od širine ramena, treba da dođu do polovine terena. Na polovini vrše promenu noge kojom vrše poskoke i tako nastavljaju kretanje do kraja terena.

Deca treba da se kreću poskocima na jednoj nozi ne dužim od širine ramena. Rukama treba da načine zamah odozdo ka gore pri svakom odrazu. Ruke treba da su blago savijene u laktovima i istovremeno u odručenju kako bi njima deca održavala ravnotežu.

Napomene i predlozi: Obavezno rasporediti decu na bezbedno rastojanje. Važno je da je položaj glave prav i da sve vreme održavaju ravnotežu ne odstupajući od pravolinijskog kretanja.

9.

Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Decu rasporediti u kolonu. Ako na terenu ne postoje obeležene krive linije , potrebno je da ih vaspitač obeleži.

Tok i način sprovođenja vežbe: Deca započinju kretanje poskocima na jednoj nozi krivim linijama terena, preko cele dužine terena (mogu promeniti nogu kojom vrše poskoke na sredini terena).

Deca treba da se kreću poskocima na jednoj nozi ne dužim od širine ramena. Rukama treba da načine zamah odozdo ka gore pri svakom odrazu. Ruke treba da su blago savijene u laktovima i istovremeno u odručenju kako bi njima deca održavala ravnotežu.

17

Napomene i predlozi: Obavezno rasporediti decu na bezbedno rastojanje. Važno je da je položaj glave prav i da sve vreme održavaju ravnotežu pri kretanju.

10.

Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Decu rasporediti u jednu kolonu. Ako u prostoriji ne postoje linije nacrtati ih, a ako za to ne postoji mogućnost postavi markere koji će označavati početak, sredinu i kraj zamišljene prave linije.

Tok i način sprovođenja vežbe: Prvi iz grupe kreće i započinje kretanje kratkom sunožnim poskocima (obe noge spojene) po krivim linijama terena.

Deca treba da se kreću poskocima ne dužim od širine ramena i pri tom zadrže ravnotežu pri svakom doskoku. Ruke treba da su blago savijene u laktovima i istovremeno u odručenju kako bi njima deca održavala ravnotežu.

Napomene i predlozi: Obavezno rasporediti decu na bezbedno rastojanje (ovu vežbu mogu da rade i raspoređeni jedno do drugo preko cele prostorije, radeći cik-cak poskoke). Važno je da pogled bude pravo i položaj glave uspravan. Deca perifernim vidom treba da prate linije.

11.

Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Decu rasporediti po celoj prostoriji odmaknuti međusobno za širinu raspona ruku.

Tok i način sprovođenja vežbe: Na znak vaspitača deca započinju stajanje na jednoj nozi i isto tako na znak vaspitača vrše promenu noge na kojoj stoje.

Na znak vaspitač deca treba da podignu jednu nogu (savijajući je u kolenu), npr. prvo desnu, pri tom stojeći na punom stopalu leve noge. Ruke moraju da budu u odručene (raširene i ispružene). Položaj glave prav. Tako deca treba da stoje na jednoj nozi pri tom održavajući ravnotežu 3-7 sekundi. Na znak vaspitača deca poskokom sa noge na koju se oslanjaju vrše promenu noge sa kojom su u kontaktu sa podlogom. Tako nastavljaju da stoje na stopalu druge noge 3-7 sekundi.

Napomene i predlozi: Ovu vežbu ponavljati u trajanju od 3-5 minuta. Važno je da pogled bude pravo i položaj glave uspravan

12.

Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Deca ostaju u rasporedu iz prethodne vežbe.

Tok i način sprovođenja vežbe: Vršenje pretklona u trajanju od 1 minut.

18

Deca zauzimaju raskoračni stav ne širi od širine ramena i vrše pretklon, pokušavajući vrhovima prstiju šake da dodirnu vrhove prstiju stopala (stopala su spojena).

Napomene i predlozi: Važno je da ne pomeraju stopala i zadrže ravnotežu pri tom ne savijajući kolena. Deca mogu raditi ovu vežbu u početku i sa razmaknutim stopalima (za širinu jednog do dva stopala). Deca treba da dodirnu vrhove prstiju stopala u konstantnom savijanju dakle ne trzajima.

13.

Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Raspored je isti kao u prethodnoj vežbi.

Tok i način sprovođenja vežbe: Vršenje zaklona u trajanju od 1 minut.

Deca zauzimaju raskoračni stav širi od širine ramena (za širinu dva stopala) i pokušavaju savijajući se prema nazad da desnom rukom dodirnu petu desnog stopala. Rade se 2-3 ponavljanja jednom rukom, a zatim se isto radi sa drugom rukom.

Napomene i predlozi: Važno je da zadrže ravnotežu i ne pomeraju stopala. Prilikom izvođenja vežbi stopala se oslanjaju na površinu samo prstima. Deca treba da dodirnu petu u konstantnom savijanju dakle ne trzajima.

14.

Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Raspored je i dalje isti.

Tok i način sprovođenja vežbe: Vršenje zaklona u trajanju od 1 minut.

