11www.serbianmirror.comApril 2013.

Pi{e: Marko Lopu{ina

Pedeset hiljada kraji{kih Srba koji`ive u SAD i jo{ 150.000 Srbakoji su proterani iz Hrvatske posle

operacije “Oluja” sa nestrpljenjemo~ekuju novu odluku Federalnog suda udr`avi Ilinois povodom njihove tu`beprotiv firme MPRI i ameri~kih penzion-isanih generala, tvoraca ove vojne akcijeu Krajini. Tu`bu je 2010. godine podneoSabor kraji{kih Srba iz ^ikaga, a u sep-tembru te godine ameri~ko pravosudje jepotvrdilo da tu`ba Kraji{nika “imadubinu i ozbiljnost” i Federalni sud u^ikagu je ogla{en nadle`nim da sudifirmi MPRI i ameri~kim generalima.

Tu`ba Kraji{nika je podneta protivameri~ke firme MPRI i njenih generala, neprotiv Hrvatske. Radi se o naknadi nema-terijalne {tete izbeglih Srba radi prisilnognapu{tanja svojih domova i pretrpljenihtrauma. Ot{tetni zahtev je oko 10 milijardidolara za preko 200.000 prognanih. Na{atu`ba je uradjena po uzoru na spor, koji suu SAD dobili Japanci, ameri~ki dr`avljaniinternirani u Ameriku nakon bombardovan-ja luke Perl Harbur 1941. godine – ka`especijalno za “Novosti” Bogdan Kljai},predstavnik Sabora.

Krajem pro{le godine odr`ana jeprva pripremna rasprava u ~ika{komsudu, kada je odlu~eno da narednarasprava o dokazima dve strane bude ufebruaru. Medjutim, druga rasprava jeodlo`ena, jer Federalni sud u ^ikagu~eka neke odluke Vrhovnog suda SAD.

U medjuvremenu, Saborkraji{kih Srba, odr`ao je drugu po redutribinu Kraji{nika u Americi 31. marta, uMilvokiju, a temaje bila, dokle se stiglosa tu`bom protiv ameri~ke private firmeMPRI, koja je aktivno u~estvovala uoperaciji “Oluja”. Na tribini je u~estvo-vao tim advokata na ~elu sa RobertomPavi}em iz ^ikaga, koji zastupaKraji{nike i koji je nedavno posetioBeograd i Vladu Srbije, a kojije ovomprilikom upoznao prisutne sa rezultatimarazgovora sa Vladom Srbije. Odziv je biodobar, a su{tina je – obja{njava Kljai},da nam treba 5-10 svedoka koja su tadabili deca, da im suprotna strana ne mo`eni{ta pripisati.” Advokat Pavi} je rekaoda ide u UN na Generalnu Skup{tinu, gde}e biti i gospodin [rbac, kao i advokats-ki tim Iz BGD. Radi se o dogovoru orazmeni materijala koji su kori{}eni uHagu Na procesima, nagla{ava gospodinKljaji}, a mi ih eventualno mo`emokoristiti u na{em sporu. Po~etak raspravekraji{ki Srbi o~ekuju u aprilu ovde u^ikagu.

Kako nam je re~eno, Federalnisud u ^ikagu ~eka epilog sudjenja predVrhovnim sudom SAD, na kome seodlu~uje o pozitivnoj presudi lokalnihsudova u Americi po tu`bi `rtava iizbeglica iz Zalivskog rata, koje su dobilenadoknadu {tete za proterivanje i traumezbog proterivanja iz Iraka tokom operaci-

je “Pustinjska oluja” 1990. godine.Ako Vrhovni sud SAD potvrdi

ovu presudu po tu`bi arapskih izbeglicaFederalni sud u dra`avi Ilinois }epo{tovati princip pravosudne prakse inastaviti sudski proces kraji{kih Srba pro-tiv ameri~kih generala iz operacije“Oluja” u Hrvatskoj. Na novoj raspravi uaprilu obe strane, i Kraji{nici i generaliMPRI }e da predstave svoje dokaznematerijale o genocidu koji su ameri~kigenerali izvr{ili nad Srbima, odnosno o

njihovoj odbrani od te optu`be– objasnionam je Savo [trbac, direktorDokumentacionog centra “Veritas” istru~ni saradnik kraji{kih Srba izAmerike.

Kraji{nici u Americi tu`e kom-paniju MPRI i njene saradnike, penzion-isane generale i oficire “za u~estvovanjeu genocidu i progonu 200.000 Srba izKrajine”, jer je ova agencija “instruiralaHrvatsku vojsku u Oluji” i “u~estvovalau toj operaciji”. Sudu je dostavljen iugovor izmedu MPRI i Hrvatske o obuci

hrvatskih ~asnika i vojnika. Obuku jevr{io biv{i ameri~ki aktivni generalRi~ard B. Grifit.

Imamo dokaze da su firmaMPRI i njeni generali u~estvovali u“Pustinjskoj oluji” 1990. godine u Iraku ida su plan napada i taktiku te operacijeprilagodili i izveli kao akciju “Oluja” uKrajini 1995. godine. Mo`emo dadoka`emo da je operacija „Oluja” bilaorganizovani, sistematski i {irokorasprostranjeni napad na civilno

stanovni{tvo. Po uzoru na japanskeizbeglice, koje su na sudu tra`ile i dobilepo 25.000 dolara od{tete i 200.000Kraji{nika tra`i toliko za svoj pretrpljenistrah, traume i du{evni bol zbog pro-

terivanja iz svojih domova i zbogizgubljenog zavi~aja – ka`e Savo [trbac.

Kako je po ameri~kim propisimamogu}e da dve ili vi{e li~nosti zastupajuveliki broj ljudi, tako su tu`bu Kraji{nikapodnele jedna Li~anka i jedna Dalmatinka,koje `ive u SAD, u ime 200.000 svojihzemljaka. Sudija Ruben Kastiljo izFederalnog suda u ^ikagu je 2010. godineproglasio dr`avu Ilinois nadle`nom zasudjenje s obzirom da MPRI ima svoje fil-ijale i poslove u toj dr`avi, a Srbi izHrvatske koji su podneli tu`bu `ive u^ikagu, Milvokiju, Rokfordu i okolnimmestima. U ovom trenutku ovo je jedinatu`ba i jedini sudski proces u kome Srbitu`e SAD, njene generale i agenciju zaplaniranje i izvodjenje vojnih operacija,koje su za posledicu imale stradanje na{egnaroda. Ovo je i privi sudski proces uSAD u kome je jedna privatna vojskaizvedena pred sud. Sada Sabor kraji{kihSrba poziva sve izbeglice iz Krajine, gdegod da `ive, da dostave svoje dokaze ogenocidu nad njima, kako bi ih pokazalina Federalnom sudu u ^ikagu.