Deca zauzimaju raskoračni stav širi od širine ramena (za širinu dva stopala) i pokušavaju savijajući se prema nazad da desnom rukom dodirnu petu levog stopala i obratno. Rade se 2-3 ponavljanja jednom rukom, a zatim se isto radi sa drugom rukom.

Napomene i predlozi: Važno je da zadrže ravnotežu i ne pomeraju stopala. Prilikom izvođenja vežbi stopala se oslanjaju na površinu samo prstima. Deca treba da dodirnu petu u konstantnom savijanju dakle ne trzajima.

15.

Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Decu rasporediti u više linija, odmaknuti jedne od drugih za dužinu ruku.

Tok i način sprovođenja vežbe: Deca kleknu na kolena pri tome se oslanjajući i na obe ruke. Deca treba da održe ravnotežu tela sa dve tačke oslonca, na jednoj ruci i na jednom kolenu.

19

Deca kleknu na kolena pri tome se oslanjajući i na obe ruke. Naizmenično opružati suprotnu nogu i suprotnu ruku (npr. opružati desnu ruku i levu nogu i obrnuto). U tom položaju deca treba da se zadrže 2-3 sekunde.

Napomene i predlozi: Pri vežbanju zadržati položaj gde imaju dve tačke oslonca u tajanju od par sekundi a nakon usvajanja izvođenja vežbe, povećavati dužinu vremena u kome treba da su ispruženi ruka i noga. Ruka i noga prilikom ispružanja treba da su u vodoravnom položaju (što više ispruženi).

16.

Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Decu rasporediti u više linija, odmaknuti jedne od drugih za dužinu ruku.

Tok i način sprovođenja vežbe: Deca kleknu na kolena pri tome se oslanjajući i na obe ruke. Deca treba da održe ravnotežu tela sa dve tačke oslonca, na jednoj ruci i na jednom kolenu.

Deca kleknu na kolena pri tome se oslanjajući i na obe ruke. Naizmenično opružati istu nogu i istu ruku (sada opružati desnu ruku i desnu nogu i obrnuto-nogu i istoimenu ruku). U tom položaju deca treba da se zadrže 2-3 sekunde.

Napomene i predlozi: Pri vežbanju zadržati položaj gde imaju dve tačke oslonca u tajanju od par sekundi, a nakon usvajanja izvođenja vežbe, povećavati dužinu vremena u kome treba da su ispruženi ruka i noga. Ruka i noga prilikom ispružanja treba da su u vodoravnom položaju (što više ispruženi)

17.

Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Decu rasporediti u grupe od po tri deteta. Skejt.

Tok i način sprovođenja vežbe: Jedno dete sedne na skejt i skupi se, a par (drugo dvoje dece) ga gura kroz prostor za igru, upravljajući njegovim kretanjem. U složenijoj varijanti, u prostor za igru mogu se postaviti čunjevi koje par treba da obiđe. Zadatak para je da što pre dođu na označeno mesto (cilj). Pri tome dete koje sedi na skejtu mora da održi ravnotežu. Ukoliko u tome ne uspe, vraća se na start.

Napomene i predlozi:Voditi računa da se brzina kojom deca guraju skejt prilagodi njihovom godištu i bezbednosti u sali tj. prostoru za igru.

18.

Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Decu rasporediti u jednu ili više kolona. Deblji konop.

Tok i način sprovođenja vežbe: Deblji konop postaviti na pod. Deca iz jedne ili više kolona prelaze preko njega sa jednog njegovog kraja na drugi nasotojeći da održe ravnotežu.

20

Napomene i predlozi:Voditi računa o rastojanju između dece koja prelaze preko konopa.

19.

Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Decu rasporediti u kolonu. Niska klupa i niska greda. Može poslužiti i klupica, daska....

Tok i način sprovođenja vežbe: Potrebno je da sva deca pređu preko niske klupe i niske grede koje treba da budu na rastojanju od 2 metra jedna od druge. Kada prvo dete završi kretanje preko prvo sprave, iz kolone započinje kretanje prvo sledeće dete.

Deca u kretanju preko sprava ruke treba da drže blago odručene jer njima treba da održe ravnotežu.

Napomene i predlozi: Sa obe strane ovih sprva postaviti strunjače radi sigurnosti. Prilikom kretanja na spravama, dete treba da drži glavu uspravno, pogled pravo a perifernim vidom da prati liniju kretanja.

20.

Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Decu rasporediti u kolone u zavisnosti koliko greda imamo na raspolaganju. Niska greda, može da posluži bilo šta slično, klupa..

Tok i način sprovođenja vežbe: Deca treba iz laganog trčanja da preskoče nisku gredu (podužno postavljenu) i da doskoče na obe noge. Preskok se vrši tako što se dete odrazi jednom nogom dakle iz trčanja se vrši preskok.

Prilikom preskoka deca trebaju da izvrše zamah rukama odozdo ka gore i tako lakše izvrše preskok. Deca pri sunožnom doskoku ne smeju da pomeraju noge i u tom položaju treba da se zadrže 2-3 sekunda. Prilikom doskoka kolena treba blago da poviju, a ruke da budu u odručenju. Zatim deca treba da se isprave i tako zadrže ravnotežu.

Napomene i predlozi: Sa obe strane niske grede treba postaviti strunjače. Nakon ovakvog sprovođenja vežbe i njenog usvajanja u izvođenju, treba početi sa sunožnim preskocima odnosno, dete dotrči do grede zaustavi se i tom prilikom spoji stopa, a potom iz mesta savijajući kolena i vršeći zamah rukam, dete preskače nisku gredu. Vaspitač treba da stoji pored niske grede radi sigurnosti.

21.

Raspored za vežbu i materijalne potrebe: Decu rasporediti u grupe od po troje dece. Vijače, kanap....

Tok i način sprovođenja vežbe: Svaka grupa treba da ima vijaču (lastiš, kanap...). Dvoje dece drže vijaču na visini od 5-10 cm (u zavisnosti od uzrasta) od tla. Treće dete sunožnim poskocima preskače vijaču napred i odmah nazad (licem okrenuto ka vijači) pri tom održavajući ravnotežu

21

odnosno ne razdvajajući stopala. Jedno dete radi preskoke u trajanju od 30 sekundi, a zatim dolazi do promene.

Napomene i predlozi: Obratiti pažnju da deca ne povećavaju visinu vijače koju drže.

22.


Tok i način sprovođenja vežbe: Svaka grupa treba da ima vijaču (lastiš, kanap...). Dvoje dece drže vijaču na visini od 5-10 cm (u zavisnosti od uzrasta) od tla. Treće dete sunožnim poskocima preskače vijaču levo-desno (licem postavljeno u odnosu na vijaču) pri tom održavajući ravnotežu odnosno ne razdvajajući stopala. Jedno dete radi preskoke u trajanju od 30 sekundi, a zatim dolazi do promene.


23.


Tok i način sprovođenja vežbe: Svaka grupa treba da ima vijaču (lastiš, kanap...). Dvoje dece drže vijaču na visini od 5-10 cm (u zavisnosti od uzrasta) od tla. Treće dete poskocima na jednoj nozi preskače vijaču levo-desno (bočno postavljeno u odnosu na vijaču) pri tom održavajući ravnotežu odnosno ne razdvajajući stopala. Jedno dete radi preskoke u trajanju od 30 sekundi, a zatim dolazi do promene.


24.


Tok i način sprovođenja vežbe: Svaka grupa treba da ima vijaču (lastiš, kanap...). Dvoje dece drže vijaču na visini od 5-10 cm (u zavisnosti od uzrasta) od tla. Treće dete poskocima na jednoj nozi preskače vijaču napred-nazad (bočno postavljeno u odnosu na vijaču), pri tom održavajući ravnotežu odnosno ne razdvajajući stopala. Jedno dete radi preskoke u trajanju od 30 sekundi, a zatim dolazi do promene.

22



-Kompleksna vežba koja bi mogla da predstavlja sublimaciju prethodno navedenih vežbi je vežba sa lastišem . Može se raditi u grupama od tri deteta uz postavljanje zadatka koji bi demonstrirale neke od devojčica tj. da pokažu neku od igara sa lastišem koju one svakodnevno igraju.

-Kompleksna vežba može se napraviti i spajanjem ili kombinacijom dve, tri prethodno opisane vežbe.


Na primer: Deca su u koloni. Započinju hodanjem po liniji, zatim prelazak niske grede hodajući, pa sunožni preskok klupe, pa stajanje na jednoj i drugoj nozi i na kraju preskoci sunožni sa strane preko vijače.


-Većina ovih vežbi se može prilagoditi i sprovoditi kao malo takmičenje između, grupa, kolona, linija... čime ćemo kod dece pospešiti voljni momenat za njihovo vežbanje i razviti takmičarski karakter.

23

2. GRAFOMOTORIČKE VEŽBE

Kada se govori o motoričkim veštinama, treba razlikovati krupnu i finu motoriku. Krupna motorika podrazumeva sposobnost izvođenja pokreta ruku, nogu ili tela sa određenom kontrolom. Aktivnosti koje podstiču razvoj krupne motorike kod dece su razne vrste igara na otvorenom, igre loptom, skakanje, plesanje, plivanje ili trčanje. S druge strane fina motorika je sposobnost da se prave precizni sitni pokreti rukom uz zadržavanje dobre koordinacije između prstiju i oka. Fina motorika se razvoja sa uzrastom - od početnih nespretnih pokušaja deteta da samostalno koristi kašiku, pokreti ruke tj. šake vremenom postaju precizniji, sve do momenta kada dete može da uzme olovku i da je kontroliše.

Za uspešno ovladavanje procesom pisanja koje dete čeka u školi, potrebno je najpre razviti finu motoriku mišića šake i prstiju. Dakle, fina motorika je od suštinskog značaja za pisanje što predstavlja dovoljan razlog da se ta veština razvija i kod kuće, mnogo pre polaska u školu. Razvoj grafomotoričke sposobnosti započinje u uzrastu od 18 meseci i traje do polaska u školu.