Sabor kraji{kih Srba aktivnosaradjuje sa dr`avnim institucijama uSrbiji, a posebno sna`nimDokumentacionim centrom “Veritas”, kojisu pripremili dokaze i dokumentaciju zarasprave pred ameri~kim sudom. Dokazesmo predali trima advokatskim kancelari-jama sa 80 zaposlenih, koje zastupajukraji{nike iz Amerike. U Beogradu jenedavno bio advokat Robert Pavi}, kojije od Vlade Srbije tra`io i dobiopoliti~ku, pravosudnu, ali i finansijkupomo} za rad ameri~kih advokata Saborakraji{kih Srba – otkrio nam je Savo[trbac, koji }e kao ~ovek iz koloneizbeglica na sudu u ^ikagu, na glavnomprocesu u prole}e 2014. godine, da sepojavi u svojstvu stru~nog svedoka.

Na novoj raspravi u apriluameri~ki generali iz firme MPRI }enajverovatnije da donesu dokaze kojima bipokazali da su samo bili savetnici Hrvatskevojske, da nisu kr{ili embargo i tajno snab-devali Hrvatsku sofisticiranim naoru`anjem,da nisu u~estvovali u vojnim operacijamaprotiv Srba i da u operaciji “Oluja” nisupo~inili genocid nad Kraji{nicima.

Svi kraji{ki Srbi koji su napustilisvoje domove 4. i 5. avgusta 1995.godine `rtve su agresije i imaju pravo naod{tetu ukoliko se spor okon~a u koristkraji{kih Srba, bez obzira gdje im jetrenutno prebivali{te. To je bio zlo~inprotiv ~ove~anstva – ka`e advokat RobertPavi} iz ^ikaga, koji je svojevremeno uHagu zastupao Biljanu Plav{i} i u SADbranio dr Radovana Karad`i}a.

Izbegli~ka kolona ka Srbiji, 5. avgust 1995

Sudski proces koji kraji{ki Srbi iz Amerike vode protiv ameri~kih oficira, koji su izveli progon na{eg naroda iz Hrvatske, mogao bi da po~neu prole}e 2014. – ka`e Savo [trebac, svedok na ovom sudenju

PRAVDA ZA KRAJI[NIKE2014. GODINE

A K T U E L N O

Federalni sud iz ^ikaga u aprilu otvara raspravu povodom tu`be Kraji{nika protiv firme MPRI i ameri~kih generala koji su u~estvovali u operaciji ”Oluja”

Ante Gotovina i ameri~ki generali

12 April 2013.

D R U [ T V O

Autor: Marko Lopu{ina

Kada je srpska vlast naredila inedavno sprovela hap{enje glavnihaktera privatizacije i prodaje `elezare

u Smederevu, u Beogradu su se javili ljudikoji smatraju da je na delu velika nema~kaosveta. Naime, teoreti~ari zavera pri~aju kakoje biv{i srpski primeijer Zoran \indi}, kaonema~ki djak obe}ao Berlinu da }e mu pro-dati ovu `elezaru. U medjuvremenu, \indi}je po~etkom 21. veka posetio Va{ington inajve}i srpski gigant sa desetak fabrika ilivnica, prodat je za male dolareAmerikancima. Tako je nastao gigantU.S.Stil. Srbi tvrde da je `elezara amerikani-zovana da bi NATO u njoj spalio i istopiotenkove, topove i ostalo naoru`anje JNA itako definitivno uni{tio Srbiju kao vojnu silu.

Danas, medjutim, kada suAmerikanci posle topljenja srpskog te{kogoru`ja vratili `elezaru zvani~nom Beogradu,za nju su se zainteresovali Rusi. Nemci sureagovali i tra`ili da se sa tom trgovinomprekine, jer oni imaju interes da udju u`elezaru. Sada se kuje teorija da jeAleksandar Vu~i}, prvi potpredsednik VladeSrbije kao omiljeni politi~ar kod Nemaca,naredio preispitivanje te privatizacije i defin-itivno odredjivanje statusa `elezare uSmederevu. Da napomenem da je ta fabrika~elika te{ki gubita{ i da uop{te nije rentabil-na kao preduze}e.

Pitanje `elezare Smederevo jezapravo problem dominacije nad Srbijom,odnosno ko }e danas da vlada Beogradom –Nemci, Rusi ili Amerikanci. Nemci poslepoliti~kog pomirenja sa Amerikom od predve godine imaju odre{ene ruke da demokra-tizuju tzv. nezavisno Kosovo i dovedu Srbijuu red. A to podrazumeva i potrebu da seBeograd {to vi{e odalji od Moskve. UBerlinu preovladavaju pozitivni stavovi premaAleksandru Vu~i}u, kog smatraju prvim~ovekom Srbije, jer ima proevropske vizije.Nemce, medjutim zbunjuje predsednikTomislav Nikoli} koji deli srpsko ordenjeRusima i Belorusima. Zbog toga je Vu~i} sadelegacijom pozvan u Berlin gde mu je stavl-jeno do znanja da Bundestag, a ne Brisel,odlu~uje o defitnitivnoj sudbini Srbije,Kosmeta i srpskog ulaska u EU.

Da bi Srbi shvatili nema~ku lekcijuo demokratiji i ispunili volju Berlina, poseb-na parlamentarna delegacija je u Beograddonela sedam naredjenja za izvr{enje. To suzahtevi za reformu pravosudja i pronala`enjekrivaca za paljenje Ambasade Nema~ke uBeogradu, da Srbi zlo~ine u Srebrenici nazi-vaju i prihvate kao genocid, da se pomire uregionu, da prihvate zahteve Albanaca iobezbede granicu ka Kosovu, da Srbija ukinesvoje institucije i policiju na Kosmetu, daSrbi na severu “promene svest” i prihvateEuleks i Kfor kao prijatelje i da Kosovo budupunopravne ~lanice EU. Odnosno da Srbi

glasno i javno, pismeno priznaju tzv. nezav-isno Kosovo.

Srpski istori~ari su ove zahteve oce-nili kao ultimatum, me{anje u unutra{njeodnose Srbije, kao demokratski fa{izam i kaopojavu ^etvrtog Rajha na Balkanu.