Doprinosi razvoju grafomotorike na ranom uzrastu daju razne svakodnevnih aktivnosti kao što su: hvatanje, držanje i ispuštanje igrački, držanje kašike i samostalno hranjenje, hvatanje sitnih predmeta čime se razvija pincetni hvat, te svlačenje i oblačenje odeće i obuće. Međutim, mi dodatno možemo stimulisati razvoj grafomotornih sposobnosti na ranom uzrastu kroz odgovarajuću stimulaciju igračkama/ igrom. Najbolje vežbe za razvijanje fleksibilnosti šake i prstiju su: držanje kocke i premeštanje iz ruke u ruku, povlačenje igračke na uzici, ubacivanje pločica u praznu kutiju, listanje slikovnica, uvlačenje pertle u perle, navijanje igračaka, stavljanje zrnca "šibice" u kutiju, sakupljanje sitnih predmeta ili iscepkanih papirića, otvaranje poklopca na kutiji, crtanje, bojenje, seckanje, lepljenje, oblačenje malih lutki… Te aktivnosti treba da budu deo svakodnevne igre malog deteta jer doprinose jačanju mišića šake, njene spretnosti, razvijanju koordinacije oko-ruka, razvoju opažanja i koncentracije.

Za svu ostalu decu koja se pripremaju za školu može se se početi sa sistematičnim vežbama pripreme za pisanje. U tu svrhu mogu poslužiti razne dečije slikovnice, pisalice, žvrljalica koje nude različite zadatke. Naravno, redosled i težinu vežbi bi trebalo prilagoditi svakom detetu ponaosob (npr. „ Sveščića početnica- grafomotoričke vežbe za mlađe predškolce ” prof Emil Kamenov).

Naravno, i u ovom periodu može se nastaviti sa svim igrama koje doprinose razvijanju mišića šake koje su ključne za razvoj grafomotorike.

24

Neke od korisnih igara su:

1. Zakopčavanje i otkopčavanje dugmadi i patenata, vezivanje pertli, vezivanje čvorova od kanapa različite debljine.

2. Mešenje testa , plastelina i gline, pravljenje različitih figurica. Deca mogu od plastelina da prave određene zastave, marke automobila itd.

3. Zavrtanje šrafova (početi sa velikim drvenim ili plastičnim šrafom i maticom) i zakucavanje čepova u tablu plastičnim čekićem.

4. Bockalice. Detetu možemo dati priliku da putem bockalica napravi neku jednostavniju zastavu.

5. Savijanje tanje žice i pravljenje nakita, nizanje perli na kanap. 6. Savijanje papira (pravljenje aviona, šatora, kapa) i seckanje makazama za papir sa

zaobljenim vrhovima. Kada se naprave avioni na njima se nacrtaju zastave, zatim se organizuje takmičarska igra u kojoj se deca takmiče čiji avion će dalje odleteti, čiji će duže leteti itd.

7. Ređanje kocki i slagalice. 8. Namotavanje balona na kalem. 9. Detetu je dato određeno polje i sada je tačkicama iscrtano kako bi boja trebala da se stave,

tada vaspitač može da zada detetu boje određene države i on ta tri polja popunjava. 10. Na olovku ili štapić namotati parče vrpce (konca) na čijem kraju se nalazi zakačena neka

igračka, npr. ribica napravljena od papira. Zatim se organizuje takmičarska igra u kojoj se deca takmiče ko će pre spasiti ribicu iz „vode“, tako što će brzo namotavati i odmotavati konac ili vrpcu na čijem je kraj ribica na štapić. U igri treba da su angažovani prsti obe ruke.

Grafomotorička spremnost je jedan od bitnih kriterijuma na osnovu kojeg se utvrđuje omogućavaju li sposobnosti pojedinog deteta sudelovanje u nastavi i usvajanju školskih veština. A ovladavanje veštinom pisanja je za dete veoma važan korak u životu. Presudnu ulogu u tome ima fina motorika, pa zato njen razvoj treba podsticati tokom čitavog detinjstva.

25

3. TEHNIKE MEMORIJE

Tehnika kratkih filmova (10 imenica)

Sastavite listu od 10 pojmova (imenica) koju želite da zapamtite. Na listi od deset imenica/pojmova svaka treća bi trebalo da bude apstraktni pojam. Pamtimo ih tako što ih podelimo u tri celine/skupa. Prvu celinu čine prve 3 imenice, s tim što treća celina ima 4 pojma. Sada pamtimo tako što od zadatih imenica u jednom skupu pravimo priču. Dakle, tri celine, tri nezavisne priče (otuda ime tehnike-tehnika kratkih filmova). Apstraktni pojmovi se obično teže pamte, da bi olakšali upamćivanje sve što treba da uradite je da apstraktne imenice/pojmove „ pretvorite“ u konkretne (npr. ljubav-srce, ideja-sijalica, nada-sidro...). U cilju boljeg pamćenja potrebno je da priče budu što duhovitije, maštovitije sa elementima nemogućeg. Dakle, priče treba da iskaču iz okvira očekivanog i logičnog. Predviđeno vreme za učenje 10 imenica je minut ipo.

Primeri: Imenice (konj, vrata, ideja, ljudi, supa, spasenje, kola, knjiga, crkva, svetlo) i zajedno sa učesnicima osmišljava kratke priče. Npr. konj ulazi kroz vrata saluna koja škripe i pokušava da vidi ko sedi za šankom ali ne vidi jer mu u lice bije svetlo ogromne sijalice (simbol za ideju); u ogromnom tanjiru punom supe plivaju ljudi a neko im baca pojaseve za spasavanje; fića sa krilima koja su u stvari stranice knjige leti oko zvonika i uleće u crkvu i farovima osvetljava oltar)

Tehnika duplih asocijacija; 20 imenica

Do sada smo pamtili imenice/pojmove bez posebnog insistiranja na numeričkom poretku i uređenosti. Ovom tehnikom bićete u stanju da ponovite pojmove/imenice po redosledu, obrnutim redosledom ili preko reda. Sastavite listu od 20 pojmova/imenica, ali tako da ispred svake imenice stoji redni broj. Tehnika 20 imenica-duplih asocijacija, dakle, daje nam mogućnost da upamćene imenice reprodukujemo na osnovu rednog broja pod kojim su upisane. U ovom sistemu pamćenja sve što treba da uradite je da za svaki broj od jedan do 20 osmislite odgovarajuću mentalnu sliku/asocijaciju, tako da vas ta mentalna slika/asocijacija po nečemu podseća na određen broj. Asocijacije možete praviti po obliku broja (2-labud, 5-trudna žena, 7- kosa...), vezujući broj za reč koja se rimuje sa njim ili uz reč koja u sebi sadrže naziv broja, dakle po fonetskoj sličnosti ( 9- krevet, 6-šestar, 5-petarda, 2-grudva...), naravno, asocijacije mogu biti drugačijeg karaktera, tako određen broj za vas može imati neku simboliku/ značenje( 13-prase

26

(trinaesto prase), 13-dama (dama u kartama), 12-kalendar (12 meseci u godini) itd.). Asocijacije koje vi stvorite iz svoje sopstvene mašte, će biti mnogo trajnije i mnogo efikasnije, nego što to mogu da budu tuđe. Kada jednom razvijete, usvojite, određene asocijacije za svaki broj bilo bi poželjno da ih uvek koristite.

Kada ste usvojili odgovarajuće mentalne slike/pojmove/asocijacije za svaki broj prelazi se na učenje zadatih pojmova/imenica koje ste dobili pod određenim brojem. Sve što treba da uradite je da ovih dvadeset imenica/pojmova povežete sa odgovarajućom memorijskom slikom/asocijacijom broja pod kojim je upisana. I ovde je potrebno da asocijacije koje stvaramo budu što maštovitije, duhovitije, sa dosta preuveličavanja uz uključivanje što više čula. Na taj način stvorene, biće duže u vašoj memoriji. Za svaku od ovih tehnika je potrebna vežba. Uvežban mozak može samo jednim iščitavanjem upamtiti 20 imenica pod njihovim rednim brojem, stvarajući asocijacije u sekundama. Naravno, vežbom se može povećavati i broj upamćenih imenica (30,40, 50...).

Tehnike se mogu koristiti i samostalno za razvijanje pamćenja i pospešivanje procesa stvaranja asocijacija, ali se mogu iskoristiti i u nastavi za lakše zapamćivanje lekcija. Npr. izvlačenje osnovnih pojmova iz lekcija u vidu imenica i pravljenje kratkih filmova, ili tehnika zapamćivanja brojeva u nastavi matematike (kod računskih operacija).

27

4. MAPE UČENJA

Pravila kreiranja Mape učenja

Glavne komponente svake Mape učenja:

• Centralni lik koji zapravo predstavlja naslov ili suštinu teme oko koje se mapa koncentriše. Izuzetno je važno da centralni lik u sebi sadrži neku sliku, crtež. Pored toga može da stoji i neki tekst (ne više od 2-3 reči). Centralni lik, kao uostalom i cela mapa treba da budu u boji, jer će prisustvo različitih boja pozitivno uticati na pamćenje i privući desnu hemisferu..

• Mapa uma se sastoji od mnoštva grana, te grane su organizovane poput grana na drvetu: postoji nekoliko glavnih grana (na jednoj mapi njihov broj trebao bi da se kreće od 2 do 8) iz kojih se dalje polaze sve tanje grane. Prednost ovakvog načina koncipiranja misli je u tome što se na veće grane upisuju važniji pojmovi iz kojih dalje slede sve sitniji detalji. Grane najbliže centralnom liku su deblje, a kako idu dalje postaju sve tanje. Na glavne grane unose se najbitniji podaci koji se nazivaju pojmovima direktne povezanosti, jer su u direktnoj vezi sa centralnom temom.

• Na svakom mestu u mapi uma kada za to postoji mogućnost mogu se dodati slike. One mogu da zamene reči ili da ih pojačaju. Jedna slika ponekad vredi više od stotinu reči, jer se mnogo bolje pamti, pogotovo ako je upečatljiva i simbolična.