Ulitmatum od sedam ta~aka koji su u Srbijudoneli nema~ki parlamentarci zapravo pred-stavlja kontinuitet nema~ke politike premaSrbiji, koja je kroz ceo 20. vek zasnovana naucenama. Re~ je o poni`enju Srbije, odoslednom stvaranju medjudr`avne graniceizmedju Srbije i Kosmeta, ali i o pretnjamada se tako u budu}nosti naprave medje kojeodvajaju Srbiju od Vojvodine, Sand`aka ijuga Srbije. Madjari u Srbiji i madjarska vlastiz Budimpe{te ve} tra`i autonomnu i lokalnu

izv{nu vlast u op{tinama u kojoj je ovanacionalna manjina u ve}ini. To je ujedno iodgovor na zahtev Srba da na Kosmetu imajusvoju politi~ku autonomiju, pa po toj simetri-ji je danas tra`e Madjari u Vojvodini, a sutra

}e Bo{njaci u Sand`aku. Cilj je da se pros-tor biv{e Jugoslavije i Balkana usitni, osiro-ma{i, pretvori u bedne kolonije i nove dr`avekoriste kao kurton zemlje za demografskuza{titu EU i Nema~ke od doseljavanja ljudisa Istoka.

Nemci tvrde da su motor Evrope.Oni su blagajnici Evropske unije, koji suoplja~kali Gr~ku, [paniju i Kipar, odakleisteruju ruske biznismene. Nemci su od SADdobile vojnu bazu Bondstil kod Uro{evca inapunili je svojim vojnicima i naoru`anjem.Nema~ka nastoji da u miru potvrdi svojudominaciju na Balkanu i u EU. I da le~isvoje frustracije iz 20. veka, koje su joj stvo-rile SAD i Rusija, svojom politi~kom i ener-getskom dominacijom i osvajanjem interesnih

sfera na Starom kontinentu. Budu}nost srpsko - nema~kih

odnosa odredjuje se danas preko Kosova iMetohije. I to dovodi u pitanje status Srbijeu kandidaturi za EU. Beograd je stavljen pred

dilemu Kosovo i EU, odnosno ili Kosovo iliEU. Srbi moraju da spasu svoju srpskuzemlju na Kosmetu, svoj narod, ali i daspre~e ekspanziju Albanaca iz pokrajine kajugu Srbije i Topli~kom kraju ispodKopaonika. Da bi branila svoje stavove naKosovu i Metohiji, Srbija mo`e ra~unati napodr{ku Rusije, ~ime uklju~uje Moskvu usvoju strate{ku ra~unicu. Odbranom sop-stvenih interesa,

Srbija spre~ava realizaciju kratko-ro~nih ili srednjero~nih nema~kih planova naKosovu i Metohiji. To se ve} de{avalopo~etkom pro{log veka, kada su Nemaci naotpor Srba reagovali ratovima i streljanjimasrpskog naroda.

Nemci koji su u vreme Tita bilijugoslovenski i srpski najve}i poslovni pri-jatelji, Nema~ka u kojoj danas radi pola mil-iona Srba gastarbajtera, danas zarad svojepoliti~ke invazije `ele da svede Srbiju naprostor Beogradskog pa{aluka, od Zemuna doVranja. Nema~ka je protiv ideje da Srbijagradi Balkanski kanal kroz Makedoniju iGr~ku do Sredozemlja, da ne bi oja~ala svojupoziciju na Balkanu i ugrozila nema~ki plano Dunavu kao najve}em plovnom auto-putuna Starom kontinentu. Nema~ka je spremnada uni{ti Srbiju. Ako Srbija zatra`i pomo} odRusije, Moskva }e nagovoriti Beograd dasaradjuje sa Nemcima, jer izla`e svoj narodopasnosti od novog stradanja.

Zato ~elnici Srbije zasedajuneprekidno, spremaju se da idu u Brisel napregovore za EU, gde Nemci prizivaju iAleksandra Vu~i}a, cene}i da }e da pristanena njhove ulitmatume. Srpski politi~ari su upanici, boje se da }e u Briselu voljomNema~ke da dobiju veliko ni{ta, da }e daizgube Kosovo, a da ne}e da dobiju EU. Svezavisi ne samo od spremnosti Beograda da sepovinuje navedenim zahtevima, ve} i od inter-pretacije Evropske komisije i lidera zemalja~lanica EU da li je volja koja se pokazuje zanormalizacijom odnosa s Kosovom zadovol-javaju}a ili nije. U ovom trenutku ve}ina Srbaje skepti~no da }e scenario o dobijanju datu-ma u junu postati stvarnost. To bi bio porazpoliti~kih lidera i vladaju}e koalicije SNS iSPS u svopstvenom narodu, krah iz kog }enaprednjaci kao vladaju}a stranka poku{ati dase izvuku novim izborima. Teret za poraz bise prebacio na SPS i Ivicu Da~i}a, aDemokratska stranka bi bila vra}ena na poli-ti~ku scenu da vlada zajedno sa naprednjaci-ma, do slede}eg nema~kog udara na Beograd.

Pesimisti u Beogradu na sve to jed-nostavno ka`u:

Tako nam i treba kada smo prevar-ili Nemce oko `elezare Smederevo i nismoim dali strate{ka bogastva u Srbiji i naKosmetu, pa sada oni to sami uzimaju!Nema~ki interesi u Srbiji su decenijama isti ioni `ele da ih ostvare, samo na{a vlast to nezna i ne ume da saradjuje sa ^etvrtimrajhom!

^ETVRTI RAJH NA BALKANUNema~ka posla

Zvani~ni Berlin je krenuo u ofanzivu da pokori Srbiju i natera Beograd da kao poni`eni vazal ispuni sva nema~ka naredjenja. Time Nemci le~e svoje frustracije od SAD i Rusije i poku{avaju da budu vladari Evrope

Angela Merkel i nema~ka vojska

Pripadnici nema~kog bataljona na Kosovu

I Z M A T I C E

13www.serbianmirror.comApril 2013.

BALKANSKI [PIJUN NARADAN PLANINI

Zbog panike me{tanina kur{umlijskog sela\ake na obroncima Radana, policija i

@andarmerija jurila je novinarku B92 i BeteLjiljanu Danilovi}, direktora Radan klasteraRadovana Tanaskovi}a, direktora kur{umli-jske Direkcije za izgradnju Gorana \or|evi}ai in`enjera za puteve Nata{u \urovi}.

Sve se dogodilo dok su novinarka iostali snimali panoramu Radan planine. U jed-nom momentu nai{ao me{tanin sela \akeRadomir Tijani} i optu`io novinarku da snimanjegovu livadu. Posle kra}e rasprave, pozvaoje policiju i @andarmeriju. – Dogodili se kaou filmu “Balkanski {pijun”. Me{tanin meoptu`io da navodno neovla{}eno snimam pre-dele Radan planine i antenski stub. Nakonkra}e rasprave, izvukao je motorolu i slu~ajprijavio policiji u Kur{umliji, Beogradu iProkuplju, ali i pripadnicima @andarmerije.Po{to smo se do kasno zadr`ali na toj plani-ni, za nama su se dali u potragu d`ipovimapripadnici policije i @andarmerije. Scena jezaista bila neprijatna, ali i tragikomi~na, jernikako nisam uspela da objasnim tom me{tan-inu da ni{ta “zabranjeno” nisam snimala –ka`e Ljiljana Danilovi}. Policija je pregledalamaterijal i konstatovala da ni{ta sporno nijesnimljeno.

NI[ – VARO[ PIRIN^ANIH POLJA

Predlog da u delu Ni{a, u ^alijama, jednuod ulica nazovu Ulica pirin~anih polja,

podnela je gupa ra|ana jo{ novembra 2009.godine. To su obrazlo`ili odlomcima iz tek-stova putopisaca iz YV i YVI veka koji sutada prolazili kroz Ni{ i opisivali pirin~anapolja u njemu. “Tu je jedna varo{, zvana Ni{.I u vrlo je lepom kraju, u kom raste pirina~”– zapisao je 1432. godine Bertradon de la

Brokijer, dvorski savetnik Filipa II. DirektorNarodne biblioteke “Stevan Sremac” je rekaoje da su iz biblioteke dali saglasnost tompredlogu zato {to se ovakav naziv ulice ukla-pa u ostale nazive ulica u ^alijama.

Tek nedavno ovaj predlog jepovu~en sa dnevnog reda sednice Skup{tinegrada. Predsednik Skup{tine Mile Ili} tra`io jeda se ovaj predlog povu~e zahtevaju}i da senazivi ulica ubudu}e dodeljuju “po imenimaznamenitih li~nosti iz javnog `ivota i istorije

Ni{a” i da se ulicama vrate imena narodnihheroja. – Radi se o delu grada gde je pre dese-tak godina dato vi{e imena nekim ulicamakoje su nelogi~ne, da ne ka`em nebulozne.Tamo imate Ulicu crvenih ru`a i Rascvetanihjorgovana, jo{ fale Ulica pirin~anih polja, pada zaokru`imo ovu nebulozu. Ne}emo menjatipostoje}e nazive iz administrativnih razloga,ali je nenormalno da takvi nazivi budu davanidrugim ulicama – rekao je Ili}.

RAK TRI PUTA ^E[]INAKON RATA

Od 2002. do 2011. godine stopa mortal-iteta od raka u Srbiji porasla za 17

odsto, {to je alarmantan podatak, jer je urazvijenom svetu suprotna tendencija. UAmerici, [vedskoj, Francuskoj, ve} decenijui po, se smanjuje mortalitet od raka, i to za1,5 odsto godi{nje. U~estalost obolevanja sene pove}ava, ili raste za najvi{e 0,5 odstogodi{nje, {to je vi{e od ~etiri puta sporijenego kod nas. Stru~njaci ka`u da su o~eki-

vali da }e se u~estalosti oboljevanja, naro~itozbog bombardovanja 1999. godine,pove}avati, ali nisu o~ekivali ovoliki porastmortaliteta. Pove}anje smrtnosti za 2,5 odstogodi{nje pokazuje da su poslednjih 10 godi-na u Srbiji zatajili svi pravci borbe protiv kar-cinoma. Ako se ne{to hitno ne preduzme,do}i}emo u situaciju da godi{nje registrujemotoliko smrtnih ishoda koliko otkrijemo novihslu~ajeva raka. Najdrasti~niji porast i obole-vanja i umiranja registruje se u slu~ajevimaleukemije i limfoma. Da }e to biti prvevidljive posledice delovanja osiroma{enoguranijuma, onkolozi su upozorili jo{ tokombombardovanja, ali niko, ni u najstra{nijimscenarijima nije predvideo da }e taj porastdosti}i ~ak 80 odsto.

U Srbije se godi{nje se otkrije33.000 novih slu~ajeva raka, a prema posled-njim podacima od ove opake bolesti 2011.godine umrlo je 21.007 osoba: 12.085mu{karaca i 8.922 `ena. Problem je {to jeradioterapija u Srbiji gurnuta na periferijuonkologije, pa se kod nas jonizuju}imzra~enjem le~i 27, a u Francuskoj 66,6 odstonovootkrivenih pacijenata.

Za citostatike je 2011. godinepotro{eno 38 miliona evra, a za taj novacmoglo se kupiti 20 generatora jonizuju}egzra~enja i obezbediti radioterapiju za narednih10-15 godina. Za solidne tumore, koji ~ine 95odsto svih karcinoma, hirurgija i radioterapi-ja su primarni na~ini le~enja. Srbija trenutnoima 12, a trebalo bi da ima 28 aparata zajonizuju}e zra~enje.

POREZ NA NE@ENJE IUSEDELICE

Zoran Kasalovi}, poslanik SPS-a, re{io jeda pomogne dr`avi u re{avanju problema

s natalitetom na vrlo “zanimljiv” na~in. Ovajsocijalista je predlo`io porez na ne`enje iusedelice, ali i bra~ne parove bez dece. Svoju

diskriminatorsku ideju izneo je predposlanicima tokom skup{tinskog zasedanja.Ovakvo re{enje, kojim bi bili obuhva}enimu{karci i `ene bez burme, ali i bra~niparovi koji mo`da iz zdravstvenih razloganisu u mogu}nosti da imaju decu, Kasalovi}ne vidi kao bezobrazno etiketiranje, ve} kaovid solidarnosti. – To nije vid kazne, negosolidarnosti u dru{tvu. Nije va`an samoekonomski momenat ve} i promovisanjevrednosnog sistema u obnavljanju nacije-rekao je on.

Me|utim, to nije sve. Kasalovi}predla`e i “zoniranje” Srbije. – Tamo gde jevisok prirodni prira{taj, kao, recimo, u op{tiniSavski venac u Beogradu, ne bi bilo potrebeda se uzima porez, ali trebalo bi da senapla}uje u op{tinama poput Crne Trave imog rodnog @iti{ta, gde je negativan prirod-ni prira{taj – pri~a ovaj socijalista, koji je,eto, prevideo da bi takvo zoniranje pogodilonajsiroma{nije op{tine Srbije, odakle bi svi“ozna~eni” pod pretnjom hara~a verovatnopobegli u op{tine poput Savskog venca, koja,ina~e, spada u najbogatije u Srbiji.

Ina~e, prose~an mu{karac u Srbijipostaje otac u 33. godini, dok `ene svojeprvo dete ra|aju sa 27 i po godina. Svakatre}a porodica u Srbiji je bez dece, a premaistra`ivanju o stanju sela u Srbiji, ~ak260.000 mu{karaca starosti do 50 godina jeneo`enjeno. Bez burme na ruci do {estedecenije je i oko 100.000 `ena.

Rubriku priprema: M. Maljkovi}

Mart, 16. 2013.