• Kao što je već napomenuto boje su izuzetno bitne jer mapi daju kreativnost i upečatljivost. Boja grane uvek treba da se razlikuje od boje teksta ili slike na njoj. Obično se svetlije boje koriste za grane, a tamnije za sliku i slova.

• Ključne reči treba da budu ispisane velikim štampanim slovima iznad linija (grana), jer je na taj način mapa čitkija i preglednija. Veoma je bitno kako se odabiraju ključne reči koje se pišu na mapi. Te reči treba da budu jasne, važne i suštinske reči iz jednog teksta, predavanja i sl. Njihovim iščitavanjem treba da se izazove prisećanje onoga što je vezano za njih. Najkraće rečeno to su suštinske, bitne, autentične reči.

• Mapa ne mora da ima konkretne reči u vidu slike. Primer iz lekcije građa ćelije, iz petog razreda - nove i teške reči mogu da se predstave potpuno drugačije nego što je u lekciji (duple asocijacije) što je deci veoma interesantno, zanimljivo i gotovo svi se uključuju u ovakav način rada. Na primer u zatvorskoj ĆELIJI bio je robijaš MEM koji je pravi BRANU da ne gleda robijaša CITA, koji mu je stalno dobacivao PLAZMU. I svaki put kada MEM dobije PLAZMU viknuo bi JEEE, i onda je u ustima DRObio plazmu itd... Ako deci neko pokaže ovakav način učenja, oni će jedva čekati časove na kojima ovako obradjuju lekcije. I naravno ako nacrtaju lekciju, neće crtati membranu i ćelijske organele, već zatvorsku ćeliju, branu, plazma keks i to će kasnije stavljati u kontekst lekcije. Ovo je izuzetno teška lekcija za decu u petom razredu, ali naučila su je gotovo sva deca u četvrtom razredu (gde smo na ovaj način radili) u toku pilot istraživanja učenja nepoznatih pojmova i novih teških lekcija.

28

PRIMERI RADOVA UČENIKA- MAPE UČENJA

I razred-Svet oko nas, lekcija: Moja škola

I razred, Svet oko nas, Moje naselje

29

II razred -Srpski jezik, lekcija: rod imenica

II razred- Srpski jezik, narodne pesme: Ja sam čudo video

30

III razred-Srpski jezik, Svetu se ne može ugoditi

V razred- Biologija

31

VI razred- Srpski jezik, lekcija: Podela suglasnika po mestu izgovora

32

VII razred-Biologija, Ekološki faktori

33

5. Zagonetne priče ( “zadatkovi” ) i zagonetna pitanja

Najnovija istraživanja govore da logičko razmišljanje i brzo rešavanje problema može da se vežba i da mozak može da ostvari određeno “stanje forme”, poput ostalih organa. Priče (deca su im dala ime ZADATKOVI) su zamišljene tako da prirede trenutke razmišljanja i slatke muke, ali i radost posle uspešnog rešavanja.

Napomena: Mnoge od priča deca neće uspeti da reše sama - smišljene su tako da u rešavanju moraju učestvovati i vaspitači, učitelji, roditelji ili malo stariji prijatelji. Veoma su zgodne i za postavljanje celom odeljenju; zajednički se uvek lakše dolazi do rešenja. Može se koristiti pravilo: zagonetač odgovara samo sa DA ili NE. Dodatno pravilo, ako učestvuje više igrača, jedan odgonetač ima pravo da pita sve dok dobija potvrdne odgovore. Može se ograničiti i broj postavljenih pitanja. Smisao ovih priča je da se rešenja nipošto ne otkrivaju pre nego što se deca zaista potrude da ih sama pronađu. Neka od rešenja zahtevaju i malo znanja o prirodi i njenim zakonitostima, ali je većina tih priča tip logičke mozgalice. Sigurno je jedno: tokom druženja sa ovim štivom naučiće i zauvek zapamtiti mnoge korisne stvari. Posle nekoliko priča, neka deca će se već istaći svojim razmišljanjem. Ukoliko jedno dete reši dve priče, sa priličnom sigurnošću možemo zaključiti da se radi o potencijalno darovitoj osobi.

Jako je stimulativno kada se pogođeno rešenje nečim nagradi: aplauzom svih prisutnih, nekom lopticom ili slatkišem. Tako se podstiče takmičarski duh, a i deci se šalje jasna poruka da je kreativno razmišljanje nešto dobro i korisno. Logičke mozgalice mogu biti izražene u raznim oblicima, ali sve one imaju nešto zajedničko: pravilnim prilazom, pažljivim razmatranjem i ispravnim razmišljanjem su rešive. One mogu u početku izgledati suviše komplikovane ili čak nerešive. Potrebno je objasniti deci da su zagonetke smišljene tako da nadmudre pogađača. Prvo pitanje koje bi trebalo postaviti sebi pri rešavanju glasi: “Dobro, u čemu je ovde caka? Da li je ona u vezi sa jezikom, dvosmislenim rečima, ili zagonetač računa na brzopleti odgovor?”Potrebno je pronaći ključni deo, rečenicu ili reč i izdvojiti od ostalih delova zagonetne priče, a to je obično onaj deo koji je pomalo neobično sročen.