Stigo{e nam sneg i led kadim vreme jeste, ali mi kao

razma`en narod smo se posletri sun~ana dana pobunili pro-tiv Boga {to pu{ta zimu. Akoje suditi po izboru novog papeFranje, Bog `ivi u Ju`nojAmerici. Drugih bogova nema,jer za na{e pravoslavne patri-jarhe svet ne haje, ne zna nikako se zovu.

Dominacija Zapada je totalna. Tose preselilo i u na{e viceve: „Ka`e MarkoKraljevi} vo`du Karadjordju: “Crni Djorde,evo idu Turci!!!!” A Karadjordje mu odgo-vara: “Je l’ su Turci na Pinku ili na Prvoj

srpskoj televiziji?!”I ja se prilagodjavam

zapadnoj dikataturi u kulturi.Uradio sam za svetske sajtoveDIGITALNE KNJIGE MarkaLopu{ine. I mogu se videti i~itati na TB000040 iTB000123,

www.kobobooks.com,www.tookbook.com i u ePub formatu I

nahttp://eknjizara.vip.hr/vip/ekn-jige/indey.html.

Moj izdava~ za svet je“Agencija TEA BOOKS”. Odosmo u kafanu „Soka~e” da

proslavimo 59 put odlazak Jelenine mladostii dolazak najboljih godina...

Mart. 30.2013.

Poslednje nedelja marta i prveaprila Srbija je u panici, jer politi~ki vrh nezna kako }e se okon~ati pregovori saKosmetom i sa EU. Idu u Brisel na presudui tra`e da budu tamo i predstavnici Engleskei SAD, da garantuju za dogovoreno. [ta }enam V. Britanija i Amerika, kada nas onerasturaju kao dr`avu.

Mart prolazi, prole}e dolazi saBaba Martom. Situacija nas primorava dapodvu~emo crtu. U Srbiji se `ivi kao ukafani, sva{te se de{ava, a ni{ta se ne dogad-ja, samo gomila pri~a. Izvesno je samo dakada izgubimo u Briselu i Kosmet i EU, da}e A. Vu~i}, samozvani premijer da raspi{eizbore, jer danas njegova stranka ima

podr{ku ~ak 46 odsto. Ho}e ~ovek da sebinapravi dr`avu Srpske napredne stranke.

Kako jedan moj kolega novinarre~e konobarski ra~un dogadjanja u Srbiji bimogao da glasi ovako: “Da vidimo {ta smoto imali.. Tri {oka (u kvalifikacijama zaMundijal, za EU i za Kosmet), nekoliko jag-nje}ih brigada, rolovani d`umbus od politikei stanja u privredi, kajmak koji pokupe samoglave{ine i muvatori, “u svakoj ~orbi mirodi-ja” ministri koji obe}avaju kule u oblacimai ~ardake na nebesima, dosadna igra sa grad-janima ispod sa~a, salata od kiselog ukusa,pardon, urnebes salatu, i... nebrojano mnogomu}kalica”.

Sve ukupno bankrot...Sre}no Marko Lopu{inawww.lopusina.com

M A R K O V I K O N A C I

14 April 2013.

I Z N A [ E S R E D I N E

UNjujorku 9. marta odr`an je koncert,koji predstavlja jo{ jedan iz serijeveoma uspe{nih Oplen~evih koncerta

izvedenih u Americi. Ovaj koncert Oplenac}e ponoviti u ^ikagu 11. maja i ve} zavidim^ika{koj publici.

Srpsko Kulturno Umetni~koDru{tvo “Oplenac” iz Toronta po~elo je svo-jim izuzetno kvalitetnim koncertnim pro-gramom da pleni scene u Americi, prvi put u^ikagu 2010 godine, a zatim u gradovimaSan Diegu, Los An|elosu, San Francisku iSakramentu 2012 godine.

Oplenac je svuda do~ekivanznati`eljno, a ispra}an sa odu{evljenjem isuznim emocijama, prijatnog saznanja da pos-toji dru{tvo u srpskom rasejanju, koje nesamo da gaji srpsku tradiciju i kulturu krozo~uvanje i prezenatciju srpske folklorneba{tine, ve} se po kvalitetu progarama iizvodjenja mo`e porediti sa najboljimdru{tvima u samoj Srbiji.

Koncert u Njujorku, Oplenac jeotvorio igrama iz [umadije kada su predmojim o~ima {arolike, perfektno sinhronizo-vane slike po~ele da se redjaju jedna pojedna. Izadje omladina vitka, lakog skoka, ubogato vezenim bluzama i ko{uljama, kr{ni

momci i nasmejane devojke sa dukatima okovrata, koji blistahu na svetlu scene, kao nasuncu i zvu~no proprati{e svaki ume{ni koraki igra~ki okret. Osetih kao da sa njima letimiznad Jasenice, Beograda i Gru`e dok mi uu{ima odzvanja{e pesma “O moj mile{eboju”.

Zatim na sceni bljesnu belinaSremskih no{nji, odzvoni{e posko~ice, zatrep-ta{e plesa~i i zamirisa Vojvodina kao da

bejasmo svi zajedno, izvodja~i i publika, nanekom od njenih sala{a. Izuzetno spretnoigra~i izvedo{e moma~ke i devoja~ke igre izLeskovca, Vla{ke igre u belim vunenim~obanskim {ubarama i maramama `utim kaozrele dunje, vodi{e nas igraju}i i pevaju}ikroz Vranjsko pomoravlje, Crnu Goru iBosilegrad. Momci se nadigrava{e u Trojnomspretno i sa lako}om, kao da su samo to ceo`ivot radili, baci{e nas u zanos solisti

Oplenca, kroz cigansku igru i svojom lepo-tom zablista puna {arolika scena dok suizvodili ~uvenu Vranjsku svitu BrankaMarkovi}a.

Nisam sigurna u kom momentu iza{to su mi po~ele liti suze, ali taj ose}ajsre}e i ponosa dok je Oplenac igrao ne}unikada zaboraviti. Proletela su dva sata kaotren i be{e mi `ao {to ovo iskustvo ne potra-ja jo{ malo du`e. Za impresivni sadr`aj idinamiku Oplen~evih koncerata, kao ikvalitetno izvodjenje zaslu`an je Umetni~kidirektor Oplenca Vladimir Spasojevi}, jedanod najboljih srpskih koreografa, ali Oplen~evobogatstvo su sami igra~i koji, iako rodjeni uKanadi, uspevaju da urodjenu nit sopstvenogporekla kreativno ispolje kroz pesmu i igru nasceni, pri~aju}i tako svetu najlep{u pri~u oSrbima. Na tome im treba ~estitati, kao i nji-hovim roditeljima i Oplencu koji ih okuplja ineguje, a sre}na i ponosna treba da je Srbijakada ima ovakve izdanke u rasejanju.

Oplenac }e lepotu srpske tradicijekroz najlep{e koreografije pokazati i na kon-certu u ^ikagu 11. maja 2013. i nadam senastaviti da je pokazuje i u drugim gradovi-ma. Neka ih Bog ~uva i sre}a prati u ovojmisiji. D.V.

OPLEN^EVA ”SRPSKA PRI^A” PONOVO U ^IKAGU

Jo{ jednom Akademija Sveti Savauspe{no je obele`ila ovogodi{njiSvetosavski Bal odr`an u subotu, 2.

marta u sali Plava Fontana u Des Plainsu,IL. Roditelji, prijatelji i dobrotvoriAkademije prisustvovali su na balu u pri-jatnoj i elegantnoj atmosferi u`ivaju}iukusna jela i ples uz doma}u i stranu

muziku.Biv{a kongresmenka Melisa Bin

Luburi} odr`ala je dirljiv govor o bitnostipostojanja ove jedinstvene osnovne {kolena podru~ju ^ikaga. Podjednako emotivnosu govorili sve{tenik Hrama SvetogVaskrsenja Hristovog o. RadovanJakovljevic kao i direktor {kole MarkoBojovi}.

Akademija Sveti Sava podu~ava

na{u decu i na srpskom i na engleskomjeziku. Istra`ivanja pokazuju da deca kojau~e na vi{e jezika daju bolje rezultate natestiranju kao i drugim {kolskim aktivnos-tima. U delu {kolskog dana namenjenomza srpski jezik, nastavnici kojima je mater-nji srpski jezik, prate nastavni plan i pro-gram koji se koristi u svim {kolama {irom

Republike Srbije. U~enicikoriste ud`benike koji suvelikodu{no poklonjeni odMinistarstva za dijasporu iProsvetu Republike Srbije.

Akademija Sveti Savaje osnovna {kola sa uzrastomdece od vrti}a, pred{kolskog do8. razreda, a sama {kola je deona{eg Hrama VaskrsenjaHristovog u ^ikagu i reg-istrovana je u UpraviObrazovanja za dr`avu Ilinois.Akademija Sveti Sava je osno-vana 2006. godine. Tokom celegodine Akademija vr{i upis

u~enika i trenutno prihvata prijave za2013.-2014. {kolsku godinu.

Akademija Sveti Sava vas pozivana Dane otvorenih vrata koji }e se odvijati17. aprila i 8. maja 2013. godine od9:30-14:30pm. Za vi{e informacija oAkademiji Sveti Sava mo`ete da posetite{kolu, pozovite broj: 773-714-0299 iliposetite {kolsku web stranicu:www.stsavaacademy.org.

SVETOSAVSKI BAL -JEDNO UGODNO VE^E

SRPSKE ZEMLJE SRPSKI ROD

Najve}i humanitarni dogadjaj seodr`ao pro{li vikend u Milvokiju,Vinconsin gde je skupljeno vi{e od

$10,000 u nov~anom sredstvu i preko 1,000ljudi su prisustvovali u ovom dogadjaju.

No} pre toga ~lanovi 28.Juna suse susreli i primili podr{ku od UNPredsednika Generalne Skup{tine VukaJeremi}a i predhodne U.S kongrenskinjeMelise Bean.

Ujedno `urka i dobrovoljni prilog jebijo odr`an u predsedniskoj sali Svetoga Saveu Milvakiju sa sa gostima folklorne grupeBo`ur, Dukati i Biseri, Folklor i ansamblOplenac, Gra~anica, Avala, Soko i [umadija,koji su zabavljali publiku celu no}.

Suzana Bicanain i KosovkaSpreco su bile glavne organizatorke iodu{evljene su sa ishodom; “ Ja sam vrlopo~a{}ena da budem deo ovako savr{enog

humanitarnog truda. Uspeh ovog dogadaja uMilvakiju pokazao je da podr{ka rastemedu Srspkim narodom ovde u ^ikagu iMalvakiju za na{u mladu organizaciju”Suzana je rekla. Kosovska je dodala; “Ja sezahvaljujem Bogu i narodu koji je u~estvo-vo i napravijo ovu humanitarnu `urkuuspe{nu. Ovo je prvi put da sam u~estvo-vala u dogadjaj u ovakvoj veli~ini i jakosam impresionirana i ponosna na na{uSrpsku zajednicu.”

Celi prihod skupljen ide za‘Srpske zemlje, Srpski rod’ projekat da sepo{alje $5 milijona dolara u pomo}iSrbima kojima je to potrebno. Dva kon-tainera u te`ini od 10 tona medicinskepomo}i su ve} uspe{no poslata uGra~anicu i Vi{egrad. Naredna dva kon-tainera idu u Krajinu i predvideno je da sepo{alju za par sedmica.

Humanitarna organizacija ”28.Jun” odr`ali uspe{nu zabavu

i susreli su se sa presednikom UN-a Vukom Jeremi}em

Melisa Bin sa svojim suprugom i ~lanovima UO Sveti Sava

15www.serbianmirror.comApril 2013.

D O G A \ A J I

16 April 2013.

K U L T U R A

Usrpskom pozori{tu ‘MiraSrem~evi}’ u Muzeju “Sveti Sava”,u ^ikagu, izvedena je premijerno

predstava “Emigranti” Slavomira Mro`eka,u re`iji Slavice Petrovi}.

Srpska zajednica u ^ikagu nepamti da je u poslednje vreme neki kulturnidogadjaj okupio toliko mnogo ljudi kao {toje to bilo 23. Marta, na sceni Srpskoameri~kog muzeja “Sveti Sava”, gde su~lanovi Srpskog pozori{ta ‘Mira Srem~evi}’izveli predstavu “Emigranti”. @eljni kul-turnih sadr`aja, dobrih predstava i prijatnogdru`enja pripadnici srpske zajednice ispunilisu do poslednjeg mesta pozori{nu salu, aorganizatori su morali da se snalaze idonose dodatne stolice za brojnu publiku.Ovo delo proslavljenog poljskog piscaSlavomira Mro`eka re`irala je i za srpskupubliku adaptirala Slavica Petrovi}, directorPozori{ta, a u komadu su igrali Vlatko@drale i Milenko [isarica. Duhoviti, a u istovreme tu`ni komad, koji govori o tegobamai paradoksima emigrantskog `ivota, izazvaoje u publici buran apaluz, mnogo smeha iponeki setni uzdah, a na kraju predstaverediteljka Slavica Petrovi} i gluma~ki tan-dem nagradjeni su ovacijama publike.

Pomenimo da je specijalno za ovupredstavu Dalibor Tojagi} komponovaomuziku za predstavu, kao i pesmu “Prekojezera”, koja se ~ula na po~etku i na krajupredstave. Nakon predstave priredjena jegala zakuska i zabava na kojoj je volonter-ski svirala grupa “La Kampanela”.