Posle nekoliko časova, deca počinju da usvajaju nove načine za rešavanje zagonetnih priča, koji se u mnogim slučajevima mogu primeniti i na neke situacije u životu. Zato je bitno da vaspitač (ili učitelj) uz rešenje svake priče pridoda i pouku. Tako se postiže dvostruki efekat na dete, bez bojazni da će ono to shvatiti kao nabrajanje ili nametanje pravila od strane odraslih.

34

ZAGONETNE PRIČE

Zagonetna priča - Primer 1. Čudan skup (logika, vizuelizacija, kreativno razmišljanje, primena iskustva) Devojčica je šetala po jednom proplanku koji se uzdizao pored njenog naselja. Bilo je lepo vreme koje je najavljivalo proleće. (Dodatak za najmlađi uzrast: Otopio se sneg i sve od snega...) (Dodatak za mlađe razrede osnovne škole: Znači, upravo su se završili hladni zimski dani...). Šetajući tako, devojčica je nabasala na jedan neobičan skup. “Gle, tu su šargarepa, lonac i nekoliko komadića uglja! Otkuda te tri različite stvari zajedno?”, pitala se ona. U okolini nije bilo nikoga. Lonac je bio crven, sa belim tufnama. Šargarepa je bila dugačka i narandžasta, a komadići uglja mali i obli. “Hmm, mora da postoji valjan razlog otkuda baš ove stvarčice zajedno, nasred ovog brdašca...”, razmišljala je devojčica. Vaspitač: “Zna li iko otkuda ove stvari zajedno?” (Deca koja imaju ideju podižu dva prsta) Dramatizacija ( primer ) verovatan sled odgovora: Dečak 1: “Neko je kuvao ručak!” Vaspitač: “To je dobra ideja! Ali, zar bi ostavio šargarepu, koja je jako zdrava? Pa valjda bi i svoj lonac poneo sa sobom, ne bi ga tek tako ostavio nasred proplanka...” Devojčica 1: “Neko je vozio kola i to mu je ispalo!” Vaspitač: “I to je dobra ideja! Ali otkud nekom na kolima baš lonac, šargarepa i komadići uglja, i baš to da ispadne. Ko bi se vozio posred brdašca, gde nema puta?” Dečak 2: “Neko je napravio zamku za zeca!” Vaspitač: “Sjajno razmišljanje! Ali, tu nam nedostaje konopac i štap... Ima li još neko neku ideju?” Devojčica 2: “Otopio se Sneško Belić!” Vaspitač: “Aplauz, rešili STE prvu priču! Evo i nagrade, baš STE bili pametni!” (Vaspitač hvali čitavu grupu, hrabreći timski rad i aludirajući na zajedničko rešavanje! Jako je bitno i zaštititi dete koje je pokušalo da reši zagonetku i izgovorilo neki odgovor koji bi mogao biti predmet podsmeha ostale dece - vaspitač hvali svaki odgovor, rečima da je to odgovor kojeg bi se mogao setiti samo neki filozof, pesnik itd...) Zagonetna priča - Primer 2. Krajnje neobična situacija (logika, racionalizacija) Dečak i devojčica su se vozili u trkačkom automobilu. Ispred njih je jurio svemirski brod, a iza njih vatrogasna kola! Ako vam kažem da ovo nije izmišljena priča, te da su i dečak i devojčica bili budni, da nisu učestvovali u snimanju nekog naučno-fantastičnog serijala, može li neko da mi objasni kako su se oni našli u tako neobičnoj situaciji?

35

(Rešenje: Dečak i devojčica su otišli u luna park i vozili se na ringišpilu, a tu se okreću i jure i svemirski brod, i vatrogasna kola, i helikopter, i trkačka kola... Eto, situacija sada i nije toliko neobična, zar ne?)

ZAGONETNA PITANJA

Primer 1. (uzrast 7-10 godina)

Kako izgleda loše formulisano pitanje:

Koliko svetskih kreatora je angažovano da obuče Barbiku za 50-ti rođendan?

Podatak: Pitanje je formulisano na osnovu novinske vesti, da je angažovano 50 poznatih svetskih kreatora za Barbikin 50-ti rođendan, koji su napravili rođendanske haljine.

Loše formulisano pitanje, koje ne razvija sposobnost funkcionalnog razmišljanja Ovakva pitanja obično dolazi nakon većine lekcija i takva pitanja sem ponavljanja činjenica ne razvijaju druge sposobnosti.

Predlog dobro formulisanog pitanja:

Zašto je ove godine angažovano 50 poznatih svetskih kreatora da obuče jednu plavušu?

Primer 2. (uzrast 10-14 godina)

Kako izgleda loše formulisano pitanje: Koja je najčvršća kost ljudskog organizma?