Dr @ivojin Pavlovi}, predsednikUpravnog odbora Muzeja i Slavica Petrovi},direktor Pozri{ta, zahvalili su se sugradjani-ma na poseti i podr{ci koju daju razvojukulturnog `ivota u ^ikagu i opstankuSrpsko – ameri~kog – muzeja Sveti Sava,jedine ovakve institucije u ~itavoj Americi.

M. Puri}

Ovo su objavile Vesti o srpskompozori{tu Mira srem~evi} i nedavno izvede-

noj premijeri. Odu{evljeni ljubiteljipozori{ta su takodje uputili mnogo pohvalai predstavi i celokupnom premijernomdoga|aju. Sve ovo prija ljudima koji su semnogo zalagali u pripremanju ovog projek-

ta, jer je trud urodio plodom, pa su ~lanovipozori{ta ponosni na svoj rad i uspeh.

Ipak, da bi ceo ovaj poduhvat biouspe{an mnogo su pomogli i ljudi koje pub-lika nije imala prilike da vidi na sceni teve~eri. Zato ovim putem Srpsko pozori{teMira Srem~evi} `eli da se zahvali najverni-

joj publici, koja je oborila sve rekordepose}enosti na ovoj premijeri.

Veliko hvala muzi~aru i kompozi-toru koji je uradio svu muziku za ovu pred-stavu, kao i odli~nu kompoziciju “Prekojezera” koja otvara i zatvara predsatvu.Takodje hvala arhitekti i slikaru MioljubuLjupku Stefanovi}u na stru~nim savetima ikonkretnoj pomo}i na scenografiji, koju jedoveo do nivoa profesionalnih pozorista.

Veliko hvala dugujemo i orkestru“LA KAMLPANELA” odli~nimmuzi~arima i dvnim ljudima, koji su predi-vno svirali na na{em prijemu, odu{evili sveprisutne I dali poseban ton I atmosferuna{em dru`enju i premijernoj sve~anosti.

Dakle na{e pozori{te MiraSremcevi} je nakon 10 godina svog radadostiglo jedan vi{i nivo i veoma sepribli`ilo profesionalnom pozori{tu. Una{im predstavama sada su uklju~eni profe-sionalc imuzi~ari, enterijerdizajneri,scenografi, kostimografi i to sadadaje jedanvi{I kvalitet na{im predstavama, a samimtim i ve}u pose}enost publike.

Hvala svim medijima koji su naspodr`ali: Generalnom medijskom sponzorulistu Ogledalo, a zatim slede BIG Radio

Srpski radio ~as, Nostalgija IRomski dukat, Srpski radio ^ikago, kao iRadio Blu, i web sajtuChicagodesavanja.com

Specijalno hvala galantnim vlas-nicima prodavnice Sandys Bakery & Deli IKikos Marketa i Restorana, koji su doniraliodli~nu ve~eru za sve goste nakon premi-jere.

Veliko hvala gospodji LaniPetkovi}, Koviljki i Mi}i Makosvi}, nanepo{tednoj pomo}i oko poslu`ivanja iorganizacije.

Slede}a premijera u Srpskompozori{tu Mira Srem~evi} o~ekuje se u dru-goj polovini maja. Predstava pod nazivom“@ANKA” u se}anje na na{u veliku umetnicu@anku Stoki}, koju je pisao Miodrag Ili}, seuveliko priprema i o~ekuje jo{ ve}i prijemkod publike, jer se radi o istorijskoj drami.

”EMIGRANTI” OSVOJILI^IKA[KU PUBLIKU

Dalibor Tojagi}, Vladimir Mulina, Vlatko @drale, Slavica Petrovi}, Mi{a Petkovi} i Milenko [i{arica uz ovacije publike Vlatko @drale i Milenko [i{arica

“La Kampanela” bend

Srpsko ameri~ki muzej Sveti Sava bio je ispunjen do poslednjeg mesta, a bilo je i onih kojisu tra`ili kartu vi{e.

17www.serbianmirror.comApril 2013.

D O G A D J A J I

18 April 2013.

P O R U K E

19www.serbianmirror.comApril 2013.

J U B I L E J I

Pi{e: Aleksandra Miti}

^ija god ideja bila da se 1700 godinaod stupanja na snagu Milanskogedikta proslavi u Srbiji, u Ni{u,

za`ivela je. Ve} nekoliko godina se ozbiljnoi olako govorilo o tome. Na po~etku pri~ezami{ljen je krst koji je trebalo da budeizgradjen da Viniku, brdu kraj Ni{a, koji bibio visok 80 metara i samimtim najve}i na Balkanu. Bio bito pravoslavni krst, unutar kojegbi bio latinski (katoli~ki) i no}ubi svetleo. Radovi na tom krstudo danas nisu po~eli, iako jebilo zakazano za mart 2011.

Godinu dana ranijepokrenuto je pitanje rekonstruk-cije Konstantinove vile na arhe-olo{kom nalazi{tu Medijana uNi{u. Lepa vest je da je polovi-nom marta 2013. objavljeno daje Vlada Srbije za rekonstrukci-ju Medijane i letnjikovca caraKonstantina, odobrila 120 mil-iona dinara. O~ekuje se daradovi budu okon~ani krajemgodine.

Sa druge strane,kancelarija za proslavuMilanskog edikta, otvorena jetek pred kraj 2012. godine ukojoj bi gradani mogli dadostavljaju svoje predlogevezane za proslavu ovog jubileja. Sledipitanje, {ta rade oni koji su placeni za to,ako se ocekuje da gradani volontiraju?

Zvanicna proslava pocela je u Ni{u17. januara u Narodnom pozori{tu. Po~etakgodine Milanskog edikta uveli~ali su svojimprisustvom predsednik Republike SrbijeTomislav Nikoli} i patrijarh srpski Irinej. Tuje bio i ruski ambasador, kao i predstavnicidrugih verskih zajednica. U medjuvremenu,javnost je obave{tena da }e u okviruproslave, na Vidovdan 28. juna, u ni{koj

Tvdjavi biti izvedena opera “Trubadur”, kadase o~ekuju i gosti iz cele Evrope.

U sklopu programa obele`avanjaMilanskog edikta, U Narodnom pozorit{u uNi{u je 27. februara izvedena premijernopredstava “Konstantin” Dejana Stojiljkovi}a,u re`iji Juga Radivojevi}a. Predstava, za kojuje potro{eno 19 miliona dinara, uzburkala jejavnost u celoj zemlji. Pisac i dobitnik

Ninove nagrade, Zoran ]iri}, revoltiranovom ~injenicom, dao je ostavku na mesto~lana upravnog odbora Narodnog pozori{ta.U telefonskom razgovoru za “Ogledalo”Zoran ]iri} je izjavio “da obele`avanjeMilanskog edikta nema nikakav umetni~kizna~aj i da u duhovnom smislu treba da gaobele`ava Vatikan, a ne Ni{“.

A {ta se de{ava u Evropi, ta~nije,u Milanu, gradu u kom je ovaj dokumentpropisan? Povodom obele`avanja 1700 godi-na od dono{enja Milanskog edikta, u Milanu

je u palati Reale otvorena izlo`ba posve}enatom dogadjaju, koja se 17. marta preselila uRim. Pored toga, 6. decembra 2012. uMilanu je, u Sabornoj crkvi odr`ana sve~analiturgija, koju je predvodio kardinal AndjeloSkola.

Postavlja se pitanje da li Srbija `elida iskoristi ovaj dogadjaj da bi se uturisti~kom pogledu afirmisala u Evropi, da

popravi svoj imid` u svetu ili se radi one~em drugom? Neki kompetentni ljudi seusudjuju da pitaju, kakve veze ima Milanskiedikt sa Srbijom?

Ni{ jeste Konstantinov rodni grad,ali da li je posle 1700 godina sa 50 000nezaposlenih i uni[tenom privredomsposoban da proslavlja ovakav dogadjaj nanajvi[em nivou?

*** O ~emu govori Milanski edikt?Iz sadr`aja teksta Milanskog edikta,

vidi se da je i pre 313. godine na dr`avnomnivou razmatrana mogu}nost da Hri{]anstvobude, pred rimskim zakonima priznato za slo-bodnu i dozvoljenu veru. Medjutim, nazire se~injenica da nisu svi dr`avni faktori bili za toda Hri{}anstvo dobije status priznate vere. Iposle dono{enja tih zakona bilo je slu~ajevaproganjanja hri{]ana. Zato zakonodavci uMilanu uvidjaju nepravdu prema hri{}anima i

`ele da gre{ke isprave. Ukazuju dase oduzeta i konfiskovana imovinabezuslovno vrati hri{}anima, bezikakve nadoknade vlasnicima, aposebno bogoslu`bena mesta,hramovi i crkve. Originalni doku-ment koji su Konstantin Veliki iLikinije izdali u februaru 313.godine do danas, nije sa~uvan.Crkveni istori~ar JevsvijeKesarijski, u svom delu Crkvenaistorija, donosi nekoliko dokume-nata koja je preveo sa latinskogjezika, a kojima se reguli{e odnosDr`ave i hri{}anske crkve.

Konstantin VelikiNikada ne}emo saznati

da li je Konstantin Veliki imaosentimentalna ose}anja premasvom rodnom gradu. Pojediniistori~ari ka`u da je imao vizijuda od Nisusa napravi drugi Rim,ali put ga je odveo ka Bosforu,gde je nikao Konstantinopolj.Odli~an vojskovodja i sjajan poli-

ti~ar, Konstantin je imao i svoju mra~nustranu. Poznato je da je ubio je svog sinaKripsa iz prvog braka, a naredio je i ubist-vo Fauste, svoje druge `ene. Majku caricuJelenu je voleo do obo`avanja. Po nekimistori~arima, Konstantin je do 312. godinebio paganin, kao i njegov otac. U Milanskomediktu od 313. samo se nagla{ava da su svereligije u Rimskom carstvu ravnopravne.Rimsko visoko dru{tvo je jo{ dugo posle313. godine ostalo verno svojim paganskimobi~ajima.

MILANSKI EDIKT

20 April 2013.

K N J I @ E V N O S T

USrpsko ameri~kom muzeju SvetiSava u ^ikagu, krajem martaodr`ano je prijatno knji`evno ve~e

u ~ast Vide Ognjenovi}. Tom prilikomknji`evnica je promovisala svoju novuknjigu “Zivi primeri”. Zeljni kulturnihdogadjaja i susreta sa umetnicima iz matice,~ikaski Srbi sa rado{}u su do~ekali poznatuknjizevnicu i u srda~noj i toploj atmosferi imo`e se re}i ba{ u`ivali u susretu i razgov-oru sa njom.

Tom prilikom obra}aju}i sepo{tovaocima njenog dela Vida Ognjenovi}je rekla: Hvala vam {to se interesujete zaknji`evnost i {to ste do{li na promociju mojeknjige ’@ivi primeri’. Ja sam se navadila na^ikago jer me ovde do~ekuju prijateljskalica i osmesi, dobronamerni govori i usijanepohvale kakve nigde drugde na svetu nedobijam!’I ovaj put promociji su prisustvo-vali njeni stari i novi poznanici i prijatelji.

Pisac i profesor NikolaMorav~evic po`eleo je dobrodo{licuknjizevnici govore}i o vrednostima njenogknjiizevnog opusa, nagradama koje je dobi-la i prevodima na strane jezike, kao i to dane treba zaboraviti da je ona i na{a istaknu-ta pozori{na rediteljka, a da je poDu~i}evskoj tradiciji, hrabro zakora~ila udiplomatiju predstavljaju}i Srbiju kaoambasador najpre u Norve{koj, a sada i

Danskoj’.Profesor dr Miodrag Radulova~ki,

{kolski drug Vide Ognjenovi} jo{ izKarlova~ke gimnazije, rekao je izmedjuostalog rekao da je sa u`ivanjem pro~itaonjenu poslednju knjigu. Da su to pri~e kojegovore o nama i dodao: ’Nedavno samgledao jednu japansku emisiju o njihovimumetnicima koje su zvali ’na{e nacionalnoblago’. Ovom prilikom ho}u da ka`em da

Vidu Ognjenovi} ubrajam u na{e nacional-no blago!’

Knjizevnica je ~itala delove izsvoje nove knjige, koje su posetioci slu{alisa u`ivanjem, a nakon toga razvila se `ivadiskusija jer su teme svih njenih pri~a imi-granstke sudbine.

Predsedenik Upravnog odboraSrpsko americkog muzeja ’Sveti Sava’ dr@ivojin Pavlovi} je povodom ovog dogadja-

ja rekao za Ogledalo:’Trudimo se da ponudimo na{im

ljudima u ^ikagu program koji }e biti navisokom kulturnom nivou i mislim da ovoknji`evno ve~e na{e cenjene knji`evince topotvrdjuje. Drago mi je {to smo ba{ mi pru`iligostoprimstvo i predstavili knjigu VideOgnjenovi}, koja pi{e na tako jedan upe~atljiv,emotivan i filozofski na~in, da je u`ivanje~itati njena dela,’ rekao je dr Pavlovi}.

Promocija nove knjige Vide Ognjenovi} ”@ivi primeri” u ^ikagu

IMIGRANTSKE PRI^E