Podatak: Ukoliko se u udžbeniku iz biologije nalazi ovaj tekst - Najčvršća kost ljudskog organizma je donja vilica, koja trpi najjači pritisak – onda će verovatno nakon lekcije da bude pitanje: “Koja je najčvršća kost ljudskog organizma?”. Jasno je da se zagonetna pitanja postavljaju pre lekcije i obično retko ko zna pitanje na ova pitanja, tako da se do odgovora dolazi analizom prethodnog znanja, iskustva i razmišljanja.


Po čemu je donja vilica (mandibula) – jedinstvena kost u ljudskom organizmu?

36

Primer 3. (uzrast 6 do 10 godina)

Kako izgleda loše formulisano pitanje: Šta radi šumski medved preko zime?

Podatak: Mnogi medvedi tokom zime padaju u zimski san. Iz zimskog sna se budi u proleće.

Predlog dobro formulisanog pitanja :

Zašto je šumski medved u jesen debeo?

Pomoć može da bude ako se kaže da je šumski medved svakog proleća jako mršav (ali ovo “loše” pitanje je dobro za mlađu decu).


Kako izgleda loše formulisano pitanje: Gde žive beli medved i pingvin?

Podatak: Beli medvedi u prirodi nastanjuju Arktik i isključivi su mesojedi. Ne zato što ne bi voleli pojesti krušku, već zato što na Severnom polu biljaka nema. Omiljena hrana su im foke, kojima prave zamke u ledu i čekaju kada izrone po vazduh. A pingvine ne mogu uhvatiti – jer ne žive na istom mestu. Predlog dobro formulisanih pitanja:

Zašto beli medved ne jede pingvine?

Ko živi na dva najveća zamrzivača na svetu, a nikada se ne sretne?

Gde ima najviše nezaposlenih dirigenata?



Šta pčela radi?

Podatak: Sve što je lekovito u nekoj biljci pčela sakuplja, i uz brojne korisne sastojke iz svog organizma, pretače u med.


Koje prirodno blago čuva preko 1000 letećih čuvara?

37



Koji je najmanji krater na svetu?

Podatak: Mravi žive u velikoj grupi zvanoj kolonija (mravinjak). Svaki mrav u koloniji ima određeni posao. Mravi radnici imaju zaduženje da iznose đubre iz gnezda i da ga nose na posebno mesto. Mravi radnici su ženke. Mrav porobljivač napada gnezda drugih mrava i krade njihova jaja. Kada se ti novi mravi izlegnu, oni rade kao robovi u koloniji. Mravlje kraljice na rođenju imaju krila. Kraljica može da živi i do 15 godina i potrebno je da se pari samo jednom.


Koja to kuća na zemlji postoji, u njoj samo jedna kraljica i ničeg se ne boji?



Kako se zove najbrža ptica na svetu?

Podatak: Noj je velika afrička ptica neletačica iz reda trkačica. Nojevi su prepoznatljivi po svojim dugačkim vratovima i nogama i sposobnosti da trče brzinom od oko 65 kilometara na čas — najbrže od svih ptica. To su danas najveće ptice na svetu; mužjaci dostižu visinu od 3 metara i težinu do 155 kilograma, dok su ženke za oko trećinu manje.


Stidljivi atletičar dugih nogu u pesku krije ono što se još rodilo nije?



Ko ima 3000 bodlji?

Podatak: Šumski jež na leđima ima 3000 bodlji.


Koji šumski borac nosi 3000 kopalja?

38


Kako izgleda loše formulisano pitanje: Ko je neprijatelj mrava?

Podatak: Mravojedi žive usamljeničkim životom. Uglavnom su dnevne životinje, mada su u nekim predelima aktivni i noću. Hrane se mravima, termitima i mekim larvama.


Kad je gladan on ne kaže bljak onda kada sretne mravinjak?


Kako izgleda loše formulisano pitanje: Šta je zajedničko za kornjaču i kokošku?

Podatak:. Ženke u toku parenja izlaze iz vode i traže pogodna mesta u blizini obale gde polažu 8 do 10 izduženih jaja po leglu, koja su dugačka od 15 do 22 milimetra. Za polaganje jaja kornjača bira najpogodnije mesto, deo koji nije obrastao travom ili gustim rastinjem i tu se priprema za polaganje.


Šta povezuje kornjaču i kokošku ali ne i zeku i medu. (jaja)

Dečja pitanja:

1. Ko leti u olovci? (deci olovka liči na raketu, pa je odgovor – kosmonaut)

2. Može da nas plaši, a ipak je pojedemo? (bundeva) 3. Zamislite plavu torbu sa crvenim štraftama, uginulom mačkom, biciklom i merdevinama, bez prozora i vrata, kako ćeš izaći? (odmislićeš se ☺, dete smislilo pitanje)

4. Koja osoba iz naše škole najmanje voli jesen? (spremačica Ana)

5. Ukoliko se nalazimo u Egiptu, blizu piramida, kako ćemo se najlakše kretati i razgledati okolinu: biciklom, kamilom ili automobilom?

39

fghjklzxcvbnmqwertyuiopasdfghjklzxcvbnmqw · pdf fileautor: ranko rajovi ... mensa ntc sistem...

Documents